Атанасије Александријски

Свети Атанасије је рођен у Александрији 296. год. и од

самог детињства имао наклоност ка духовном звању.[1]
Био ђакон код архиепископа Александра, и пратио овога
у Никеју на I Васељенском Са ору.[2] На овом са ору
Атанасије се прослави својом ученошћу, лагочешћем, и
ревношћу за Православље. Он је врло много допринео,
да се аријанство суз ије, a православље утврди. Он је
писао Символ вере, који је ио на Са ору усвојен. По
смрти Александровој Атанасије и иза ран за
архиепископа Александријског. У звању
архиепископском остане преко 40 година. премда не све
то време на престолу архиепископском. Без мало кроз
цео живот свој ио је гоњен од јеретика. Од царева
највише су га гонили: Констанције, Јулијан и Валенс; од
епископа Јевсевије Никомидијски, са још многим
друтим; a од јеретика Арије и његови след еници. Био је
принуђен да се крије од гонитеља чак и у унару, у
гро у, по приватним кућама, пустињама. У два маха
морао је ежати у Рим. Тек пред смрт проживео је неко Свети Атанасије Велики
време мирно као пастир до ри усред до рог стада свога,
које га је истински љу ило. Мало је светитеља који су
или тако езо зирно клеветани и тако злочиначки гоњени као Св. Атанасије. Но његова велика
душа све је трпељиво поднела ради љу ави Христове и најзад изашла по едоносна из целе те
страшне и дуготрајне ор е. За савет, утеху и моралну потпору често је одлазио Светом Антонију,
кога је он поштовао као свог духовног оца. Умро је 373. године.[3]

Садржај
Биографија
Образовање
Одабрана дела
Референце
Литература
Спољашње везе

Биографија
Атанасије је рођен у хришћанској породици у граду Александрији[4] или можда у о лижњем
граду Даманхур у делти Нила, негде између 293. и 298. године. Ранији датум се понекад додељује
з ог зрелости откривене у његовим двема најранијим расправама Contra Gentes (Про ив
незна ожаца) и De Incarnatione (О инкарнацији), који су, додуше, написани око 318. године пре
него што је аријанизам почео да се осећа јер ти списи не показују свест о аријанизму [5]
него што је аријанизам почео да се осећа, јер ти списи не показују свест о аријанизму.[ ]

Међутим, Корнелијус Клифорд његово рођење поставља

не раније од 296, и најкасније до 298. године, на основу
чињенице да Атанасије не указује да се из прве руке
сећа Максимијанског прогона 303. године, за који
претпоставља да и га се Атанасије сећао да је имао
десет година у време. Друго, у празничним посланицама
се наводи да су Аријанци, између осталих оптуж и,
оптужили Атанасија да још није навршио канонско до а
(30) и да стога није могао да уде прописно заређен за
патријарха александријског 328. године. Примед а се
морала чинити прихватљивом.[5] Православна црква
ставља његову годину рођења на око 297.[4]

Образовање

Његови родитељи су или довољно огати да му дају

до ро секуларно о разовање.[5] Ипак, очигледно није
ио члан египатске аристократије.[6] Неки западни Атанасијева статуа у Катанији,
учењаци сматрају да је његово владање грчким, у којем Сицилија.
је написао већину (ако не и сва) својих преживелих
дела, доказ да је можда ио Грк рођен у Александрији.
Историјски докази, међутим, указују на то да је течно говорио коптским језиком, с о зиром на
регионе Египта у којима је проповедао.[6] Неке сачуване копије његових списа налазе се у ствари
на коптском језику, мада се научници разликују по питању тога да ли их је он сам написао на
коптском (што и га учинило првим патријархом који је то учинио) или су то или преводи списа
изворно на грчком.[7][6]

Руфинус преноси причу да је епископ Александар стајао крај прозора, и посматрао дечаке који су
се играли на морској о али испод, опонашајући ритуал хришћанског крштења. Он је послао да му
доведу децу и открио да је један од дечака (Атанасије) глумио епископа. Након што је испитао
Атанасија, епископ Александар га је информисао да су крштења истинска, јер су о лик и материја
свете тајне о ављају изговарањем тачних речи и давањем воде, те да он не сме да настави то да
чини јер они крштени нису или правилно катехизовани. Позвао је Атанасија и његове саиграче
да се припреме за свештеничку каријеру.[8]

Александрија је за време Атанасијевог детињства ила најважнији трговачки центар у целом

царству. Интелектуално, морално и политички, она је оличавала етнички разнолик грчко-римски
свет, чак и више од Рима или Цариграда, Антиохије или Марсеља.[8] Његова чувена катехетска
школа, иако није изгу ила ништа од своје чувене страсти према правоверју од времена Пантаена,
Клемента Александријског, Оригена Александријског, Дионисија и Теогностуса, почела је да
поприма готово секуларни карактер у свео ухватности својих интереса, те је у ројала утицајне
пагане међу своје оз иљне ревизоре.[9]

Петар Александријски, 17. над искуп Александрије, у ијен је 311. године у последњим данима
прогона и можда је ио један од тих учитеља. Његов наследник као епископ у Александрији ио
је Александар Александријски (312–328). Према Созомену; „епископ Александар је позвао
Атанасија да му уде комензал и секретар. Он је ио до ро о разован, те упућен у граматику и
реторику, и већ је у младости, и пре него што је стигао до епископије, пружао доказе онима који
су живели с њим и својој мудрости и оштроумности”.[10][5]
Ода рана дела
Athanasius. Contra Gentes – De Incarnatione (translated by Thompson, Robert W.), text and
ET (Oxford: Clarendon Press, 1971).
On the Incarnation (https://web.archive.org/web/20140519040456/http://www.theologynetwo
rk.org/studying-theologyrs/on-the-incarnation.htm) at theologynetwork.org (https://web.archiv
e.org/web/20140519040456/http://www.theologynetwork.org/studying-theologyrs/on-the-inc
arnation.htm)
Letters to Serapion (on the Holy Spirit) (https://archive.org/details/TheLettersOfSaintAthanasi
usConcerningTheHolySpirit) at archive.org

Референце
1. „Свети Атанасије Велики, архиепископ александријски” (https://www.pravoslavnacrkva.c
h/sr/datum/31-01-crkveni-kalendar.html). Православна црква. Приступљено 4. 2. 2020.
2. „Данас се слави свети Атанасије Велики” (https://zena.blic.rs/porodica/danas-se-slavi-svet
i-atanasije-veliki-vernici-na-ovaj-praznik-ni-slucajno-ne-rade-ovo/sm2tdev). Блиц жена.
Приступљено 4. 2. 2020.
3. „Свети Атанасије Велики” (http://www.spc.rs/sr/sveti_atanasije_veliki_7). СПЦ.
Приступљено 4. 2. 2020.
4. „St. Athanasius the Great the Patriarch of Alexandria” (http://oca.org/saints/lives/2014/05/02/
101269-st-athanasius-the-great-the-patriarch-of-alexandria). oca.org (на језику: енглески).
Приступљено 14. 3. 2018.
5. Clifford, Cornelius. „CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: St. Athanasius” (http://www.newadvent.o
rg/cathen/02035a.htm). www.newadvent.org. Приступљено 14. 3. 2018.
6. Barnes, Timothy David (2001). Athanasius and Constantius: Theology and Politics in the
Constantinian Empire (https://archive.org/details/TimothyD.BarnesAthanasiusAndConstanti
us1993HarvardUniversity). Harvard University Press. стр. 13 (https://archive.org/details/Tim
othyD.BarnesAthanasiusAndConstantius1993HarvardUniversity/page/n34).
7. Encyclopædia Britannica, 15th edition. Chicago: Encyclopædia Britannica, Inc. ISBN 0-
85229-633-9Шаблон:Page number
8. Clifford, Cornelius, Catholic Encyclopedia 1930, Volume 2, pp. 35–40 "Athanasius".
9. Eusebius, Hist. Eccl., VI, xix
10. Soz., II, xvii

Литература
Охридски пролог, Владика Николај Велимировић
Alexander of Alexandria "Catholic Epistle", The Ecole Initiative, ecole.evansville.edu (http
s://web.archive.org/web/20071216133107/http://ecole.evansville.edu/arians/alex1.htm)
Anatolios, Khaled, Athanasius: The Coherence of His Thought (New York: Routledge,
1998).
Arnold, Duane W.-H., The Early Episcopal Career of Athanasius of Alexandria (Notre Dame,
Indiana: University of Notre Dame, 1991).
Arius, "Arius's letter to Eusebius of Nicomedia", Ecclesiastical History, ed. Theodoret. Ser. 2,
Vol. 3, 41, The Ecole Initiative, ecole.evansville.edu (https://web.archive.org/web/200712161
33117/http://ecole.evansville.edu/arians/arius1.htm)
Attwater, Donald and Catherine Rachel John. The Penguin Dictionary of Saints. 3rd edition.
(New York: Penguin, 1993). ISBN 0-14-051312-4.
Barnes, Timothy D., Athanasius and Constantius: Theology and Politics in the Constantinian
E i (C b id M h tt H dU i it P 1993)
Empire (Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press, 1993).

Barnes, Timothy D., Constantine and Eusebius (Cambridge, Massachusetts: Harvard

University Press, 1981)
Bouter, P.F. (2010). Athanasius (на језику: холандски). Kampen: Kok.
Brakke, David. Athanasius and the Politics of Asceticism (1995)
Clifford, Cornelius, "Athanasius", Catholic Encyclopedia Vol. 2 (1907), 35–40
Chadwick, Henry, "Faith and Order at the Council of Nicaea", Harvard Theological Review
LIII (Cambridge Mass: Harvard University Press, 1960), 171–195.
Ernest, James D., The Bible in Athanasius of Alexandria (Leiden: Brill, 2004).R
Freeman, Charles, The Closing of the Western Mind: The Rise of Faith and the Fall of
Reason (Alfred A. Knopf, 2003).
Froom, Le Roy Edwin (1950). Early Church Exposition, Subsequent Deflections, and
Medieval Revival (http://documents.adventistarchives.org/Books/PFOF1950-V01.pdf) (PDF).
The Prophetic Faith of our Fathers: The Historical Development of Prophetic Interpretation.
1. Washington, DC: The Review and Herald Publishing Association. стр. 1006.
Haas, Christopher. "The Arians of Alexandria", Vigiliae Christianae Vol. 47, no. 3 (1993),
234–245.
Hanson, R.P.C., The Search for the Christian Doctrine of God: The Arian Controversy, 318–
381 (T.&T. Clark, 1988).
Kannengiesser, Charles, "Alexander and Arius of Alexandria: The last Ante-Nicene
theologians", Miscelanea En Homenaje Al P. Antonio Orbe Compostellanum Vol. XXXV, no.
1–2. (Santiago de Compostela, 1990), 391–403.
Kannengiesser, Charles "Athanasius of Alexandria vs. Arius: The Alexandrian Crisis", in
The Roots of Egyptian Christianity (Studies in Antiquity and Christianity), ed. Birger A.
Pearson and James E. Goehring (1986), 204–215.
Ng, Nathan K. K., The Spirituality of Athanasius (1991).
Pettersen, Alvyn (1995). Athanasius. Harrisburg, Pennsylvania: Morehouse.
Rubenstein, Richard E., When Jesus Became God: The Epic Fight over Christ's Divinity in
the Last Days of Rome (New York: Harcourt Brace & Company, 1999).
Williams, Rowan, Arius: Heresy and Tradition (London: Darton, Longman and Todd, 1987).
Anatolios, Khaled. Athanasius (London: Routledge, 2004). [Contains selections from the
Orations against the Arians (pp. 87–175) and Letters to Serapion on the Holy Spirit
(pp. 212–33), together with the full texts of On the Council of Nicaea (pp. 176–211) and
Letter 40: To Adelphius (pp. 234–42)]
Gregg, Robert C. Athanasius: The Life of Antony and the Letter to Marcellinus, Classics of
Western Spirituality (New York: Paulist Press, 1980).
Schaff, Philip (1867). History of the Christian Church: Nicene and Post-Nicene Christianity,
AD 311–600 (https://books.google.com/books?id=okosAAAAYAAJ). 3rd. Peabody,
Massachusetts: Hendrickson.
Schaff, Philip; Henry Wace (1903). A Select Library of Nicene and Post-Nicene Fathers of
the Christian Church: St. Athanasius: Select Works and Letters (https://books.google.com/bo
oks?id=v38XAAAAYAAJ). 4th. New York: Scribner.
Matheou, Nicholas S.M.; Kampianaki, Theofili; Bondioli, Lorenzo M. (2016). From
Constantinople to the Frontier: The City and the Cities (https://books.google.com/books?id=
Hi5RDAAAQBAJ). BRILL. ISBN 9789004307742.
Thomas, David Richard; Roggema, Barbara; Sala, Juan Pedro Monferrer (2009). Christian-
Muslim Relations: A Bibliographical History (600-900) (https://books.google.com/books?id=
WtaGCo3S4IkC). BRILL. ISBN 9789004169753.
Спољашње везе
Свети Атанасије Александријски СПЦ (http://www.spc.rs/sr/sveti_atanasije_aleksandrijsk
i)
Свети Атанасије Велики, Против идола (https://web.archive.org/web/20120510093721/htt
p://svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/ProtivIdolaSvetiAtanasijeVeliki/ProtivIdolaSvetiAta
nasijeVeliki.htm)
Official web site of the Greek Orthodox Patriarchate of Alexandria and All Africa (http://www.
patriarchateofalexandria.com/index.php?module=content&cid=001003&id=97&lang=en)
Patriarch of Alexandria Saint Athanasius (https://www.gutenberg.org/author/Athanasius,+Sai
nt,+Patriarch+of+Alexandria) на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
Атанасије Александријски (https://archive.org/search.php?query=%28%28subject%3A%2
2Alexandria%2C%20Athanasius%20of%22%20OR%20subject%3A%22Alexandria%2C%2
0Athanasius%20o%2E%22%20OR%20subject%3A%22Alexandria%2C%20A%2E%20o%
2E%22%20OR%20subject%3A%22Athanasius%20of%20Alexandria%22%20OR%20subje
ct%3A%22Athanasius%20o%2E%20Alexandria%22%20OR%20subject%3A%22A%2E%2
0o%2E%20Alexandria%22%20OR%20creator%3A%22Athanasius%20of%20Alexandria%
22%20OR%20creator%3A%22Athanasius%20o%2E%20Alexandria%22%20OR%20creato
r%3A%22A%2E%20o%2E%20Alexandria%22%20OR%20creator%3A%22A%2E%20of%2
0Alexandria%22%20OR%20creator%3A%22Alexandria%2C%20Athanasius%20of%22%2
0OR%20creator%3A%22Alexandria%2C%20Athanasius%20o%2E%22%20OR%20creato
r%3A%22Alexandria%2C%20A%2E%20o%2E%22%20OR%20creator%3A%22Alexandri
a%2C%20A%2E%20of%22%20OR%20title%3A%22Athanasius%20of%20Alexandria%2
2%20OR%20title%3A%22Athanasius%20o%2E%20Alexandria%22%20OR%20title%3A%
22A%2E%20o%2E%20Alexandria%22%20OR%20description%3A%22Athanasius%20of%
20Alexandria%22%20OR%20description%3A%22Athanasius%20o%2E%20Alexandria%2
2%20OR%20description%3A%22A%2E%20o%2E%20Alexandria%22%20OR%20descripti
on%3A%22Alexandria%2C%20Athanasius%20of%22%20OR%20description%3A%22Alex
andria%2C%20Athanasius%20o%2E%22%29%20OR%20%28%22296-373%22%20AN
D%20Alexandria%29%29%20AND%20%28-mediatype:software%29) на сајту Internet
Archive (језик: енглески)
Атанасије Александријски (http://librivox.org/author/3108) на сајту LibriVox (језик:
енглески)
Archibald Robinson, Athanasius: Select Letters and Works (Edinburgh 1885) (http://www.cc
el.org/fathers2/NPNF2-04/TOC.htm)
The so-called Athanasian Creed (https://web.archive.org/web/20060517163828/http://www.
elca.org/communication/creeds/athanasian.html) (not written by Athanasius, see Athanasian
Creed above)
Athanasius Select Resources, Bilingual Anthology (http://www.ellopos.net/blog/?p=52) (in
Greek original and English)
Two audio lectures about Athanasius on the Deity of Christ (https://web.archive.org/web/201
40502135339/http://www.wicketgate.co.uk/p10.html), Dr N Needham
Concorida Cyclopedia: Athanasius (https://web.archive.org/web/20110716144934/http://tera
-3.ul.cs.cmu.edu/cgi-bin/getImage.pl?target=%2Fdata%2Fwww%2FNASD%2F4a7f1db4-57
92-415c-be79-266f41eef20a%2F009%2F499%2FOTIFF%2F00000060.tif&rs=1)
Christian Cyclopedia: Athanasius (http://cyclopedia.lcms.org/display.asp?t1=A&word=ATHA
NASIUS)
Opera Omnia by Migne Patrologia Graeca with analytical indexes (http://www.documentacat
holicaomnia.eu/20_30_0295-0373-_Athanasius,_Sanctus.html)
St Athanasius the Great the Archbishop of Alexandria (http://ocafs.oca.org/FeastSaintsView
er.asp?SID=4&ID=1&FSID=100219) Orthodox icon and synaxarion
English Key to Athanasius Werke (https://web.archive.org/web/20081224140543/http://www.
fourthcentury com/index php/athanasius werke contents)
 fourthcentury.com/index.php/athanasius-werke-contents)

The Writings of Athanasius in Chronological Order (https://web.archive.org/web/200812280

11941/http://www.fourthcentury.com/index.php/athanasius-chart)
Introducing...Athanasius (https://web.archive.org/web/20110717201623/http://www.theology
network.org/historical-theology/introducing----athanasius.htm) audio resource by Dr. Michael
Reeves. Two lectures on theologynetwork.org (https://web.archive.org/web/2011071720162
3/http://www.theologynetwork.org/historical-theology/introducing----athanasius.htm)
Letter of Saint Athanasius to His Flock (http://www.olrl.org/snt_docs/athnasus.shtml) at the
Our Lady of the Rosary Library
St. Athanasius Patriarch of Alexandria (http://www.ccel.org/ccel/athanasius) at the Christian
Classics Ethereal Library
Colonnade Statue in St Peter's Square (http://www.stpetersbasilica.info/Exterior/Colonnade
s/Saints/St%20Anastasius-105/StAnthanasius.htm)

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Атанасије_Александријски&oldid=24074801”

Датум и време последње измене странице: 4. октобар 2021. у 22:02

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и
додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.

Политика приватности
О Википедији
Одрицање одговорности

За програмере
Статистика
Изјава о колачићима