Ratni zlocini I logori centralnih

sila za vreme prvog svetskog

rata
Ana Ilic
 01
Аустроугарски
логори
 Проблеми српског народа

01 02 03
Епидемије Глад Немаштина

04 05 06
Логори Силовања Убиства
Аустроугарски
логори 1914—1918.
● Аустроугарска царевина је у Првом
светском рату масовно користила
концентрационе логоре у
остваривању својих ратних циљева.

● Процењује се да је било преко 300

логора са више од 65 хиљада
затвореника.
Аустроугарски
логори 1914—1918.
● Срби су у тим логорима масовно
умирали, исцрпљени глађу, лошим
смештајем, оскудицом одеће и
обуће, слабом хигијеном и
здравственом заштитом, тешким и
опасним радом, тортуром и
пљачком, а поред свега тога харале
су епидемије заразних болести,
посебно пегавог и трбушног тифуса,
дизентерије и туберкулозе.
Први импровизовани логори или места за заточење основани 1914.

Аустријски део монархије Угарски део монархије

• Логор Дрозендорф
• Логор Ђенђеш
• Логор Карлштајн
• Логор Вац
• Логор Илмау
• Логор Лугош
• Логор Гросау
• Логор Арад
• Логор Куфштајн
●
Слика вредна хиљаду
речи…
 02
Епидемија
тифуса
 Епидемија

• Ова епидемија била је једна од најтежих

на овом простору, изазвана трима врстама
тифуса — трбушним тифусом, повратним
тифусом и пегавим тифусом.

• Била је позната као „Најизненаднија

епидемија по пореклу, најбржа по току,
највећа у интензитету, а најбрже
заустављена од свих познатих оваквих
епидемија у историји”. Споменик умрлим и припадницима Војне
болнице у Нишу у борби са пегавцем
 170,000
Процена укупног броја људи преминулих за време ове
епидемије
Епидемија
• Епидемија је заустављена захваљујући
немерљивој помоћи Антанте и других
неутралних земаља.

• По свом значају се посебно издваја

британска војно-санитетска мисија, на чијем
челу је био Вилијам Хантер. О делатности
Мисије, мерама које су предлагали и начину
на који је заустављена епидемија говори
књига писца Вилијама Хантера под
насловом – “Епидемије пегавог тифуса у
Србији 1915.”
Надежда Петровић
● Надежда Петровић била је српска
сликарка и фотограф. Једна је од
оснивача Кола српских сестара и
први секретар организације. 

● Умрла је од Тифуса радећи као

болничарка у Краљеву.

● Њен лик се данас налази на

новчаници од 200 динара.
●
 03
Први свестски рат
Ispovest jedne Beogradjanke

1. Trenutno, austrijski patriotizam više ne postoji, sav austrijski element koji se nalazi u Beogradu, uključujući
i vojni činilac, misli samo da zaradi novac; svi trguju. Zaprepašćujuće je velik broj oficira u poređenju sa
brojem vojnika, što je posledica činjenice da oni prvi traže da budu poslati u Srbiju, gde smatraju da je
najlakše „namiriti se“.

2. Vojnici izgledaju bedno, izmučeni su i bledih lica. Ne pevaju više i vojni koncerti, koji su nekada
organizovani, više se ne održavaju. Samo još mađarske trupe još pevaju a njihove pesme nisu vesele.

3. Postoji, međutim, proizvod koji u potpunosti nedostaje i čije su krijumčarenje okupacione vlasti učinile
nemogućim ogromnim kaznama koje su preplašile seljake: to je mleko. Ono je rezervisano za bolesne i za
decu; da bi se dobilo, potrebna je lekarska potvrda i pritom se dobija samo pola, a nekada i četvrt litra
dnevno po osobi.
 “Цео овај крај је био спаљен, опљачкан, а
становништво побијено. Ниједног вола нисмо
видели, а километрима ни човека. Прошли смо
кроз варошице у којима је трава расла по
улицама и где ниједно људско биће није живело"

—ЏОН РИД, амерички новинар

Живот и последице рата

1. Србија је платила огромну цену рата. Живот је изгубило око 1.200.000 људи што је

износило више од четвртине укупног броја становника. Погинуло је преко половине
мушког становништва, а пола милиона деце остала су без хранитеља. Материјална
штета процењује се на 6 милијарди златних франака. 

2. Забрањена је употреба српских имена, језика и писма. Петровићи, Марковићи и

Живковићи сада су постали Петрови, Маркови и Живкови. Чувари српског
националног идентитета, учитељи и свештеници, хапшени су и убијани.   
Hvala na paznji!