BIBLIOTEKA STRADANJA I OTPORI

INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU

STRADANJA I OTPO RI

Redakcija
France Filipčič, dr Joie Hiebanja, Dušan Kalić (predsednik), Prof. dr Đorde K)iežević,
Milica Milićević, Tomislav Novak, Ramiz Prušević, Miloš Rajšić, Ljubomir Tabački

Urednik
Dr Petar Kačavenda

Recenzenti
Dr Zdravko Antonić
Prof. dr Đorde Kiiežević

Rukovodilac projekta
Dr Nikola Živković

YU ISBN 86-7403-052-1
U FINANSIRANJU OVE KNJIGE, UČESTVOVALI SU REPUBLIČKI FOND ZA NAUKU
SRBIJE I FONDACIJA DORON IZ TEL-AVIVA
 MIODRAG MILIĆ

JUGOSLOVENIU
KONCENTRACTONOM
LOGORU
MAUTHAU ZEN

_____ ISI
INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU
Beograd, 1992.
C I P - Каталогизација у публикацији
Н ародна библиотека Србије, Београд

940.547.2(430) (=861/=866)

М И Ј1И Ћ , М иодраг
Jugosloveni u koncentracionom logoru M authauzen / M iodrag Milić. - [1. izd.].
- Beograd : Institut za savrem enu istoriju, 1992 (Beograd : K ultura). - 567 s t r .; 21
cm. - (Biblioteka Stradanja i o tp o ri; 9)

Tiraž 1000. - Registar.

ISBN 86-7403-052-1

а) Маутхаузен (концентрациони логор) -

Југословени
6673420
 UVOD

U pitoresknoj dolini Dunava, dvadeset i pet kilometara niz-

vodno od Linca (Austrija), nalazi se gradić Mauthauzen, gde su za
vreme dva minula svetska rata robovali i stradali gradani gotovo
svih evropskih, pa i nekih vanevropskih zemalja. Logori u kojima
su boravili razlikovali su se po nazivima, a delom i po karakteru.
Jedno im je, ipak, bilo zajedničko: tragičan bilans ne samo mrtvih,
već i za normalan život i rad trajno onesposobljenih preživelih za-
točenika.
Kada su u leto 1914. godine - kako se slikovito izrazi jedan sta-
ri ratnik-»tri sile pritisle Srbijicu«, podsećalo je to na borbu Davida
i Golijata. Usamljenoj Srbiji u prvom trenutku, samo je crnogorski
kralj Nikola uputio podršku solidarnosti: »Moji Crnogorci već su
spremni na granici, da ginu u odbranu naše nezavisnosti«. Uspešne
odbrambene bitke u 1914. godini donele su Srbiji i Crnoj Gori ve-
lika priznanja savezničkih i neutralnih država. Ali, pred njima su se
nalazila nova i sve teža iskušenja.
Podstalnim pritiskomjakih neprijateljskih snaga u jesen 1915.
godine, srpska vojska je odstupala, ne pomišljajući nijednog trenut-
ka na predaju. Zajedno s vojskom borilo se i civilno stanovništvo.
Izvlačenje preko Crne Gore i Albanije zahtevalo je natčovečanske
napore i odnelo mnoge živote, pa je u istoriji ostalo zauvek
upamćeno pod imenom »Golgota Srbije«. Sa vojskom se povlačio
i veliki deo civila, kao da je predosećao da zavojevač neće ni njih
ostaviti na miru.
Krajem 1915. i početkom 1916. godine, teritorije Srbije i Crne
Gore našle su se u vlasti okupacionih jedinica. Tri države (Austro-
Ugarska, Nemačka i Bugarska), koje su posele Srbiju i Crnu Goru,

5
imale su dvojake ciljeve. Prvo: da najpre izvuku što veće teritorijal-
ne, privredne i političke koristi na račun protivničke strane, i drugo
- da potom definitivno unište nezavisnost Srbije i Crne Gore.
Privremeni pobednici odmah su pristupili organizovanju oku-
pacione uprave na zaposednutim teritorijama. Glavna težnja Au-
stro-Ugarske bila je usmerena na razaranje srpske države, a inkor-
poriranje crnogorske u Dvojnu monarhiju. Za ostvarenje svog nau-
ma uvodili su bez kolebanja drakonske mere.
Pored zabrane svih dotadašnjih oblika društvenog života, za-
početa su masovna interniranja stanovništva Srbije zbog navodne
»vojne bezbednosti«. Tada je prvi put uveden u upotrebu termin
»preventivne mere«, koji je okupacionim vlastima ostavljao potpu-
no odrešene ruke u postupanju s civilnim stanovništvom. Tokom
sve tri godine okupacije interniranja su vršena gotovo neprekidno
- pojedinačno, u grupama ili u masama.
U nekoliko desetina logora »Ka und Ka« (carevine i kraljevi-
ne), obrelo se preko 150.000 vojnih zarobljenika i civilnih interni-
raca sa područja Srbije i Crne Gore. Vise od trećine ostavilo je tamo
svoje živote. Pored odraslih muškaraca, u logorima je bilo dosta
žena i dece do 17 godina, što uverljivo opovrgava obrazloženje oku-
patora о interniranju kao meri »vojne sigurnosti«.
Prema podacima savremenika toga doba, Švajcarca Arčibalda
Rajsa i srpske lekarke Slavke Mihajlović, samo je u logoru Mau-
thauzen bilo smešteno 30.000, a u obližnjem Ašahu još 25.000 in-
terniraca i ratnih zarobljenika iz Srbije. Prvo od ova dva mesta -
Mauthauzen predstavljaće svojevrstan kuriozitet po tome što su u
njemu, za vreme oba svetska rata, postojali logori za internirce i po-
litičke zatočenike.
Napad Centralnih sila na Srbiju i Crnu Goru ubrzo se pretvo-
rio u sukob daleko širih razmera. Protivnici Nemačke želeli su da
spreče poremećaj ravnoteže snaga, pa su Rusija i Francuska ot-
počele s vojnom mobilizacijom svog stanovništva. Nemačka im je
zbog toga objavila rat, ali je, m isti način, njoj uzvratila Engleska,
koja se nije mirila s upadom nemačkih trupa u Belgiju. Postepeno
u rat su ušle i mnoge druge zemlje, na jednoj ili drugoj zaradenoj
strani.

6
 Prvi svetski rat završen je slomom Centralnih sila, od kojih je
poslednja kapitulirala Nemačka 11. novembra 1918. godine. Bilans
ovog krvavog rata iznosio je 10 miliona poginulih, 20 miliona ranjenih
i 10 miliona umrlih od bolesti i gladi. Materijalna šteta bila je, ta-
kode, ogromna.
Mirovni ugovori zaključeni posle rata bitno su izmenili poli-
tičku kartu Evrope. Pored promena u granicama pojedinih država,
stvorene su nove nacionalne države raspadanjem Austro-Ugarske
i slomom carske Rusije. Medu njima nastala je i Jugoslavia (Kralje-
vina Srba, Hrvata i Slovenaca).
Po završetku rata, na tlu Nemačke javile su se dve političke
struje: jedna - građansko-pacifistička, koja se nalazila na vlasti, i
druga - militaristička, koja je svim silama nastojala da se domogne
državnog kormila. Ova druga ubrzo će se preobraziti u nacionali-
stički pokret, na čelu s Adolfom Hitlerom. Služeći se svim sredstvi-
ma - od pretnji i ucena do fizičkog nasilja nad svojim protivnicima
- ovaj po ocu Austrijanac, roden u gradiću Braunau, uspeo je da se
legalnim putem dokopa vlasti. A onda je prva njegova poruka gla-
sila: »Tamo gde mi stojimo, nema mesta za drugoga!«
Hitlerova pretnja brzo je pretvorena u surovu zbilju. Novi
režim odmah je pristupio uvodenju mera za paralisanje svih svojih
stvarnih, ali i »mogućih« protivnika. Tako su se, već od prvih dana
nacističke vladavine u Nemačkoj, pojavili koncentracioni logori, u
koje su zatvarani ne samo politički oponenti, već i sva druga lica ko-
jima je Treći rajh želeo da oduzme slobodu.
Odluke о upućivanju u logore u početnoj fazi je donosio SA
(skraćenica za »jurišne odrede«), bez ikakvog pravnog osnova. Tu
su, pre svega, obuhvatani komunistički i socijaldemokratski fun-
kcioneri, Jevreji i istaknuti aktivisti ostalih protivničkih stranaka.
Od trenutka, pak, donošenja uredbe о takozvanom »zaštitnom zat-
voru« (Schutzhaft), upućivanje u koncentracione logore prešlo je u
nadležnost Gestapoa. Ovim je praktično bila suspendovana nor-
malna zakonska procedura utvrdivanja istinske odgovornosti
osumnjičenih lica. To je nedvosmisleno potvrdio i sam Gering,
obraćajući se javno »neprijateljima domovine«, odnosno stranke:
»Ne želim vršiti pravdu, moj je jedini cilj da uništavam i istrebljujem...«.

7
 Organizacija i sistem nacističkih koncentracionih logora
doživljavali su odredene transformacije u toku svog dvanaestogo-
dišnjeg postojanja. Autori nekih publikacija iz ove oblasti dele čitav
period na četiri razdoblja. Prva faza obuhvata godine 1933-1939,
(do izbijanja drugog svetskog rata), u kojoj su nacisti stvarali i iz-
gradivali logorski sistem. Druga etapa omedena je godinama 1939-
1942, kada je vršeno njihovo preustrojavanje u glavni instrument
nacističkog terora u okupiranim zemljama. Trede razdoblje cine go­
dine 1942-1944. sa pretežno izraženom težnjom maksimalnog isko-
rišćavanja zatočeničke radne snage, ali i kulminacijom masovnog
uništavanja Jevreja. I konačno, četvrta i poslednja faza obuhvata
nekoliko meseci 1945. do kraja rata, u kojoj se odigralo definitivno
raspadanje nacističkog logorskog sistema.
Prvi zvanično ustanovljeni koncentracioni logor u Nemačkoj
bio je Dahau, kraj Minhena. Vest о njegovom postojanju objavljena
je, čak, i u nemačkoj štampi 1933. godine. Po svemu sudedi to je
učinjeno s ciljem zastrašivanja sopstvenog naroda. Nije dugo potra-
jalo do vremena kada je već samo pominjanje logora Dahau kod
mnoštva ljudi izazivalo užasavajućistrah. Ovaj logor postao je ubrzo
škola SS-ubica za nova mučilišta ove vrste, koja će teritoriju Ne-
mačke prekriti poput paukove mreže. Na neki način Dahau će po-
stati arhetip svih budućih nacističkih koncentracionih logora.
Takozvanim »anšlusom« (pripajanjem), Austrija je izgubila
svoju državnost i postala »Istočna marka« (Ostmark) nacističke Ne-
mačke. Samo nekoliko nedelja posle okupacije Austrije, dvojica ne-
mačkih visokih policijskih funkcionera - Himler (Himmler) i Pol
(Pohl) - razgledali su mauthauzenske kamenolome i ustanovili da
su veoma podesni za izgradnju jednog koncentracionog logora. A
već 8. avgusta 1938. godine, u kamenolom »Viner Graben« (Bečki
jarak) premešteno je 300 zatočenika KL Dahau i otpočela izgradnja
prvog nacističkog koncentracionog logora van prvobitnih granica
Nemačke.
Drugog januara 1941. godine, Rajnhard Hajdrih (Reinhard
Heidrich), šef Glavnog ureda službe sigurnosti nemačkog Rajha,
izvršio je stepenovanje važnosti svih koncentracionih logora. Po
njegovim rečima, gradacija je obavljena prema »opasnosti koju

8
predstavljaju ljudi internirani u Rajhu i ciljevima koje su zajednički
utvrdili RSHA i SS«. Na osnovu ove odluke, lakši slučajevi biće
upućivani u Dahau, Aušvic I i Zaksenhauzen, dok su ozbiljniji
prekršaji rezervisani za Buhenvald, Nojengame i Aušvic II. Mau-
thauzen je bio predviden za najteže slučajeve - one koje Himler
proceni »nepopravivim«.
Nacistički svet nasilja bio je prepun tame i misterije. Javno
izricane pretnje sprovođene su u najvećoj tajnosti. Sve je to trebalo
da pojača strah kod stanovništva, da ubije svaku pomisao na otpor.
Masovna streljanja označavana su skraćenicom »K« (Kugel - me-
tak), a odvođenje u nepovrat šifriranom oznakom »Noć i magla«
(Nacht und Nebel). Centri za »eutanaziju« nazivani su »domovima
za oporavak« (Erholungsheim), ili čak »sanatorijum Dahau«! I
većina koncentracionih logora čiji su zatočenici radili na takozva-
nom »čudesnom oružju« (Wunderwaffe) - Vi i V2 - pored svojih
pravih, imali su i druga, lažna imena (Tarnnamme). Tako se kon-
centracioni logor Mauthauzen pojavljuje u službenoj prepisci i pod
imenom »Mlin za kosti« (Knochenmühle).
Otkuda ovakvo kamuflirano ime koncentracionom logoru
Mauthauzen, mogu se činiti samo pretpostavke. Jedna od verovat-
nih mogla bi biti i sledeća hipoteza.
Koncentracioni logor Mauthauzen i znatan deo njegovih po-
dlogora nalazili su se u neposrednoj blizini bogatih nalazišta kame-
na plemenite vrste. U svojoj mutnoj fantaziji, Adolf Hitler je bio na-
prosto opsednut željom da u postojbini podigne velelepna zdanja,
namenjena pre svega raznim umetničkim galerijama. Po mišljenju
njegovog glavnog arhitekte Špera (Speer), austrijski kamen je bio
gotovo idealan za te svrhe. Tako su aktivirani već postojeći i nicali
novi kamenolomi u kojima su svakodnevno rile kolone mauthau-
zenskih robova. Izuzetno naporan posao, u kojem su brzo ostajali
bez obuće, nemilosrdno je kosio zatočenike. Krematorijske peći ni-
su stizale da sagore nagomilane leševe, pa su improvizovane lomače
na kojima su mrtvi doživljavali svoju drugu smrt. Oganj primitivnih
lomača nije mogao da sagori kosti žrtava. U najvećem podlogoru
Mauthauzena, Guzenu, esesovci su naredili zatočenicima da saku-
pljaju nagorele kosti i bacaju ih u džinovsku drobilicu za mlevenje

9
kamena. Tako su ostaci ljudskih kostiju pretvarani u prah i pepeo,
koji je zatim odvožen i izručivan u Dunav. Nedužna reka trebalo je
da ukloni tragove nacističkih zločina. - Otuda je, možda, naziv
»Mlin za kosti« predstavljao svojevrsnu metaforu kojom je predo-
dredivana sudbina mauthauzenskih zatočenika.
Odluka da se Jugoslavia ne samo pokori vojnom silom, već i
zbriše kao državna tvorevina, donesena je u Berlinu već 27. marta
1941. godine. Učinjeno je to odmah po prijemu vesti о dogadajima
koji su se toga dana zbili u Beogradu. Posle kratkotrajnog aprilskog
rata i kapitulacije tadašnje jugoslovenske vojske, ponovo se u Ber­
linu - 12. aprila - odlučivalo о daljoj sudbini Jugoslavije. Plan о po-
deli i komadanju jugoslovenske teritorije podneo je Hitler lično, što
su njegovi saradnici prihvatili bez pogovora. Tom odlukom, delovi
Slovenije pripojeni su susednim provincijama Rajha - Štajerskoj i
Koruškoj. Pored toga, Nemačka je za sebe zadržala Banat, a isto ta­
ko severnu i staru Srbiju. Na delu teritorije stvorena je takozvana
Nezavisna država Hrvatska, a ostatak je darežljivo ustupljen sate-
litskim zemljama koje su učestvovale u vojnoj akciji protiv Jugosla­
vije.
Kada je od jugoslovenske teritorije svako dobio svoj deo, pri-
stupilo se drugoj fazi plana. A ona se sastojala u onemogućavanju
pasivne rezistencije ili aktivnog otpora svih znanih i neznanih pro-
tivnika nemačkog »hiljadugodišnjeg Rajha«. Dva naroda su odmah
bila svrstana u ovu kategoriju: slovenački i srpski. Slovenci - zbog
toga što se računalo s njihovim protivljenjem denacionalizaciji, a
Srbi - kao »dužnici« iz prvog svetskog rata. Tako su sa teritorije
okupirane Jugoslavije Slovenci imali prilike da upoznaju koncen-
tracioni logor Mauthauzen već u avgustu 1941. godine. Za razliku
od njih, prvi Srbi su u isti logor prispeli tek u jesen 1942. godine, ali
Mauthauzen za njih nije bio nepoznanica. Ne samo da su о njemu
slušali od svojih očeva i rodaka, već se dogodilo da su se, neki vete-
rani prvog svetskog rata, po drugi put obreli u Mauthauzenu.
S izbijanjem ustanka i oružane borbe naroda Jugoslavije pro­
tiv fašističkog okupatora, u Mauthauzenu se povećao priliv srpskih
i slovenačkih partizanskih boraca i saradnika narodnooslobodi-
lačkog pokreta. Za njima su počele da pristižu manje ili vede grupe

10
dalmatinskih i bosanskih partizana, šiptarskih komunista sa Koso­
va, ali i drugih rodoljuba i antifašista iz poroboljene Jugoslavije.
Srpski internirci u prvom i jugoslovenski u drugom svetskom
ratu, nisu bili poslušno roblje u logorima Dvojne monarhije i naci-
stičke Nemačke. Iz logora na teritoriji nekadašnje Austrougarske
Monarhije registrovano je na desetine bekstava zarobljenih Srba i
Crnogoraca. U velikom internacionalnom logoru, kakav je bio
Mauthauzen, za vreme vladavine hitlerfašizma, Jugosloveni su po-
nosno čuvali svoje ljudsko i boračko dostojanstvo, često prkoseći i
samoj smrti. Zajedno s učesnicima ilegalnog logorskog pokreta ot-
pora iz drugih zemalja, ispisivali su najslavnije stranice ljudskog
požrtvovanja i medunarodne solidarnosti u mauthauzenskom in-
fernu.

11
 ZAPIS NA KAMENU

»Ima koncentracionih logora и kojim a je do

danas pomrla polovina intemiranih, a i oni koji
su jošživi mogu se smatralipolumrtvi...«
(Iz apeia srpskih socijalista
»civilizovanom svetu« 1917.)

U vreme na kojc se odnosi ovo kazivanje, Mauthauzen je bio tiho

scoce na obali Dunava sa manje od dve hiljade stanovnika. Toponim
njegovog naziva potiče od reči »Maut« (carina ili putarina) i »Hausen«
- arhaični oblik množine od reči »Haus« (kuća ili stanište). Znači, u
njemu se nalazila neka vrsta postaje za naplatu putarine od korisnika
ovog putnog pravca. Za vreme prvog i drugog svetskog rata ime ovog
mestašca - ucrtanog samo u kartama krupnijih razmera - postaće na-
daleko poznato van granica njegove matične države Austrije.
Na istocnoj slrani Mauthauzena, između državnog puta 123 i teret-
nog druma Hingerholz, veći drvored označava položaj bivšeg logorskog
groblja. U njemu je pokopan veliki broj Srba i Italijana, kao i nekolicina
građana drugih zemalja, bivših ratnih zarobljcnika i civilnih intemiraca ne-
kadašrje Austrougarske Monarhije iz perioda pr/og svetskog rata.
Na izbor lokacije za uredenje ratnozarobljeničkog logora -
baš na ovom, đoduše ne jedinom mestu na tlu Dvojne monarhije -
svakako je uticao povoljan položaj za dopremanje i otpremanje za-
točenika i životnih namirnica. Osim toga, prostrana ravnica prepu­
na pašnjaka omogućavala je proširivanje logorskog prostora i po-
većanje njegovog kapaciteta.
Dvadeset i drugog septembra 1914. godine, otpočeli su 700
bečkih osudenika - kako javlja jedan onovremeni izveštaj - sa podi-
zanjem logorskih baraka. Taj posao obavljali su pod nadzorom vojnika
poslednje odbrane. Novoformirani logor bio je već posle mesec dana
spreman da primi prve stanovnike.1No, da pogledamo šta se u to vre­
me dcšavalo u Srbiji, na koju se sručila lavina Centralnih sila.
' Austrijska publikacija nepoznatog aulora.

12
 Sva tri upada austrougarskih trupa u Srbiju karakterisao je
okrutni postupak prema civilnom stanovništvu. Ljudi su lovljeni po
ulicama, izvlačeni iz kuća ili sa posla i odvodeni na prisilni rad ili u logor.
»Uz svaku povorku trčale su žene i majke, a i deca intemiranih, i kukali,
hvatajući očajnički svoje za ruke da ih izvuku iz povorke i bili brutalno
odbijani kundacima žandarma...« - zabeleženo je u osvrtu na ova zbi-
vanja savremenika Predraga Milojevića.2Ali, vlasti su na sve strane na-
stavljale sa vršenjem bezobzimih represalija. Hapšenja su, ubrzo, pratila
masovna interniranja srpskog življa u logore, uglavnom, smeštene po et-
nički nemačkim i madarskim oblastima Monarhije.
Transporti sa internircima krenuli su, već 28. jula 1914, prema
logoru Arad.3A, onda su se kolone iz svih srpskih pokrajina mese-
cima slivale prema sve većem broju logora.
Za vreme prvog svetskog rata, austrougarske trupe su u dva
maha okupirale Beograd. Prva okupacija (1914) trajala je trinaest
dana, a druga (1915-1918) tri godine.
Podignuta vešala, 4. decembra 1914, označila su prisustvo Au-
strijanaca i Madara u glavnom gradu Srbije. Istoga dana, pojaviće
sejoš četvora vešala. Na svakima je visio po jedan Srbin. Okupator
je skinuo obrazinu i pokazao svoje pravo lice.
Pretnje i opomene stanovništvu Beograda izvirale su iz
oglasa okupacionih vlasti. Od ukupno sedam tačaka prve dve su
glasile:
»1. Stanovništvo se poziva svekoliko oružje, municiju,
raspršna sredstva itd. najkasnije do 26. novembra po starom ili 9.
decembra po novom kalendaru uveče predati u konaku žanđarme-
rijskoj komandi.
2. Svako kod koga se bude našlo posle toga vremena ovakovi
predmeti bivaće smaknut. Svako, koji se zatekne pri plenidbi ili
krađi, biti će smaknut smrću«.4
2 Predrag Milojević, »Kad sećanja ožive«, Beograd и sećanjima 1900-1918 - grupa
autora, Beograd, 201-205.
3 A ndrej Mitrović, Srbija и prvom svetskom ratu, Beograd, 1984, 326.
4 Dušan Milikić, »Beograd pod okupacijom«, Godišnjak grada Beograda, knj. V,
1958, 309.

13
 Smrt, smrt i samo smrt - na konopcu ili od puščanih plotuna
- pretila je sa svih strana.
Poseban deo oglasa bio je namenjen srpskim oružanim jedi-
nicama:
»Srpski vojnici i svakoga čina, koji se nalaze u Beogradu i oko-
lini imaju se najkasnije do 26. novembra (9. decembra uveče), do-
brovoljno prijaviti kao ratni zarobljenici. Sa njima će se humano po-
stupati«. A, odmah zatim, ponovo sledi zastrašujuće upozorenje:
»Srpski vojnici svake vrste i svakog čina, koji budu posle tog vreme-
na uhvaćeni, biće kao špijuni ubijeni«.
Iz dokumenata Vojnog generalnog guvernmana u Srbiji saz-
naje se da je u Beogradu bilo nekoliko manjih zarobljeničkih logora.
Najpoznatiji su bili prolazni logori na Kalemegdanu i u Topčideru.
Do interniranja van zemlje, zarobljenici su korišćeni za razne fi-
zičke radove. Smeštajni uslovi i ishrana nisu bili zadovoljavajući ni
u kom pogledu. To se može uočiti iz dopisne karte kojom »Nadzor-
na služba ratnih zarobljenika izveštava Komandu centrale za pro­
met žitarica о jeftinom načinu ishrane zarobljenika ako im se doda
meso vrana«.5 Stoga ne iznenaduju česti pokušaji bekstava iz ovih
logora, sa promenljivim uspehom.
Da od svakog zla ima gore, srpski zarobljenici su se brzo uverili
posle upućivanja u koncentracione logore na tlu Austro-Ugarske. Po­
red inteligencije, sveštenstva i uglednih domaćina, internacijom su
obuhvaćeni pripadnici »Crne ruke«, »Narodne odbrane«, »Slobodnih
zidara«, zatim članovi redakcija »Politike«, »Malog žumala« i sati-
ričkih listova »Brke« i »Spadala«, kao i sva ona lica koja su izražavala
neslaganje s aneksijom Bosne i Hercegovine. Oni su razmešteni po lo-
gorima u raznim mestima Austro-Ugarske: Nađmeđeru, Asahu, Mau­
thauzenu, Hajnrihsgrinu, Braunau, Boldogasonju, Cegledu i drugim.
Nije proteklo mnogo vremena, a pojedini internirci su se počeli ja-
vljati s molbama da budu vraćeni u logor na Kalemegdanu.
5 Arhiv Srbije, Vojnigeneralniguvemman, XVI - 214 (u daljem tekstu V G G ).

14
 Interniranje ljudi bez ikakvih stvarnih razloga ustalasalo je ne
samo srpske, već i pojedine građane stranih zemalja. »Švajcarska
Nemica« Katarina - Klara Šturceneger došla je svojevoljno, odmah
po austrougarskoj objavi rata Srbiji, i stavila se na raspolaganje
srpskom Crvenom krstu. Ogorčena postupcima Centralnih sila nad
stanovništvom Srbije, Šturcenegerova je optužila za tri prekršaja
Austro-Ugarsku, a zatim i Nemačku i Bugarsku. Tačka 2. njene op-
tužnice glasila je: »što su austrougarske vojne vlasti iz privremeno
okupiranih krajeva Srbije 1914. deportovale i internirale neboračko
stanovništvo, koje je masovno umiralo po improvizovanim logori-
ma, bez sanitetskog staranja i pod surovim postupcima logorskih
vlasti«. Ovakvi i slični protesti šireg javnog mnjenja, prinudili su au­
strougarske službene predstavnike u Srbiji na donošenje propisa о
»osnovima interniranja«. Iz podužeg službenog dopisa Vojnog ge-
neralnog guvernmana u Srbiji, upućenog područnim organima 19.
juna 1917. godine, evo nekoliko početnih stavova:
»1. Interniranje je и prvoj liniji vojna mera sigumosti (pod-
vučeno u tekstu). Ostali razlozi interniranja mogu biti samo u izu-
zetnim slučajevima.

3. ad 1) Za interniranje dolaze u prvom redu ljudi od 18 do 50

godina života, pod sumnjom da su nepouzdani elementi, koji zbog
svojih političkih gledišta mogu da ugroze vojnu bezbednost - bilo
učešćem u borbama (komita), - ili, specijalno kod inteligencije kroz
propagandu, bunjenje protiv sopstvene vlasti, protiv činovništva,
širenje vesti koje su štetne po našu vojnu bezbednost...«7
A stanje u logorima, u kojima su boravili srpski internirci, bilo
je zaista nepodnošljivo. U barakama ili bivšim konjušnicama
smeštan je veći broj ljudi nego što su bili njihovi kapaciteti, bez tople
6 D r V ladim ir Stojančević, »Švajcarkinja K atarina - K lara Š turceneger u službi
C rvenog krsta u Srbiji i о Srbim a 1912-1918«, G o d išn ja kgrada Beograda, knj. XX II,
1975,159.
7 Arhiv Srbije, fond V G G, 17-61.

15
odeće i pokrivača. Hrana se sastojala od čorbe, po kojoj su plivali
rezanci i liske stočne repe i kupusa, a parčad hleba od 200 gr imala
su u svom sastavu mekinje, kukuruzno brašno, kesten i krompir.8
Ovakvi uslovi života bili su uzročnici raznih epidemija i velikog mor-
taliteta logorskih sužnjeva.
Zivot i stradanja Srba i dela Crnogoraca u logorima ratnih voj-
nih zarobljenika i civilnih interniraca na tlu Dvojne monarhije, bili
bi zahvalna tema posebnog rada. No, u ovom slučaju, ograničićemo
se na Ašah i Mauthauzen, koji su na neki način genetski vezani s
osnovnom temom ove monografije - nacističkim koncentracionim
logorom Mauthauzenom iz vremena drugog svetskog rata.
Ratni zarobljenici iz Srbije s dubokom nostalgijom su na-
puštali rodnu grudu. To je izraženo i u »Pesmi čežnje«, čija jedna
strofa glasi:

»U prolećno jutro, prođoh selo davno,

u bašti je njenoj mirisao cvet,
ja ostavih dragu, dom i selo ravno
i burom ponet odoh u svet«.

Posle prve okupacije Beograda, novembra 1914. godine, gru-

pa od dvadesetak zarobljenih srpskih vojnika, prebačena je brodom
preko Save do zemunskog pristaništa. Tu su od Čeha u austrougar-
skim uniformama dokučili da im predstoji put za Mauthauzen. Ja j
prvi transport krenuo je sa železničke stanice u Zemunu na put koji
će se za mnoge završiti bez povratka.
Prema austrijskoj publikaciji koja se čuva u opštinskoj upravi
Mauthauzena, 22. oktobra 1914. prispelo je 1200, a krajem novem­
bra još 6000 Srba, izgladnelih i bolesnih, u novoizgradeni logor.
Većina ih je bila obolela od »pegavca« (Fleckfieber ili kako se tada
nazivao Flecktyphus). U logoru su ih sačekali krajnje neljudski uslo­
vi života. О tome je jedno od prvih svedočanstava ostavio austrijski
»inspektor logora«, policijski zvaničnik.
8 S. Krivokapić, Sećanja iznežiderskoglagera 1914-1918, M ataruška Banja, 1976,36.

16
 Izveštaji ovog inspektora govore da je u logoru »pomrlo oko
8000 ljudi i od njih, verovatno, trećina živo zakopano«. Bili su bez
ikakve zaštite. Skloništa nisu imala vrata, spavali su na zemlji, hra-
nili su ih usoljenom ribom. Bolest, hladnoća i glad uništavali su ih
nemilosrdno. Uz sve to, stražari su ih svakodnevno tukli kundacima
V

pušaka. Zrtva epidemije pegavca postao je i biskup Linca dr Hit-

majer (Hittmeier), koji je prihvatio logorske zatvorenike.9
Posle temeljnog čišćenja i dezinsekcije, logor u Mauthauzenu
se ponovo napunio, u junu 1915, Italijanima. Dva meseca pre toga,
tačnije 24. aprila iste godine, Italija je krenula protiv Austrougarske
Monarhije bez objave rata. Preostali Srbi prebačni su u obližnji
Ašah, koji će postati njihovo drugo stradalište u ovom delu Austrije.
Prema podacima vojne uprave Linca na mauthauzenskom
groblju je sahranjeno 7038 Srba (većinom u masovnim grobnica-
ma), 1750 Italijana, dva Rumuna, jedan Francuz, tri Crnogorca, je-
dan Amerikanac, tri Indijca i 18 nepoznatih (možda Turaka), u po-
sebnim grobnicama.
Mišljenja austrijskih oficira - prema pisanju dopisnika lista
»Zurnal de Zenev« - bilo je jednoglasno: »Srbi su vojnici i pošto-
vanja dostojni heroji«. Ali odnos prema zarobljenim srpskim vojni-
cima i internircima bio je dijametralno suprotan: priznati heroji su
dotučeni ili pomrli od bolesti i gladi u logorima Monarhije.
Manje je, međutim, poznato da je moral interniranih Srba
ostajao na visini. To potvrđuje i pismo jednog oficira, zarobljenika
iz Ašaha, svojoj supruzi u kojem, pored ostalog, stoji:»... Neka znaju
te vucibatine da zvanična Srbija još postoji i to veća, moćnija i silnija,
nego što je bila pre rata. Politika se ne vodi na godinu dana, već na
pedeset i stotinu unapred«.10
Odlomak iz pomenutog pisma nije jedini »dokaz« hrabrosti i
postojanosti zarobljenih Srba. U jednoj informaciji Vojnog gene-
ralnog guvernmana u Srbiji, od 12. oktobra 1916. godine, navodi se
da je, u vremenu od 30. 8. do 10. 11. 1916, internirano ukupno
9 Maui/iauzen - fabrika smrti (brošura), Sekcija logoraša Mauthauzena, Beograd, 1988.
10 D r Vojislav Pandurović, Srpska pisma iz svelskog rata 1914-1918, Osijek, 1923,286.

17
 R A T N O Z A R O B U E N IČ K I L O G O R M A U TH A U ZE N

18
16.577 za vojsku sposobnih i nepouzdanih Srba. Od toga je, stoji u
daljem tekstu, oterano u Ašah 4399, Braunau 4251, Hajnrihsgrin
4667, Nežider 593, u obrazovana radna odeljenja 1576, otpušteno
u domovinu 279, u lečilištima 60, u Beogradskom logoru još 58, po-
beglo 162 (podvukao autor) itd.11
Zarobljeni Srbi odlučivali su se neretko i na bekstva. Prema
brojnim telegramima i poternicama raspisivanim za beguncima,
bežalo se iz Kalemegdanskog logora, tokom transportovanja preko
Madarske i Austrije, iz logora Boldogasonja, Ašaha i drugih. Bliži po-
daci о ljudima koji su na ovaj način težili da se dokopaju slobode mogu
se naći u fondu Vojnog generalnog guvernmana (Arhiv Srbije). Iz te
grade može se navesti jedan posebno zanimljiv i karakterističan slučaj.
Radovan Stefanović, iz kosmajskog sela Ropočeva, dva puta
je bežao iz zarobljeničkih logora. Prvi put je pobegao iz Ašaha i vra-
tio se kući. Njegova bolesna majka, sakupivši potpise trideset meštana,
obratila se Okružnoj komandi s molbom da joj sina ostave radi obrade
zemlje, s obzirom da su ostali ukućani bili nesposobni za privredivanje.
Ponadala se da će naići na razumevanje okupacionih vlasti i »legali-
zovati« sinovljev boravak. Reagovanje službenih organa bilo je suprot-
no od njenog očekivanja: Radovan je uhapšen i odveden u Kalemeg-
danski logor. Uverivši se da u tudina nema samilosti, ovaj mladi čovek,
bekstvom iz logora, ponovo se dokopao slobode. I opet je usledila po-
ternica čiji se ishod ne vidi iz postojeće dokumentacije.12
Prvo otvoreno obaveštenje о stanju u okupiranoj Srbiji i u lo-
gorima dala je Srpska socijaldemokratska stranka u svom pozna-
tom Memorandumu - apelu civilizovanom svetu 1917. godine. U
njemu se, između ostalog, ističe da je samo u oblasti koje je zauzela
Austro-Ugarska internirano vise od 150.000 srpskih podanika (od
kojih nekoliko hiljada lica preko 60 godina, pa čak i dece od 8-15
godina). Po mnogobrojnim koncentracionim logorima, navodi se
dalje, umire po 10,20 i 30 lica dnevno, ali ima slučajeva, naročito u
Madarskoj, gde je umiralo po 200 do 300 interniraca dnevno. Ima

11 Arhiv Srbije, V G G, 8-750.

12 Isto, V G G , XVII-943.

19
koncentracionih logora u kojima je već pomrla polovina interni-
ranih, a i oni koji su još živi mogu se smatrati kao polumrtvi.13
Švajcarac dr Arčibald Rajs, profesor Lozanskog univeziteta,
saopštio je isto tako podatke i svedočenja о veoma lošem postupanju
sa srpskim zarobljenicima, iznevši primere koji su označavali povre-
du haških konvencija. On se, takode, dotakao i rdavog postupka sa
srpskim civilnim internircima, zalažući se za humanitarnu meduna-
rodnu intervenciju neutralnih zemalja.
Jedan širi izveštaj Vojnog generalnog guvernmana u Srbiji о
brojnom stanju i uslovima života u logorima interniraca raden je,
po svemu sudeći, s ciljem prikazivanja logorskih prilika u daleko po-
voljnijem svetlu. Prema podacima za vreme od 15-28. maja 1917.
godine, ukupan broj svih srpskih interniraca u Monarhiji iznosio je
39.359, uz napomenu da nisu obuhvaćena i konfinirana lica, kojih
»može biti ukupno 2500«.14
Prema istom izveštaju, internirci su, u grupama po 100-200,
razvrstani u I, II i III klasu, a smeštani su u dobro sagradene i zračne
prostorije. Pojedini pripadnici inteligencije, kao i porodice, medu
kojima otac i maćeha Koste Vojinovića sa dvoje dece imaju posebne
prostorije. Prve dve klase dobijaju određenu novčanu »alimentaci-
ju« za poboljšavanje ishrane i druge potrebe. Jelovnik: nedeljno tri
puta meso (150,120 i 100 gr). Dopunsko snabdevanje ostvaruje se
iz pošiljki Švajcarske, Francuske, Stokholma od darodavaca. Ishrana
je dovoljna i snošljiva, uprkos pritužbi da sadrži mnogo bele repe. Sa-
nitetski uslovi su dobri. Smrtnost, коja je zimus bila enormna (podvu-
kao autor), svedena je na minimum (prosečno jedan umrli dnevno).
Ukupno je u logoru ratnih zarobljenika umrlo oko 4800 ljudi. Studen-
tima nekoliko srpskih profesora održavaju nastavu, a u pojedinim gru­
pama logora postoje i pozorišta u kojima se prikazuju 1-2 predstave
nedeljno. Za svu interniranu decu su u većini internirskih logora
uredene škole, koje funkcionišu sa manje ili vise uspeha.
13 V ladim ir Stojančević, »Srpski civilni internirci u A ustro-U garskoj za vreme
prvog svetskog rata«, Istorijski časopis Istorijskog iiistituta и Beogradu, knj. XXII, Beograd,
1975, 152.
14 Arhiv Srbije, V G G , 8-1111.

20
 Ovaj izveštaj ni izdaleka nije odgovarao pravom stanju stvari.
To potvrduju, pored ostalih, sledeće brojke sahranjenih na groblju
iz prvog svetskog rata u Ašahu: 5362 Srbina, 420 Italijana, 140 Rusa,
15 Austrijanaca, 7 Albanaca, 6 Rumuna, jedan Francuz, 74 nepoz-
nata. Nemi svedoci ovih tragičnih dogadaja su, na groblju u Mau-
thauzenu, pet humki obeleženih kamenim gromadama s uklesanim
tekstom i spomenik posveden svim sahranjenim ratnicima sa bro-
jem od 8000 Srba. Skroman spomenik u obliku obeliska na voj-
ničkom groblju u Ašahu, takode, podseća na vekovnu tragičnu isto-
riju srpskog naroda u minulim ratovima i borbama za slobodu.

21
 POREDAK BESPRAVUA

Fašizam je prezir. Kad se uplete и politiku,

svaki prezir priprema Hi ustoličuje fašizam.
Alber Kami

»Drang nach Osten« («Prodor na Istok«) bilo je osnovno ge-

slo nemačkog imperijalizma. Težnja za aneksijom opsežnih prosto-
ra istočne i jugoistočne Evropu predstavljala je kontinuirani proces
nemačkih vladajućih klasa, počev od ranih razdoblja feudalizma do
kraja prvog svetskog rata. Taj proces se od polovine XIX veka i te-
ritorijalno razvijao u nekoliko pravaca. Jedan od njih vodio je, pre­
ko Bosne i Srbije, ka Solunu i dalje prema Bagdadu i Indiji. Drugi
se pružao preko slovenačke teritorije i bio usmeren na Trst, Istru i
Jadransko more.
Prodiranje nemačkog imperijalizma prema Istoku privreme-
no je zaustavljeno nastajanjem novih država u pravcu njegovog do-
tadašnjeg proboja, kao i promenama političkih režima u Nemačkoj
i Austriji. Medutim, u obema državama su i dalje postojale i delo-
vale snage koje se nisu odrekle imperijalističko-ekspanzionističkih
ciljeva.
Kada je Nemačka, u novembru 1918. godine, potpisala kapi-
tulaciju, vojska nije prihvatila taj čin, smatrajući da armija nije voj-
nički poražena, već je bila žrtva zavere. Tako je nastala krilatica о
»udarcu nožem u leđa«, koja se širila gotovo neverovatnom brzi-
nom. Nekadašnji kadrovi nemačke carske armije, koji su oduvek ga-
jili militaristička osećanja, i dalje su sebe smatrali jedinim gospoda-
rima Nemačke i ropskih naroda. Njihove ekspanzionističke ideje
preuzeo je i ovaplotio nemački nacionalsocijalizam.
Fašizam je roden u Italiji gde je ustanovljen 1922. godine. Na-
cizam je čedo fašizma, koji ga je dopunio rasnom mržnjom i tero-
rom logora za uništavanje. Fašizam je evropska pojava, specifična
za njen zapadni deo, odakle se proširio na druge zemlje.

22
 Fašizam je etatizam, što znači da je država svemoćna. Ona nije
samo autoritarna, nego je i totalitarna. To se ogleda u tome da je
državi podložna svaka strana ljudskog života, i da je ona isključivo
nadležna za njihovo uređivanje po sopstvenom nahođenju. Drugim
rečima, celokupan društveni i lični život podreden je režimu. Fašizam
do detalja razrađuje svoju iđeologiju, kojoj podvrgava sve oblasti
društva i života. Demagogija i nasilje osnovne su crte fašizma.
Nacizam se zasniva na tvrdnji da svi ljudi nisu jednaki. Nje-
govo je osnovno načelo da među ljudima postoji ogromna razlika
zbog njihovog porekla. Postoje nadljudi (Übermensch), odnosno
nacisti koji se nalaze na najvišem stupnju, i podljudi »manje vred-
ni« (mindeswärtige«), na dnu lestvice. To se načelo zasniva jedino
na politici sile i bez ikakve je naučne osnove, ali je ipak služilo kao
podloga pokušajima istrebljenja »manje vrednih« naroda i rasa; In-
karnaciju ovakve »politike« predstavljala je Nacionalsocijalistička
partija Nemačke, sa svojim »firerom« Adolfom Hitlerom.
Dvađeset šestog septembra 1930, Adolf Hitler, tada već vođa
nacionalsocijalističkog pokreta, pojavio se kao svedok na jednom
pretresu u Lajpcigu. Prema izveštaju »Politike«, on je pred sudskim
većem, pored ostalog, izjavio: »Kada naš pokret pobedi, onda će
drugačiji državni sud zasedati ovde i onda će sigurno da se kotrljaju
glave onih odgovornih za katastrofu koja je snašla Nemačku«.15
Svoje pretnje Hitler je brzo počeo sprovoditi u delo.
Devetog februara 1933. godine, Geringova policijska mašina
je stavljena u pokret. U celoj zemlji vršene su premetačine u komu-
nističkim prostorijama i stanovima njihovih rukovodilaca. Odmah
posle toga, proturane su vesti о navodnom otkrivanju oružja i raznih
dokumenata kao nepobitnih »dokaza« pređstojeće zavere i plana
paljenja javnih zgrada. Za ovim su usledila hapšenja političkih pro-
tivnika, čija su imena nacisti godinama imali u svojim spiskovima.
Pripadnici SA mučili su zatvorenike do smrti.
General Ludendorf, bivši Hitlerov saučesnik iz 1923. godine
(koji ga je napustio u međuvremenu), uputio je predsedniku Repu-

15 »Politika«, 27. IX 1930. Izveštaj Predraga Milojevića.

23
blike Hinderburgu pismo sa sledećim upozorenjem.: »Najsvečanije
vam proričem da će taj kobni čovek odvesti našu zemlju u propast
i naš narod u užasnu nesreću. Buduće će Vas generacije proklinjati
u Vašem grobu zato što ste to dozvolili«.16
Stari Maršal se oglušio na te reči i Hitlera više ništa nije moglo
zaustaviti na njegovom mefistofelskom putu.
Hitlerov dolazak na vlast i poznati požar Rajhstaga, imali su
za posledicu donošenje mera za neutralizaciju protivnika novog
režima. Ustanovljen je i prvi esesovski koncentracioni logor Colum­
bia-Haus u Berlin-Tempelhofu. Radi zavaravanja i pridobijanja
svetske javnosti, Hitler je - posle izbornog uspeha od 5. marta 1933.
godine - rasformirao ovaj logor. Medutim, torn prilikom nisu oslo-
bođeni svi zatočenici, već je veliki deo njih predat »redovnim sudo-
vima«. U međuvremenu, Gestapo je počeo graditi »model« (Mu­
sterlager) koncentracionog logora nedaleko od Berlina.
Radi otklanjanja prilično rasprostranjene zablude, koja na-
stajanje sabirnih logora vezuje za Hitlerovu Nemačku, potrebno je
konstatovati da koncentracioni logori nisu njen izum. Englezi su, još
za vreme englesko-burskog rata (od 1899-1902), došli na ideju da za-
robljeno civilno stanovništvo smeste u prostor ograđen bodljikavom
žicom i tu ga izvrgnu teroru, izgladnjavanju i epidemijskim bolestima,
što je imalo za posledicu ogromne ljudske žrtve. Tada je počinjen prvi
organizovani masovni genocid u modemoj političkoj istoriji.
Ulogu koncentracionih logora, kao sredstva gušenja slobode
i likvidacije političkih protivnika, spoznale su mnoge fašističke ili
polufašističke vlade širom sveta. No, Nemci su taj uništavajući si-
stem razvili u mnogo vidova i usavršili ga do perfekcije.
U krvavom sistemu hitlerfašizma, koncentracioni logori su
imali posebnu ulogu. Oni su bili najstrašniji i najekstremniji izraz
fašističke diktature. Njihovo nastajanje nije bilo slučajnost, niti se
u njima izvršeni zločini mogu pripisivati izopačenosti pojedinih
ličnosti (Hitler, Gering, Himler i dr.) - kako se ne retko simplifikuje

16 Jacques Delarues, Hislorija Gestapoa (prevod s francuskog, naslov originala: Hi-

stoire de la Gestapo), Zagreb, 1966,25-26.

24
od strane nedovoljno upućenih lica. Koncentracioni logori su bili
sastavni deo vladajućeg sistema nemačkog fašizma. Njihovo stva-
ranje vršeno je planski, a milioni ljudi bili su žrtve sistematski pri-
premanog i izvodenog programa eksterminacije.
U skladu s Hitlerovom odlukom da Nemačkoj postupno na-
metne oblik tiranije, Gering je pristupio likvidaciji svih demokrat-
skih tvorevina Vajmarske Republike. On je osnovao prve koncen-
tracione logore u Pruskoj, a uz to formirao i tajnu državnu policiju
- poznatu pod skraćenim imenom »Gestapo« (Gehajme Staatspo-
licaj - Geheime Staatspolizei). U koncentracione logore su zatva-
rani protivnici nacističke partije, ali isto tako kriminalni prestupnici
i lica raznih kategorija koje je Treći rajh želeo da ukloni s puta.
Odluke о upućivanju u logor u početku je donosio samostalno
SS, po nahodenju pojedinih lokalnih rukovodilaca. Kada je doneta
uredba о zaštitnom zatvoru, logori u Pruskoj su podredeni Geringu
(Goring) kao vrhovnom šefu političke policije u Pruskoj, a u ostalim
delovima Rajha - Himleru (Himmler). Kada je Himler preuzeo i Ge­
stapo, koncentracioni logori u čitavoj Nemačkoj potpali su pod njego-
vu ingerenciju. Gestapo je bio nadležan za upućivanje u logore, ali
su oni, sve do 1936. godine, ostali podredeni posebnom komandantu,
SS-generalu Ajkeu (Eicke), sa sedistem u mestu Dahau (Dachau).
Prema pisanju SS-brigadefirera Valtera Šelenberga (SS-Bri-
gadefiihrer Walter Schellenberg),17 Himler je imao najbogatiju lite-
raturu о Jezuitskom redu, koju je noćima proučavao mnogo godina.
Prema principima toga reda osnovao je organizaciju SS-a. Kao podlo-
ga poslužili su mu službeni red i duhovne vežbe Injasia Lojole (osni-
vača monaškog Jezuitskog reda ili Reda isusovaca), po kojima je
vrhovni zakon apsolutna poslušnost i izvršavanje svake zapovesti bez
pogovora. Kao rajhsfirer SS-a, Himler je lično bio general reda. Sastav
vodstva oslanjao se na hijerarhijski poredak katoličke crkve.
Veliki zamah masovnom proganjanju antifašista dao je od na-
cista inscenirani požar Rajstaga, 27. februara 1933. godine. Samo

17 W alter Schelenberg, Memoari (prevod s nemačkog, naslov originala: Aufzei­

chnungen), Zagreb, 1985, 32.

25
dan kasnije, izdejstvovana je kod predsednika Rajha naredba о
»zaštiti naroda i države«, koja je uklonila čitav niz demokratskih prava
Vajmarskog ustava, među njima i ličnu slobodu. Jedna od mera nove
»naredbe« predvidala je pritvaranje bez kažnjivog dela, što je prepušte-
no policijskim organima. Politički protivnici su - bez zakonski utwdene
kazne i pravovaljanog postupka-zatvarani na neodredeno vreme. Ovim,
takozvanim »preventivnim zatvaranjem«, prekršenje osnovni pravni po-
stulat »nula poena sine lege« (nema kazne bez zakona).
Preventivno zatvaranje naredivano je najpre od Gestapoa, a
kasnijih godina od RSHA. Ove službe su, takode, odlučivale о pro-
dužavanju preventivnog zatvora, odnosno puštanju zatvorenika.
Nije predvideno nikakvo pravno sredstvo protiv izricanja preven­
tivnog zatvora, tako da je zatočenik bio prepušten potpunoj samo-
volji policijskih organa. Preventivni zatvor je izdržavan u koncen-
tracionim logorima, koji su se oglušivali о sva ljudska prava. U
većini slučajeva, vreme držanja u logoru odredivano je »do daljeg«,
odnosno prema § 7 izmenjenog zakona »preventivni zatvor tako du-
go traje dok ne postigne svoj cilj«.18
Odredi SS, a posebno Gestapo, provodili su u delo nacistički
teror i nasilja. Pravila njihovog ponašanja i delovanja bila su sasvim
jednostavna. Osnovni kredo članova nemačke političke policije
sadržan je u zakletvi, koju su kandidati polagali prilikom prijema u
službu: »Kunem ti se, Adolfe Hitleru, vodo i kancelaru Rajha, na vernost
i hrabrost. Obećavam svečano tebi, kao i onima koje ćeš mi odrediti za
pretpostavljene, poslušnost do smrti, tako mi Bog pomogao«.19
Ovo obećanje slepe poslušnosti postaće vodilja pripadnika SS
u vršenju najstrašnijih zločina bez trunke kolebanja.
Paragraf 7 pruskog zakona о Tajnoj državnoj policiji, od 10.2.1936,
sankcioniše, da se protiv odluke Gestapoa ne može uložiti priziv i da su-
dovima nije dozvoljeno njihovo preispitivanje. Time lice koje bi se našlo
u rukama Gestapoa, nije moglo tražiti zaštitu zakonitosti.

18 International Buchenwald-Komitee, Buchenwald, Frankfurt - Main, 1960,24-25.

19 Jacques Delarues, n.d., 107.
20 I Ians Maršalek, Die Geschichte des Konzentrationslagers Mauthauzen, Wien, 1980,37.

26
 Nacionalsocijalistički koncentracioni logori nisu bili prateća
pojava drugog svetskog rata, kako su njihovo ustrojstvo obrazlagali
u drugim zemljama. Oni su od samog početka bili sastavni deo te-
rora i zajedno sa demagoškom propagandom, predstavljali dve ka-
rijatide nacifašizma.
Рге početka drugog svetskog rata osnovani su na tlu Nemačke
logori Zaksenhauzen (Sachsenhausen), Buhenvald (Buchenwald),
Flosenbirg (Flossenbürg), Ravensbrik (Ravensbrück) i Mauthau­
zen (Mauthausen). Od njih je Ravensbrik bio logor za žene, a Mau­
thauzen prvi u jednoj zaposednutoj zemlji.
Nakon početka rata ustanovljeni su u okupiranim zemljama
novi logori, medu njima i Aušvic koji će postati najmasovnije gubi-
lište u istoriji čovečanstva. I na tlu rasparčane Jugoslavije, pored ni-
za manjih, osnovana su tri velika logora: Jasenovac, Sajmište i Banjica.
Znatan deo njihovih zatočenika interniran je u razne inostrane lo-
gore.
Prema poslednjem saopštenju poljske Glavne komisije za
ispitivanje ratnih zločina, Ludvigsburške službe za istraživanje i In-
stituta za savremenu istoriju u Minhenu, u vremenu od 1933. do
1945, na prostoru nemačkog Rajha i od Nemačke okupiranih ze-
malja, postojalo je ukupno 58 glavnih logora i 968 podlogora. Osim
toga, za vreme rata u Nemačkoj i od nje zaposednutim zemljama
postojali su još: kazneni logori za prevaspitavanje, sabirni logori za
Jevreje, logori za Rome, dečji logori, prolazni logori za ratne zaro-
bljenike, vojnozarobljenički logori i takozvani »radno-vaspitni lo­
gori«. 21
Hajdrihovom naredbom, od 2. januara 1941. godine (već po-
menutom u uvodnom delu ovog rada), izvršena je klasifikacija lica
upućivanih u koncentracione logore. Prema toj naredbi obrazovane
su tri kategorije logoraša, od kojih je prva bila podeljena na dve grupe.
Kategorija I: svi hapšenici koji se nesumnjivo mogu popraviti,
posebni slučajevi i usamljenje (samica). Ovi su hapšenici upućivani
u logore Dahau, Zaksenhauzen i Aušvic I.

21 H. M aršalek, n.d., 44.

27
 Kategorija la: svi stari i donckle za rad sposobni zatvorenici
koji se mogu upotrebiti za poslove na plantaži lekovitih biljaka,
upućivani su u Dahau i delom u Aušvic I.
Kategorija II: teže terećeni hapšenici koji se još mogu preva-
spitati i popraviti smeštani su u logore Buhenvald, Flosenbirg, No-
jengame i Aušvic II.
Kategorija III: teško terećeni hapšenici, naročito oni koji su
već bili osudivani za kriminalna dela ili su asocijalni, to jest jedva
ima izgleda da se mogu prevaspitati, upućivani su u Mauthauzen.
Zašto je baš Mauthauzen odreden za najteže krivce nemo-
guće je dokučiti, jer о tome nisu pronadeni nikakvi posebni izvori.
Autor »Istorije KL Mauthauzen«, Hans Maršalek uzima kao mo-
guću pretpostavku da je to učinjeno zbog izolovanosti kamenolo-
ma. Naime, on polazi od toga da Hajdrih ovu odluku nije mogao do-
neti bez Himlerove saglasnosti, i da se u ovom slučaju radilo о ostva-
rivanju osnovnog cilja koncentracionih logora - povezivanju prisil-
nog rada s hotimičnim uništavanjem zatočenika.22
Kasnije, kada su se logori brojno razmnožili i rapidno se po-
većavao broj hapšenika, zadržane su samo tri kategorije zatočenika.
Medutim, u drugoj polovini rata i uoči njegovog završetka, vise
praktično nije bilo vremena za rasporedivanje zatvorenika u razne
logore prema kategorijama. Sem toga, pojavila se i posebna kate­
gorija, kojoj su pripadali hapšenici upućivani u koncentracione lo­
gore radi eksterminacije.
Nacionalsocijalistički koncentracioni logori su najeklatantniji
primer pretvaranja fašističke ideologije u praksu. Svoje koncentra­
cione logore nacifašizam je ustanovljavao sa odabranim i specijalno
obučenim ljudima. U njima je najizraženije ostvarena teorija о vla-
dajućoj rasi i podljudima. Osporavajući »manje vrednima« elemen-
tarno ljudsko pravo na život, nacionalsocijalizam ih je uništavao ne-
milice i bez ikakvih skrupula.

22 Isto, 39.

28
 GRANITNA TVRĐAVA

Logor M authauzen granitna je tvrdava и kojoj

svaki kamen natopljen krvlju prcdstavlja jedan
ljudski iivot.
(Iz izveStaja L uja Hcfligera švajcarskog
delegata Medunarodnog crvenog krsta)

Od gradića Mauthauzen do istoimenog logora, udaljenost je

nešto veća od tri kilometra. Put predviden za motorizovani sao-
braćaj vodi većom deonicom kraj Dunava, a zatim naglo zavija ude-
sno i uspinje se izmedu redova stabala sa gustim krošnjama pre-
ma brežuljku na kojem se prostire logor. Postoji i pešačka staza pre-
ko valovitog terena koja donekle smanjuje rastojanje izmedu grada
i logora. Oba putna pravca-korišćena su,-prema potrebi, za spro-
vodenje zatočenika od železničke stanice do logora Mauthauzen.
Po izbijanju na piato visoravani, pomalja se na vidiku citadela
nalik na napuštenu vojnu kasarnu. Svaki korak približavanja ovom
zdanju izaziva nespokoj razaznavanjem masivnog kamenog zida
neobične visine sa redovima žica pri vrhu i stražarskim kupolama na
uglovima. Iznad zidova naziru se obrisi krovova zgrada i dva neobična
dimnjaka logorskog krematorijuma, iz kojih je za sve vreme njiho-
vog postojanja sukljao otužni sivo-beličasti dim. Valjda su se, zbog
neprijatnog mirisa spaljenih ljudskih tela, i ptice klonile logora.
Istorija koncentracionog logora Mauthauzen tesno je poveza-
na ne samo sa političkom i privrednom ekspanzijom SS-a, već i sa
promenljivim tokom drugog svetskog rata. Kada je ovladao celo-
kupnom policijom, SS-u su potpadali i koncentracioni logori. Ali
to nije bilo sve. Pored posedovanja vojne jedinice, SS je imao sop-
stvenu sudsku vlast, lekarsku službu, istraživačke institute, mesta
»ponemčavanja«, svoje gradevinarstvo i velika privredna predu-
zeda. Tako je, pred kraj rata, raspolagao sa vise od 40 velikih pogona
i proizvodnih mesta.
Oko šest nedelja po zaposedanju Austrije, u Berlinu je, 29.IV
1938, osnovana firma: »Deutsche Erd - und Steinwerke, GmbH«

29
(skraćeno DEST). Iz naziva se vidi da je njen osnovni zadatak bila
eksploatacija zemlje i kamena. Za organizovanje, finansiranje i iz-
vođenje poslova ovlašćen je SS-obergrupenfirer Osvald Pol. Kao prvi
projekt DEST je pokrenuo uredenje velikih ciglarskih pogona u Zak-
senhauzenu i Buhenvaldu, kao i aktiviranje kamenoloma granita kod
Flosenbirga i Mauthauzena. Velika potreba za oßckom i prirodnim
kamenom nastala je pod rukovodstvom Alberta Špera, koji se latio
gradevinskog programa »Novog oblikovanja prestonice Rajha«.
Već prilikom prvog obilaska kamenoloma u Mauthauzenu i
Guzenu, neposredno posle okupacije Austrije, Himler i Pol su oda-
brali mesto buđućih logora. Prema njihovom izboru, glavni logor
trebalo je podići iznad opštinskog trga Mauthauzen na prostoru ka-
tastarske opštine Marbah (Marbach), a logor Guzen I na tlu kata-
starske opštine Langenštajn (Langenstein). Krajem maja iste godi­
ne, usledila je i druga Polova poseta, u pratnji tadašnjeg inspektora
koncentracionih logora Teodora Ajkea i gradevinskog inženjera
Karla Huberta.
Od aprila do avgusta 1938. godine, »zakupljeni« su zemljiste
i kamenolom u Mauthauzenu, koji su bili vlasništvo grada Beča.
Naknada za desetogodišnju eksploataciju kamena iznosila je 5000
rajhsmaraka godišnje.23
Osmog avgusta 1938. godine, iz KL Dahau dovedeno je 300 au-
strijskih i nekoliko nemačkih zatočenika policije sigurnosti, koji su po-
stali prvi stanovnici, ali i graditelji novog nacističkog koncentracionog
logora. Za sve vreme svog postojanja logor je proširivan i dogradivan
rukama zatočenika. On će predstavljati »glavni logor« (Hauptlager),
ponekad nazivan i »matični« logor (Mutterlager). Pod njegovom in-
gerencijom razvila se gusta mreža područnih logora širom Austrije.

A) Glavni logor
Lociran na području katastarske opštine Marbah, glavni logor
Mauthauzen, esesovačkom terminologijom nazivan i »Šuchaftla-

23 Mauthauzen (brošura), L'Amical de M authausen, Paris (bez godine izlaska).

30
£er« (Schutzhaftlager) sastojao se - u fazi potpune izgrađenosti -
i z sledećih odeljaka i objekata:
Logor I: redovi baraka (logorskim žargonom »blokova«) od
1 do 20 (podignuti 1938. i 1939. godine). U barakama numerisanim
od 2 do 20 bili su smešteni zatočenici. U 1. baraci nalazila se: desno
logorska »šrajbštube« (Schreibstube) - pisarnica, radionica obuće
i takozvana »švabštube« (Schwabstube) - mala radionica za lične
potrebe esesovaca. U levom odeljku, iste barake, smešten je »bor-
delj« (javna kuća) - od zatočenika nazivan »puf«, a u srednjem delu
kantina i prostorija u kojoj su ležali motorni točak i pas »Lord« 1.
»šuchaftlagerfirera« (Schutzhaftlagerfürer) - zapovednika za-
točeničkog logora. (U doslovnom prevodu glasilo bi »vode za-
točeničkog logora - prema poznatom nacističkom principu - vode,
što odudara od naših jezičkih pojmova).
Logor II: barake od 21 do 24 (podignute 1941), najpre su ko-
rišćene za radionice, a od proleća 1944. godine za smeštaj zatočeni-
ka.
Logor III: 6 baraka (podignutih u proleće 1944), useljene za-
točenicima u leto 1944. godine.
Južno od logora I i ispod logorskog puta nalazio se Kranken­
lager (bolesnički logor) ili Sanitets (Sanitäts) -odnosno Rusenlager
(Russenlager) sanitetski, tzv. ruski logor. Poslednji naziv dobio je
po tome što su u njemu jedno vreme bili smešteni isključivo sovjet-
ski zatočenici. U bolesničkom logoru nalazilo se 10 zatočeničkih ba­
raka, zatim baraka-perionica koja je služila i kao prostorija za
leševe, kao i zatočenička kuhinja (I), koje su izgradene od 1941. do
1944. godine, a useljene 14.111 1943.
Celtlager (Zeltlager), logor pod satorima, nalazio se severno
od I logora i sastojao se od 6 velikih i 8 manjih izložbenih i vojnih
šatora s unutrašnjim prostorom od 5212 m2 (postavljenih u jesen
1944). Useljeni su u decembru 1944. i do 8. IV 1945. bili u sastavu
glavnog logora.
Arest (zatvor): bunker, zgrada ćelija ili posebno zdanje (Zon-
derbau) izgraden je u godinama 1939. i 1940. U ovom »logorskom
zatvoru« nalazile su se 33 ćelije u površini od po 5,4 m2 i jedna ćelija
sa 8,4 m2.

31
 Revir (bolnica) smešten je u zgradi sagrađenoj od kamena
preko puta logora II (gradnja nije završena). Leva polovina useljena
je u leto 1944. godine. Vešeraj (perionica) i Kihenbaraken (Kü-
chenbaraken), kuhinjske barake, izgradeni su u godinama 1938. do
1941. Apel-plac (Apell-platz) - zborište (mesto za postrojavanje
zatočenika), nalazio se izmedu čeonih strana baraka 1, 6, 11 i pe-
rionice, kuhinje i zatvorske zgrade.
Logori I, II i III bili su opasani oko 2,5 m visokim kamenim
zidom u ukupnoj dužini od 1668 m. Na zidu se nalazila ograda od
bodljikave žice sa naponom od 380 volti. Samo na severnom delu
logora I, na začelju baraka 5,10 i 15 nije bilo zida, već je postavljena
ograda od bodljikave žice, takode, s električnim naponom.
Krankenlager (bolesnički logor) je imao dvostruku ogradu od
bodljikave žice sa strujnim naponom, a celtlager (logor pod šatori-
ma) jednostruku žičanu ogradu bez strujnog napona. Ogradni zid i
bodljikava žica glavnog logora bili su snabdeveni reflektorima i
crvenim noćnim svetiljkama. Svetlosni izvori su bili noću, prema ta-
dašnjim propisima vazdušne zaštite, nevidljivi sa 100 m visine i oko
500 m daljine. Osim toga, na svim osmatračnicama glavnog logora,
postojali su uredaji s veoma jakim svetlosnim izvorima, koji su
uključivani u posebnim okolnostima.
Barake 2 do 15 (od proleća 1944. godine i 16 do 19), bile
su rezervisane za stalno smeštene zatočenike u glavnom logo-
ru.
Barake 16 do 18, odnosno 19, godinama su služile za smeštaj
»novodovedenih« (tzv. karantinski logor); u godinama 1941/42. se-
dam meseci kao »kriegsgefanfenenlager« (ratno-zarobljenički lo­
gor) za sovjetske ratne zarobljenike, a 1945. godine kao »Frauen­
lager« (logor za žene). Od marta do maja 1945, postojala je još jed-
na baraka za žene u logorskom'kamenolomu »Viner Graben«
(Wiener Graben).
Novodovedeni zatočenici ostajali su u blokovima 16-19 do tri
nedelje u karantinu. Ovu funkciju preuzeo je, u proleće 1944, logor
II. Baraka 20, nazvana blok smrti, bila je uvek rezervisana za
odredene kategorije zatočenika - bilo za bolesne ili za one koje je
trebalo ubrzo poslati u smrt.

32
 Logor III i logor pod šatorima predviđeni su za nužni smeštaj
većih transporta koji su pristizali iz raznih zemalja. Ipak su ponekad
zatočenici u njima ostajali i vise meseci.
Ukupna površina logora I, II i III sa apel-placom iznosila je
око 25.000 m2, Krankenlagera oko 15.000 m2, a logora pod šatorima
oko 16.000 m2. Najširi logorski prostor zahvatao je i površinu od oko
150.000 m2 (bez kamenoloma Viner Graben), na kojoj su se na-
lazile radionice, psetarnica, magacini, poljoprivredno dobro,
smeštajne prostorije esesovskog logorskog personala i stražarske
posade. Osim toga, u neposrednoj blizini logora, kod mesta M au­
thauzen, izgradeno je naselje za porodice pripadnika štaba
SS- komandanture.
Sa ukupno 90 baraka, šatora i kamenih zgrada, koncentracio-
ni logor Mauthauzen predstavljao je gotovo kompletno urbano na­
selje. Da se ipak nije radilo о prebivalištu slobodnih ljudi, pored
ostalog, ukazivale su drvene table na spoljnim zidovima pojedinih
baraka zatočeničkog logora I, sa ciničnim natpisom:
»Postoji samo jedan put u slobodu.
Njegovi putokazi su: poslušnost, marljivost, red,
čistoća, poštenje, spremnost na žrtvovanje
i ljubav prema domovini«.

B) Podlogori

Glavni logori, koji su pokrivali šira područja, imali su svoje

ogranke. Kako u zvaničnoj administraciji, tako i medu zatočenici-
ma, pominju se pod različitim opštim nazivima. U službenom jeziku
njihovih upravljača i zaglavljima dokumenata, javljaju se, uglav-
nom, u tri varijante s podjednakim suštinskim značenjem: Aussen-
lager (spoljni logor), Nebenlager (sporedni logor) i Untenlager
(podlogor). Bivši logorski zatočenici, pak, najčešće ih nazivaju »fi-
lijalama« ili »podružnicama«. Autor ovog teksta opredelio se za na-
ziv »podlogor«, jer »sporedni« logor se može poistovetiti s ne-
važnim a »spoljni« ostavlja nedoumice. Termin »filijala« u nas je
srastao s organizacionim jedinicama u bankarstvu i socijalnom osi-

33
guranju, a »podružnice« asociraju na ogranke pojedinih
društveno-političkih organizacija (sindikat, socijalistički sa-
vez). Osim toga, svi ogranci nalazili su se pod neposrednom upravom
glavnog logora u Mauthauzenu i predstavljali njegov sastavni deo.
О ukupnom broju podlogora KL Mauthauzen postoje različiti
podaci i registri. Hans Maršalek, autor »Istorije KL Mauthauzen«,
navodi 48 podlogora, dok se u nekim publikacijama njihov broj pen-
je i do 67. Ove razlike, uglavnom, javljaju se zbog toga što su ne sa­
mo glavni logor, već i pojedini podlogori povremeno osnivali manje
radne jedinice zatočenika, dajući im posebne nazive. Ponekad su
zatočenici iz matičnog logora odlazili na posao i vraćali se po
završetku radnog dana, ali je bilo i situacija kada su privremeno bo-
ravili na radilištu, da bi se izbeglo »gubljenje vremena« u odlksku i
povratku. Najzad, ima slučajeva da je isti podlogor imao dva i vise
naziva (ne računajući pri tom one za kamuflažu). Tako se, na pri­
mer, podlogor Aflenz ponegde vodi kao Graz i Leibnitz, Wien-Flo-
risdorf kao Schwechat - i obrnuto. Nazivima svih važnijih koncen­
tracionih logora, koje je ustanovljavala nacistička Nemačka, poza-
bavila se Savezna Republika Nemačka, pa je u svom službenom gla-
silu objavila njihov kompletan popis.24Prema ovom pregledu, kon­
centracioni logor Mauthauzen ukupno je imao 60 podlogora. Prih-
vatajući taj spisak kao najmeritorniji, navešćemosve podlogore KL
Mauthauzen s najbitnijim podacima. Pored fonetskih, biće naz-
načeni i njihovi izvorni nazivi.
Aflenc (Aflenz) vidi Grac(Graz).
Amšteten (Amstetten), opština Amšteten, Donja Austrija,
osnovan 19.3.1945, rasformiran 18.4.1945. Najviše brojno stanje
2966 zatočenika, koji su radili na raščišćavanju i obnovi železničke
stanice. (H. Marsalek navodi i logor za žene u Amštetenu sa 500 za-
točenica, koje su radile na istim radovima kao i muškarci).
Bretštajn (Bretstein), Bretštajngraben, opština Bretštajn
(okrug Judenburg), osnovan u leto 1941, rasformiran 30.9.1943. go­
dine. Najviše brojno stanje 80 zatočenika, uposlenih u Nemačkoj

24 »Bundesgesetzblatt«, N r 64,1977. i Nr 46,1982.

34
oglednoj ustanovi za hranu i ishranu (Deutsche Versuchanstalt für
Ernährung und Verpflegung, GmbH, SS-Gut); rad na esesovskoj
farmi ptica i ovaca, kao i na izgradnji puta.
Dipoldsau (Dippoldsau), okrug Stajer (Steyer), radna jedinica
Grosraminga, osnovan 17.9.1943, rasformiran 25.8.1944. Svega oko
130 zatočenika radilo je na izgradnji puteva.
Ebenzee (Ebensee), opština Ebenzee (okrug Gmunden),
osnovan 18.11.1943, rasformiran 6.5.1945. Najviše brojno stanje
18.437 zatočenika, koji su obavljali poslove za veći broj nemačkih
firmi (izgradnja štolni i podzemnih prostorija gde bi se proizvodile
rakete, opsluživanje 8 destilacionih uredaja, izrada kuglagera i dr.).
Ajzenerc (E isenerz), osnovan 15.6.1943, rasform iran
14.3.1945. Ukupno brojno stanje 400 zatočenika, uposlenih u rud-
niku metala (firma: Reichswerke AG, Alpine Montanbetriebe).
Ens (Enns) okrug Line - egzistirao do 19.4.1945.
Ensdorf (Ennsdorf) - Donja Austrija, postojao do 30.4.1945.
godine.
Grac (Graz) - takode, nazivan Aflenc i Lajbnic (Leibnitz)
osnovan 9. februara 1944, rasformiran 2.4.1945. Najviše brojno
stanje 655 zatočenika, uposlenih na izgradnji štolni i podzemnih
prostorija gde su proizvodeni auto-avionski delovi.
Grajn (Grein), okrug Perg, osnovan 2.2.1945, rasformiran
19.2.1945. Oko 120 zatočenika radilo je za gradevinsku firmu na iz­
gradnji podrumskih prostorija mašinske hale, stambenog naselja i
postavljanju baraka.
Grosraming (Grossraming), okrug Štajer, osnovan 14.1.1943,
rasformiran 29.8.1944. Najviše brojno stanje 1013 zatočenika, upo­
slenih na izgradnji hidrocentrale.
Gunskirhen (Gunskirchen), okrug Vels (Wels), osnovan
27.12.1944, rasformiran 5.5.1945. Zatočenici izradivali tajna poma-
gala za posebne potrebe RSHA.
Gunskirhen, sabirni logor i logor za prikupljanje Jevreja, osno­
van 12.3.1945, rasformiran 5.5.1945. Ukupno brojno stanje 15.000-
18.000 zatočenika.
Guzen (Gusen), okrug Perg, osnovan 25.5.1940, rasformiran
5.5.1945. (U Maršalekovoj »Istoriji KLM« Guzen je raščlanjen na

35
tri podlogora: Guzcn I -11.480, Guzen II -12.537 i Guzen III - 274
zatočenika.) Radilo se na raznovrsnim poslovima: u kamenolomi-
ma, na izgradnji štolni, mašinskih pištolja i avionskih kabina, u ci-
glarskoj industriji, pekarama i dr.
Hirtenberg (logor za žene), osnovan 28.9.1944, rasformiran
15.4.1945. Najviše brojno stanje 459 zatočenica, uposlenih na izradi
pešadijske municije.
Holenštajn (Höllenstein), okrug Amšteten, Donja Austrija.
Klagenfurt (Celovec), osnovan 19.11.1943. rasform iran
8.5.1945 (28.4.1945). Brojno stanje 130 zatočenika koji su izradivali
oružje i podizali kasarne - škole za mlade esesovce.
Lencing (Lenzing), okrug Feklabruk (Vöcklabruck), osnovan
3.11.1944, rasformiran 4.5.1945. Ukupno brojno stanje 565 za-
točenica, uposlenih na proizvodnji tekstila i veštačkih vlakana u fa-
brici »Lenzinger Zellwolle AG«.
Lindau - radna jedinica Pasau.
Line (Linz) - jedinica za raščišćavanje.
Line /, osnovan 20.2.1943, rasformiran 3.8.1944. Ukupno
brojno stanje 790 zatočenika, uposlenih na izgradnji logora i pute-
va, kao i radovima na zguri i čeliku.
Line II, osnovan 27.2.1944, rasformiran 27.3.1945 (29.4.1945).
Ukupno 285 zatočenika radilo je na izgradnji bunkera za zaštitu od
vazdušnih napada i zapovedničkog mesta jedne armijske komande.
Line III, osnovan 22.5.1944, rasformiran 5.5.1945. Ukupno
5165 zatočenika, uposlenih u proizvodnji čelika i zgure, izgradnji
puteva i tenkova.
Ljubelj (Leubl-Pass), Maršalek raščlanjava na: Leubl-Pass -
Süd i Leubl-Pass Nord (Ljubelj I i II). Jedini podlogor KLM na ju-
goslovenskoj teritoriji (samo Ljubelj I), osnovan 2.6.1943, rasformi­
ran 8.5.1945. Ukupno 1294 zatočenika radilo je na probijanju tune-
la kroz Karavanke, s tim što su se uprava i glavni deo logora nalazili
na jugoslovenskoj strani.
Lungie (Lungitz) - Guzen III - egzistirao do 5.5.1945. godine.
Melk, osnovan 20.4.1944, rasformiran 15.4.1945. Ukupno
10.314 zatočenika, uposlenih na izgradnji štolni, naselja i visokebra-
ne, kao i proizvodnji kuglagera za firmu »Steyer-Daimler-Puch AG«.

36
 Mistelbach a.d. Zaya (Donja Austrija), bez bližih podataka.
Pasau I (Passau), od 19.10. do 19.11.1942 (dahauovci), od
20.11.1942. do 2.5.1945. pod upravom KLM. Svega 83 zatočenika
radilo je na izgradnji uredaja za opite i podmornice.
Pasau II, osnovan 9.3.1944. rasformiran 7.11.1944. Ukupno
333 zatočenika, u dnevnoj i noćnoj smeni, radilo je na kompletiranju
oružja.
Pasau III, opština Jandelsbrunn, radna jedinica Pasau I.
Peeneminde (Peenemünde, Karlshagen, okrug Usedom Wollin)
od 22.5.1943. godine.
Pegau kod Graca (Peggau), osnovan 17.8.1944, rasformiran
2.4.1945. Ukupno 1480 zatočenika, uposlenih na izgradnji štolni i
izradi avionskih delova za firme: »Steyer-Daimler-Puch«, DEST i
druge.
Rid (Ried) u Gornjoj Austriji.
Šlir Redl-Cipf (Schlier Redl-Zipf), osnovan 11.10.1943, ra­
sformiran 3.5.1945. Ukupno 1488 zatočenika angažovano je na iz­
gradnji podrumskih prostorija pivare, štolni i proizvodnji goriva za
V-oružje. Od aprila 1945, kratkotrajno je u ovom podlogoru bora-
vila »ekipa falsifikatora«, koja se bavila izradom lažnih novčanica i
dokumenata.
Slos Harthajm (Schloss Hartheim), u kojem je vršena »euta-
nazija« zatočenika Dahaua, Mauthauzena i Ravensbrika (prema
Maršaleku, u upravnom pogledu nije pripadao KLM).
SlosLanah (Schloss Lannach) - radna jedinica Šlos - Miter-
sila (do 8. 5. 1945).
Šlos Lind (Schloss Lind), od 22. 6. 1942. do 3. 5. 1945. za-
točenici iz Dahaua, a od 20.11.1942. do 9.4.1945. iz Mauthauzena.
Svega 20 zatočenika koji su obavljali radove na esesovskom poljo-
privrednom dobru.
SlosMitersil (Schloss Mittersill) - logor za žene od KLM preu-
zet 24. 3. 1944, rasformiran 8. 5. 1945. Svega 15 zatočenica koje su
radile na čistačkim poslovima.
Švehat (Schwechat) - vidi Vin Florisdorf II.
ŠvehatHI - vidi Vin Florisdorf III.

37
 Štajer-Miniholc (Steyer-Münichholz), osnovan 14.3.1942, ra­
sformiran 5. 5. 1945. Ukupno 1971 zatočenik radio je na izradi ku-
glagera i popravci avionskih motora, kao i izgradnji logora, puteva,
podruma i bunkera.
St. Egi (St. Aegyd), osnovan 2.11.1944, rasformiran 1.4.1945.
Ukupno 303 zatočenika, angažovanih na izgradnji logora i popravci
motora teretnih vozila.
St. Georgen - Guzen II, osnovan 9. 3. 1944, rasformiran 5. 5.
1945. Ukupno brojno stanje 12.537 zatočenika, uposlenih na iz­
gradnji štolni, izradi mašinskih pištolja, završavanju i montaži avio-
na »Meseršmit-262«.
St. Lampreht (St. Lambrecht), odnosno Murnau. Od 13.5.1942.
do 19.11.1942. muški logor Dahau, od 20.11.1942. Mauthauzen. Od
septembra 1944. do 29.4.1945. u njemu su boravile zatočenice iz Ra-
vensbrika, a tek od aprila 1945. preuzet je od KL Mauthauzen.
St. Valentin, osnovan 21. 8. 1944, rasformiran 23. 4. 1945.
Ukupno 1480 zatočenika radilo je na završnoj izradi tenkova: »Pan­
zer IV« i »Porsche-Tiger«.
Temberg, osnovan25.1.1943, rasformiran 18.9.1944. godine. Ukupno
406 zatočenika angažovano je na izgradnji puteva i drugim radovima.
Feklabrulc (Vöcklabruck), osnovan 6.6.1941. rasformiran 14.
5. 1942. godine. Brojno stanje oko 300 zatočenika koji su radili na
izgradnji puteva u Feklabruku.
Feklabruk - radna jedinica Šlira (Redl-Cipfa) - od 11. 10.
1943. godine.
VelsII (Weis), osnovan 27. 12. 1944, rasformiran 24. 3. 1945.
godine, odnosno 13. 4. 1945. Najviše brojno stanje zatočenika 397
i 1500. U početnoj fazi zatočenici su angažovani na podizanju logor-
ske hale pod kriptonimom »Waldwerke«. Od 24. 3. 1945. do 13. 4.
1945. radili su na popravci aviona i teretnih vozila. Zatočenici su,
posle bombardovanja železničke stanice, prebačeni u drugi logor.
Vm-FlorisdorfII (Wien-Florisdorf II), osnovan 14.7.1944, ra­
sformiran 1. 4. 1945. godine.
Vin-FlorisdorfIII- funkcionisao do 1. 4. 1945.
Vin-AFA-Verke ( W ien-A FA -W erke) - radna jedinica
V in-Florisdorfa. Postojala do 1. 4. 1945. godine.

38
 Vin-Hinterbril (W ien-Hinterbrühl) - osnovan septembra
1944, rasformiran 1.4.1945. Nepoznati broj zatočenika angažovan
je na izradi delova za noćne lovačke avione, elemenata glave za V2
- rakete i drugim poslovima.
Vm-HirUerbril, radni logor Hajdfeld (Haidfeld) - radna jedinica Vin-
Florisdorfa. (Marsalek u svojoj »Istoriji KLM« napominje da su pod
»Vin-Florisdorf« vodena četiri podlogora s ukupno 2737 zatočenika.)
Vin-Jedlezee (Wien-Jedlesee) - radna jedinica Vin-Florisdor-
fa, osnovana 13.7.1944, rasformirana 1.4.1945. Nepoznati broj za-
točenika, a firme-nalogodavci: »Jedlesee-Bierbrauerei-Keller« i
»Heinkel-Werke AG«.
Vm-Maria-Lancendorf (Wien-Maria-Lanzendorf), egzistirao
do 27. 3.1945.
Vin-Šenbrun (Wien-Schönbrunn), osnovan 28.9.1944, rasfor­
miran 1. 4. 1945. Imao je samo 5 zatočenika, angažovanih na pro-
nalazaštvu - tehničkom unapredivanju vozila oružanih snaga SS.
Vm-Vest, Zaurerverke (Wien-West, Saurerwerke), osnovan
20. 8.1944, rasformiran 2.4.1945. Ukupno 1480 zatočenika radilo
je na izradi tenkovskih motora.
Viner Graben (Wiener Graben) - vidi KL Mauthauzen. Ovde
se radi о kamenolomu u najneposrednijoj blizini KLM. U njemu je,
na neki način, vršeno prvo »testiranje« izdržljivosti zatočenika. To
nije bio poseban podlogor, ali su - u nedostatku prostora - u nje-
govim barakama, uoči oslobodenja, smeštene zatočenice evakuisa-
ne iz KL Aušvica.
Viner Nojdorf (Wiener Neudorf), osnovan 2. 8.1943, rasfor­
miran 2. 4.1945. godine. Ukupno 2954 zatočenika radilo je na po-
pravci avionskih motora i osposobljavanju proizvodnih hala za rad,
pošto su bile ruinirane bombardovanjem savezničke avijacije.
VinerNojštat (Wiener Neustadt). Prvo osnivanje 8. 8.1943, a
rasformiranje 17.11.1943. Najveće brojno stanje 1000 zatočenika.
Drugo osnivanje 5.7.1944, a rasformiranje 1.4.1945. Brojno stanje
697 zatočenika. Zatočenici su, uglavnom, angažovani naizradi de­
lova za V-oružje i proizvodnji tendera (vagona za ugalj i vodu).
U manjem ili većem broju, u većini ovih podlogora, nalazili su
se i zatočenici iz Jugoslavije.

39
 DOPREMANJE ZATOČENIKA

Izn a d logorske kapije stajao je natpis:

»Vi koji ulazite ovde, ostavite svaku nadu«.
Dante Aligijeri

Na mitingu u Beču, 15. marta 1938, preplavljenom ljudskim

masama, Adolf Hitler je sa balkona Nojen Hofburga (Neuen Hof-
burga) izjavio: »Ja proklamujem od sada za ovu zemlju njenu novu
misiju... Najstarija istočna marka (Ostmark) nemačkog naroda tre-
ba biti najmladi bastion nemačke nacije, a time i nemačkog Rajha...
Ja mogu prema tome u ovom času nemačkom narodu uputiti naj-
veću izjavu о ujedinjenju. Kao firer i kancelar nacije saopštavam
pred istorijom stupanje moje domovine u nemački Rajh«.
S Vermahtom (Wermacht), delom i ranije, u Austriju je pri-
spela nemačka policija, posebno Gestapo i SS - paravojna organi-
zacija. Hajnrih Himler je, kao rajhsfirer SS i šef nemačke policije,
bio glavni i odgovorni za nacionalisocijalistički teror. On je odmah
počeo s izgradnjom aparata terora, pri čemu su se organi bezbed-
nosti od početka mogli osloniti na austrijske nacionalsocijaliste. Ge­
stapo je, bez sumnje, bio najvažniji instrument tog terora. Zatvor kod
Gestapoa je mogao trajati nedeljama, mesecima, pa i godinama.
Ubrzo je na tlu Austrije ustanovljen i zloglasni nacistički koncentra­
cioni logor Mauthauzen, kojim je Hitler obdario svoje zemljake.
Po merilima Gestapoa u koncentracioni logor su upućivane
četiri grupe osoba: politički protivnici, pripadnici »manje-vrednih
rasa«, kriminalci i asocijalni. U toj klasifikaciji Gestapo se najlakše
snalazio s drugom grupom, kojoj su pripadali Jevreji i Romi.
Kriminalcc je Gestapo delio na dve grupe: one koji su vise pu­
la bili kažnjavani zbog kriminalnih dela, i na zatvorenike koji su se
još nalazili na izdržavanju kazne. Prve je okategorisao kao »preven-
tivno zatvorene na odredeni rok« (ili BV - od početnih slova naziva
Berufsferbreher - Berufsverbrecher, tj. zločinac po zanimanju).

40
Druge je okvalifikovao »otpremljeni na sigurno« (ili SV - od počet-
nih slova naziva Šverferbreher - Schwerverbrecher, odnosno teški
zločinac). Nalog za takozvano »preventivno hapšenje« Ministarstva
unutrašnjih poslova Rajha, od januara 1938, konačno je utvrdio da se
zatvor izdržava »načelno u državnim koncentracionim logorima«.
Osnovi za upućivanje u KL Mauthauzen bili su mnogostruki:
pored političkih protivnika i kriminalaca, obuhvaćeni su, takode,
»Svedoci Jehove« (čiji je glavni konflikt s nacionalsocijalističkim
režimom nastao zbog njihovog odbijanja vojne službe i rada za rat-
nu industiju), ali i homoseksualci. Do proleća 1941. godine, u KL
Mauthauzen jevrejski zatočenici su predstavljali manjinu i do tada
su dolazili, uglavnom, iz Holandije. Od februara 1940, prispevali su
transporti boraca na strani republikanske Španije. A zatim su, go-
tovo iz dana u dan, stizale povorke Poljaka, Ceha, Jugoslovena, Bel-
gijanaca, Francuza, austrijskih i nemačkih komunista, Roma i po-
jedinih Tirolaca, osudenih na smrtnu kaznu povezanu sa prisilnim
radom u kamenolomima ili na izgradnji logora. Ministar za propa-
gandu Jozef Gebels (Josef Göbels), pribeležio je u svom dnevniku
kako je, 19.3.1942. godine, zamolio Hitlera da smeni nadležnog mi-
nistra pravde koji »se uvek drži slova zakona« i na njegovo mesto
postavi Ota Tiraka (Otto Thierack). Hitler je uslišio molbu svog bli-
skog saradnika i proces hapšenja i upućivanja u koncentracione lo­
gore tekao je bez ikakvih smetnji i zastoja.

Svet и malom

Zatočenici KL Mauthauzen bili su veoma raznorodnog sasta-

va po nacionalnoj pripadnosti. Pored onih koji su svrstavani u »nepoz-
nate nacionalnosti«, dolazili su iz 34 zemlje s raznih kontinenata.
Ukupan broj zatocenika upućenih u Mauthauzen, kao ni za
većinu drugih većih nacističkih koncentracionih logora, nije utvrden s
punom preciznošću. Mala je verovatnoća da će se ikad i doći do takvih
podataka. U osvrtu na građu, konstatovano je da je dokumentacija о
KL Mauthauzen sačuvana dobrim delom, ili - kako se navodi u izvo-
rima službe traženja MC krsta - »prilično celovita«. Medutim, izve-

41
sna količina logorske arhive uništena je uoči oslobođenja zatočeni-
ka KL Mauthauzen. Pored ostalih, možda su tada zauvek nestali baš
»poverljivi« i »strogo poverljivi« dokumenti iz kojih bi se mogle do-
kučiti brojke ukupno zatočenih i uništenih u ovom zloglasnom logoru.
Razume se, da autori raznih publikacija i članaka navode određene
cifarske pokazatelje ove vrste. Oni su, uglavnom, rezultat slobodnih pro-
cena, oslonjenih pretežno na iskaze pojedinih esesovskih funkcionera, ko-
jima je suđeno po završetku rata. Po pravilu, cifre ovih autora о lieima koj а
su boravila i stradala u KL Mauthauzen su najveće i kreću se od dve do
pet stotina hiljada. Manji broj autora koristi se kombinovanom metodom:
brojkama zasnovanim na dokumentima dodaju se »procenjene«, kada se
radi о zatočenicima masovno dovođenim pređ kraj rata, za koje je pouz-
dano utvrđeno da nisu ni uvođeni u logorsku evidenciju.
U sačuvanoj logorskoj arhivi mogu se, doduše, naći brojna
stanja zatočenika za pojedine vremenske intervale. Ali, pri tom se
uvek javlja nepoznanica koliko je zatočenika zauvek nestalo do da-
na sačinjavanja takvih izveštaja i pregleda. Sem toga, poznato je da
su pojedinci i grupe dovođeni u logor, da bi tu nad njima izvršili ek-
sterminaciju. Oni nisu dobijali logorske brojeve, jer im je već una-
pred bio predodređen kraj življenja.
Da bi se svojevrstan »fenomen« brojki živih i mrtvih zatočeni-
ka mogao sagledati koliko je moguće realnije, iznećemo tri upored-
na pokazatelja: a) po slobodnoj proceni; b) utvrden kombinovanom
metodom, i с) poimenični spisak zatočenika, sačinjen na osnovu ra-
spoloživih izvora podataka u aneksu rukopisa.
Evo, najpre, statistike »mrtvih« objavljene u pojedinim
brošurama i jednom broju publikacija.

Sovjetskih građana . . 32.180 G r k a ....................................... 3.700

Poljaka .......................... 30.203 N e m a c a ................................ 1.500
M ađara .......................... 12.923 B e l g i j a n a c a .......................... 742
Jugoslovena . . . . 12.890 A u s tr i j a n a c a .......................... 235
F r a n c u z a .......................... 8.203 H o l a n d a n a .......................................77
Š p a n a c a .......................... 6.502 Am erikanaca ................................ 34
Italijana .......................... 5.750 L u k s e m b u rž a n a ................................ 19
Ćehoslovaka . . . ._______4.473 Britanaca ....................................... 17
Ukupno ..................................... 122.767

42
 Pod naznakom »raznih« uračunati su Danci, Bugari, Rumuni,
Albanci, Norvežani, Alžirci, Tunižani, Marokanci itd., kao i za-
točenici »bezdržavljanstva«.
Ove brojke uklesane su i na kamenoj spomen-ploči, koja je,
ubrzo, posle oslobođenja zatočenika postavljena na unutrašnjoj
strani čeonog zida KL Mauthauzen (levo od ulaza).
Autor »Istorije KL Mauthauzen«, Hans Maršalek je kombi-
novanom metodom došao do nešto drugačijih podataka. On napo-
minje da su njegovi pokazatelji rezultat procene, pri čemu detaljno
raščlanjava njihovo izvodenje. On je u svojoj knjizi prezentovao dva
pregleda: jednim obuhvata muškarce, drugim - žene. Važno je, ta-
kode, skrenuti pažnju da njegove statistike prikazuju upućene za-
točenike (a ne »mrtve« čiji je broj sadržan u prethodnoj tabeli) u
KL Mauthauzen po nacionalnim grupacijama i vrstama - katego-
rijama. Maršalekov statistički pregled muškaraca je sledeći:25

A lbanaca, o k o ...................................................................................... 300

A rabljana i Egipćana, о к о .............................................................................5
Argentinaca, n a j m a n j e .............................................................................1
Asocijalnih (Nemaca i Austrijanaca), o k o ...................................... 2500
Belgijanaca, o k o .............................................................................900
S v e d o k a je h o v e ...................................................................................... 220
Bugara, o k o ................................................................................................20
Kineza, n a j m a n j e ...................................................................................... 3
Danaca, o k o ................................................................................................8
Nem aca - p o l i t i č k i h .............................................................................3100
Pripadnika V e r m a h t a ................................................................... 320
E n g l e z a ......................................................................................................... 34
F inaca,oko ................................................................................................ 20
F r a n c u z a . o k o ...................................................................................... 13.000
G rka, oko . .............................................................................1100
H olandana (pretežno Jevreja), o k o ................................................ 1900
Nem aca - homoseksualaca, oko ................................................ 130
Indijaca, n a j m a n j e ...................................................................................... 5
Indonezijaca, n a j m a n j e .............................................................................5
Italijana, o k o ...................................................................................... 8000
Jugoslovena, o k o ............................................................................. 8650
K anadana, n a j m a n j e ...................................................................................... 3
Kriminalaca »BV«, o k o ................................................................... 4500
Kriminalaca » S V « , o k o ................................................................... 11.200

25 H. M aršalek, n. d., 141 i 146.

43
 Kubanaca, n a j m a n j e ...................................................................................... 1
Luksemburžana ............................................................................ 145
Norvežana, око ............................................................................ 120
Austrijanaca, око .............................................................................1650
Poljaka (rneđu kojima око 7000 polj. Jevreja) . . . . 44.000
Slovaka, o k o ...................................................................................... 800
Rum una, o k o ...................................................................................... 330
Sovjetskih ratnih zarobljenika »K« z a t . ...................................... 15.500
Španaca, r e p u b l i k a n a c a ................................................................... 7200
Šveđana, n a j m a n j e ...................................................................................... 6
Švajcaraca, o k o ................................................................................................8
Bez državljanstva, o k o ................................................................... 600
Čeha, o k o ................................................................................................ 5700
Turaka, n a j m a n j e ...................................................................................... 30
Ruskih gradana - »civilnih radnika«, o k o ...................................... 22.800
M ađara, pretežno J e v r e j a ...................................................................14.000
M ađara, pretežno Jevreja (neregistrovanih) oko . . . 18.000
Urugvajaca, n a j m a n j e .............................................................................2
G radana SAD, o k o ...................................................................................... 23
N epoznate nacionalnosti; umrli prilikom
transporta i prijem a u logor, n a j m a n j e ...................................... 4500

U k u p n o : ................................................................................................191.938

Poslednji zatočenički broj 139.317 dodeljen je 3. maja 1945.

godine.
Zene su bile daleko malobrojnije u KL Mauthauzen od
muškaraca. Pretežan njihov deo prispeo je, zapravo, od septembra
1944. do konca aprila 1945. godine, prilikom evakuacije pojedinih
nacističkih koncentracionih logora (Aušvica, Flosenbirga, Frajbur-
ga kod Drezdena i drugih). Pre toga doveden je izvestan boj žena
u KLM radi eksterminacije.
Prema Maršajekovoj statistici žena je bilo:

- sa zatočeničkim brojevima ženske s e r i j e ...................................... 3077

- sa zatočeničkim brojevima muške s e r i j e ...................................... 158
- bez zatočeničkih brojeva, o k o ......................................................... 1492

U k u p n o : ................................................................................................ 4727

Polazeći od izvedene statistike muškaraca - koja obuhvata

mrtve u KLM i Guzenu, puštene na slobodu, premeštene u druge
logore, neregistrovane, egzekutirane, K-zatočenike, Madare iz

44
aprila 1945. bez zatočeničkih brojeva i premeštanje 6500 u Guzen,
- broj muškaraca u KL Mauthauzen iznosio je 192.737. Kada se to­
me doda 4727 žena, dobija se ukupan broj zatočenika - muškaraca
i žena - 197.464.
Asada, u najkraćim crtama, nešto о strukturi i političkom pro-
filu zatočenika iz zemalja koje su bile broj nije zastupljene u KL
Mauthauzen.
U KL Mauthauzen je najviše bilo zatočenika iz Poljske, koji
su prispeli u dva talasa: 1940. godine (ubrzo, nakon okupacije nji-
hove zemlje) i 1944. posle neuspeha tzv. »varšavskog ustanka«.
Karakterisali su ih duboka religioznost, a dobrim delom i antiko-
munističko političko opredeljenje. Naročito su bili odbojni pre-
ma zatočenicima iz Sovjetskog Saveza i borcima NOR iz Jugosla­
vije (inače bili su dosta bliski s pripadnicima organizacije DM).
Razume se, ova ocena se ne odnosi generalno na sve Poljake, jer
je medu njima, takode, bilo altruista i humanih ljudi, spremnih
da drugu i prijatelju, bez obzira na njegovu nacionalnost, pri-
skoče u pomoć.
Drugu grupaciju, po brojnosti, činili su gradani Sovjetskog Sa­
veza. U njoj su, uglavnom, bili zastupljeni »civilni radnici« odvedeni
u Nemačku na prinudni rad i ratni vojni zarobljenici, koji su po
kazni ili radi eksterminacije prebacivani u koncentracioni logor.
Prva grupa je manje-više bila apolitična (pretežno sastavljena od
Ukrajinaca), dok se u drugoj nalazio izvestan broj političkih ko-
mesara Sovjetske armije i članova Komunističke partije. Predsta-
vljali su izrazito borbeni elemenat i imali velikog udela u stvaranju
ilegalne zatočeničke vojne organizacije. Sa Jugoslovenima su ih
vezivale čvrste niti zajedničke borbe protiv fašističkog zavoje-
vača.
Francuzi su, najvećim delom, bili učesnici ilegalnog pokreta
otpora u svojoj zemlji. U logoru su uspevali da ostvare jedinstvo pri-
padnika različitih političkih stranaka sa teistima i vanstranački
opredeljenim zemljacima. Sa Jugoslovenima su rado uspostavljali
ne samo ljudske veze, već i saradnju u ilegalnom logorskom pokrctu
otpora. U tome su odredenu ulogu imale i tradicionalne prijateljske
veze izmedu srpskog i francuskog naroda.

45
 Španci su se predstavili kao ponosan i druželjubiv narod. Iako
su pripadali različitim političkim strujama - od anarhista do orto-
doksnih levičara - u svojoj nevolji čvrsto su zbijali svoje redove. Bili
su veoma naklonjeni Jugoslovenima, posebno ceneći njihovo
učešće u španskom gradanskom ratu. S druge strane, gotovo svaki
jugoslovenski zatočenik de, tako redi bez dvoumljenja, kao najbolje
drugove označiti upravo Špance.
Čehoslovaci su, u većini, bili antifašistički opredeljeni, a u svo-
jim redovima su imali pojedine stručnjake i naučnike svetskog gla-
sa. Zahvaljujući toj činjenici i poznavanju nemačkog jezika, zauzeli
su neke ključne pozicije u zatočeničkoj samoupravi, pokazujući, pri
tome, primer njihovog korišćenja za pružanje raznovrsne pomoći
sapatnicima i saborcima iz drugih zemalja. I oni su zadužili jugoslo-
venske zatočenike drugarskom i nesebičnom pomoći u raznim
teškim situacijama.
Kada je reč о Nemcima i Austrijancima, može se konstatovati
da su među njima preovladavali kriminalci i asocijalni elementi.
Njihovi politički zatočenici imali su najduži zatvorenički i logorski
»staž«. Mnogi od njih godinama su čamili po nacističkim zatvorima
i logorima, pa gotovo nijednom Mauthauzen nije bio prva stanica.
Među njima je bilo više istaknutih funkcionera KP Nemačke i Au­
strije, kao i »interbrigadista« - učesnika španskog građanskog rata.
Pozitivnu ulogu u KL Mauthauzen odigrala je i grupa »bečkih
Čeha«.
Ovaj osvrt završićemo jevrejskim zatočenicima za koje je
KL Mauthauzen, kao uostalom i svi drugi nacistički logori, pred-
stavljao »holokaust«. Od jeseni 1940. do marta 1944, pojedi-
načno i u grupama, pristizali su tzv. »Gestapo-Jevreji« (Gestapo-
Juden) iz Češke i Moravske (Protektorata), Poljske, Nemačke,
Austrije i, pre svega, iz Holandije. Tu se radilo о licima koja su,
zbog navodne (neki verovatno i stvarne), političke delatnosti,
zatvarana od ispostave Gestapoa i upućivana u KL M authauzen
radi eksterminacije. Od njih jedva da je i ostalo živih svedoka
(uglavnom onih koji su nekom srećom bili prebačeni u druge,
lakše logore).

46
 Zatočenici iz Jugoslavije

Već je napomenuto da su najveći deo jugoslovenskih interni-

гаса u KL Mauthauzen činili Slovenci i Srbi iz svih krajeva zemlje,
uključujući teritoriju tzv. Nezavisne Države Hrvatske. Njima treba
pridodati nekoliko stotina Bosanaca, Dalmatinaca, Albanaca i
hrvatskih građana. Slovenci su u KL Mauthauzen upućivani iz sa-
birnih logora i centara sa svoje teritorije, Srbi i najveći deo ostalih
iz logora Banjica i Sajmište. Svi su u logoru Mauthauzen uvedeni
kao Jugosloveni, osim nekoliko desetina Hrvata kraj čijih je imena
ubeleženo »Kroate« (Hrvat). U nekim dokumentima pada u oči da
se izvestan broj bosanskih muslimana i nekoliko sremskih Srba vo­
de kao Hrvati. Pošto su ti spiskovi sačinjeni na osnovu podataka da-
tih od samih zatočenika, može se pretpostaviti da su tako postupili,
računajući na povoljniji tretman kao građani NDH - saveznice na-
cističke Nemačke.
U aprilskom ratu 1941. godine, Slovenija je bila operacijsko
područje II nemačke i II italijanske armije, koje su je okupirale za šest
dana. Novim državnim granicama između Nemačke, Italije,
Mađarske i Nezavisne Državne Hrvatske, Slovenija je podeljena
na tri dela. Za obe okupirane slovenačke teritorije - slovenačku
Štajersku i Gorenjsku - Hitler je postavio šefove civilnih uprava.
Obojici je uputio kratku, ali jasnu poruku: »Učinite mi tu pokraji-
nu opet nemačkom!«
Prva veća akcija hapšenja sprovedena je u Mariboru, već 15.
aprila, a izveli su je bezbednosna policija, žandarmerija i jedinice
SA, na osnovu spiskova donetih iz Graca. Od toga dana, hapšenja
su vršena gotovo svakodnevno i bez zastoja. Hapsili su prvenstveno
političke protivnike, funkcionere raspuštenih jugoslovenskih stra-
naka i organizacija, samostalne Slovence i druge. Prema Hitlerovim
uputstvima, ta grupa je spadala u prvi talas. Nagla i masovna
hapšenja Slovenaca, kojima su brzo popunjeni svi zatvori u slove-
načkoj Stajerskoj, iziskivala su stvaranje većih sabirnih logora. Štab
za preseljavanje ih je najpre ustanovio u Mariboru, Celju, Smar­
tnom kod Slovenj Gradeca i na Borlu kod Ptuja, a nešto kasnije u

47
zamku Rajhenbergu (danas Brestanica), kod Krškog. Prvi prihvatni
logori bili su, zapravo, samo u Mariboru i Rajhenbergu, dok su osta-
li bili prolazni i njihovi su zatočenici upućivani u ova dva.
Do kraja maja 1941, u logorima u slovenačkoj Štajerskoj na-
lazilo se već oko 1300 Slovenaca. Prema izdatim uputstvima, sve za-
točenike trebalo je razvrstati u četiri grupe. Ćetvrta grupa obuhvatala
je lica iz poternica, kao i ona za koje je dotadašnja istraga utvrdila da
ih treba uputiti u koncentracione logore ili pred preki sud.26
U Gorenjskoj i Mežiškoj dolini, nacisti su, kao i u slovenačkoj
Štajerskoj, odmah po okupaciji počeli da zatvaraju slovenačke in-
telektualce. Ubrzo su oformljena dva logora, jedan u Begunjama,
a drugi u Šentvidu kod Ljubljane.
U leto 1942. godine, narodnooslobodilački pokret u Sloveniji,
posebno u Gorenjskoj, dobio je snažan zamah. Himler je odmah
reagovao naredbom da se sve osobe, koje se »budu ogrešile protiv
Rajha« i pođržavale partizane, podvrgnu najstrožim represalijama.
Muškarce je trebalo pobiti, žene uhapsiti i oterati u koncentracione
logore, a decu u Rajh. Prema Himlerovim uputstvima, od 25. juna
1942, nacisti su rodake partizana i ubijenih talaca odvodili u kon­
centracione logore. U jesen iste godine, okupacione vlasti još vise
su pooštrile režim.
Okupator je saradivao sa licima i grupama za koje je znao da
primaju instrukcije iz Londona. No, u trenutku kada mu ovi kola-
boracionisti nisu vise bili potrebni, ta ista lica hapsio je i upućivao
u koncentracione logore. U Sloveniji se, takode, naročito 1944. go­
dine, razvila saradnja izmedu predstavnika nemačkog bezbedno-
sno-obaveštajnog aparata i četnika. Ona je bila uperena protiv
NOP-a. Sve je to važilo samo za »Ljubljansku pokrajinu«, a u po-
jačanoj meri i za Slovenačko primorje.
U sektoru RSHA, godine 1942, došlo je do formiranja višeg
štaba za okupiranu i delom anektiranu slovenačku teritoriju. Nje-
govo sedište nalazilo se u Bledu, a zvanični naziv mu je glasio: Za-

26 1 one Ferenc, Nacisličkapolitika denacionalizacije и Sloveniji и godinama od 1941.

do 1945 (prevod sa slovenačkog), Beograd, 1979,175-176.

48
poveđnik Sipo i SD-a Bleda, skraćeno BdS Veldes (Veldes je bio
nemački naziv za Bled). BdS Veldes trebalo je da omogući koor-
dinaciju rada isturenih komandi Sipo-a i SD-a u Mariboru i na
Bledu.
Gestapo je u Sloveniji, kao i u drugim okupiranim područji-
ma, prem a uhapšenim protivnicima primenjivao mere tzv.
»pooštrenog saslušavanja«. Ono se sastojalo od fizičkog zlosta-
vljanja razne vrste i zatvaranja u samicu. U praksi su sprovodene
sledeće mere: udaranje štapom ili žilom po telu i nogama, lieu i gla-
vi, iščašenje ruku, udaranje po tabanima (pri čemu je hapšenik, ve-
zanih ruku i nogu, visio obešen izmedu dve stolice s glavom nadole).
Za političke krivce u Južnoj Štajerskoj postojale su dve mo-
gućnosti: smrtna kazna (koju bi izricao BdS), ili upućivanje u kon-
centracioni logor. U vremenu od kraja 1941. do marta 1944. godine,
u Gorenjskoj se sa pripadnicima NOP-a postupalo po metodama
Gestapoa: streljani su bez presude, ili su upućivani u koncentracio-
ne logore nalogom funkcionera Sipo-a i SD-a.
Za delatnost aparata Sipo-a i SD-a protiv NOP-a i slove-
načkog naroda, karakteristična je Himlerova instrukcija, od 25. ju-
na 1942. godine, kojom se nareduje sprovodenje akcije protiv par-
tizana u Gorenjskoj i Južnoj Štajerskoj:
»Ovom se akcijom ima sprečiti da ubuduće nanesu ma kakvu
štetu oni elementi koji dobrovoljno podupiru bande, koji ih snab-
devaju i daju im oružje i sklonište. Muškarci porodice koja je kriva,
a u mnogim slučajevima celokupna rodbina, imaju se, načelno, lik-
vidirati; žene se imaju hapsiti i sprovoditi u koncentracioni logor;
deca se imaju odvesti iz njihovih domova i prebaciti u onaj deo župe
koji je od ranije pripadao Rajhu...«27
Od avgusta 1941. godine, u Begunjama počinje streljanje
uhapšenih, odnosno njihovo upućivanje u radne i koncentracione
logore u Nemačkoj.
Streljanja su vršena ciklično, pa je, čak, postojalo šest faza u pe-
riodu 1941-1945, u postupku prema pripadnicima NOP-a.

27 Nemačka obaveštajtia služba III, Beograd, 1957 (u daljem tekstu NOS), 230-231.

49
 Sa decembrom 1943. godine, nastupila je peta faza, karakte-
ristična ponovnim porastom streljanja koja su vršena masovno i jav-
no. To razdoblje traje tri meseca, do februara 1944. godine. Oko po-
lovine streljanih dovedena je iz »Ljubljanske pokrajine«, a deveto-
rica, čak, iz koncentracionog logora Mauthauzen.
Politička policija u Ljubljani imala je stotinak službenika, čija
je delatnost bila prilagodena metodama Gestapoa. Referenti ove
policije postupali su po prijavama i vršili saslušavanja. Pri tome su
koristili već pomenuti metod »pooštrenog saslušavanja«, koji je u
nekim slučajevima dovodio i do smrti hapšenika. Referenti su for-
mirali predlog о daljem radu na predmetima koji su im davani u rad.
Odluke о isledenim slučajevima mogle su glasiti: da se hapšenik
upućuje na prinudni rad u policijskoj radionici, odnosno u radni ili
koncentracioni logor u Nemačkoj.
Dogadaji u Srbiji odvijali su se po sličnom scenariju, s
odredenim specifičnostima kada se radi о represiji nad stanov-
ništvom i nastojanjima da se spreči i suzbije narodnooslobodilački
pokret. Jedino je politički pristup nacističkih vlastodržaca bio dru-
gačiji: slovenačkom narodu je namenjena denacionalizacija i po-
nemčavanje, srpskom - uništenje ili, u najboljem slučaju, najteži
ropski rad.
Prethodnice nemačkih divizija koje su nadirala iz Rumunije
u Beograd su ušle 12. aprila 1941. godine. Dva dana kasnije, s glav-
ninom nemačkih snaga u jugoslovensku prestonicu je stigla Ope-
rativna komanda (Ajnzackomando- Einsatzkommando, skraćeno
EK).29
EK Beograd je, odmah posle formiranja, preuzela zgradu zat-
vora Okružnog suda u Ulici kralja Aleksandra br. 5. i pretvorila je
u zatvor (zgrada je porušena savezničkim bombardovanjem u toku
rata, a nalazila se na današnjem Trgu Nikole Pašića). Stupivši od-
28 NOS, III, 366-367.
29 Izraz »Einsatz« često se upotrebljava u nemačkoj vojnoj terminologiji. R eč je
višeznačna i najčešće se prevodi kao akcija, operacija i sl. (u vojnom smislu); u pridevskom
obliku, kao npr., »Einsatzkommando« i »Einsatzgruppe« prevodi se kao: operativna kom an­
da (ili grupa), akciona kom anda, a neretko i - delatna komanda.

50
mah u akciju, u duhu svog naziva, EK je svoje »specijalne komande«
uputila u unutrašnjost Srbije.
U okviru EK formiran je, ubrzo, poseban odsek koji je vršio
traganja i hapšenja po »Knjizi poternica« - pripremljenoj još u Ne-
mačkoj. Grupa gestapovaca, pod rukovodstvom SS-poručnika Fri-
ca Milera (Fritz Miller), vršila je traganje za osobama iz »Knjige po­
ternica« u unutrašnjosti i sprovodila egzekutivne mere. Prvih nedelja
okupacije u tom poslu su učestvovali ne samo nemačka vojna oba-
veštajna služba Abver (Abwehr) i Tajna vojna policija (Gehajme
Feldpolicaj - Geheime Feldpolizei - skraćeno GFP), već i razne ko­
mande Vermahta.
Izvestan broj osoba, koje su se näsle u »Knjizi poternica za Ju-
goslaviju«, a u nju su dospele greškom, samo je saslušan, a zatim
pušten na slobodu, stavljen u kućni pritvor ili pod nadzor.
Medutim, pojedinci su otpremljeni u koncentracione logore na
teritoriji Rajha. Tako će, narednih meseci, EK Beograd samo
Gestapou u Gracu poslati nekoliko stotina pohapšenih na osno-
vu »Knjige poternica«.
Nedićevim dolaskom na čelo vlade »Narodnog spasa Srbi­
je«, nemački okupator je dobio svog vazala. Istovremeno su
Nemci, preko šefa Gestapoa dr Krausa, uspostavili kontakt s gru-
pom četnika pod komandom Koste Pećanca. Pećanac je izdao
proglas narodu, pozivajući sve četnike da se priključe njegovom
odredu. Odmah posle toga, došao je u Beograd i Nediću se stavio
na raspolaganje. Tako je Nedićeva »vlada spasa« došla do prvih
oružanih formacija.
U januaru 1942. godine, u Beograd je prispeo general SS i po-
licije, stari austrijski žandarmerijski oficir, August fon Majsner
(August von Meyszner). Njegovim dolaskom započela je nova faza
nemačke okupacione politike u Srbiji.
Majsnerovo nadleštvo Višeg vode SS i policije u Srbiji
obuhvatalo je Policiju poretka, na čelu sa zapovednikom Policije
poretka (Befelshaber der Ordnungspolicaj - Befehlshaber der
Ordnungspolizei - skraćeno BdO) i Policiju sigurnosti i službu
bezbednosti (Befelshaber der Ziherhajtspolicaj und des Siher-
hajtsdinst - Befehlashaber der Sicherheitspolizei und des Sicher-

51
heitsdienst-skraćeno BdS). Dok je Majsner bio direktno podreden
Himleru, BdO i BdS su, istovremeno, bili pod ingerencijom Glavne
uprave Policije poretka (Hauptamt Ordnunspolizei), odnosno
RSHA-a.
Funkciju zapovednika Policije sigurnosti i službe bezbed-
nosti, što znači i najvišeg šefa Gestapoa, preuzeo je, januara
1942, dr Emanuel Šefer (Schäfer) od svog prethodnika - pukov-
nika Fuksa (Fuchs). Šeferova ustanova, prilagodena organizacio-
noj šemi RSHA, brzo se popunjavala novim personalom i, sa te-
renskim ispostavama, brojala je oko 700 ljudi. Na čelo III odeljenja
BdS došao je iskusni SS-major Hans Reksajzen (Rexeisen), a
odeljenje IV (Gestapo) preuzeo je, takode, SS-major, Bruno Za-
tler (Sattler).
Majsnerova ustanova imala je punu nadležnost po svim poli-
cijskim pitanjima, uključujući »pravo usmeravanja i nadzora
srpskih vlasti i srpske policije«. Tako su novostvorena Srpska držav-
na straža i Specijalna policija izuzeti iz nadležnosti kvislinškog Mi-
nistarstva unutrašnjih poslova, čime je Gestapo postao vrhovna po-
licijska vlast u okupiranoj Srbiji.
Kvislinška organizacija je zadržala predratnu Upravu grada
Beograda, s tim što je ranije Odeljenje opšte policije transformisa-
no u Odeljenje specijalne policije i dobilo znatno pojačanje. Uprava
grada Beograda je imala 180 činovnika i 300 policijskih agenata, a
uniformisana straža brojala je 52 oficira i 1550 stražara. Specijalna
policija je bila podeljena na pet odseka, od kojih je bio najvažniji IV,
antikomunistički. Imala je oko 30 činovnika i 150 policijskih službe-
nika.30
Nedić je, posle formiranja vlade, stupio u kontakt sa Dražom
Mihailovićem, radi uspostavljanja saradnje u svrhu zajedničke bor-
be protiv narodnooslobodilačkog pokreta. Izmedu delegacije DM
i Nedića postignut je о tome sporazum, s kojim se saglasio i vojni
zapovednik, general Dankelman. Medutim, kada je, početkom
oktobra 1941. godine, nemačka 714. pešadijska divizija zarobila

30 NOS IV, 132.

52
pripadnika pokreta DM, podoficira Zdravka Draškovića, njegovim
saslušanjem otkrila je stanovište Draže Mihailovića da još nije
vreme za borbu protiv okupatora. Osim toga, Drašković je
potvrdio i činjenicu о sklapanju Mihailovićevog sporazuma sa
partizanskim Glavnim štabom. Те okolnosti javile su se kao
nov faktor u određivanju okupatorskog stava prema čet-
ničkom pokretu DM.
Dimitrije Ljotić je bio odlučan protivnik kako Mihailovića, ta-
ko i svih ostalih četničkih organizacija. On je sve pojave procenjivao
s ideološkog stanovišta, kao fašista, istovremeno opsednut željom
za vlašću. U sarađnji s okupatorom video je, рге svega, način uništa-
vanja NOP-a u Srbiji, ali i svih drugih elemenata koji bi mogli da se
suprotstave stvaranju njegovog fašističkog režima. Zato je Ljotić i
na Dražu Mihailovića gledao kao na protivnika.
Bez obzira na sporazume i na saradnju sa organizacijom DM
u akcijama protiv NOP-a, aparat Sipo-a i SD je uvek u njoj video
britansku ekspozituru i agenturu. Po njegovoj proceni, četnici DM
će postignute sporazume izneveriti u trenutku kada bi se na Baika­
nu pojavila vojna sila zapadnih saveznika. A s iskrcavanjem Anglo-
Amerikanaca, u nemačkim vodećim krugovima, računalo se sve do
1944. godine.
Naredbom generala Badera, datiranom 10. aprila 1942, svi
dobrovoljački odredi, svi Pećančevi i legalizovani Mihailovićevi čet-
nici stavljeni su pod komandu nemačkih posadnih divizija na raz-
nim područjima. Dobili su i specijalne brojeve: D -l do D-19 do-
brovoljačke jedinice, C-20 do C-38 »samostalni četnici«, tj. lega­
lizovani Mihailovićevi četnici, i C-39 do C-101 četnički odredi Ko­
ste Pećanca.31
Medutim, okupator nije imao naročito pozitivna iskustva sa
svojim četničkim saveznicima. Za veće, ozbiljnije operacije protiv
partizanskih jedinica nisu bili upotrebljivi. Osim toga, zbog niza
izvršenih ubistava i nasilja, postali su velika nevolja za stanovništvo.

31 Jozo Tom ašević, Četnici и drugom svetskom ratu 1941-1945, Z ag reb , 1979,
183-184.

53
Zbog svega toga, doneta je odluka о razoružavanju svih četničkih
»ilegalnih« formacija. Vojni zapovednik obavestio je Nedića da to
razoružanje ima da se izvrši uporedo sa formiranjem i izgradnjom
Srpske državne straže. Razoružane i rasformirane četnike trebalo
je privesti »korisnom radu«. Naredenje za likvidaciju četničke or­
ganizacije DM bilo je izdato u drugoj polovini jula 1942. godine.
S obzirom da se radi о relativno većem broju razoružanih i in-
terniranih četnika i njihovih starešina, u poslednje vreme sve su pri-
sutnije tendencije »preispitivanja« mesta i uloge četničke organiza­
cije DM u toku drugog svetskog rata. Kao argumenti navode se činje-
nice о borbama četnika protiv okupatora i njihovim stradanjima u
nacističkim koncentracionim logorima. Odgovore na ovakve »te-
ze«, potražićemo kod naših eminentnih istoričara i u sačuvanoj do-
kumentarnoj gradi.
Profesor Branko Petranović, u stručnoj raspravi о knjizi Ve-
selina Đuretića »Saveznici i jugoslovenska ratna drama«, naglašava
da su akcije četnika protiv okupatora bile sporadične, bez većeg i
trajnijeg intenziteta: neke su iznudene u nužnoj odbrani ili isprovo-
cirane od strane Saveznika. On, takode, ukazuje kako ima indicija
da su četnici napadali Nemce u rejonu partizanskih sela da bi izaz-
vali nemačke odmazde. Najzad, u nekim izvorima - koji potiču od
Mihailovića i Dangića - stoji da četnici neće dirati Nemce, čak, i da
ih ovi napadnu, pa i u slučaju da dode do britanskog iskrcavanja.32
Kao jednu od karakterističnih crta četnika DM, profesor Jo-
van Marjanović ističe njihovu izraženu ambivalentnost. »Tu se spa-
jaju nespojive stvari: patriotizam i izdaja naroda, težnja za spasa-
vanjem naroda od biološkog uništenja (kako su govorili) i masovni
pokolji tog istog naroda, junaštvo i krajnji kukavičluk, kruta voj-
nička disciplina i potpuna razularenost, prijateljstvo prema članica-
ma antifašističke koalicije, uz istovremenu saradnju sa silama Oso-
vine itd.«.33

32 Iz autorizovanih zabeleški objavljenih u »Politici«, 12. januara 1986.

33 Jovan Marjanović, Draža Mihailović izmedu Britcmaca i Nemaca, Beograd, 1979,
187.

54
 Za potvrdu iznetih zaključaka i opservacija dvojice uglednih
istoričara, iznećemo samo dva karakteristična slučaja.
Jedan od poznatijih četničkih voda, Pavle Đurišić, zarobljen
je na samom početku nemačke akcije »Švarc« (Schwarz), iako je do
tada saradivao s Nemcima i Italijanima u borbi protiv partizana.
Oteran je u zarobljeništvo u Poljsku, ali je, sa nekoliko drugova,
uspeo da pobegne i pešice se vrati u Beograd, novembra 1943. go­
dine. Tu je, međutim, ponovo uhapšen. Pošto su ga smatrali izuzet-
no hrabrim čovekom (što se ne bi moglo poreći), Nemci su prema
njemu preduzeli mere posebne predostrožnosti. Za vreme kratko-
trajne šetnje u krugu gestapovskog zatvora, u Kralja Aleksandra br.
5, ograđenom visokim zidom, prema njemu su bile usmerene cevi
puškomitraljeza zatvorskog obezbedenja. Zatočenici su se pitali
kakva je to »retka zverka«. Oficiri Gestapoa su svakodnevno dola­
zili u zatvorsku zgradu radi njegovog saslušavanja. A onda je, jed-
noga dana, na opšte zaprepašćenje zatvorenika, taj tako pažljivo
nadgledani četnički oficir (za koga su saznali da se zove Pavle
Đurišić), napustio zatvor, ruku pod ruku s dvojicom esesovskih ofi-
cira. Od hrabrosti do kukavičluka ponekad je zaista dovoljan samo
jedan korak.34
Drugi primer je vezan za čoveka koji će dospeti u KL Mau­
thauzen. Reč je о majoru Milošu Glišiću, komandantu Požeškog
četničkog odreda C-34. U njegovom dosijeu35 nalazi se pismo koje
je napisao generalu Nediću (ne može se zaključiti da li je Nedić do-
bio to pismo, pa ga predao Nemcima, ili nije ni stiglo do njega), s
molbom da ga iščupa iz zatvora. On najpre Nedića podseća na nje-
gov »vapaj« 1941. godine: »Ostavite domove i poslove. Na oružje.
Spasavaj te srpstvo od crvene nemani!« A zatim i na to, da je - odaz-
vavši se tom pozivu - »prvi ispalio pušku i spasio 5000 srpskih glava
da ne padnu zbog 50 Nemaca što već behu plen komunista u
Požegi«. Ove njegove reči potvrdene su u izveštaju jednog povere-
nika Abverštele (Abwehrstelle) Beograda - upućenog Zapovedni-

34 D r Vladislav Švarc, Sećanje (kod autora).

35 Istorijski arhiv Beograda (u daljem tekstu IAB), fond BdS G-346.

55
ku policije bezbednosti i SD-a Beograda. U njemu, izmedu ostalog,
stoji: »Glišić se istakao prilikom gonjenja komunista u okolini
Požega-Arilje i tom prilikom je oslobodio nekoliko nemačkih ofi-
cira i vojnika iz zarobljeništva kod bandita«. »Crnac je, ipak, odi-
grao svoje« - kako, ne bez gorčine, zaključuje i sam Glišić u svom
pismu Nediću, koje je ostalo bez efekta.
О stvarnoj ulozi četničkog pokreta evo i izvoda iz dva ne-
mačka dokumenta.
Abverštele Beograd u svom izveštaju iz ustaničke oblasti, do-
tičući se i stanja u Užicu, pored ostalog, konstatuje: »Draža i njegovi
ljudi govore partizanima da sada nije vreme za borbu, ali partizani
hoće borbu«.36
Na osnovu izvidanja kapetana Birgera (Bürger) i sopstvenih
informacionih punktova, Ast Beograd - u vestima о dnevnim do-
gadajima 14. jula 1942, izmedu ostalog, javlja:
»Cetnici: podredivanje četničkih grupa pod nemačku vojsku je
delimično vrlo problematično. Četničke grupe kod Požarevca i za-
padno od njega izgleda da žele lojalno saradivati sa okupacionim
vlastima. Druge grupe, kao odred Stojanovića u Petrovcu, postale
su jad i muka za zemlju. Njihova nedela su uvek javljana kao nedela
partizana. Verovatno je, da ti četnici insceniraju prepade^da putem
kaznenih akcija nateraju stanovništvo u ruke ustanika.«
Taj isti kapetan Stojanović, s delom svog ljudstva, interniran
je u KL Mauthauzen.
Pored pripadnika četničkih oružanih formacija, Gestapo je
budnim okom pratio i pozadinske organizatore pokreta DM, po-
sebno one koji su bili vezani za inostrane obaveštajne službe. Kada
bi došao do željenih saznanja i zaključio da treba preseći dalju oba-
veštajnu delatnost pojedinaca, Gestapo je pristupao njihovom
hapšenju. Pri tome bi, kao što je inače uobičajeno za tajnu policiju,
ostavljao na slobodi lica preko kojih će imati dalji uvid i kontrolu
rada ilegalne organizacije. Tipičan primer za ovo je slučaj majora

36 LAB, BdS 1-70.

37 IAB, BdS A-270.

56
Žarka Todorovića koji je, takođe, dospeo u Kl Mauthauzen. Evo
njegovog slučaja iznetog u najkraćim crtama.
Draža Mihailović je, još u toku 1941. godine, formirao »Ko-
mandu severne pokrajine« sa sedištem u Beogradu i za njenog ko-
mandanta imenovao majora Žarka Todorovića. Kao iskusni gene-
ralštabni oficir, koji je duže vreme radio u obaveštajnom odeljenju
glavnog generalštaba, Todorović je glavnu pažnju koncentrisao na
organizovanje obaveštajne službe. Do polovine 1942. godine, uspeo
je da uspostavi veze sa Hrvatskom, Slavonijom i Vojvodinom. Ge­
stapo je, februara 1943, uhapsio Todorovića i ustanovio da je on,
pod pseudonimom »Valter« i kao komandant »133« četničke orga­
nizacije DM, održavao veze sa domobranskim oficirima i nekim
ličnostima u NDH. Zbog toga je sproveden u Zagreb, odakle je,
samo nekoliko dana kasnije, uspeo da pobegne i kao ilegalac na-
stavi rad u Zagrebu. Hans Helm je otkrio Todorovićevo sklo-
nište, ali ga je privremeno ostavio kao »mamac«. Medutim, čim
je uspeo da otkrije njegovu obaveštajnu mrežu, uhapsio ga je i,
posle izvršene istrage, upućen je u KL Mauthauzen. Zajedno s
Todorovićem uhapšeno je još 7 lica u Zagrebu, među kojima dve
žene. Muškarci su, takode, internirani u KL Mauthauzen, a žene
u KL Aušvic.38
U završnim redovima ovog osvrta, evo nekoliko aproksimativ-
nih podataka о pripadnicima četničke organizacije DM upućenih
u KL Mauthauzen. Po proceni ukupno ih je moglo biti oko hiljadu,
što čini približno petinu interniranih Srba, odnosno desetak posto
svih Jugoslovena. Ovi približni podaci zasnivaju se na pregledu ne-
potpune dokumentacije fonda BdS, a istraživanje svakog slučaja
ponaosob odvelo bi u nedogled i bilo skopčano s enormnim mate-
rijalnim izdacima.
Saslušavanje pohapšenih i razoružanih četnika Gestapo je
obavljao po ustaljenom »šablonu«. Svima su manje-više postavljana
istovetna pitanja. Na pitanje, da li su učestvovali u borbama protiv
Nemaca - svi su bez razlike davali negativan odgovor. Kao osnovni

38 Nikola Milovanović, Pukotine kraljevstva, Beograd, 1978, 289-299.

57
cilj njihove organizacije, četnički oficiri, podoficiri i redovi oz-
načavali su - borbu protiv komunista i partizana. Pojedinci su, pri
tome, navodili mesta gde su imali okršaje s partizanima, a neki su
napominjali da su ranjavani u tim sukobima. U redim slučajevima,
dodavali bi da su vodili na klanje zarobljene partizanske borce, valjda,
računajući da će time skinuti sa sebe svaku sumnju da su protivnici
fašističkog okupatora. Na traženje islednih organa navodili su ime-
na svojih i ostalih četničkih starešina. Gotovo svi su izjavljivali da
su dobrovoljno stupili u četničke redove.
Za slučajeve koje su islednici procenjivali kao društvenu opa-
snost predlagano je inteniranje u KL Mauthauzen. U svim dosijei-
ma takvih lica nalaze se napomene s jednoobraznim tekstom:
»Kod odreda kome je pripadao okrivljeni, reč je о odredu po-
bunjeničkog vođe Draže Mihailovića, koji se maskirao kao legalan.
Već pri samom sprovodenju ustanovljeno je, da je većina zatvore-
nika pobacala svoje isprave i da su uzeli lažna imena.
Time je onemogućena svaka potraga za pripadnicima ovih le-
tećih odeljenja.
Ovom odredu su pripadali takozvana leteća odeljenja i trojke,
koji su imali zadatak da vrše ubistva i sabotaže, što su oni i sprovodili
u tamošnjoj okolini.
Zbog toga, a po naredenju SS-štandartenfirera (SS-Standar-
tenführer) dr Sefera (Schäfer), svi oni uhapšenici čiji se lični podaci
nisu mogli da provere, da se upute u koncentracioni logor Mau­
thauzen.«
Od tzv. Gestapo-krivica u KL Mauthauzen su upućivana i dru-
ga lica iz veoma raznovrsnih razloga: zbog crnoberzijančenja,
krada, slušanja stranih radio vesti, vredanja Firera, prekršaja u
službenoj dužnosti (medu njima policijskih službenika i pripadnika
kvislinških formacija) i, uopšteno formulisano, zbog antinemačkog
stava i raspoloženja.
U nešto redim prilikama, Gestapo je hapsio i pripadnike
NOP-a, koji su, posle završene istrage, internirani u KL Mauthau­
zen i druge logore. Glavnu ulogu na ovom sektoru imala je,
medutim, specijalna policija, koja je uživala puno poverenje ne-
mačkih policijskih organa. A kakav je bio sastav zatočenika koji su,

58
po predlogu Specijalne policije, internirani u KL Mauthauzen,
može se videti iz pregleda uradenog na osnovu do sada jedinog pro-
nadenog izvornog dokumenta о upućivanju 199 pritvorenika
srpskih vlasti u KL Mauthauzen, 31. avgusta 1944. godine.39 Bio je
to prvi od tri velika transporta, u jesen 1944. godine, iz Banjičkog
logora, uoči oslobodenja Beograda.
Prema vrsti »krivice«, koja je naznačena pokraj svakog imena
u spisku, može se, uslovno, odrediti sedam grupa.
- komunista i pom agača partizanskog p o k r e t a .......................................54
-sarad n ik aisim p atizerak o m u n ista(p artizan a) . . . .7 0
-p artizan sk ih b o raca .............................................................................21
- s k o j e v a c a ................................................................................................ 9
- članova K P J ................................................................................................ 7
- članova N O O i N O F .............................................................................11
- a s o c i j a l n o - k r i m i n a l n i h l i c a ................................................................... 27

U k u p n o : ................................................................................................ 199

Kao Što se može uočiti iz ovog pregleda, svi ovi internirci, izu-
zev grupe kriminalaca, bili su uhapšeni - kako se to govorilo - po
liniji KP ili NOP-a. Sličan je i sastav ostalih transporta iz 1944. go­
dine. Razume se, ubeležene kvalifikacije krivica date su na osnovu
rezultata policijske istrage, pa se može smatrati da je izostao jedan
broj neotkrivenih članova KPJ i SKOJ-a.
U pogledu upućivanja u koncentracione logore, važilo je i za
vreme okupacije pravilo da donošenje formalne odluke spada u na-
dležnost RSHA. U praksi je, medutim, to izgledalo drugačije. BdS
u Beogradu zatočenike je, svojom odlukom, upućivao u koncentra­
cioni logor. BdS je odlučivao, čak, i о tome u koji će logor internirati
odredene zatočenike. Njegova odluka se ipak formalno smatrala
samo predlogom, koji bi gotovo automatski usvajala centrala
RSHA u Berlinu. Istina, RSHA bi povremeno, u pismenoj formi,
skrenuo pažnju BdS-u na prekoračenje nadležnosti, ali se sve
završavalo na tom prekoru.

39 D okum ent je objavljen u prilogu publikacije Miodraga Milića, Crveni trougao,

Grafičar, Čačak, 1983.

59
 Od 8. avgusta 1938, pa sve do 4. maja 1945. godine (dan uoči
oslobodenja), kolone zatočenika pristizale su u KL Mauthauzen iz
raznih zemalja, pa i iz Jugoslavije. U daljem tekstu usledide hrono-
loški prikaz dovodenja jugoslovenskih zatočenika, sačinjen na
osnovu literature i dokumenata, uz napomenu da se ne može sma-
trati potpunim i konačnim. Kao osnovni izvor podataka poslužili su
materijali Službe traženja jugoslovenskog Crvenog krsta i dela lo-
gorske arhive koja se čuva u Varšavi, kao i publikacije Hansa
Maršaleka »Istorija KL Mauthauzen«.

1938. godina. Od avgusta 1938. do 8. maja 1939, u KL Mau­

thauzen su pretežno upućivana ranije kažnjavana lica, pojedini aso-
cijalni elementi, »svedoci Jehove« i Romi iz razloga »preventive«.
U ovoj godini pristiglo je ukupno 1080 zatočenika iz KL Dahau i
Zaksenhauzena. Medu njima nije bilo Jugoslovena.

1939. godina. Značajno je napomenuti da su 8. maja u KLM

upućeni prvi politički zatočenici - sudetsko-nemački komunisti i so-
cijalisti. U ovoj godini prispelo je ukupno 2800 zatočenika kojima
su dodeljeni logorski brojevi, dok su ostali dobili »slobodne broje-
ve« zatočenika iz prethodne godine (umrlih, premeštenih ili pušte-
nih na slobodu). Jugoslovena nije bilo ni ove godine.

1940. godina. U ovoj godini pristiglo je najmanje 11.000 za-

točenika, obuhvaćenih imenima i brojevima. Dvadeset petog maja
otvoren je podlogor Guzen, čiji je oficijelni naziv glasio: »KL Mau­
thauzen /Unterkunft Guzen/«. U Guzenu je vršeno posebno nume-
risanje zatočenika, pri čemu su u oba logora dodeljivani slobodni
brojevi. Pretežan deo zatočenika činili su Poljaci, Spanci i holan-
dski Jevreji.
Jedanaestog i dvanaestog oktobra ove godine, prispela je gru-
pa od 40 zatočenika - španskih interbrigadista, medu kojima su bila
četvorica Jugoslovena. U spisku »došlih« (Cugenge - Zugänge)
ubeležena su sledeća imena: Veselin Danilović, Rajko Devrnja, Mi­
los Rajšić i Stefan Žić. Putovanje ove grupe do logora predstavljalo
je pravu malu odiseju.

60
 ____ __ Ј ь.

Vautüouii«»!, loa 14.1e.ly*o

iuc^ac*

X S a J J L i- ^ 'U a . 0W£h££4e(Au»lUed«r)
Vi • liJ70i?tOoerj

Abraaorlei вз1л 13 . 1©.©> Поtoo tat - - Bty-Vt-r- 45« Rstüa»

Aabrua XOlOSBA 24.2.07 Llvadla LleUrto«. 4>3 ifcisüa«
5 Ealc"^ lotvca J .ftjC O - СаЪз(иг:агп) liccfcanik. 5U-':3 U r-ar
■Ccć: —ICrrl-Orio— -c.rc'j£i—<Cr'r(i-.i^zT
Calvo L'orczo tc b lo 16.1.16 Üarccos» ütvdcat
Bcnllosic!» «erclia 19.9.S0 - woli:i< аЛа Anjccfc. 7513
ßsacu'a i«VK.uf* itajko 2 1 .5 .0 5 Aotcralgr I/Јз ü o j7 irb . Cd 3 /ujüti**
Cie-—_ э l c z z -Л I C j .1 2 .il AtacM(^2c:^TQü.)oC.y.i fees«
0 c ::ii Л1о=иа<1ог12.?.с3 1ссига(ис::зга) mu-cutu»? 1>V1 Ucn»
lo l'clirc-tusb i-r:^3 7 .$ .o l br^r - t^ćsa .Я* lstnia. '/<,'13 o.e.
JJ Г;;: ----------------- В i-'s.-j»z y — Czla lr& tfe e o w — ьо'сглц
/ • • ■ iToccf £>.2.15 ta lc c a tfjrarr.aO Arsfr <Сэ
15 C ~ a iC -3 ----------- -------1^г1а|04--^.;>-<:1 n tw ^ a - ^ai»r
U IrCt> L ic ta l 2.5.СЭ " O c3 n r:rr« ia(U r^!re)l« llao » 5-1
15 L cr-3----------------- ■vcj : l ------ISr^-TvD— A'oiri-; с.üv /•» i en ) Ir;Z-1' — C^a— £Cd ^
13 lC.ZZ-2^. Гэгси l.O .lo TG*Krcr.3a lc c ta H o t.J -29 taSÜDi
17 I.c.t-.Lzzz AntoÜa
13 K rv ri -Ci ;v aaai-G >» 1тС э------brCacato—iieca icc-a *^v—Vo>—--IV- Ј <^
19 iboricJ» So.to.lo Orrec^Ucjara) krd> Unrptb
£a b czzr l i . 2. 1 o V a tts ll ■£.:~.iniга) l’l o c a le r Л53 kiuijjj*
£1 Joocf 1 .1 .c9 Arad( tftLaaalea) Jcftlocaer I#7 ifciaua*
£2 ÜW icaSsr^-------- Ar&oitw—СГ.ЛЯ'о!«-^,
25 i.52.‘::cc:-.ut3-------- f^iooaor—P^-.a-rolo-
£4 ■treasv3<-l<;=ÜwTt)-таагаг----Gt^a-K—v>
25 2 1. 2.10 Glina(Ju30c l . ) jc.meluer ?5 '2 «tendL.
25 lyrd-rCO---*к>11^-*ччиз1-о1^»—Artioito?—0i53-vi»r* v
27 Kexch!:o 15.ll.o4 Pootera(Uulrax-leii)Ar!3oltor VACx i i l c .
23 7 .Ü.I0
tält^coad CeeraovitcC^u’-ov.jAcb. 4j> /tils*

Г
29

52
55 Tcsr.snroff
-Joät I
Pedro
Joa
Alc3U
•Ulrica
24.12.16
9 .5 .0 5
Ü o.l.c4
<*аг1сп1:1(гр1-ся) •• -rcurog----ЫЛ—l*ole
ü sllo te -jio tia Laclarb.
Eu^arcot
Eujuna üerate
i-chaf.*a#r
ioada.
1 7 . 4 .17 V Kraoala(('/ulcarl«ti)Ut..doat
425 täiss’l.
>60
>7o U
Eaai»»
7Г.-3 Jol^w
.

I
8
V olfecr-rf
V a s o ilo tt
v/ciaa
ZzzobLo ■■—
Zlo
J
Nlltolcj
Ac-ca
fili»
-*vca-
utefttt
2.8.11

-- - -
11.5.04
ßtociaolia( C als.) Ucltloscor
10.12.10 ü lttia a Lovototi titudoal?
£ j.7 .l5 Zaai3c(Uc"ara) uo..
t#crail:$tface«i»7"*‘*cc»w^n—
67os Sal^X'

uiroak Jujoetov# i>oita«ld«r 6/4» Ј.ц;о>1

tfilGaf
• Ue^or*

PRVI JU G O S L O V E N IU K L M A U TH AU ZE N D O V E D E N ISU 12. OKTOBRA 1940.

IZ FRANCUSKIH LO G O R A U GRUPI OD 38 SP AN S K ill IN TERBRIG AD ISTA

61
 Grupa bivših španskih interbrigadista, među kojima i naša
četvorica Jugoslovena, sve do 1940. godine, nalazila se u logoru Girs
u Francuskoj. Pošto su Nemci napredovali prema zapadu, izvestan
broj interbrigadista francuske vlasti su poslale na Mažino liniju radi
kopanja rovova. Tu su pali u ruke Nemcima, maja 1940. godine.
Nemci su ih poterali pešice preko Belgije i dela Holandije, gde su
ubačeni u šlepove i sprovedeni do Dortmunda. Posle desetak dana
boravka u nekom logoru, ođvedeni su u poljski grad Kenigsberg.
Odatle su prebačeni u logor oko 50 km udaljen od sovjetske granice.
Zatim, njih 40 vrate u Kenigsberg, gde su ih, vezane lancima, vodili
od zatvora do zatvora, a onda ih sproveli u Line (Austrija). Tu su
od nekog esesovca saznali da će ih odvesti u Mauthauzen, što se i
obistinilo 11. oktobra 1940. godine. U KL Mauthauzen im je
rečeno: »Vi ste bez narodnosti«, pa su u logorsku evidenciju uve-
deni kao »rote Spanier« - »crveni Španci«.

1941. godina. Dvadeset petog marta 1941. godine, sreski

načelnik u penziji Svetolik Dragačevac, nastanjen u Paraćinu, upu-
tio je pismo lično Adolfu Hitleru - Berlin.
»Nit pravde prekinut je. Zacarila obest i sila. Veliki tlače male
i u svojoj osionosti ne poznaju Boga; nemaju dušu.
Krvoždeni Hitler hita da ni jedna njiva na ovoj zemaljskoj ku-
gli ne ostane zasejana jadom i čemerom. Ni naša napaćena otadžbi-
na nije pošteđena. Pružamo ti svoju poštenu ruku, ali ti hoćeš i srce.
U želji da osvajaš i tlačiš, ti nam gaziš ono što nam je kroz vekove
bilo najsvetije, gaziš nam slobodu i čast, gaziš nam ponos.
Tebi, Hitleru, Kajinov sine, mi deca velikih otaca i dedova uz-
vikujemo: dosta! Ne slušaš li naletećeš na bodre mišice naše. Pro-
lićemo ti krv i nogom ti, aždajo, stati na vrat da se ne digneš. Upamti
da nas je možda Gospod Bog odredio da kod nas dobiješ odmazdu
za sva nedela. Upamti.«
Penzionisani načelnik nije tada sigurno ni slutio da je još pre
napada trupa Vermahta na Jugoslaviju, bila pripremljena tzv.

40 Miloš Rajšić, Sećanje, IAB (4746/MG-858).

62
»Knjiga poternica za Jugoslaviju« (Fandungsbuh fir Jugoslavien -
Fandungsbuch für Jugoslawien), sa podacima о preko četiri hiljade
osoba. Po svemu sudeći u njoj se našao i načelnik Dragačevac, čije
pismo nije završilo u »košu«. Iz njegovog dosijea41 vidi se da je u
Beogradu, 10. juna 1941, saslušan u policijskom zatvoru u vezi svog
pisma Hitleru, а 25. jula već se našao u zatvoru u Berlinu (Princ-
Albreht Štrase - Prinz-Albrecht Strasse). Dana 21.7.1942, Gesta­
po Grac obavestio je Ajnzackomandu Sipo i SD о smrti Svetolika
Dragačevca u KL Mauthauzen. Medutim, u evidenciji logorskih za-
točenika nema njegovog imena. Tako ostaje nerazjašnjeno da li je
Dragačevac bio prvi Jugosloven koji je 1941. stupio u KL Mauthau­
zen ili je, možda, usmrćen u istražnom zatvoru, a onda poslat lažni
telegram о njegovoj smrti u logoru (s obzirom da je о tome trebalo
obavestiti porodicu imenovanog).
Prema dokumentaciji KL Mauthauzen, prvi transport za-
točenika sa teritorije Jugoslavije prispeo je 24. avgusta i brojao je
ukupno 251 lice. Dan ranije, iz celjskog zatvora Stari pisker prispelo
je vozom u Maribor 160 zatočenika. Tu je doveden i 91 zatvorenik
iz Borla, pa su skupa krenuli za Mauthauzen, gde su stigli sutradan
oko 2 časa ujutru.42Transport su pretežno sačinjavali saradnici na-
rodnooslobodilačkog pokreta. Pored ostalih, u njemu su se nalazili:
Ivan Vrabl, Jurij Simonič, August Avsenik, Jože Polajnko, Dušan
Špindler, Ivan Potrč, Ivan Godec, iz Trbovlja, i drugi.
Dvanaestog septembra u KLM je dospeo nemački tumač u
Beogradu, Georg Dimovič, uhapšen zbog silovanja jedne pevačice,
koji je dobio zatvorenički broj 7026.
U sledećem, mešovitom, transportu od 37 lica, koji je u Mau­
thauzen prispeo 18. novembra, nalazilo se 8 Jugoslovena. Ostali
su bili Poljaci, Španci, Nemci i dva Jevrejina. Pored šestorice Slo-
venaca, u ovoj grupi su se našli dr Matija Pađen, poznati predrat-
ni fudbalski sudija iz Rijeke i Gradimir Kozomarić, novinar iz
Beograda.

41 IAB, B dSD -71.

42 Ivan Vrabl, Sećanje, Muzej narodne osvoboditve, M aribor.

63
 Deset dana kasnije, tačnije 28. novembra, u grupi privedenih
20 lica bilo je 7 Slovenaca (Stanislav Vidmar, Ivan Urbane i dr.).

1942. godina. Već 2. januara, prispela je grupa od 31 zatočeni-

ka, medu njima 5 Jugoslovena i 1 Hrvat (Kroate) - kako su ubeleženi
u logorsku evidenciju. Hrvat se zvao Ivan Sabljak, po zanimanju
obućar. Pretežni deo ostalih zatočenika bili su Jevreji i Poljaci.
Poslednjeg dana januara (31), medu 20 zatočenika, pretežno
Poljaka, nalazio se i Jugosloven Ivan Slacek, pekar.
Sedmog marta, u grupi od 10 zatočenika bila su dvojica sa po-
dručja Slovenije.
Od 36 zatočenika, prispelih 21. marta, trojica su bila Jugoslo-
veni (logorski brojevi: 9172, 9173 i 9196).
Medu 30, dovedenih 18. aprila, nalazila su se dva Jugoslovena
(logorski brojevi: 9374 i 9376).
Dvadeset petog aprila, pristiže novi transport od 30 zatočeni-
ka, medu kojima i tri Jugoslovena (1. b. 9430, 9435 i 9439).
Narednog dana, 26. aprila, došao je transport od 30 zatočeni-
ka. Osim po jednog Spanca i Italijana, svi ostali su bili sa područja
Slovenije. Dobili su logorske brojeve serije 9400, a uvedeni su kao
»politički« zatočenici.
Medu 37 zatočenika iz raznih zemalja, prispelih 23 maja,
našao se i Jugosloven sa logorskim brojem 9825.
U transportu od 40 zatočenika, prispelom 31. maja 1942. go­
dine, bilo je 14 Jugoslovena. Osim Tihomira Vučkovića, radnika,
rodenog u Vrginom Mostu, ostali su iz Slovenije.
Medu šestoricom, dovedenih 2. juna, našao se Dojčman H er­
man, student, »politički«, iz Donje Breznice.
Četvrtog juna, doveden je sa grupom zatočenika Ivan Johana
Enter, od oca nemačkog i majke češkog porekla. Uhapšen je u Bco-
gradu zbog komunističke delatnosti (clan SKOJ-a). Svakako, jedan od
retkih folksdojčera koji seopredelio za narodnooslobodilački pokret.
Medu 15 zatočenika iz raznih zemalja, dovedenih 9. juna, na­
lazila su se dvojica Jugoslovena (1. b. 10.121 i 10.124). Zajedno s
ovom grupom registrovan je i sovjetski inženjer arhitekture Sergej
Pilman koji je, 4. juna, upućen u radni logor ratnih zarobljenika

64
(Krigsgefangenen Arbajtslager), i od toga dana vodiće sekao poli-
tički zatvorenik u KLM.
Trinacstog juna, doveden je folksdojčer Anton Šper, mehaničar,
rodom iz Sarajeva, sa još sedamnaestoricom zatočenika iz raznih zemalja.
Šper je kontroverzna ličnost. U KLM je dospeo zbog puštanja nekih za-
točenika iz Šabačkog logora na slobodu. Jedni su taj gest kvalifikovali
kao dobročinstvo, drugi su tvrdili da je to činio iz koristoljublja.43
Prema Maršalekovoj »Istoriji«, 15. juna prispeo je nepoznat
broj Slovenaca, serije br. 10.196 pa nadalje. Od 10 zatočenika, pri­
spelih 16. juna, devetorica su iz Slovenije, a jedan Italijan.
Dvadesetog juna, dovedeno je 50 zatočenika (pretežno iz Bel-
gije i Francuske), medu kojima i Slovenac Vilhelm Zupančič, koji
je dobio broj 10.421.
Medu 54 zatočenika (pretežno Rusa i holandskih Jevreja),
našao se Slovenac Franz Košišnik, 1. b. 10.597.
Tridesetog juna, medu šestoricom prispelih zatočenika nala-
zio se Slovenac Rudolf Kurent, 1. b. 10.883.
Osmog jula, dovedenu grupu zatočenika sačinjavao je 51 Slo­
venac, medu kojima: marinski oficir Rudolf Boš, lekar Čremošnik
Vinko, inženjer Martin Večerjevič i drugi. Serija: 10.900 i 11.000...
Osamnaestog jula, pristigao je još jedan kompletan transport
Slovenaca, serije 11.800...
Medu 15 prispelih zatočenika iz raznih zemalja, našao se i Ju-
gosloven Rihard (?) Zivković, laborant, roden u Minhenu.
Od 21 zatočenika, dovedenih 21. avgusta, 8 su iz Slovenije
(Mihael Dolinšek i dr.).
Transportom od 22. avgusta, prispelo je 28 zatočenika, medu
kojima Slovenac Franc Gašparin, 1. b. 12.287.
Dvadeset osmog avgusta, dovedena su 34 zatočenika, medu
njima 11 sa područja Slovenije.
Transport od 29. avgusta brojao je 110 Slovenaca. Serija:
12.400 i 12.500...

43 A nton Šper je kao folksdojčer raspoređen u vatrogasnu četu. Pušten je uoči oslo-
bodenja logora i vratio se u zemlju, gde je osuden na sm rtnu kaznu.

65
 Prvog septembra, među 28 zatočenika, bilo je 17 Slovenaca.
Grupa je iz serije 12.600, a pored ostalih u njoj su se nalazili Bruno
Gerdovič, Mateuš Iskra, Milan Kožuh i drugi.
Od 45 zatočenika, dovedenih 5. septembra, dvojica su bili Slo-
venci, 1. b. 12.765 i 12.753.
Medu osmoricom zatočenika, prispelih 18. septembra, nala­
zio se Slovenac Franc Jakopič (1. b. 12.912).
U grupi od 24 zatočenika, dovedenih 6. oktobra, bila su trojica
Slovenaca (1. b. 13.343,13.351,13.352).
Dvadeset drugog oktobra, prispeo je transport od 98 zatočeni-
ka iz Banjičkog logora, odakle je krenuo 18. oktobra. Uhapšeni su
prilikom akcije preduzete protiv pripadnika organizacije DM.
Medu njima je bilo 13 oficira, nekoliko advokata, po jedan svešte-
nik, žandarm i učitelj, zatim činovnika, studenata i drugih. U toj gru­
pi nalazili su se, već pominjani, komandanti četničkih odreda major
Miloš Glišic i kapetan Radovan Stojanović. Tu su se, takode, obreli
advokat Slobodan Subotid sa bratom Vojislavom, koji su organizo-
vali glavni punkt u Beogradu za prebacivanje ljudi u Dangićeve čet-
nike. Ipak valja prhnetiti da se u istoj grupi našlo i nekoliko boraca
partizanskih odreda, koji su se, spletom okolnosti, zadesili u čet-
ničkim jedinicama. Neki od njih su zarobljeni od četnika, drugi su
izgleda pokušali da se privremeno sklone u njihove redove u vreme
prve neprijateljske ofanzive. Tako je Miodrag Janković prethodno
bio borac Račanske partizanske čete (Bajina Bašta), Vlada Bulju-
bašić se nalazio u četi »Senjanin Tadija«, a Kosta Čivović u Takov-
skoj četi (G. Milanovac).
Šestog novembra, medu 27 dovedenih zatočenika nalazio se i
Slovenac s logorskim brojem 13.981.
Devetog novembra, ponovo je prispeo transport koji je iz Banji-
čkog logora krenuo 5. novembra. Iz dokumentacije BdS vidi se da
se i u ovom slučaju radilo о pripadnicima četničke organizacije DM.
Medu 188 zatočenika bilo je oficira i podoficira, policijskih činov-
nika, advokata, studenata i drugih. Moguće je da se u grupi našao
i poneki pripadnik NOP-a, ali autor nije došao do takvih podataka.
Medu dvanaestoricom zatočenika, dovedenih 20. novembra,
našao se i Slovenac Johan (Ivan) Zbontar, 1. b. 14.712.

66
 Dvadeset šestog novembra, iz Dahaua je upućeno.124 za-
točenika za podlogore KLM (Lind, St. Lampreht i Pasau), koje je
preuzeo glavni logor. Medu njima su se nalazila i dvojica Slovenaca:
Stanislav Dešmar i Franc Šubic (1. b. 14.802 i 14.803).
Tridesetog novembra, prispeo je prvi transport sa Sajmišta,
odakle je krenuo 26. novembra. I u njemu su se nalazili pretežno pri-
padnici organizacije DM iz redova oficira, podoficira, trgovaca, indu-
strijalaca, studenata, novinara i drugih profesija. U ovoj grupi bilo je,
takode, nekoliko partizanskih boraca, kao što su Dragomir Stojković
Lala (jedan od najmladih Jugoslovena u KLM), Rajko Tošić, Sima
Perković, a, možda, i još neki - о čemu autor ne raspolaže pouzdanim
podacima. Logorski brojevi od 15.268 do 15.380 u kontinuitetu.
Transportomod 11. decembra, pristiglo je 112 Slovenaca, pre-
težno zemljoradnika i radnika raznih struka. Numerisani su broje-
vima bez kontinuiteta.
U velikom transportu zatočenika iz vise zemalja, prispelom
12. decembra, kao 713. na spisku obreo se Jugosloven Milan Petro-
vić, 1. b. 18.492.
Dvadesetog decembra, dovedeno je 86 Jugoslovena, uglav-
nom pripadnika četničke organizacije DM. I u njihovom sastavu ima
oficira i podoficira, žandarma, činovnika, trgovaca, gostioničara, pa i
sveštenik. Inače, transport je krenuo sa Sajmišta 16. decembra.
Listu Jugoslovena dovedenih u ovoj godini, 24. decembra, za-
ključuju 5 Jugoslovena, dovedenih transportom od 141 osobe.
U celini posmatrano, u godini 1942. pristizali su transporti iz
Jugoslavije, Francuske, Belgije, Češke i Moravske, Poljske, zapo-
sednutih oblasti Sovjetskog Saveza, zatim transporti holandskih Je-
vreja, manjih grupa austrijskih političkih zatvorenika, kao i najmanje
1340 sovjetskih ratnih zarobljenika.
Od 26. novembra, upućivani su u logor sudski osudivani ne-
mački zatvorenici (SV) iz kaznenih zavoda u Bavarskoj i Austriji.
U 1942. godini, u KLM (bez Guzena) ukupno je upućeno око
13.000 zatočenika, evidentiranih po imenima i logorskim brojevima.

1943. godina. U grupi od 63 zatočenika, dovedenih 2. januara,

nalazio se Jugosloven Jovo Bajić, 1. b. 20.567.

67
 Među 11 zatočenika, prispelih 5. januara, našao se Jugoslo­
ven Borivoje Jovanović, 1. b. 20.620.
Devetog januara, dovedena je grupa od 30 Slovenaca, kojima
su dodeljeni logorski brojevi od 21.000-21.029. Po zanimanju su bili
zanatski radnici.
Dvadeset četvrtog januara, usledio je novi transport 31 Slo-
venca, numerisanih brojevima od 22.476-22.506. Takode, zanatlije.
Tridesetog januara, prispeo je iz Banjalučkog logora tran­
sport od 201 zatočenika mešovitog političkog sastava. Pored izve-
snog broja pripadnika četničke organizacije DM, u njemu su se našli
učesnici i saradnici NOB. Dodeljeni su im logorski brojevi od
22.806-23.006.
U transportu od 251 zatočenika, pristiglom 30. januara, sa Saj-
mišta, većinu su činili žitelji selä Donji Petrovci i Vukoševci - sim-
patizeri i aktivni učesnici narođnooslobodilačkog pokreta.
Medu 11 zatočenika, dovedenih 11. februara,nalazio se Jugo­
sloven sa logorskim brojem 23.521.
Dvadesetog februara, prispelo je 8 zatočenika, medu njima 6
Slovenaca sa logorskim brojevima od 24.133-24.138.
Medu 16 zatočenika, dovedenih 6. marta, nalazio se Jugoslo­
ven Zivadin Milosavljević sa logorskim brojem 24.691.
Šestog marta, prispeo je transport od 283 Jugoslovena, sasta-
vljen najvećim delom od srpskog življa iz slavonskih selä (sa terito-
rije NDH), koji se našao na strani narodnooslobodilačkog pokreta
- bilo kao simpatizeri ili aktivni saradnici. Na Sajmište su doterani
iz logora u Sisku. Osim njih, u istom transportu se nalazilo 54 lica
sa Sajmišta, upućena od ispostave BdS Šabac, i 5 zatvorenika pre-
bačenih iz Nove Gradiške. Transport je sa Sajmišta krenuo 2. mar­
ta. Logorski brojevi od 24.398-24.657.
U transportu pristiglom 8. marta, medu 115 zatočenika, našao
se Jugosloven Turk Jakob sa logorskim brojem 24.803.
Jedanaestog marta, dovedeno je 5 Slovenaca, od kojih jedan
zaslužuje poseban osvrt. Funkcioner KP i OF Anton Dolinšek, pod
pseudonimom »Metod«, bio je jedan od važnih organizatora KP u
Gorenjskoj. Imao je lažne isprave na ime Jozefa Habea, a uhapšen
je prilikom otkrivanja i razbijanja niza nižih i viših organizacija KP

68
i OF u Gorenjskoj. Tada je bilo uhapšeno oko 500 lica, čijim je iska-
zima ustanovljeno da je »Metod« bio delegat OF iz Ljubljane za iz-
gradnju KP i OF u Gorenjskoj. Iako su s Dolinšekom suočavana
razna lica, koja su u zatvoru pristala da daju iskaze, »Metod« je ne-
girao sve njihove navode, uprkos ponovljenih »pooštrenih saslušanja«.
Uporno je tvrdio kako mu je ime Jozef Habe i da nije vršio nikakvu
političku delatnost. KdS na Bledu obratio se čak i Zapovedniku Si­
po i SD-a u Beogradu, poslavši sliku »Metoda« s molbom da pomo-
gne u njegovoj identifikaciji, s obzirom da se, možda, radi о članu
CKKPJ.44 Medutim, policijski organi nisu mogli pouzdano utvrditi
njegov identitet, mada je od nekih uhapšenika označen kao Anton
Dolinšek, pa je pod tim imenom (svojim pravim) uveden i u KL
Mauthauzen, dobivši logorski broj 25.032.
Medu 17 zatočenika, dovedenih 12. marta, nalazio se Jugoslo-
ven Ilija Ninković, žandarm, koji je dobio logorski broj 25.042.
Dvadeset osmog marta, iz Banjičkog logora je prispeo tran­
sport od 159 Jugoslovena, mešovitog političkog sastava. Pored ak-
tivnih učesnik NOR-a (Radišić Milorad - zamenik komandanta ba-
taljona Zlatarskog partizanskog odreda, Dragoljub Ljubičić aktivni
pozadinski radnik, skojevac Slobodan Jevtić i dr.), u njemu se na­
lazio jedan broj pristalica četničkog pokreta DM, kao i petorica pri-
padnika oružane formacije ljotićevaca, koji su se ogrešili о pravila
službe. Numerisani su brojevima od 25.339-25.497.
Šestog aprila, iz Banjičkog logora je prispeo transport od 298
zatočenika iz okoline Leskovca (sela Slišane, Orane, Ivanje,
Bučumet i dr.). Gotovo svi do jednog bili su zemljoradnici. Dodeljeni
su im logorski brojevi od 25.691-25.978.
Medu 37 zatočenika, dovedenih 10. aprila, nalazio se Jugoslo-
ven Tihomir Mladenović, 1. b. 26.036.
Dvanaestog aprila, prispelo je 76 lica iz raznih zemalja, medu
njima 14 Slovenaca.
U većem transportu, pristiglom 19. aprila, iz raznih zemalja,
našla su se četiri Jugoslovena (Anton Agreš, 1. b. 27.164, Miloš An-

44 IAB, BdS H-205.

69
tonić - 27.166, Johan (Ivan) Godec - 27.202 i Svetislav Miljkovid -
27.272). Ivanu Godecu, iz Trbovlja, ovo je bilo drugo dovodenje u
KL Mauthauzen (prvi put sa slovenackim transportom 24. avgusta
1941), ali s njim ćemo se još susresti u daljem tekstu.
Dvadesetog aprila, prispeo je transport od 303 zatocenika sa
juga Srbije, koji su prethodno iz Niskog logora prebaceni na Banjicu.
Njihov socijalni sastav cinili su najvecim delom zemljoradnici, sa
manjim brojem daka i studenata. U politickom pogledu pripadali
su, uz poneki izuzetak, narodnooslobodiladkom pokretu. Medu stu-
dentima i srednjoškolcima bilo je dlanova SKOJ-a (Milutin Rado-
savljevid, Dragoljub Popovic, Dušan Kalid i dr.).
Od 65 zatocenika, dovedenih 30. aprila, iz raznih zemalja,
dvojica su bili Jugosloveni sa logorskim brojevima 28.838 i 28.839.
Medu 35 zatocenika, prispelih 1. maja, nalazio se Slovenac Jo­
han (Ivan) Bornik, 1. b. 28.868.
Transport od 237 Jugoslovena, koji je sa Banjice krenuo 1. a
stigao 5. maja, bio je politicki mešovitog sastava. Pecat su mu ipak
davali istaknuti ucesnici NOB: Miodrag Ivkovic, zvani Mile »Cust«,
predsednik Centralnog udruženja studenata tehnike (skraceno
»Cust«) i instruktor PK Srbije u prvoj godini ustanka u Srbiji, Mi-
hailo Jovanovic, clan KPJ i predsednik partizanskogsuda, Radoslav
Paljid, student filozofije i sekretar jednog rejonskog komiteta
SKOJ-a u Beogradu, skojevac Obrad Sikimic, Budisavljevic
Momcilo, u cijem su stanu u Beogradu održavani neki sastanci Me-
snog komiteta KPJ, i dr. Sa »detnidke liste« pomenudemo majora
Ljubomira Dunjica, komandanta odreda Srpskedržavnestraževaljev-
skog i kruševadkog okruga. Logorski brojevi od 28.909-29.136.
Od 106 zatocenika, prispelih 10. maja, osmorica su bili Jugo­
sloveni.
Medu 137 zatocenika dovedenih iz KL Aušvic, 14. maja, na-
lazila su se i dvojica Slovenaca, kojima su dodeljeni brojevi 29.429
i 29.435.
Dvadesetog maja, prispeo je transport od 264 zatocenika, pre-
težno pohapšenih u okviru nemacke akcije »Hajnrih« (Heinrich),
uperene protiv organizacije DM u regionu Kruševac - Trstenik (se-
la: Riljac, Gornji Dubid, Božurevac i dr.). Prakticno je sprovedena

70
široka racija u kojoj su hapšeni svi zatečeni muškarci koji se, svaka-
ko, ne mogu generalno svrstati među pristalice organizacije DM,
mada je bilo i takvih. Logorski brojevi od 29.599-29.862.
U grupi od 53 zatočenika, dovedenih 21. maja, nalazilo se 6
Slovenaca.
Medu 23 zatočenika, prispela 22. maja, bio je i Jugosloven sa
logorskim brojem 29.928.
Dvadeset devetog maja, dovedeno je 56 zatočenika iz logora
Nojengame (Neuengamme) za podlogor Pasau. Medu njima bila su
dva Jugoslovena sa logorskim brojevima 30.142 i 30.154.
Veliki transport od 398 zatočenika, doveden 9. juna, pretežno
su sačinjavali žitelji bosanskih selä (Podvidača, Tišina, Miska Gla-
va, Boljanić, Kruškovo Polje, Ostružanj i dr.), i đalmatinskih mestä
(Tučepi, Bol, Split i dr.). Transport je krenuo sa Sajmišta 5. juna.
Većina ovih zatočenika bila je opredeljena za NOP, a medu njima
je bilo i aktivnih učesnika (partizana i skojevaca). Dodeljeni su im
logorski brojevi od 30.385-30.783.
Medu 60 zatočenika, dovedenih 11. juna, nalazilo se 6 Slove-,
naca.
U grupi od 66 zatočenika, prispelih 16. juna, nalazilo se 12 Slo­
venaca.
Transport od 295 zatočenika, doveden 19. juna, sačinjavali su
žitelji Bosne i Dalmacije. U njemu se, pored Srba i Dalmatinaca, na­
lazio jedan broj muslimanskog življa. Za ovaj transport se, takode,
može konstatovati da su ga sačinjavale pristalice NOP-a, medu ko­
jima je bilo partizanskih boraca i pozadinskih radnika. Dodeljeni su
im logorski brojevi od 31.436-31.730. Na Sajmište su dovodeni iz
Zeničke kaznione i raznih prolaznih logora, a za Mauthauzen su
krenuli 15. juna.
Medu 38 zatočenika, prispelih 26. juna, nalazila su se dvojica
Jugoslovena sa logorskim brojevima 32.211 i 32.213.
U grupi od 29 zatočenika iz raznih zemalja, dovedenih 3. jula,
našao se Slovenac Andrej Smolej, 1. b. 32.335.
Od 65 zatočenika iz raznih zemalja, prispelih 5. jula, 8 su bili
Slovenci: 1. b. 32.346, 32.347,32.355, 32.365,32.380, 32.349,32.401
i 32.404.

71
 Među 50 zatočenika iz raznih zemalja, dovedenih 10. jula, bila
su 3 Slovenca: 1. b. 32.425,32.439 i 32.440.
Dvanaestog jula, dovedeno je 55 zatočenika, medu kojima dva
Jugoslovena, 1. b. 32.503 i 32.513.
Medu 61 zatočenikom, dovedenim 17. jula, nalazio se Slove­
nac sa logorskim brojem 32.584.
U grupi od 31 zatočenika, dovedenih 19. jula, nalazio se Ju­
gosloven sa logorskim brojem 32.631.
Medu 38. zatočenika, dovedenih 24. jula, bio je Slovenac Vin-
cenc Smrekar, 1. b. 32.674.
U grupi od 51 zatočenika, dovedenih 31. jula, nalazio se Slo­
venac sa logorskim brojem 32.779.
U transportu od 277 zatočenika, dovedenih 7. avgusta, nala-
zila su se dva Jugoslovena: Jovan Marković (1. b. 32.022) i Aleksan-
dar Stojanović (1. b. 33.107).
U grupi od 16 zatočenika, dovedenih 7. avgusta iz KL Dahau,
bio je i Slovenac s logorskim brojem 33.197.
Dvanaestog avgusta, nepoznati broj Slovenaca iz Istre,
vodenih kao Italijani, odveden je u Guzen.4
U grupi od 35 zatočenika, dovedenih 9. septembra iz KL Dahau,
nalazilo se 5 Slovenaca (1. b. 34.938,34.941,34.942,34.952 i 34.955).
U grupi od 19 zatočenika, dovedenih 30. oktobra, nalazila su
se 4 Slovenca (1. b. 38.172,28.177,39.179,38.180).
U zbirnom transportu46 od 282 zatočenika, prispelom 5. no­
vembra, nalazilo se 267 Jugoslovena, 13 »civilnih Rusa« i dva Fran-
cuza. Medu Jugoslovenima bilo je aktivnih učesnika NOP-a (Ramiz
Prušević, Ljubomir Zečević, Miroslav Papakoča i dr.), ali i jedan
broj pripadnika četničke organizacije DM.
U grupi od 63 zatočenika iz raznih zemalja, dovedena, takode,
5. novembra, bio je i Laza Radaković sa logorskim brojem 38.713.

45 H. M aršalek, n. d., 125.

46 »Zbim i transport« označava skupinu zatočenika iz raznih zemalja, mahom u Beču
ili Gracu, odakle su prebacivani u KLM.

72
 Među dovedenim zatočenicima iz raznih zemalja, 6. novem­
bra, bila su i dvojica Jugoslovena sa logorskim brojevima 38.754 i
38.759.
U grupi od 26 Dalmatinaca - aktivnih učesnika NOB (parti-
zana i skojevaca), dovedenih 21. novembra, pored ostalih nalazili
su se: Zivan Bezić, sveštenik, Nikša Lozica, Zivko Marasović i drugi.
Medu 39 zatočenika iz raznih zemalja, prispelih 27. novem­
bra, bio je i Jugosloven sa logorskim brojem 40.101.
Od 79 zatočenika iz raznih zemalja, dovedenih 29. novembra,
šestorica su bili Slovenci (1. b. 40.133,40.139, 40.141,40.156,40.168
i 40.170).
Istog dana (29. novembra), u, takode, zbirnom transportu, na-
lazila su se četvorica Slovenaca.
Sedmog decembra, prispela su 4 Jugoslovena, zajedno sa po
jednim Rusom i Italijanom.
Devetog decembra, prispeo je iz KL Dahau zbirni transport
od 400 zatočenika, radi njihovog prebacivanja u podlogor Švehat.
U njemu su bila i 43 Slovenca.
U grupi od 60 zatočenika, dovedenih 20. decembra, nalazilo
se 10 Slovenaca.
Tokom 1943. godine, u KLM su prispele mnoge hiljade Poljaka,
Francuza, Jugoslovena i sovjetskih gradana, stotine Grka i Belgija-
naca, kao i hiljade nemačkih i poljskih SV - zatočenika; zatim, po-
jedini Norvežani, Luksemburžani i Danci.
Godine 1943, bilo je 21.028 imenski obuhvaćenih i brojevima obe-
leženih zatočenika koji su prispeli u KL Mauthauzen (bez Guzena). •
Prvog januara 1943. godine, dodeljen je broj 20.540, a 31. de­
cembra 41.567. U Guzenu su se još uvekslobodni brojevi dodeljivali
novoprispelim zatočenicima, a najviši broj bio je negde oko 16.000.

1944. godina. U grupi od 65 zatočenika iz raznih zemalja, do­

vedenih 8. januara, nalazio se i Slovenac Franc Peperko, 1. b. 41.918.
Dan kasnije (9. januara), prispeo je Jugosloven Aleksandar
Klajn, 1. b. 41.946.
Četrnaestog januara, doveden je 21 zatočenik, medu kojima
i jugoslovenski gradani: Andela Topolovec (žena), rodena u Rado-

73
bojski Bregi kod Krapine (Hrvatska), i Kolarić Jozef. Andeli je dodel-
jen logorski broj 42.250, a Jozefu (ili Josipu) - 42.258. Ovde, medutim,
treba konstatovati da se u spiskovima Službe traženja jugoslovenskog
Crvenog krsta pod brojem 42.250vodi Vojko Kresnić, a ne Andela To-
polovec. Bez detaljnije provere teško je odgonetnuti pravu istinu.
Istoga dana (14. januara), dovedena je grupa od 10 Jugoslo­
vena, medu kojima se nalazio i Hrvoje Macanović, poliglot i doajen
jugoslovenskog sportskog novinarstva (posebno radio-prenosa fud-
balskih utakmica).
U grupi od 44 zatočenika, dovedena 28. januara, nalazio se i
Slovenac sa logorskim brojem 50.699.
Tridesetog januara, u grupi od 82 zatočenika, nalazilo se
ukupno 28 Jugoslovena. Medu njima su bile i tri žene, sa logorskim
brojevima: 50.924, 50.925 i 50.926. Sve tri žene, kao i još petorica
muškaraca (Ivo Banko - 50.846, Hill Giuseppe - 50.867, Ivan
Miškulin - 50.885, Josip Muhić - 50.886, i Vinko Nenadić - 50.888),
uvedeni su kao Hrvati (Kroate). Čitava grupa sastavljena je od ju-
goslovensko-italijanskihzatočenika.
U grupi od 80 zatočenika, mahom »civilnih Rusa«, dovedenih 3. fe­
bruara, nalazila su se 3 Jugoslovena (Ciril Ivanović, 1.b. 51.370, Nikola Ma-
tić, stud, med., 1. b. 51.393, i Sava Petrović, student medicine, 1. b. 51.406).
Medu 34 zatocenika, dovedena 5. februara, nalazio se i Slo­
venac Rudolf Pecovnik, 1. b. 51.539.
Dvadeset petog februara, prispeo je iz KL Buhenvald veliki
transport od 500 zatočenika, medu kojima se nalazio i Jugosloven
Mirko Savić, 1. b. 54.042.
Medu 48 zatočenika, prispelih 2. marta, nalazilo se 5 Jugoslo­
vena i dvojica uvedena kao Hrvati (Golubić Juro, iz Kalinovika, 1.
b. 54.402 i Hadžović Mustafa, roden u Sarajevu, 1. b. 54.403).
Na listi od 41 zatvorenika, dovedenih 9. marta, nalaze se dva
»Hrvata« (Mileta Borković, iz Klenka- Srem, i Mato Cacja, iz Sinja,
sa logorskim brojevima 56.392 i 56.395).
Jedanaestog marta, prispeo je iz KL Flosenbirg transport od
217 zatočenika, medu kojima je bilo 15 Jugoslovena (pretežno Slo­
venaca) i dva »Hrvata« (Milivoj Ninić, iz Šibenika, 1. b. 56.687, i Sal­
vatore Zanardi, 1. b. 56.774).

74
 U velikom transportu, 25. marta, od 1239 zatočenika, pre-
težno Francuza i pojedinih Italijana, nalazila su se i trojica Jugoslo­
vena (Božidar Janković, 1. b. 60.079, Martin Kostrevc, 1. b. 60.102,
i Rade Pupavac, 1. b. 60.472).
Tridesetog marta, prispela je grupa od 49 zatočenika, mahom »ci-
vilnih Rusa« i nekoliko Poljaka, u kojoj se našao i Slobodan Velimirović,
iz Stare Pazove. Uveden je kao »Hrvat« i dodeljen mu je logorski broj
61.001. Po svemu sudeći, u pitanju su lica koja su se, pre dovodenja u
KLM, nalazila na prisilnom ili dobrovoljnom radu u Nemačkoj.
Od 96 zatočenika, dovedenih 2. aprila, 86 su bili Slovenci, a
četvorica su uvedena kao »jugoslovenski Cigani« (Johan Brajdić,
Martin i Ivan, takode, Brajdići i Martin Hudorovac).
U velikom transportu, 8. aprila, pretežno sastavljenom od
Francuza, medu ukupno 488 zatočenika nalazio se i Jugosloven Ge­
org (Dorde?)47Basrak, roden u Zagrebu, 1. b. 61.921.
Medu 11 zatočenika, dovedenih 21. aprila, bila su i dvojica Jugo­
slovena (Vladimir Lekić, 1. b. 64.086, i Aleksandar Rankov, 1. b. 64.090).
U grupi od 50 zatočenika, prispelih 22 aprila, nalazio se i Ju­
gosloven Mehmed Fazlić, 1. b. 64.122.
Dvadest šestog aprila, dovedena je grupa od 34 »Slovenca«.
To je, zapravo, jedini spisak u čijem zaglavlju stoji »Sch. Slowenen«
(politički Slovenci), inače Slovenci su redovno vodeni kao Jugoslo-
veni. U našem pregledu ubeležavani su, ipak, kao Slovenci, radi bol-
jeg sagledavanja nacionalne strukture jugoslovenskih zatočenika
KLM.
Grupu od 62 zatočenika, dovedenu 27. aprila, sačinjavali su
Vojvodani iz raznih mesta. Bili su raznovrsnih zanimanja: zemljo-
radnici, sedam oficira, pa okružni sudija, lekar, po dva učitelja i ad-
vokata, itd. Dodeljeni su im logorski brojevi od 64.371-64.432.
Drugog maja, prispeo je veliki transport od 564 zatočenika,
uglavnom Grka, nekoliko Albanaca, Bugarin i 11 Jugoslovena. Je-

47 O snovza rekonstrukciju transporta jugoslovenskih intem iraca predstavljala je evi-

dencija nekadašnje logorske pisarnice. M eđutim, u »šrajbštubi« su bili angažovani, uglav-
nom, austrijski i češki zatočenici. Oni su, usled nepoznavanja jezika, često činili razne greške
prilikom upisivanja generalija zatočenika, oslanjajući se na »sluh«.

75
danaestorica Jugoslovena su se nalazili u logorima na tlu Grčke, pa
su, po kazni, upućeni u KLM. Njihova imena i logorski brojevi glase:
Gojko Birković - 64.791, Sergije Kompanjec - 64.928, Nikola Mi-
letić - 65.002, Milan M ilićević-65.003, Slavko O lu jić-65.015, Jan-
ko Orovid - 65.019, Milovan Pavićević - 65.052, Ratomir Slavković
- 65.112, Dušan Surčinski - 65.119, Stevan Skendžić - 65.125, i Rad-
milo Stojadinović - 65.131.
Petog maja, dovedena je grupa od 34, najvećim delom »BV za-
točenika« (profesionalnih kriminalaca), medu njima četiri Jugoslovena,
četiri »Hrvata« i »hrvatski Ciganin« -takode, iste kategorije zatocenika.
U grupi od 80 lica (od toga 78 Italijana), nalazio se »Hrvat«
Josip Plenković, 1. b. 65.818, električar iz Dubrovnika.
Medu 100 zatočenika, dovedenih 20. maja, našao se i »Hrvat«
Šaban Pandžić, 1. b. 66.329. (Pod navodnice su stavljani samo »de-
klarisani« Hrvati, za razliku od, na primer, Hrvoja Macanovića i ne-
kih drugih, koji su se prijavljivali kao Jugosloveni.)
U većem transportu od 327 »civilnih radnika« (Zivilarbeiter),
nalazilo se 311 Rusa, 14 Poljaka i 2 Jugoslovena: Đuro Popović, 1.
b. 66.747, i Vasilij Pletirisin, 1. b. 66.738.
Trećeg juna, prispeo je transport od 69 zatocenika, medu nji­
ma 25 Jugoslovena (od toga »Hrvat« Vjekoslav Mikuličić, 1. b.
69.183), a ostali su Italijani.
U transportu, 11. juna, prispelom iz KL Dahau, našla su se
dvojica Slovenaca (Janez Veselko, 1. b. 71.487, i Visovišek Viktor,
1. b. 71.488).
Šesnaestog juna, sa grupom od 51 zatocenika iz raznih zemalja,
doveden je i Jugosloven Stevan Trivunac, advokat, pripadnik orga­
nizacije DM.
Dvadeset četvrtog juna, prispela je grupa zatocenika, od kojih
4 iz KL Dahau, a medu njima trojica Slovenaca (Janez Hladnik, 1.
b. 76.168. Stanislav Posavec, 1. b. 76.169, i Anton Skok, 1. b. 76.170).
U brojnijem transportu, prispelom 24. juna, nalazila su se dva
Jugoslovena: Petar Jovanović, 1. b. 76.382 i Georg Karfuskol, roden
u Budimpešti, 1. b. 76.383.
Dvadeset osmog juna, pnstigao je transport od 65 zatocenika,
od toga 58 Slovenaca (Alojz Čede, Alojz Bizjak, Julijan Lapajne i

76
dr.) i »jugoslovenski Ciganin« - Albin Hudorovac, 1. b. 77.074. Nu-
merička serija grupe: 77.059-77.124.
U grupi pristigloj 8. jula, bila su dva Slovenca: Alfons Berton-
celj, 1. b. 79.246 i Franc Taučar, 1. b. 79.285.
U italijansko-jugoslovenskom transportu od 75 zatočenika,
prispelom 13. jula, bilo je 29 Slovenaca (numerička serija komplet-
nog transporta: 79.343-79.417).
Medu petoricom zatočenika, dovedenih 22. jula, nalaze se dva
Slovenca: Alojz Butara, 1. b. 80.123 i Lado Prebil, 1. b. 80.126.
U italijansko-jugoslovenskom transportu od 66 zatočenika,
prispelom 23. jula, nalazila su se četvorica Jugoslovena (Anton
Bambić, 1. b. 80.127, Anton Eric, 1. b. 80.142, Nikola Grahovac, 1. b.
80.148 i Momčilo Zeković, 1. b. 80.190), i isti broj »Hrvata« (Petar
Brener, 1. b. 80.131, Ivan Kostrenčić, 1. b. 80.154, Tihomir Bilić, 1. b.
80.173, i Mirko Tomljenović, 1. b. 80.183).
Trideset i prvog jula, iz KLNacvajler (Natzweiler) dovedeno je
stotinu zatočenika, medu kojima trojica Slovenaca (Stane Levee, 1. b.
81.624, Marušič Anton, 1. b. 81.629, i Stane Smrekar, 1. b. 81.652).
U grupi od 192 zatočenika, upućena iz beogradskih zatvora,
20. jula, nalazilo se najmanje dvadesetak pripadnika organizacije
DM, koji su bili, najpre, osudeni na smrtnu kaznu. Medutim, RSHA
ju je preinačio na interniranje u KL Mauthauzen. Zbog čega je do
toga došlo, mogu se činiti samo pretpostavke. Po jednoj -
ublažavanje kazne je izvršeno zato što su im četnici bili kakvi-takvi
saradnici u borbi protiv partizana, po drugoj - u Mauthauzenu ih
je, ionako, očekivala gotovo sigurna smrt. Ova grupa numerisana je
brojevima od 82.058 do 82.252 - u kontinuitetu, a poslednja dvojica:
82.775 i 82.791.
U grupi od 19 »civilnih Rusa«, dovedenih 17. avgusta, našao
se i Jugosloven Vasa Plasković, 1. b. 88.871.
Sledeći logorski broj - 88.872 - dobio je Slovenac Karl Hudo-
malj, mada nije u istom spisku sa Plaskovićem. Ovaj istaknuti revo-
lucionar, s bezbroj pseudonima (Oskar, Leopold, Jurij...), postao je
član SKOJ-a sa 17 godina, a ubrzo i član KPJ. Partija ga je uputila-
na studije u Moskvu, odakle se vratio i postao sekretar SKOJ-a, član
CKKPJ, a potom i clan njegovog Politbiroa. Politički je delovao

77
mcđu jugoslovcnskim radnicima u Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Ne-
mačkoj i Austriji. Hapšen je od austrijskih i nemačkih vlasti, ali je iz
logora Veme prebegao u Beč, gde je obnovio bečku organizaciju KP
Austrije. Jedan je od glavnih organizatora Antifašističkog komiteta
oslobođenja Austrije. Proširio je pokret otpora na Štajersku, Grac,
Bečko Novo Mesto i uspostavio veze sa CKKP Austrije. Uhapšen je
28. januara 1944. i posle završene istrage, doveden u KL Mauthauzen.
Osamnaestog avgusta, iz KL Dahau je prispeo vrlo veliki tran­
sport od 1733 zatočenika. Zatočenici su dobili brojeve od početnog
88.916 do završnog 90.700. U transportu se nalazilo oko 200 Jugo­
slovena (3 »Hrvata«, 11 Srba, a ostali Slovenci). S ovom grupom pri­
speo je slovenački pozorišni glumac i pisac France Filipič.
U grupi od 103 zatočenika, prispela 25. avgusta iz KL Nacva-
jler, bilo je 9 Jugoslovena, većinom Slovenaca (1. b. 91.216, 91.217,
91.219,91.236,91.254,91.260,91.272,91.299 i 91.307).
Tridesetog avgusta, prispela je grupa od 42 jugoslovensko-ita-
lijanska zatočenika: 21 je bio Slovenac, a Dušan Delić, 1. b. 91.409,
uveden je kao Hrvat. U nemačkom dokumentu, za Slovenca Franca
Kresala se konstatuje da je, od 10.1.1944. do hvatanja 26. 3.1944,
bio kod »bandita«.48
Istog dana (30. VIII), pristigao je i transport od 56 zatočenika,
medu kojima i Jugosloven Đorđe Živanović, 1. b. 91.497. Kao 57. u
spisku se nalazi Slavoljub Atanacković, za koga se konstatuje da je
vraćen iz bekstva (1. b. 15.271).
Petog septembra, iz Banjičkog logora je prispeo transport od
199 zatočenika (čija je politička struktura prikazana u ranijem tek-
stu), koji je za KLM krenuo 31. avgusta. Numerisani su serijom od
93.052-93.066, jedan je dobio broj 93.100, a zatim opet serija od
96.549-96.735. Prema spiskovima Službe traženja JCK u KLM je
registrovan 191 zatočenik iz ove grupe. Ova brojka je verovatno
tačnija, jer je 199 zatocenika u originalnom spisku bilo predvideno za
upućivanje u KLM, što znači da su mogle nastati i izvesne promene.

48 Kopija dokum enta dobijena je od Kresalovog sina, zaposlenog u Institutu za de-

lavska gibanja Slovenije u Ljubljani.

78
 Devetog septembra, iz KL Dahau je dovedena grupa za-
točenika u kojoj su se nalazila dva Slovenca (Johan Trost, 1. b.
96.974, i Kosmad Franc, 1. b. 96.977) i Hrvat Ivan Tankovic (1. b.
96.976).
Šesnaestog septembra, po Maršalekovim podacima, iz Beo-
grada (sa Banjice) je dovedeno 780 Jugoslovena i Albanaca, a pre­
ma spiskovima službe traženja JCK 720 Jugoslovena, od toga oko
stotinu Slovenaca. Znaci, transport sa Banjice mogao je brojati pri-
bližno 620 zatocenika.
U grupi od 88 zatočenika, dovedenih 20. septembra, bili su:
Alim Alimovid, 1. b. 102.517, Augustin Petrovac (Hrvat), 1. b.
102.537, i Slovenac Ignac Popotnik, 1. b. 102.543.
Prvog oktobra, u Hirtenberg (podlogor KLM), prispeo je
transport neutvrdenog broja zatodenica evakuisanih iz KL Aušvic,
koje su krenule na put još 16. septembra. Iz Hirtenberga su, zatim,
prebacene u glavni logor.
Tredeg oktobra - prema Maršaleku - iz Beograda je dovede­
no 548 zatocenika, a u spiskovima JCK njihov broj iznosi oko 440.
To je, ujedno, bio i poslednji transport iz Banjičkog logora, koji je
krenuo 26. septembra sa zemunske železničke stanice. Putovali su
zaobilaznim prugama, jer su se sprovodnici plašili mracnih nodi i
partizana. Put ih je vodio preko Slavonije i Madarske. Kad su stigli
u Mauthauzen bilo ih je 29 manje nego na polasku. Upravo, toliko
zatocenika je pobeglo iz jednog vagona na prolazu kroz Slavoniju.
Inace, »višak« u dva poslednja beogradska transporta, koji se javlja
kod Maršaleka, mogao bi se tumaciti time što im je pridodavao Slo-
vence dovedene u približno isto vreme, jer su svi vodeni kao »Ju-
gosloveni«.
Do kraja godine, neutvrđenih datuma, prispelo je još 176 Ju­
goslovena - od toga: 167 Slovenaca, 5 Hrvata (nisu upisani kao
Hrvati, ved se to može zakljuciti po imenima) i 4 Srbina. Numerisani
su brojevima od 108.594-114.230, koji ne teku kontinuirano. Inace,
ovim serijama obeležavani su »novodovedeni«, ali i prebaceni iz KL
Nacvajlera i Aušvica.
Zbog nastupanja Crvene armije, u 1944. godini, rasformirani
su logori na Baltiku i u Poljskoj. Iz ovih logora pokrenute su hiljade

79
zatočenika prema KL Mauthauzen. To je učinjeno i sa zatočenici-
ma sa italijanskog prostora, sa grupama Gestapo-krivaca iz Slo-
vačke i Austrije, kao i sa hiljadama Francuza. U 1944. godini, u
KLM je dovedeno 4812 sovjetskih ratnih zarobljenika.
Dvadeset trećeg januara, postojećih 7312 zatocenika podlo­
gora Guzen su obuhvaćeni brojevima glavnog logora.
U godini 1944, u KLM je upućeno 65.645 zatočenika, koji su
obuhvaćeni poimenično i logorskim brojevima. Tome treba dodati
pomenutih 7312 zatočenika podlogora Guzen.
Prvog januara 1944, dodeljen je kao početni broj 41.568, a 31.
decembra poslednji broj bio je 114.524.
Broj neobuhvaćenih »K«-zatocenika je nepoznat, a procenjuje
se da ih je moglo biti oko 4300.

1945. godina. Januara 1945, počela je velika ofanziva Crvene

armije. To je bio signal za ubrzanu evakuaciju konclogora Aušvic,
koji je bio udaljen jedva pedesetak kilometara od Krakova. Od 17.
januara, počela je evakuacija zatočenika podlogora Buna-Verke, a,
već narednog dana, pripremljen je i prvi transport za evakuaciju iz
glavnog logora Aušvic.
Dvadeset petog januara, iz KL Aušvic stigao je transport od
46 zatočenika,49 mešovitog nacionalnog sastava (Srba, Slovenaca i
Hrvata). Bio je i jedan »slovenački Jevrejin« - kako je zabeleženo
u spisku evakuisanih zatočenika (Eugen Davidović, roden 25. 12.
1923, automehaničar). Izgleda da je početni logorski broj bio
116.920, pa nadalje, ali bez kontinuiteta.
Početkom godine, iz KL Ravensbrik dovedeno je 79 Jugoslo-
venki, medu kojima je bilo najviše Primorki (iz Istre). Bile su ra-
zličitih godina i zanimanja: od petnaestogodišnjih devojaka, do
žena u dubokoj starosti.
Sedmog februara, iz goriških zatvora, prispeo je transport od
oko 200 Slovenaca, koji su krenuli 2. februara sa železničke stanice
u Gorici. Putovali su preko Jesenica i Austrije. U sastavu ove sku-

49 Spisak je sačinila Zofia Pohorecka, saradnik Muzeja u Osvienćimu.

80
pine nalazili su se borci NOV (od kojih najveći broj ranjenih i bo-
lesnih), zatim terenski radnici iz primorskih područja Krasa, Vipav-
skega, Tominskega i Goriškega.
Medu 91 zatočenikom, dopremljenim iz KL Gros-Rozen, 14.
februara, nalazio se i Hrvat Rudolf Napolić (1. b. 132.736).
Petnaestog februara, iz KL Gros-Rozen upućen je vrlo veliki
transport od 2600 zatočenika, medu kojima je bilo 42 Jugoslovena.
Oni su, u stvari, krajem januara, proterani iz KL Aušvic i dovedeni
u KL Gros-Rozen. Ovde je došlo do razdvajanja, pa se grupa od 42
Jugoslovena našla u transportu za KLM. Medu njima su, pored
ostalih, bili: Anton Bizjak, Ibro Kadić, Dušan Čakalo i drugi. Nu-
merisani su serijama od 128.000-130.000. Bili su većinom Slovenci
i nekoliko Srba.
Negde u februaru, dovedena su i šestorica jugoslovenskih Je-
vreja, ali nije pouzdano utvrdeno sa kojom grupom. Njihova imena
glase: Lazar Canki (1. b. 119.607), Majer Levi (1. b. 120.020), Željko
Perštajn (1. b. 120.167), Petar Pardo (1. b. 124.150), Stojan Miletić,
svakako lažno ime, (1. b. 122.065) i Mirko Dajč (1. b. 127.132).
Šesnaestog februara, iz KL Zaksenhauzen dopremljeno je
1950 zatočenika, medu kojima se našlo i 15 Jugoslovena (Srba i Slo­
venaca). Najmarkantnija ličnost iz ove grupe bio je Slovenac Lovro
Kuhar, alias Prežihov Voranc (njegovo literarno ime). Lovro Kuhar
je bio jedan od najvećih jugoslovenskih revolucionara, a vise uz-
gred, i literata. Moglo bi se čak reći da je bio revolucionar meduna-
rodnog formata. Bio je član CKKPJ i njen organizacioni sekretar,
neko vreme. Zatim instruktor Kominterne za seljačko pitanje. Pu-
tovao je širom Evrope, a saradivao je i s Titom u Parizu. Zbog nekih
nesporazuma, a možda i intriga, ekskomuniciran je iz partijskog ru-
kovodstva. Posle aprilskog rata, živeo je kao ilegalac, ali potpuno na-
pušten od Partije. Pošto je izdan, uhapšen je i oteran u KL Dahau.
Odatle je prebačen u KL Zaksenhauzen, a zatim je transportom pri­
speo u KL Mauthauzen. О Kuharu će još biti reči u ovom tekstu.
U transportu, 20. februara, našao se i »Hrvat« Ahmed Kape-
tanović (1. b. 132.960).
U još jednom transportu iz KL Zaksenhauzen, 26. februara,
ovog puta od 1200 zatočenika, našlo se 8 Jugoslovena. Četvorica od

81
njih bili su jugoslovenski Jevreji: Bertalan Klajn (1. b. 134.398), Da­
niel Klajn (1. b. 134.399), Herman Klajn (1. b. 134.400), i Emerih Ro-
zenberg, iz Pančeva (1. b. 134.680).
U transportu, 2. marta, našao se i Jugosloven Dragan Klicić
(1. b. 135.122).
Grupu od 70 lica, dovedenu 2. marta, sačinjavali su »policijski
zatvorenici« (Polizeihäftlinge). U njoj se nalazilo i tri Jugoslovena:
Nikola Glišić (1. b. 135.261), Dragoljub Konstantinović (1. b.
135.274) i Dragomir Vujičić (1. b. 135.311).
Trećeg marta, prispeo je transport od 74 zatočenika, od kojih
61 Slovenac. Početna serija bila je 135. 317, a završna - 135.385.
Osim toga, u grupi su se nalazila i tri »jugoslovenska Jevrejina«:
Oskar Ebenšpanger (1. b. 135.381), Emil Hofman (1. b. 135.384) i
Pavel Polak (1. b. 135.385).
U transportu od 90 zatočenika, dovedenih 7. marta, nalazilo
se 58 Jugoslovena (Srba, Hrvata i Slovenaca). Deklarisanih Hrvata
bilo je 28, ali medu njima ima dosta muslimanskih, pa i srpskih ime-
na i prezimena (npr., Aleksa Petrović, iz Karlovčića, 1. b. 137.483).
Veći deo ostalih činili su Slovenci. Serijski broj prvog Jugoslovena
bio je 135.400, a poslednjeg - 137.533 (inače, posle broja 135.400,
dolazi 137.449 - s kojim serija dalje teče u pravilnom nizu).
Medu 39 zatočenika, dovedenih 9. marta, bio je i »Hrvat« Gli-
gorije Radojčić.
U transportu, dovedenom 12. marta, nalazio se 41 zatočenik.
Medu njima je bilo 15 Srba i Tršćanin Kornelio Visnovic (1. b.
137.703). U ovoj grupi, posebno je zanimljiv slučaj Obrada Papića,
člana beogradske partijske organizacije. Po naredenju šefa Speci-
jalne policije Bećarevića, Papića su dva agenta sprovela do Berze
rada, gde je potpisao ugovor о radu u Nemačkoj. Ubrzo, zatim,
transportovali su ga s grupom zatočenika u Beč, na južnu stanicu,
gde su potpisali ugovore sa fabrikama i dobili isprave. Svaki je tre-
balo da se javi svojoj firmi. Papić se u fabrici povezao sa srpskim rad-
nicima i započeli su aktivnost na liniji NOP-a. Počeli su da izdaju i
list »Sloga«, a bilo je razgovora i о formiranju »Bečkog komiteta«.
Pošto je, međutim, neki ljotićevac došao do primerka njihovog lista,
krenuli su pešice ka Sloveniji, s namerom da stupe ujedinice NOV.

82
Uhvaćeni su posle nekoliko dana i sprovedeni u Gestapo - Grac. Tu je
zatekao Svetozara Vujkovića, bivšeg šefa Banjičkog logora, koji ga je
inače dobro poznavao još iz predratnog perioda. Pun zadovoljstva, Vuj-
ković mu je odmah dobacio: »Da znaš da si mi doneo glavu pod giljotinu
i ja ću je samo spustiti!« U ruci je pobedonosno držao primerak »Sloge«.
Posle toga, krvnički ga je tukao pesnicama i gumenim crevom. Posle tro-
mesečne istrage, Papić je doveden u KLM.50Slučaj je posebno zanimlj iv,
jer nepobitno potvrduje pretpostavke nekih jugoslovenskih istoričara о
saradnji Vujkovića i drugih srpskih policajaca s Gestapoom, posle bek-
stva iz zemlje, uoči oslobodenja Beograda.
Od 33 zatocenika, dovedena 16. marta, trojica su ubeležena
kao »Hrvati«: Petar Janjatović, 1. b. 137.748, Zdravko Janjatović, 1.
b. 137.749, Milan Jeličić, 1. b. 137.750.
Istoga dana (16. marta), sa grupom od 33 zatocenika, dove­
dena su dva Jugoslovena: Stojan Dželebdžić (1. b. 137.777) i Slavko
Lolić (1. b. 137.785).
Sa grupom od 59 zatocenika, dovedena su, 1. aprila, i 3 »civil-
na Jugoslovena«: Jovan Jakopović (1. b. 138.043), Milivoj Milošević
(1. b. 138.053) i Pavel Zorenc (1. b. 138.075).
Sedmog aprila, dovedeno je 50 zatočenika, medu njima 5 Ju­
goslovena: Nikola Roknić (1. b. 138.237), Milutin Marjanović (1. b.
138.230), Slavko Slatanović (1. b. 138.241), Boško Stojković (1. b.
138.246) i Joco Todorović (1. b. 138.249).
Istoga dana (7. aprila), u grupi od 54 zatočenika, nalazila su
se 3 Jugoslovena: Martin Brumen (1. b. 138.263), Ivan Jurkin (1. b.
138.274) i Jovan Krivokapić (1. b. 138.279).
Medu 19 zatočenika, dovedenih 9. aprila, bila su dva »Hrva-
ta«: Martin Brisovac (1. b. 138.309) i Krizan Krpina (1. b. 138.316).
U grupi dovedenoj 11. aprila, nalazila su se 4 »Hrvata«: Julius
Halamić (1. b. 138.349), Gustav Hriberski (1. b. 138.352), Stjepan
Kolar (1. b. 138.539) i Tomo Rajković (1. b. 138.376).
Transport sa 144 zatočenika, doveden 13. aprila, sačinjavala
je već pomenuta »ekipa falsifikatora«, koja je smeštena u podlogo-

50 O brad Papić, Sećanje, IAB, M G - V II - 41.

83
ru Šlir. Među njima se nalazio i hrvatski Jevrejin Georg Dreksler,
rođen 8. aprila 1913. u Varaždinu, knjigovoda (1. b. 138.412).
U transportu od 230 zatočenika, prispelom 17. aprila, bilo je
14 Jugoslovena. Logorska serija 138.600.
Ovim bi, ujedno (prema korišćenim izvorima), bio okončan
prikaz dovodenja Jugoslovena u KLM.
Pored većih i manjih grupa, koje su pristizale ustaljenim rit-
mom, godine 1945. hiljade zatocenika slivalo se poput velikih reka
prema Mauthauzenu. Ukleštene izmedu dva saveznička fronta -
zapadnog i istočnog- logorske uprave užurbano su praznile Aušvic,
Zaksenhauzen, Doru-Mitelbau i Gros-Rozen. Vise hiljada njihovih
zatočenika neće ni dospeti do KL Mauthauzen kao poslednjeg
odredišta, jer će ih uz put uništiti njihovi pratioci, glad i hladnoća.
Ne manji broj će podleći prilikom »preuzimanja« od uprave KL
Mauthauzen. Stajali su satima nagi na snežnoj i zaledenoj zemlji,
polivani u kupatilu vrelom vodom, a potom isterivani u dvorište.
Od februara 1945, u KLM su upućivani, iz Gestapo-stanica u
austrijskoj i slovačkoj oblasti, zatvorenici koji su se nalazili pod
istragom. Deo ovih zatvorenika nije ni registrovan, jer su odmah
umoreni u mauthauzenskoj gasnoj komori.
Od 6 do 20. aprila, dovedene su mnoge hiljade madarskih Je-
vreja, koji su smešteni u mauthauzenski logor pod šatorima. Oni ni-
su obuhvaćeni logorskim brojevima. Osim toga, oko 20.000 neregi-
strovanih Jevreja bilo jesmešteno na madarsko-jugoslovenskoj gra-
nici kod utvrdenja Ostval.
Od 1. januara do 3. maja 1945. godine, poimenično i sa logor­
skim brojevima, registrovano je 24.793 zatočenika. Trećeg maja,
dodeljen je poslednji zatočenički broj - 139.317.
Ukupan broj poimenično obuhvaćenih jugoslovenskih za-
točenika dosta je približan iskazanom u Maršalekovoj »Istoriji
KLM«, ali osetno niži od zapisanog na spomen-ploči u KL Mau­
thauzen. Koja je od dveju brojki verodostojnija teško je dati pouz-
dan odgovor. Pokušaj rasvetljavanja veće cifre od oko trinaest hil­
jada stradalih Jugoslovena, morao bi biti usmeren u dva pravca.
Naime, prilično brojni Slovenci, stalno nastanjeni na italijanskom
tlu, po svoj prilici registrovani su kao Italijani. Autor monografije

84
u pripremi, о Slovencima u KLM, France Filipič, na putu je da ra-
zreši ovu enigmu. Druga »rezerva« leži u zaista velikoj cifri od oko
18.000 neregistrovanih »mađarskih« Jevreja. Postavlja se pitanje ne
nalazi li se medu njima i odredeni broj lica koja su, sa jugoslovenske
teritorije pod madarskom okupacijom, odvedena u KLM i tamo re-
gistrovana kao »Mađari«, odnosno »madarski Jevreji«. U sa-
dašnjem trenutku teško su uočljive mogućnosti razrešavanja ove
nedoumice, bar u doglednom vremenu.

85
 U U D I-B R O JE V I

N ikakvim žigovima i okovim a nećeš

naterali čoveka da zaboravi da je čovek
F. M. Dostojevski

Prolaskom kroz ulazne vratnice KL Mauthauzen za priđošlice

su nastajali novi životni uslovi i pravila ophođenja. I mada je, pre
toga, svaki od njih upoznao bar jedan zatvor ili logor, »iznenadenja«
su otpočinjala već sa prvim korakom.
»■Savijajući odmah udesno zaustavljali bi se pred ulazom u zi-
danu zgradu pravougaonog oblika, u kojoj se nalazilo kupatilo s
tuševima. Na teskobnom prostoru, gde se sučeljavaju dva ogradna
zida, morali su da se što hitrije svuku do gole kože. Sve odevne i dru-
ge predmete stavljali bi na jednu, a hranu na drugu gomilu. I dok
su jedni žalili što su uzalud vukli oskudne namirnice, drugi su groz-
ničavo razmišljali kako da sakriju svoje amajlije i stvarčice od vred-
nosti (časovnike, prstenje i sl.). Ali, esesovci i zatočenički personal
su gomilu nagih ljudskih bića streljali pogledima, vrebajući svaki po-
kušaj prikrivanja bilo kakvih ličnih predmeta. Koga bi uhvatili u tak-
vom »deliktu« brutalno su ga pretukli, da bi ostalima pokazali da s
njihovim naredbama nema igranja. A onda su usledile nove muke.
Po grupama od tridesetak (zavisno od broja dovedenih), za-
točenici su, niz nekoliko stepenika, silazili u kupaonicu. Tu su ih
sačekivali zatočenici-berberi koji bi im, mašinicama za šišanje i bri-
jačima, uklanjali sve malje s tela. Onda je gotovo vratolomnom brzi-
nom obavljeno tuširanje, leti obično pregrejanom, a zimi hladnom
ili smlačenom vodom. Na izlasku kraj stepeništa, dobijali su
najčešće samo delove nove odeće. Nekima bi zapali »kompleti« od
gaća i košulje, drugima je preostajalo samo jedno ili drugo. Obuću
su zamenjivale drvene nanule ili klompe, zvane »holenderke«. Po-
tom su, jedna za drugom, kroz istu proceduru prolazile i naredne
grupe.

86
 Prvo »obeležavanje« zatočenika obavljeno je već u kupaonici
pre tuširanja. Od 1938. do 1945. leti su glave svih logoraša morale
biti ošišane do gole kože. Zimi im je ostavljana kosa santimetar-dva
dužine, ali je »nulericom« napravljena traka širine 3 cm koja je pro-
lazila od sredine čela do zatiljka. Zatočenici su je nazivali »Himle-
rovom - ili ulicom vaši«, a Jugosloveni »Nedićevom autostradom«.
Od 1943. dozvoljeno je pojedinim nemačkim »počasnim zatočeni-
cima« (Ehrenhäftlinge), a od jeseni 1944. grupi mađarskih plemića
i industrijalaca da nose normalnu kosu.
Za većinu »novajlija« veliko iznenađenje bilo je dodeljivanje
zatočeničkih brojeva, koji su od tog trenutka zvanično izbrisali nji-
hova imena i prezimena. Ljudi su obezličeni i pretvarani u obične
brojeve - od jednocifrenih do šestocifrenih. U komunikaciji s pred-
stavnicima uprave mogli su se služiti isključivo svojim logorskim
brojevima. Razume se svoje novo »ime« morali su izgovarati
isključivo na nemačkom jeziku. To za mnoge, posebno neobrazo-
vane ljude, nije bila baš jednostavna stvar. Mnogo su batina dobili
srpski seljaci dok nisu »utuvili« svoje brojeve, da ih mogu izgovoriti
i razabrati u po dana i u po nooi.
Sve grupe zatočenika morale su nositi spoljne oznake svog iden-
titeta. Svaki zatočenik dobijao je dve platnene trake i neku vrstu lime-
ne narukvice ili ogrlice, na kojima je ubeležen njegov broj. Na trakama
se nalazio trougao s nadole okrenutim vrhom. Njegova boja označava-
la je kategoriju ili vrstu zatočenika. Crvena je bila boja političkih, ze-
lena - kriminalaca, ljubičasta - »Svedoka Jehove«, crna - asocijalnih,
ružičasta - homoseksualaca. Jevreji su ispod jedne od ovih oznaka (za-
visno kako su kategorisani), imali još i poprečno položen žuti trougao
- što je skupa uobličavalo sliku šestokrake zvezđe. Izuzev Nemaca,
ostalim zatočenicima je u trouglu bilo utisnuto početno slovo njihove
nacionalnosti: »F« Francuzima, »P« Poljacima, »T« Česima itd. Jugo­
sloveni su bili označeni slovom »J«. Zatočenici »kažnjenečete« (Straf­
kompanie) obeleženi su dodatnom crnom, a potencijalni begunci
crvenom tačkom. »Povratnici«, što će reći po drugi put dospeli u logor,
iznad svog trougla imali su kosu crtu. Platnene trake prišivane su na
odeću (na levoj strani grudi), i desnoj nogavici. Plehani komad nosio se
oko članka ruke ili oko vrata.

87
 Ovde je svakako potrebno, bar u najkraćim crtama, predsta-
viti pojedine kategorije zatocenika KL Mauthauzen, što se, inace,
odnosi i na sve druge nacističke koncentracione logore.
»Politički« zatočenici nisu, kao što bi se moglo očekivati,
obuhvatali samo levičare. Najveći deo ove grupe sačinjavali su, u
suštini, članovi svih oponentskih stranaka prema nacionalsocijaliz-
mu, kao i takve vanstranačke ličnosti.
Kriminalci su za sve ostale logorske zatočenike predstavljali
najveće zlo i opasnost. Imali su za sobom teška krivična dela i izra-
zite zločinačko-sadističke sklonosti. U gotovo svim nacističkim kon-
clogorima bili su slepo orude esesovskih upravljača u zlostavljanju
i fizičkom uništavanju neposlušnih zatočenika. A kada se, pri kraju
rata, u nemačkoj armiji osetio nedostatak ljudstva, masovno su pri-
mani u SS-jedinice.
S antinacionalsocijalističkom opozicijom bili su izjednačeni
i verski protivnici režima. »Svedoci Jehove« su zbog svojih načela
bili posebno proganjani od nacističkih vlasti. Na osnovu naredbe
ministra unutrašnjih poslova, od juna 1937, svi svedoci Jehove bi­
li su predati Gestapou, koji ih je uputio u koncentracione logo­
re.51
»Asocijalni« su predstavljali galeriju skitnica, sitnih džepa-
roša i sajamskih varalica, svodnika i švercera, badavadžija, ali i ljudi
koji bi dva-tri puta zakasnili na posao ili su samovoljno promenili
radno mesto. U istu kategoriju svrstavani su, čak, i oni koji su loše
postupali sa svojom nacionalsocijalističkom kućnom pomoćnicom.
Zbog njihovih loših navika i sklonosti iz ranijeg života, kojih se nisu
odricali ni u logoru, izbegavani su od većine zatočenika.
Homoseksualci su bili veoma heterogenog socijalnog sastava.
Medu njima je bilo marljivih ljudi koji su postali žrtve svoje nastra-
nosti, ali isto tako i mnoštvo raznih kriminalaca i ucenjivača. Pone-
kad su pojedini »politički« nabedeni od Gestapoa da su homosek­
sualci, kako bi ih mogli uputiti u koncentracioni logor.

51 Eugen Kogon, Država SS-a (prevod s nemačkog, naslov originala: DerSS-Staat),

Zagreb, 1982,36-38.
 Novodovedeni zatočenici najpre su, poluodeveni, odvodeni u
takozvane »karantinske« blokove. U njima nije bilo ni kreveta, ni
sanitarnih uredaja. Spavali su na podu, zbijeni kao sardine, tako da
praznog prostora nije bilo ni za ljudsku stopu. Uveče, preko pole-
galih zatočenika, prebačena je jednostruka ćebad. Umesto latrina,
u dvorištu je iskopana velika jama gde su zatočenici obavljali fizio-
loške potrebe. U dvorištu se nalazila i česma s vodom.
Posle nekoliko dana, zatočenici bi dobijali kompletnu obuću
i odeću. Najveći deo logoraša nosio je plavo-grao-belo platneno, ta-
kozvano »zebra-odelo«. Izradena od tanke tkanine, veštačkog po-
rekla, odeća je predstavljala slabu, gotovo nikakvu zaštitu od hlad-
noće. Oni koji su radili u kamenolomima i na otvorenom prostoru
zimi su dobijali dodatne mantile, каре, a poneki štitnike za uši, pu-
lovere ili rukavice bez prstiju. Do jeseni 1944. godine, otprilike jed-
nom mesečno, svi zatočenici primali su plave štraftaste košulje i du-
ge gaće. Kako je u logorskoj odeci vladäla oškudica, već od jeseni
1942. godine, mnogi zatočenici su počeli dobijati stare uniforme ju­
goslovenske, grčke, francuske i sovjetske vojske. U 1944. godini, iz
magacina su razdeljena odela umrlih ili su zatočenicima ostavljali
njihova civilna odela. U ovakvim slučajevima, na poledini bluza,
prišivan je komad tkanine, četvrtastog oblika, od standardnog ma-
terijala zatočeničke odeće.
Do negde u jesen 1944. godine, zatočenici su bili smešteni u ba-
rakama - kako u glavnom, tako i u podlogorima - prema njihovim rad-
nim mestima i po nacionalnostima. Zajedno sagradanima SSSR-a, Ju-
gosloveni su se pretežno nalazili u 14. bloku glavnog logora. U istom
bloku boravili su i zatočenici koji su radili na izgradnji naselja, u ka-
menolomu, u fabrici naoružanja i drugim radnim jedinicama.
Običnim zatočenicima godinama je deljena sledeća hrana:
ujutru - oko 5 dl ekstrakt-supe sa nešto masti ili oko 5 dl nezašećere-
ne erzac-kafe; u podne - 7 do 10 dl supe od stočne repe, 50 gr krom-
pira, 20 gr masti, 20 gr mesa, nešto brašna i vode; umesto repe po-
nekad je davano sušeno povrće; uveče (do kraja 1944) - 300-400 gr
crnog hleba i 25 gr kobasice, rede i 25 gr margarina. Subotom, a po-
nekad i nedeljom uveče, umesto kobasice svaki zatočenik je dobijao
kašiku marmelade i kašiku vurde, ili, umesto toga, 25 gr margarina.

90
 U godini 1944, zatočenici koji su radili u fabrici naoružanja,
dobijali su dnevno 700 gr, a u kamenolomu 460 gr hleba. Zaposleni
u industriji naoružanja, ponekad su, umesto stočne repe, primali
lončić neke vrste gulaša.
Obroci hrane imali su sledeće kalorične vrednosti:

U j u t r u ............................................................................ oko 100 kalorija

U p o d n e ............................................................................ oko 362 kalorije
U v e č e ............................................................................ oko 990 kalorija
52
U kupno d n e v n o : ......................................................... 1452 kalorije.

Medutim, samo deo propisanih namirnica dospevao je do za-

točenika. »Zahvatanja« su išla hijerarhijskim redom. Najpre su uzi-
mali SS-fireri, potom SS-unterfireri i obični SS-organi, sve što bi od-
govaralo njihovim potrebama. Zatim je nastupala kasta za-
točeničkih funkcionera, zaposlenih u magacinima, transportnim
komandama i u kuhinji. Blokovski personal izdvajao je, takode, svoj
deo, zakidajući prilikom deobe hrane. Konačno, pripadnici SS-tru-
pa i članovi njihovih porodica, nastanjeni u bližoj logorskoj okolini,
poboljšavali su svoju racioniranu ishranu osnovnim namirnicama iz
zatočeničkog sledovanja.
Negde od jeseni 1940, u logorima Mauthauzen i Guzen, a od
1944. u Melku i Ebenzeu, otvorene su tzv. kantine. U ovim, od logor-
ske uprave osnovanim »prodavnicama«, zatočenici su mogli, s vreme-
na na vreme, da kupe neke namimice i artikle za dnevnu upotrebu.
Asortiman je bio vise nego siromašan. Osim kiselog kupusa, kriški sira
i crvene repe, ponekad je prodavana sušena haringa koja je uveliko
zaudarala od ustajalosti. Najčešće su se u kantini mogli naći pojedini
proizvodi, gotovo bez ikakve upotrebne vrednosti za logorske prilike.
Tu se mogu pomenuti džepna oglcdalca, ukosnice, vode za kosu, gla-
spapir, rajsnegle, papirne vreće, zubna pasta i slično. Ne retko poja-
vljivale su se raznovrsne cigarete raznog porekla (marke »Zora«,
»Vlasta«, »Zondermišung«, jugoslovenska »Drava« i druge).

52 H. M aršalek, n. d., 66-67.

91
 Kantinska privreda KLM bila je visoko profitabilna za SS-lo-
gorsko rukovodstvo, jer su za teško prodajnu robu izvlačili znatne
količine zatočeničkog novca. S druge strane, pripadnici logorske
komandanture, direktno od kantinskih upravljača ili preko pojedi-
nih zatočeničkih funkcionera, besplatno su dobijali veće količine
duvana i duvanskih proizvoda. Neznatna količina prispele hrane za
prodaju bila je gotovo bez značaja za ishranu zatočenika. U
glavnom logoru i najvećim podlogorima (Guzen, Melk i Eben-
zee), najviše 20% zatočenika iz redova Nemaca, Austrijanaca,
Ceha, Poljaka i Jugoslovena, posedovao je novčani konto. Naj-
veći deo zatočenika nije, zapravo, ni znao о postojanju takve
kantine u logoru.53

53 Isto, 67-69.

92
 UPRAVNIMEHANIZAM

Najužasniji užas je čovek и svojoj zaslepljenosti.

J.F. Šiler

Glavni ideolog nacističke Nemačke, Jozef Gebels, jasno je i

nedvosmisleno izrazio njeno poimanje ljudskih prava i sloboda:
»Građansko doba neiskrenih i lažnih pojava humanosti je
prošlo! Nastalo je strogo stoleće. Ne uspeva se ustezanjem, već
muškošću i snagom. Svet se podelio na one koji vole i one koji mrze.
Samo onaj stoji čvrsto na tlu koji tačno zna gde treba da voli, a gde
treba da mrzi...«.54
Vrhovni inkvizitor »strogog stoleća« bio je Hajnrih Himler,
kome je, pored SD-a i policije, bila na raspolaganju i posebna ar-
mija, tzv. »Vafen-SS« (Waffen-SS). Ona se sastojala od esesovskih
»naoružanih jedinica« i od SS-saveza mrtvačkih glava (SS-Toten-
kopferbende - SS-Totenkopfverbände). Pred kraj rata, ta vojska je
sačinjavala milion ljudi, od toga trideset hiljada članova saveza
mrtvačkih glava. Bili su raspoređeni u divizije i Standarte. Pripad-
nicima ovih jedinica, Himler je izdao lakonsko uputstvo: »Svaki po-
licajac mora biti duboko svestan da je nemar teži greh, nego greška
pri izvršavanju naloga«.
Naoružane jedinice bile su podređene Glavnom uredu SS-a u
Berlinu. Tom opštem glavnom zapovedništvu SS-a (pod SS-grupen-
firerom Polom), godine 1939, pridodati su još »Glavni ured SS-a za
upravu i izgradnju« i »Glavni ured SS-a za privredu«. Godine 1942,
po Himlerovoj naredbi, oba ureda su spojena u »Glavni ured SS-a za
privrednu upravu« (SS-Virtšafts-und Fervaltungs-hauptamt - Wir-
schafts und Verwaltungshauptamt, skraćeno SS-WVHA) koji je, iz-
medu ostalog, upravljao svim koncentracionim logorima.
54 »Das Reich«, 30. sem ptem bra 1944.

93
 Rukovodilac SS-WVHA, Osvald Pol, osnovao je posebnu
»Uredsku grupu D« koja je upravljala logorima i izdavala cen-
tralne naredbe. Kako su nalozi za hapšenje, koje je izdavao Ge­
stapo, takode, nosili oznaku »D II«, postoje pretpostavke da oz-
naka »D« potiče od reči Dahau, jer za ovu šifru nema zvaničnog
tumačenja. Odeljenje je bilo toliko samostalno da su mu se pri-
družile i neke druge grane, kao npr. »Vrhovni lekar KL-a«, usta­
nova zdravstvenog karaktera.55 Istoričar i publicista Eugen Ko-
gon, sasvim opravdano konstatuje da je nacionalsocijalizam
tlačio ne samo ljude već i jezik. Stvaran je čitav fond novih reči i
izraza, pravih jezičkih besmislica, koje predstavljaju nekakav voj-
nički argo: »Državni voda SS-a«, »Državni lekar SS-a i policije«,
»Vrhovni lekar KL-a« i dr.
Himlerova vojska se sastojala od 400.000 Nemaca Rajha i
320.000 Folksdojčera (Nemaca koji su živeli kao nacionalne manjine
u zemljama istočne i centralne Evrope), oko 40.000 Nordijaca i
40.000 ljudi preuzetih iz logora ratnih zarobljenika ili na zaposed-
nutim teritorijama. Tako je većina folksdojčera iz Mađarske, Ru-
munije i Jugoslavije bila regrutovana u Himlerovu vojsku dogovo-
rima izmedu Berlina i vlada u Budimpešti, Bukureštu i Zagrebu.
Vojnici, koji su pripadali nemačkim manjinama, obavezno su pro-
lazili centar vežbanja u Zaksenhauzenu.56
Logore, najvećim delom njihovog postojanja, obezbedivali su
SS-vojnici uz obavezno prisustvo određenog broja podoficira. U ce-
lini uzev, broj čuvara bio je relativno malen prema broju zatočenika,
koji su, uz to, često morali odlaziti na spoljne radove. Medutim,
stražari su bili dobro naoružani, a osmatračnice (visoki tornjevi),
pretile su smrtonosnom vatrom iz svojih mitraljeskih gnezda. Dvo-
struka bodljikava žica ili visoki kameni zid, nabijeni električnom
strujom visokog napona, predstavljali su gotovo nesavladivu pre-
preku svakom eventualnom pokušaju bekstva. Svemu ovome treba

55 E. Kogon, n.d., 31-32.

56 E duard Čalić, Himler i njegovo carstvo (prevod, čiji original glasi: Himmler et son
empire), Zagreb, 1982,186-187.

94
svakako dodati užasan strah i osećanje nemoći koji su se, odmah po
dolasku u logor, uvlačili u srca i svest mnogih zatočenika, zbog čega
su brzo tonuli u apatiju i beznade. A sada da vidimo, kako je čitav
taj vraški smišljeni mehanizam dejstvovao uK L Mauthauzenu i nje-
govim podlogorima.

Organi SS

Prvi komandant logora Mauthauzen bio je SS-šturmbanfirer

(SS-Sturmbannfiihrer) Albert Zauzer (Sauser) sa SS-obersturmfi-
rerom Alfonsom Bendeleom koji je u KLM trebalo da dode 1.8.1938.
godine. U narednim mesecima pojavilo se vise SS-unteroficira
(podoficira), medu ostalima Špacenger (Sppatzenger), Kirhner (Kir-
rchner), Štrajtvizer (Streitwieser) i mnogi drugi, koji su bili dodel­
jeni štabu komandanture. Dužnost komandanta preuzeće, zatim,
Franc Cirajs (Franz Ziereis), 17. februara 1939, koji će na vrhu lo­
go rske upravljačke piramide ostati gotovo do samog kraja njegovog
postojanja. Njemu je neposredno bilo podredeno vise lagerfirera i
»firera« uprave, sanitetske službe, političkog odeljenja i radnih je­
dinica. SS-lagerfirerima su potpadali stražarski organi, a lagerfire-
rima - zatočenici i delovi trupa za upravljanje i unutar logora čuvan-
je zatocenika. Stražarske kompanije potpadale su, od jeseni 1944,
lagerfireru.
Rukovodioci adutanture bili su godinama SS-hauptsturmfi-
reri Viktor Coler (Zoller) i Adolf Cuter (Zutter). Njima su potpa­
dali logorski zatvor (nazvan bunker), tehničko vodstvo krematori-
juma, ordonansi, vozni park, magacin oružja, SS-sudski organ, ra­
dio i telegrafi, pojedini tehnički unterfireri i zanatlije. Adutanti su
bili odgovorni za vezu sa stražarskim jedinicama.
»Fireru« zatočeničkog logora (Šuchaftlagerfirer - Schutzhaf-
tlagerführer) potpadali su svi zatočenički logori. Od 1940. do 3. ma­
ja 1945, SS-hauptsturmfirer Georg Bahmajer (Bachmayer) bio je
1. lagerfirer. Njemu je kao pripomoć dodeljeno vise zamenika.
Uprava je potpadala SS-hauptšturmfireru Ksaveru Štrausu
(Xaver Strauss), koji se starao о svim ekonomskim poslovima logo-

95
га. On je, takođe, rukovao zatočeničkom svojinom, nad kojom je
glavnu reč vodio SS-oberšturmbanfirer Hajnc Ajzenhefer (Heinz
Eisenhöfer).
Sanitetska služba za trupe i zatočenike, potpadala je pod ta-
dašnjeg »Glavnog lekara SS i policije za Line, Stajner i Vels«. Ona
je za potrebe logora stavljala na raspolaganje vise SS-lekara i SS-
sanitetskog osoblja. Prema stanju od 29. aprila 1944, u KLM se
ukupno nalazilo 49 SS-medicinskog osoblja, od toga: 9 SS-lekara,
2 SS-trupna lekara, jedan SS-apotekar i 37 SS-sanitetlija.57
Političko odeljenje, organizaciono vezano za KLM, de facto
je bilo podredeno Gestapou. Njegov rukovodilac, od 1. septembra
1939. do 3. maja 1945. godine, bio je SS-haupšturmfirer Karl Šulc
(Schulz). U političkom odeljenju su čuvana i ažurirana zatočenička
dokumenta. U dosijeima su uvođene i sve logorske kazne, a u
slučaju smrti zatočenika - predmeti su stavljani »ad acta«.
Do zime 1941/42. godine, stražarske posade i štab komandan-
ture bili su pretežno popunjeni od nemačkih i austrijskih pripadni-
ka SS-saveza mrtvačkih glava. Od zime 1941/42. godine, pa negde
do kraja 1943, u njima su se našli mnogi »novoproizvedeni« esesovci
iz Slovačke, Rumunije, Poljske, Mađarske i Jugoslavije - poreklom
folksdojčeri. U godini 1944, dovedeni su vojnici vazđuhoplovnih
snaga i vojske, kasnije pripadnici šucpolicije (Schutzpolizei), i mor-
narice, koji su primljeni u SS. Godine 1945, angažovana su starija
godišta Vermahta i vatrogasnih jedinica, bez preuzimanja u
oružane snage SS-a.
Vojnici vazduhoplovstva službovali su u Viner Nojdorfu, Gu-
zenu II, Svehatu, Vin-Florisdorfu, Jedlzeu i Hinterbrilu. Pripadnici
pomorstva nalazili su se u St. Valentinu, dok su šucpolicajci obavlja-
li stražarsku službu u Pegau, Štajeru, Guzenu I, Ebenzeu, Lincu i
Mauthauzenu.
Posle naredbe »Inspektora KL« (od 12.2.1940), stanje SS-
ljudstva u KLM bilo je sledeće:58

57 Н. M aršalek, n.d., 198.

58 II. M aršalek, n.d., 196.

96
 M athauzen i Guzen ... 157 firera, unterfirera i ljudstva,
Uprava KLM i Guzen ... 33 firera, unterfirera i ljudstva,
Stražarske trupe KLM ... 460 firera, unterfirera i ljudstva,
Straža bloka Guzen ... 460 firera, unterfirera i ljudst.

Stražarske trupe bile su podeljene na kompanije od stotinu

ljudi, a sačinjavali su ih: 1 kompanifirer (SS-hauptšturmfirer), 1
zuksfirer (SS-oberšturmfirer), 1 stabsšarfirer (SS-hauptšarfirer), 1
unterfirer (SS-oberšarfirer), 15 unterfirera (SS-šarfirera), 128 SS-
vojnika.
Organi stražarskih trupa nisu imali pristup u zatočenički lo­
gor. Oni su odredivani za službu na stražarnicama, u stražarskom
lancu i za obezbedivanje transporta zatočenika, odnosno dodeljiva-
ni su radnim jedinicama. Jedino su pripadnici štaba komandanture
imali pravo ulaska u zatočenički logor.
Teoretski, važilo je pravilo poveravanja 10 zatočenika jednom
SS-organu sa stražom. Ovaj odnos je održavan negde do proleća
1944, kada je jednom stražarskom organu dato oko 15 zatočenika.
Od 1. oktobra 1944, na ukupno stanje od 11.135 zatočenika u KLM,
dolazilo je 1018 SS-firera, unterfirera i ostalog ljudstva. U zimu
1944/45. godine, na prostoru KLM bilo je oko 6000 pripadnika
oružanih snaga SS i nemačkog Vermahta. Prvog januara 1945, po-
stojala je u KLM garnitura od 5632 esesovca i 65 esesovki, ukupno
5697 SS-pripadnika.
Posle jednog razmeštaja, 27. marta 1945, toga dana u KLM je
bilo 2962 firera, unterfirera i ljudstva, u Guzenu (19. februara) 3010
esesovaca, odnosno pripadnika vazduhoplovstva, a u svim drugim
tada postojećim podlogorima 3817 oficira, podoficira i ljudstva. To
daje ukupan zbir od 9799 lica, od kojih 20% nisu bili prisutni zbog
otkomandovanja, bolesti, dezertiranja i drugih razloga.59
Služba u KLM uvek je bila izjednačavana s operativnim jedi­
nicama na frontu. Ovo je i oficijelno deklarisano time što je, od pro-
leća 1940, čitava korespondencija upravnih organa KLM vodena
pod zvaničnim nazivom »Vojna pošta SS KL Mauthauzen-G«, i
59 Isto, 196.

97
kao takva bila oslobođena poštarine. Najzad, u svom programskom
govoru 1941, oficirima Lajbstandarte, Adolf Hitler je izjavio:
»Čovek koji čuva zarobljenike obavlja težu dužnost nego onaj koji
izvršava svoju vojnu dužnost«.
Premnogo prostora zahtevalo bi prikazivanje nadasve
mračnih i bestijalnih likova pojedinih esesovskih funkcionera i nji-
hovih neposrednih saučesnika. Zadovoljimo se sa nekoliko
ovlašnih krokija.
Komandant Cirajs bio je prava beštija, koja je sa slado-
strašćem uništavala nedužna ljudska bića. U specijalnom autobusu,
zvanom »dušegupka«, pokretao je ručicu za ispuštanje otrovnog ga-
sa kojim je prekratio živote brojnim zatočenicima. Prema sopstve-
nom priznanju, batinanje logoraša predstavljalo mu je posebno za-
dovoljstvo.
Cirajsova desna ruka bio je prvi šushaftlagerfirer Georg Bah-
majer, jedan od najbrutalnijih ljudi i pravi zloduh logora. Sa sobom
je najčešće vodio svoja dva krvoločna psa »Princa« i »Lorda«, koji
su bukvalno rastrgli veliki broj zatočenika. Bahmajera su već prvi
zatočenici prozvali »Strašilo Mauthauzena«.
Prvi lagerfirer Guzena, Karl Šmilevski (Chmielewski), po
priznanju njegovog pretpostavljenog Cirajsa, bio je notorna pijani-
ca i okrutnik, koji je u Guzenu »ubio nekoliko hiljada ljudi«. Na po-
sleratnom sudskom procesu dokazano mu je lično učešće, čak, u 293
ubistva.
Za pomenutima nisu previše zaostajali komandant Ebenzea
Ganc, Viner Nojdorfa - Smucler i mnogi drugi. Najokrutniji u isto-
riji Guzena, a možda i svih podlogora, bio je ađutant lagerfirera
Hajnc Jenč (Heinz Jentsch), inicijator zimskih kupanja u kojima je
usmrćeno vise od 2000 zatočenika invalida.
Najgnusnije zločine u KL Mauthauzen i njegovim podlogo-
rima počinili su, bez sumnje, ljudi koji su položili uzvišenu Hipokra-
tovu zakletvu о pomoći obolelim licima. Umesto takve, duboko hu­
mane uloge, oni su beskrupulozno vršili pseudo-eksperimente na
živim ljudskim organizmima. Imena lekara Ramsauera, Rihtera,
Kizevetera (Kiesewetter), Fetera (Vetter) i - naročito - Krebsbaha,
izgovaraće se uvek sa gnušanjem i odvratnošću.

98
 Zatočenička samouprava
U svim koncentracionim logorima, esesovski upravljači su po-
stupali prema svom uverenju da su gospodari koji treba samo da vo-
de glavni nadzor. Gotovo sve ostalo prepuštali su logorašima koje
su, svesno i sistematski, uglavnom, birali među kriminalcima. Pri to­
me su računali na njihove zločinačke instinkte, beskrupuloznost i
nemilosrdnost prema ostaloj zatočeničkoj masi. Tako stvoren si-
stem »zatočeničke samouprave« (zelbstfervaltung - Selbstverwal­
tung) postao je produžena ruka esesovskog terora.
Kao i u svakom društvu, u logorima je stvorena hijerarhijska
podela među zatočenicima. Stvarana je po uzoru na klasno-staleške
razlike u slobodnom svetu. Poznati istoričar i publicista Eugen Ko-
gon zatočenike razvrstava u tri klasična društvena sloja: aristokra-
tiju, buržoaziju i proletarijat.
»Aristokrate« su njihovi sapatnici logorskim slengom nazvali
»prominentima« (od latinske reči »prominens« - istaknut, vodeći),
drugačije rečeno »povlašćenima«. To su starešine blokova, pre-
dradnici i zaposleni na značajnim poslovima u logorskoj admini-
straciji.
Srednju klasu čine oni koji zauzimaju neko pristojno radno
mesto. U logorskim uslovima to su kvalifikovani radnici, berberi,
zanatlije, zdravstveni radnici, inženjeri, tehničari i dr. Pripadnici
ove »buržoazije« dobijali su dodatnu porciju logorske »supe«, ne-
koliko komadića hleba ili krompira vise od običnih zatočenika.
Konačno, treću i najbrojniju grupu čini »plebs« - masa ostalih
zatočenika. Oni ne uživaju nikakve povlastice, niti bilo čiju zaštitu.
Fizički oronuli i na ivici snage, zadnjim trzajima svojih istrošenih
tela, nastoje da se otrgnu iz zagrljaja smrti.
Francuuz Žan Lafit (Jean Laffitte), zatočenik KLM u podlo-
goru Ebenzee, izvršio je nešto drugačiju, »empirijsku« klasifikaciju
zatočenika po hijerarhijskom redu. U svojoj knjizi »Ceux qui vi-
vent«,60 logorske zatočenike svrstava и pet kategorija:

60 Jean Laffitte, Ceux qui vivent, Paris, 1947.

99
 1. kategorija sastavljena je od nekoliko ljudi na glavnim me-
stima u logoru (starešina logora, sekretar logora, šef kuhinje i si.).
Oni su bili gospodari, a bilo ih je ukupno nešto preko hiljadu.
2. kategorija ograničava se na ljude koji ne rade (starešina
bloka, sekretar bloka, frizer, nekoliko kategorija kapoa itd.). Oni su
povlašćeni i bilo ih je jedan do dva na stotinu zatočenika.
3. kategorija srednjih, sastavljena je od ljudi koji su imali
značajnije funkcije, ali su učestvovali u radu (izvesne kategorije ka­
poa, lekari, muzičari, štubedinsti itd.). Dolazilo ih je 3-4 na stotinu.
4. kategorija, drugorazredna, obuhvatala je zatočenike koji
mogu opstati zato što imaju lakši posao koji im ublažava logorski
režim. Njih je oko jedan na deset.
5. kategorija, masa »ljudske marve« osudene na neminovnu
smrt. To su jednom reči bili robovi, a činili su oko 85% ukupnog bro-
ja logorskih zatočenika.
U koncentracionim logorima, kao uostalom i svugde, nacio-
nalsocijalizam je nastupao sa geslom naređivanja i poslušnosti - ta-
kozvanim »principom vode«. Svaka zapovest SS-pripadnika morala
se izvršavati bezuslovno i bez pogovora. Čitav taj sistem u koncen­
tracionim logorima je doveden do vrhunca.
Svaka stambena jedinica zatočenika - bila to baraka ili
gradevina od opeke - nazivana je blokom. Svaki blok imao je blo-
keltestera (starešinu bloka), koji je vodio disciplinski red i bio od-
govoran za sprovodenje svih naredbi esesovskih rukovodilaca. Ako
je stambena jedinica bila podeljena na sobe, stajali su mu na raspo-
laganju štubeltesteri (sobne starešine). Za čitav logor odgovoran je
bio lagerelteste (starešina logora), koji je blokfireru predlagao kan-
didate za funkcije blokeltestera.61
Svakoj radnoj jedinici starešina je bio kapo62kome su, ako se
radilo о većoj radnoj jedinici, bili podredeni predradnici i pomoćni
kapoi. Kapo je bio osloboden od rada, da bi se mogao starati о

61 Nazivi zatočeničkih funkcija teško se mogu prevesti adekvatnim izrazima; da bi

se izbeglo jezičko »šarenilo« koristiće se njihova fonetska transkripcija.
62 Kapo - Kaporal je francusko-italijanskog porekla i ima značenje: predvodnik, nad-
zornik na radu.

100
izvršenju naloženih zadataka. Lagerelteste, blokeltesteri i kapoi bili
su obeleženi trakom na ruci s odgovarajućim natpisom.
SS je, po pravilu, »samoupravne« funkcije dodeljivao za-
točenicima od kojih je mogao očekivati da će postati njegovo slepo
oruđe. Može se slobodno reći da su se retko varali u izboru, s obzi-
rom da su »rukovodeće kadrove« uglavnom birali iz redova ne-
mačkih kriminalaca. Moralno labilne ličnosti, dugo prezirane i od-
bacivane od društva, sticale su odjednom nezamislivu moć nad osta-
lim zatočenicima. To ih je povelo stazom nasilja i zločina, koji su
prelazili granice Ijudskog razuma.
Razgranavanjem logora i porastom broja njihovih zatočenika,
nužni administrativni poslovi postajali su sve složeniji i premašali
su intelektualne sposobnosti esesovaca, mahom neobrazovanih lju­
di. Stoga su za ovu vrstu poslova angažovali potreban broj zatočeni-
ka, koji su nazvani »šrajberima« (pisarima). Analogno »starešina-
ma«, uvedena su zvanja »lageršrajbera« i »blokšrajbera« (logorski
pisar i blokovski pisar). Blokšrajberi su vodili brojno stanje i sve
promene koje su se dešavale sa zatočenicima (premeštaji, prijemi
ili otpuštanja, »otpis« zbog smrti i dr.). Sve prijave sticale su se u
centralnoj šrajbštubi, da bi ih mogli kontrolisati esesovci.
S obzirom na vrstu poslova koji su iziskivali odredena znanja
(kucanje na mašini, poznavanje stranih jezika i dr.), u šrajbštube su
postupno prodirali politički zatočenici. Tako su nastajale i mo-
gućnosti, bar delimičnog, ublažavanja položaja najugroženijih za-
očenika. Pri tome je neophodno naglasiti da podela, u kojoj bi svi
mminalci bez razlike bili okategorisani kao demoni, a politički kao
ndeli, ne bi odgovarala pravom stanju. Esesovcima je polazilo za
ukom da korumpiraju i poneke zatočenike sa »crvenim trouglom«,
katkad su se, opet, i medu kriminalcima mogli naći ljudi koji su
ičuvali odlike normalnih ljudskih bića. Surovi uslovi logorskog života
avljali su pred najteža iskušenja sve zatočenike, posebno one koji bi
uzeli odredena mesta u samoupravnom aparatu. Tusu, neretko vise
1političkih opredeljenja, dolazile do izražaja ljudske i karakterne
Dbine ljudi, koje su ih navodile da eine zlo ili dobro.
Šrajbštube je bilo lakše »internacionalizovati«, pa su, pored
maca i Austrijanaca, odredene pozieije zauzimali Luksem-

101
buržani, Španci, Česi i Poljaci. Do nižih funkcija su dospevali i po-
jedini zatočenici iz SSSR-a, Grčke i Jugoslavije, dok su Jevreji gur-
nuti u potpunu izolaciju i živeli su od danas do sutra.
Neposredni kontakt sa zatočenicima imali su blokeltesteri,
koji su odgovarali za red u bloku (čistoća, nameštanje postelja, in-
ventar). Oni su, takođe, lično delili ili nadzirali deobu hrane, odeće,
rublja i obuće. Tri puta dnevno organizovan je zbor zatočenika na
apel-placu, gde je starešina bloka podnosio raport blokfireru. Blo-
keltester je praktično imao neograničenu vlast nad zatočenicima:
ubijao ih je i morio gladu, vršio »selekciju« »za krematorijum i tzv.
eutanaziju«, potkradao hranu itd.
Štubeneltesteri (starešine soba) bili su pomoćnici blokelteste-
ra. Oni su se starali о redu u sobi, kontrolisali čistoću posteljine i
posuđa za jelo, delili hranu i odeću.
Štubedinsti (sobna posluga) su, često, bili »švungovi« - neka
vrsta »posilnih« blokeltestera, šrajbera ili kapoa. Za učinjene uslu-
ge dobijali su dodatne porcije supe, hleba, margarina, kobasice i
drugih namirnica. Oni, uglavnom, nisu bili oslobođeni od poslova
u radnim jedinicama, a samo u nekim blokovima uspevali su da iz-
dejstvuju takve povlastice.
Kapoi su vršili nadzor nad zatočenicima u radnim jedinicama,
ili su rukovodili grupama zaposlenim na unutrašnjim pomoćnim
poslovima: kuhinja, radionice, magacini itd. Za vreme rada, kapoi
su imali gotovo neograničenu vlast nad poverenim im zatočenicima.
Samoupravni funkcioneri imali su relativno dovoljno hrane, а
pojedini prominenti retko su se i doticali zatočeničke hrane. U glav­
nom logoru dugogodišnji 1. lageršrajber, bečki kriminalac Josef
Lajcinger (J.Leitzinger), primaoje, ugodinama 1943. i 1944, gotovo
redovno hranu pripremanu za esesovce. Brijao se svakodnevno, а
podšišivao jednom nedeljno. Lajcinger je nosio po meri izradene
štraftaste pantalone i plavi sako, pa čak i bele rukavice. Svojom per-
verznom brutalnošću prema zatočenicima, ponekad je nadmašivao
i esesovce. Od logoraša je nazvan »Car Mauthauzena« (Kaiser von
Mauthausen).
Magnus Keler, prvi lagereltester u glavnom logoru, zbog svoje
prekomerne telesne težine (110 kg) i načina hodanja, od zatočenika

102
je nazvan »King-Kong«. Krajem 1943, premešten je u podlogor
Ebenzee. Tamo je imao komfornu sobu sa posteljinom i stonom
garniturom, radio-aparat, mogućnost kuvanja i poslugu, pa, čak, i
sopstveni obor za tov svinja.
U sobi В 5. bloka, u glavnom logoru, blokeltester je bio ne-
mački kriminalac Paul Vili (Willi), a frizer (takode, privilegovani u
logoru) Vilhelm Švarc (Wilhelm Schwarz) - poznati udarači i ubice.
Glavni logor je, 23. februara 1945. godine, imao ukupno 180
zatočenika funkcionera, kojima je bilo dozvoljeno posedovanje
časovnika. Od toga su 114 bili nemački kriminalci (BV-RD), 20 ne-
mački političari (Sch-Dr), 19 Čeha, 18 Poljaka, 8 Spanjolaca i 5 Ju-
goslovena.63
Do februara 1943, sve vodeće zatočeničke pozicije nalazile su
se, isključivo, u rukama kriminalaca. A kada je, u proleće 1943, iz
šrajbštube povučen kriminalac Karl Veber (Weber), na njegovo
m esto-2. lageršrajbera-došaojeČeh Kurt Pani (Pany). To je bilo
prvo rasporedivanje na značajnu funkciju jednog političkog za-
točenika u glavnom logoru. Kad je, u proleće 1944, odlaskom Laj-
cingera upražnjeno mesto 1. lageršrajbera, izvršene su nove prome­
ne u zatočeničkom samoupravnom aparatu. Pani je postao 1. a
Hans Maršalek 2. lageršrajber. Obojica su bili politički zatočenici,
spremni da, koliko god je moguće, pomažu svoje logorske sapatni-
ke. Zahvaljujući njihovoj angažovanosti, odredene personalne pro­
mene su vršene i u pojedinim blokovima. Tako je za šrajbera 18. blo­
ka došao Slovenac Bruno Gerdovič koji će se, svojim sunarodnici-
ma, predstaviti u najlepšem svetlu zbog brojnih »malih«, ali za lo­
gorske prilike izuzetno značajnih usluga.
Jugosloveni su zauzimali odredene funkcije i u pojedinim po-
dlogorima. Tako je Hrvoje Macanović neko vreme bio šrajber, a ka-
snije glavni tumač u Ebenzeu. Zbog svoje ljudskosti bio je cenjen
ne samo medu Jugoslovenima, već i zatočenicima drugih zemalja.
Francuzi ga pominju i u literaturi, pod imenom »Liter«. (Njegovo
ime Hrvoje prevedeno je francuskom reči Luther, što znači borac.)

63 II. M aršalek, n.d., 62.

103
U istom podlogoru, šrajberi su, takođe, bili Slovenac Vinko Bernot
i Ljubomir Zečević, beogradski skojevac. U podlogoru Viner Noj-
dorf, značajnu funkciju u zatočeničkoj samoupravi zauzimao je
Karlo Tot, iz Pančeva.
Negativne ljudske crte i manire ispoljavao je izvestan broj Ju­
goslovena na nižim, pomoćnim funkcijama. Funkcije do kojih su se
»ispeli« retko su dosezale iznad pomoćnih kapoa i »švungova«. No,
ni oni nisu bili nimalo bezopasni, jer su sledili primere svojih nepo-
srednih starešina i uzora.

104
 TEROR I NASILJA

Demonsko je najstrašnije kad

uzme mafia и nekom čoveku.
J.V.Gete

Hod po mukama budućih stanovnika KL Mauthauzen za-

počinjao je već prilikom upućivanja u novo odredište. Transporti
zatočenika odvoženi su teretnim vagonima za stoku sa železničkih
stanica u Beogradu, Zemunu, Mariboru ili Gorici. Vagoni su bili
pretrpani, pa se u njima čitavo putovanje moralo provesti u se-
dećem ili stojećem stavu.
Vrata od vagona bila su zatvorena i zabravljena. Na pro-
zorčićima sa spoljne strane, pričvršćeni su drveni ramovi, a na njima
gusto isprepletana bodljikava žica, kroz koju se jedva mogla provući
pesnica. Teško je reći kada je bilo teže putovati: leti ili zimi. U zim-
skim danima i dugim noćima, zatočenici su se kočili od hladnoće.
Sparni letnji dani donosili su, mQŽda, najveću nevolju: nepodnošlji-
vu žeđ. Putovalo se četiri do pet dana od Beograda do Mauthauze-
na, bez hrane i vode. Od jake žege ljudima je na usta izbijala gorka
pena. Ponekad je spas donosila kiša. Tada bi pravili fišeke od hartije
i provukavši ruku kroz bodljikavu žicu pokušavali da uhvate, bar,
neku кар vode.
U vagonima je vladao nepodnošljiv smrad. Vonj od prevožene
stoke, pojačan je novim neprijatnim zadahom. Zatočenici su bili
primorani da u vagonima obavljaju fiziološke potrebe. Teže oboleli
i krajnje iznureni, nisu mogli da izdrže ovo pakleno putovanje. U
vagonima se, ubrzo, mogla videti nadrealna slika: pokraj živih na-
lazili su se i mrtvi zatočenici, u sedećem položaju.
Transporti iz Srbije prolazili su kroz teritoriju NDH, u kojoj
su divljale ustaše. Zatočenici su posmatrali kako ustaše vuku, iz
Inđije ili nekog drugog mesta, opljačkane guske, kokoške i druge
poljoprivredne proizvode. A kada bi primetili vagone sa zatočeni-

105
cima, onda ni njih ne bi ostavljali na miru. Psovali su ih i pretili im
klanjem. Ponekad je bilo indicija da će pokušati i da ostvare svoje
pretnje. Tako je transport 31. avgusta 1944. morao biti udaljen od
železničke stanice, a esesovci su ga obezbedivali tokom čitave noći.
Bila je to groteskna situacija: esesovci su štitili srpske zatočenike od
ustaša. Istina, nisu to činili iz humanih pobuda, već isključivo radi
toga što su imali nalog da ih predaju logorskim vlastima. A osnovna
deviza nemačkih vojnika bila je: Befel ist Befel (naredba je naredba,
ili u duhu našeg jezika: naredenje - izvršenje).
Dolazak na železničku stanicu Mauthauzen donosio je nova,
do tada nepoznata mučenja čak i dugogodišnjim logorskim za-
točenicima. Prvi koji su iskrcani, još brže bi se, užasnuti, vraćali na-
trag u vagone. Ispred njih su ih čekali do zuba naoružani esesovci
s vučjacima koji su im se otimali iz ruku, kidišući na zatočenike. A
onda bi nastajalo urlanje esesovaca sa poznatim povicima: los, los,
los... (ajde, ajde, ajde...). Esesovci su upadali u vagone i korbačima
isterivali zatočenike na peron. Zatim bi povorka krenula prema lo-
goru, praćena psovkama, pljuvanjem i kamenicama dečaka iz ovog
malenog austrijskog mesta. Udarci esesovaca i ujedi krvoločnih pa-
sa nisu prestajali sve do ulaska u logor.
Procedura prijema novih logorskih stanovnika, već je opisana
zajedno sa karantinskim blokovima za pridošlice. Ali, neophodno
je upoznati i neka druga mesta i objekte.
Iza golemih i masivnih vrata pružao se prostrani apel-plac. Tu
su zatočenici morali tri puta dnevno - ujutru, u podne i uveče - po
svakom vremenu, satima stajati za vreme prebrojavanja. Kod svake,
ma i najmanje, omaške, često i bez ikakvog razloga udarani su od
esesovaca i zatočeničkih funkcionera. Ali, to nije bilo sve. Esesov-
cima je predstavljalo pravu zabavu priredivanje malog časa »egzer-
cira«. Trk! - Ležati! - Skakutati! - sustizale su se, jedna za drugom,
naredbe. One koji su posustajali, esesovci bi korbačima i ćuškama
»pokretali« na dalje napore. Na tom istom apel-placu, vršena su i
javna smaknuća, čemu su morali da prisustvuju svi zatočenici, licem
okrenutim prema vešalima.
Na kuli, kraj ulaza, visio je gvozdeni sindžir, koji je služio za
pričvršćivanje otvorenih vrata. Ali, esesovci su ga, većinom, koristili

106
za druge svrhe. Oni bi ga stavljali zatočenicima oko vrata i podizali
ih iznad zemlje, ostavljajući ih odredeno vreme u visećem položaju.
Gotovo svaki esesovac, u prolazu, povlačio bi kraj užeta, povećava-
jući muke patnika. Na istoj kuli, nalazili su se na različitim visinama
pričvršćeni gvozdeni prstenovi, na kojima su zatočenici vešani ruku
vezanih iza leda. Jedan od vešanih na lancu bio je i Maks Rapolt,
predratni slovenački komunista iz Koruške. Kada su ga oslobodili
ovog položaja, upućen je u kažnjenu četu (štrafkompaniju), koja je
izvodila najteže radove pod najlošijim uslovima.
U glavnom logoru i u gotovo svim podlogorima, zatočenici su
budeni zvonom. Od proleća do jeseni u 4.45 sati, zimi u 5.45 sati.
Prva obaveza zatočenika bilo je nameštanje postelja (sem u karan-
tinskim blokovima gde nije bilo kreveta, ali se u njima i boravilo
kratkotrajno), i umivanje. Sve se to moralo izvoditi vratolomnom
brzinom, jer su za svako zakašnjenje sledovale ćuške i udarci. Time
su započinjala prva gonjenja i kinjenja, koja su se na razne načine
protezala čitavog dana. Slamarice su morale biti poravnate sa ivi-
cama kreveta, njihovi krajevi savršeno zategnuti, a ćebad savijena i
stavljena »pod konac«. Bezbroj puta su logorske starešine »rastu-
rale« lose nameštene postelje i zatočenici su ih morali iznova
uredivati, uz pljusak udaraca. Zatim bi usledilo umivanje, takode,
u najvećoj žurbi. Jer, na vratima je uvek stajao neko od blokovskog
osoblja, s motkom ili gumenim crevom u ruci, koji bi se sručili na
one koji su poslednji napuštali umivaonicu.
Po završenom umivanju i odevanju, zatočenici su se postroja-
vali za prijem jutarnje supe ili kafe. Bezukusnu tečnost brzo bi
sručili u usta, a zatim očistili porcije-miske64i vraćali ih u orman na
odredeno mesto. A onda bi usledio prodoran uzvik, koji je razdirao
jutarnju tišinu: Antreten! (Zbor!).
Zatočenici bi pohitali na zborno mesto ispred barake, gde je
vršeno postrojavanje radi prebrojavanja (takozvani »celapel« - Zä-
hlapell). Sve se to odigravalo uz gurnjavu i povike blokovskog oso-

64 Miska je limena posuda za prijem hrane; reč je preuzeta iz poljskog jezika, s ob-
zirom da su Poljaci bili najbrojnija nacija u KLM.

107
blja: »raus, šnel, bistro, rapido, marš« i na drugim jezicima. Kada
je završeno postrojavanje, s napetošću se očekivao dolazak dežur-
nog esesovca kome je podnošen raport. Čim je ovaj prišao, od-
sečnim korakom i stroga pogleda, blokfirer bi gotovo urliknuo:
»Das ganze komando štilštand!« (Celokupna komanda, mirno!).
Ponekad bi naredba skraćivana na »Komando štilštand!« (Koman­
da, mirno!) ili samo »Štilštand!« (Mirno!) - zavisno od toga koliko
je podnosilac raporta želeo postići reskosti u svom glasu. A odmah
zatim, usledilo je novo naredenje: »Micen ab!« (Mützen ab! - Каре
dole!). Jer, esesovcu se morala odati počast.
Ako je esesovac bio lose volje, a to nije bio redak slučaj,
izražavao bi nezadovoljstvo zbog neharmonično izvedenog pozdra-
vljanja. Tada bi satima uvežbavano »kape-dole«-»kape gore!«. Ali,
to nije bila jedina vrsta kažnjavanja.
Zatočenik se, kao što je već ranije konstatovano, morao po-
koravati svakoj naredbi. Mašta esesovaca u kažnjavanju i »vaspita-
vanju« zatočenika bila je neiscrpna.
Ne jednom, zatočenici su morali puzati ispod kreveta i bezbroj
puta noću iskakati kroz prozore baraka, kako bi što hitrije dojurili
u dvorišni krug. A onda je sledilo: klečanje, valjanje u blatu ili snegu
i, uvek iznova, čišćenje odeće i obuće. Sve ovo praćeno je psovkama
i udarcima, a bilo je sračunato na zastrašivanje, posebno novodo-
vedenih zatočenika. Na taj način im je trebalo, na samom početku,
ugušiti svaku pomisao na otpor i pobunu. Ako bi se neko i usudio
da se odupre bilo kojoj naredbi, usmrćivan je na lieu mesta.
Himlerov »Crni red« je uveo telesne kazne nad zatočenicima,
koje su, propisom od 4. aprila 1942,65 izvršavali zatočenici. U na-
redenju je stajalo: »Komandant i njegovi pomoćnici mogu narediti
da se dade 5,10, 20,25, pa, čak, i 50 udaraca bičem«. Batinanje se,
neko vreme, izvršavalo u prisustvu lekara koji je stavljao svoj potpis
na formular Amtsgrupe D, na kojem je bila naznačena kazna. Lekar
nije bio prisutan da bi zaštitio žrtvu, već vise radi toga da ustanovi
65 E. Čalić, n. d , 105.

108
da li je kazna izvršena po propisu. Inace, о kaznenim merama go-
vore i pojedini dokumenti.
Tako službenim dopisom, 20. marta 1939, Komandantura KL
Mauthauzen obaveštava »Vodu SS-odreda mrtvačkih glava i kon-
centracionih logora« u Oranienburgu, da logor još nema zatvorske
ćelije. Istovremeno se najavljuje, da će njihovu izgradnju otpočeti
tek u jesen. Stoga moli, da se telesna kažnjavanja zatočenika vrše
kako je bilo naredivano do sada.66
Inače, zvanične kaznene mere u KLM bile su:
a) kazne reda (uskraćivanje hrane, kazneni rad),
b) zatvorske kazne i mračni zatvor,
c) telesno kažnjavanje.
U kojoj su meri zatočenici stavljani na milost i nemilost ese-
sovcima, svedoči i Himlerova zapovest о ophodenju stražara prema
njima: »psi moraju da se pretvore u besne skotine... da sa izuzetkom
vaših stražara raskidaju sve ostale«.
Batinanje je obavljano volujskom žilom ili štapom. Žrtva je
postavljana preko takozvanog »kozlića« - drvenih nogara oko me-
tar visine i isto toliko dužine. Za izvršioce su birani, u prvom perio-
du, najsnažniji esesovci, a kasnije zatočenici. Uprkos sve muke,
medu zatočenicima još nije bio izgubljen smisao za humor, pa su ba­
tinanje nazivali »isplatom« (Auszahlung). Tučeni je morao da na-
glas odbrojava udarce, pa ako bi se neko zabrojao u svojoj nevolji,
batinanje je počinjalo iz početka.
A kakva je kazna sustizala nedovoljno »budne« zatočeničke
funkcionere, pokazaće sledeći slučaj.
Neki zatočenik pronašao je zgodno skrovište u širokoj kana-
lizacionoj cevi, gde se danima odmarao dok su drugi obavljali na-
porne poslove. Jednoga dana uhvatio ga je san, pa se nije na vreme
izvukao i priključio stroju. Nastala je uzbuna i pronađen je posle te-
meljnog pretraživanja radilišta. Uveče se našao na kuli i već je bio
»prežaljen« od svih logoraša. Neočekivano je naišao komandant Ci-
rajs i zainteresovao se za njegov slučaj. Kada je saznao detalje, na-

66 Kopija dokum enta potiče iz Muzeja logora D ahau (bez signature).

109
redio je da se donese »kozlić«. Svi su očekivali da će kapoi na »kriv-
cu« iskaliti sav svoj bes. Ali, desilo se upravo obrnuto. Cirajsova na-
redba je glasila: »svim kapoima po dvadeset i pet batina«. Pošto je
izvršen njegov nalog, Cirajs se kapoima obratio: »Vi, rogate voline!
Bio sam uveren da su moji kapoi inteligentni, a ovaj tu pokazao se
deset puta inteligentnijim od vas. Mesecima vas je vukao za nos. I
ja vam kažem, teško onome ко mu nešto učini, otići će kroz dim-
njak. A sad razlaz!« Komandant je podelio dobru lekciju po-
moćnom osoblju zbog ispoljene nepažnje, a nesudena žrtva je, ume-
sto u krematorijum, upućena u revir na oporavak.
Jedna od najsurovijih logorskih kazni bilo je »drvo za veša-
nje«. Prekršilac »kućnog reda« vešan je za ruke, vezane na ledima,
о drveni stub ili gredu barake. To je izazivalo užasan bol, a težina
tela dovodila je do iščašenja ruku. Ako zatočenik ne bi priznao ono
zbog čega je terećen, tada bi ga vešali s glavom nadole, a krvoločni
psi bi započinjali svoj pir. Malo je njih izdržalo ovu vrstu mučenja.
Jedan od njih bio je Jugosloven Stevan Stojković.
Iz podlogora Guzen, jedan sovjetski zatočenik pobegao je za
vreme rada. Tragajući za beguncem, ispitivali su i zatočenike koji
su mu bili najbliži susedi na sobnim ležajima. Izdvojili su jedanae-
storicu, medu njima i Stojkovića. Onda su doneli konopce i preba-
cili ih, peko postavljene grede, metar-dva iznad njihovih glava. Za­
tim su četvorici povezali ruke ukrštene iza leda. Na nečiju komandu
počelo je zatezanje užadi. Ruke vučene uvis, bolno su se krivile, a
zatim je i telo krenulo na gore, dok se noge nisu odvojile koji san-
timetar od poda. Onda im je tumač postavljao pitanja da li znaju
nešto о namerama begunca. Iako je bilo hladno, zbog bola i napre-
zanja, postali su potpuno mokri od znoja. Ruke do lakata vise nisu
ni osećali, a disanje je postajalo sve teže. Glave su klonule, a oči sa-
mo što nisu izletele iz duplji. Visili su tako neko vreme, a onda su
ih spustili na tlo, jer je stiglo obaveštenje о hvatanju begunca. Dugo
je posle ovog događaja bilo potrebno Stojkoviću, da, uz pomoć dru-
gova, upornim masiranjem dovede svoje ruke u normalno stanje.67

67 Stevan Stojković, Kl Banjica - Mauthauzen 1943-1945, neobjavljen rukopis.

110
 Prema kazivanju španskog borca Miloša Rajšića, kada je
Nemačka napala Sovjetski Savez, sve zatočenike su potpuno na­
ge oterali u garažu, gde je vršena dezinfekcija. Tamo su, bez
odeće, proveli od 5 ujutru do 9 uveče. Toga dana umrlo je stoti-
nak zatočenika.68
Tih godina - 1940, 1941. i 1942 - režim u Iogoru je bio
neizdržljiv. Pored gladi, batina i teškog fizičkog rada, u noćima - ko-
je su bile jedino vreme za odmor - dolazili su esesovci i sadistički
mučili zatočenike. Često potpuno pijani, isterivali su ih gole i bose
iz baraka i prisiljavali da marširaju kroz sneg i blato. Ко god se ne
bi hitro bacio u blato na komandu »lezi!«, esesovac bi mu sa čizma-
ma skočio na leda. Takvi nesrećnici, obično nisu živi dočekali sle-
deće jutro. Nedeljom je, takode, dolazio lagerfirer sa dva psa. Za-
bavljao se sa svojim ljudima, huškajući pse na zatočenike.
Mnogi zatočenici su, često, poželeli brzu smrt. Ali, takve nji-
hove želje raspršili bi kapoi metalnim palicama, držalicama, lanci-
ma i govedim žilama. Smišljali su hiljadu sadističkih načina za
uništavanje zatočenika laganom smrću.
Tako su logorašima vezivali ruke na leđima i vešali ih glavama
nadole iznad šavolja sa vodom (ili, čak, kibli). Nesrećniku je glava
potopljena u vodu i povijanjem vrata mogao bi je na trenutak izdići
i udahnuti vazduh. Borba za život trajala bi nekoliko sati. Iscrpivši
zadnje atome snage, zatočenik se davio u vodi dubokoj, tek, prst ili
dva iznad usta.69
Posebno su bile surove takozvane kolektivne kazne. Najčešće
su primenjivane prilikom pokušaja bekstva pojedinih zatočenika.
Tada bi čitav stroj zatočenika dotične radne jedinice, satima, pa i
danima, stajao napolju, bez obzira na vremenske prilike. Tu je
vršena i deoba hrane. Za sve vreme esesovci i kapoi su nemilosrdno
zlostavljali zatočenike. Mnogi bi od iscrpljenosti padali na tlo, gde
su izdisali pod udarcima svojih zlotvora. Ista slika ponavljala se i u
logoru, ako je bekstvo izvedeno iz mesta boravka.

68 MiloŠ Rajšić, Sećanje, IAB (4746) M G-858.

69 G rupa autora, Povratak nepoželjan, Gornji Milanovac, 1985,65.

111
 Jednom prilikom, neki hundfirer (vodič psa) skinuo je kaiš sa
svog vučjaka. Napravivši omču, natakao je zatočeniku na vrat i vu-
kao ga za sobom, želeći da mu tako uništi svako ljudsko dostojan-
stvo. Oslobodenog vučjaka dražio je položaj obamrlog čoveka, pa
mu je svojim oštrim zubima kidao odeću i grizao ga do krvi. Nesret-
nikov trag pratila je krvava linija. Dovukavši, već sasvim one-
moćalog i izranjavljenog, zatočenika do ponora, hundfirer mu je
skinuo omču i snažnim zamahom noge gurnuo ga niz strmu padi-
nu.70
Tragičnija od svih bila je sudbina Jevreja u KL Mauthauzen.
Oni su izolovani od ostalih zatočenika i smešteni u tzv. Jevrejskom
bloku (Judenblock). Dobijali su samo polovinu sledovanja hrane.
Ležali su na golom podu. Zimi nisu dobijali mantile; nisu se mogli
javljati lekaru, niti su dobijali lekove. Rasporedivani su na najteže
i najgore radove. Ako bi neko jurnuo na žicu ispunjenu električnom
strujom, da bi prekratio dalja mučenja, kolektivno su kažnjavani svi
ostali zatočenici. Morali su se skinuti nagi i usred noći igrati po sne-
gu i glibu pod udarcima logorskih upravljača. Jevrejima nije do-
puštana obična smrt, već su morali »crći« od mučenja, kako su go-
vorili njihovi mučitelji.71
Logor III predstavljao je najgori odeljak u KLM. U jednom
bloku nalazilo se od 120 do 150 zatocenika. Pre polaska na spavanje,
morali su se svući napolju i svu odeću umotati u zavežljaj. Gotovo
sasvim nagi stajali su u blatu, a često i na kiši, čekajući znak starešine
za ulazak u baraku. Na njegov zvižduk, deset po deset zatocenika
moralo je uleteti u baraku i odmah se baciti na pod po boku, i to
svaki drugi u suprotnom smeru, da bi zauzeli što manje prostora.
О teroru i nasilju u KLM, mogle bi se ispisati stranice i stra-
nice, ali se i na osnovu iznetog može steći odgovarajuća slika. Stoga,
evo još samo dva slučaja saslušavanja Jugoslovena u logorskom zat­
voru - tzv. bunkeru. Ne mogu se mimoići, jer izaći živ iz bunkera
predstavljalo je pravo čudo.

70 Ž arko V. Đorđević, Pakao, Beograd, 1974,169-170.

71 Arhiv M uzeja M authauzen u Beču (u daljem tekstu AM M ), St/9/5.

112
 Miodrag Ivković, zvani Mile Cust, bio je istaknuta figura u na-
prednom studentskom pokretu u Beogradu, uoči drugog svetskog
rata. Odmah po izbijanju ustanka, 1941. godine, upućen je kao in-
struktor Pokrajinskog komiteta KPJ u mačvanski srez, gde je postao
i načelnik štaba Mačvanskog partizanskog odreda. Uhvaćen je kra-
jem 1941. i - posle sprovedene istrage - upućen u Banjički logor.
Razvrstan kao krivac II kategorije, 1. maja 1943, s većom grupom
zatočenika interniran je u KLM. Medutim, 23. novembra 1943, beo-
gradska Specijalna policija se obratila Zapovedniku policije sigur-
nosti i službe bezbednosti u Beogradu, s molbom da izdejstvuje po-
vratak Ivkovića iz KLMauthauzena, radi naknadnog saslušanja. Pri
tome je navedeno kako je istragom, posle njegovog odlaska, usta-
novljeno da je on bio ne samo predsednik Centralnog udruženja
studenata tehnike, već i sekretar Univerzitetskog biroa studentskog
komunističkog pokreta. Zahtev je upućen upravi KLM koja je od-
govorila da nove optužbe datiraju od pre rata i da istraga neće do-
neti odgovarajuće rezultate. Ipak je prihvaćeno da Ivković bude sa-
slušan u logoru о pitanjima koja bi dostavila beogradska Specijalna
policija. U tom smislu, Specijalna policija je detaljnije obrazložila
devet tačaka о kojima je trebalo saslušati Ivkovića. Ivković je sa-
slušan u »političkom odeljenju« (Gestapo) KLM, gde je negirao sve
optužbe. Zapisnik о njegovom saslušanju upućen je beo^radskoj
Specijalnoj policiji, ali je za nju bio potpuno beskoristan. Da li je
Ivković bio zlostavljan prilikom istrage, ne može se utvrditi iz po-
stojećih spisa.
Jedan od najstarijih, ako ne i najstariji Jugosloven u KLM, bio
je metalski radnik Sava Malešević, član KPJ od njenog osnivanja.
Verovatno je to zapazilo »političko odeljenje« u njegovom dosijeu
i pozvalo ga je na saslušanje februara ili marta 1945. godine. Istraga
je bila krvava. Pečen je usijanim gvožđem i ozleđen po čitavom telu.
Ostao mu je ožiljak dug 8 cm. Potpuno iscrpen, prebačen je u am-
bulantu i to mu je, po svoj prilici, spaslo život.73

72 IAB, BdS, 1-115.

73 LAB, M G -817 (kazivanje ćerke Save Maleševića).

113
 ROBOVSKI RAD

Robovski rad je neuporedivo teži od svakog

drugog rada - baš zato što je prinudan.
F. M. Doslojevski

Sve veće potrebe za radnom snagom, koje je iziskivala ne-

mačka ratna proizvodnja, podmirivane su i zatočenicima koncen-
tracionih logora. Rukovodilac SS-Glavne uprave Pol, po Himle-
rovom naređenju, organizovao je radilišta i preduzeća u kojima
su zapošljavani zatočenici koncentracionih logora. О tome sve-
doči Polov izveštaj Himleru, 30. aprila 1942. godine, u kome na-
vodi da je izvršio vidne promene strukture koncentracionih logo­
ra i bitno izmenio njihove zadatke u pogledu upotrebe zatočeni-
ka. Umesto zatvaranja iz razloga bezbednosti, prevaspitavanja ili
prevencije, težište koncentracionih logora prešlo je na privredni
sektor. Pol ističe da je, pre svega, reč о mobilizaciji svih za-
točeničkih radnih snaga za ratnu privredu, a kasnije za mirno-
dopsku izgradnju.74
Svojim naredenjem, 30. aprila 1942, upućenim svim organima
nadležnim za upravljanje koncentracionim logorima, Pol je ista-
kao da upotreba zatočenika za radne zadatke mora biti takva, da
ih »iscrpljuje u pravom smislu reči«. Radno vreme nije vezano ni
za kakva ograničenja i zavisi jedino od strukture logora i od vrste
radova koje obavljaju zatočenici. U direktivama upućenim, isto-
ga datuma, komandantima koncentracionih logora, Osvald Pol
propisuje: »Čuvanje zatočenika vise nije u prvom planu,
isključivo iz sigurnosnih razloga, opreza i jačanja. Sve je sada
usmereno ekonomiji«.
U dogovoru s Himlerom, Pol stvara planove о poboljšanju i
decentralizaciji industrije, s obzirom na bombardovanja i uzmicanja

74 E. Čalić, n. d., 131.

114
vojske s okupiranih područja. Vojni proizvodi su zahtevali grupi-
sanje fabrika u Bavarskoj, Austriji, Saksoniji, Tiringiji i Poljskoj.
Veliki koncentracioni logori, medu kojima i Mauthauzen, nisu bili
slučajno smešteni pokraj gradova koje je Firer označio kao buduće
centre arhitekture i urbanizma. Logori su tako postali preduzeća za
radove od javnog značaja. KL Mauthauzen, predviđen za zločince
i najteže političke protivnike, pretvorio se u centar vojne i strategij-
ske Himlerove moći.
Nemačko ministarstvo finansija naložilo je, još 1936. godine,
svim privatnim i drugim firmama, kojima su zatočenici stavljeni na
raspolaganje, obaveznu uplatu naknade kasi Rajha za upravu po-
stojećih koncentracionih logora. Ova naknada je upotrebljavana za
pokriće budžeta državnih koncentracionih logora. Njena visina za
SS-preduzeća, do kraja 1942. godine, iznosila je 0,30 RM dnevno po
zatočeniku. S dejstvom od 1. januara 1943, naknada je povećana za
stručne radnike na 1,50 RM, a za pomoćne radnike i žene na 0,50
RM. Zatim je usledilo novo povećanje, pa su, do kraja 1943, firme
naoružanja i privatna preduzeća morala uplaćivati za svakog
stručnog radnika 2,50, a za pomoćnog 1,50 RM dnevno. Od 1. ja­
nuara 1944, tarifa je iznova povećana, pa su preduzeća za naoružanje
i privatne firme plaćali za stručnog radnika 5,00, a za nestručnog
3.00 RM.
Firme, koje su radile po nalogu »Kamlerovog posebnog šta-
ba«, koristeći mauthauzenske zatočenike (Šlir, Guzen II, Ebenzee
i Melk), plaćale su za stručnog radnika 6,00 RM, a za nestručnog
4.00 RM dnevno.75
Do decembra 1943, zatočenici za svoj rad nisu dobijali nikak-
vu novčanu nagradu. Po nalogu Osvalda Pola, 15.5.1943, izvesnim
zatočenicima zaposlenim na izradi oružja, »važnih za rat i
odlučujućih za pobedu«, trebalo je isplaćivati nedeljnu premiju u
vrednosti 0,50 do 5,00 RM. Za ove premije mogli su se kupiti
odredeni artikli u logorskoj kantini. Radi realizacije ovog naloga,
komandant KLM, Cirajs, izdao je, 18.11.1943, posebnu zapovest:

75 H. M aršalek, n. d., 91-92.

115
 »Zatočenici koji se odlikuju marljivošću, pedantnošću, do-
brim izvršenjem i posebnim učinkom, dobijaće ubuduće povlastice,
pored ostalog, novčane premije...«.
Iz grade о podlogoru Ebenzee može se uočiti da je, između
ostalih, novčane premije dobijalo i nekoliko jugoslovenskih za-
točenika. Medu njima su se nalazili Vinko Bernot, Hrvoje Macano-
vić i drugi.
Inače, svi radno sposobni zatočenici KLM zapošljavani su u
samom logoru, ili pre svega - kod nemačkih preduzeća za nao-
ružanje i privatnih firmi. Zatočenicima su, uglavnom, pripadali sle-
deći poslovi:
1) Najteži radovi u kamenolomu: nošenje kamena, rado-
vi na lomljenju tucanika, tesanje kamena i kamenorezački ra ­
dovi.
2) Najteži radovi u ratnoj industriji naoružanja: izrada gvoz-
denih valjaka, aviona i topovskih cevi, izgradnja livnica, itd.
3) Probijanje podzemnih štolni, zemljani radovi i dr.
4) Gradevinski radovi svake vrste za privatne svrhe eseso-
vaca.
5) Seča drva za izgradnju SS-kolonije i raznih tajnih obje-
kata.
6) Poljoprivredni radovi na SS-dobrima i drugim objektima
ove vrste.
7) Radovi na održavanju logorskih pogona: odnošenje smeća,
čišćenje i đezinfekcija, radovi u krematorijumu, transportovanje
uglja i životnih namirnica, itd.
8) Zanatski radovi za privatne potrebe esesovaca i logorskog
pogona.
9) Administrativno-upravni poslovi u logorskim šrajbštubama
i na drugim mestima.
Glavna privredna uprava SS težila je maksimalnoj eksploa-
taciji zatočeničke radne snage, što potvrduju i sledeća dva doku-
menta.

76 Isto, 93.

116
P R E V O Z VAG ONETIM A G R A N ITA ZA IZG RA D N JU KL M A UTHA U Z E N

117
 Dvanaestog februara 1942. godine, SS-WVHA uputila je
raspis svim logorskim komandantima, u kome se ukazuje na po-
trebu smanjivanja broja zatočenika za logorske pogone. Koman-
danti se lično zadužuju da »prorešetaju unutar logora i sve za-
točenike koji nisu neophodni za održavanje reda u logoru, oslo-
bode za spoljne radne jedinice«. Prilikom selekcije, u svakom lo­
goru ostaviti maksimum 10% radno sposobnih zatočenika za lo­
gorske pogone.77
U sledećem cirkularu logorskim komandantima, 3. juna 1942,
reč je о radnom vremenu zatočenika.
Na samom početku se naglašava, da ratni položaj prisiljava na
krajnje produktivno korišćenje radne snage zatočenika. To,
medutim, kako tvrdi potpisnik raspisaj šef Amt D II, nije shvaćeno
kako treba u pogonima gde su angažovani zatočenici. Tako se u
mnogim preduzećima, u subotu pola dana, a u nedelju gotovo čitav
dan prekida radni proces. Zahtevajući izveštaj о stanju, naredboda-
vac skreće pažnju, da zatočenici moraju da rade subotom čitavog
dana, a nedeljom do podne.78
Velika smrtnost mauthauzenskih zatočenika, takode, remeti-
la je program njihovog iskorišćavanja za privredne svrhe.
Raspisom, 28. decembra 1942, skrenuta je pažnja logorskim
lekarima na visok procenat smrtnosti zatočenika. Stoga im je izričito
naloženo da svim sredstvima obezbede njegovo smanjivanje. »Nije
najbolji onaj lekar koji smatra da će neumesnom okrutnošću pasti
u oči, već onaj koji održava na najvećoj mogućoj visini radnu spo-
sobnost zatočenika« - stajalo je u ovom raspisu.79
No, i pored svega, od 10.191 zatočenika, upućenog do 1. marta
1943. u KLM, umrlo je 3306, u razdoblju od oko tri meseca. U istom,
pak, vremenskom intervalu zabeležena su svega 443 smrtna slučaja
u svim ostalim koncentracionim logorima. Pol je to pravdao time,
»da je Mauthauzen dobio najlošiji materijal«.

77 Buhenvald, n. d., 233.

78 Isto, 65.
79 Isto, 151.

118
 U godinama 1938. i 1939, zatočenici KLM su, pre svega, radili
na izgradnji logora, a od jeseni 1939. do jeseni 1943. u kamenolo-
mima DEST-a. Negde od jeseni 1941, smanjena je proizvodnja u
mauthauzenskim i guzenskim kamenolomima. Tada je većina nji-
hovih zatočenika angažovana u raznim firmama industrije nao-
ružanja (na izgradnji stolni u Ebenzeu, Melku i Guzenu; proizvod-
nji V-oružja u Viner Nojdorfu i Šliru). Poseban značaj dobilo je
uključivanje zatočenika u proizvodne programe firmi »Štajer-
Dajmler-Puh« i »Meseršmit«.
Radi bolje preglednosti, u daljem tekstu bide posebno prika-
zani pojedini poslovi koje su zatočenici obavljali u samom logoru,
odnosno u njegovim spoljnim radnim jedinicama. Pri tome je ne-
moguće ulaziti u pojedinosti, jer bi angažovanje logoraša u raznim
fabrikama i pogonima moglo biti predmet posebnih studija.

Rad и logoru

Prema izveštaju tadašnjeg šefa uprave SS O. Pola, od 12. 1.

1939, godine 1938. u KLM je otpočela izgradnja sledećih objekata:
baraka za smeštaj zatočenika, zgrade vešernice, kuhinjskih prosto­
rija, stražarnice, zida za opasivanje logora, zgrade za smeštaj ese-
sovaca i puteva.
Grupa interbrigadista, prispela oktobra 1940, u kojoj su se na-
lazila i četvorica Jugoslovena, odmah je odredena da nosi kamenje
iz kamenoloma Viner Graben. Od njih 40, izdržali su samo Jugo-
sloven Miloš Rajšić i jedan Madar. Jevreji iz te grupe, usmrćeni su
u toku 14 dana. Rajšić je godinu dana vukao kamenje, a onda je ra­
dio na valjku za ravnanje puta. Stavljali su im konopce preko grudi,
pa su tako vukli valjak. Tada se upoznao s koruškim Slovencem
Maksom Rapoltom, koji se u logoru nalazio još od 1938. godine.
Rajšić je, zatim, prešao u logorski »šnajderaj«, kako su ga nazivali
zatočenici, s obziromdaje bio krojački radnik. Vremenam jeon po-
mogao nekolicini Jugoslovena da dobiju posao u »šnajderaju«.
U glavnom logoru postojao je izuzetno veliki broj radnih je­
dinica, unutar takozvanog velikog stražarskog lanca (šireg prostora

119
koji je obezbeđivala straža). Kao što će se videti iz sledećeg pregle-
da, u njima je radilo od jednog do 3500 zatočenika.

O p e r a t i v n a j e d in i c a .............................................................................7-12
Gradevinski b i r o ...................................................................................... 44
Gradevinska k o m a n d a ................................................................... 210
Građevinska kom anda Guzen (zima 1939/40) . . . 300-800
Blokovski p e r s o n a l ...................................................................................... 57
M agacin odeće S S ...................................................................................... 13
M agacin zatočeničke o d e ć e ................................................................... 10
D e z i n f e k c i j a ................................................................................................11
E konom at ................................................................................................19
Zem ljani radovi ( 1 9 3 9 - 1 9 4 0 ) ..........................................................oko 200
Stanovi e s e s o v a c a ...................................................................................... 4
S S - f r i z e r i ......................................................................................................... 10
G r e j a n j e ..........................................................* ........................................15
G radnja g r e j a n j a ...................................................................................... 8
D r v a r a ......................................................................................................... 7
Zatočenička k u h i n j a ................................................, . . . 20
Čistači k o m a n d a n t u r e .............................................................................34
Nova s t r a ž a ................................................................................................?
S t r a ž a m i c a ................................................................... ......... . . 4
Političko o d e l j e n j e .............................................................................12-20
B o l n i c a ......................................................................................................... 9
Sanitetski logor-personal ( 9 . 3 . 4 5 ) ................................................ 276
Krojači ( z a t o č e n i c i ) ...................................................................................... 5
Noćni krojači (noćna s m e n a ) ................................................................... 5
S S - k r o ja č i................................................................................................. 2 1
Krojači u sanitetskom logoru ( 9 . 3 . 4 5 ) ................................................ 23
Sportski č u v a r i ................................................................................................1
SS-obućari ................................................................................................8
Izgradnja puta I ...................................................................................... 5
Izgradnja puta I I ...................................................................................... 2
Staja ( k o n j u š n i c a ) ...................................................................................... 4
Kamenolom Viner G r a b e n ...................................... oko 1500-3500
Mladi Rusi, kamenorezački u č e n i c i ................................................ 140
Logorska pisarnica . . . ................................................ 6-12
Vozači š l j u n k a ................................................................................................6
K r e m a t o r i j u m ................................................................................................6
SS-kantina ................................................................................................3
SS-kuhinja ................................................................................................6
Vozači u g l j a ...................................................................................... .1 0
Ljuštenje k r o m p i r a .............................................................................200
Logorski v a t r o g a s c i ...................................................................................... 20
Čišćenje l o g o r a ................................................................................................7

80 H. M aršalek, n. d., 103-104.

120
Glasonoše ( k u r i r i ) .......................................................................................2
Logorski vrt, strojar, sarač, časovničar, duboresci . . . . 9
Logorska p o l i c i j a .......................................................................................2
M a g a c i n ..........................................................................................................10
T ransportna jedinica, m a g a c i n ....................................................................10
Odvoženje s m e ć a ............................................................................. . 1 2
Moleri i stolari, u p r a v a ............................................................................. 10
Komanda s m e t l i š t a .............................................................................19-24
Štrafkompanija, jedinica nosača k a m e n a ....................................... 20-400
Izgradnja puteva ( 1 9 4 1 ) ................................................................... oko 100
Transportna j e d i n i c a .......................................................................................14
Trupna b o l n i c a ................................................................................................ 23
R a d i o n i c e ................................................................................................ 136
(60 stolara, 20 zidara, 17 bravara, 23 molera, 5 limara, 11 instalatera)
Vodovodna p o s t r o j e n j a ............................................................................. 1
P r a o n i c a .......................................................................................................... 68
Skladište r u b l j a ................................................................................................ 23
Izgradnja ribnjaka (od leta 1 9 4 4 ) ................................................ 40
O r u ž a m i c a .................................................................................................11
T k a č n i c a .......................................................................................................... 15
Izgradnja ograde ( 1 9 3 9 - 1 9 4 2 ) .......................................................... ok o 4 0
Železnička stanica M authauzen .......................................................... 20
Gradevinska jedinica M authauzen (decembar 1 9 4 4 -jan u a r 1945)
Dunavska pruga .............................................................................oko 180
Železnički most M authauzen (april 1 9 4 5 ) ....................................... 300
Ensdorf, izgradnja utvrdenja (proleće 1945) . . . 150-2000
Frelerhof (Frellerhof) - S S - d o b r o ................................................ 5-20
Artiljerijsko postolje I i II (april 1 9 4 5 ) .......................................oko 200
Frelerhof, v r t .................................................................................................8
Garaža v e l i k a .................................................................................................?
Vrt Line (od jeseni 1 9 4 4 ) ............................................................................. 10
Drvoseče I i II (proleće 1 9 4 5 ) ....................................................................?
Jedinica drvoseča, Kenigsvizen
(Königswiesen) - ? X i XII 1 9 4 2 . .......................................................... 40
Trapljenje k r o m p i r a .......................................................................................30
Jedinica utovara krompira, Bad Krojcen
(Bad Kreuzen) - XI 1942................................................................................... 30
Prečišćavanje p o s t r o j e n j a ..........................................................око 20-150
Pumpna stanica .......................................................................................?
Marks ( M a r x ) - j e d i n i c a ............................................................................. 52
Kamenolom p o š a h e r s k i ....................................................................39-60
Izgradnja ruskog l o g o r a ............................................................................. 46
Naoružanje Viner G raben I
(od proleća 1 9 4 4 ) ............................................................................. 53-300
Naoružanje Viner G raben II
(od proleća 1 9 4 4 ) ............................................................................. 270
Naoružanje Viner G raben III
(od proleća 1944) ............................................................................. oko 300
Zarmingštajn (Sarmingstein)

121
 utovam a jedinica око 60
Izgradnja naselja . 90
Strugara I i II 7
Specijalna jedinica Mauthauzen 7
Izgradnja brane (proleće 1945) око 75
Pašnjaci (proleće 1945) око 100
Jedinica eksploziva, nazvana i
bombaška (od leta 1944) . . . . 5 grupa sa po 8 zatočenika

Deo ovakvih radnih jedinica, neophodnih za svakodnevni

život, postojao je i u svim podlogorima, zavisno od realnih potreba
i broja zatočenika. Kao glavni logor, kroz koji su obavezno prolazili
svi zatočenici, KL Mauthauzen je morao imati najrazvijeniju unu-
trašnju službu i organizaciju.
Od svih radnih jedinica, najteža je bila ona koja je delatnost
obavljala u kamenolomu Viner Graben. Eksplozivom, mašinama i
najčešće krampovima, odvaljivani su komadi granitnog bloka teški
i do stotinu kilograma. Veće gromade razbijane su, potom, teškim
čekićima na komade koje su zatočenici, na uprtačama ili golim
ledima, nosili uz 186 strmih stepenika. Kamen nije smeo biti ispod
petnaestak kg težine, a kažnjena četa (štrafkompanija), nosila je ka-
menje i preko 50 kg težine.
U kamenolomu se radilo osam sati dnevno i za to vreme se
moralo osam puta sići dole i zatim ispeti pod teretom. Duž ste-
penica i sve do mesta istovara, na svaki metar-dva bili su raspo-
redeni esesovci i kapoi. Oni su se starali о radnoj disciplini i
ispunjavanju radne norme. Metalnim palicama, držalicama i
kundacima, požurivali su zatočenike na brži tempo rada. Onaj ко
bi pao od udaraca ili pod teretom, tu bi doživeo i kraj. Na njega
bi se, poput divljih zveri, ustremili kapoi i esesovci sa psima. Ne-
srećnik bi umirao smrskane lobanje, polomljenih kostiju i ra-
strgnut očnjacima vučjaka.
Rad u ostalim logorskim jedinicama, po pravilu, bio je manje
težak i opasan. Pored poslova koji su, manje ili vise, bili neophodni,
zatočenici su neretko obavljali i potpuno besmislene radove. Tačni-
je rečeno, u pitanju je bio rad isključivo sračunat na njihovo kako
fizičko, tako i psihičko uništavanje.

122
P R IP A D N IC IK A Ž N JENE ČETE N A VIN ERG RABENSKIM STEPENICAM A SM R T I

123
 U »Zapisima iz mrtvog doma«, korifej ruske književnosti Do-
stojevski, zabeležio je sledeće: »Jednom mi je sinula ova misao: kad
bismo hteli da potpuno slomimo čoveka, da ga uništimo i kaznimo
najstrašnijom kaznom, trebalo bi samo učiniti da rad bude sasvim
nekoristan i besmislen«. I upravo takvi poslovi, obavljani su u mno-
gim koncentracionim logorima, pa i u Mauthauzenu. Zatočenici
KL Aušvic su ih nazivali »Sizifov posao«.
Osnovno geslo esesovaca bilo je, da zatočenik ne sme imati ni
trenutka odmora. Stoga je »višak« ljudstva rasporedivan na razne,
često, potpuno besmislene radove. U parovima su golim rukama
prenosili teške gvozdene sine i traverze s mesta na mesto i ponovo
ih vraćali natrag, kao na beskrajnoj traci. Drugi su, opet, kola na-
punjena kamenjem vukli za rudu do odredene lokacije, tu ga isto-
varivali, a zatim ponovo utovarivali i odvozili nazad. Zatočenici su
se, upinjući svom snagom, povijali pod teškim teretom. Da bi pre-
vukli tovar, osim ruku, bili su prinudeni da koriste i druge delove
tela. Za kola bi privezali konopce, a onda ih prebacivali preko glava
i stavljali u usta, kao što se to čini s tovarnim životinjama. Konopac
im je razdirao vilice do ušiju. Beogradskog skojevca Stevana Niko-
lića - Stevnika, zbog gotovo unakaženog lica, nisu mogli da prepoz-
naju ni najbliži drugovi.
Čišćenje logorskog kruga od raznih otpadaka opušaka cigare-
ta bio je bez sumnje koristan, a i lakši posao. Skupljanje leševa za-
točenika umrlih prirodnom ili »neprirodnom« smrću (postojala je
i zvanična knjiga »umrlih neprirodnom smrću« - »Unnatürliche
Todesfälle«), predstayljalo je naporniji rad, kako u fizičkom, ta­
ko i u psihičkom pogledu. Obično, po desetorica zatočenika vu-
kla je od barake do barake kola na četiri točka. Posle jutarnje
prozivke, ulazili bi u logorske i revirske blokove, izvlačeći za-
točenike umrle na poslu ili tokom noći. Po dvojica su hvatali
leševe za noge i ruke u ubacivali ih u kola. Katkad je medu leševi-
ma bilo još poluživih ljudi.
Krematorijum je bio najbolje ureden od svih blokova. U po-
dlogoru Guzen oko ovog zdanja bilo je zasadeno cveće, a na pro-
zorima su se nalazile ljubičaste zavese. Istovar leševa morao se oba-
vljati najvećom brzinom, jer su nervozni esesovci bezdušno tukli

124
»mrtvonosce«, goneći ih na što brži rad. Inače, u tim nesrećnim
bićima bile su uništene gotovo sve emocije, pa su na leševe gledali
kao na bilo šta drugo.
U bolje poslove spadali su: ljuštenje i trapljenje krompira, za-
natske delatnosti, rad u magacinima i kuhinji, itd. Jednom reči, naj-
bolje je bilo tamo gde se ulagao manji fizički napor, a moglo se doći
do nekih dodatnih namirnica.
Relativno bolji uslovi bili su takode, u »Ristungu«, odno­
sno tehničkoj radionici za naoružanje. U njoj su radila dvojica
Jugoslovena - Anton Dolinšek i Ljubiša Stojanović - koji su
uspeli da tu ubace još nekoliko svojih sunarodnika. Pošto su
kao stručnjaci radili na mašinama, esesovci su rede nadgledali
njihov rad. Tako su bili poštedeni dnevnih šikaniranja, a mogli
su, isto tako, lakše doći do dopunskih količina hrane.

Rad и spoljnim jedinicama

SS-logorska uprava iznajmljivala je zatočenike esesovskim

preduzećima (DEST, Dojče Ausristungsverke, Dojče Virtšaft-
sbetribe G. mbH i dr.), raznim privatnim firmama i preduzećima
za naoružanje. Ti zatočenici boravili su, po pravilu, u najbliže lo-
ciranim podlogorima. Oni podlogori, čiji su zatočenici angažova-
ni u proizvodnji »čudesnog oružja«, imali su svoje kriptonime.
Tako je, na primer, Melk voden i pod nazivom Kvarc (Quarz).
Ebenzee je imao čak nekoliko »lažnih imena« (Tarnnamme):
»Solvej« (Solvay), »Cement«, »Kalk«, »Kalkverke« i »Kalkštaj-
nverke« (Kalksteinwerke). Guzen II se pominje kao »Bergkri-
stal« i »Bergkristalertigung«, Pegau - »Marmor«, Hinterbril -
»Julius«, Lajbnic (Grac) - »Kalkštajnverke«, a Švehat - »Santa
I« i »Santa II«.
U okviru »Jeger-Stab-Programes« izradivani su najpre
avionski delovi lovca »Me-109«, kasnije je vršena montaža kom-
pletnih aviona. U proizvodnim halama DEST-a, u Guzenu I i II, kao*
i Florisdorfu, radeni su delovi prvih »Me-262«. Delovi nosećih
površina za razne Meseršmit-avione sklapani su u halama kameno-

125
loma Viner Graben. KL Mauthauzen-Guzen i Flosenbirg učestvo-
vali su 1944. sa oko 35% celokupne proizvodnje Meseršmita AG.
Fabrika oružja Štajer-Dajmler-Puh bavila se proizvodnjom
mašingevera, mašinskih pištolja, avionskih motora i kabina, kao i
teretnih automobila. Njoj je pripadalo i preduzeće kuglagera Mini-
holc kod Štajera. Zatočenici su učestvovali u izradi oružja svih vrsta,
kao i u izgradnji proizvodnih hala, štolni i bunkera - skloništa od
vazdušnih napada.
Prilikom napada američkih bombardera, 23, 24. 2. 1944. i 2.
4. 1944, teško su oštećena preduzeća u Štajeru i Miniholcu, pa su
dislocirani njihovi pogoni. Avionski motori lagerovani su u prostoru
sajmišta Вес II, proizvedeni valjci u podrumu akcionarske pivare
Line, cevi u Guzenu I, a proizvodnja avionskih motora u Aflencu
(kod Lajbnica) i u devet štolni kamenoloma Pegau.
Od zime 1944/45. godine, kuglageri su proizvođeni u štolnama
Melka i Ebenzea. U Guzenu I i II tekla je proizvodnja »Štajer-ver-
ke« pod kriptonimom »Georgenmile I, II, III i IV«, u Pegau - »Mar­
mor«, a u Lajbnicu - »Kalkštajnverke«. U Guzenu I zatočenici su
bili pretežno angažovani na izradi cevi i delova MP 40 i 44, a u Gu­
zenu II (u zimu 1944/45), u podzemnoj fabrici, štancovana su i ukla-
pana postolja mašinskih pištolja.
Koncernu Štajer-Dajmler-Puh AG pripadao je, takode, Nibe-
lungenverk St. Valentin, gde su izradivani tenkovi modela »Panter«.
Od 2. 5. 1942, u Viner Nojštatu je osnovan Rax-Verke G.
mbH za proizvodnju A-4 rakete. Tu je ubrzo okupljeno 2700
gradevinskih radnika i mauthauzenskih zatočenika, da bi najpre
završili objekat za proizvodnju. Montaža V-2 rakete otpočela je 15.
10.1943. godine. Kako je, medutim, prostor Viner Nojštata, od leta
1943, postao meta savezničkih bombardovanja, delimično je razo-
ren Rax-Verke. Stoga je podlogor Viner Nojštat rasformiran 17.11.
1943. Međutim, u vinernojštatskom Rax-Verke otpočela je, maja
1944, proizvodnja lake marinske artiljerije, pa je logor ponovo usta-
novljen 5. 7. 1944. godine. Tako je u njemu ponovo smešteno 700
mauthauzenskih zatočenika iz Rax-Verkea.
Centru vazdušnog naoružanja vinernojštatskog prostora pri­
padao je i Viner Nojdorf, gde je 1941. osnovana Fabrika avionskih

126
motora Ostmark. Na traženje generalnog direktora firme Štajer-
Dajmler-Puh, dr Majndla, Himler je izdao dozvolu za upućivanje
mauthauzenskih zatočenika, radi instaliranja novog logora. Podlo-
gor Viner Nojdorf egzistirao je do 1. aprila 1945, sa prosečno 2500
zatočenika, koji su pretežno izradivali avionske motore i obavljali
gradevinske radove. Fabrika avionskih motora Ostmark imala je
pogone u hali 4 podlogora Švehat. Upošljavala je 2568 mauthau­
zenskih zatočenika.
Početkom 1944, dovedeno je višestotina zatocenika u Hinter-
bril kod Medlinga. Radili su na montaži noćnih lovaca »He-219« a
kasnije »He-162«. Zatočenici su prethodno ispumpavali vodu, a
potom su izradili dve štolne od više stotina metara dužine. Za-
točenički logori u Vin-Florisdorfu, Švehatu i Hinterbrilu rasformi-
rani su 30.3.1945. godine. Početkom 1944, izvestan broj zatocenika,
angažovanih u avionskoj proizvodnji, razmešten je po štolnama u
Melku, Guzenu, Pegau i Lajbnicu.
Velika koncentracija mauthauzenskih zatočenika usledila je
u prostoru Linea, gde su bili prvenstveno angažovani na izradi
oružja u Herman-Gering Hinterverku. U Lincu su postojala tri po­
dlogora Mauthauzena. Od 22.5.1944. do 5.5.1945, u Lincu III nala­
zilo se oko 5500 zatočenika, uposlenih, pre svega, u čeličani G.mbH.
Kako su teškim bombardovanjem, 8,25 i 26.7.1944, razorena proiz-
vodna postrojenja fabrike čelika, zatočenici Linea I premešteni su
u Line III.
Delatnost zatočenika u izgradnji štolni i proširenju odredenih
podzemnih prostorija, dostigla je, početkom 1944, ogromne razme-
re. Tako je, npr. 1944, u Ebenzeu i Melku angažovano prosečno po
7000, u Guzenu II oko 11.000, u Šliru oko 700, u Aflencu oko 500
zatočenika. U oba logora Ljubelja, Jug i Sever, radilo je oko 1000,
a u jesen 1944, isti broj zatocenika angažovan je na izgradnji štolni
i probijanju tunela.
Podrumi Redl-Cipf pivare u Šliru bili su, od 11. oktobra 1943,
prošireni od zatočenika. Zatim je u instaliranim pogonima dobijana
teena kiselina za V-2 rakete. Tu je radilo oko 400 do 700 zatocenika.
Od 14.4.1945, neko vreme se u podlogoru Šlir nalazila ekipa falsi-
fikatora »Bernhard«. Ona je iz Zaksenhauzena najpre dopremljena

127
u KLM, a odatle prebačena u Šlir. Zatočenici Šlira prevedeni su
3.5.1945. u Ebenzee.81
Od jeseni 1943, angažovana je masa sovjetske, poljske, jugo-
slovenske, italijanske i francuske dece, odnosno omladine u kame-
nolomima Guzena i Mauthauzena, ali i u fabrikama naoružanja i na
izgradnji štolni. Fizički slabiji i iznemogli omladinci upotrebljavani
su za ljuštenje krompira.
U manjem ili većem broju, na svim opisanim poslovima, an-
gažovani su i jugoslovenski zatočenici. Nemoguće je ustanoviti nji-
hov tačan broj po radnim jedinicama, ali ih je najviše bilo: u Guze-
nu, Ebenzeu, Lincu, Viner Nojdorfu, Gros Ramingu, Štajeru, Mel-
ku, Šliru, Lajbnicu i još ponekim podlogorima. Kada je reč о radnim
obavezama, neophodno je videti pod kakvim su ih uslovima i okol-
nostima izvršavali logorski zatočenici.
Guzen je bio najveći i po vremenu osnivanja najstariji podlo-
gor KL Mauthauzen. Pored rada u obližnjim kamenolomima, tamo
je Meseršmit pripremao serijsku proizvodnju »Me-109« i »M e-
110«. U velikim drvenim halama, koje su podigli zatočenici,
izradivane su površine i trupovi aviona. Radno vreme iznosilo je 12
časova po smeni. Budenje u 4.05 ujutru. Udarci su pljuštali kao kiša,
ukoliko se neko ne bi dovoljno brzo oprao u hladnoj vodi, ili ako
postelje nisu bile nameštene pod konac. Oko 4.40 sati vršeno je po-
strojavanje i prebrojavanje, uz nezaobilazne ćuške i udarce.
Na rad se odlazilo u 6 sati, u pratnji naoružanih esesovaca. Je­
dinica za izradu nosećih površina iznosila je 500 zatočenika po sme­
ni. U radnoj hali, od buke velikog loma, nije se mogla čuti ni sop-
stvena reč. Nadzor u odeljenju vodili su civilni majstor i kapo. Ka­
poi su najvećim delom bili nemački kriminalci. U rukama su
držali gumena creva za udaranje i tako nadgledali rad. Najmanje
greške uzimane su kao sabotaža. Kazna je iznosila 25 udaraca
crevom po zadnjem delu tela. Dnevna norma po smeni iznosila
je 10 površina. Mnogo je bilo ručnog rada: sečenje pleha, savijanje,

81 Prikaz radnih obaveza zatočenika KLM u pojedinim proizvodnim pogonima

raden je na osnovu odeljka »Arbajtsajnzac« Maršalekove Istorije KLM , 91-110.

128
nitne, bolcne i sl. Izvodili su ih neuki zatočenici. Za garantovanje
proizvodnje bez greške, postojala je kontrola od zatočenika.
Kada bi jedna površina bila završena, 15 do 20 zatočenika bi
je odnosilo u prskaonicu, a odatle na mesto utovara. Sve se to radilo
običnom fizičkom snagom, bez kranova. Ukoliko sve nije išlo tečno,
galamili su i urlali esesovci i kapoi. Jedina pauza bila je za vreme
prijema hrane. Ispred hale, kante s jelom su poredane u vise redova.
Kraj njih su stajali kapoi naoružani močugama. Prvi zatočenici bi
odmah polegali po kantama, pa su mnogi ostajali bez jela. Preko zi­
me zatočenici su se tiskali oko peći. Kada bi ih primetio kapo, bru-
talno ih je tukao svakog ponaosob. Otprilike na 400 m udaljenosti
od radne hale, po nalogu firme Meseršmit u brdu su izgradene pod-
zemne štolne. Tamo je premeštena proizvodnja, da bi se obezbe-
dilo nastavljanje rata. Pri alarmu (vazdušnoj uzbuni), štolne su
služile kao sklonište zatočenika. U njih je vodio samo jedan ulaz.
Zatočenici su gonjeni motkama i psima, pri čemu su slabiji bivali
bukvalno pregaženi u velikoj panici.82
Rad hiljada zatočenika podlogora Ebenzee obavljan je radi
osnivanja gorostasne fabrike tenkova i teškog oružja. Radilo se u al-
pskom predelu pod nepovoljnim klimatskim uslovima. Vladala je
oštra zima s obilnim padavinama i čestim mrazevima. Radilo se od
jutra do mraka na otvorenom prostoru i pod najtežim uslovima. Ka-
nali su iskopavani u smrznutoj kamenitoj zemlji, putevi gradeni na
strmim obroncima, šume krčene u snegom zavejanim Alpima. Svi
poslovi obavljani su golim rukama, bez ikakvih pomoćnih naprava
i mašina. Najgore od svega bilo je neprestano batinanje i bičevanje
zatočenika od strane esesovskih nadzornika.
U jesen 1943, zatočenici mnogih podlogora počeli su graditi
podzemne tunele i galerije, gde je trebalo smestiti čitave industrij-
ske gradove. U Ebenzeu je bila predvidena izgradnja rafinerije naf-
te i fabrike tenkova i teškog naoružanja. To je zahtevalo novu i pro-
točniju železničku vezu s Lincom i Salcburgom. Kada je započeta
izgradnja galerija i podzemnih tunela, učestale su brojne nesreće na

82 AM M (V/3/60), Horst Kajmling - Sećanje.

129
radu. Fabrika jednostavno nije predvidela bilo kakve mere osigu-
ranja radnika od rušenja kamena. Gradeni su tuneli do 10 i 12 m
visine; ogromni podzemni hodnici i galerije duge na kilometre. Ra-
dovi su izvodeni u krhkom vapnencu, a da nigde nisu bile postavlje-
ne bilo kakve skele i svpdovi za zaštitu borera i minera. Radilo se i
nedeljom i praznikom. Broj zatočenika koji su poginuli samo od
odrona kamena prelazio je nekoliko stotina.83
Zatočenici podlogora Viner Nojdorf bili su razmešteni u 18 rad-
nih jedinica. Rad u fabričkim halama bio je podnošljiviji od poslova
na otvorenom prostoru. Zatočenik Milan Radosavljević radio je u tzv.
»ugljenoj jedinici« (Kohlenkommando), na utovaru uglja. Rad je bio
izuzetno naporan, a posebnu mu je nevolju pričinjavalo što je ostao bez
obuće. Po zimskom vremenu radio je bosonog. S ogromne gomile to-
varili su ugalj u kolica i preko daske ubacivili u vagone, kojima je od-
vožen do fabrike. Milan je noge uvijao hartijom od cementnih vreća,
ali se ta »obuća« brzo raspadala zbog vlage. Onda je nastojao da za-
trpa noge u ugalj i zagreje ih bar za trenutak. Na njegovu nesreću
primetio ga je esesovski stražar, koji je stajao na vrhu gomile uglja.
Odmah ga je pozvao da mu pride i tako ga je snažno udario pesnicom
da se Milan skotrljao na dno gomile. To je zatim ponovio još dva pu-
ta. Onda mu je naredio da kolica napuni do vrha ugljem i gura ih uz-
brdo preko neke daske. Natčovečanskim naporom izvršio je ovo na-
redenje uz kišu batina i tako spasao glavu.84
Nimalo bolje nije bilo ni grupi zatočenika podlogora Viner
Nojdorf, uposlenoj na kanalizacionim radovima. Nailazila je pozna
jesen, otpočele su slane, proletale su snežne pahuljice i padala le-
dena kiša. Kanalizacija se nalazila pored fabrike. Prepuna vode i
blata, predstavljala je pravu kloaku. Jedni su blato izbacivali na po-
moćnu skelu iznad glava, zatim drugi na površinu, a treći su nešto
dalje uklanjali blato i mulj. Oni koji su radili u samom kanalu, na-
lazili su se čitavog dana u blatu i vodi, koja im je, uz to, sa skele curila

83 Hrvoje Macanović, Izjava Centralnoj gradskoj komisiji za utvrdivanje ratnih

zločina u Zagrebu.
84 Milan Radosavljević, Sećanje, IAB, 4808/MG-914.

130
niz vratove. U logoru su morali da se očiste za smotru što je bilo go­
tovo nemoguće, pa je opet dolazilo do kažnjavanja. Mokru odeću
stavljali su preko noći ispod svojih tela, ne bi li je nekako osušili do
jutra, kada je započinjao novi radni dan.85
U jednoj jedinici »Lene« (po imenu firme koja je izvodila ra-
dove), u Gros Ramingu, oberkapo je bio Kolo, a pomoćni kapo Kar-
lo Šmit. Ovaj drugi je jednoga dana pokupio sve, do krajnjih granica
iscrpene zatočenike i odveo ih kraj reke da golim rukama iz ledene
vode izvlače krupno kamenje. Mnoge je brzo izdavala snaga i ne-
moćni su se stropoštavali na tlo. Smit bi onda naredivao fizički
snažnijim zatočenicima da usprave palog, kome bi zatim stavljao lo-
pate ispod jedne i druge miške, poduprevši ga jednom lopatom iz-
medu plećki. A potom bi se ludački cerio i divio svom »izumu«.86
Zatočenici podlogora Line radili su u topionici železa. Bio je
to veoma težak posao. Kogod iznemogne šalju ga na lečenje ili u
krematorijum. Marta 1945, glavna železnička stanica u Lincu po-
rušenaje bombardovanjem savezničke avijaeije. Zatočenici su da-
nonoeno radili na njenom raščišćavanju. SS-straža otkrila je vagon
pun kristalnog šećera i naredila zatočenicima, da narednog dana
donesu platnene vreće i opljačkaju vagon. Razume se da oni, pri to­
me, nisu propustili priliku da nogavice od pantalona i rukave košulja
napune šećerom. Bili su iznenadeni »tolerantnošću« esesovaca. Ali,
kada su prispeli u logor, temeljno su pretreseni i oduzet im je sav
šećer. Svaki je, pri tome, dobio udarac po glavi i ledima. Isto im se
dešavalo i kada su sa radnog mesta krišom donosili gorivo za peć,
koje bi bilo otkriveno prilikom pretresa.
Inače, prva grupa koja je prispela u podlogor Line bila je sa­
stavljena pretežno od Jugoslovena. Kako je medu njima preovla-
davala nekvalifikovana radna snaga, dodeljivani su im najteži po­
slovi. Lagereiteste se zvao Adam i bio je logorski »bog«. Pljačkao
je zatočeničke pakete, a jednim udarcem obarao bi ih na tlo.87
85 Vukm an Ninković, Sećanje, SU BNOR Srbije.
86 Ž. Đorđević, n.d., 169-170.
87 Ž arko Fogaroš, Sećanje, IAB, M G - 755.

131
 U Rogendorfu izgrađena je, u planinskoj utrobi, fabrika za
izradu kugličnih ležajeva. Tokom zime 1944/45, grupe kvalifikova-
nih radnika, iz obližnjeg podlogora Melk, bile su zaposlene na
brušenju kugličnih ležajeva, koji su u tonama odvoženi iz fabrike
specijalnim kompozicijama. Istovarivanje, valjanje i utovarivanje u
kamione dinäma i generatora, teških do 8 tona, obavljano je bez
ikakvog pomoćnog pribora, osim drvenih oblica. Zatočenici su ra-
dili jedino snagom mišića, uz stalnu ledenu kišu od koje se odeća
lepila uz kožu, neprestano pod batinama. Po završenom poslu, pot­
puno mokri pešačili su desetak kilometara do logora. Zakasnivši s
povratkom, ostajali su bez pokrivača, a nisu imali ni mogućnosti da
prosuše mokru odeću.88
Zatočenici podlogora Sent Egi radili su na seči drva u planini,
a zatim ih nosili niz padinu. Osim toga oformljena je i jedinica za
izgradnju bunkera. Zivojin Nedeljković, iz Resnika, bio je najpre
kočničar na vagonetu, a potom je, s Rusom Nikolajem, prenosio
džakove cementa do mešalica. Za sve vreme rada, stražar ih je uda-
rao prutom, zabavljajući se na taj način. U jednom trenutku, Ni-
kolaj se bacio pod voz, rekavši: »Nećete me vise tući«. A nemački
stražari su komentarisali: »Baš je ovaj glup, još malo, pa bi se oslo-
bodio svega«.89
Prvi radni zadatak zatočenika podlogora Lajbnic bio je vezan
za izgradnju i uređenje fabričke hale. Po završetku ove prostorije,
prešlo se na montiranje mašina koje su veoma brzo snabdevene si-
rovinama za rad. Uz angažovanje zatočeničke radne snage i ruko-
vodnog kadra (poslovoda, tehničara i inženjera), fabrika je ot-
počela prvu proizvodnju, pod imenom »Kalkštajnverke«. Rad se
odvijao po lančanom sistemu.90Inače, prema knjizi evidencije, u po-
dlogoru Grac-Lajbnic ukupno se nalazilo 920 zatočenika iz raznih
zemalja, medu kojima 78 Jugoslovena i jedan »Hrvat«.

88 Christian Bernadak, Deveti krug (prevod - naslov originala: Le neuvieme cercle),

Zagreb, 1981,255-256.
89 Živojin Nedeljković, Sećanje, LAB, MG.
90 Gojko Babić, Sećanje (kod autora).

132
 Podlogor Šlir, ili Redl-Cipf, nalazio se na močvarnom tlu. Tu
je izgrađivana fabrika za proizvodnju »spasonosnog« oružja »V-2«.
Zatočenici su najpre probijali tunel u brdu. Radilo se po svakom
vremenu, sa drvenom obućom. Rad je tekao neprekidno, pri čemu
su noćne smene obavljale posao pod reflektorima. Kapoi i paliri -
slobodni radnici - gonili su zatočenike na sve brži i brži rad.91
Zatočenici podlogora Švehat (udaljen 15 km od Beča), dodelje­
ni su na rad fabrici aviona »Hajnkel« (Heinkel). Rad je trajao od 6
ujutru do 6 naveče, sa prekidom od 40 minuta za ručak. Ali, veoma
često su zatočenici i posle tog vremena morali da rade u samom lo-
goru, po dva i više sati. Maksimalno vreme za spavanje iznosilo je
6 sati. U fabrici se radilo u dve smene. Noćna smena, zbog čestih
»alarma« prilikom vazdušnih napada, spavala je daleko manje, ni
dva sata.92
Jugosloven Marko Radović, sa grupom zatočenika, noću je
odvođen iz glavnog logora u Perg (udaljen oko 15 km). Tamo su u
jednoj šumi zakopavali leševe zatocenika. Najpre su kopali rupe ve-
ličine sobe, a onda je pristizao kamion, koji bi izručivao po 200
leševa na gomilu. Zatočenici su na leđima prenosili po jedan leš i
spuštali u jamu. Dole su ih slagali po redovima. Kad završe red po-
spu ga krečom, a onda preko njega dolazi drugi i tako sve do vrha.93
Austrijanac Anton Černi (Černy), radio je valjda »najneo-
bičniji« posao od svih zatočenika. U KLM je dospeo još 1938. go­
dine. Verovatno, kako piše, krajem 1944, u KLM je cirkulisalo pi-
smo, da se prijavi svaki zatočenik koji može da doprinese pobedi ne-
mačkog Rajha. Ocenjujući to kao priliku da preživi logor, Černi se
prijavio i objasnio kako ima iskustva u oplemenjivanju vazduha. Ta-
kav vazduh može se koristiti za kretanje motornih vozila. To isku-
stvo nazvano je »repulzija«. Na osnovu prijave, premešten je iz
KLM u »Specijalnu jedinicu Beč« (Sonderkommando Wien). Ta­
mo su se već nalazila četiri zatočenika - »pronalazača«. Boravili su
91 Ramiz Prušević, Sećanje, LAB, M G - 909.
92 Ljubiša Nikolić, Sećanje, Arhiva V.I.I., inv. br. 12319.
93 M arko Radović, Sećanje, ISB, 4742/MG - 852.

133
u posebnoj prostoriji, u tadašnjoj kasarni Rozenhigl (Rosenhügel),
Beč XIII. Tu je radio na svom »patentu«, a imao je slobodu kretanja,
pa je ponekad odlazio i u grad. Početkom januara, vraćen je,
medutim, u KLM. Pretpostavlja da je to učinjeno zbog nečije pri-
jave da je odlazio u grad. U KLM je odležao 30 dana u bunkern, a
onda je morao nastaviti svoj »pronalazački« rad u stolarnici. Od
pronalaska nije bilo ničeg, ali je Černi postigao osnovni cilj: za sve
vreme rada na »pronalasku«, odnos prema njemu bio je veoma ko-
rektan i nikada mu nije ugrožen život. Očito da je nailazilo vreme
u kojem se nacistička Nemačka hvatala svega kao davljenik za slam-
ku.94

94 A nton Černi, Sećanje, AM M (В) 39/3.

134
 SLOBODNO VREME

Čovek je biće koje se na sve navikava.

F. M. Dostojevski

U meri u kojoj su ga uopšte imali, zatočenici su slobodno vre-

me, van radnih obaveza, koristili na različite načine.
Nedelja je, po pravilu, bila Slobodan dan zatočenika, razume
se, ukoliko njihova radna jedinica nije obavljala poslove gde se nije
dopuštao prekid i zastoj. Poznanici su se medusobno posećivali i
razmenjivali vesti i novosti. Neradnim danom se ukazivala mo-
gućnost »organizovanja« bilo čega za jelo, jer to je bila opsesija svih
zatočenika. Ovde je neophodno objasniti značenje reči »organizo-
vati« u najvećem broju koncentracionih logora.
Krada je od logorskih vlasti ocenjivana kao jedan od najtežih
prestupa i neretko izjednačavana sa sabotažom. A životni uslovi su,
moglo bi se reći, primoravali zatočenike na sitnije ili krupnije krade
u borbi za opstanak. Taj vid nedozvoljenog prisvajanja nazivan je
»organizovanje«, jer su zatočenici jednostavno strahovali i da izgo-
vore reč krada. Tako se govorilo: »organizovati supu«, »organizo-
vati cigarete«, »organizovati čarape«, »organizovati...«.
Nedelja po podne služila je, takode, da se uredi »garderoba«
i obave krpljenja. Štopovane su čarape, ručno »šiveni« prsluci, pa i
štrikani džemperi od vunice dobijene paranjem starih odevnih stva-
ri ove vrste. Takode, šišana je kosa uz obavezan zatočenički znak
raspoznavanja (štrafta po sredini glave).
U glavnom logoru, kao i u ponekim podlogorima, nedeljom
po podne održavana su pojedina, »sportska« takmičenja. Medutim,
samo je neznatan broj zatočenika, pre svega onih koji su se nalazili
u povlašćenim radnim jedinicama, uzimao učešća u sportskim pri-
redbama. Najčešće su to bili zatočenici koji su radili u kuhinji, ma-
gacinu i sličnim mestima gde se moglo doći do vise hrane.

135
 Fudbalske ekipe, u glavnom logoru i podlogoru Guzen, imali
su Nemci, Spanci i Poljaci. Pojedini jugoslovenski fudbaleri nastu-
pali su u ekipama mešovitog nacionalnog sastava. Nije teško pogo-
diti na čijoj su strani bile simpatije navijača-zatočenika u susretima
između nemačke i ekipa drugih zemalja.
Navijačke »strasti« još vise su dolazile do izražaja u boks-mecevi-
ma izmedu boksera Nemadke i drugih nacionalnosti. To je svakako
bila jedinstvena prilika kada se moglo uzviknuti: »Udri ga...!« Od
Jugoslovena je, ponekad, na navaljivanje svojih drugova, nastupao
Vladimir Čobanovid, bivši prvak svoje zemlje. Izgladneo i bez kon-
dicije, kao izvrstan tehničar, uspevao je jedino da pruži častan otpor
dobro istreniranim i punim snage nemadkim bokserima. U podlo­
goru Lajbnic, rvao se Jugosloven Gojkö Babic, takode, bivši jugo­
slovenski šampion u ovoj sportskoj disciplini.
Zatočenicima je bilo dozvoljeno jednom nedeljno pisanje pi-
sama najbližoj rodbini. Pisma su morala biti napisana na nemadkom
jeziku. Jedino je republikanskim Špancima bilo dozvoljeno, od leta
1943, pisanje poštanskih karata na svom jeziku. Sva pisma i poštan-
ske karte bili su strogo cenzurisani u logorskom poštanskom centru.
Sumnjiva i nejasna mesta su precrtavana ili su naprosto uništavana
takva pisma.
Dozvole za pisanje obidno su deljene po blokovima. Kako
vecina zatocenika nije vladala nemadkim jezikom, pomoc su im
pružali njihovi drugovi i poznanici, a ponekad nemacki i austrijski
blokovski funkcioneri (uglavnom uz nadoknadu iz paketskog
sadržaja). Jevrejima je veoma retko dozvoljavano javljanje iz logo­
ra, a sovjetskim gradanima bila je uskradena takva mogudnost. Od
jugoslovenskih zatocenika pismeni kontakt s rodbinom prvi su
ostvarili Slovenci, a Srbi tek od jeseni 1943. godine.
Karte i pisma bili su jednoobraznog izgleda i sa štampanim ob-
jašnjenjima i obaveštenjima. Na prednjoj strani poštanske karte,
nalazio se odštampan raspored »pismenog saobraćaja«, prema ко­
т е je svaki zatocenik mogao mesecno da prima jedno pismo ili jed-
nu kartu. Pisma su mogla da sadrže samo 15 redova na jednoj strani.
U napomeni je stajalo da su dopuštene novdane pošiljke, jer »za-
todenici u logoru mogu sve kupiti«. Stoga se, do decembra 1942, ni-

136
su mogli primati paketi s namirnicama i pojedinim odevnim stvari-
ma. Na zadnjoj strani, nalazili su se podaci о pošiljaocu dopisne kar­
te (naziv logora, oznaka bloka i sobe).
Oko šest nedelja posle odašiljanja poštanske karte, novodo-
vedeni su mogli pisati i prva pisma. I ona su bila klisetirana po formi.
Na prednjoj strani papira s linijama, slično dackim sveskama, uti-
snuta su istovetna uputstva, kao i na poštanskoj karti. Po svakom
sadržaju pisma su predstavljala obične floskule. Svako pismo oba-
vezno je započinjalo: »Zdrav sam i dobro mi je...« (Ich bin gesund
und es geht mir gut...). A u daljem tekstu izražavana je zahvalnost
na upućenim novčanim pošiljkama i paketima, uz pozdrave člano-
vima porodice i bližoj rodbini. Zatočenici su, ipak, svojevrsnom me-
tonimijom uspevali da saopšte porodicama u čemu osećaju najveću
oskudicu. Tako su slali »pozdrave«: tetki Masni, stricu Duvandžiću,
teči Grudnjakoviću, kumu Šećeroviću, prijateljima Pršutkoviću i
Suvorebrakoviću, susedu Čarapiću i tome slično. Jer, posle prvih pi-
sama, počeli su da pristižu i paketi. Od Jugoslovena pakete su, ta-
kođe, prvi počeli da primaju Slovenci, a tek, prilično kasnije i Srbi.
Paketi su zatočenicima donosili radost, a ponekad i golemu
nevolju. Sadržajnije pakete zapažale su blokovske starešine, očeku-
jući svoj deo. Neki logoraši iz Jugoslavije znali su da treba dati »caru
carevo«, a »bogu božje«, pa su tako izbegavali ozbiljnije nedaće.
Drugi, opet, nisu nikako mogli da prihvate nečije »pravo« da čeru-
paju tudi paket. Tako je jedan Jugosloven platio glavom samo zato
što logorskom starešini nije hteo da »proda« primljeni džemper, ko­
ji je ovome »zapeo za oko«. Na osnovu spiska poslatih mu stvari,
zatočenik SvetislavTrošićje primetio da nedostaju pet paklica ci-
gareta, što znači da je vršeno njihovo potkradanje prilikom kon-
trole.
Ovde bi se moglo postaviti pitanje, da li je organizacija Crve-
nog krsta činila nešto na ublažavanju tegoba logorskih zatočenika.
Jer, pakete je, u celini posmatrano, primao gotovo zanemarljiv broj
zatočenika. Sem pred sam kraj rata, zatočenici nisu dobijali pakete
ili novčane pošiljke od ove humanitarne organizacije. Iz već pominja-
nog fonda BdS, može se videti da je za sve vreme okupacije u Beo­
gradu postojala organizacija Crvenog krsta (u istim prostorijama

137
kao i danas), istina pod nemačkim »protektoratom«. Kada se radi
0 zatočenicima koncentracionog logora Mauthauzen, pronadeno
je nekoliko pisama SCK u kojima se moli za obaveštenja о pojedi-
nim zatočenicima. Dopisi su, uglavnom, upućivani indirektno, to
jest preko Zapovednika policije sigurnosti i službe bezbednosti za
Srbiju. Odgovori uprave logora stizali su BDS-u s najkraćim infor-
macijama, a u jednom se, s neskrivenom dozom ignorisanja, na-
glašava da Crvenom krstu treba uskratiti obaveštenje.
U KL Mauthauzen i pojedinim podlogorima, postojao je i ne-
kakav redukovani kulturni život. Svodio se na muziciranje, pisanje
ili izgovaranje stihova, organizovanje najskromnijih pozorisno-za-
bavljačkih tačaka. U glavnom logoru, muzičke grupe bile su, uglav­
nom, sastavljene od Nemaca, Austrijanaca i Belgijanaca; u Guzenu
od Poljaka, Nemaca i nekoliko Španjolaca. U podlogoru Viner Noj-
dorf, lekar - zatočenik (Slovenac) odveo je Roma Miloša Kostića
u magacin pun muzičkih instrumenata da odabere violinu. Zvucima
je Kostić ublažavao jad i tugu bolesnika, vraćajući ih, bar za trenu-
tak, u zavičaj. U istom podlogoru, Jugosloven »Camil« duhovito je
vršio »radio-prenose« fudbalskih utakmica, a Dragoslav Rakonjac
imitirao čoveka »pod gasom«. Poljaci su, u Guzenu, sastavljali sti-
hove, iz kojih su izbijali čežnja za domovinom i čemer logorskog
života.
U logoru je cvetala i »divlja trgovina«. Obavljala se, mahom,
u večernjim satima, posle povratka grupa sa rada. Trgovalo se svim
1svačim: salamom, hlebom, margarinom, koncem, košuljama, čara-
pama i drugim. Prodavci bi se poredali kraj uzdužnog zida barake,
a kupci su razgledali »robu« i cenjkali se kao na pijaci. Jedinstvena
moneta bile su cigarete, čiji se »kurs« menjao zavisno od ponude i
potražnje. Primera radi, hleb od 1200 grama vredeo je 30 cigareta,
salama za jedan obrok 3, a supa 4 cigarete, itd. Da objasnimo otkuda
cigarete u logoru.
Zatočenici koji su radili u proizvodnim pogonima primali su
nedeljno 7-9 cigareta. Nepušači su ih koristili kao monetu za kupo-
vinu prehrambenih i drugih proizvoda. Deo svog mizernog sledo-
vanja hrane, strasni pušači su prodavali za cigarete, što je bilo go­
tovo ravno samoubistvu. Inače glavni trgovci su bili kriminalci svih

138
nacija, koji nisu oskudevali u cigaretama. A do njih su dolazili na
razne načine, izmedu ostalog, i kockom. Beogradski kriminalac
Đorđe Milenković nabavio je špil karata kojima bi začas opelješio
naivne zatočenike. Tako je, gotovo u svakom trenutku, raspolagao
sa vise stotina komada cigareta raznih vrsta.
Pored izvodenja klasičnih kompozicija (na primer, uvertire
Sumanovog »Manfreda«) negovana je i kafanska muzika. Uz nju su
išle i »okretne igre« muških parova. Vezano s ovim, neophodan je
osvrt na jednu pomalo neobičnu pojavu, karakterističnu za veće na-
cističke konclogore.
U nabrajanju kategorija zatočenika KL Mauthauzen pome-
nuti su homoseksualci koji su čak nosili posebne oznake. Ali, »lju-
bavni« odnosi osoba istog pola u logoru se nisu svodili samo na »re-
gistrovane« homoseksualce. Ova pojava bila je daleko raširenija
medu zatočenicima. Blokovski personal je u tome imao dominan-
tnu ulogu. Raspolažući dovoljnim količinama hrane, mogli su medu
mladićima iz raznih zemalja birati »partnere«. Logorskim slengom
takve osobe nazivane su »mlade lutke« (Puppenjunge). Njihovi
»zaštitnici« su im obezbedivali »bolji život« (oslobadani su rada, no­
sili čistu i urednu odeću, brijali se svakodnevno). Bilo je tragiko-
mično posmatrati »strasno zagrljene« piesacke parove blokovskih
starešina i njihovih »mladih prijatelja«, koji su se vrteli po taktu mu-
zike u dvorani šrajbštube.
Jednoga dana, medu zatočenicima se pronela gotovo nevero-
vatna vest da će u logoru biti ureden bordelj, što se, ubrzo, pokazalo
kao stvarnost. Uskoro su logoraši primetili grupu mladih, lepuška-
stih žena. A onda je došao komandant i održao sledeći govor: »Za-
točenici, svojim angažovanjem uspeo sam da dode do promene
u logorskom životu. Ove dame su došle zbog vas i nadam se da
ćete se prema njima pristojno ponašati. Svaki ко ima drugačije
mišljenje, biće iz toga isključen. Unutra mogu ići samo Nemci, u
prvom redu blokeltesteri, kapoi i najmarljiviji radnici. Ulaznica:
jedna marka«.
Već prve večeri »lepoticama« je priredena serenada. Dovede-
na je najbolja muzička kapela da bi na zavodljiv način izvela: »Po-
kloni mi tvoj osmeh, Marija« (Schenk mir dein Lächeln, Maria),

139
»Tamo, dole u Lobau« (Da, drunten in Lobau), »Svi dani nisu ne-
delja« (Alle Tage ist kein Sonntag), i dr.95
I mada je u prvo vreme pristup »kući ljubavi« bio dozvoljen
samo nemačkim zatočenicima, na jednoj strani bilo je ukupno dva-
deset žena, na drugoj - nekoliko hiljada muškaraca. Osim toga, u
Guzenu se nalazilo 14 žena, a bilo ih je i u nekim drugim podlogo-
rima. Sigurno se nameće pitanje, ко su bile žene koje su u jednom
koncentracionom logoru upražnjavale »najstariji zanat na svetu«.
Dvadeset žena, od kojih devetnaest Nemica i jedna Poljakinja,
dovedene su iz koncentracionog logora Ravensbrik. Njihove blok-
firerice su im objasnile da će, ako se budu dobro »vladale« u bu-
dućem logoru KL Mauthauzen, po isteku pola godine biti puštene
na slobodu. I žene su se prijavile dobrovoljno, računajući da je bolje
prihvatiti »ponudu«, nego neminovno skončati u Ravensbriku.
Priča о njihovom životu u logoru bila bi previše žalosna i tužna. Na
kraju, treba još samo konstatovati da je obećanje о puštanju na slo­
bodu bila samo jedna od bezbroj laži nacističkih upravljača. Sve ove
žene, pred kraj rata, mimo njihove volje, uključene su u ženske ese-
sovske jedinice. Inače, о postojanju logorskog bordelja, ili za-
točeničkim žargonom nazvanog »pufa« (u nemačkom jeziku obe
reči imaju isto značenje - javna kuća), znao je i sam vrh nacističke
piramide. Polovina sume od »ulaznice«, pripadala je komandanturi
KLM i Glavnoj upravi SS-a.
Čitav taj tmurni i kontroverzni logorski život mogla je pone-
kad da razvedri i najobičnija sitnica. Neku vrstu »osobenog znaka«
podlogora Lajbnic predstavljala je, izvesno vreme, jedna svraka.
Našao ju je zatočenik za vreme rada i uneo u logor. Brzo je postala
sveopšta ljubimica. Šetkala se kaćiperno, kao da je logorašima žele-
la da pokaže kako im nalikuje svojim šarenim izgledom. Često su
je i esesovci uzimali u ruke, bez ikakve pakosti.

95 Edm und Richard Stantke, Mordhausen, M ünchen (bez godine izdanja), 24-25.

140
 AVET GLADI

Glad je bila jedno od najstrašnijih oružja nacista

и njihovom nastojanju da unište čoveka.
Hristian Bem adak

Nacisti su sistematski podržavali glad u koncentracionim lo-

gorima. Glad je bila stalno grčenje želuca koji se sasvim malo na-
punio dnevnim obrocima hrane. Na ljudskim kosturima u KL Mau­
thauzen bila su najčešće živa još samo dva izbuljena oka. Hiljade za-
točenika umiralo je od gladi, pošto bi za samo nekoliko meseci gu-
bili desetine kilograma svoje normalne težine.
Istraživači ishrane tvrde da je čoveku koji ne radi potrebno
oko 2300 kalorija, a radnim ljudima, zavisno od posla, 3000 do 5000
kalorija dnevno. Dnevna vrednost ishrane radnog zatočenika u
KLM godinama je iznosila 1400 do 1500 kalorija, mada je i od toga
bilo permanentnih zakidanja. Pri kraju rata došlo je do drastičnog
smanjivanja obroka hrane.
Kad bi im se iscrple poslednje naslage potkožne masti, za-
točenici su izgledali kao kosturi uvijeni u kožu i dronjke odeće. Tada
su njihova tela počela proždirati sama sebe, gubeći, pri tome, svaku
otpornu snagu. Organizam je probavljao vlastite proteine i dolazilo
je do atrofije mišića.
Stručna literatura konstatuje, da umerena faza gladovanja
predstavlja stadijum kada telesna težina pada 15 do 20%. Tada su
mogući različiti simptomi i avitaminoze. Intelektualna sposobnost
popušta, a uočljivi su indiferentnost i apatija. Najjače subjektivne
tegobe su: osećaj gladi, malaksalost, zamor, zimogrožljivost i vrto-
glavica. Izuzetno teško gladovanje je kada telesna težina padne pre-
ko 40 odsto. U takvom slučaju, postoji neposredna opasnost po
život. Tada se javljaju razni edemi i otoci, naročito na nogama.
Prvi period gladovanja doživeo je svaki zatočenik već u karan-
tinu. Prelaskom u radne jedinice situacija se donekle menjala u po-

141
zitivnom ili negativnom smeru. Oni kojima bi se ukazivala prilika
da nešto »organizuju«, primaoci paketa ili pomagani od drugova
imali su nekakve izglede da prežive logor. Medutim, takvi su činili
manjinu u KL Mauthauzen i njegovim podlogorima. Ogromna
većina zatočenika bila je osuđena na brže ili sporije umiranje od gla-
di i njenih posledica.
Osećaj gladi delovao je i na psihu zatočenika. Izgladneli su u
svakoj prilici govorili о hrani. Prisećali su se domaćih jela i raznih
»đakonija« iz srećnijih vremena. Ulivajući sebi nadu da će nekako
ipak preživeti logorske strahote, medusobno su se pozivali na bo-
gate gozbe i čašćavanja kada dočekaju slobodu. Glad se zatočeni-
cima uvlačila i u snove. Noćima su sanjali kako neko omiljeno jelo
halapljivo gutaju, gutaju... dok ih prekid sna ne bi vratio u turobnu
stvarnost. A, onda bi žalili što bar u snu ne »slistiše« svu hranu.
U svojoj »Istoriji KLM« Maršalek gladovanje u logoru deli na
tri stadijuma.96
U prvoj fazi izgladneli su još aktivni u nastojanju da se domo-
gnu hrane. Oni vrše razmenu namimica, dajući, na primer, dve kriške
kobasice ili hleba za supu (ili obmuto), zavisno od opredeljenja - za kva-
litet ili kvantitet. Obično se radije odlučuju za supu koja im stvara var-
ljivi osećaj »sitosti«. Uz sve to, nastoje da pribave štogod za jelo na rad-
nom mestu, prilikom raspodele hrane (lizanjem kotlova i si.), ili
vrzmanjem oko kuhinje i sldadista namirnica u traganju za njihovim
otpacima. Ovo stanje karakteriše gotovo bezgranična halapljivost.
Drugi period gladovanja počinje da se odražava na fizičkom
izgledu zatočenika. Pogled im je mutan i lutajući, koža dobija sivo-
pepeljastu boju, očne duplje su izbočene, a glave izdužene i zbrčka-
ne. Govore tiho i lagano, a svaki pokret im prouzrokuje vidljive na-
pore. Njihov dalji pratilac su edemi na raznim delovima tela. Dizen-
terija im ubrzava kraj. Završavaju na tzv. »šajzbetu« (opoganjenoj
postelji), umrljani fekalijama i šireći nepodnošljiv smrad. Većina
počinje da pati od halucinacija, a pojedinci pokazuju i simptome
duševnih poremećaja.
96 H. M aršalek, n.d., 69-70.

142
 Treći i poslednji stadijum čine »živi mrtvaci«. Bolesni od gladi
jedva se još održavaju na nogama. Svojim pokretima i fizičkim
držanjem podsećaju na »plivače« ili ljude koji klanjaju na molitvi.
Zbog ovog drugog nazvani su »muslimanima« (fonetska transkrip-
cija reči »Muselmann«).97 Oni koji nisu imali prijatelje u reviru ili
bolnici, završavali su za nekoliko dana. Neretko bi im u tome »po-
mogli« blokeltesteri i kapoi. Jer, zatočenički funkcioneri nisu patili
od samarićanstva.
Postojale su i neke male »zakonitosti« u borbi za opstanak. Po
pravilu, mladi ljudi su se, zbog vitalnosti, uspešnije borili protiv gladi.
Dobro uhranjeni ljudi, trgovci i intelektualci pre svih, bili su manje spo-
sobni za otpor. Suprotno ovima, mršavija i na fizičke napore priviknu-
tija lica najduže su se opirala gladi. Značajnu ulogu je igralo i duhovno
stanje zatočenika. Politički izgradeni ljudi, dovedeni zbog učešća u an-
tifašističkoj borbi i otporu, bili su daleko sposobniji za otpor od onih
koji su u logor dospeli sticajem raznih drugih okolnosti. To je, uglav-
nom, bila masa »bez krivice krivih« zatočenika. Kao što su, po nepi-
sanom pravilu, lakše podnosile policijske torture, žene su i u borbi pro­
tiv gladi bile otpornije od muškarca.
KL Mauthauzen je, kao i drugi veći nacistički koncentracioni
logori, predstavljao veliku mimikriju.
Najviši državni i policijski funkcioneri Rajha posećivali su po-
vremeno KL Mauthauzen. Njihov dolazak je unapred najavljivan,
pa je upravi preostalo da vešto izrežira nestvarnu predstavu о logor-
skom životu. Jednom prilikom poseta je bila na »najvišem nivou«,
jer su dolazili Himler i Kaltenbruner. Poluizgladneli i bolesni za-
točenici poterani su kao ovce i zatvoreni u jednom bloku. Himler
je posetio prominentski blok broj dva, u kojem su boravili zatočenici
iz kuhinje, kantine i rukovodeće garniture. Znači, oni koji su imali
daleko bolje životne uslove od ostalih zatočenika. S otkrivenim gor-
njim delom tela, uhranjeni i mišićavi, stajali su postrojeni pred ba-
rakom u trenutku kada je Himler stupio u blok.

97 Izraz »M uselmann« E. Čalić prevodi kao »skitnica«; možda su, u prenosnom

značenju, tako nazivani zatočenici koji su besciljno tumarali (skitali) po logoru.

143
 U lM L E R SA K ALTERBRU NERO M , C1RAJSOM1A JG R U B E R O M NA PU TU PREM A
K AM ENO LO M U VINER G R A B E N

»Pa, zatočenici, kako ste? Svi izgledate dobro. Obilna hrana,

zar ne? Otvorite vaše ormane« - obratio im se Himler. A, u orma-
nima je ležao za svakog zatočenika hieb od tri funte i na trojicu po
funta kobasice. Himler je zatim zatražio da otvore kante sjelom, u
kojima se nalazio grašak sa slaninom. On se čak poslužio tanjirom
graška, rekavši: »Prija izvrsno«. Zatočenicima nije promakla igra li-
ca izmedu Himlera i logorskog komandanta. A, samo što je Himler
napustio blok, jurnuli su na hieb i kobasice. Medutim, istog trena
uleteli su esesovci i sevnule su njihove palice. »Odmah hieb i koba­
sice vraćajte natrag« - urlali su esesovci. Čitav izloženi provijant bio
je stavljen samo kao varka.98

98 E. R. Stantke, n.d., 20-21.

144
 А čime su sve stvarno hranjeni zatočenici KL Mauthauzen
svedoči, između ostalog, izjava direktora sigurnosti tekstilne fabri­
ke u Lenzingu u kojoj su radile zatočenice KLM. U tom preduzeću
izradivane su kobasice od celuloznih otpadaka i deljene zatočeni-
cima za ishranu. Ova vrsta kobasica nazvana je »odvratna kobasica«
(od Müzl ili Miezl-Wurst - reči francuskog porekla »miser(able)«.
Kobasica je dovodila do različitih zapaljenja organa za varenje i sto-
ga je njena izrada obustavljena posle godinu dana. 99
U pomenutim okolnostima, većina zatočenika se grčevito bo-
rila da pojača svoju mizernu ishranu.
Oni koji su radili u kuhinji iznosili su krompire ili komadiće hleba
u džepovima, rukavima i nogavicama pantalona podvezanim na kraje-
vima. Sve ovo nosilo je nemali rizik, a uhvaćeni »švercer« bio bi pre-
srećan ako bi se završilo samo na »porciji« batina. Jugosloven Svetislav
Petrović, u jednom takvom poduhvatu, imao je zaista previse sreće.
Tražeći jednog nedeljnog dana po logorskim bunjištima bilo
šta za jelo, ugledao je grupu zatočenika koja je trapila krompir u
skladište. Odmah im se priključio i - podvezavši krajeve rukava i no-
gavica - počeo da trpa krompir oko čitavog tela. Od silnog krompira
jedva je uspevao da pokreće udove. Laganim koracima krenuo je ka
svom bloku. U jednom trenutku, sledio se od straha kada je ugledao
logorskog komandanta koji ga je pozvao kažiprstom. Dovukao se do
komandanta i stao potpuno paralisan. Nije čak bio u stanju da podigne
kapu u znak pozdrava. Komandant ga je posmatrao nekoliko sekundi
koji su se Svetislavu činili kao večnost. A, onda se dogodilo nešto što
ne bi očekivao ni u snu. Komandant je prasnuo u gromoglasan smeh,
ponavljajući: »Bože moj, Bože moj!« (Majn Got, majn Got!). Na Sve-
tino veliko zaprepašćenje, izvadio je kutiju s cigaretama i pozvao ga
da isprazni čitavu jednu stranu. Ali retki su bili susreti zatočenika i
predstavnika uprave s ovako srećnim završetkom.
Tako su jednom, nekog Rusa, uhvatili u kradi namirnica iz
magacina. Komandant ga je pitao koliko supe može da pojede od-
jednom. Rus se malo zamislio i rekao: pet litara. Onda je koman-
99 AM M (K) 4/D/3.

145
 M IL O Š BAJIĆ: SUPA (OLOVKOM )

146
dant naredio da mu donesu pun lavor guste supe. Rus sedne na tlo
i pojede svu količinu. Posle toga presaviju ga preko stolica i udare
mu 25 batina. Ujutru je osvanuo mrtav.
Milan Radosavljević, za vreme rada u ugljenoj komandi, ot-
krio je masnije i mekše komade uglja. Nakupio bi ih u nedra, a zatim
stavljao u usta. Nevolja je bila u tome što su u bloku opazili njegove
pocrnele zube i vilice od uglja, zbog čega je dobio sledovanje batina.
Drugom prilikom je pronašao sveže odsečeno konjsko kopito za-
jedno sa potkovicom. Uzeo je komad žice i počeo da čeprka po ko-
pitu, vadeći malo preostale krvi i mesa i stavljajući ih u usta. Sad ga
je primetio stražar i naredio mu da baci kopito. Milan je poslušao
naredbu, ali je prilikom bacanja kopita gledao da ne padne suviše
daleko, kako bi ga ponovo uzeo i nastavio sa čeprkanjem.
U podlogoru Viner Nojdorf, izgrađen je podzemni bunker za
sklanjanje prilikom nadletanja savezničke avijacije. Međutim, nije
korišćen za te svrhe, već kao skladište krompira. Kraj samog ulaza
u bunker nalazila se stražarska kupola s reflektorima, pa mu je pri-
laz bio nemoguć. No, kada bi se noću oglasila »uzbuna« (alarm),
morala su odmah biti pogašena sva svetla. Te trenutke koristili su
zatočenici, spremni na veliki rizik, za pohod u bunker. S jastučni-
cama ispod bluze, otkotrljali bi se preko logorskog kruga do bun-
kera i ušli u njegovu utrobu. Posle svakog upada, vraćali su se u blok,
gde je krompir kuvan u kofama. No, uprava je nekako otkrila tajnu
smanjivanja zaliha krompira.
Jedne noći, Jugosloven Đorđe Milenković krenuo je čim se
oglasila logorska sirena za alarm. Uspešno se ušunjao u bunker, ali
kad se vraćao ka baraci, iznenada ga je osvetlio snop upaljenog re-
flektora. Odjeknuli su pucnji s kupole. Milenković je samo uspeo
da ude u hodnik bloka gde se srušio na tlo, dok se iz ispuštene ja-
stučnice krompir rasuo na sve strane. Pogoden u stomak brzo je iz-
dahnuo u samrtničkom ropcu.
Glad je zatočenicima mutila razum. Jedan Užičanin držao je
u ruci veliki belutak po kome je čeprkao komadićem zarđale žice.

100 V. Ninković, Scćanje, SU BN O R Srbije.

147
Na pitanje svog bliskog druga šta to čini, odgovorio je: »Pokušavam
da u ovom kamenu pronadem koričak trave da bih njime zavarao
glad«.
U podlogoru Ebenzee, poslednjih meseci uoči oslobodenja,
vladala je užasna glad. Pretvoreni u prave skelete, pojedini za-
točenici su se ponašali kao divlje zveri. Jedni su nasrtali na druge
zbog komada hleba. Drugi su jeli travu, lišće, ilovaču i ugalj. Naj-
strašniji je bio takozvani »mrtvački blok« 23, u kome je stalno bo-
ravilo 600-700 zatočenika. Ležali su na golom podu, živi kraj
mrtvih. U susednom 22. bloku šef administracije primetio je, neko-
ga dana ujutru, da nedostaje jedan mrtvac. Posle dužeg traganja,
ustanovljeno je da taj »mrtvac« sedi medu živima. U stvari, njegov
sused postavio ga je kraj sebe u sedećem položaju, da bi ujutru mo­
gao dobiti dvostruko sledovanje kafe.
Dvadeset šestog aprila 1945, u 26. bloku otkriven je jevrejski
zatočenik, kome je nedostajala polovina tela. 101 Ova pojava kani-
balizma nije bila usamljena. U glavnom logoru, pojedini umrli za-
točenici osvanjivali su s rasporenim grudima. Pažljivijim posma-
tranjem primećeno je da mrtvima nedostaju srca i plućni organi.
U kamenolomu Viner Graben, vagonet je ubio esesovskog
vučjaka. Zatočenici su primorani da ga zakopaju, ali su ga noću ot-
kopali i od njega skuvali večeru.
Logorske uprave nisu ni pomišljale da koliko-toliko po-
boljšaju ishranu zatocenika. Naprotiv, preduzimali su sve strože i
strože mere protiv svih koji su, na nedozvoljen način, pokušavali da
dodu do bilo čega za jelo.
Tako bi u podlogoru Viner Nojdorf, zatočenike uhvaćene u
kradi krompira najpre žestoko istukli u upravnoj zgradi. Posle toga
su ih skidali potpuno nage ili ostavljali samo u donjem rublju, bez
obzira na godišnje doba. Preko grudi bi im stavili drvene table sa
natpisom: »Ja bitanga, krao sam krompir«. Onda su morali stajati
na temeljima porušene barake, pri samom izlazu iz logora. Tu su

101 D rahom ir Barta (Čeh) i Slovenac Vincenc Bcrnot, Scća/ijcnapodlogorEbcnzce,

Služba traženja MCK, PS 2176.

148
provodili najmanje dan i noć, s tim što bi ih povremeno odvodili u
službene prostorije radi batinanja. A zatim su ih ponovo vraćali na
postolje. Svi zatočenici, koji bi ujutru kretali na posao i vradali se
predveče, primoravani su da ih u prolazu prate pogledima. Mali
broj zatočenika je preživeo ovu torturu. Takvi »srećnici« bili su Ju-
gosloveni Momčilo Pavlović - Bunarac i Ljuba Pankeričanin.

149
 POVRATAK NEPOZEUAN

Dan Una mnogo sati, a za smrt

je dovoljno nekoliko sekundi.
E. M. Remark

Svaki zatočenik koji je dospeo u KL Mauthauzen bivao je ot-

pisan od SS i Gestapoa. »Povratak nepoželjan«v(Rückkehr uner­
wünscht) stajalo je u pratećim dokumentima. Zivot u KLM nije
smeo trajati vise od 6-9 meseci. Za to vreme, izvlačeni su im zadnji
atomi snage na teskirn radovima u kamenolomima, na izgradnji
štolni i u fabrikama naoružanja.
Adolf Hitler je, 20. 8.1942, imenovao za ministra pravde Ti-
raka, koji je instruiran »da se odvoji od svakog postojećeg zakona«.
Gebels mu je, 14. septembra iste godine, ukazao na čitav red ljudi,
kao što su Jevreji i Cigani, koje treba »kroz rad odvesti u smrt«. Po­
sle ovog razgovora, Tirak se susreo i s Himlerom, radi dogovora о
realizaciji postavljenih zadataka. Kakvog je karaktera bio ovaj raz-
govor, vidi se po naslovu teme: »Isporučivanje asocijalnih elemena-
ta Rajhsfireru SS da bi ih uništili kroz rad«.102Ovim je i ozvaničeno
fizičko uništavanje zatočenika KLM, koje je započeto već od prvih
dana njegovog osnivanja.
Neposredno po oslobođenju KL Mauthauzen od strane američke
3. armije, izveštač »Tajmsa« je pisao о stradanju njegovihzatočenika. On
navodi šest vrsta usmrćenja, primenjivanih u ovom logoru.103
Prvo usmrćivanje vršeno je uskraćivanjem hrane, što je dovodilo
do smrti od gladi. Zatočenici su, naime, zatvarani u ćelije do umiranja.
Druga vrsta usmrćivanjabilo je trovanje gasom. Prostorije ko-
rišćene za ove svrhe bile su nalik na kupatilo s tuševima. Do pedeset

102 Н. M aršalek, n. d., 41.

103 »H am burger N achrichtenblatt der M ilitärregierung«, 1945.

150
ljudi odjednom je zaključavano u odaji, a onda je otvarana slavina
za gas.
Treća vrsta usmrćenja bilo je streljanje. Zrtve su postavljane
uz takozvani krvavi zid i streljane s leda.
Četvrta vrsta smrti bilo je smrzavanje. Zatočenici su, po hlad-
nom zimskom vremenu, tuširani vrelom vodom u kupatilu, a zatim
nagi isterivani napolje. To se naizmenično ponavljalo vise puta.
Peta vrsta smrti izazivana je injekcijama benzina ili petroleja.
Leševi usmrćeni na ovaj način što brže su sagorevani u krematorij-
skim pecima.
Sesta vrsta smrti sastojala se u bacanju žrtve izgladnelim psi-
ma koji bi je raskidali na komade.
U krematorijumu se moglo dnevno spaliti 300 leševa. Petna-
est hiljada žrtava, koje nisu mogle biti spaljene, bačene su u jamu
koju su pronašle oslobodilačke jedinice.
Do leta 1941, svi kao preminuli prijavljeni zatočenici unošeni
su u knjigu umrlih mesne kancelarije opštine Mauthauzen, i ova je
služba izdavala obaveštenja о njihovoj smrti. Od 31. avgusta 1941. -
godine, usledilo je evidentiranje mrtvih samo u knjizi umrlih poli-
tičkog odeljenja KL Mauthauzen, u takozvanom »Standesamt II«.
Do 31. avgusta 1941, svi izvan glavnog logora Mauthauzen prijavlje­
ni umrli zatočenici, registrovani su u knjizi umrlih nadležne ustano-
ve u odgovarajućem mestu.
Potvrde, odnosno smrtovnice, bile su sastavljene i potpisi-
vane od SS-lekara. Od 1938. do 1940. godine, u slučaju samoubi-
stva, dovodena je formalno sudska komisija prvostepenog suda
Mauthauzen. Sudski zaključak pridruživan je pratećem izveštaju
i predstavljao je puku formalnost. U primedbi je sasvim kratko
naznačeno: »Protiv sahrane od strane suda nema nikakvih odla-
ganja«.
Radi skrivanja broja umrlih, Himler je, 26. 5. 1943, uputio
strogo poverljivo pismo svim komandantima koncentracionih logo­
ra, kojim se nareduje:
»... Numerisanje vesti о smrti ne sme da ide kontinuirano, već
kako sledi: I 1 do I 185, I I 1 do II 185, III 1 do III 185, IV 1 do IV
185, itd.

151
 Tako se kao najviši broj pojavljuje samo 185. Ovim se izbegava
da svaki put broj u tekućoj godini nastalih smrtnih slučajeva postane

Građani većine zemalja dobijali su pismena obaveštenja о

smrti svojih srodnika u KL Mauthauzen (izuzeti su bili jevrejski,
grčki i delom španski zatočenici). О smrti sovjetskih civilnih radni-
ka obaveštavane su nadležne službe sovjetskih ratnih zarobljenika.
Obrazac obaveštenja menjao se u toku godine vise puta.
Prema Himlerovom naredenju, od 21. 5. 1942. godine, u KL
Mauthauzen, logoru III stepena, vršiće se odmah spaljivanje svih
leševa. Osim toga, naloženo je i obaveštavanje rodbine о smrti za-
točenika. Tako je, u prvom pismu Komandanture KLM, zvanično
saopštena smrt i tobožnji uzroci. Osim toga, naznačeno je već oba-
vljeno spaljivanje leša u »državnom krematorijumu«, kao i mo-
gućnost slanja smrtovnice i urne, posle doznačavanja novčanog iz-
nosa za uverenje mesne grobljanske uprave. Drugo pismo, bez za-
glavlja, glasilo je doslovno:

»Mnogopoštovani gospodine (ili gospodo)!

Vaš sin (suprug, brat itd.) bio je, pošto se prijavio kao bole-
stan, preuzet u bolnicu na lekarsko lečenje. Dodeljeno mu je naj-
bolje moguće medikamentsko i negovateljsko lečenje. Uprkos
uloženog lekarskog truda, nije se uspela izlečiti bolest gospodina i
on je umro dana ... godine.
Izražavam Vam zbog ovog gubitka saučešće. Vaš sin
(muž, brat itd.) umro je ne izrazivši poslednju želju. Zao-
stavština Vašeg sina (supruga, brata itd.) bide Vam poslata u
najkraćem roku.«

Obaveštenje je potpisivao komandant logora ili neko od nje-

govih pomoćnika.

1(и H. Maršalek, n. d., 163.

152
 Na teritoriji Slovenije, obaveštavanje je vršeno na sličan
način. Tekst jednog pisma, koje se čuva u Muzeju narodne osvobo-
ditve u Mariboru, glasi:
»Gospođa Aloizia Domadenik Mauthauzen, 20. maj 1944.
Maribor
Mnogo poštovana gospodo Domadenik!
Vaš suprug Ludvig Domadenik bio je, pošto se javio kao bo-
lestan, primljen u bolnicu na lekarsko staranje. Dodeljeno mu je
najbolje moguće lečenje i nega. Uprkos ulaganju svog lekarskog
truda, nije se uspela suzbiti bolest gospodina. Vaš suprug je umro
ne izrazivši poslednju želju.
Zbog ovog gubitka izražavam Vam svoje saučešće.
SS-unteršturmfirer
(potpis nečitak)«

U Srbiji su telegramske informacije logorske uprave upućiva-

ne Zapovedniku policije sigurnosti i službe bezbednosti za Srbiju,
sa sedištem u Beogradu. U njima je naveden najbliži srodnikumrlog
(supruga ili otac) kome treba preneti obaveštenje. Ukoliko je pre-
minuli bio »krivac« srpskih vlasti, trebalo je obavestiti i beogradsku
Specijalnu policiju, što, ipak, nije činjeno redovno iz nepoznatih ra-
zloga. Telegrami su bili stereotipni i glasili su:

»KL Mauthauzen
BdS-u Beograd
Jugoslovenski zatočenik (ime, očevo ime i prezime), roden
(datum i godina) u (mesto), bračno stanje (oženjen ili neoženjen),
po zanimanju (zemljoradnik, činovnik ili nešto drugo), sa stanom
u (mesto) umro je (datum i tačno vreme - čas i minut), od (naziv
bolesti). Supruga (ili otac itd. - navedeno ime, prezime i mesto
boravka). Njegovo upućivanje u KLM usledilo je (dan, mesec i
godina).

Potpis komandanta KLM

ili nekog od pomoćnika«

153
 Ü e r B e fe h l s h a b e r der S ic h e rh e its p o lize i un d des S D .
Belgrad

'+ + + ttfrL^jffif t H A U S E » NR. 28 82 12.

AN DIE SIPO BELGRAD.-
•DER J G S L V . S C H U T Z H L .
]GEB. 29.9.1899 IN G S l ADIC, STÄKo T v E ^ H Л B E R U F : LANDARB.-
WOHNH. O S L A D I C .SERBIEN, I S T A M 1Р .2.Ч з . U M 0 7 1 5 U H R AN**-
KREISLAUFSCHWAECHF IM L A G E R VERSTORBEN.-1 ~
A N G E H . EHEFR. 20RKA D. WOHNT WIE OBEN.- SEINE EINWEISUNG
IN D A S K L. HAUTHAUSEN ERFOLGTE ‘
AM
► TEXT WEITER WIE IM F S , NR. 296l.~

Z I G E Z . Z I E R E I S S S - 0 ’S T U B A F .
9 L - .a .* . ----------- ------- . . c i* _____ „

•M fa
11 U
m
мпшию ,
..~..

ШпёйШж
OBA VEŠTENJE О SM R TI U K LM M ILO RAD A ĐURDEVIĆA IZ OSI^ADIĆA
OD SLA B O STIK R V O TO K A

154
 S obzirom da je telegram upućen BdS-u, ovde nema teatral-
nosti о »najboljem mogućem lečenju i prevelikoj brizi«, kao ni izra-
za saučešća. Nije utvrdeno na koji je način vest о smrti BdS prenosio
rodbini - usmeno ili pismenim putem (uz eventualne kurtoazne fra-
ze).
Bez obzira što navedena »bolest« najčešće nije predstavljala
stvarni uzrok smrti (ili je to bila dosta retko), može se, na osnovu
293 telegrama iz fonda BdS, sačiniti sledeća specifikacija uzročnika
smrti:
Slabost krvotoka (Kreislaufschwäche) 126
Degeneracija srčanog mišića (Herzmuskelschwäche) 46
Opšte trovanje krvi (Allgemeiner Sepsis) 37
Gnojni katar debelog creva (Eitrig Dickdarm kattarh) 29
K atar debelog creva (D ickdarm kattarh) 18
Tuberkuloza pluća (Lungentuberkulose) 25
Akutna srčana slabost (A kuter Herzschwäche) 24
Zapaljenje bronhija (Bronchopneum onia) 15
Trovanje mokraćom (Harnvergiftung) 11
Srčana slabost (Herzschwäche) . . . . 6
Srčani udar ( H e r z s c h l a g ) ...................................... 5
Gnojna upala moždane opne (H irnhautentzündung) 3
Zapaljenje bubrega (Nierenentzündung) 2

Sledi još dvadesetak bolesti sa po jednim ili dva slučaja (koma,

nefritis, srčana embolija, insuficijencija bubrega, septička angina,
itd.).
Urne, poslate uz novčanu nadoknadu, punjene su iz sandučića
pepela, sakupljenog posle spaljivanja zatočeničkih leševa u logor-
skom krematorijumu.
Kao karakteristični mogu se navesti četiri slučaja »ustreljenih
prilikom bekstva« (Auf der Flucht erschossen), jedan slučaj »sa-
moubistva strujom« (Freitod durch Starkstrom), i, takode, jedan
slučaj »samoubistva vešanjem« (Freitod durch Erhängen).
Ovde je potrebno odmah konstatovati da je »ustreljen prili­
kom bekstva« (Auf der Flucht erschossen«), predstavljalo eufemi-
stički izraz kojim se prikrivalo ubistvo. Tako je, npr., kraj imena ju-
goslovenskog zatocenika A. P., naznačeno da je ustreljen prilikom
»bekstva«. Medutim, njega je ustrelio stražar na radu poslavši ga da
mu donese grančice za vatru, kojom prilikom je, tobož, prešao za-

155
mišljenu crtu stražarskog lanca. U pomenutim telegramima logorske
uprave »ustreljeni su prilikom bekstva«: Ilija (Miloša) Rabljenović,
Milorad Ilic, Enver Z. Dadić i Ljubomir Joksimović. A u jednom »pre-
gledu promena« (premeštaji zatocenika iz logora u logor), kao »streljan
prilikom bekstva« registrovan je i Mihailo Jovičić (podlogor Solvay).
Pomenuto »samoubistvo vešanjem« izvršio je Tiosav Janković.
Koncentracionom logoru Mauthauzen pripadao je i kameno-
lom Viner Graben. Omiljeni način ubijanja, koji su esesovci pri-
menjivali u ovom kamenolomu, bili su takozvani »padobranci«.
Zrtve su - često čitave grupe zatocenika - prisiljavane da skaču s
okomitih zidova u škriljasto dno provalije. Najveći deo holandskih
Jevreja, upravo je na taj način lišen života. Sa vrha »zida padobra-
naca« u Guzenu, esesovci su, takođe, poslali u smrt stotine engle-
skih i američkih padobranaca.
Do kraja 1944. godine, jevrejski zatočenici nisu živeli duže od
tri dana. Često se dešavalo da ujutru radna jedinica krene na posao
sa 50 do 60 zatočenika - Jevreja, ali je, umesto povratka, prijavljena
kao »rashod« (otišli).
U Guzenu I, leševe umrlih i ubijenih svake večeri slagali su u
hrpe u praonicama odgovarajućih blokova. U Guzenu II, to je po-
jednostavljeno tako što su leševi bacani bez ikakvog reda, pokraj
vreća za cement, odbačenih kao smeće. Svake večeri, posle proziv-
ke, starešina bloka bi određivao dvadeset zatocenika za nošenje leševa
u posebno skladište. Oni bi mrtvace hvatali za noge i vukli ih, pri čemu
su im glave i leđa odskakivali po kamenju. Ponekad se nisu mogla ni
vrata zatvoriti zbog velike gomile leševa. Ujutru bi se izvršilo slaganje
leševa, a matični brojćvi upisivani su im na prsima. Pošto bi ih inven-
tarisao Štrajber, tovareni su na kola i odvoženi na spaljivanje. Istove-
tan postupak upražnjavan je i u drugim podlogorima KLM.
Prikazivanje svih ubistava i zločina vršenih u KLM i njegovim
podlogorima odvelo bi u nedogled. Ilustracije radi, ovde će biti po­
menuto nekoliko slučajeva koji na neki način karakterišu njihove
izvršioce i način izvršenja.
U jednu baraku glavnog logora nabasao je novodovedeni za-
točenik, Belgijanac, od sedamnaest-osamnaest godina života. Sta-

156
rešina bloka bio je ljudeskara od preko stotinu kilograma težine. On
je odmah upitao: »Ko hode da ubije ovog Belgijanca?« Pošto se niko
nije prijavio od zatočenika, rekao je: »Dobro, onda du to ja da
ucinim«. Zatim je uzeo metalnu strušku kojom se disti obuca i njo-
me mladida tukao do krvi. Na okrvavljenom licu, belela se samo ra-
sedena nosna hrskavica. Medutim, začuo se zvuk zvona koje je
oglašavalo prijem hrane. Blokeltester je Belgijancu dao strušku u
ruke i naredio da je drži pored ramena i, kao stražar s puškom, osta-
ne kraj ulaznih vrata. A onda su prisutni zatocenici krenuli po svoje
bedno sledovanje supe.
Zatocenici su brzo pojeli svoju supu, dok je blokeltester laga-
no mrvio komade mesa iz svoje porcije. Onda je čačkalicom očistio
zube, a zatim dozvao Belgijanca к sebi i nastavio njegovo mrcvarenje.
Mladić se dugo održavao na nogama, lelujajuci se kao stabljika na
vetru. To je pojacavalo bes blokeltestera. Konacno se od snažnog
udarca Belgijanac srušio na tlo. Blokeltester ga je »strucno« osmo-
trio i iznenadio se videci da je još živ. Odlučio je da okonča igru i
skočio na mladida sa svojim teškim bakandžama, gazeci ga i pocup-
kujudi po njemu svom svojom težinom. Kada je Belgijanac prestao
da daje znake života, blokeltester je kratko naredio dežurnom za-
todeniku, pokazavši na mladida: »Sutra ujutru - krematorijum!«
(Morgen früh - Krematorium!).105
Zakon protiv »ciganske opasnosti«, objavljen u Nemadkoj
1939. godine, predstavljao je rasisticko delo. To najbolje objašnjava
sam njegov uvod: »Država je uvela mere kako bi poboljšala rasu,
jednom za uvek odvojila cigansku rasu od nemadkog naroda, tj.
sprecila rasno mešanje i odredila nacin života Cigana diste krvi i Ci-
gana mešanaca«.
Ta naredba nece ubuduce služiti samo nemackim policijskim
vlastima, ved i policiji okupiranih teritorija.
U KL Mauthauzen se našao izvestan broj Roma iz raznih ze­
malja, pa i iz Jugoslavije. Na njihovo ponašanje nije se mogla staviti
nikakva primedba. Kao i ostala masa zatocenika, borili su se da
105 Uroš Malinić, Scćanja, IAB, 4811/MG-917.

157
prežive logor. Nekoliko jugoslovenskih Roma, koji su inače bili
učesnici NOB-a, ostalo je u životu i po oslobođenju vratilo se u
zemlju.
U grupi Jugoslovena koji su, aprila 1943, oterani u podlogor
Gros Raming, nalazio se i Milan V. Stojanović, iz Slišana. On je -
ne znajući za tu obavezu, a ni nemački jezik - krenuo do latrine, a
da se prethodno nije prijavio esesovcu. Stražar je skinuo pušku i po-
godio ga u grudi. Uveče su ga odneli u logor. Bio je još živ kada je
stavljen u umivaonicu, ali je umro tokom noći.
U decembru iste godine, medu iznemoglima se našao Stamen
Janković, iz Slišana. Njegovi sapatnici su ga odnosili i donosili sa po-
sla. Kapoi su ga zatrpavali velikim snegom i tako je ležao preko da­
na, a uveče bi ga unosili u esesovsku toplu baraku i ponovo u logor.
Posle dva dana vise nije bio živ. Tihomir Nikolić je na još suroviji
način izgubio život. Imao je lep pulover koji je primetio blokeltester
Šoš. Insistirao je kod Tihomira da mu ustupi svoj pulover, ali je ovaj
to uporno odbijao govoreći: »Život ću dati, ali ne i pulover«. Onda
su Šoš i jedan kapo uleteli u baraku, a zatočenicima su naredili da
zatvore prozorske kapke. Besomučno su tukli i davili Tihomira, a
zatim odneli pulover. Tihomir je posle toga još davao znake života,
ali ujutru nije mogao da dode do stroja. Tada je u baraku uleteo je­
dan od kapoa i usmrtio ga na lieu mesta.106
Krajem 1943. godine, stigao je u KLM transport Jugoslovena.
U blok je doveden neki jadnik u veoma teškom stanju. Na glavi mu
je, ispod ošišane kose, provirivalo mnoštvo krasta i gnojavih rana.
W ice su mu cvokotale, a pogled bio zamućen. Govorio je nepove-
zano i na sva pitanja odgovarao samo: »Ne znam, mnogo sam tučen
po glavi«. Kada su pogašena svetla radi počinka i dalje se culo nje­
govo prigušeno ječanje, koje se sve vise pretvaralo u glas no jaukanje.
Njegov jauk prekinuo je san »prominentima«. U sobu je uleteo blo­
keltester, da bi video ко to remeti noeni mir. Oštrim rečima po-
kušavao je da stiša jadnika, ali upozorenje nije dopiralo do njegove
svesti. Onda je blokeltester otišao do svoje sobe i vratio se s nekom

106 Svetozar Stanković, Sećanje, SU BN O R Srbije.

158
tabletom u ruci. Uz pomoc dežurnog, ugurao ju je nesretniku u
usta, rekavši na kraju: »Tako, sad de se smiriti i spavati«. Zatim
se čulo još nekoliko jauka i ponovljeno prigušeno ječanje, a onda
je zavladala tišina. Samo su oni koji su ležali kraj samrtnika osetili
nekoliko njegovih poslednjih trzaja. »Lek« je delovao brzo i efi-
kasno.107
U 14. bloku podlogora Guzen II, starešina je bio Nemac. Kada
je uveden Jugosloven Branko Pilja, blokeltester je, pruživši ruku,
rekao: »Ovaj je moj«. Onda je Pilju toliko dugo tukao i mudio, sve
dok mu nije prekratio život.108
U Gros Ramingu, 30. septembra 1943, grupa zatocenika gra-
dila je most Valerbrike (Walerbrücke). U njoj se nalazio i Zdravko
Nedeljkovid, koji je u logoru boravio od proleca 1943. Toga dana,
kapoi su gonili zatodenike na što brži tempo rada, deledi im, pri to­
me, mnogobrojne udarce. Zdravko je, u jednom trenutku, naglas
rekao: »Kad se završi rat, treba obesiti sve Nemce«. Njegove reči
čuo je neki Poljak - zatodenik i preneo ih kapou Georgu Dimovidu.
(Nije se moglo ustanoviti, da li se radilo о istoimenom nemačkom
tumaču koji je iz Beograda interniran zbog silovanja pevadice.) Po­
sle povratka u logor, Nedeljkovida je pretukao komandant logora,
ali time nije bio okondan ovaj slučaj.
Tri dana kasnije, jedinica je ponovo upucena na izgradnju mo-
sta. Esesovci su Nedeljkovida stavili na zadelje stroja. Tukli su ga i
podmetali mu noge celim putem. U jednom trenutku, kada je
Zdravko pao, esesovac ga je lakše ranio metkom iz svog oružja. Ka­
da je skupina došla na radno mesto, esesovci su ga gurnuli u reku.
Zdravko je krajnjim naporima isplivao iz vode i krenuo ka obali.
»Zabavljajući« se esesovci su ga nekoliko puta bacali u vodu, ali bi
se Zdravko, nekakvom cudesnom snagom, uvek ponovo dokopao
obale. Kada se grupa uvece vratila u logor, zatocenidki personal mu
je okoncao život.109

107 Ž. Đordević, n. d., 66-67.

108 Vlasta Čakarević, Scćanje, IAB, MG - XXV - 259.
109 ЛММ/В 9/nr 5.

159
 U jedinom podlogoru na jugoslovenskom tlu, Ljubelju, nisu
vršene masovne eksterminacije, ali je bilo pojedinačnih slučajeva
usmrćivanja zatocenika. Ponekad je to činio dr Ramsauer injekci-
jama benzina, druge su pobili esesovci zbog sitnica. Mrtve su spaljivali
u krematorijumu, u jednoj udolini.110
Grupa od oko 300 zatocenika prebačena je iz KLM u podlogor
St. Egi, radi podizanja fabrike za izgradnju avionskih delova. Režim
je bio veoma surov. Zbog »zabušavanja« na radu, ubijen je profesor
Labud Laušević, iz Cačka. Njega su kapoi bacili u temelje gradevine,
a zatočenike prisilili da ga poluživog zatrpaju šoderom. Kasnije su ga
Jugosloveni izvadili i sahranili na improvizovanom groblju.111
Od leta 1942, uprava KLM uzimala je iz radnih jedinica, zbog
iznemoglosti, nesposobne za rad i stvorila grupu za branje malina.
Oni su uzeli razne posude i krenuli u malinjak. Kada bi zatočenik,
po naredenju nadzornika rada, stupio na »zabranjeno tlo«, stražari
bi ga ustrelili zbog navodnog »pokušaja bekstva«.
Grupu mladih zatocenika KLM poveli su na »branje ruža« na
maloj plantaži, u blizini kamenoloma Viner Graben. Posle nekoliko
koraka po ružičnjaku (Rosengarten), plotuni iz automata prekinuli
su im živote.112
Prilikom povratka sa rada, jedinica podlogora Gros Raming,
kao i sve druge, nosila je na ramenima iznemogle i mrtve drugove.
Na bedemu pokraj puta, raskošno šarenilo cveća označavalo je
buđenje proleća. Više zatočenika izvijalo se prema kosini proplan-
ka i svojim sasušenim rukama trgalo strukove poljskog cveća. Bila
je to sirealistička slika živih skeleta, koji su jednom rukom
pridržavali mrtvace nasvojim ramenima, au drugoj nosili kite poljskog
cveća. Na ulazu u logor, susreo ih je šrajber rečima: »Ha, Blumen­
kommando!« (Ha, cvetna jedinica).1131 u najtežim trenucima, u lju-
dima su se, ipak, budile male životne radosti.

110 France Šušterčič, UPodljubelju, M emento, Ljubelj, 1972.

111 Mihailo Simović, Sećanjc, IAB, MG - 863.
112 Valentin Ivanovič Saharov, V zastcnkah Mauthauzcna, Moskva, 1962,94-195.
113 Ž. Đordević, n. d., 191-192.

160
 ZDRAVSTVENE PRILIKE

Ncsretnik se ne pita: »Iz koje si zetnlje

i koje si vere?« - kaie se:
»Ћ trpiS! To jc dovoljno. Pripadaš m i
i ja ću ti olakSati bolove«.
L u j Paster

U zimskim mesecima 1939-1942, većina zatocenika KL Mau­

thauzen bila je bolesna, a oko 80% pa tilo je od hronične neishranjenost i.
Glavni uzročnik brojnih logorskih bolesti bila je glad sa svim pra-
tećim pojavama. Medutim, samo su potpuno nesposobni za rad
uvodeni u »proces ozdravljenja« - kako je nazivan esesovskim žar-
gonom.
Od oktobra 1938. do kraja 1942, morao je svaki zatočenik naj-
pre da se prijavi ambulanti da bi, eventualno, dobio uput za jednu
od dveju bolničkih prostorija. Ako bi mu to, posle složene procedure,
pošlo za rukom, izveden je pred SS-lekara. On bi odlučivao da li za rad
nesposobnog zatocenika treba uputiti u revir ili zonderrevir.
Samo malobrojnima je uspevalo da dobiju uput za lekara, što
ih je oslobadalo izlaska na rad sledećeg dana. Ali, to još nije moralo
značiti da će dotični i stvarno dobiti poštedu od rada. Naime,
blokšrajber je bio odgovoran za formiranje radnih jedinica, pa je mo­
rao za svakog obolelog pronaći zamenu. Kako mu to, često, nije pola-
zilo za rukom, cepao bi uput za lekara i bolesnika upućivao na rad.
Od zime 1942/43. godine, prijaVljeni za lekarsku pomoć, od­
mah nakon »apela«, odvodeni su od blokšrajbera direktno u revir
radi pregleda. U godinama 1943. i 1944, bolesni zatočenici su sami
odlazili na lekarski pregled. Radna nesposobnost i bolest trebalo je
da budu utvrdeni u reviru. Do proleća 1943, zaključak je donosio
SS-lekar, a kasnije zatočenički lekar dr Podlaha.
Ozbiljnije operacije izvodene su u posebnim operacionim sa-
ama SS-revira. Тек negde od leta 1942, operacije su vršili za-
očenički lekari, najčešće češki univerzitetski profesor dr Podlaha,
:ome su, često, kod aseptičnih zahvata asistirali SS-lekari. Opera-

161
cione prostorije bile su srazmerno moderno uređene, pošto su tamo
obradivani i pripadnici SS-stražarskog ljudstva.
Zatočenici nisu, medutim, uvek operisani, pogotovo akojenjiho-
va bolest bila u ekspanziji. Zahvat je vršen tek ukoliko je mogao da služi
učenju i vežbi SS-lekara. Oni su, često, držali u »rezervi« posebno inte-
resantne slučajeve. Takvi zatočenici nazivani su »konzervama«.
U glavnom logoru i u Guzenu, postojale su dve smeštajne mo-
gućnosti bolesnika. U KLM to su bili revir i zonderrevir, kasnije za-
točenički revir i ruski - odnosno sanitetski (bolesnički) logor.
Od 1938. do 1941, revir se nalazio u baraci izvan logora (bilo
je to u vreme njegove izgradnje), koja je kasnije služila kao SS-trupni
revir. U ovom reviru nalazilo se maksimum 80 postelja. Privremeno
je revir zatim smešten u 20. bloku, a, u proleće 1942, premešten je u
levo krilo petog bloka, u sobu »A«. U istom bloku, u sobi »B«, nalazili
su se, do kraja 1943, jevrejski zatočenici i pripadnici štrafkompanije
(izdvojeni drvenim zidom i bodljikavom žicom).
Zatočenički revir u petom bloku imao je 40 do 50 postelja. U
vremenu od jula do decembra 1944, zatočenički revir je preseljen u
novosagradenu kamenu zgradu preko puta II logora (sadašnji mu-
zej). Upotrebljiva je bila samo polovina novog revira sa oko 130 po­
stelja. U revirirfia su smeštene i ambulantne prostorije.
Oba revirska bloka (izvan logora i u petom bloku), po svom
tehničkom i higijenskom uredenju, podsećala su na siromašne po-
moćne bolnice. Bolesnici su ležali odvojeno, u platnom pre-
svučenim posteljama. Bolesničke prostorije su bile čiste, a nega re-
lativno pristojna. Pošto su postupno uvedena aseptička iskustva kod
gangrena, obrada rana, posle operacija, bila je zadovoljavajuća.
U kamenoj zgradi, bolesnici su ležali sami u posteljama, u pro-
storijama sa 4 do 8 postelja. Revir je odgovarao, kako u tehničkom,
tako i u higijenskom pogledu pravoj bolnici. Kada je bio izgraden,
mogao je da primi 250 do 300 bolesnih zatočenika. Postojali su toa-
leti, perionica i kupatilo, kao i tehnički moderno uredena sala. Za-
točeničko osoblje bilo je smešteno u posebnim sobama.
U bolesničkom reviru, mogao je biti smešten deo bolesnika.
Negde do kraja 1941, u reviru su boravili samo nemački zatočenici,

162
pretežno funkcioneri. Od zime 1941/42, preuzimani su bolesnici iz
gotovo svih u KLM postojećih nacionalnih grupa. Ipak su tamo još
uvek dominirali nemački i austrijski zatocenici. Negde od kraja
1941. do kraja 1943, zvanično Jevreje nisu smeli da primaju ni u zon-
derrevir, odnosno sanitetski logor, niti u revir. Takođe, uskraćivan
im je ambulantni pregled, u određenim vremenskim intervalima, od
strane SS-lekara. Тек od januara 1944, mogli su biti pregledani u
ambulanti i upućivani u sanitetski logor.
U zonderreviru, u određenim periodima, većina bolesnika ni­
je dobijala nikakvo lečenje. Čekalo se jednostavno da bolesnik um-
re od slabosti, ili mu je raznim merama ubrzavano nastupanje smrti:
smanjenjcm obroka, dugotrajnim stajanjem u dvorištu samo u donjem
rublju, kupanjem pod hladnim tušem, streljanjem oslabelih,
usmrćivanjem u »dušegupkama« i »eutanazijom«, raznovrsnim zlo-
stavljanjem i - konačno - injekcijama u srce.
U glavnom logoru su, od jeseni 1939. do marta 1945, jednom
do dva puta mesečno, grupe od 5,10,20 i vise zatočenika, usmrćiva-
ne injekcijama u srce.
Zonderrevir je nastao u kasno leto 1939. godine. Tada je u lo­
goru izbila epidemija dizenterije. Do januara 1940, nalazio se kom-
pletan revir samo u 20. bloku. Porastom broja bolesnih, prisajedinjen
m ujenajpre 19. blok, a zatim 18,17. i, u maju 1940,16. blok. Krajem
maja 1940, u 16. bloku nalazili su se neishranjeni i fizički oslabeli
zatočenici, u 17. bloku zatocenici s internim bolestima, u blokovima
18. i 19. hirurški slučajevi, a u 20. bloku zatočenici napadnuti infek-
tivnim bolestima. Ovakva podela postojala je do septembra 1941.
godine. Tada je red baraka od 16. do 19. ureden kao »Ratnozaro-
bljenički logor Mauthauzen«.114
Od jula do kraja septembra 1941, u logoru je vladala jaka epi­
demija tifusa. Svi oboleli zatocenici usmrćeni su od esesovaca
srčanim injekcijama. Preostali zatocenici selekcionirani su od SS-
lekara, septembra 1941, na »izlečive« i »neizlečive«, pa je izvršeno
njihovo razdvajanje. »Neizlečivi« su usmrćeni injekcijama u srce ili

114 H. M aršalek, n. d„ 173.

163
gasom, odnosno streljani za vreme izgradnje »Vojnozarobljeničkog
logora«. Preostali broj došao je u 20. blok i, do maja 1942, zonder-
revir se sastojao samo iz jednog bloka. Otprilike dva puta nedeljno,
zatočenici su selektirani od SS-lekara ili sanitetske službe i »nei-
zlečivi« su ubijani injenkcijama u srce. Time je u 20. bloku održavan
približno isti broj bolesnika. Posle gotovo potpune eksterminacije
sovjetskih ratnih zarobljenika, maja 1942, zonderreviru su pri-
ključeni blokovi 16. i 19.
Zonderrevir susačinjavali normalni zatočenički blokovi, ta-
kode, podeljeni na dve odaje: levu »A« i desnu »B«. Odaja »A«
u 20. bloku služila je za odredene hirurške slučajeve i posedovala
je krajnje primitivnu i potpuno nehigijensku salu. U odaji »B« na-
lazili su se zatočenici sa krastama, tifusom i tuberkulozom, medu
njima i bolesnici s unutrašnjim oboljenjima. Ova podela je men-
jana vise puta. Postelje i posteljina postojale su samo za bole-
sničko i blokovsko osoblje. Bolesnici su ležali, delimično, na po-
du barake, u početku prekrivenom samo kratkim slojem slame,
a kasnije papirnatim slamnjačama. Slamnjače su bile ispunjene
drvenom šuškom. U obema za bolesnike određenim prostorija-
ma, nije postojäla nikakva mogućnost grejanja. Zimi su prozor-
ska krila morala stajati uvekotvorena, »da bi svežvazduh ubrzao
proces ozdravljenja«.
Prvi politički zatočenik, koji je u zonderreviru dobio funkciju
šrajbera, bio je poljski učitelj trgovačke škole František Popravka.
Svi ostali funkcioneri bili su nemački i austrijski kriminalci. Zonder­
revir je, u zimu 1940/41, zbog opasnosti infekcije bloka 20. izolovan,
i niko ga nije smeo napuštati, osim Popravke koji je, u međuvreme-
nu, postao glavni šrajber.
Od leta 1942, u zonderreviru, kao lekar, radio je Jugosloven
dr Matija Paden. Zanimljivo je kako je dr Paden dospeo do zonder-
revira. U KLM je doveden još 1941. i nosio je zatočenički broj 1116.
U vreme izgradnje logora, vukao je kamen iz Viner Grabena. Zbog
nesmotrenosti zapao je u štrafkompaniju. Na nozi mu se pojavila
flegmona, sa velikim otokom duž cevanice i nesnosnim bolovima.
Na ivici snage, jednog jutra zamolio je raportfirera da bude streljan.
Na pitanje zbog čega je dospeo u kažnjeničku četu, odgovorio je ka-

164
ко je jednom prilikom rekao stražaru da bi bilo korisnije da leči lju-
de, nego da nosi kamen. Na interesovanje raportfirera, odgovorio
je da je medicinu studirao u Gracu. Pošto je ovaj bio iz Graca, to-
kom daljeg razgovora uverio se da Paden govori istinu. A onda
ga je uputio da se prijavi reviru i kad prezdravi ostane tamo kao
lekar.
U martu 1943, bolesnici iz zonderrevira prevedeni su u sani-
tetski logor. Od tog trenutka, bitno se poboljšao njihov položaj. S
jedne strane, zbog toga što je osoblje sastavljeno od kriminalaca de-
limično potisnuto osobljem od političkih zatočenika, s druge - iz-
davanjem naloga da se svi lekari i sanitetlije odmah zaposle u sani-
tetskom logoru.
Četrnaestog marta 1943, premešteno je 684 zatocenika iz zon­
derrevira u sanitetski logor. Pošto je ovaj logor prvobitno bio
odreden za sovjetske ratne zarobljenike, nazvan je »ruski logor«
(Russenlager) ili sanitetski logor. Boiesnicki logor je imao sopstve-
nu kuhinju, a, u januaru 1945, i radionicu rublja i tkačnicu. U ra-
dionici rublja krpljeno je rublje, a u tkačnici su obavljani razni ra-
dovi, pre svega, za pripadnike logorskih esesovaca. Površina bole-
sničkog logora iznosila je oko 8000 m2. Drvene štalske barake bile
su 40,76 m duge, a 9,56 m široke. Barake nisu imale odvodne olu-
ke, pa je kišnica koja se slivala s krova stvarala oko njih kaljugu.
U pojedinim barakama nije bilo ni tekuće vode, ni sanitarnih
uredaja. Provetravanje je vršeno, i leti i zimi, otvaranjem ulaznih
vrata.
Izmedu oba reda bolesničkih blokova pružala se izdužena ka­
mena zgrada. Tamo su se nalazile praonice sa hladnom vodom, dva
tuša, toaleti i odaja za leševe. U svim barakama postavljene su, u
uzanim redovima, trokrevetne i najvećim delom dvokrevetne po-
stelje. Slamarice u posteljama bile su napunjene šuškom. Svaki bo-
lesnik dobijao je po ćebe koje mu je, ujedno, služilo i kao ogrtač, ka­
da bi napuštao postelju. U svakoj baraci nalazila se peć, koja nije
mogla da zagreje čitavu prostoriju. Ubrusa nije bilo, a veoma šte-
dljivo deljen je sapun.
Postolja kreveta bila su od mekog neobradenog drveta i neo-
bojena. Prljavština je prekrivala daske, a iz mokrih i pocrnelih sla-

165
marica ispadala je šuška. Postelje su bile oko 75 cm široke, oko 190
cm duge, a visina medjuprostora unutar postelja iznosila je oko 80
cm. U jednoj postelji nalazilo se po najmanje dva bolesnika. Krajem
1944, bolesnici su ležali u donjem rublju, u postelji. Mogli su imati
samo košulju i gaće, obično duge. Bolesnici su dobijali papirne
košulje, a poslednjih meseci nije bilo nikakvog rublja. Bolesnici su
nosili samo nekakve ostatke rublja i odeće.
Pa ipak, stotine i hiljade teških bolesnika napuštali su ovaj lo­
gor koliko-toliko zalečeni i oporavljeni. Zasluga za to pripada
isključivo sanitetskom osoblju regrutovanom iz redova zatocenika.
Gotovo bez ikakvih medikamenata, lekari-zatočenici su činili prava
čuda u spasavanju mnogih ljudskih života. Kada nije bilo drugih
mogućnosti, premeštali su pojedine bolesnike iz sanitetskog logora
u revir, pa čak i »organizovali« medikamente iz SS-apoteke. Logor-
skim propisima je bilo zabranjeno držanje bolesnika duže od tri me-
seca. Lekari su ih privremeno otpuštali po isteku ovog roka i, posle
kraćeg vremena, ponovo vraćali u sanitetski logor kao »novodove-
dene«.
Do leta 1942, u reviru i zonderreviru su od SS-vodstva posta-
vljani nestručni kriminalni zatočenici. Tako je bolničar revira, Opel,
izmislio takozvanu »drvenu narkozu«. On bi, pre operacije, ošamu-
tio pacijenta udarcem u glavu drvenim maljem. A kapo revira, Her­
man Birger (Hermann Bürger), koji nije studirao medicinu, vršio
je čak i operacije. Nekoliko kriminalaca je na brutalan način
usmrćivalo bolesnike. Oni su gumeno crevo, priključeno na glav­
ni dovod vode, gurali direktno u ždrelo žrtve i tako prouzrokovali
njenu smrt. Gotovo sva brutalna ubistva vršena su sa znanjem i
u prisustvu nekih SS-lekara, sanitetskog osoblja ili nadležnog
blokfirera.
Od leta 1943, u sanitetskom logoru se bitno promenio, u po-
zitivnom smislu, položaj zatocenika. Tada već postojeći češki i poljski
zatočenički funkcioneri, zauzimanjem kod pojedinih SS-organa,
uveli su nove političke zatočenike kao lekare i bolničare. Svoje pre-
dloge argumentovali su kvalifikacijama i dobrim poznavanjem ne-
mačkog jezika dotičnih zatocenika. No, i pored sveg zalaganja no-

166
vog sanitetskog osoblja, zdravstvene prilike su bile veoma teške
zbog katastrofalnih uslova zbrinjavanja bolesnika.
U delokurugu KLM je, 21. marta 1945. godine, pri ukupnom
broju od 83.249 muškaraca i 2295 žena - oficijelno bilo bolesno
19,4% zatočenika. Tome treba dodati da je 16.437 ležalo u posteljama
sa samo 6761 mestom.115
U svim podlogorima KL Mauthauzen - srazmerno njihovoj
veličini - postojali su, takode, reviri, zonderreviri, bolesničke
barake ili samo odaje (sobe), manje-više u svemu nalik na
glavni logor. Izuztak je predstavljao Guzen - pakao nad pa-
klovima. U jednoj od prostorija, nazvanoj »stanica« (želez-
nička), nalazilo se vise trospratnih postelja, bez slamarica i
podm etača. Na njima su ležali oboleli od dizenterije. Nijedan
bolničar ili lekar nije stupao u ovu odaju, a hrana za bolesnike
stavljana je na tlo pred vratima.
Guzen je imao i takozvano patološko odeljenje, smešteno u
reviru SS-trupa. Tu su, kako bolesni, tako i zdravi zatočenici s oso-
benim znacima usmrćivani injekcijama u srce, a zatim su prepari-
rani pojedini delovi njihovih tela ili čitavi skeleti. Mnogi od tih de-
lova upućivani su lekarskoj SS-akademiji u Gracu za nastavne ciljeve.
U vreme oslobodenja logora, 5. maja 1945. godine, u muzeju guzen-
ske patologije pronadeno je ukupno 286 prepariranih zatočeničkih
leševa.
Na čelu SS-lekara u KL Mauthauzen, dominirao je glavni SS-
lekar sa titulom: »Standortarzt der SS und der Policaj in Line, Štajer
und Mauthauzen« (Glavni lekar SS i polieije u Lincu, Štajeru i Mauthau-
zenu). Ovi su bili:
u godini 1938. SS-šturmfirer dr Jajken (Jeiken);
u godini 1939. SS-šturmfirer dr Mac (Matz);
od 1940. do zime 1940/41. SS-hauptšturmfirer dr Rihard Kri-
ger (Richard Krieger);
od zime 1940. do leta 1941. SS-hauptšturmfirer dr Gerhard
Šidlauski (Gerhard Schidlausky);
115 Isto, 182.

167
 od juna 1941. do jeseni 1943. SS-šturmbanfirer dr Eduard
Krebsbah (Krebsbach);
od leta 1943. do jeseni 1944. SS-hauptšturmfirer dr Fridrih
Entres (Friedrich Entress);
od jeseni 1944. do maja 1945. SS-šturmbanfirer dr Valdemar
Volter (Waldemar Wolter).
SS-glavni lekar bio je formalno nezavisan od logorskog ruko-
vodstva. On je potpadao SS-WVHA, Amtsgruppe D III, »Vodeći
lekar« (Leitender Arzt), koji je imao sedište u Oranienburgu, kod
Berlina.
SS-glavni lekar bio je odgovoran za čitav sanitet, kako
kod SS-organa, tako i kod zatočenika u svim podlogorima. On
je lično, na osnovu predloga SS-logorskih lekara, postavljao
sve zatočeničke bolničare, osoblje u reviru i sanitetskom logo­
ru, a, od maja 1942, odnosno m arta 1943. godine, i za-
točeničke lekare.116
Od političkih zatocenika koji su preuzeli važnije funkcije u
sanitetskom logoru, pomenućemo neke od poznatijih. Tako je, u
1. bloku, nemački komunista Vili, iz Sarske oblasti, postao blo­
keltester, a Poljak Juzef Cirankijevič blokšrajber. U 2. bloku, fun-
kioner je postao Čeh Jirži Hendrih, a u 3. bloku nemački komu­
nista Herman Štrajt. U 5. bloku radio je dr Štih iz Čehoslovačke
kao lekar. Funkciju lagereltestera imao je austrijski antifaštista
Alfred Zibic, a njegov zamenik bio je Hajnrih Kotal, komuni-
stički omladinac, iz Čehoslovačke. Kao zatočenički lekar bio je
dr Čaplinski, poljski patriota. Od zaposlenih u šrajbštubi, veoma
se angažovao na pružanju pomoći bolesnicima Poljak Kazimir
Rušinek-Kažik.117
Od Jugoslovena, dr Svetislav Živković je bio glavni lekar 5.
bloka. Boravio je u posebnoj prostoriji sa blokšrajberom i blokfri-
zerom. Dr Vladislav Švarc je bio rezerva u sanitetskom logoru, u
bloku br. 5. Bolničar je bio Mladen, veterinär. U podlogorima,
116 АММ/Н/9/6/.
117 Bruno Baum, Die letztem Tage von Mauthausen, Berlin, 1965,37-40.

168
dužnosti lekara su obavljali dr Vitomir Govedarević i dr Pavle Po-
pović. Obojica su bili veoma savesni lekari i svesrdno su se an-
gažovali na pružanju pomoći sunarodnicima, kao i bolesnicima iz
drugih zemalja.
Stručni kvaliteti svih mauthauzenskih SS-lekara bili su
veoma manjkavi. Po pravilu, bili su mnogo vičniji brzom
usmrćivanju bolesnika, nego njihovom lečenju. Sa manjim
izuzecima, sanitetlije su, takode, bili primitivci i sposobni za
svaku nečasnu radnju. Svi SS-lekari bili su uobraženi.
M edutim, latinska terminologija i osnovna lekarska znanja bi­
li su im potpuno strani. Skoro svi su imali bolesnu želju za hi-
rurgijom, mada о toj oblasti nisu posedovali ni minimalna
znanja. Osim toga, ni kod jednog od njih nije bilo humanog
odnosa prema bolesnicima. Pod vodstvom dr Krebsbaha,
počela su masovna usmrćivanja bolesnih i iznemoglih za-
točenika injekcijama u srce. Zbog toga je, čak, od SS-pripad-
nika nazvan dr »Špricbah«.
U vreme epidemije tifusa (1941. i 1942.), vršene su uveče sva-
kodnevne kontrole vaši. Tada je poneki zatočenik ubijen ili uto-
pljen, ako bi mu bila nađena vaš. Na mauthauzenskim barakama
stajali su preteći natpisi: »Jedna vaš, tvoja smrt!«.
Stanje bolesnih zatočenika bilo je veoma promenljivo. Pone-
kad su blokovi bili prepunjeni, pa je po pet i šest bolesnika ležalo u
jednoj postelji.
Snabdevanje je bilo nedovoljno. Ujutru se delila nezašećere-
na kafa, u podne litar supe od lišća stočne repe i bez trunke ma-
snoće. Uveče se dobijao kolut kobasice, kašika veštačkog meda ili
2,5 dk margarina sa četvrtinom hleba i pola litra nezašećerenog čaja.
Vremenom je ishrana postajala sve slabija. Supa je bila sve tanja, a
hieb nije deljen danima i ncdeljama. A, i kada je sledovan, hieb je
bio plesniv. Broj mrtvih peo se iz dana u dan.
Prosečno brojno stanje i trcbovanja dodatnih namirnica
za bolesnike KLM i nekih podlogora vide sc iz sledećih pre-
gleda.

169
SS-glavni lekar Mauthauzen Mauthauzen, 25. 8. 1944.

Pregled prosečnog broja bolesnika и KL Mauthauzen, Guzen i podlogorima

Solvej-Kalkštajnbergverke, Stajer-Miniholc iLinc.m

Kl. M au­ Solvej Štajer-Min

Oboljenja Guzen Line Broj
thauzen Kalk.
Tbc pluća 62 84 36 - - 182
Zapaljenje
27 38 - - 4 69
bubrega
Stom. crev.
40 96 64 14 32 246
oboljenja
Flegmona 154 53 135 16 8 366

Jetra 11 31 1 - 5 38

Apces i fraktura 308 60 30 - 19 417

Gnoj u grudima 7 12 23 - 4 46

Edemi od gladi 220 212 52 54 30 568

Zapaljenje pluća 365 54 22 3 17 461

M anje važna 961 670 153 57 16 1857

Ukupno: 2155 1300 516 144 153 4250

Izvesno vreme, obolelim zatočenicima dodeljivane su dodat-

ne namirnice, radi pojačavanja ishrane. Medutim, u raspisu podlo­
gorima, komandant KLM Cirajs podseća da im je telefonom, a i
usmeno, saopšteno da »napregnuti položaj ishrane« vise ne do-
pušta takve mogućnosti.
Saopštava se, takode da vise nije moguće ni obezbedivanje po-
sebnog dodatka za SS-lekare, zbog opasnosti od tuberkuloze. To se
obrazlaže činjenicom, da se SS-trupe snabdevaju od civilnog sta-
novništva koje i samo oskudeva u životnim namirnicama.
118 AMM/H/13/1.

170
 No, ipak, da pogledamo za kakve su bolesti i u kojim količina-
ma obezbeđivane dodatne namirnice za obolele zatočenike KL
Mauthauzen, pre njihovog ukidanja.

Glavni lekar Mauthauzena Mauthauzen, 10. 12.1944.

Trebovanje neophodnih dodatnih namirnica и KL Mauthauzen119

Broj Namir­ Puno Odbi-

V rsta bolesti Jaja Urda Buter Meso Hleb
obolelih nica mleko tak
Tbc pluća 182 - 7/2 - - 125 250 - -
Zapalj. 1/2
69 450 7/2 - - 125 - -
bubrega mesa

Stom.
246 - 7/2 3 125 - - - 1/2
crev. bolesti
Jetra 38 450 7/2 3 - - - - -
Fleg- mona 366 450 7/2 3 - - - - 1/2
Apces
417 - 7/2 3 - - 250 - -
i fraktura
Gnoj u
46 450 7/2 - - 125 - - -
grudima
Edem i od
568 - 7/2 - - 125 - - -
gladi

Zapalj. pluća 461 300 7/2 - - - - - -

M anje važna 1857 - 7/2 - - 125 - 500 -
Ukupno 4250

Namirnice su računate u gramima, odnosno litrima nedeljno.

SS-glavni lekar M authauzen

SS-hauptšturmfirer
(potpis nečitak)
119 Isto.

171
 Drastičnim smanjivanjem ishrane povećavala se smrtnost bo­
lesnika sanitetskog logora. Tako je, na primer, u VII bloku, 2. marta
1945, bilo 49 mrtvih, 8. marta 69, a 15. marta 70 mrtvih. Od 70
mrtvih, 15. marta 1945, bili su: jedan Nemac, 20 Poljaka, 11 Rusa,
12 Italijana, 6 Jugoslovena, 7 Letonaca, 3 madarska Jevrejina, 4 poljska
Jevrejina, jedan slovački Jevrejin i jedan belgijski Jevrejin.
Većina mrtvih registrovana je u vreme pristizanja potpuno
iscrpljenih i polugladnih bolesnika iz raznih podlogora.
Prema ishrani, bolesnici u Krankenlageru bili su podeljeni u
tri grupe: »redovni«, »zipcig« (70) i »hundert« (100). Grupa redov-
nih sačinjavala je većinu u bloku i primala je uobičajeno sledovanje,
kao i u podlogorima. Samo ponekad, dobijali bi pomalo obranog
mleka i nešto margarina. Grupa »hundert« dobijala je posebnu hra­
nu iz esesovske kuhinje. U ovu grupu svrstavani su iscrpljeni za-
točenici koji se, posle oporavka, i dalje mogu koristiti za rad. Grupa
»zipcig« primala je istu hranu kao i grupa redovnih - samo uvek
»duplu porciju«.
U Krankenlageru se, takode, održavao »apel«, ali u ležećem
položaju.
U Guzenu I, ubijali su u 31. bloku neizlečive bolesnike od za-
raznih bolesti. Taj blok je nazvan »rajska stanica«. Svi prekobrojni
na posteljama, svi oni koji su »trošili« previše lekova, odlazili su u
»rajsku stanicu«. Za sve te eksterminacije odgovoran je bio SS-le-
kar dr Feter (Veter), koji bi, ponekad, i čitave transporte zatočenika
slao u smrt.
U zimu 1944/45, šesnaest Tbc bolesnika, iz podlogora Viner
Nojdorf, trebalo je da bude premešteno za Mauthauzen. Zatočenici
su, kao i uvek u takvim slučajevima, primili najlošiju odeću i ćebađ.
Medutim, komandant logora Šmucler im je pri odlasku iz za-
točeničkog revira oduzeo ćebad. Pored toga, zatočenici su morali
da poskidaju odela i ostanu ležeći, samo u košuljama, na snegom
pokrivenom podu vozila. Od ovih 16 zatočenika, za vreme vožnje,
smrzla su se 14, tako da su u Mauthauzen stigla samo dvojica. Medu
smrznutima, bila su i trojica Jugoslovena: Mirko Stepanović, neki
Tonković i Antonović.

172
 Sanitetski gefrajter, SS-šarfirer Hajnc Halveg (Heinz Ha-
hlweg), upao je jednom prilikom u bolesničke prostorije podlogora
Viner Nojdorf. Pošto nekoliko teško bolesnih zatocenika nije zau-
zelo propisan položaj u postelji, Halveg je pao u jarost i nemilo-
srdno tukao bolesnike. Izvukao ih je, čak, iz postelja i gazio po podu.
Tako su usmrćena dva Jugoslovena i jedan Rus, a četiri zatocenika,
raznih nacionalnosti, dobila su teže povrede. Imena ovih zatočenika
nisu utvrdena, pošto su ureda^i ovog bloka potpuno uništeni prili­
kom jednog bombardovanja.
U podlogoru Viner Nojdorf, 3. zatočenički lekar bio je Jugo-
sloven dr Turk (zubni lekar), a jedan od bolničara - Jugosloven Jo-
vanović.

120 120 AMM/B/49/1.

173
 VIVOEKSPERIMENTI

Nijedno ljudsko biće tietna pravo žrtvovati

sebi ravno и naučne svr/ie.
Zaključci skupa jevrejskih lekara
и Jerusalimu 1952. godine

Šef nemačke policije, Bader, izjavio je, još 1935. godine, pred
svojim kolegama kriminalističke policije u Kopenhagenu:
»Cigani predstavljaju strani element i neće nikad u potpunosti
spadati u domaće stanovništvo. Kada neko remeti javni red i ne
poštuje zakon, kao što to čini Ciganin, ne može očekivati nikakvu
milost... Dobra je ideja da se takvi Cigani stave u kategoriju osoba
koje podležu zakonu о sterilizaciji«.
Sledeće, 1936. godine, vise od pet stotina Ci^ana poslato je u
Dahau na prevaspitanje i eventualnu sterilizaciju.
Francuska medicinska akadcmija, koja jc oduvck smatrala da
su eksperimentisanja izvršena u nekim logorima zločin, objavila je
pravila takvih opita. U njima se postavlja razlika izmedu ispitivanja
novih metoda koje se praktikuju na bolesniku, od opita na zdravim
ljudima. Dok je u prvom slučaju eksperimentisanje neophodno, pa
čak i obavezno, jer se time može spasiti život bolesnika u drugom
slučaju takvo se eksperimentisanje može sprovesti samo na infor-
misanim dobrovoljcima. Uz obavezan uslov da eksperimentisanje
vrši visokokvalifikovana osoba, sposobna da na minimum smanji ri-
zik kome se izlaže dobrovoljac.
U nacističkim koncentracionim logorima izvršen je bezbroj
pseudomedicinskih eksperimenata, a da, pri tome, nije poštovan ni-
jedan od pomenutih uslova. Jer, Adolf Hitler, lično je zaključio da
su opiti na ljudima opravdani, pošto se radi о interesu države. Voda
nacističke Nemačke nije odobravao da »zatocenici sede zaštićeni u
121 Ch. Bernadak, Zaboravljeni holokaust, Zagreb, 1981, 34-35.

174
koncentracionim logorima, dok vojnici ginu na ratištima, a žene i
deca stradaju od vazdušnih bombi«.
Od 1942. godine, na zatočenicima, u pojedinim logorima, ne-
mački lekari izvodili su raznovrsne eksperimente, radi dobijanja po-
dataka о ponašanju ljudskog organizma u različitim situacijama.
Tako su, izmedu ostalog, ispitivane reakcije prilikom pada s velike
visine, izdržljivost ljudskog organizma u ledenoj vodi, mogućnost
preživljavanja brodolomaca pijenjem morske vode, inficiranje ba-
cilima zaraznih bolesti, itd. U taj kompleks ulazilo je i istraživanje
masovne sterilizacije nižih rasa, a eksperimentisalo se i sa efika-
snošću do tada nedovoljno ispitanih lekova, zbog čega je najpre
vršeno veštačko inficiranje zatočenika.
Zaslepljeni slavoljubivošću, mnogi SS-lekari »usavršavali« su
svoja medicinska znanja na račun postojećeg ljudskog materijala.
Nijedan od hiljada opitnih objekata, na kojima su vršeni medicinski
eksperimenti, nije se javio dobrovoljno. Svi zatočenici su za te svrhe
odredivani od logorskog rukovodstva, odnosno od logorskog leka-
ra. Ni u jednom slučaju, osoba za eksperimentisanje nije imala mo-
gućnosti da odbije takav postupak. Mnogo puta eksperimente su iz-
vodile neobrazovane osobe. Gotovo nikakve mere nisu preduzima-
ne za zaštitu osoba, na kojima su vršeni eksperimenti, od trajnih
oštećenja ili smrti. Stoga, svi eksperimenti dovodili su do neizreci-
vih patnji njihovih žrtava. Mauthauzenski lekari su, čak, sve činili
da objekti eksperimenata završe smrću.
U KLM, dr Herman Rihter najčešće je vršio hirurške zahvate.
Na potpuno zdravim ljudima izvodio bi nepotrebne operacije, od-
stranjujući im unutrašnje organe (želudac, jetru, bubrege, pa, čak,
i delove mozga). Guzenski lekar, dr Helmut Feter, eksperimentisao
je redovno s različitim medikamentima firme IG-Farben-AG, Le-
verkuzen, čiji je nameštenik ostao i za vreme službovanja u logoru.
Dr Feter je specijalizirao Tbc oboljenja. Lekar, dr Herbert Ferdi­
nand Hajm, izvodio je na zatočenicima najteže hirurške zahvate.
On je imao i svoju »pasiju«: preparirao je ljudske lobanje i poklanjao
ih prijateljima ili ih je držao kao »ukrase« na pisaćem stolu. Za-
točenike je usmrćivao injekcijama u srce, a zatim im odsecao glave
i lično vršio njihovo prepariranje.

175
 SS-logorski lekari, kao i SS-lekari Higijenskog instituta
oružanih snaga SS, bili su potpuno svesni protivzakonitosti vršenih
eksperimenata. To potvrduje postojeda korespondencija lekara о
zvaničnim opitima, na kojoj se nalaze brojni štambilji s oznakama
»državna tajna«, »strogo poverljivo«, itd.
Istine radi, potrebno je konstatovati da je bilo i časnih izuze-
taka medu lekarima u koncentracionim logorima, koji nisu prihva-
tali sramnu ulogu vršenja vivoeksperimenata na živim ljudskim or-
ganizmima. Jedan od njih bio je SS-hauptšturmfirer dr Kurt Pletig
(Plaettig), lekar u podlogoru Viner Nojdorf. On je, svojom ener-
gičnošću, izdejstvovao potpuno izdvajanje svog delokruga od logor-
skog komandanta. Ipak, ne može se prencbreći ni činjenica da je taj
isti dr Pletig ranije, u mauthauzenskom sanitetskom logoru, vršio
selekcije zatočenika za akcije trovanja u zamku Harthajm.
U pozitivnom smislu treba pomenuti i dr Karla Ruopa,
rodenog u Štutgartu. U KL Mauthauzen je došao 20. oktobra 1939.
godine. Ubrzo je uspostavio kontakt s nemačkim političkim za-
točenicima iz okoline Štutgarta. On je nastojao da popravi sanitet-
ske prilike u logoru. A, kada se uverio da to nije moguće, 15. februa-
ra 1940. godine, napustio je službu u koncentracionim logorima.
Najzad, dr Ladislaus Konrad, koji je kao logorski lekar, od
oktobra 1941. do negde marta 1942., rukovodio službom u KLM, od-
bio je usmrćivanje bolesnih zatočenika. Logor Mauthauzen napustio
je 17. februara 1944. godine, i kao pripadnik Staba pri II bataljonu Pan-
cer-grenadir regimente, poginuo u borbama na frontu.122
U podlogoru Guzen, masovni eksperimenti izvodeni su na
odeljenju za tuberkulozu. Započeo ih je dr Karl Gustav Bemihen
(Bömichen), na prelomu 1942/43. godine. Bolesnim zatočenicima
na reviru davali su preparat označen brojem 101, u vidu sitnih tam-
nocrvenih granula s gorkim ukusom. Kod bolesnika je izazivao gla-
vobolju, povraćanje, proliv i gubljenje apetita. Temperatura se pela,
širile su se promene na plućima, bolesnike je obuzimao sve jači
kašalj. Nekoliko ih je ubrzo umrlo, ali je nastavljeno s eksperimen-
122 H. Maršalek, n. d., 191.

176
tisanjem. Eksperiment sa preparatom br. 101 vršen je oko godinu
dana na oko 300-400 zatocenika.
U Guzenu su najširi opseg imali eksperimenti na obolelim od
pegavog tifusa. Započeo ih je dr Herman Kizeveter (Hermann Kie-
sewetter). U istom podlogoru, vršen je i niz drugih pseudomedicin-
skih eksperimenata na zatočenicima.123
Prema presudi sa nirnberškog lekarskog procesa, vivoekspe-
rimenti su vršeni u konclogorima: Dahau, Nacvajler, Zaksenhau­
zen, Ravensbrik, Aušvic i Buhenvald. Kasnije je u ovu grupu
uvršten i KL Mauthauzen. Na osnovu odredenih uputa i dokume-
nata u KLM, vršeni su sledeći opiti na zatočenicima.
Hormonski opiti: 11 kastriranih zatočenika, u jesen 1941. go­
dine, verovatno unutarlogorski opit.
Opiti vašima: deset, odnosno vise zatocenika - od 26. jula do
3. septembra 1942. Unutarlogorski opiti sa 10 Čeha i vise Jevreja.
Odgovoran: apotekar dr Erih Vasicki (Erich Wasitsky).
Opiti sa hranom: 370 zatocenika vise nacija - od 1. decembra
1943. do 31. jula 1944. godine. Opitna serija SS-Higijenskog insti-
tuta, radena od profesora dr E. G. Šenka (Schenck).
Testpodnosljivosti: 3 seruma serije (tifus, paratifus A i В i ko-
lera). 1700 zatocenika svih nacija - od 5. februara 1943. do 18. aprila
1943. Niz opita SS-Higijenskog instituta, vodenog od dr Karla Grosa.
Opiti Tbc serumima: u Guzenu, broj zatocenika nepoznat - je­
sen 1944. do proleća 1945. Po nalogu IG-Farben - AG, Leverkuzen,
izvodeni su od dr Helmuta Fetera.
Opiti vestačkom kobasicom - proizvodom Lencinške tekstilne
AG, sličnom kobasici.124
Zvanično utvrdivanje pseudomedicinskih opita na jugoslo-
venskim zatočenicima vršeno je na osnovu sporazuma izmedu de-
legacije FNRJ i Savezne Republike Nemačke od 11.10. 1956. go­
dine. To je radeno s ciljem obeštećivanja preživelih žrtava medicin-
skih eksperimenata. Za ustanovljavanje stvarnog stanja, obrazova-
123 Stanislav Dobosiewicz, Mautliausen/Gusen, W arszawa, 1977,355-363.
124 H. M aršalek, n. d., 190.

177
na je stručna komisija od po jednog nemačkog i jugoslovenskog le-
kara, koji su se morali usaglasiti prilikom preispitivanja.
Saveznom zavodu za zaštitu jugoslovenske imovine u ino-
stranstvu obratilo se zahtevima za obeštećenje - po osnovu vivoek-
sperimenata - oko 3400 bivših interniraca iz raznih nacističkih lo­
gora. Komisija koja je vršila preglede prijavljenih lica, imala je veo-
ma strog kriterijum, pa je obeštećenje dobilo ukupno 320 lica. Sa
zahtevom za nadoknadu, javilo se oko 600 bivših jugoslovenskih za-
točenika u KL Mauthauzen. Mnogi od tih zahteva bili su nepotpuni
i nisu se uklapali u utvrdene kriterijume.
Naime, po članu 1. Uredbe о davanju naknade licima na ko­
jima su vršeni opiti u nacističkim logorima, »pravo na naknadu ima­
la su samo lica koja su u nacističke logore odvedena zbog svoje rase,
vere, ideologije, političkog uverenja, i na kojima su u tim logorima
vršeni vivoeksperimenti u naučne svrhe, koji su izazvali trajno
oštećenje organizma ili trajno umanjili radnu sposobnost«.
Prema tome, ona lica koja su u navedenim logorima bila
izložena psihičkim i fizičkim mučenjima, kao što su nedovoljna
ishrana, teški radni i ostali životni uslovi, odnosno lečenje ili po-
grešno lecenje-i dr., pa makar sve to i prouzrokovalo teško oštećenje
zdravlja ili umanjenje radne sposobnosti - nisu imala pravo na nak­
nadu po ovoj Uredbi.
S obzirom da je dokumentacija о vivoeksperimentima (koja
se čuva u Arhivu Jugoslavije), nesredena i veoma obimna, posma-
trano je kao uzorak 76 prijava nekadašnjih zatočenika KLM. Medu
njima, pravo na obeštećenje priznato je dvadeset četvorici, od kojih
su 23 svrstana u V, a samo jedan u III kategoriju. (Najviše
obeštećenje bilo je za I, a sa svakom višom kategorijom opadala je
materijalna nadoknada.)
U podnetim prijavama navodene su broj ne vrste vivoeksperi-
menata. Ipak, najčešće se javljaju injekcije »tifusa, paratifusa A i В
i kolere« - о kojima su pojedinci podneli i zvanična obaveštenja od
Službe traženja MCK u Arolsenu. Takode, ima dosta slučajeva ek-
sperimentisanja ishranom, posebno tzv. »ost-kost« hranom, Ne ma-
li broj navodi da su im stvarane rane po telu, a zatim inficirane i pre-
mazivane raznim mastima. Neki navode da su izlagani hladnoći, drugi

178
da su na stolici povezanoj kablovima »stavljeni na struju«. Jedan je
tvrdio da su mu izvadili zdravo slepo crevo. Ima i tvrdnji da im je
za piće davana slana voda, a jedan je naveo kako je - pošto je pre-
thodno bio izložen hladenju - preko njegovog tela ležala naga žena
iz »pufa«.
Zanimljivo je da nalazi stručne lekarske komisije nisu formu-
lisani kategoričkim zaključcima. U njima najčešće stoji: »na osnovu
medicinske dokumentacije i ličnog pregleda stranke, moglo bi se
pretpostaviti da je, možda, vršen eksperiment podnošljivosti
odredene hrane, isprobavanja nepoznate vakcine, rashladivanja,
nanošenja i inficiranja rane, korišćenja morske vode za piće«, i sl.
Jeftimije Vojšić je SUBNOR-u Srbije predao spisak od 30 Ju­
goslovena na kojima su vršeni eksperimenti sa hranom u 16. bloku,
soba B. A Mato Utović, u svojoj knjizi Mauthauzen, veoma precizno
prikazuje način izvodenja ovog eksperimenta.
Krajem 1943. godine, u ispražnjeni 16. blok dovedeni su za-
točenici raznih nacionalnosti, medu kojima 30 Jugoslovena. Na nji­
ma su vršeni eksperimenti sa hranom od 1. decembra 1943. do 31.
jula 1944. godine. Odredene su tri grupe od po 110 zatočenika, koji
su obeleženi posebnim oznakama.
Prva grupa - Ostkostgruppe - kojoj su davali hranu od krupno
mlevenog kukuruza i iseckane salame u vidu nekakve käse. Dok su
trajali opiti ovim zatočenicima je 317 puta uzimana krv. Na kraju
opita, 31. jula 1944, od 110 »zamorčića« ostalo je 67 živih.
Druga grupa - Hefekostgruppe - dobijala je 250 gr hleba na dan,
20 gr kobasice i litar supe od repe, sa posebnim dodatkom kvasa. Jednom
nedeljno davali su im 65 gr margarina i kašiku marmelade. U ovoj grupi
svakom zatočeniku su 283 puta vadili krv. Od 110 ostalo ih je 73 u životu.
Treća grupa - Normalkostgruppe - primala je isti obrok hrane
kao i druga grupa, bez dodataka kvasa. Zatočenicima su tri puta dnev-
no, odnosno 640 puta uzimali krv. Od grupe je ostalo 46 živih.125
Dr Vladislav Švarc veoma detaljno prikazuje eksperimente
»pegavim vašima«.
125 Mato Utović, Mauthausen, Ljubljana, 1980,150-151.

179
 Februara 1945, u KLM je prispela velika grupa Jevreja iz
Mađarske i Slovačke, u kojoj je oko 600 zatočenika bilo bolesno
od flektifusa (Typhus exanthemicus). Svi ovi bolesnici dovedeni
su u 10. blok i veoma strogo izolovani zbog poznatog straha ese­
sovaca od pegavih vaši i flektifusa. Dr Vrubljov (SSSR) je posta-
vljen za šefa, a dr Švarc je bio asistent-lekar tog bloka. Onda su
došla dva lekara iz gornjeg revira i tražila prezdravele bolesnike.
Po izvršenom izdvajanju takvih zatocenika, vadili su im cerebro-
spinalni liquor i to svakom u približnoj količini 15-20 cm, tako
da su pojedinci padali u nesvest. Ti lekari dolazili su u nekoliko
navrata i davali su sanitetskom osoblju bolne intramuskularne in-
jekcije.
Krajem februara ili početkom marta, već gotovo svi ovi bole­
snici bili su mrtvi, a prezdravila je samo nekolicina. Prilikom dobi-
janja čistog rublja, lekarima je palo u oči da je doneseno u hermetički
zatvorenim sanducima. Pod budnom pažnjom stražara, morali su se
presvući i odmah vratiti prljavo rublje. Drugog dana su zapazili da svi
imaju vaške, što nisu smeli nikom da prijave, jer bi ih moglo stajati gla-
ve. Od sanitetskog osoblja mnogi su se razboleli od flektifusa, medu
njima i Jugosloven dr Švarc, koji je jedva preležao bolest.126
Hans Maršalek iznosi sledeću statistiku gubitaka ljudi po na-
cionalnim grupama.127

1. Za vreme eksperimentalnog perioda

U kupan broj Umrli Logor za oporavak

Nemaca 24 14 58% - -
Rusa 47 8 17% 4 8%
Poljaka 21 7 43% 1 5%
Jugoslovena 42 15 36% 2 5%
Francuza 16 9 56% - -

Ukupno 150 53 7

126 D r Vladislav Švarc, Sećanje (kod autora).

127 H. M aršalek, n. d., 184.

180
 2. Za vreme kontrolnog perioda

Ukupan broj Umrli Logor za oporavak

Nemaca 10 - 3 30%
Rusa 39 1 2,5% 4 12%
Poljaka 12 - 1 8%
Jugoslovena 27 - - -
Francuza 7 1 14% - -
U kupno 95 2 8

Zatočenik iz Jugoslavije, Fran Herman Leo, zbog poznavanja

nemačkog jezika, prekucavao je neku medicinsku knjigu za dr Paula
Rihtera, jednog od vršilaca pseudomedicinskih eksperimenata u
KLM.
U podacima о pojedinim grupama od po 30 ljudi na kojima
su vršeni eksperimenti, često je nailazio na zabelešku da je 2, 5 ili
vise ljudi odvedeno u Genezungshajm - »kuću oporavka«, pa da ta
grupa ne daje potpuno vernu sliku. Kasnije je od profesora Mišela
saznao о zamku Harthajm u blizini Linca, iz kojeg se nije vratio niko
živ, pa ni sami esesovci. Tako je, zauvek, ostala tajna kakvi su ek­
sperimenti vršeni u tom volšebnom zamku.

181
 OTPUSTI IZ LOGORA

Svaki otpušteni morao je da potpiše obavezu,

da nikorne neće govorili о zbivanjinia и logoru.

Otpuštanja manjih grupa ili pojedinih kriminalaca, odnosno

asocijalnih, iz KL Mauthauzen počela su već 1938. i vršena su sve
do aprila 1945. godine, u nepravilnim razmacima. Ovde treba po-
menuti da - prema jednoj Hajdrihovoj okružnici od 24.10.1939 -
»otpuštanje zatočenika iz preventivnog zatvora nije trebalo, uopšte,
da se dogada za vreme rata«. Ipak je, u godinama 1939. do 1943,
pušteno oko 280 austrijskih i nemačkih zatočenika: 1940. u Guzenu
142, a 1941. godine 75 Poljaka, 6. maja 1941. 35 francuskih ratnih
zarobljenika. A 24. januara 1944. godine, otpušteno je oko 740 Ju­
goslovena iz Istre (u KLM registrovanih kao Italijani).
Negde do maja 1944, političko odeljenje, u saradnji sa koman-
danturom KLM, u odredenim razmacima (u početku svaka tri mese-
ca, zatirn samo u pojedinačnim slučajevima), podnosilo je »izveštaje
0 vladanju« i о »moralno-političkom držanju« svih nemačkih, austrij­
skih i pojedinih jugoslovenskih, poljskih i čeških zatočenika. Ovi iz-
veštaji trebalo je da posluže kao osnova centrali za sagledavanje »zat-
vorskog preispitivanja«, koja bi mogla dovesti do naloga za otpuštanje.
Sem retkih izuzetaka, SS-rukovodstvo mahom je davalo negativno
mišljenje о zatočenicima. Pri tome su navodili da »zbog rđavog vladan-
ja, državno neprijateljskog istupanja, potpuno neđovoljnog radnog
učinka i moraine pokvarenosti, još nije zreo za otpuštanje«.
Ipak su povremeno otpuštani nemački i austrijski kriminalci
1 politički zatočenici, kao i pojedinci i manje grupe žatočenika iz
drugih zemalja. To se, pre svega, događalo kada bi neka značajna i
uticajna nacionalsocijalistička ličnost nalagala otpuštanje. Ot-
puštanje je, takođe, vršeno kada bi zatočenik trebalo da stupi u ne-
mački Vermaht, a uputna mesta (Gestapo ili Kripo) i RSHA ne bi

182
protiv toga uložili prigovor. Otpuštanje nekoliko stotina Poljaka,
Jugoslovena, Italijana i pojedinih Francuza i Čeha pređstavljalo je
taktičko-političke mere Gestapoa i vojnih vlasti.
Sedmog maja 1944. godine, Himler je šefu Sipo-a i SD, kao i
WVHA, izdao sledeću naredbu:
»Za vreme trajanja rata zabranjujem, iz bezbednosnih razlo-
ga, svako otpuštanje zatočenika iz KL Mauthauzen«.
Uprkos ove izričite zabrane bilo je i dalje otpuštanja zatočeni-
ka, pre svega zbog nedostatka radne snage.
U prva tri meseca 1945. godine, otpuštani su samo malobrojni
zatočenici. Dvadeset prvog marta ove godine, radi otpuštanja, pre-
meštena su 52 Norvežanina, odnosno Danca u KL Nojengame. Me-
sec dana uoči oslobodenja, vršena su otpuštanja većih razmera, koja
su obuhvatila nemačke, austrijske i zapadnoevropske zatočenike.
Aprila 1945, otpušteno je najmanje 359 austrijskih i nemačkih za­
tocenika, koji su gotovo svi uvršteni u vojnu »jedinicu zatocenika Mau-
thauzena«. Takve jedinice postojale su u glavnom logoru i u podlogori-
ma Hinterbril, Viner Nojdorf, Viner Nojštat, Guzen I i II, kao i Line III.
U tri akeije Medunarodnog Crvenog^Krsta, u zadnjoj dekadi
aprila 1945, otpušteno je i evakuisano u Svajcarsku 756 žena-za-
točenica i oko 800 muškaraca-zatočenika iz zapadnoevropskih ze-
malja. Ukupno je samo u aprilu 1945. otpušteno 969 muškaraca.
Do marta 1945. godine, svaki otpušteni je morao da potpiše
izjavu da »nad njim nije vršena nikakva prinuda«.
Prema statistici, objavljenoj u Maršalekovoj »Istoriji«, iz KL
Mauthauzen su otpušteni zatočenici:
a) muškarci

Nemci (BV, A Z R , § 175, SV W A ) ................................................778

Nemački Cigani ...................................................................................... 24
Ncmački p o l i t i č k i .............................................................................450
P o l j a c i ................................................................................................411
Č e s i ...................................................................................................................23
I t a l i j a n i ................................................................................................ 743
Š p a n c i ......................................................................................................... 53
J u g o s l o v e n i ...................................................................................... 429

128 Isto, 245.

183
 F r a n c u z i ................................................................................................573
B e l g i j a n c i ......................................................................................................... 40
Holanđani ................................................................................................23
A r a b l j a n i ......................................................................................................... 3
M a d a r i ......................................................................................................... 8
Norvežani, D a n c i ...................................................................................... 52
E n g l e z i ......................................................................................................... 1
Š v a j c a r c i ......................................................................................................... 2
G r c i ...................................................................................................................1

b ) žene

F r a n c u s k i n j a ...................................................................................... 489
Belgijanka ...................................................................................... 231
H o l a n d a n k a ................................................................................................34
Norvežanka i Dankinja . . . . . . . . . 16
E n g l e s k i n j a ................................................................................................1
A m e r i k a n k a ................................................................................................1

U kupno otpušteno muškaraca i žena:______________________________ 4386

Zatočenici iz Jugoslavije otpuštani su grupno i pojedinačno.

U manjim ili većim skupinama otpuštani su Slovenci i Muslimani.
Kod Slovenaca se delimično radilo о tzv. »policajgefengnise« ili
»policajheftlinge« zatočenicima, većinom upućenim od Gestapo
ispostave Maribor. Oni su, uglavnom, bili osudeni na vremensku
kaznu (mahom šest meseci do godinu dana), pa su u KLM pre-
bačeni radi njenog izdržavanja. Nije poznat razlog otpuštanja Mu-
slimana, osim ako se radilo о tome da su se prijavili kao »Hrvati«.
Iz Srbije je pušteno samo nekoliko pojedinaca.
U evidencijskim spiskovima jugoslovenskog Crvenog krsta re-
gistrovana su otpuštanja pojedinih zatočenika, ali se ne mogu sma-
trati potpunim. Ipak, evo nekih pokazatelja iz tih pregleda.
Godine 1942. otpušteno je ukupno 11 Slovenaca-od septem­
bra do decembra meseca.
Naredne, 1943. godine, puštene su četiri manje grupe Slove­
naca: 2. marta - 22,17. marta - 24,30. aprila - 25 i 8. maja -18. Osim
toga, tokom godine pusten je veći broj pojedinaca.
Godine 1943. Muslimani su puštani pojedinačno, a 1944. godine
u dve grupe: 24. aprila - 37 i 26. aprila - 20. To znači, sa dvodnevnim
razmakom, ukupno ih je pušteno 57 u 1944. godini.

184
 Prema pisanju Mate Utovića,129među puštenima su bili Slo-
venci iz I transporta, jula i avgusta 1941. godine, Slovenci dovedeni
iz Borla jula i avgusta 1942 (bili su obeleženi crvenim krstom) i Slo­
venci Primorci, koji su u Mauthauzen dospeli posle kapitulacije
Italije.
Preživeli internirci iz prve slovenačke skupine, kao mladi su
pušteni iz KLM 1942. godine (prema Utovićevom pisanju). Slikar
Jože Polajnko, koji je s prvim transportom Slovenaca (23. avgusta
1941) interniran u KLM, u svojoj knjizi »Mauthauzenske skice«130
konstatuje da je, 1942, Stajerska zvanično priključena Nemačkoj
kao Donja Štajerska. U vremenu od februara do aprila iste godine,
u grupama od 10 do 12, iz KLM su otpuštani pojedini Slovenci.
Medu njima se našao i Polajnko koji se vratio u Maribor, iznevši taj-
no svoje skice iz KLM.
Jože Segal, iz Kanala kod Gorice, ovako je opisao odlazak na
slobodu:
»... Pre odlaska iz logora pozvali su nas i održali nam priprem-
ljen govor. Izmedu ostalog, govorili su nam da moramo da zahvali-
mo Hitleru, koji nam je dao otpusnicu. Da moramo, iz zahvalnosti,
obećati i zakleti se da ćemo mu ostati verni. Morali smo potpisati
izjavu о toj zakletvi. Usput su nam zapretili, da će nas ponovo zat-
voriti u logor, ako budemo učinili najmanji prestup, ili budemo
prekršili zakletvu. Iz logora su nas odveli na železničku stanicu i
kućama smo se vratili vozom. Vozili su nas dalje do Maribora.
Usput su nam umrla dva druga.«131
Od zatočenika sa područja Srbije, otpušteno je samo nekoliko
pojedinaca, zahvaljujući intervenciji uticajnih kvislinških i ne-
mačkih ličnosti.
Kapetan Velimir Avejić bio je komandant četničke jedinice i
»sa nemačkim Vermahtom i organizacijom Tot održavao je dobre
veze« - kako se konstatuje u izveštaju komandujućeg generala i za-
129 M. Utović, n. d , 183.
130
Jože Polajnko, Mauthauzenske skice, M aribor, 1981,44.

131 M. Utović, n. d., 183-184.

185
povcdnika u Srbiji. Međutim, uhapšen je s još nekim četničkim ko-
mandantima zbog toga što su, 4. oktobra 1942, njihove jedinice pre­
stale da budu legalne. Avejić je, transportom od 26. novembra 1942,
interniran u KL Mauthauzen. Osamnaestog decembra iste godine,
zapovednik Sipo i SD uputio je dopis upravi KLM s molbom da
Avejića vrate za Beograd. Pri tome se logorska uprava umoljava »da
Avejića ne upotrebljava za radove i u okviru mogućnosti mu obez-
bedi olakšice«. Uprava KLM je usvojila molbu i telegramom oba-
vestila BdS u Beogradu da će Avejić, 12. januara, stići u Maribor,
odakle će zatim biti upućen za Beograd. Pre odlaska iz KLM, Avejić
je potpisao otpusnicu u kojoj je stajalo »da neće ništa pričati о ono-
me šta je video i čuo u logoru, inače će morati da računa na naj-
strožije policijske mere«. Sem toga, obavezao se i da se »neće baviti
političkim i državno neprijateljskim aktivnostima«.132
Na isti način, daljeg boravka u KLM osloboden je Dimitrije
Đorđević, činovnik iz Beograda, koji je zajedno s Avejićem vraćen
u Beograd. Za njegovo puštanje nalog je dao dr Šefer, Zapovednik
SIPO i SD za Srbiju.133
Ladislav Cvenk (Slovenac) uhapšen je 28.10.1942. prilikom ra-
sturanja četničkih odreda na srpskom području i zatim odveden u
KLM. Njegova majka, Elizabeta Cvenk, sa stanom u Celju, podnela
je molbu za Ladisavljev otpust iz logora. Pri tome je navela da je član
štajerskog Hajmatbunda (domovinskog saveza), kao i da je i njen sin,
takode, primljen u članstvo. Osim toga, prijavio se u nemačku vojsku
u koju treba da stupi uskoro. (Inače Ladislav je u Srbiju preseljen u
okviru jedne akcije.) Molba je uslišena, pa je Ladislav Cvenk otpušten
iz KLM, uz prethodno potpisanu izjavu čak od osam tačaka:
»1. Nikada neću ni govoriti niti pisati protiv nacionalsocijali-
stičke države ili njenog uredenja.
2. Čim doznam za dela protiv sadašnjeg državnog vodstva,
NSDAP-a ili njenih podredenih organa, obavezujem se prijaviti to
smesta policijskim vlastima.
132 IAB, BdS A-270.
133 IAB, BdS D-520.

186
 3. U koncentracionom logoru Mauthauzen niti sam dobio
kakvu bolest, niti sam pretrpeo kakvu nesreću.
4. Poznato mi je da ne smem govoriti о uređenju koncentra-
cionog logora.
5. Predmeti, oduzeti mi prigodom mog hapšenja, su mi
vraćeni.
6. Niti mogu, niti ću stavljati odštetne zahteve.
7. Na mene nije vršena prisila prigodom davanja ove izjave.
8. Naloženo mi je, da se - odmah - do opoziva javljam svakog
radnog dana kod mesne policijske vlasti mog boravišta.134

Mauthauzen, 24. 2. 1944. Lad. J. Cvenk

(potpis)«

Desetak dana uoči oslobodenja, tačnije 23. aprila 1945. godi­

ne, iz podlogora Lajbnic je otpušten dr Čedomir Janković, iz Niša.
Poseban slučaj predstavljaju Zdravko Vuković i Nikola
Krička, obojica iz Bosne, ali uhapšeni u Srbiji. Oni su kao autome-
haničari radili u SS-garaži logora Mauthauzen. U jednom doku-
mentu vode se kao otpušteni iz KLM 11. aprila 1945. U stvari, njih
dvojicu su esesovci iz garaže povukli sa sobom prilikom napuštanja
logora, da bi im održavali vozila. Medutim, oni su iskoristili opšti
haos i metež koji je nastupio u nemačkoj vojsci, pa su pobegli i vratili
se u logor dan uoči oslobođenja njegovih zatočenika.135
U fondu BdS nalazi se i jedan broj molbi za puštanje iz KLM,
koje nisu uslišene od logorskih vlasti.
Tako je za otpust Svetolika Stepanovića, iz Draževca, podneta
molba sa garancijom pedesetorice meštana. Odgovor je, međutim
glasio: »Stepanović se nalazi u KL Mauthauzen, otpuštanje ne do-
lazi u obzir«.
134 LAB, BdS C-226.
135 Dokumentacija о KLM, Arhiv Foljske komisije za utvrdivanje zločina okupatora,
Varšava.

187
 Na molbu za puštanje iz logora Nikole Ilića, iz Bjelovca, do-
stavljen je odgovor: »Ilić nije zdrav i nesposoban je za otpust, pa se
ne zauzimati za eventualno otpuštanje«.
Zapovednik Sipo i SD Tajhman zauzeo se za otpust iz KLM
Radivoja Brašića, trgovca iz Trstenika, ali se iz dokumentacije ne
vidi da li je to urodilo plodom.
Molbu za puštanje Georga Dimovića, nemačkog tumača u
Beogradu, podneo je njegov otac Aleksandar, ali je komandant od-
govorio da se još premišlja i zato odbija molbu.
Johan Enter je u KLM oteran, iako je bio folksdojčer. Inter-
vencija za puštanje ostala je bez rezultata, pošto je on bio član
SKOJ-a i ilegalno delovao i posle okupacije Jugoslavije.
Napomenuto je da se rok za proveru njegovog ponašanja u lo­
goru pomera do 1.1.1943. godine.
Za Savu Petrovića, takode, njegovoj supruzi je stavljeno
do znanja da se ispitivanje otpuštanja imenovanog odlaže za
kasnije.
Ljubo Pajović je imao jaku intervenciju, jer se za njegovo
puštanje zauzeo zapovednik Sipo-a i SD. Ne vidi se iz dokumenta­
cije krajnji ishod.
Na intervenciju bivšeg poslanika Spalajkovića (zaslužnog
zbog članaka i govora protiv komunizma), za puštanje Radmila
Jankovića, iz Beograda, zauzeo se vanredni opunomoćenik ne-
mačkog Ministarstva spoljnih poslova za Jugoistok. Uprava logo­
ra saopštila je, mediitim, da je - prema Himlerovoj odluci od 20.
7. 1944. godine - obustavljeno otpuštanje iz konclogora Mau­
thauzen.136
U fondu BdS za Srbiju našla se i molba za puštanje Johana
Tomca, inženjera, zaposlenog u rudnicima na području Srbije. Od­
govor je glasio: »kratko obavestiti Mariju Ažman, da se na temelju
stanja stvari ne može udovoljiti molbi«.

136 IAB, BdS J-699.

188
 УО.

be i ß t ас
R aum Юг E in ^ an ^ ssic m p cl B efö rd ert
Z elt T«{ M onat Jah r

V e r z ö g e r u n g v e rm e rk

Fs №

iOPANjitNBURG N P .‘ :б1б8 Я 0 ..7 ‘. л / 2 2 3 0 .....‘..............................................

an в. n. S. В E l; G R А / = = -
S & .V • . -л .£>- J T W j m W 11п II ћРЈРИ'1I I mi ».
UC
b f cTD
T RI IC£T
F M :• ' S
СЛиИТ7иАГГТ1
C H U T ZHAEFTl. |I/ л п .гм ’. и л Г i
R/A j a. кN к V, V л Г*
o.V;X c:
.GEB*' .1.9- 3 . 2 2
.
■ BEZUG: DOPT. FS- IV l kl.. В* !>Я9/АЗ;‘
еV Г/ RAM TGB.-

N °^ 3 M - / A Ä . 'Уу~Н:$, '№ ' a n K0N7 . LAGER; ^ H ' T H A U S E К----

^ U M;.PQPtPG'|v'N F E P . ^ S C H ^ I H C N jbfc <0NZ-.- L A G E R 'tlAUJHA- ;-

•\у^гп гf Ti. A3S.Ut'GK§ PEBSE- BJJSL..JüACH KR IEGSE|<QE ANGE' '

«Al. ‘INE E P S T E C L U N G D E S A N ’
FE F O R D E R T E N / F U F e Ü N G S ö P E R !-THr.s

F U E « J A N К О V i E С D U E R F T E TJAHfR M I C H T E R F O P O E R L I C h
ГУ-.У>У У if ^ J.*■ r*fo~ 'Г1*"
SEI К UND' W U R D E VOM K U MAUTHAUSEN N ICH V Q R G E N O M M E f v ------

-.- i - GEZ: И E' \ S S SS- OBEPSTURMBANNFUEHREP + +

-t—V-v-
:..

SAO PŠTENJE О H IM L E R O V O J Z A B R A N IOTPUŠTANJA ZA TO Č EN IK A

IZ KO NCLO G O RA MA UTHA U ZEN D O KRAJA RA TA

189
 POKRET OTP О RA

Da bi ljudski rod tiapred koračao, treba uvek

da irna na vrhovitna gordih lekcija hrabrosti.
Viktor Igo

Pokret otpora u koncentracionim logorima predstavljao je sa-

stavni deo borbe protiv hitlerizma u okupiranim krajevima. Za-
točenička svest о potrebi otpora želela je da pruži svoj doprinos borbi
protiv zavojevača. U toj aktivnosti bilo je nesumnjivih uspeha, ali bez
sumnje ograničenog dometa. Osnovni oblici delovanja logorskog po-
kreta otpora bili su usmereni u dva pravca: a) spasavanje života što
većeg broja zatocenika raznovrsnim akcijama samopomoći, i b) orga-
nizovanje sabotaža ili bar usporavanje proizvodnog procesa na svim
mestima gde je izradivano ratno naoružanje za nemačku vojnu silu.
Postoje mnoge definicije pojma logorskog pokreta otpora.
Austrijanac Herman Langbajn, takode bivši logoraš - koji je obja-
vio posebnu studiju137 iz ove oblasti - pokret otpora je predstavio
sledećom formulacijom: »Radnje ili pripreme, preduzete s name-
rom osujećivanja ili slabljenja planova logorskog rukovodstva, upe-
renih protiv svih zatočenika ili pojedinih grupa«. U daljoj razradi,
navodi sledeće oblike aktivnosti:
- odupiranje stvaranju podvojenosti i demoralizacije za-
točenika, što je olakšavalo njihovo uništavanje;
- umanjivanje iskorišćavanja zatočeničke radne snage za rat-
ne ciljeve nemačkog nacionalsocijalizma;
- obaveštavanje »spoljneg sveta« о stanju u logorima;
- organizovanje bekstava najugroženijih zatočenika;
- rušenje parole о nepobedivosti »hiljadugodišnjeg Rajha« i
očuvanje nade na povratak u normalan život;
137 H erm ann Langbein, ...nicht wie die Schafe zur Schlachtbank, Frankfurt am Main,
1980,58-60.

190
 - vođenje raznovrsnih akcija za sveopšte poboljšanje logor-
skih životnih uslova.
Langbajn, takođe, ukazuje na neophodna psiho-fizička svoj-
stva učesnika pokreta otpora: »Ko je samo u potrazi za hranom i
bežanju od batina trebalo da preživi sivi logorski dan, bez svakog
bleska nade, bio je psihički i fizički izvan stanja da prkosi bleštavom
aparatu, čiji je bio zatočenik«.
Stožer logorskog pokreta otpora bila je komunistička organi­
zacija, stvarana na davnim predlogorskim kontaktima. Uz njen bok,
nalazile su se druge antifašističke grupe, sa prevagom vojnih eleme-
nata. Preostale političke organizacije u logorima bile su slabije or-
ganizovane i manjeg značaja - kako to konstatuje Poljak Kristof
Dunin Vasović,138autor, takode, zapažene studije о pokretu otpora
u nacističkim koncentracionim logorima.
Centralna uprava svih koncentracionih logora često je premeštala
zatočenike iz logora u logor. Jednom je to činila radi dobijanja iskusnih
zatočeničkih funkcionera za nove logore, drugi put-s ciljem proterivanja
opasnih elemenata. To »mešanje« zatocenika imalo je i dobre strane, jer
je omogućavalo upoznavanje stanja u drugim logorima, razmenu isku-
stava, a, često, i prenošenje raznih vesti i obaveštenja.
Pokret otpora u KL Mauthauzen nastajao je i razvijao se u izuzet-
no nepovoljnim uslovima, već samim tim što se radilo о logoru najteže,
treće kategorije. Unutrašnju vlast, duže nego igde, imali su nemački kri-
minalci - »zelcni«. Stoga - kako piše H. Maršalek139 - »sve do jeseni
1944, medu masom zatocenika logora Mauthauzen nije postojala šira
baza za ilegalnu borbu protiv esesovskog rukovodstva. Takvu delat-
nost isključivo su sprovodili politički svesni zatočenici«.
Pretežna većina zatocenika u pojedinim logorima, pa i u Mau­
thauzenu, dugo nije imala gotovo nikakvih saznanja о postojanju
pokreta otpora. Čak i osobe, koje su na osnovu akcije neke grupe ili
pojedinaca ostale u životu, nisu znale kome za to duguju zahvalnost.
138 Krzystof Dunin-Wasowicz, Ruch oporu w hitlerowskcij obozach koncenlracyjnych
1944-1945, Warszawa, 1979,131.
139 H. Maršalck, n. d., 295.

191
Većina je, zapravo, tek naknadno saznavala о organizovanom pokretu
otpora u logoru. Stoga, ne mali broj logoraša prima sa skepsom, pa i ne-
vericom razne informacije i tekstove vezane za ovakve aktivnosti. Ra-
zume se, toj »rezervisanosti« doprinose kazivanja i pisanja pojedinaca
koji prenaglašavaju sopstvenu »ulogu«. Pri tome se, često, ne ustručava-
ju »prekrajanja«, pa i izmišljanja pojedinih zbivanja.
Jugosloveni u KLM bili su većim delom aktivni učesnici i sa-
radnici narodnooslobodilačke borbe u svojoj zemlji. Stoga je nji-
hov najveći deo bio jedinstven u patnji i međusobno delio ne sa­
mo retko primane pakete, već i zadnju koru hleba. Zahvaljujući
svom drugarstvu i držanju punom dostojanstva, može se, bez pre-
terivanja, konstatovati da su Jugosloveni uživali opšte simpatije
i poverenje u KL Mauthauzen. О tome svedoče i razni oblici nji-
hove aktivnosti u integralnom logorskom pokretu otpora.

Akcije samopomoći
Već na prvom koraku u KL Mauthauzen, zatočenici su se susre-
tali sa svim mogućim nedaćama. Teško je reći šta im je teže padalo:
maltretiranje od strane upravnog osoblja, gubljenje ličnog imena, spa-
vanje »lađarskim stilom«, neznanje nemačkog jezika, naporan fizički
rad -često vangranica ljudske izdržljivosti, hladnoća, slaba odevenost,
razne bolesti ili stalno prisustvo smrti. Bez pružene ljudske ruke i ne-
sebične drugarske pomoći, preživeli bi samo retki pojedinci. Jer, KL
Mauthauzen je - kao i drugi veliki nacistički konclogori - bio herme-
tički zatvoren i potpuno odvojen od spoljnjeg sveta.
U borbu za biološko održanje ubrajaju se raznovrsne akcije
samopomoći. Tu spada spasavanje slabih i bolesnih, zamena broje-
va ugroženih bolesnika, sklanjanje od selekcija. Biološkom održanju
služila je spoljna pomoć i priticanje životnih namirnica, lekova i dru-
gih potreba svakodnevnog života. Značajno mesto zauzimala je
borba za popunjavanje funkcija u logorskoj samoupravi progresiv-
nim političkim zatočenicima Tojeomogućavaloraspoređivanje pojedinih
zatočenika na radna mesta sa kojih će pružati pomoć svojim sapatnicima.
Akcija samopomoći organizovana je kako u glavnom logoru,
tako i u svim podlogorima.

192
 Tako je, na primer, francuska komunistička grupa uvela prin-
cip da svi koji dobiju pakete, trećinu njihovog sadržaja predaju ko-
lektivu. Jedan od članova organizacije imao je zadatak da organi-
zuje akciju solidarnosti u grupi. Sve što bi sakupio deljeno je što brže
korisnicima, koje je birao kolektiv. Tog reda striktno su se
pridržavali svi članovi kolektiva.
Od jugoslovenskih zatočenika pakete su pretežno primali Slo-
venci, a mnogo rede Srbi - koji su dosta kasnije i prispeli u logor.
Primaoci paketa, koji su u KLM dovedeni kao učesnici NOB, ta-
kode, obrazovali su kolektive za ishranu.
Kolektivni život Jugoslovena možda je bio najbolje organizo-
van u podlogoru Viner Nojdorf. Zahvaljujući angažovanju poli-
tičkih zatočenika u logorskom aparatu, septembra 1944. godine, u
ovaj podlogor je upućeno blizu stotinu Jugoslovena, većinom aktiv-
nih učesnika i saradnika NOR-a. Zbog svoje brojnosti, svi su
smešteni u jednom bloku i imali su sobne starešine iz svoje sredine.
Time su izbegnuta svakodnevna maltretiranja i zakidanja hrane od
ovih malih, ali ne i beznačajnih »šrafova« logorskog mehanizma. Ju-
gosloveni, koji su prethodno zajedno proveli mnoge dane u Banjičkom
logoru, odmah su obrazovali kolektive. S čisto ekonomskog stano-
višta, njihovo stvaranje nije imalo, bar u početku, nikakav »raison
d’etre (rezon d’e tr ) , jer su primljenu hranu stavljali u kolektiv, a za­
tim vršili njenu preraspodelu. Ipak, sačuvan je duh neraskidivog
drugarstva i altruizma, koji je krasio banjičke logoraše.
Kada je, medutim, otpočeo rad u fabričkim halama, ukazale su
se mogućnosti nabavke dodatnih namirnica. Limari, stolari i obućari
počeli su izradivati porcije za prijem hrane, obuću s drvenim donovima
i druge predmete od »organizovanog« materijala. Svoje rukotvorine
menjali su sa zatočenicima iz drugih zemalja za životne namirnice.
Sve je to nesebično unošeno u kolektiv i deljeno na ravne delove.
Šef ambulante u 5. bloku glavnog logora, profesor iz Brna
dr Podlaha, bio je veoma naklonjen Jugoslovenima. On je, zajedno
sa sanitarcem Kaufmanom, iz Linca, spasao živote mnogim jugo-
slovenskim zatočenicima. Lekovi koje su davali Jugoslovenima

Smisao, razlog postojanja.

193
bili su ukradeni u esesovskoj bolnici, čime su sopstvene živote sta-
vljali na kocku.
Medu internircima u III - po svemu najgorem odeljku glav-
nog logora - nalazio se priličan broj Jugoslovena. Glavni zadatak
bio je pribaviti im odeću, jer su imali samo košulje. Odeća je na-
bavljana preko logorske organizacije, a zatim prebacivana preko
zida. Pri tome se, ponekad, moralo satima čekati dok stražar ne
skrene pogled na drugu stranu, s obzirom da se tu nalazio veći
broj stražarnica. Na barakama u III logoru kao tesari su radili ne-
ki Jugosloveni (Niko Bernard, iz Jesenica, Franc Gregoran, iz
Podkorena, i dr.), koji bi se, zatim, pobrinuli da odeda stigne u
prave ruke. A, onda, odevenog internirca nije bilo teško prevesti
u prvi ili drugi logor. 140
Kada su, u jesen 1944, u glavni logor počeli da pristižu tran­
sporti zatocenika iz Banjičkog logora, Ramiz Prušević je radio u lo-
gorskom šnajderaju. Majka kapoa šnajderaja bila je Jugoslovenka,
a otac Nemac, pa je bio naklonjen Jugoslovenima. Transporti Ju­
goslovena smeštani su u karantinske blokove i u zloglasni treći lo­
gor. Mnogi zatočenici su se nalazili u teškom fizičkom i zdravstve-
nom stanju. Ramiz je, preko svog kapoa, izdejstvovao propusnicu
za nesmetani ulazak u karantinske blokove i treći logor. Tamo su
mu popisali pedesetak zatocenika, koje je trebalo oteti od sigurne
smrti. Spisak je, zatim, predao Jugoslovenu Brunu Gerdoviču, pi-
saru 18. bloka, koji je, svojim vezama, preveo te zatočenike u ta-
kozvane »slobodne blokove«. Na isti način, izvučeno je još 38 Ju­
goslovena iz narednog transporta.
U jednom od jesenjih transporata 1944. godine, u KLM je pri-
speo Bora Drmončić, komunista iz Pristine. U polusvesnom stanju
nalazio se pred krematorijumom. Ramiz je Redžepu Broji i Branku
Grkoviću, koji su mu skrenuli pažnju na Drmončićevo stanje, dao
ćebe da ga njim umotaju i odnesu u XIV blok. Sve je ispalo po do-
govoru, pa je Bora nedelju dana skrivan u XIV bloku, čiji je sobni
starešina bio Branko Paunović, učitelj iz Ostružnice.111

140 M. Utović, n.d., 36, 37.

141 Ramiz Pružević, Sećanjc, IAB MG-909.

194
 Spasavanje Lovra Kuhara (u literaturi poznatog pod imenom
Prežihov Voranc), predstavljalo je pravi mali podvig.
Jedne januarske noci 1945. godine, u tek prispelom tran-
sportu iz logora Zaksenhauzen, nalazio se ovaj poznati slove-
nadki revolucionar i pisac. Bruno Gerdovic je odlucio da Kuhara
spase po svaku cenu. Za pomoc se obratio Hansu Maršaleku, 2.
lageršrajberu, kod koga se obično nalazio spisak novodovedenih
zatočenika. Medutim, ovom prilikom sva dokumenta su ostala
kod esesovaca. U dogovoru sa drugovima, Bruno je skovao novi
plan. Po toj zamisli Kuhara je trebalo izdvojiti i sakriti u bloku,
a zatim esesovca obavestiti da je jedan iz transporta umro i da je
odvezen u krematorijum. U dnevnom izveštaju centralna logor-
ska kancelarija de obavestiti о smrti jednog logoraša i privremeno
zadužiti krematorijum. Stvar bi se, zatim, uredila dim stignu
mrtvi iz sanitetskog logora. Tako de Kuhara primiti u brojno stan­
je tek narednog dana, a do tog vremena ga skrivati u logoru. Ova
uzbudljiva akcija, s velikim rizikom po njene ucesnike, izvedena
je po planu i imala je srecan završetak.142
U Mauthauzenu se Kuhar sreo sa poznanicima, fransuckim
komunistima, s kojima je održavao cesde sastanke. Čim se upoznao
sa situacijom u novom logoru, zapoceo je politidku aktivnost. Hra-
brio je malodušne, ulivajudi im nadu u pobedu. Tako je i sam podeo
spasavati ljude.
Jedan od praosnivada pokreta otpora u KLM bio je Jozef Kol
(Josef Kohl), becki komunista. Odmah po svom premeštanju iz Da-
haua, razvio je prve oblike solidarnosti. U KLM je važio kao naj-
markantnija lidnost medunarodnog pokreta otpora i narocito je bio
popularan medu Rusima i Jevrejima. U logoru je prozvan »Otac
Mauthauzena« (Vater von Mauthausen). Imao je sposobnost da
gotovo svakodnevno ponešto »organizuje« za svoje štićenike. Svaku
ukazanu priliku koristio je da, smrtno ugroženim Jevrejima i strogo
izolovanim sovjetskim gradanima, doturi hieb, lekove i odedu. On
je, takode, donosio pouzdanje i nadu u skoro oslobodenje.

142 Bruno Gerdović iz MAribora, Spasavanje Prciihova Voranca.

195
 U logoru Mauthauzen razvila se solidarnost najpre na nacio-
nalnoj, a zatim i na internacionalnoj osnovi.
Živu delatnost sprovodio je pokret otpora u bolnici u Mauthau­
zenu. Tamo jeznačajnu uloguodigrao bolnički šrajber, Poljak, František
Popravka i njegovzamenik Kažimir Rušinek. Popravka je, između osta-
lih, spasao 186 tuberkuloznih bolesnika predvidenih za likvidaeiju, pošto
ih je proglasio zdravim i prebacio u razne blokove. Organizovane su i
druge brojne akeije samopomoći i spasavanja ljudi.
U glavnom logoru, grupa Slovenaca je imala svoju zajednicu
- ilegalnu organizaeiju koja se starala da ljudi ne klonu duhom. Ka­
da je grupa ojačala, pokrenuta je akeija prikupljanja hrane, cigareta
i drugog, što je deljeno onima koji nisu primali pakete. Nekoliko
članova zajednice imalo je bolje radne jedinice, pa su »organizo-
vali« dodatne namirnice za svoje drugove i saborce. Slovenački le­
kar Francl, koji je radio kao šrajber u SS-reviru, donosio je otuda
lekove za bolesne drugove. Ukupno je u okviru ove zajednice, od
jula do decembra 1944. godine, podeljeno 305 hlebova, 10 paketa
hrane osamdesetorici muškaraca i 690 cigareta. A, u periodu od ja-
nuara do maja 1945, razdeljen je 261 hieb, jedan paket na osam čla-
nova i 4100 cigareta.1,1
Prilikom rasformiranja KL Aušvic, u Mauthauzen je prispeo
većibroj zatocenika izovog logora, medu kojima i Jugoslovena. Grupu
jugoslovenskih zatočenica, pred kraj rata, prebacili su u jednu od dveju
prostorija šnajderaja, gde je, izmedu ostalüi, radio i Jugosloven-špan-
ski borac Miloš Rajšić. U SS-kuhinji bio je na radu i Španac Luis.
Rajšić je preko njega svakodnevno dobijao 15 poreija supe za ove žene,
rekavši mu da su one partizanke. A one su zaista pripadale pokretu i
bile su Slovenke iz Gorice. Jedna od njih zvala se Lidija.
U KLM je dospela i Jevrejka teško ranjena od esesovaca,
Eva Polaček, kojoj je Rajšić, takode, doturao hranu. Prvi logorski
šrajber, Čeh Pani, uveo je Polačekovu kao »Jugoslovenku« i tako
joj spasao život. 145

w K. Dunin, n.d., 95.

144 Radoslav Tomažič, Tclki časi, Ljubljana, 1945,136-137.
145 M. Rajšić, Scćanjc, IAB(4746), MG-858.

196
 U logorskoj kuhinji radila je i grupa jugoslovenskih omladi-
naca, između ostalih: Dragan Stojković Lala, Jovica Nešković, Dra-
gi Popović i drugi. Oni su koristili svaku priliku da »organizuju« na-
mirnice za svoje iznemogle drugove. Ponekad im je polazilo za ru-
kom da krišom iznesu i delove odeće koji su, takode, bili dobrodošli
za ogolele zatočenike. Šef kuhinje bio je esesovac Sotka, folksdojčer
iz Sremske Mitrovice, koji bi, ponekad, progledao kroz prste Jugo-
slovenima, ali se neretko pretvarao i u pravu divlju zver.
О nesebičnoj pomoći omladinaca govori i Ranko Mikić, zaro-
bljeni partizanski borac. »Lala« i drugi omladinci donosili su parti-
zanima svako veče poneki krompir ili šargarepu, koja je bila najdra-
gocenija zbog avitaminoze.
U mehaničarskoj radionici, u »Ristungu«, grupa Jugoslovena
(Anton Dolinšek, Ljubiša Stojanović, Ivan Svetel, Dragiša Ćirković
i dr.) od svakog obroka odvajala je komad hleba ili nečeg drugog
za bolesne drugove u reviru.
Organizacija pokreta otpora bila je veoma razgranata i u po­
dlogoru Melk, gde su uslovi života i rada zatočenika bili izuzetno
nepovoljni. Pa ipak, i tamo su Jugosloveni živeli s osećanjem ponosa
i pripadnosti NOR-u. Posebno ih je krasila solidarnost i čvrsta vera
u pobedu. Nikada jugoslovenski zatočenik nije pao na gradilištu ili
u koloni, a da mu nije pružena pomoć da stigne do logora. Jedinstvo
i moralnu čvrstinu Jugoslovena zapazili su zatočenici iz drugih ze-
malja, pa im je pomoć pristizala od španskih interbrigadista i Fran-
cuza iz ovog logora.
Jugoslovenski zatočenici Viner Nojdorfa, Lajbnica, Gros Ra-
minga, i drugih podlogora, koji su radili u fabričkim halama, dolazili
su u dodir s pojedinim civilnim radnicima, Jugoslovenima.
Tako su u Viner Nojdorfu civilni radnici iz Jugoslavije upoz-
navali svoje zemljake-zatočenike s najnovijim vestima na frontovi-
ma i povremeno im davali ponešto od hrane, duvan i lekove.
U fabrici »Kalkštajnverke«, gde su radili zatočenici podlogora
Lajbnic, nalazilo se i nekoliko jugoslovenskih civilnih radnika.
Medu njima se najviše angažovao Jovo Krivokapić, iz Beograda, na
pružanju pomoći u hrani i prenošenju vesti jugoslovenskim za-
točenicima. Zbog velikog angažovanja u pokretu otpora medu ci-

197
vilnim radnicima, Krivokapić je na kraju uhapšen, pa je i sam do­
speo и KL M authauzen.1
U jedinici »Kirštajn« radilo je 15 zatočenika podlogora Gros Ra­
ming i 7 civila. Tu je civilni radnik Mirko Đurović, poreklom Hrvat,
krišom davao polovinu užine, a povremeno i druge namirnice za-
točenicima iz Jugoslavije. On je, takode, porodice zatočenika iz Srbije
obavestio gde se nalaze njihovi članovi, pa su i oni počeli da primaju
pakete od kuća. Uprava je žestoko pretukla jednog logoraša, nastojeći
da iznudi priznanje na koji je način uspostavio vezu s porodicom. Ali,
zatočenik nije hteo da otkrije svog dobročinitelja.147
Veliku pomoć svojim drugovima, u podlogoru St. Egi, pružao
je dr Pavle Popović. Pored lekarske brige, on ih je, takode, pomagao
u hrani i odeći, pošto je, istovremeno, u ovom malom mestu medi-
cinsku pomoć pružao i esesovcima. Budući da je medicinu studirao
u Gracu, znanje nemačkog jezika mu je veoma koristilo u komuni-
kaciji s esesovcima i zatočeničkim funkcionerima.148
Da su bili izvanredni drugovi, Španci su potvrdili i u podlogoru
Lajbnic. Radosav Vukadinović je vršio deobu hrane. Onda mu je
neki Španac rekao da mora polovinu kazana da »organizuje« za Ju-
goslovene. Vukadinović je prihvatio predlog i neko vreme je to išlo
bez teškoća. Ali, jednoga dana, uhvati ih esesovski funkcioner i na-
redi da svima koji su delili hranu udare po 25 batina. Tada se javi
jedan Španac i kaže: »Nemojte njih da tučete, jer ja sam uzeo por-
ciju zaprške, da bih dao svom drugu koji se nalazi u bolnici«. Tako
je jedino on dobio dvadeset pet batina, pa su, zatim, svi nastavili s
»organizovanjem« hrane za svoje drugove.149
Na završetku navodenja ovih konkretnih slučajeva za-
točeničke samopomoći, čija bi lista, takode, bila neiscrpna, samo
najkraće о odnosu austrijskog stanovništva prema logorašima Mau-
thauzena.
146 G. Babić, Sećanje (kod autora).
147 Petar Nikolić, Sećanje, SU BNOR Srbije.
148 M ihailo Simović, Sećanje, LAB (4755) M G-863.
149 Radosav Vukadinović, Sećanje, SU BN O R Srbije.

198
 U celini posmatrano, austrijsko stanovništvo nije ispoljavalo
saosećanja prema logorskim zatočenicima. Možda s njihovim pat-
njama nisu bili bliže upoznati ili - što je mnogo verovatnije - jed-
nostavno nisu želeli da saznaju istinu о stradanjima zatočenika KL
Mauthauzen. Ali, kao što u svakom pravilu ima izuzetaka, tako se
i ovde ne može mimoići ispoljena humanost i požrtvovanje pojedi-
nih, istina veoma retkih, gradana Austrije.
Francuz Robert Monin, radio je u jednom kamenolomu kod
Melka. Šef kamenoloma (inače stari austrijski monarhista) i jedan
austrijski antinacista olakšavali su zatočenicima uslove života. Šef
kamenoloma i njegova supruga, koji su zatočenicima davali hranu,
zatvoreni su i toliko mučeni, da je staroj ženi morala biti amputirana
noga.
U drugom zatočeničkom podlogoru, Viner Nojštatu, majstor
Ginter (Günter) ne samo što je davao hranu, već je ruskim zatočeni-
cima lečio i rane nastale od batinanja.
Luksemburžanin Eugen Tome (Eugene Thome) radio je s
mnogo drugih zatočenika Guzena u Štajerovoj fabrici. Tamo je
upoznao majstora Ketnera (Kettner), Južnotirolca. Medu njima se
brzo razvilo iskreno prijateljstvo, pa je Ketner, na kraju, ispunjavao
svaki Tomeov zahtev.
Grupa od deset zatočenika Ebenzea sekla je borove u planini,
po snegu dubokom metar i po. Stabla su odnosili u dolinu, gde su
ih redali u krug. Bio je to »lakši posao«. Za ručak se nisu vraćali u
logor, već im je hrana deljena u jednoj šupi, zapravo svinjcu.
Stražari bi zatočenike zaključavali i ostavljali sa svinjama. Tu su
proveli desetak dana.
Jednoga dana, neka mlada žena, verovatno gazdina snaha ili
kći, zatražila je od stražara da otključa svinjac, jer je - kako je rekla
- zaboravila da naspe surutku u valov. Stražar joj je izašao u susret
i ona je obavila svoj posao. Čim je napustila svinjac, zatočenici su
pohrlili prema valovu, da bi se, bar napili surutke. Neko se dosetio
da baci pogled prema uglu u kom pravcu im je žena dala znak gla-
vom. I zaista, tamo se nalazila korpa kuvanih, još mlakih krompira.
Та neočekivana pomoć pristizala je svakodnevno, dok su zatočenici
Ebenzea radili na tom poslu. A kada su joj, posle oslobodenja, za-

199
točenici poneli namirnice »za decu«, ođgovorila je da nema dece i
preporučila da jjoklone predaju predsedniku opštine, koji će ih ra-
spodeliti deci.10 Ovakvom gestu nepotreban je komentar.

Održavanje morala
»Logorski sistem, koji je stvorio SS, trebalo je da uništava i
stvarno je fizički uništavao logoraše. Ali, pre toga je trebalo da ih
moralno unakazi, da ubije njihovu psihu, da u njima uništi
čovečnost, ljudsko dostojanstvo. I to je bio zločin. Ipak, nisu svi po-
stali njegove žrtve. Čovek se branio od njega svojom svešću, prefinje-
nim osećanj ima, maštom, osećanjem solidarnosti i bratstva« - na-
pisao je, u svojoj knjizi »Anus mundi«, Vjeslav Kjelar, nekadašnji
zatočenik KL Aušvic, od prvih dana njegovog postojanja.
U krajnje surovoj sredini, atmosferi gladi i smrti, zatočenici su
se morali istrajno i žilavo boriti za očuvanje svog ljudskog dostojan-
stva i lika doslednog antifašističkog borca.
Psihički pritisak koji je vršen nad zatočenicima, odvijao se u
uslovima njihove potpune izolacije od spoljnog sveta. Pisma koja su
pojedinci povremeno primali od porodica - kao što smo videli - po-
dlegala su veoma strogoj cenzuri. U njima su mogle biti saopštavane
samo porodične vesti, ukoliko nije već ranije bila uvežbana upotre-
ba »ezopovskog jezika«, kojim se mogla nadmudriti cenzura. U na-
stojanjima da se probije izolacija, činjeni su mnogi pokušaji. Za-
točenici su se na razne načine dovijali kako da saznaju vesti о raz-
voju vojnih i političkih dogadaja u svetu, što je za njihov moral imalo
izuzetanznačaj.
Iz nekoliko dopisa Uprave svih koncentracionih logora, vidi
se da im nije promaklo širenje vesti medu zatočenicima. Tako se, u
raspisu svim komandantima od 15. septembra 1943, skreće pažnja,
da, prema saopštenjima RSHA, zatočenici šire vesti iz neprijateljskih
emisija, koje slušaju prilikom opravke radio-aparata. Stoga je na-
150 Bora Pavlović, Jedna iena iz Ebenzea, SU BNOR Srbije.
151 Vjeslav Kjelar, A nus mundi, Novi sad, 1982. (prevod s poljskog, naslov originala:
Wieslaw Юс1аг,Л/ш.у m undi (spomnienia oswiecmskie).

200
ložena provera, da li stvarno postoje takve mogućnosti.152U gotovo
svim logorima, pa i u Mauthauzenu, zaista su i na ovaj način siste-
matski saznavane i širene vesti.
Od viših organa logorskim upravama skretana je pažnja na
potrebu strogog nadzora nad zatočenicima. U okružnici šefa odse-
ka D W V H A - komandantima koncentracionih logora od 31. marta
1944 - stoji: »Pokazalo se bezuslovno neophodno i neobično važno,
da zatočenici u koncentracionim logorima budu nadziravani od
provokatora i potkazivača. Komandanti su dužni da posvete poseb-
nu pažnju dogadajima u logoru, da ne bi, jednoga dana, bili izne-
nadeni neprijatnim slučajevima«.153
Takvih provokatora bilo je kako u glavnom logoru, tako i u po-
dlogorima KL Mauthauzen. U bespoštednoj borbi protiv ovih izro-
da, zatočenici su ponekad pribegavali i njihovoj fizičkoj likvidaciji.
U KL Mauthauzen su mnogi zatočenici, članovi pokreta otpora,
pratili radio-vesti. U septembru 1941, radio-prijemnik konstruisao je
Balog Esteban, učesnik španskog rata, radeći u jedinici električara.
Vesti su slušali i prenosili ih drugima i u mnogim podlogorima
KLM. U Guzenu je to činio Francuz Serž Šumof (Serge Shoumoff),
koji je radio u jedinici električara. U Ebenzeu-Francuz ZanLafit (Je­
an Lafitte), nemački socijalista Konrad Vegner i Jugosloven Hrvoje
Macanović. Zbog te zabranjene aktivnosti, u Mauthauzenu su
usmrćeni: Austrijanac F. Štajninger (30. XI 1944), Nemci Anton Gi-
tlajh (30. X I1944) i Ludvig Stepanik, u podlogoru Klagenfurt, (26. IV
1944), kao i Poljaci Vladislav Vozniak i Piotr Grzelak (1945).
Vesti о stanju na frontovima mogle su se doznati sa raznih
strana i iz različitih izvora. Ponekad su zatočenici bili u prilici da
dodu do fašističke štampe. I mada su njihova sredstva informisanja
bila neobjektivna i tendenciozna, о stanju na frontovima moglo se
naslutiti »izmedu redova«. Bilo je vise nego jasno, da »skraćivanje
ili izravnanje linije« fronta znači nemačko povlačenje; a »privreme-
ni prelazak neke teritorije u neprijateljske ruke« - označavao je gu-
152 H. Langbein, n.d., 71.
153 Isto, 141-142.

201
bljenje strategijski važne tačke. Redovni izveštaji о gubicima u
ljudstvu i ratnom materijalu odnosili su se isključivo na Savezni-
ke. Razvoj događaja mogao se »čitati« i s lica esesovaca. Njihovi
smrknuti pogledi govorili su da nemačkoj vojnoj sili ne cvetaju
ruže.
U podlogoru Klagenfurt nalazio se radio-aparat instaliran od
esesovaca. Zatočenički prominenti imali su mogućnost korišćenja
tog aparata. U takvim prilikama, krišom su slušane inostrane ra-
dio-emisije (London i Moskva, najčešće).
Vesti sa radija saznavali su i zatočenici Guzena, gde je jedan
zatočenik održavao esesovsku radio-stanicu. Uprkos prisustvu ese-
sovskog komandofirera, dospevao je do raznih informacija, zahvalju-
jući svom znanju nekoliko jezika. Teškoća je bila jedino u tome što
ih je morao »upijati« u sebe, jer bi njihovo zapisivanje nosilo pre-
velik rizik. Informacije je saopštavao sa danom zakašnjenja, pri
čemu je dodavao najsvežije vesti о fašističkim gubicima u ljudstvu
i napuštanju okupiranih područja.
Slušajući radio-vesti u podlogoru Melk, zatočenici su saznali
о oživljavanju fronta na Baikanu posle dužeg mirovanja. Veoma ih
je ohrabrilo saznanje, polovinom februara 1945, о padu Budim-
pešte i napredovanju Crvene armije, koja je u martu stigla na obalu
Blatnog jezera i do austrijske granice.
Čvrstinu svog morala jugoslovenski zatočenici su ispoljavali na
razne načine - od malih gestova do onih koji će preći u nezaborav.
Grupa zatočenika iz goriških zatvora u KLM je stigla 7. fe­
bruara 1945, posle petodnevnog putovanja. Prošli su uobičajenu lo-
gorsku proceduru i obreli se u štraftastoj odeći. Tada su im prišla
dva vojnika i zapitala, da li je neko od njih bio u partizanima ili radio
za njih. Ruke su podigli svi do jednog. U podlogor Guzen prispela
je, mnogo ranije, grupa Jugoslovena iz istog kraja, s devizom: »Svi
za jednog, jedan za sve«.
Dvadeseti april 1942. godine, Hitlerov rodendan, uprava KL
Mauthauzen obeležila je streljanjem 48 Slovenaca, medu kojima i
četiri žene. Bile su to prve žene koje su se obrele i vrlo brzo streljane
u ovom logoru. Zbog izuzetno hrabrog držanja, u trenutku

202
suočavanja sa smrću, njihova imena ostaće upamćena za sva vreme-
na. Zvale su se: Cecilia Franka, Paula Erlez i dve s istim imenom i
prezimenom - Marija Hafner, majka i kći. U knjizi »umrlih«, kraj
imena četrdeset osmoro streljanih 20. aprila 1942. godine, u napo-
meni je ubeleženo: Erschossen (Ехек) - što znači »streljani, odn.
egzekutirani«. Ima neke uzvišene pravde u tome što je jugosloven­
ski zatočenik, Miloš Rajšić uspeo da vidi i upamti tragičnu, ali i ju-
načku smrt ove grupe, posebno njene četiri heroine.
Logorsko strelište se nalazilo iza 20. bloka u kome je boravio
Rajšić. Pred svako streljanje su stavljana ćebad da zatočenici ne bi
mogli da posmatraju taj zločinački akt. No, Rajšić je uspeo da malo
odmakne ćebe i oslobodi sebi vidik.
Esesovci su doveli 48 vezanih zatočenika - medu njima četiri
žene. Postavljali su ih po dvoje, leđima okrenutim prema uperenim
puškama. Na kraju su na red došle i četiri zatočenice. Hrabre žene
nisu dozvolile da budu streljane u leđa, nego su se okrenule licem
prema esesovcima. Po pokretima njihovih ruku (reči se nisu mogle
čuti i razabrati zbog udaljenosti), moglo se zaključiti da žele da budu
streljanje u grudi. Ostale su nepokolebljive u svom zahtevu i esesov­
ci su ih streljali u prsa.154
Ma koliko da je ovaj tragični događaj tužno odjeknuo među
jugoslovenskim zatočenicima, ipak im je visoko uzdigao moral i
učvrstio veru u sigurnu pobedu nad fašističkim zavojevačem.
Jeđne decembarske večeri, grupa zatočenika podlogora Gu­
zen, posle povratka s rada, postrojila se na apel-placu radi prebro-
javanja i pretresa. Tu, pred čitavim strojem, kapo je motkom razmrskao
glavu Vladimira Markovića, iz Kravlja. Prilikom pretresa, pronašli
su komad tkanine koju je stavio preko leđa, da se koliko-toliko
zaštiti od hladnoće. Oblivenog krvlju odneli su ga na gomilu
mrtvihh Pred ponoć, Jugoslovene je probudio Vladimirov gromki
glas: »Švabe su mislile da su me ubile a nisu. Živ sam i osvetiću
im se. Ustajte, drugovi, da ih pobijemo!« Svi Jugosloveni su ustali
i u bloku upalili svetlo. Ugledali su Vladimira kako se tetura
154 M.Rajšić, Sećanje, LAB, 4746/MG-858.

203
okrvavljena lica i raspolućene glave, iz koje je virio mozak. U tom času
upali su kapoi i sa nekoliko udaraca ga srušili i odvukli napolje.
U 5. bloku glavnog logora, zatočenici su bili sabijeni kao sar­
dine, pošto je u njoj trebalo smestiti dve stotine osoba. Frizer bloka
Švarc tukao je kukastim štapom zatočenike, goneći ih da se prosto
»uvuku« jedni u druge. Učitelj Stevan Mihailović, partizanski bo-
rac, pobunio se i u tišini uzviknuo: »Zašto nas tučeš, životinjo! Mi
smo časni ljudi«. Svarc je preko tumača razabrao učiteljeve reči.
Zbog toga, zverski ga je tukao štapom po glavi. Posle nekoliko mi-
nuta, Stefan je iznet onesvešćen i ostavljen na betonu umivaonika.
Sutradan je odvezen u krematorijum.156
U podlogoru St. Valentin, Slovenci bi se nedeljom popodne
okupljali, radi upoznavanja s najnovijim vojnim vestima. Ponekad
su čitali Prešerna iz minijaturnog predratnog izdanja, koje su preko
nekog civilnog radnika uneli u logor. Medu njima se nalazio novinar
iz Ljubljane, starijih godina, koji je govorio devet jezika. Bio je vrlo
skroman i neupadljiv. Posle nečije izdaje, nemački kriminalac
Hajnc besomučno je tukao starog novinara pred svim zatočenicima.
Zeleo je, pošto-poto, da od njega sazna nešto bliže о tajnim sastan-
cima jugoslovenksih logoraša. Novinar nije progovorio ni posle
užasne torture. Na kraju je podlegao teškim udarcima kriminalnog
zločinca, ne izustivši ni reč priznanja.157
Nastupalaje jesen 1944. godine. U glavnom logoru sepronela
vest: »Stigli su Rusi belogardejci, izbeglice iz Beograda«.158Silazeći
u kamenolom, zatočenici su ugledali velike i duge šatore, gde su se
nalazili ljudi u civilnim odelima, koji su govorili srpskim jezikom. To
je značilo da se Beograd nalazi pred oslobodenjem. Neko pouzdanje
prostrujalo je čitavom kolonom. Pri povratku sa rada, pod udarcima
palica, jugoslovenski zatočenici su zapevali poznatu radničko-revo-
lucionarnu pesmu:

155 »N arodne novine«, Niš, 13. februar 1986.

156 Velibor Marić, Sećanje (kod autora).
157 France Filipič, Smrt v taborišču, M em ento, 25.
158 DuŠan Stoiljković, Sećanje, IAB, M F - 547.

204
 »Na brdu puška je pukla
mrtav leži mi brat
s užetom oko vrata
teraju nas na rad...«

Šatore u kojima su se nalazili izbegli belogardjeci postavio je

nemački Ured za zapošljavanje u Lincu. Na molbu tog Ureda, upra-
va logora je dodelila dvanaestoricu interniraca (koji su znali srpsko-
hravatski), za ispomoć pri popisivanju izbeglica. U grupi su se, po­
red ostalih, nalazili novinar Ilovica, Jože Hiebanja, profesor Tasić,
Jurca i Bruno Gerdović.
Pojedini begunci su se vajkali da su nepromišljeno sledili staze
emigranata, drugi su ispoljavali otrovnu mržnju prema narodnooslo-
bodilačkoj borbi. Bruno Gerdović se nije mogao uzdržati da ne do-
baci jednoj balerini: »Zašto ste pobegli iz Beograda? Niko vam ne
bi naneo zlo, ukoliko niste saradivali s okupatorom. A, ukoliko ste
to činili, pronaći će vas i na kraju sveta.«
Balerina se požalila esesovskom lekaru, koji je о tome obave-
stio Bahmajera.
Oko devet časova uveče, Bahmajer je došao polunapit u logor.
Naredio je da se grupa popisivača iz Jugoslavije postroji pred cen-
tralnom šrajbštubom. A onda je zahtevao da mu otkriju zatočenika
koji se obratio balerini. Svi su ćutali, ne želeći da odaju druga. Obu­
zet jarošću, Bahmajer je internirce naterao da skaču žabljim sko-
kom, hitro ležu i dižu se sa tla. Za to vreme ih je tukao »bikovačom«,
a onda je na njih nahuškao svog psa »Lorda«. Kada se zadovoljio
ovom predigrom, naterao ih je da se postroje kraj zida plača. Bio
je to los predznak. Preostalo je samo očekivanje kakav de im kraj
pripremiti svirepi Bahmajer.
Spas je došao iznenada s prvim jutarnjim svitanjem. Pred lo-
gorske vratnice prispelo je oko dve hiljade novih interniraca,
većinom sovjetskih gradana. Logorski pisari Pani i Maršalek upor-
no su molili Bahmajera da im dodeli jugoslovensku grupu, radi po-
pisivanja novog transporta. Posle izvesnog premišljanja, Bahmajer
je srdito uzviknuo: »Ajde, ajde, marš na posao!« Tako je ova grupa,
u poslednjem trenutku, izbegla gotovo sasvim sigurnu smrt.

205
 Ponekad su i porodice, preko pisama, ulivale zatočenicima ve-
ru u neminovni krah fašističke oružane sile.
U podlogoru Line, medu mnogim Jugoslovenima nalazio se
i Strahinja Cvikić, sveštenik iz Bijeljine. On dobije paket od supruge
sa pismom, u kome je stajalo: »Dragi Strahinja, ja sam fala Bogu
živa i zdrava. О meni nemoj da vodiš računa. Slušaj svoje pretpo-
stavljene, njima je ionako kraj.« Ali, starešina bloka se zaintereso-
vao za sadržaj pisma. Zatočenik Živko Jekić, iz Donjih Petrovaca,
koji je dosta dobro vladao nemačkim jezikom, preveo je kako žena
piše Strahinji da sluša svoje pretpostavljene. Starešina bloka bio je
veoma zadovoljan tim recima.159
U granicama mogućnosti, Jugosloveni su pružali podršku i
ohrabrenje zatočenicima iz drugih zemalja.
Prilikom dolaska u KLM, sovjetski zatočenik Valentin Ivano-
vič Saharov prišao je mladom, crnomanjastom čoveku na čijoj se
bluzi nalazio trougao sa slovom »J«. Ovaj mu je odmah tihim gla-
som, na losem ruskom jeziku, izgovorio prva uputstva za ponašanje u
logoru. Skrenuo mu je pažnju da ne prizna da je bolestan, jer će završiti
u krematorijumu, ali i da veoma obazrivo štedi snagu na radu i poseb-
no se čuva kapoa. Zahvaljujući mu na savetima, Saharov ga je upitao
šta predstavlja znak, prišiven na njegovoj odeći. Zatočenik mu je od-
govorio s osećanjem gordosti: »Jugoslav, partizan!«.160
U svojim budućim logorskim danima, Saharov - koji će posta-
ti jedna od ključnih ličnosti ilegalnog pokreta otpora - imao je još
dodira s Jugoslovenima u KLM.
»Godišnjica velike oktobarske revolucije u logoru je prolazila
kao i svaki drugi dan« - napisao je Saharov posle rata. Samo su sov­
jetski zatočenici, pri susretu s drugovima iz drugih zemalja, osećali
svetkovinu. Pozdravljali su ih: Francuzi, Nemci, Spanci, Austrijanci,
Česi, Jugosloveni, Poljaci... Ко nije mogao da im stisne ruku - klim-
nuo bi im glavom. A, kada bi se u blizini nalazili esesovci, tada su
ih pozdravljali s osmehom u očima.
159 Iz emisije TV Beograd »Celo selo u logoru« - po scenariju M iodraga Milića.
160 V. Saharov, n.d., 21.

206
 U godinama 1941. i 1942, u KLM je bilo malo Slovenaca, a nji-
hova skupina se još vise smanjila, posle puštanja jednog broja na slo-
bodu. Ali, razvijanjem partizanskog pokreta u Gorenjskoj i Štajer-
skoj, ponovo su poeeli da pristižu u KLM. Iz Begunja su dovedeni
partizani od kojih su, malobrojni »starosedeoci« Slovenci prvi put
saznali za partizansko geslo: »Smrt fašizmu-sloboda narodu!«Ta-
kode, razgalile su ih i prve partizanske pesme iz domovine koje su
čuli u logoru.
Održavanju morala doprinosile su i razne kulturne priredbe,
organizovane kako na legalan tako i na ilegalan način. Smisao tih
aktivnosti sastojao se u skretanju misli zatočenika od turobne stvar-
nosti, sto je bilo od gotovo podjednakog značaja kao i materijalna
potpora. Tim ciljevima služili su i razni oblici političkog života.
Održavanju duha doprinosilo je osećanje medunarodne solidarno-
sti, diskusije i političko obrazovanje zatočenika.
U KL Mauthauzen i, posebno, u podlogoru Guzen, negovana je
i literarna aktivnost. U KL Mauthauzen stihove je stvarala francuska
poetesa Cleruen (Clairouin) koja je stradala u logoru. U podlogoru
Guzen su, čak, organizovani tajni literarni konkursi. Na konkursu
održanom 1940. godine učestvovalo je sedam pesnika, a prva na-
grada je pripala Poljaku Cvierkovi. On je bio laureat i 1942. godine.
Na trećem konkursu, godinu dana kasnije, prvu nagradu (200 ci­
gareta) dobio je G.Timofejev za stihove: »Pismo sinu iz logora«
(»Do synka list z obozy«) čiji fragment - u slobodnom prevodu au-
tora - glasi:

»...Kada bih ti mogao pisati

ne logorskim već slobodnim stilom,
možda bih mogao nacrtati u tišini
i umesto tačke stavljati leptire.
Možda bih istinu poštedeo u tom
listu, da je ne bih stresao,
plašeći bajke i price
detinjstvo truje u bunilu...«161
161 K. Dunin, n. d., 324-325.

207
 Logoraši su, kao što je već pomenuto, ponekad zapevali bor-
benu pesmu i koračnicu.
‘Dok su koračali od podlogora Ebenzee do radilišta kraj jeze-
ra, zatočenici-Slovenci bi, izmedu mnogih, zapevali pesmu:

»Kosec kosu brusi, a žanjica žanje

kmet pravicu tera, ali je ne naje«.

Jednoga dana, neki esesovac je komandofireru skrenuo

pažnju da ti zatočenici pevaju partizanske pesme. Kada je ovaj
počeo da ih grdi zbog pesme, odgovorili su mu da su one nastale još
u feudalno doba. Ali, od tada su morali da prestanu s pevanjem pri­
likom prolaska kroz grad.162
Godina 1944. se primicala kraju. Ilegalna organizacija u glav­
nom logoru jačala je i politički i organizaciono. Cesi, Jugosloveni i
Nemci izrazili su želju da čuju sovjetske pesm e-prem a pisanju Va­
lentina Saharova. Odlučeno je da se takvo »muzičko veče« organi-
zuje u 13. bloku, gde su blokovski personal sačinjavali politički za-
točenici. Baraku je ispunio toliko veliki broj ljudi, da nije preostalo
ni trunke praznog prostora. A, onda su nastupili sovjetski vokalni i
instrumentalni solisti, pojačani horom od dvadeset izvodaca. Hör
je otpevao popularnu »Kaćušu«, a Georgi Arapov je izgovarao sti­
hove о »sovjetskom pasošu« Vladimira Majakovskog. Jugosloveni
su izrazili želju da zapevaju »Partizansku pesmu«. »Svejedno što su
je pevali na svom jeziku, pesma nije gubila od efekta, a zbo^pre-
krasnih reči postajala je još dublja« - zapisao je V. Saharov.
Medu poljskim zatoeenicima Guzena, bila je veoma raširena
koračnica »Guzenovka«,1Mnastala 1940. godine, čiji deo (u slobod-
nom prevodu autora) glasi:

»Već tutnji grom

i čitav svet menja lice,
162 Svetislav Trošić, Sećanje, SUBNOR Srbije.

163 V. Saharov, n. d., 148-149.

164 K. Dunin, n. d., 286-287.

208
 očinski dom na povratak čeka naš.
Krenimo u svetli dan,
sa zalihama novih snaga.
Zato nam praštajte svete kamene grude...«
I Jugosloveni su imali svoju »himnu« koju su, ponekad, pe-
vušili tihim glasovima. Tekst »Mauthauzenke« sastavio je Ljubiša
Stojanović, a pevala se na melodiju stare srpske pesme s istim
počektom (Viju vetri, viju vali). Pesma je glasila:

»Viju vetri, viju vali,

Dunavom se kreću,
u izgnanstvu, u logoru
drugovi se sreću.

Iza žica električnih,

ispred mitraljeza
nemo stupa drug do druga
izmučenih tela.

Od batina i od gladi,
puškom rešetani,
drugova je palo mnogo
grobovi neznani.

Teški zapah dima guši,

užas dušu mori,
danonoćno bez prekida
krematorij gori.

Fašistička horda bedna

ubija i vlada,
pod udarom proleterskim
lomi se i pada.

Mathauzen - kobno ime

za časnog čoveka!

209
 Drugova je palo mnogo
iz celoga sveta.

Viju vetri, viju vali

Dunavom se kreću,
sa istoka zvezda blista
donosi nam sreću.«

Pesma, možda, nije najveštije sročena i umetnički je neiz-

brušena, ali verno odslikava sav užas logorskog života i bezmernu
veru zatočenika u dolazak slobode.
U reviru podlogora Ebenzee, bolesnici su jednoga dana
doživeli veliko uzbudenje. Lekar im je otkrio da će u 10 sati, u nji-
hovoj prostoriji, nastupiti pevač milanske »Skale«, iz tek prispelog
italijanskog transporta. I zaista, u odredeno vreme je došao mlad
čovek, ošišane glave i u štraftastoj odeći, sa vrpcom umesto opasača
i »miskom« koja mu je visila о bedru. Postavio se tačno u središtu
i pošto je »uhvatio tonalitet«, počeo je da peva u robovskoj odeći.
Pevao je ariju Masneovog De Grija, svojim sonornim glasom.
Carobni zvuci pesme činili su pravo čudo. Prestalo je stenjanje
bolesnika na samrti, vazduh kao da je postao čist od smrada ^nojnih
rana, zaboravljalo se na glad i udarce logorskih mučitelja...6. Тек
grubi uzvik »Tišina!«, prekinuo je pesmu i ljude lagano vraćao u su-
rovu stvarnost.
Za kraj odeljka, evo i kraćeg osvrta na likovno stvaralaštvo Ju­
goslovena u KL Mauthauzen.
Slovenački slikar Jože Polajnko, koji je u Mauthauzen prispeo
prvim transportom 23. avgusta 1941. godine, potajno je uradio iz-
vestan broj crteža. Izneo ih je zamotane u tuljak i stavljene u anus.
Njegovi crteži se, po sadržaju i likovnom izrazu, dele u dve skupine.
Brojnija je skupina portreta i pojedinačnih »zatočeničkih« figura,
naertanih olovkom. Manji deo čine erteži tušem, u nešto većim di-
menzijama, koji predstavljaju grupne, za Mauthauzen, izuzetno
značajne prizore, kao »Kameniti put iz Viner Grabena« i dr. Iz tih
165 J. Laffitte, n. d., 263-264.

210
slika izbija potresna priča о masovnom umiranju u KL Mauthau­
zen. Ukupno 45 ovih autentičnih crteža objavljeno je, posle rata, u
zbirci pod nazivom »Mauthauzenske skice«'166
Miloš Bajić, u vreme dovodenja u KLM, student beograd-
ske Akademije likovnih umetnosti, ostavio je, takode, umetnieko
svedočanstvo о mauthauzenskom infernu. Njegovi crteži, takođe
olovkom, inspirisani su sudbinama stotina hiljada antifašista svih
evropskih zemalja, obespravljenih i poniženih zbog vere u huma-
nizam, slobodu i ravnopravnost naroda, rasa i ljudi. Crteže, koje
je napravio u podlogoru Ebenzee, najpre je skrivao u nedrima,
ispod ležaja, ili ih zakopavao u zemlju. Jednoga dana ispraznio
je bocu protivpožarnog aparata i napunio je svojim crtežima. U
ponoć je bocu zakopao u neki trap. Sestog maja 1945. godine, na
dan oslobodenja, crteže je izvadio iz zemlje. Posle oslobodenja,
objavljeni su u monografiji »Mauthauzen 106.621«.167

Subverzivna delatnost

Sabotaža je bila lajtmotiv najvećeg dela logorskih zatočenika.

Neki su je vršili samoinicijativno, drugi po zadatku. Svaki način je
bio koristan, ukoliko je onemogućavao dobavljanje materijala i
upotrebu radne snage za nacističku ratnu industriju. U fabrikama
uposleni zatočenici povećavali su »škart« ili nisu valjano završavali
delove za avione, tenkove i razna druga oružja. Planirane su i akcije
uništavanja važnih industrijskih pogona i postrojenja putem krat-
kog spoja i na druge načine. No, poduhvati ove vrste bili su redi zbog
stepena opasnosti i složenosti njhovog izvodenja.
Postoje i dokumenti о vršenju sabotažnih akcija u fabrikama
naoružanja. Najosetljivije su reagovali odgovorni za proizvodnju
V-oružja. U posebnom direkcijskom uputstvu »Mittelwerke
G.m.b.H.« - od 8. januara 1944 - stoji: »Imamo povoda ukazati na
to, da se ponavljanjem kvarova, razaranja i krada svesno i drsko
166 J. Polajnko, n. d.
167 Miloš Bajić, Mauthauzen 106.621, Beograd, 1975.

211
pričinjava šteta našim postrojenjima. U takvim slučajevima biće na-
ređene mere protiv pokušaja sabotaže«.168
U raspisu koji je usledio, 11. aprila 1944. godine, SS-WVHA
pod oznakom poverljivo, ukazuje se na potrebu preduzimanja dra-
konskih mera protiv sabotera u proizvodnji naoružanja. Tu doslov-
ce stoji: »Umnožavaju se slučajevi da logorski komandanti kod sa-
botaža, koje vrše zatočeniei u preduzećima za naoružanje, izdaju
naloge za kazne batinanja. Ubuduće molim u slučajevima dokaza-
nih sabotaža (pri tome priložiti izveštaj uprave preduzeća), ovde
podneti predlog za egzekuciju vešanjem. Vešanje tada treba izvršiti
pred svim postrojenim zatočenicima, da bi im se pri tome saopštio
razlog egzekucije kao sredstvo zastrašivanja«.169
Na osnovu ove zapovesti, umnožavale su se masovne repre-
salije protiv zamišljenih, kao i stvarnih sabotaža logorskih zä-
točenika.
Aktiv pokreta otpora zatočenika KL Mauthauzen delovao je
takođe na polju sabotaža. Svaki zatočenik je ometao proizvodnju na
svoj način, zavisno od radnog mesta i postojećih mogućnosti. Teško
je navesti makar i deo tih akcija, jer su ih zatočenici jednostavno
smatrali svojom obavezom, a ne nekim osobitim podvigom. Niko
vise i ne pamti koliko je napravio »škart-proizvoda« ili beskrajno
odugovlačio završavanje pojedinih radova. Pa ipak, primera radi,
evo nekoliko slučajeva manjih i krupnijih sabotažnih akcija, sačuva-
nih u sećanjima pojedinih zatočenika.
U »Ristung« (radionicu oružja) glavnog logora, jugosloven-
ski aktiv pokreta otpora nekako je doveo Ivana Svetela, potpunog
laika za ovaj posao. No, zahvaljujući znanju nemačkog jezika i
veštom skrivanju njegove nestručnosti, ubrzo je, čak, postao kontro-
lor proizvodnje u radionici. Kao učesnik NOP-a, Svetel je dao svoj
doprinos sabotiranju proizvodnje.
Svu dnevnu produkciju koju bi »prekontrolisao«, Svetel bi
predavao magacinu. Medutim, on bi je, zatim, vraćao natrag i sle-
168 II. Langbein, n. d., 74.
169 Buhenvald, n. d., 354.

212
dećeg dana prijavljivao kao novu proizvodnju. Na taj način su za-
točenici ove skupine mogli mirno da spavaju pokraj drebanka.
Straža je veoma retko ulazila u njihovu prostoriju, ali je iz svoje oda-
je mogla da čuje zvuk mašina. Stoga su Svetel i drugovi puštali u po-
gon drebanke, u koje su stavljali staro gvoždje, tako da su mašine
strugale čitave noći. Dremljivi esesovci su slušali brujanje motora i
bili uvereni da rad teče punom parom.170
U podlogoru Guzen, francuski zatočenik Samson je vršio
sabotažu na vise od deset hiljada strojnica. Posle nekog vremena,
u radionici su konstatovali da su »glave dobro izradene, ali su
previse čvrste i ne funkcionišu«. Razume se, to nije bila slučaj-
nost. Da bi se poluga ukočila bilo je dovoljno da tzv. »muške gla­
ve« budu na maskimalnoj, a tzv. »ženske« na minimalnoj grani-
ci.171
U podlogoru Viner Nojdorf radila je veća skupina Jugoslove­
na. U početku su obavljali gradevinske radove na popravci nekoliko
fabričkih hala, porušenih saveznickim bombardovanjem. Po
završetku ove faze, u hale su donesene glave avionskih motora i do-
vučeni kamioni koji su se nalazili u kvaru. Uz instruktažu civilnih
stručnjaka (uglavnom Austrijanaca), zatočenici su radili na repara-
turi avionskih i kamionskih motora.
Medu jugoslovenskim zatočenicima postojao je izvestan broj
kvalifikovanih radnika, dok većina nije bila vična ovom poslu. No,
svi su bili jednodušni u tome da treba sabotirati i odugovlačiti po-
pravku motora, koji će koristiti nacističkoj ratnoj mašineriji. Oni
stručniji lomili su pojedine delove ili činili teško uočljive kvarove.
Ostali su odvijali i ispirali razne šrafove, vraćali ih na svoje mesto,
a zatim opet skidali i prali iznova. Osim toga, zatočenici su očeru-
pali kamione, skidajući s njih delove cirada, od kojih su u logoru
ručno izradivali prsluke. A od drvene grade i limarije izradivane su
na lieu mesta limene porcije za prijem hrane i obuća s platnenim »li-
cem« i drvenim donovima.172

170 Ivan Svetel, Sećanje, IAB, 4812/MG-918.

171 Ch. Bernadac, Develi krug, Zagreb, 1981,55.

213
 Najveća sabotaža, koju je izveo (ili bjo njen saizvršilac)
jedan zatočenik, dogodila se u podlogoru Šlir (ili Redl-Cipf).
To je, zasad, jedini poznati slučaj dizanja u vazduh čitavog po-
strojenja za izradu nacističkog »čudesnog oružja«. Glavni ak-
ter ovog dogadaja bio je Slovenac Ivan Godee, iz Trbovlja. U
našoj publicistici ova akcija dugo nije obelodanjena zbog kon-
troverznosti Godecove ličnosti. U francuskoj literaturi о tome
dogadaju ima pomena. Hans Maršalek prelazi preko ove akcije,
mada je о tome dobio podatke od čeških i poljskih zatočenika.
On se, uglavnom, drži pozitivističkog pristupa u svojoj »Istoriji
KLM«, oslanjajući se, pre svega, na pisane dokumente. No, Go-
decova ličnost i izvedena akcija zaslužuju šire rasvetljavanje.
Ivan Godec je roden u Trbovlju 27. oktobra 1921. godine, gde
je završio 7 razreda osnovne i tri razreda građanske škole. Bio je
odličan učenik. Neko vreme izučavao je trgovački zanat na Bledu.
Zbog političke aktivnosti napustio je Bled i 1938. godine nastavio
bravarski zanat u cementari, u Trbovlju. Godine 1939, otišao je u
Skoplje gde je, do jula 1940, takođe radio kao bravar. U godini
1940/41, bio je zatvoren u Skoplju zbog organizovanja štrajka i pro-
teran zaTrbovlje. Godine 1941, uhapšen je od nemačkog okupatora
i boravio je u zatvorima u Trbovlju, Celju i Mariboru, odakle je 23.
avgusta - s prvom grupom Slovenaca - interniran u KL Mauthau­
zen. S grupom slovenačkih zatočenika, iz KL Mauthauzen pusten
je februara 1942. godine.
Godec je bio nemirne prirode, smeo i uvek u opoziciji. Bio je
veoma načitan i inteligentan. Slobodno vreme koristio je i za pisanje.
Poznato je da je pisao ljubavne i revolucionarne pesme. Nerado se
družio sa vršnjacima. Ipak, jedna njegova drugarica, prema njenoj
izjavi, susrela ga je, septembra 1942. godine, na železničkoj stanici
u Rimskim Toplicama. Tada joj je, navodno, ispričao kako ga je Ge­
stapo uhvatio naoružanog u Ptuju. Bio je osuden na smrt, 15. 8.
1942, sa jednom grupom u Celju. Gestapo mu je ponudio skidanje
smrtne kazne, ukoliko pristane na saradnju. Tom prilikom je toj

172 Miodrag Milić, Crveni trougao, Čačak, 1983,45.

214
drugarici doslovce rekao: »Smatrao sam da mrtav ne mogu ništa po-
moći, pa sam pristao na saradnju«. (Drugarica ga je posle toga iz-
begavala i nije joj bila poznata njegova dalja sudbina.)
Da li je Gestapo bio nezadovoljan njegovim angažovanjem ili
je zaključio da mu vise neće biti od koristi, tek Godec se, 19. aprila
1943. godine, ponovo obreo u KL Mauthauzen. Tada je dobio lo-
gorski broj 31.413. Dvadeset petog oktobra 1943, iz KLM je pre-
bačen u podlogor Šlir - Redl-Cipf. U uputnom dokumentu je sta-
jala napomena »iz štrafkompanije« (von Strafkompanie). To ned-
vosmisleno govori da je Godec bio predviden za smaknuće.
U skrivenoj fabrici Redl-Cipf vršene su pripreme za proizvod­
nju raketa V-2, poslednjeg Hitlerovog »spasonosnog oružja«. Po
Gebelsovim rečima, to oružje je trebalo Englesku da baci na kolena.
Izmedu septembra 1944. i marta 1945, na London i šest najbližih okru-
ga bilo je i lansirano 1300 raketa V-2, koje su prouzrokovale smrt 2855
lica. Zrtava bi bilo kasnije i vise, da u Redl-Cipfu nije izvršena velika
sabotaža i postrojenje za izradu raketa V-2 dignuto u vazduh. Dvade-
set devetog februara 1944. došlo je do snažne podzemne eksplozije.
Tom prilikom poginulo je 14 nemačkih tehničkih stručnjaka i bilo je
potrebno dva meseca za osposobljavanje fabrike. Ne želeći da iznesu
prave uzroke, Nemci su tvrdili da je do nesreće došlo zbog eksplozije
tečnog kiseonika. Međutim, istina je bila drugačija.173
Po mnogim svedočenjima u eksploziju je najneposrednije bio
umešan Ivan Godec. Postoje dve verzije о načinu njenog izvodenja.
Po jednoj, Godec je lično izveo akciju; po drugoj, uradio je planove
postrojenja i dostavio ih engleskoj obaveštajnoj službi. Pominje se
i činjenica da je anonimni francuski inženjer, koji je pomagao Go-
decu, blagovremeno nestao iz fabrike. Istina nije rasvetljena do kra-
ja u pojedinostima, ali je Godecovo učešće u sabotažnoj akciji bilo
nesumnjivo. To svojim iskazima potvrduju ne samo jugosloven­
ski, već i poljski, češki, pa i austrijski zatočenici, koji su radili u
Redl-Cipfu. Najpotpunije je, po oceni autora, svedočenje Nikše
Lozice, iz Splita, koji iznosi niz pojedinosti u vezi s ovim slučajem.
173 Hitlerju jo je zagodel Janez Godec, »Teleks«, Ljubljana, 9. шај 1985. godine.

215
 Godec je bio kapo radne jedinice za izgradnju tunelä, koji bi
bili povezani sa starim podrumom pivare Redl-Cipf. Jedne noći, u
podzemnoj fabrici, pregoreli su električni kablovi i instalacije i
došlo je do eksplozije. Proizvodnja u fabrici prekinula je rad četiri me-
seca, jer se morala izvrštiti zamena svih instalacija. Ivan Godec je od-
mah zatvoren i svakog dana, odnosno noći, u pratnji esesovskog po-
doficira, odvoden je u službene prostorije Gestapoa, radi saslušavanja.
Jedne večeri, nekako je stupio u kontakt s Nikšom Lozicom i zamolio
ga da mu sa radilišta donese malj, kojim bi onesposobio esesovca i po-
kušao bekstvo. Napomenuo je da mu se bliži kraj. Lozica je doneo ko-
mad železne cevi i sakrio je ispod svoje slamarice. Kada je to saopštio
Godecu, ovaj mu je odgovorio: »Prekasno je, vise neću hodati okolo«.
Ujutru su u revir, zaista, doneli mrtvog Godeca, koga je u kupatilu obe-
sio blokeltester II bloka, nemački kriminalac Sep, koji se time hvalio
pred svojim poznanicima.174
О načinu Godecove smrti postoje oprečna mišljenja. Jedni veruju
da su ga usmrtili zatočenici koji su, takode, bili umešani u sabotažu, iz
straha od eventualne Godecove »provale«. Drugi se vise priklanjaju ver-
ziji da je Godec izvršio samoubistvo vešanjem, da bi se oslobodio daljih
mučenja i eventualnog otkrivanja učesnika u akciji. A zvanično oba-
veštenje о Godecovoj smrti nalazi se u »prijavi smrti« (Todesmeldung)
za 17. mart 1944, u kojoj stoji: »Godec Johan, roden 27.10.1921. u Tri-
falu (nemački naziv za Trbovlje), umro je 17. marta 1944. u 5 časova,
izvršivši samoubistvo vešanjem (Freitod - Aufhängen)«.175
Posebni uslovi u podlogoru Melk, takode, navodili su za-
točenike na vršenje sabotaža, jer se radilo na izgradnji podzemne
fabrike. Sabotažu, s ciljem maksimalnog usporavanja završetka po­
gona i njegovih postrojenja, organizovali su zatočenici - stručnjaci
koji su tamo odvodeni s jedinicama na posao. Radovi su kasnili ne­
koliko nedelja, a fabrika nije bila završena ni kad su zatočenici iz
Melka evakuisani u Ebenzee.176

174 NikSa Lozica, Sećanje, SUBNOR Srbije.

175 Dokum entacija о KLM, Varšava.
176 H. Langbein, n. d., 325-327.

216
 Najvažnija fabrika naoružanja, u kojoj su radili zatočenici
Mauthauzena, bila je Štajer-Verke, čiji su pogoni podignuti u gra-
diću Štajeru i Guzenu. Postoje razni izveštaji о sabotažnim akcijama
u tim fabrikama. Zatočenici su u njima proizvodili loše dimenzio-
nirane delove, ili su dobri delovi na alatkama zamenjivani neisprav-
nim. To je ustanovljavano prilikom njihove kontrole, pa su vraćani
na ponovnu izradu.
U podlogoru Gros Raming, Jugosloven Svetozar Stanković i
Rus Vanjka napravili su kratak spoj u fabričkom odeljenju. Na znak
uzbune, svi zatočenici su morali da isključe mašine. Do pronalaska
i otklanjanja kvara, nije se radilo dva dana. Posle toga dovezena je
nova mašina, a Svetozar i Vanjka su saslušavani i tučeni, ali nisu
priznali učešće u sabotaži. Na kraju im je priprećeno da ih - ukoliko
se ponovi tako nešto - očekuje smrtna kazna.177
Navedeni slučajevi subverzivnih delatnosti predstavljaju sa­
mo delić ovakvih akcija koje su, gotovo svakodnevno, izvodili kako
jugoslovenski, tako i zatočenici iz drugih zemalja. Uostalom, logo-
rašima je, valjda, vise nego ikome bilo stalo do što bržeg kraha na-
cističke Nemačke.

Bekstva

Konfiguracija terena, pošumljeni brežuljci i planinski venci u

okolini raznih podlogora, predstavljali su, s jedne strane, povoljne
uslove za izvodenje bekstava. Na drugoj strani, gusta mreža obez-
bedenja širokog pojasa logorske okoline i odbojno raspoloženo sta-
novništvo bitno su otežavali uspeh svakog bekstva. Samo u izuzetno
retkim slučajevima, pojedini austrijski gradani bili su spremni da
pruže pomoć beguncima. A, bez podrške stanovništva (obez-
bedivanjem civilne odeće, hrane, prolaznog smeštaja i skrovišta),
bili su sasvim minimalni izgledi na uspeh. Stoga, nije nimalo slučaj-
no što su zatočenici Ljubelja izveli vise bekstava, upravo zahvalju-
jući podršci za NOB opredeljenog slovenačkog stanovništva.
177 Svetozar Stanković, Sećanje, SUBNOR Srbije.

217
 Sa manjim izuzecima, pokušaji bekstva, do leta 1944. godine,
završavani su hvatanjem begunaca, njihovim zlostavljanjem i
smrću.
Prva i najteža prepreka za svakog begunca bilo je provlačenje
kroz mali i veliki stražarski lanac.178Bekstvo iz zatočeničkog logora,
preko zida ili bodljikave žice opterećenih strujom visokog napona,
bilo je praktično nemoguće, osim prilikom masovnog proboja. Jer,
svako prilaženje ogradi danonoćno je sprečavano od stražarskih or­
gana. Ograda je preko noći bila osvetljena reflektorima, koji su
isključivani samo za vreme alarma.
Zatočenici koji su iz logora odvodeni na razna radilišta bili su
uvek prebrojavani kod glavnog ulaza, a zatim su odlazili okruženi
SS-stražarima i logorskim psima. Mesto rada nikada nisu smeli svo-
jevoljno napuštati, niti prekoračiti stražarski lanac. Po završetku ra­
da, uvek je iznova ustanovljavano brojno stanje zatočenika.
U slučaju nedostajanjanekog zatočenika, odmahjemoraobi-
ti obavešten voda radne službe (Arbajtsdinstfirer). On bi naredivao
oglašavanje logorske sirene, kojom bi bili alarmirani SS-organi. Po­
sle obaveštavanja logorskog komandanta, 1. šuchaflagerfirer ili nje-
gov zamenik preuzimali su akciju gonjenja. Potera je vodena sa mo-
torizovanim jedinicama i psima tragačima. Istovremeno su telefo-
nom obaveštavane sve žandarmerijske stanice u okolini logora. Ta­
kode, upućeni su telegrami sledećim mestima:
1. Rajhsfireru SS, ličnom štabu,
2. WVHA, Amtsgrupe D,
3. Rajhsziherhauptamt-u i Rajhskriminalpolicajamt-u,
4. Gestapou i kriminalnoj policiji u Lincu, Beču i izvesnim gra-
ničnim policijskim mestima,
5. Uputnom mestu zatočenika.
Telegrami nisu uvek odmah poslati svim naznačenim službe-
nim mestima. Redovno je obaveštavana žandarmerija, a zatim se,
bar, nekoliko časova čekalo na rezultate akcije potrage. U podlo-

178 Veliki stražarski lanac obuhvatao je izvan zatočeničkog logora zabranjenu oblast.
SS-stražari velikog lanca stajali su na udaljenosti 80 do 150 metara, često na primitivnim drve-
nim osm atračnicam a, zvanim »rodama«.

218
gorima se to pcnekad protezalo i danima, u nadi da će biti uhvaćeni
begunci. Na taj način, uprava bi bila pošteđena pismenih obavešta-
vanja о okolnostima pod kojima je izvršeno bekstvo i kritike od stra-
ne logorskog komandanta.
Alarmna spremnost trajala je uvek tri dana. Posle ovog roka,
begunac je brisan iz zatočeničkog stanja KLM, a njegovo ime je
unošeno u knjige poternica. Ukoliko bi kasnije bio uhvaćen, iznova
je unet u stanje i dobijao bi nov logorski broj.
U prvim godinama, svi uhvaćeni su vešani na apel-placu, s ci-
ljem zastrašivanja ostalih zatočenika (osim dvojice nemačkih
državljana koji su obešeni u dvorištu garaže). Kasnije je većina uh-
vaćenih usmrćena u logorskom bunkeru. Pre i za vreme smaknuća,
žrtve su morale da nose na grudima plakate sa sledećim natpisima:
»Ura, ponovo sam ovde!«, »Srećno sam se vratio«, »Zašto lutati u
tudini, kad je dobrota tako blizu!«, »Ptičica se vratila svome jatu!«
i si.
Nešto lakše bilo je bekstvo iz podlogora. Zatočenici su, pone­
kad, mogli na radnim mestima da stupaju u kontakt s inostranim i
domaćim civilnim radnicima. Neki od njih bili su spremni da pruže
odredenu pomoć logorašima koji su pripremali bekstva. Osim toga,
pojedina radilišta su bila dosta udaljena od logora i nalazila su se
na mestima gde je bila otežana puna kontrola zatočenika. Svemu
ovome treba dodati i činjenicu da, od zime 1944/45, u podlogorima
nije vise bilo dovoljno stražarskih organa, što je beguncima pružalo
veće izglede na uspeh.
U godinama 1940-1942, bilo je pojedinačnih bekstava Austri-
janaca i Nemaca, kasnije Španaca, Poljaka, Jugoslovena i Francuza.
Od 1943. do 1945. godine, bekstva su najčešće izvodili sovjetski
gradani.
Sledeća, nepotpuna tabela (prema konstataciji njenog autora
H. Maršaleka) daje pregled bekstava iz KL Mauthauzen. U njoj ni­
su navedeni pokušaji bekstva koji su odmah posle preduzimanja
osujećivani od stražara i završavali se streljanjem počinilaca. Osim
toga, bilo je i pojedinačnih bekstava iz podlogora, koja nisu prija-
vljivana zbog brzog hvatanja begunaca. Takode, nisu registrovana
bekstva iz evakuacionih transporta.

219
 Bekstva iz KLM od 8. 8.1938. do 30. 4.1945.

Godine 1938. 1939. 1940. 1941. 1942. 1943. 1944. 1945. Ukupno

Zatočenici

Sovjetski grad. - - - - - 16 120 178 314

Poljaci - - 5 - 2 9 26 75 117

Nemci-BV
- 2 - 2 4 10 39 35 92
A Z R iS V

Nem ački-poli-
- 2 1 - 1 2 7 19 32
tič.

Jugosloveni - - - - - 4 8 9 21

Francuzi - - - - - 2 14 - 16

Drugi (ostali) - - 1 - - 1 9 8 19

Španci - - - 6 4 - - - 10

Nepoznati - - - - - - 3 15 18

S Ve g a : - 4 7 8 11 44 226 339 639

Prema istom izvoru, iz glavnog logora pobegao je 31 za-

točenik, iz podlogora 353, a prilikom marševa evakuacije - 225 za-
točenika.
Ukupno je - na osnovu postojećih podataka - uhvaćeno 165
begunaca, a nisu uhvaćena 4. Sta se dogodilo s ostalima, nije zabe-
leženo u zvaničnim izvorima.179
Osim toga, potrebno je napomenuti da u datom pregledu nije
obuhvaćeno bekstvo, 2. februara 1945. godine, oko 500 K-zatočeni-
ka iz glavnog logora - о kome će biti posebno reči.
Kao što se može uočiti iz statističkih podataka, najmanje be­
gunaca bilo je iz glavnog logora, što je i razumljivo s obzirom na nje-
gov položaj i jako obezbedenje. Ipak jedno bekstvo, baš iz ovog lo­
gora, bilo je veoma dobro zamišljeno, ali je imalo nepovoljan krajnji
ishod.

179 H. Maršalek, n. d., 253.

220
 Dva prijatelja, jedan stolar a drugi autobravar, zapazili su da
sanduci, u kojima se donose namirnice, uveče ostaju nekontrolisani
ispred magacina. Stolar je - u dogovoru s drugom - napravio isto-
vetan sanduk, koji se otvara iznutra. Sanduk je stavljen ispred ma­
gacina i u njega se neprimetno uvukao autobravar. Utovar je pro-
tekao bez ikakvih nezgoda. Autobravar je, za vreme vožnje, srećno
iskočio iz kamioneta i probio se do Rozenhajma. Na nesreću, tamo
je ponovo uhapšen posle nekoliko nedelja. Posle teških mučenja,
jedne večeri doveden je begunac sa sandukom na apel-plac, u prat-
nji čitavog logorskog štaba. Zatočenici su svi morali da ostanu u
stroju i posmatraju razvoj dogadaja.
Komandant je pozvao kapel-majstora, kome je naredeno da
svira: »Vrati se, čekam te!« (»Kehr zurück, ich warte auf dich!«).
Odbegli zatočenik je stajao sa natpisom oko vrata: »Vratio sam
se s odsustva« (Ich bin vor Urlaub zurück). A, onda je počela
predstava.
Smenjivale su se pesme »Vrati se, čekam te!« i »Sve ptičice su
već tu« (Alle Vögel sind schon da). Begunac je marširao ulicom, a
onda je odveden na »bok«, gde je primio stotinak udaraca. Do tada
nije odao svog druga. Komandant Cirajs je insistirao na be-
gunčevom otkrivanju saučesnika. Posle mnogih mučenja, zaključali
su ga u sanduk, u koji su sa svih strana zabili eksere i tako ga vozali
logorskom ulicom. Tri dana i tri noći je sanduk stajao ispred straže,
a nesretnik je morao stalno da peva u sanduku. Čim bi prestao s pe-
smom, esesovac bi na sanduk sručio ledenu vodu. Njegov drug nije
vise mogao da izdrži ovakav prizor, pa se prijavio kao saučesnik i
otkrio način izvodenja bekstva. Onda su obojica četrdeset i dva da­
na provela u bunkeru.
Ponovo je nareden »apel« svih zatočenika i donesena su
vešala. Komandant je rekao, da će svako proći kao dvojica beguna-
ca, ako se odluči na sličan korak. Na kraju je dodao da - po Him-
lerovoj naredbi - zatočenik koji je napravio sanduk mora da obesi
svog druga. Potpuno slomljenih nerava, stolar je tri puta svom dru­
gu stavljao uže oko vrata, ali se ovo prekidalo svakog puta. Četvrti
put mu je uže, sasvim izgubljen, tako namakao da se jadnik dugö
mučio na vešalima pre nego sto je nastupila smrt. Za to vreme, lo-

221
gorsko rukovodstvo se zabavljalo, izbacujući dimne kolute iz svojih
cigareta.180
Naredne stranice biće posvećene bekstvima jugoslovenskih
zatočenika, uz podsećanje da autoru nisu obezbcdene mogućnosti
istraživanja svih relevantnih izvora.
U drugoj polovini 1944. godine, iz podlogora Line je pobegao
Slavoljub Atanacković, roden u Kragujevcu 1912. godine. Po seća-
nju nekih zatočenika, on je preplivao Dunav, ali je 30. 8.1944. uh-
vaćen i vraćen u logor. Podvrgnut je raznovrsnim mučenjima i na
kraju su ga, iza jedne barake, rastrgli logorski vučjaci.181
Na »listi dovedenih 29. juna 1943.« nalazio se Pospišil Adolfa
Franjo, roden 18.6.1903. u Loznici, moler, 1. b. 32.298. On je - kako
se navodi -16. 6.1943. pobegao iz jedinice Gros Raming, ali je uh-
vaćen. Pre bekstva imao je broj 24.568.182
Prema dopisu KL Mauthauzen, od 18. 7. 1943, iz SS-radnog
logora (podlogora) Štajer-Miniholc pobegla su dva zatočena Jugo­
slovena:
Vojin Masić, roden 23.9.1914. u Orahovu, Hrvatska, zemljo-
radnik sa stanom u Orahovu, i
Jovo Lasić, roden 23. 9. 1923. u Sjemeeu, Hrvatska, zemljo-
radnik, stanovao u Glamoču.
Mere hvatanja za područje Rajha uvedene su od KL Mau­
thauzen. Odbegli će pokušati da se vrate u svoja zavičajna mesta.
Na kraju se Ajnzackomanda III (Hrvatska) umoljava da pre-
duzme mere za hvatanje odbeglih zatočenika.183
Iz podlogora Viner Nojdorf, prvi od Jugoslovena je pobegao
Vasilije Kovandžić, svršeni gimnazijalac, iz Obrenovca.
Pred kraj 1943. ili početkom 1944. godine, iz podlogora Gros
Raming je pobegao neidentifikovani zatočenik sa područja Srbije.

180 E. R. Stankle, n. d., 18-20.

181 M itar Jekić, Kazivanje autoru, 1979.
182 Dokum entacija о KLM, Varšava.
183 LAB, BdS S-640.
184 Vladimir Vcljković, iz Knjaževca - Sećanjc (kod autora).

222
Tri dana su svi logoraši stajali na apel-placu sve do hvatanja begun­
ca. A onda su ga doveli s tablom na grudima pred stroj. Preko tu-
mača, zatočenicima su saopštili da će svaki isto proći ко pokuša bek­
stvo. Onda su begunca stavili preko neke klupe, privezavši mu glavu
i noge. Tuklo ga je na smenu nekoliko pripadnika blokovskog per-
sonala. Begunac je dobio preko stotinu udaraca po čitavom telu.
Kad bi se onesvestio, polivali su ga hladnom vodom i nastavljali s
batinanjem. Čovek je stoički podnosio sva mučenja. Na kraju su ga
odveli iza zatočeničkih baraka i pustili na njega tri psa, koji su ga
rastrgli na komade.185
Telegramom od 2. 6.1944, KL Mauthauzen je obavestio Za-
povednika Sipo-a i SD u Beogradu о bekstvu iz podlogora Viner
Nojdorf - 30. maja 1944 - Dušana Stanića, rodenog 18.10.1913. go­
dine. U »prijavi promena« za 7. juni 1944. navodi se da je 7. juna
uhvaćen zatočenik Viner Nojdorfa, Božidar Dabović, koji je pobe-
gao 30. maja 1944. godine. Njih dvojica su, zapravo, zajedno pobegli
iz podlogora Viner Nojdorf, navedenog datuma.
Stanić i Dabović su planirali zajedničko bekstvo automobilom
jednog civilnog majstora. Dabović (po zanimanju vozač), zapazio je
da civilni majstor ostavlja ključeve u kolima. Medutim, toga dana
kada su predvideli bekstvo, majstor nije došao na rad. Kako su od
nekog Francuza već bili dobili civilna odela, nisu smeli odlagati ak-
ciju, pa su izmenili plan. Fabrički krug, u čijoj su hali radili, bio je
opasan običnom žicom, malo razmaknutom na jednom delu. Dok
je njihov pomagač Francuz stražario, njih dvojica su uzeli kofe s bo-
jama i po krugu, tobož, obeležavali koture električnih kablova. Pri-
makavši se žičanoj ogradi, iskoristili su pogodan trenutak i napustili
logorski krug.
Kada su se udaljili od logora, počeli su da se dogovaraju о
pravcu daljeg kretanja. No, pošto su im se razilazili planovi, Stanić
je krenuo ka jugoslovenskoj granici, dok se Dabović zaputio prema
Beču. (Stanić je bio član KPJ, a Dabović kockar i avanturista.) Sta­
nk: je na putu ranjen i prenet u neku bolnicu. Tamo je izjavio kako

185 Nikola Oparušić, Sećanje (Emisija TVB »Celo sclo u logoru«).

223
 f93.
ufci btićhibhžsLCi ütt SiüVilültitspüliZEi i - it: ces ou.

OBA VEŠTENJE UPRA VE K L M A UTHA U ZEN SIPO-u I SD BEO G R AD О BEKSTVU

ZA TO Č EN IK A DUŠANA STA N IĆ A IZ PODLOGO RA VINER N O JD O R F 30. 5. 1944.

je slobodni radnik i da je svojevoljno krenuo da obide porodicu.

Pred kraj rata, otpušten je iz bolnice i nekako se vratio u domo-
vinu.
Dabović je stigao do Веса, gde ga je prokazao jedan Jugoslo­
ven - policijski doušnik. Uhvaćen je i vraćen u Viner Nojdorf, gde
je nekoliko dana stajao sa tablom na grudima na kojoj je pisalo:
»Vratio sam se s odsustva«. Onda je otpremljen u glavni logor, gde
je rasporeden u štrafkompaniju. Negde uoči oslobodenja, grupu za­
tocenika »kažnjene čete« poveli su u pravcu zapada, verovatno radi
eksterminacije. Medu njima se nalazio i Dabović. Jedne nodi ko-

224
načili su u crkvici, usred groblja, ograđenog zidom. Dabović se s jed-
nim drugom popeo na crkveni krov, odakle su se vezanim ćebadi-
ma, poput užadi, spustili u dvorište. Stražari su čuli lomnjavu crepa
i pripucali na njih, ali su se dvojica begunaca prebacila preko zida
i uspela da umaknu stražarima. Dabović se, takođe, na neki način
vratio u zemlju.186
Bekstvo iz Viner Nojdorfa izveo je, takođe, Fadić (Vicka) Ma­
te, koji je uhvaćen i vraćen u logor.
U »prijavi promena« za 19. septembar 1944. uvedena su četiri
begunca, medu kojima Jugosloven Rusijan Franc, roden 12. 10.
1917. Njegov logorski broj jebio 90.280, a pribeleženo je da se nalazi
u podlogoru Line III.188
Iz podlogora St. Lampreht, 26. avgusta 1944. godine, pobegao
je Milan Kožuh s Poljakom Stepanom Mrukom. Nedelju dana su
se, uglavnom noću, kretali šumom i hranili šumskim plodovima.
Prešavši Dravu, konačno su stigli do partizana u Pristavi, kod Celja.
Odatle su ih terenski politički radnici uputili u gornju Savinjsku do-
linu. Kožuh je, zatim, uključen u III brigadu VDV, a Mruk u
Tomšieevu brigadu.
Pored njih dvojice, iz istog podlogora, 1944. su pobegli Ales
Jelenc i Cveto Kobal, koji su se, takode, priključili partizanima.189
Prema izveštaju II odeljenja (Abteilung II - Sch) šuchaftlagerifi-
reru Bahmajeru, 1. septembra 1944. godine iz podlogora Viner Noj-
dorf su pobegla dva Jugoslovena: Emerih Paulin, roden 9.10.1913.
godine, 1. b. 32.380, i Jozef Verščaj, roden 21. 1. 1923. godine, 1. b.
32.404. Posle devet dana bežanja, priključili su se Lackovom parti-
zanskom odredu.190

186 Bekstvo Stanića i Dabovića rekonstruisano je na osnovu kazivanja Vladimira Ve-

ljkovića i Ljubiše Jeftovića. Naznačeni dokum enti su iz fonda BdS A-419 LAB i Dokum en-
tacije о KLM u Varšavi.
187 V. Veljković, Sećanje (kod autora).
188 Dokum entacija о KLM, Varšava.
189 M. Utović, n. d., 172.
190 AM M (E ) 20/8.

225
 Novembra 1944, Saveznici su bombardovali logor. Joška
Krempelja, iz Ruša kod Maribora, prcmestili su u podlogor Viner
Nojstat, odakle je pobegao za vreme bombardovanja. Za bekstvo je
bio nepripremljen, jer nije imao civilnu odeću, a ni hranu. Išao je
pešice preko Semeringa, uglavnom noću, hranio se korenjem i sum-
skim plodovima i pio vodu iz jarka. U blizini Graca, uvukao se u se-
nik gde su ga uhvatili šumari. Prilikom pokušaja bekstva, ranjen je
u nogu i vraćen u Mauthauzen. Prenet je u bolnicu radi lečenja. Na-
glo je propadao zbog neuspelog bekstva. Aprila 1945, na revir je
došla esesovska lekarska komisija koja ga je odvela u III logor, a
odatle u gasnu komoru.191
Medu beguncima iz podlogora Florisdorf - uvedenih u »pri-
javu promena« za 27. februar 1945 - nalazio se Svetislav Spasić,
roden 27.12.1922. u Batincu, 1. b. 13.614. Iz logora je pobegao još
27.11.1944, ali nema nikakvih drugih podataka.192
Prema »prijavi promena« za 18. mart 1945, iz podlogora Štajer
je, 11. marta 1945, pobeglo osam zatočenika, medu kojima trojica Ju­
goslovena: Miloš Glišić, roden 27. 2. 1910. u Užičkoj Požegi (1. b.
13.572), Radovan Lazić, roden 9.11.1919. u Dubnici (1. b. 29.698) i Ge­
org Frelih, roden 4.5.1915. u Beču (1. b. 29.928). Medutim, prema »pri­
javi promena« za 30. mart 1945, sva trojica su uhvaćena, 18. marta
1945, u Ajzenercu i vraćena u podlogor Štajer. Miloš Glišić je poz-
nati četnički komandant, već pominjan u ranijem tekstu. Nisu pre-
vise maltretirani, po mišljenju nekih bivših logoraša zbog toga sto
se za njih zauzeo jugoslovenski lekar-zatočenik dr Govedarević.193
U »prijavi promena« za 29. mart 1945. navode se imena dvo-
jice odbeglih Slovenaca, 26. marta 1945, iz podlogora Line III. To
su: Viktor Kodela, roden 19.10.1913. u Ljubljani (1. b. 89.704) i Al-
bin Ravnikar, roden 20.12.1913. u Rakeku (1. b. 90.226). О njihovoj
daljoj sudbini, nema podataka.194
191 M. Utović, n. d., 69.
192 Dokum entacija о KLM, Varšava.
193 Isto.
194 Isto.

226
 Iz transporta od Florisdorfa ka Mauthauzenu, ukupno su
pobegla 72 zatočenika (2, 4. i 7. aprila 1945). Medu beguncima
od 3. aprila nalazio se Slovenac Otmar Pirnat, roden 22. 8.1916.
u St. Peteru (1. b. 40.168). Šta se dalje zbilo s Pirnatom, nema po-
dataka.195
Šestog aprila 1945, iz transporta od Lajbnica za Ebenze, po­
begao je Gojko Babić. Posle mnogo peripetija, zadržao se kod jedne
austrijske porodice - pod lažnim imenom Emil Cikota - do završet-
ka rata, kada se vratio u domovinu.196
Prema »prijavi promena« za 20. april 1945, iz transporta od
podlogora Viner Nojdorf za KLM, pobeglo je 12. aprila 1945. go­
dine 45, a nestalo 25 zatočenika. Medu pobeglima su dva Jugo­
slovena: Veliko Vortić, roden 1925. u Sitnesu (1. b. 31.725) i Vin-
cenc Smrekar, roden 30. 12. 1921. u Ljubljani (1. b. 32.674). Od
dvadeset petorice nestalih, dvojica su, takode, Jugosloveni: Ja­
kob Turk, roden 29. 7. 1894. u Šarfenbergu (1. b. 24.803), i Radi-
voj Hinić, roden 16. 9. 1925. u Turjanskom (1. b. 29.644).197
U »prijavi promena« za 28. april 1945. navode se podaci о
četrdeset begunaca iz transporta upućenog 13. aprila 1945. iz po­
dlogora Kvarc za KL Mauthauzen. Medu njima se nalazio i Jugo-
sloven Radmilo Stojadinović, roden 12. 2.1910. u Trnavcima (1. b.
65.131).198
Iz jedinog podlogora KLM koji se nalazio na jugoslovenskom
tlu, Ljubelj, izvedeno je, takođe, nekoliko bekstava. Deo logora na
jugoslovenskoj strani obezbedivalo je 120 esesovaca, 20 planinskih
žandarma i nekoliko polieijskih pasa. Sličnog sastava bila je i posada
severnog dela logora, na austrijskoj strani. Uprkos svemu, ipak je
dolazilo do bekstava koja je pripremila logorska organizacija po­
kreta otpora, u tesnoj saradnji s organizaeijom Osvobodilne fronte
u Tržiču.
195 Isto.
196 Arhiv Jugoslavije, fond »Vivoeksperimenti«.
197 D okum entacija о KLM, Varšava.
198 Isto.

227
 Prva dvojica francuskih zatočenika su pokušala bekstvo no­
vembra 1943. ali su uhvaćeni i oterani u Mauthauzen.199
Devetnaestog aprila 1944, logoraš Poljak, koji je radio na
spoljnom radilištu, ubio je svog čuvara i nestao u planini. Uhvaćen
je 25. aprila. U prisustvu svih zatocenika, mučili su ga i tukli kor-
bačem, sve dok nije pao u nesvest. Posle dva sata podigli su i ubili
već polumrtvog Poljaka.200
U proleće 1944, trojica sovjetskih oficira namamila su trojicu
esesovaca-sprovodnika (ovi Rusi su radili na severnom delu logo­
ra) u suteren, onesvestili ih i skinuli im uniforme. Preobučeni u nji­
hove uniforme, napustili su logor i uputili se u planinu. Tamo su
došli u vezu s partizanskom patrolom koja ih je - po dogovoru -
čekala na vrhu planine. Posle toga je usledila odmazda logorskih
vlasti. Prema telefonskom naredenju iz KLM, Rusi iz oba dela lo­
gora otpremljeni su u Mauthauzen. Svih četrdeset ili pedeset
završili su u gasnoj komori.201
U jesen 1944. godine, nastavljena su bekstva iz podlogora Lju­
belj - uz podršku slovenačke organizacije NOP-a i stanovništva.
Trojica francuskih zatocenika, Edmon Pimpo (Edmond Pim-
paud), Zan Paž (Jean Pages) i Žorž Ire (Georges Huret), dogova-
rali su se о bekstvu na smeo i dovitljiv način. Radili su na prevozu
kamenja vagonetima. Na uglove vagoneta stavili su po jedan veliki
kamen, kao i preko sredine. Zatim su iznad toga poredali daske i
tako napravili dvostruko dno. A onda su vagon natovarili kame-
njem, kao i sve ostale. Po završetku rada, uvukli su se u medupro-
stor. Njihov drug, Granže (Granger), preuzeo je brigu da kamionet
bude otvoren na mestu istovara. Iako je na izlasku iz tunela, eseso-
vac uvek, pomoću duge gvozdene šipke, proveravao vagonete, osta-
li su neotkriveni prilikom izvodenja bekstva. U noći izmedu 16. i 17.
septembra 1944. godine, sve se odigralo po zamišljenom scenariju.
Posle tridesetak sekundi, po srećnom istovaru, već su se nalazili na
199 Ch. Bernadak, n. d.( 95-96.
200 Isto, 99.
201 Isto, 99-100.

228
putu prema partizanskoj jedinici - sledeći upute inž. Janka Tišlera,
glavnog oslonca logorske organizacije pokreta otpora.202
Francuz Zan Batist Ševalije (Jean-Baptiste Chevalier), ta­
kode, nije mogao da odoli zovu slobode. Sedmog oktobra radio je
u noćnoj smeni. Iz logora su po petorica u redu krenuli prema tu-
nelu. Na oko 500 m udaljenosti od tunela, Ševalije je preskočio
ogradu na putu, između dvojice esesovaca. Pošto je pretrčao neko­
liko koraka, munjevito se bacio prema provaliji na levoj strani i sko-
trljao niz njenu padinu. Posle puno uzbudljivih trenutaka, jedna
Slovenka ga je povezala sa partizanima.203
U noći izmedu 13. i 14. oktobra 1944, grupa od petorice Fran-
cuza i jednog Jugoslovena se odlučila na bekstvo vagonom. U njoj
su se nalazili: Žorž Selari (Georges Celarie), roden 6. 5. 1921,1. b.
27.875, Alber Žuani (Albert Jouannic), roden 4.6.1912,1. b. 28.180,
Moris Arnul (Maurice Arnould), roden 1. 2.1919,1. b. 27.748, Al­
fred Pelisije (Alfred Pellisier), roden 14.3.1916,1. b. 28.406, i Rene
Bola (Rene Baulaz), roden 19.10.1921,1. b. 26.306, kao i Slovenac
Alojz Čede, roden 15. 6. 1921. sa logorskim brojem 77.066. Njih
šestorica su se ukrcali u vagon, a vozovoda je bio jedan iz grupe -
Rene Bola. Ležali su ispod gomile dasaka. Esesovski podoficir je
bacio površan pogled na vagon, ne videći ništa sumnjivo. Bola je vo-
zom projurio kroz istovarno mesto, gde je radila mešalica za beton.
U sudaru s nekim otkačenim vagonom, mašina je iskliznula s kolo-
seka. Esesovci su tada shvatili da se radi о pokušaju bekstva. Pod
kišom kuršuma, zatočenici su, ipak, uspeli da se dokopaju planine
i povežu sa partizanima.204
Dvadeset prvog novembra 1944. napadao je sneg visine od 50
do 100 cm. Četvorica francuskih zatočenika radila su kao elek-
tričari: Beker (Backer) i Moro (Moreau) - profesionalni elek-
tričari, Menar (Menard), student književnosti, i Ober (Aubert). Vi­
soki sneg pružio im je priliku za bekstvo. Pod teretom snega, tele-

202 Isto, 105-114.

203 Isto, 119-124.
204 Isto, 124-126 i AMM/E/20/2.

229
fonska linija je bila prekinuta na nekoliko mesta. Ubedili su šefa
gradilišta da treba da odseku žice, jer su oskudevali u materijalu. Sa
priborom za penjanje na stubove, krenuli su u pratnji dvojice spro-
vodnika. Na pogodnom mestu su ih napali i savladali posle teže bor-
be. Zatim su se dali u bekstvo i posle dosta peripetija pridružili par-
tizanima.205
Prvog decembarskog dana 1944. godine pobegao je Alojz
Odar, roden 10.6.1926. u Staroj Fužini, 1. b. 77.089. To je, verovat-
no, bilo i poslednje bekstvo iz podlogora Ljubelj.206
Za kraj ovog odeljka preostalo je najmasovnije i najdrama-
tičnije bekstvo koje se ikad odigralo u jednom nacističkom koncen-
tracionom logoru.
Drugog m arta 1944. godine, Vrhovna komanda ne-
mačkog V erm ahta (OKW) izdala je tajni nalog (takozvana
Kajtelova naredba), po kojoj svi nezaposleni ratni zarobljeni-
ci, podoficiri i oficiri (izuzev Engleza i A m erikanaca), uh-
vaćeni prilikom pokušaja bekstva treba da budu obuhvaćeni
akcijom »K«. Pod ovom skraćenicom za »Kugel« (kugla), na-
cističkom terminologijom obeležavana su lica za smaknuće.
Svi ovi zatočenici, većinom sovjetski ratni zarobljenici, bili su
odmah od organa Sipo i SD usmrćeni ili upućeni u KL M au­
thauzen. Tu su smešteni u 20. bloku. Od m arta 1944. do fe-
bruara 1945, bez poimeničnog obuhvatanja, verovatno je oko
4700 takvih zatočenika dovedeno u KLM.
Blok 20. je, od proleća 1944, izolovan oko 2,5 m visokim ka-
menim zidom i bodljikavom žicom pod strujom visokog napona.
Bio je u potpunosti izdvojen od ostalog dela logora. Izvan zida su
se nalazile sve stražarske kupole, sa svetlosnim uređajima i SS-
stražarima naoružanim mašinskim oružjem. Zatočenici su nere-
dovno primali minimalna sledovanja životnih namirnica i spavali na
drvenom podu. U sobi »A« nalazili su se »zdravi«, a u sobi »B« za
kretanje nesposobni zatočenici. Zivotni vek jednog zatočenika, u
205 Isto, 133-136.
206 АММ/Е/20/8.

230
ovom bloku, iznosio je samo nekoliko nedelja. U zimskim meseci-
ma 1944/45, dnevno je umiralo 20, 30 i vise zatocenika.
Ovi zatočenici, već gotovo »bivši ljudi«, satima su napolju mo­
rali da čekaju dolazak šefa bunkera, zloglasnog krvnika Niderma-
јега. Čim bi se on pojavio s pratnjom, blokeltester je komandovao:
»Dole!«. Svi zatocenici su morali da se najhitnije bace na tlo. Tada
bi bio izvršen »apel«, a zatim su naredivane »telesne vežbe: pačiji
hod, puzanje, skakanje, trčanje itd.« Zatočenici »K« nisu izvodeni
na radove.
Januara 1945, u 20. bloku su se nalazili sovjetski oficiri, 5-6
Poljaka iz varšavskog ustanka, nekoliko Jugoslovena (ratnih vojnih
zarobljenika-begunaca) i Holandana. Ukupno oko 570 zatocenika.
Medu sovjetskim oficirima pominju se general-lajtnant Nikolaj
Vlasov, pukovnik Aleksandar Isupov, pukovnik Kiril Čupčenko i
kapetan Genadij Morodovzev. Blokeltester je bio snažan Nemac s
jakim rukama i tupim životinjskim licem. Obećali su mu da de ga po-
milovati, ako to »zasluži« ophodenjem prema zatočenicima. I on se
revnosno zalagao da bi stekao naklonost pretpostavljenih. Stotine
ljudi usmrtio je gumenom palicom napunjenom olovom, davio je
zatočenike svojim ručerdama ili ih bacao u kanalizacionu jamu
ispred bloka. Medu zatočenicima, koji su se nalazili na ivici snage,
zaiskrila je misao о pokušaju bekstva, pa je stvoren i stab od neko­
liko osoba.
Štab je nekako uspeo da uspostavi vezu s ilegalnim Meduna-
rodnim komitetom opšteg logora. Od Komiteta su dobili plan oko-
line logora na malenom listiću papira, ubačenom u kazan sa hra-
nom. Onda su počele i pripreme za bekstvo. Štab je odlučio da za-
točenike naoruža oblucima izvaljenim iz kaldrme dvorišta, koma-
dima uglja i erzac-sapuna, klompama sa svojih nogu i otpacima od
cementnih umivaonika, koje su nameravali da razbiju pre bekstva.
Najvažnije oružje trebalo je da budu dva protivpožarna aparata ko­
ja su visila о stubištima bloka. Mlazevima ovih aparata, dvojica naj-
sn aznijih zatocenika trebalo je da onesposobe esesovske mitraljesce
na kupolama. Jurišna grupa bi se tada dokopala njihovih mitraljeza.
Bodljikavu žicu pod naponom računali su da savladaju ćebadima,
koja su se nalazila u odaji blokeltestera. Trebalo je da ih prebace

231
preko žice i povlačenjem izazovu kratak spoj. О planiranom bek-
stvu, sovjetski oficiri su obavestili Jugoslovene i Poljake, koji su im
bez premišljanja odgovorili: »Mi smo s vama, ruska braćo!«
U noći između 25. i 26. januara 1945. u blok su neočekivano
banuli esesovci, čiji je predvodnik prozvao dvadeset i pet brojeva za­
tocenika. Medu njima su se nalazili i rukovodioci pripremanog
ustanka: Nikolaj Vlasov, Aleksandar Isupov, Kiril Čupčenko i dru-
gi. Sutradan se saznalo da su usmrćeni u krematorijumu. Mesta ubi-
jenih zauzeli su odmah drugi ljudi i pripreme su nastavljene svoj im
tokom. Pobuna je bila predvidena za nod izmedu 2. i 3. februara.
Akcija je krenula planiranim tokom. Kada su svi zauzeli svoja
mesta, najpre se začula komanda »Pozor!«, a onda je gromko od-
jeknulo: »Napred, za domovinu!«
Masa zatocenika je munjevito jurnula u dvorište, pod zasle-
pljujućom svetlošću reflektora. S jedne kupole zaštektao je mitraljez.
Ali, i kupole su bile zasute kišom kamenica, komadima uglja, klom-
pama, a mlazevi aparata za gašenje požara pogodili su u lice mitral-
jesca. Umukao je mitraljez na srednjoj kupoli. Za vreme dok se oko
kupola vodila ogorčena borba, kolona zatočenika se postrojila kraj
zida i ćebadima prekinula dovod struje. Hfleći preko ograde i
načinjene breše, zatočenici su se obreli na širokoj, snegom pokri-
venoj poljani. Prema ranijem dogovoru, krenuli su u raznim prav-
cima, kako bi otežali poteru esesovaca.
Najveća grupa uputila se prema šumi koja se nazirala u daljini,
ali je potera počela da sustiže iznurene zatočenike. Tada se neko­
liko logoraša izdvojilo iz grupe i krenulo prema svoj im goniocima.
Zapevali su »Internacionalu« i, po cenu sopstvenih života, omo-
gućili drugovima da se domognu spasonosne šume.
Druga grupa bežala je prema Dunavu, ali je, na nekoliko ki-
lometara udaljenosti od logora, naišla na nemačku protivtenkovsku
bateriju. Hitro su uskočili u zemunice, rukama udavili artiljerce i
domogli se oružja, pa, čak, i kamiona. Ali, već su nailazile kolone
nemačke motorizovane pešadije iz Linca, pa je - osim jednog - čita-
va grupa zatocenika izginula u neravnopravnom boju.
Zatočenici koji su tokom nodi pobegli iz logora, razbežali su
se po okolini Mauthauzena. Begunci su se skrivali u šupama i na ta-

232
vanima kuća, u štalama i stogovima sena u dvorištima ili u polju. Ali,
u poteru su bili upućeni esesovci sa psima-tragačima. Podignuta je
na noge mesna policija, a Radio Beč i Line su neprestano pozivali
stanovništvo da pomogne u hvatanju »opasnih bandita«, pobeglih
iz KL Mauthauzen. Za svakog uhvaćenog obećavana je nagrada, a
smrtnom kaznom je zaprećeno svima koji bi skrivali begunce.
Begunci su hvatani jedan za drugim. Neke su ubijali na lieu
mesta ili nogu vezanih za kola vukli do logorskog krematorijuma.
Druge su u grupama, takode, odvodili u logor i streljali ih pokraj
krematorijuma. Treći - a takvih nije bio mali broj - nisu dopuštali
da budu živi uhvaćeni, već su goloruki jurišali na svoje gonioce, ko­
jima su zarivali zube u grla. Za vreme potere, ubijeno je vise od dva-
deset esesovaca iz logorske straže. Konačno je ustanovljeno da je
ovu kataklizmu preživelo sedam zatočenika, mada je - prema iska-
zima jednog zarobljenog esesovea - nedostajalo dvadeset ljudi.
Dvojicu Rusa prihvatila je austrijska porodica Langtale^ u Sver-
tbergu, i skrivala ih na svom majuru sve do oslobodenja.0
Akciju potrage za odbeglim zatočenicima 20. bloka esesovci
su nazvali »lov na zečeve« (Hasenjagd).

Nevidljivi front

Od 1939. do proleća 1944. godine, obrazovali su u KL Mau­

thauzen Poljaci, Španci, Česi, sovjetski gradani, Nemci i Austrijanci
nacionalne kolektive, koji su uticali na logorska zbivanja i pojedine
grupe. Ovima su se, nešto kasnije, pridružile nacionalne grupe Ju­
goslovena, Francuza i Italijana, koje su, takode, uplivisale na inter­
ne političke dogadaje. Medutim, inieijative za stvaranje čvrsto or-
ganizovanog internacionalnog pokreta otpora nisu naišle na
podršku vodećih nemačkih komunističkih funkcionera koji su u
KLM prispeli februara i marta 1943. godine, Franca Dalema (Da­
hlem), Hajnriha (Heinrich), Raua i Jakoba Bulanžea (Boulanger).
207 Bekstvo zatočenika 20. bloka prikazano je prema knjizi S. S. Smirnova, Heroji blo­
ka smrti, Moskva, 1963.

233
Oni su, uglavnom, zagovarali lične kontakte i akcije solidarnosti,
bez osnivanja ilegalnih grupa.
Posle dolaska Nemaca Frica Grosea (Grosse) i Valtera Elena
(upudenih 19. 2. 1944), promenilo se stanje. Prema pisanju Hansa
Maršaleka,208 u mesecima februar-mart 1944. godine, uz pomoć
francuskog komuniste Artura Londona, u glavnom logoru je obra-
zovana ilegalna grupa. Sačinjavali su je: Leo Gabler, Jozef Kol,
Hans Maršalek (svi Austrijanci) i Artur London (Čeh - naturalizo-
vani Francuz). Ovaj »četvorni komitet« (kako ga naziva Maršalek),
najpre se pozabavio stvaranjem vodećih tela unutar nacionalnih
grupa. Glavni zadaci sastojali su se u sledećem:
- istiskivanje kriminalnog personala iz samoupravnog meha-
nizma,
- stvaranje ilegalnih organizacija pokreta otpora u podlogo-
rima i prevazilaženje suprotnosti izmedu pojedinih nacija,
- dobavljanje životnih namirnica i odeće za bolesnike,
- omogućavanje bekstava posebno ugroženim zatočenicima,
- uspostavljanje kontakta sa austrijskim stanovništvom,
- razobličavanje doušnika SS,
- pribavljanje pouzdanih radio-vesti о vojnom i političkom
stanju i pripremanje oružanog pokreta otpora u slučaju masovne
likvidacije zatočenika.
Medutim, usled premeštanja Gablera za Beč i skorog prelaska
Londona u bolesnički logor, jenjavala je aktivnost centralnog ruko-
vodstva. Na kraju, uglavnom se svela na pojedinačne akcije Kola.
Otprilike u zimu 1944/45, obrazovano je u bolesničkom logo­
ru ilegalno rukovodstvo sastavljeno od Čeha, Poljaka, Nemaca i
Austrijanaca. Ovo rukovodstvo je nastojalo da, uticajem na logor-
sku administraciju, poboljša položaj ove kategörije zatocenika.
Posle gašenja aktivnosti četvornog komiteta, logorska
šrajbštuba je preuzela dominantnu ulogu u pokretu otpora. Tome
su doprinele personalne promene njenog sastava. Logorski šrajber,
Španac Huan de Diego, ostvario je izvestan uticaj na pojedine SS-

208 H. Maršalek, n. d., 294.

234
firere i unterfirere iz štaba komandanture. U zimu 1944/45, pokret
otpora je preuzeo značajnu ulogu u celom logoru, zaposeo je mnoge
važne funkcije u zatočeničkoj samoupravi, uspostavio kontakt s po-
dlogorima i ojačao svoju vojnu organizaciju. Tada je 1. lageršrajber
već bio Čeh Kurt Pani, 2. lageršrajber Austrijanac Hans Maršalek,
oba politički zatočenici.
Dolazak, početkom 1945, grupe zatocenika evakuisanih iz
Aušvica, uticao je na intenziviranje delovanja pokreta otpora.
Medunarodni komitet je reorganizovan i znatno proširen, pa su ga,
od 28. februara 1945, sačinjavali: Austrijanci Kol, Maršalek i Dir-
majer, Čeh Hofman, Francuz Rabate, Spanjolac Razola, Nemac
Dalem, Poljak Cirankijevič, Rus Pirogov i Italijan Pajeta. Vojni ko-
mandant ilegalnih zatočeničkih jedinica bio je austrijski pukovnik
Kodre, a njegov zamenik sovjetski major Pirogov.209
Konspirativne grupe su postojale i u podlogorima Mauthau-
zena: Melku (gde su uglavnom radili Poljaci, Francuzi i Jugoslove­
ni), Viner Nojdorfu (Poljaci, Česi, Jugosloveni), Viner-Zaurerver-
keu (Rusi, Nemci, Austrijanci, Česi i Jugosloveni), Klagenfurtu
(Austrijanci i Česi), Ebenzeu (Francuzi, Česi i Jugosloveni), Guze­
nu (Poljaci, Italijani i Jugosloveni), itd. Delatnost organizacija u po­
dlogorima, razvijala se na sličan način. A ilegalna rukovodstva po­
jedinih podlogora održavala su vezu sa Medunarodnim komitetom
glavnog logora.
Vojna organizacija u KLM nastala je kasnije od političke. Naj-
pre su stvorene razne nacionalne vojne grupe koje su, na prelomu
1944/45, objedinjene u jedinstvenu celinu. Dvojica nemačkih za-
točenika Oto Val (Otto Wahl) i Hajnrih Rau, učesnici rata u Špa-
niji, izradila su dve varijante za ustanak. Jedna je predvidala dnevni,
a druga noćni prepad na esesovske upravljače. U tim varijantama
računalo se na naoružavanje oko 900 zatočenika.
U proleće 1944, radilo se na proizvodnji i dobavljanju neo-
phodnog oružja za slučaj ustanka. U zidu šrajbštube je sakriveno 18
flašica benzina, a konspirativno je proizvedeno dvadesetak granata.

209 Maunel Razola i M ariano Konstante, L e triangle bleu, Paris, 1969,136.

235
Nabavljeno je, takođe, nekoliko revolvera, što je sklonjeno u bolnici
donjeg logora. Pri istovaru vagona s oružjem »organizovano« je ne­
koliko revolvera i preneto u logor. Osim toga, kupovano je oružje
od pojedinih esesovaca (jedan mašinski pištolj i nekoliko revolvera
sa municijom). Na dan 1. aprila, zatočenici Mauthauzena su pose-
dovali: 1 mašinski pištolj, 20 revolvera, 34 granate, 47 flašica sa ben-
zinom, orude za sečenje žice i protivpožarne aparate. Vojna orga-
nizacija imala je 771 člana, od toga u logoru I - preko 600 (330 Rusa,
75 Francuza, 59 Španaca, 47 Nemaca, 37 Čeha, 26 Jugoslovena, 22
Poljaka, 20 Austrijanaca), u logoru II - 45 članova, a u bolnici oko
100 članova.210 Medunarodni komitet i vojno rukovodstvo razma-
trali su, gotovo svakodnevno, plan odbrane za svaku eventualnost.
U velikim logorima nisu se mogli ravnomerno razvijati uslovi
za aktivnost zatočenika. Tako su, na primer, politički u glavnom lo­
goru igrali važniju ulogu u zatočeničkoj hijerarhiji, što je veoma ko-
ristilo organizaciji pokreta otpora. U Guzenu je, medutim, prejaki
teror esesovaca, dopunjen od »zelenih« funkcionera, učinio gotovo
nemogućim stvaranje organizacije. Tamo je bila isključena svaka
veza i »zeleni su ubijali do kraja«.
Zatočenici Mauthauzena dobili su jasnu predstavu о liniji
fronta, posle dolaska velikih transporta iz Aušvica i Zaksenhauze-
na. Pošto je medu zatočenicima ovih logora bilo iskusnih boraca po­
kreta otpora, odlučeno je da se odredene funkcije povere jednom
broju pridošlica. To se, najpre, odnosilo na logoraše Aušvica, s ob-
zirom da su zatočenici Zaksenhauzena, najvećim delom, usmrćeni
prilikom dolaska u Mauthauzen. Tako je dr Hajnrih Dirmajer po-
stao lagereltester ü glavnom logoru, dr Zosvinski zamenik la-
geršrajbera, a Cirankijevič blokšrajber u sanitetskom logoru.
Prema pisanju Španaca Manuela Razole i Mariana Konstan-
tea, rukovodstvu medunarodne vojne organizacije dodeljeni su
1944. jedan Rus i jedan Španac. To nije učinjeno samo iz razloga
nacionalne zastupljenosti, već i zbogjezičkih teškoća. Tada su za
Ruse vezani Česi i Jugosloveni, a za Špance - Francuzi, Belgijanci

210 M. Razola i M. Konstante, n. d., 154.

236
i Poljaci (ovi poslednji zbog njihove odbojnosti prema Rusima). Po
navodima Saharova, sastav sovjetskih gradana u KLM bio je veoma
heterogen. Većinu su činili ratni vojni zarobljenici, ali je bilo i onih
koji su se nalazili u službi fašista, pa i izvesnog broja kriminalnih de-
linkvenata.
A sada, da malo bliže osvetlimo politički sastav i držanje ju­
goslovenskih zatocenika u KLM i njegovim podlogorima.
Sa područja Slovenije, kao što je već napomenuto, u KLM su
internirana najpre ona lica koja su se protivila germanizaciji slove-
načkog življa. Posle izbijanja ustanka protiv fašističkog zavojevača,
počeli su da pristižu aktivni učesnici i saradnici NOB-e. U celini po-
smatrano, Slovenci su predstavljali kompaktnu skupinu i u logoru
su vodili živu političku aktivnost na liniji antifašističke borbe. Sa
svojim sapatnicima i saborcima iz Srbije razvijali su tesnu saradnju,
kako na sprovođenju zajedničkih akcija, tako i u okviru raznih vi-
dova međusobne samopomoći.
Medu zatočenim pripadnicima organizacije DM, koji su sa
područja Srbije prvi prispeli u KLM, postojale su tri grupacije. Prvu
su činili takozvani »prominenti« (»povlašćeni« zatocenici) kojih je
u glavnom logoru bilo tridesetak, a u manjem broju i u pojedinim
podlogorima. U njoj su se, uglavnom, nalazili četnički oficiri, poje­
dini advokati, lekari, sreski načelnici i viši državni činovnici. Spiritus
movens ove grupe u centralnom logoru bio je major Žarko Todo-
rović, lični izaslanik Draže Mihailovića za Beograd. Drugu, nešto
brojniju grupaciju sačinjavali su aktivni podoficiri, policijski činov-
nici, žandarmi i razni deklasirani elementi - koji su se nalazili u
oružanim formacijama ili su bili potajni saradnici organizacije DM.
Prominenti su im pomogli da dodu na lakša radna mesta i postanu
makar i najniži organi zatočeničke samouprave (većinom pomoćni
kapoi ili štubedinsti). Treću, najmasovniju skupinu predstavljali su
seljaci koji su u četnike stupali, pre svega, zbog materijalne oskudi-
ce, a bilo je i prisilno mobilisanih. Tu, takode, treba ubrojiti i izve-
stan broj seljaka uhvaćenih u nemačkim akcijama protiv četnika.
»Pročešljavajući« teren nemačke jedinice su hvatale sve zatečene
muškarce, bez većih provera da li se uvek radilo о pripadnicima čet-
ničke organizacije DM.

237
 Ako su pripadnici prve dve grupe, uglavnom, bili zadrti pro-
tivnici NOB, treća skupina je postupno menjala predstavu о borci-
ma NOR-a. Oni su, u prvom trenutku, bili zbunjeni zbog toga što
su ih nemačke vlasti internirale u logor, uprkos njihove lojalnosti
prema okupatoru. U logoru su se uverili kako su ih veoma brzo na-
pustile bivše starešine, okupirane jedino brigom za svojim opstan-
kom. Najzad, ti ljudi su računali na povratak u domovinu i ponovno
bavljenje svojim redovnim poslovima. Stoga su, kao i masa ostalih
zatočenika, pre svega vodili svakodnevnu očajničku bitku za
očuvanje golih života.
Ilustracije radi, evo nekoliko primera nekorektnog ponašanja
i držanja pristalica DM u KL Mauthauzen i njegovim podlogorima.
Kapetan Predrag Jovanović kao da je jedva sačekao ukazanu
mu priliku da kinji i maltretira svoje sunarodnike. S iznemoglim za-
točenicima izvodio je »egzercire«, ne štedeći ih ni za trenutak, samo
da bi zadovoljio nemačke kriminalne funkcionere. Čak je i tukao te
nesrećne ljude. Jugosloveni, koji su se nalazili u organizaciji pokreta
otpora, odlučili su da Jovanoviću predoče moguću odgovornost,
jednoga dana, za takve postupke. Iako je ovo upozorenje nosilo oz-
biljan rizik, ipak je delimično uticalo na opomenutog koji je, kasnije,
donekle izmenio ponašanje.
U podlogoru Viner Nojdorf, kao zatočenik-lekar radio je u
bolnici Jugosloven dr Turk. Jednoga dana, pripremljena je tran-
sportna lista zatočenika za upućivanje u glavni logor. Postojale su
indicije da ove ljude očekuje eksterminacija. Neki četnički oficir od
dr Turka je, preteći, zahtevao da iz spiska izvadi četničkog oficira
»veoma značajnog za organizaciju DM« i zameni ga logorašem iz
druge zemlje ili jugoslovenskim komunistom. Dr Turk mu je jedno-
stavno odgovorio da kao lekar i čovek nema pravo da iz »ideo-
loških« razloga jednog spasava, a drugog šalje u smrt.
Major Miloš Glišić, koji se neko vreme nalazio u podlogoru
Štajer, prilikom svakog dolaska novih grupa Jugoslovena, držao im
je vatrene govore u kojima je veličao četnički pokret i njegovog
vodu Dražu Mihailovića. A kasnije bi vršio presiju na pojedince, da
se deklarišu za pristupanje četničkoj organizaciji.

238
 Bez obzira na sve iznete okolnosti, objektivnosti radi, neophod-
no je konstatovati da su i mnogi pripadnici četničke organizacije DM
doživeli sudbinu ogromne mase zatočenika, kojima je KL Mauthau­
zen značio poslednju životnu stanicu. Svoju, možda, tragičnu istorijsku
zabludu ili fatalnu grešku platili su najskupljom cenom.
Učesnici NOR-a su medu Jugoslovenima razvijali duh pokre­
ta otpora. Kada su izvršili samoorganizovanje, pristupili su tešnjem
povezivanju sa Medunarodnom organizacijom pokreta otpora, ka-
ko u glavnom logoru, tako i u njegovim podlogorima.
Vojna organizacija pokreta otpora u glavnom logoru, krajem
1944. i početkom 1945, raspolagala jesa deset nacionalnih borbenih
grupa: tri sovjetske, dve nemačke, po jedna austrijska, češka, špan-
ska, jugoslovenska i francusko-belgijska. Kasnije je obrazovana i
jedna poljska grupa. Formirane su udarne trojke za dejstvovanje u
slučaju ustanka. Krajem 1944. godine, izmedu 14. i 15. bloka,
izvršena je probna mobilizacija Jugoslovena, organizovanih u ovim
trojkama. Jugoslovenska skupina je pripremila i svoju zastavu s
apliciranom petokrakom zvezdom.11
U glavnom logoru delovala su najmanje dva jugoslovenska
partijska punkta. Jedan se nalazio u Ristungu, a pripadali su mu:
Anton Dolinšek, Borivoje Tasić, Ljubiša Stojanović - članovi KPJ,
i jedan broj kandidata. Partijsku organizaciju na reviru sačinjavali
su: Apostol Apče Pršendić, sekretar Sreskog komiteta Pristine, dr
Radomir Gerić, koji je radio u ilegalnoj štampariji CKKPJ, Marko
Radović i skojevci Dušan Stoiljković, Dalmatinac »Dolo« i drugi.
Veza je bio Slovenac Tomažič.
U Guzenu je stvorena partijska ćelija čiji su članovi bili: Mio-
drag Ivković (sekretar) i Mihailo Jovanović, a još su obuhvaćeni:
Miloš Todosić, Dimitrije Pešić, Momčilo Budisavljević, Blažo Ba-
rović i drugi. Takođe, formirana je grupa aktivista narodnooslobo-
dilačkog pokreta, koja je, pored ostalog, nastojala da pruži pomoć
obolelim drugovima. 1

211 H. Langbein, n. d., 358.

212 Miloš Todosić, Sećanje (kod autora).

239
 M eđunarodnu petorku u KL Ebenzee, sačinjavali su:
Ogist Have (Auguste Havez), francuski narodni poslanik i S e ­
kretär komunističkog kluba u komori, Ivan Nikolajević Kosjev
(zapravo Vladimir Sergejevič Sokolov), generalštabni potpu-
kovnik i inspektor viših vojnih škola u Moskvi, D rahom ir Bar-
ta, student iz Praga, Felipe M artinez, student, španski em i­
grant iz Francuske i Hrvoje Macanović, predsednik Narodnog
odbora jugoslovenskih političkih zatocenika u Ebenzeu. Pred
ovom grupom, koja je vodila logor četrnaest meseci, iskrsao
je kao glavni zadatak onemogućavanje logorskog kom andanta
Ganca, da sve zatočenike zatvori u podzemne štolne i potom
ih digne u vazduh.213 Macanović nije bio jedini jugoslovenski
aktivista u Ebenzeu. Miloš Bajić, partizanski borac, pokrenuo
je akciju za organizovanje m edunarodne «crvene pomoći«, a
Ljubomir Zečević - kraće vreme šrajber - stavio je svoju fun-
kciju u službu zatocenika. Pred sam kraj postojanja ovog lo­
gora, Branislav Petrović Uča, iz Obrenovca, delegiran je za
vojnog predstavnika u M edunarodnom kom itetu KL E ben­
zee.
U podlogoru Line javlja se izvesna osobenost kada je reč о ju-
goslovenskom pokretu otpora. Inicijator stvaranja organizacije, pri
kraju rata, bio je Darko Ćirković, jedan od bliskih saradnika čet-
ničkog majora Žarka Todorovića. On je okupio grupu mešovitog
političkog sastava - od četničkih pristalica do aktivista NOP-a. Po­
sle oslobodenja logora, grupa je izdala brošuru о »pobuni u Lincu
III« - ciji je, navodno, glavni organizator bio Ćirković. Osim toga,
Ćirković je, u ime Jugoslovenskog odbora, potpisivao otpusne liste
jugoslovenskim zatočenicima iz Linca.214
Austrijskog komunistu Franca Kaltajza (Kalteis), za blokelte-
stera podlogora Zaurer-Verke, uputila je organizacija pokreta ot­
pora glavnog logora u leto 1944. godine. Stavljeno mu je u zadatak
da tamo organizuje politički rad i jednom broju zatočenika omogući

213 Gradska komisija za ratne zločine, - Zagreb, 535/5.

214 Ž arko Fogaroš, Sećanjc, IAB - 755.

240
bekstvo iz logora. Kaltajz je bio inicijator stvaranja ilegalnog
Međunarođnog komiteta od političkih zatocenika - u logoru za-
stupljenih nacija i pravaca. Pored ostalih, član tog Komiteta je
postao Jugosloven Stanislav Vrhovec, iz Ljubljane. Zahvaljujući
delovanju ove organizacije, iz logora Zaurer-Verke je do evakua-
cije, 1. aprila 1945. godine, bežalo 18 zatočenika. Odlučujuće
učešće organizacije bilo je prilikom bekstva Josefa Laušera (Lau­
scher), januara 1945. godine, iniciranog od organizacije pokreta
otpora glavnog logora.215
Široko postavljena jugoslovenska organizacija pokreta otpora
delovala je u podlogoru Viner Nojdorf. Podršku je dobijala od Au-
strijanaca - španskih boraca. Pored pružanja pomoći zatočenicima
da prežive logorske strahote, organizacija je pripremala vojne jedi-
nice za slučaj pokušaja eksterminacije svih zatočenika. U radu su
se posebno angažovali članovi KP: Stevan Skendžić, Dragomir Pe-
trović Gema i drugi učesnici NOR-a. U ovom podlogoru je, takode,
bila izražena polarizacija između pripadnika NOB, na jednoj, i čet-
ničke organizacije DM, na drugoj strani. Jednom prilikom došlo je
do fizičkog obračuna dveju »zaraćenih strana«. Epilog je bio da su
esesovci streljali dvojicu najratobornijih: Mirka Pavlovića, radnika,
i Petra Naumovića, studenta. Ovo se odigralo u 4. bloku, kasno u
jesen 1944. godine.216
U svojoj »Istoriji KLM,« Hans Maršalek konstatuje da su
medu Jugoslovenima postojale dve grupe: većinu zatocenika činili
su Titovi saborci, ali su postojale i pristalice Draže Mihailovića.
Dalje^primećuje da su suprotnosti postojale i izmedu Hrvata i
Srba. Ako prva konstatacija odgovara činjeničnom stanju, druga
ne bi mogla biti prihvatljiva. Diferencijacija medu Jugoslovenima
u KLM postojala je jedino na idejnom planu, a ne i po nacionalnoj
pripadnosti. U glavnom logoru su, na primer, saradivali srpski, slo-
venački i hrvatski komunisti i drugi aktivisti. U Ebenzeu je predsed-

215 AMM/B/38/4.
216 H. Maršalek, n. d., 316.
217 Isto.

241
nik Jugoslovenskog narodnog odbora bio Hrvoje Macanović, a
uživao je punu podršku Srba i Slovenaca. Dalmatinski i srpski par-
tizani bili su veoma tesno povezani u Viner Nojdorfu, a slično je bilo
i u drugim podlogorima, gde su se nalazili jugoslovenski zatočenici
mešovitog nacionalnog sastava.

242
 MASOVNA UMORSTVA

Kola s leševima neprekidno su vozila, hra-

neći danju i noću krematorijum koji je iz-
bacivao svoj odvratni dim.
Christian Bem adak

Mesta pogubljenja, krematorijumi i gasne komore, bili su obe-

leženi kao »posebna zdanja«. U glavnom logoru postojala su četiri zva-
nična mesta pogubljenja, a u Guzenu jedno. Guzen I, Melk, Ebenzee,
Harthajm i Mauthauzen imali su sopstvene uredaje za spaljivanje leševa.
U Harthajmu i Mauthauzenu postojala je po jedna gasna komora.
U krematorijumu glavnog logora, prema nepotpunim poda-
cima, ukupno je spaljeno 27.556 leševa, u ebenzeovskom najmanje
8192. U Guzenu je, u vremenu od 29.1.1941. do 2.5.1945, spaljeno
oko 30.000, a u Melku 4068. Sve krematorijske peći izgradila je fir-
ma J. A. Topf i sinovi, etablirana u Erfurtu. U jednoj peći moglo se
sagoreti za dva časa 4 do 10 leševa.218
Eksterminacija u nacističkim koncentracionim logorima iz-
vođena je hladno i promišljeno. Zrtve su obmanjivane da idu na ku-
panje, pa su, bar u početnoj fazi, bez uzbudenja odlazile u prostoriju
s tuševima. A onda bi za njima zatvarali teška vrata. Umesto vode, iz
tuševa se počeo širiti gas, ciklon B, otrov veoma brzog dejstva. Bududi
da je bio teži od vazduha, posle njegove upotrebe, uvek se pružala apo-
kaliptična slika: najjači su se peli preko slabijih koji su padali one-
svešćeni ili mrtvi, stvarajući tako piramidu od ljudskih tela. Po
završenom procesu gušenja, pripadnici »sonderkomande« (posebne
jedinice), pristupali bi »obradi« leševa. Mrtvacima bi čupali zlatne zu-
be, skidali preostali nakit, šišali žensku kosu. Sve je to, zatim, uredno
inventarisano i slagano do otpremanja u Berlin ili neko drugo odre-
dište.

218 Isto, 209.

243
 KREM A TORIJUMSKE P E Ć IK L MA UTHA U ZEN ZA S P A U IV A N JE ŽR TA VA
NA C ISTIČ K IH ZLO Č IN A

U martu 1945, po nalogu komandanta KL Mauthauzen, Fran­

ca Cirajsa, koncentrisano je oko 3000 zatočenika u III logoru - pre-
težno teških bolesnika. Svakodnevno je vršeno usmrdivanje po dve
stotine ovih zatocenika u gasnoj komori. Samo zahvaljujudi logor-
skoj organizaciji pokreta otpora, deo zatocenika je spasen od sigur-
ne smrti. Mnogi zatočenici su preko noći, a ponekad i danju, iz-
vodeni iz treceg logora i potom danima skrivani po blokovima I i II
logora.
Januara 1945, u glavni logor prispeo je veliki transport za-
todenika Zaksenhauzena. Većinu su esesovci, preko nodi, usmrtili
bidevima i gvozdenim polugama. U dvorištu su stajali citave duge
januarske noći, obuceni u donje rublje. Tu strašnu nod preživeli su
samo najotporniji. Narednog dana su odvedeni u logorsku bolnicu,
gde se mnogima ugasio život.
Od Mauthauzena do Guzena saobradao je specijalni autobus
- »dušegupka«, vlasništvo apotekara SS-unteršturmfirera Vašic-
kog. Autobus je lidno vozio komandant KLM Cirajs. Ovakav nacin

244
usmrćivanja zatočenika vršen je na insistiranje logorskog lekara -
SS-hauptšturmfirera dr Krebsbaha. Jedan esesovac je odlazak ovog
autobusa propratio rečima: »To je putovanje na nebo« (Das ist der
Weg im Himmel). Po priznanju komandanta logora Cirajsa, sve što
je radeno u logoru, naredivali su Himler ili Hajdrih, obergrupenfi-
rer Miler ili dr Kaltenbruner, šef policije bezbednosti.219
U logoru su se povremeno pojavljivala i takozvana »kola krpi-
ca« (Der Fetzewagen). Ovo ime su dobila zato što je odeća njihovih
žrtava vraćana samo u dronjcima. Borbu sa smrću kazivale su krpice
od odeće. Jednoga dana došla je »visoka komisija« (hohe Kommis­
sion) od lekara iz Berlina. Svi zatočenici morali su da prodefiluju
pored ove komisije vojničkim ili trčećim korakom. Tada su probrani
još prilično snažni mladići i pribeleženi su njihovi brojevi. Posle ot-
prilike tri dana, krenuo je prvi transport probranih. »Zelenom Mi-
nom« (Grüne Minna) - kasnije prozvanom »kola krpica« - odve-
zeni su prema Ipsu, u bivšu duševnu bolnicu. Na njima je isproban
neki novi gas, neophodan za ratne potrebe. Posle toga, otišla su u
istom smeru još najmanje tri transporta. Iz pisma jednog odvedenog
zatocenika, koje je stavio u svojumdeću, saznalo se da je ovaj auto­
bus služio za usmrćivanje ljudi.20
Zatočenici 20. bloka, u Guzenu I, obavljali su najteže poslove
u kamenolomu Kastenhof. Zbog dolaska nove radne snage, a u ne-
mogućnosti da smeste sve ljude, aparat za uništavanje dobio je na-
log da likvidira odredeni broj ljudi. To se obavljalo noću. Sve blo-
covske ubice, naoružane gvozdenim motkama, dojurile su u blok,
*de bi priredile pravu Vartolomejsku noć. Zatečeni na spavanju bili
;u prve žrtve i ubijani su na mestu. Neki su uspeli da iskoče kroz pro-
юге, ali svaki šef bloka je dobio naredenje za likvidaciju odredenog
)roja zatocenika. Nastao je užasavajući lov na ljude. Samo su se čuli
jrlanje ubica i samrtnički krici njihovih žrtava. Po logorskom krugu
)digravala se suluda trka razularenih zlikovaca i očajnika koji su
ražili spas u bekstvu. Ali, mogućnosti da se izade čitav iz te klanice

219 Saslušanje Franca Cirajsa, kom andanta KLM, V. 1.1. reg. br. 7/1-28, k. 316.
220 E. R. Stantke, n. d., 30-31.

245
graničile su se sa čudom. Konačno je svemu došao kraj kada je dvo-
rište, prekriveno mrtvim i umirućim, podsećalo na pravo razbojište.221
U Guzenu II je zavladala epidemija tifusa, zbog koje je, ta-
kode, usledilo usmrćivanje zatočenika.
Svake večeri u blokovima je vršeno odabiranje, da bi,
naočigled svih, nastajalo njihovo ubijanje. Šef bloka bi, uz pratnju
nekoliko štubedinsta, prilazio grupi najslabijih zatočenika i one-
svešćivao ih udarcima stolice. Zatim bi ih davili rukama i, konačno,
ubeležavali im matične brojeve na grudima. A onda su ih pri-
druživali masi drugih mrtvaca. U to vreme, u krematorijum je dnev-
no upućivano i do šest stotina leševa.
Za vreme epidemije tifusa, mnogi su zatočenici postali nespo-
sobni za rad. Tada je trebalo sprovesti u delo Himlerovu devizu: »u
logorima postoje samo zdravi i za rad sposobni zatočenici, bolesni
moraju umreti!« Tražen je najefikasniji način eksterminacije. Da-
vanje pojedinačnih injekcija predstavljalo je dug put, a zahtevalo je
i izdatke. Pomračeni um esesovaca bio je neiscrpan u izmišljanju
načina mučenja i usmrćivanja. Pod izgovorom da će ih odvesti na
dezinsekciju, zatočenike su jedne večeri naterali da svuku odeću, a
zatim po četvorica ili petorica ulaze u praonicu. Tamo bi ih ubice
zgrabile i gurale im glave u bačve pune vode, sve dok ne bi nastupila
smrt. Proces usmrćivanja je, zatim, tekao lančano, pošto je ispred
praonice čekala kolona nagih zatočenika, okružena stražom. Naredba
se prenela i na bolnicu. Gotovo svi bolesnici onesvešćivani su toljaga-
ma, a potom su ih gušili, davili i sekli sekirama. Broj zatočenika ubi-
jenih na ovaj način iznosio je deset do petnaest dnevno.222
U Guzenu je eksterminacija invalidnih zatočenika vršena ta-
kozvanim »smrtonosnim kupkama«. Akcija je započeta u septem-
bru 1941. Izdvojeni zatočenici su kupani dva puta: odmah posle
večernjeg »apela« i nastupajuće noći. Između 22. i 23. sata kroz ot-
vorena prozorska okna esesovci su uskakali u barake uzvikujući:
»Kupanje!« (Baden). A onda bi volovskim žilama besomučno tukli

221 Ch. Bernadak, n. d., 13-14.

222 Isto, 183-184.

246
zatočenike, goneći ih da napuste baraku i odu pod tuš. Zatočenici
su morali da stoje na betoniranoj ploči - oivičenoj zidom visine oko
60 cm - iznad koje su se nalazile cevi sa tuševima. Onda bi esesovci
na njih puštali snažne mlazeve ledene vode pod velikim pritiskom.
Voda koja je potekla iz tuševa već je sama od sebe usmrćivala slabe
zatočenike. No trebalo je sve dokrajčiti, pa bi usledila naredba:
»Dole!« (Alles hinlegen!). To nije dugo trajalo, ali je bilo dovoljno
da uništi i one najotpornije. Pojedini zatočenici, ne mogavši dugo
da izdrže pod mlazevima vode, sklanjali su glave da bi uhvatili malo
vazduha. Esesovci bi ih tada hvatali za glavu i držali pod vodom sve
do nastupanja smrti. Akcije »smrtonosne kupke« prekinute su ja­
nuara 1942. godine, kada je Harthajm ponovo počeo da prima
osudene na ugušivanje gasom.223
Zbog sve većeg povećanja broja bolesnika, podlogor Melk je
počeo da ih liferuje glavnom logoru. Tako je, odjednom, došlo hi-
ljadu četiri stotine, i to po podne. Primljeni su, kao i svi novi, u dvo-
rištu iza kupatila. Tu su čekali do osam uveče, mrznući se u tankom
rublju. Onda su morali da svuku sve sa sebe i nagi da čekaju do po-
noći. U ponoć su ih okupali u skoro vreloj vodi, a potom isterali u
dvorište, gde je temperatura bila daleko ispod nule i uz to je duvao
hladan vetar. Ponovo su stajali dva sata, a zatim opet na kupanje.
Ovoga puta čas u vreloj, čas u hladnoj vodi. To se ponovilo tri ili četi-
ri puta u toku noći. Kada su popadali, jednostavno su ih usmrtili
motkama i sekirama.224
Eksterminacija zatocenika vršena je i u samom Melku. Tako
su petnaestoricu čeških partizana zatvorili u neki sobičak, bez odeće
i hrane, bez vode i pokrivača. Redovno ih je posećivao esesovac i
tukao volovskom žilom. Kroz tanke zidove, jasno su se čuli njihovi
krici. Trećeg dana, esesovac je počeo da iznosi mrtvace.225
Dokumenti о trovanju gasom pisani su specifičnim jezikom,
kojim su se služili njihovi izvršioci. Tako su upotrebljavani kripto-

223 S. Dobosiewicz, n. d., 335-342.

224 D r Svetislav Živković, U Mauthauzenu, Beograd, 1946,198-199.
225 Ch. Bem adak, Liječnici nernogućcg, Zagreb, 1981,83-85.

247
nimi: »Zonderbehandlung«, »Zonderakcion«, »Umzidlung«,
»Evakuirung«, »Endlezung der Judenfrage« i slično. Svi su,
medutim, imali isto značenje: trovanje zatočenika gasom.
Reč »eutanazija« je grčkog porekla i znači pomoć pri umiranju.
To je olakšanje kraja sasvim izvesnog, ali mukotrpnog načina gašenja
ljudskog života. Ovaj pojam doživeo je užasnu zloupotrebu u naci-
stičkom programu uništavanja »manje vrednih« rasa i naroda.
Ubrzo posle prvog svetskog rata, u Nemačkoj su se javile ideje
0 sterilizaciji manje vrednih ljudskih bića. U vreme Vajmarske re-
publike ipak je odbačen zakon о sterilizaciji, koji se zalagao za »ra-
snu higijenu«. Medutim, dvojica nemačkih naučnika - Karl Binding
1Alfred Hoh (Hoch) - bavili su se i dalje ovim pitanjima. Uporno
su tragali na povezivanju usmrćivanja sa zakonskim regulama. Oni
su prvi upotrebili standardne definicije, koje će se kasnije javiti u
nacionalsocijalističkom duhu: »egzistencijalni balast«, »podljudi«,
»defektne ličnosti«, »duhovni mrtvaci«, »prazne ljudske kosuljice«
i slično. Na njihove zamisli nadovezao se Adolf Hitler, pišući u svom
»Majn kampfu« da priroda odabira samo »najbolje« koji su vredni
života, a uništava »slabe«. Medutim, sve do izbijanja drugog svet­
skog rata, Hitler nije uspeo da »eutanaziju« provuče kroz nemačko
zakonodavstvo.
U oktobru 1939, posle brojnih izmena nacrta, konačno je pro-
nadena formulacija sa kojom se saglasio Hitler, a koja je potpisana
1. septembra, sa datumom početka rata. Ta monstruozna klauzula
je glasila:
»Adolf Hitler Berlin, 1. 9.1939.
Rajhslajteru Bouleru (Bouhler) i dr. med. Brantu (Brandt) je
naloženo pod odgovornošću, da ovlašćenja odredenih lekara tako
prošire, da kod procesa neizlečivih bolesti - posle kritičkog ocenji-
vanja - mogu odobriti milosrdnu smrt«. Potpis - Adolf Hitler.

U suštini rasnopolitički i ratnoprivredni ciljevi opunomoćstva

bili su ovim nalogom prikriveni iza paravana »milostive smrti«. Po­
sle ovog ovlašćenja, odmah je krenula akcija protiv stanovnika ne-
mačkih lečilišta i oporavilišta u oktobru 1939. godine. Po sedištu

248
Centrale u Berlinu, Tirgartenštrase (Tiergartenstrasse) 4, dobila je
šifrovanu oznaku »Akcija T 4« (Aktion T 4).
Pojedine »eutanazijske ustanove« - a bilo ih je ukupno šest -
imale su, takođe, šifrovane nazive. Tako je ovakva ustanova u zam-
ku Grafenek (Štutgart), januara 1940. stavljena u pogon, dobila oz­
naku »Zavod A« (Anstalt A). Druga ustanova za uništavanje -
uredena u Brandenburgu, u starom kaznenom zavodu Havelu - do­
bila je tajno ime »Zavod B«. U zamku Harthajm kod Linea, usta-
novljen je »Zavod C«, čija je delatnost otpočela najkasnije u maju
1940. godine. U aprilu 1940, ureden je u Zonenštajnu (Sonnen­
stein), kod Pirna, »Zavod D«. Konačno, decembra 1940 - umesto
zatvorenog zavoda Grafenek - ureden je bio »Zavod E« u Hada-
maru, kod Limburga. Novembra 1940. bio je rasformiran zavod u
Brandenburgu i čitav personal i uredaji premešteni su u »lečilište«
Bernburg, koji ulazi medu pomenutih šest eutanazijskih ustanova,
bez posebne oznake.226
Jedna okružnica od 9. oktobra 1939. godine obuhvatala je tri
grupe stanovnika ovih »lečilišta i oporavilišta«.
Prva grupa: sve bolesti šizofrenije, epilepsije, senilna obolje-
nja, paralize, luetična oboljenja, maloumnost, encefalitis i druga
krajnja stanja paeijenata koji pate.
Druga grupa: sve paeijente koji se najmanje pet godina nepre-
kidno nalaze u zavodima.
Treća grupa: sve paeijente, koji se čuvaju kao kriminalni
duševni bolesnici, strance i one koji padaju pod nacionalsocijali-
stičko rasno zakonodavstvo.
Kod većine u navedenim grupama nije se, dakle, nipošto radilo о
smrtonosnim bolestima. Oni nisu trpeli nikakve bolove; bili su većinom
daleko od smrtonosnog oboljenja, a nisu ni priželjkivali smrt.227

226 G rupa izdavača, Nationalsocialistische Massentötungen durch Giftgas, Frankfurt

am Main, 1983,27-36.
227 Isto, 37.

249
 Z A M A K IIA R T IIA JM GD E SU V R Š E N IV IV O EK SP ER 1M E N TIIUNIŠTA VANJA
ZATO ČEN IK A

Početkom januara 1940, u »eutanazijskom« zavodu Branden­

burg, izvršena su probna trovanja gasom. Manja grupa duševnih bo-
lesnika izložena je otrovnom gasu koji je, posle kraćeg vremena, do-
veo do smrti. Postupak usmrćivanja u »eutanazijskim« zavodima
odvijao se, zatim, na sledeći način.
Bolničari su najpre odvodili »bolesnike« u prostoriju za
svlačenje i fotografisanje. Onda su nagi pacijenti prolazili jedan za
drugim pored lekara. Svrha »pregleda« sastojala se samo u proveri
identiteta provedenog i ustanovljavanja postojanja pismene odlu-
ke. Posle pregleda, bolesnicima su olovkom, trakom hanzaplasta
ili gumenim štambiljem, stavljani brojevi na leda - radi kasnije
identifikacije.
Bolesnici su, zatim, odvodeni u čekaonicu, gde su dobijali sa-
pune i peškire, što je trebalo da otkloni njihove sumnje u najgore.
Onda su po 40 do 50 odvodeni u gasnu komoru. Čim bi žrtve dospele
u gasnu komoru, vrata su hermetički zatvarana. Potom bi lekar otva-
rao gasnu slavinu i pustio da 10 do 20 minuta teče ugljenmonoksid ili

250
neki drugi gas. Dejstvo gasa lekari su posmatrali kroz malo okno na
vratima. Zatočenici koji su shvatili da treba da budu usmrćeni,
kričali su i udarali pesnicama о vrata. Drugi su padali pojedinačno
ili u masi na tlo. Čim je lekar smatrao (većinom posle 20 minuta),
da su svi zaključani mrtvi, zavrnuo bi dovod gasa i pustio u rad ven-
tilatore za pročišćavanje vazduha. A onda je ulazilo osoblje koje bi
praznilo prostoriju od leševa, da bi mogla ući sledeća grupa. Svaki
eutanazijski zavod imao je svoj krematorijum, u kome su spaljivani
leševi. Odredeni za seciranje odneseni su u posebnu prostoriju.
Ostali leševi su odmah spaljivani, pošto su im prethodno odstran-
jeni zlatni zubi. Pepelom su punjene urne i rodbini po želji - uz upla-
tu odredene sume - stavljani na raspolaganje. Jasno je da se u njima
nije nalazio pepeo određenog mrtvaca, pošto leševi nisu spaljivani
pojedinačno. U Harthajmu su, na primer, urne punjene sa brda pe-
pela od spaljenih leševa.
Službeno obaveštenje i »izjava saučešća« vršeni su na ranije
opisani način, primenjivan u KL Mauthauzen. Ako bi vise žrtava iz
istog domicila bilo usmrćeno istovremeno, pismena obaveštenja
porodicama bila su tako izmenjena, da se smrtni slučajevi ne bi mo­
gli dovoditi u uzajamnu vezu. Transportne liste obično su sadržale
primedbu: dezinficirani... (Desinfiziert am...).228
Uprkos svem nastojanju da se održi tajnost, uskoro su se,
ipak, raširili glasovi о akciji »T 4«. Ponavljale su se i greške. Po­
jedinim srodnicima slate su po dve urne, a druge su bile prazne.
Izmešani su i uzroci smrti. Tako je u jednom slučaju navedeno,
da je bolesnik umro od akutnog oboljenja slepog creva, mada mu
je odstranjeno još pre odvodenja u logor. Uznemirenost je rasla
pa je, 24. avgusta 1941, privremeno stopirana ova akcija, mada ne
u potpunosti.
Broj usmrćenih bolesnika prijavljivan je od »eutanazijskih«
zavoda, nedeljno, Centrali u Berlinu. Na osnovu sačuvane doku-
mentacije, ustanovljene su sledeće brojke »dezinficiranih« u perio-
du 1940-1941.

228 Isto, 46-50.

251
 Zavod J940. 1941. Ukupno
G rafenek (A) 9839 - 9839
B randenburg(В) 9772 - 9772
Bernburg (Be) - 8601 8601
H arthajm (С) 9670 8599 18.269
Z onenštajn (D) 5943 7777 13.720
H adam ar (E) - 10.072 10.072
S V e g a: 35.224 35.049 70.273

Kod Grafeneka brojka je manja za 815 ubijenih, nego što je

to ustanovio porotni sud u Tibingenu (Tübingen), tako da bi ovde
izveden ukupan broj »dezinficiranih« mogao da iznosi 71.088.229
Od proleća 1941, počelo se s izdvajanjem iz koncentracionih
logora radno nesposobnih zatocenika. Ova akcija vršena je na osno-
vu dogovora Himlera i Rajhslajtera Boulera (Bouhler). Tnvalidska
akcija tekla je kod Inspektora koncentracionih logora i Rajhsfire-
ra-SS, pod oznakom »Zonderbehandlung 14 f 13«.
U nizu koncentracionih logora, zatočenici su obmanjivani о
odlasku u logor s boljim životnim uslovima, čak, i u sanatorijume
za oporavak. Takvi slučajevi dogadali su se u Aušvicu, Buhenvaldu,
Gros Rozenu, Mauthauzenu.
U KL Mauthauzen i njegovom podlogoru Guzen, izdvajani su
zatočenici za akciju »14 f 13«. Zatočenici su se, najpre, javljali do-
brovoljno, pa su posle odvodenja iz jednog »logora za oporavak«
uputili, čak, pisma svojim sapatnicima iz KLM.
Promena »eutanazijske« prakse nastupila je kada se osetio
nedostatak radne snage. Rajhsfirer-SS i šef nemačke policije
odlučio je da se, ubuduće, smeju još samo duševni bolesnici izdva-
jati za akciju »14 f 13«. Svi ostali radno sposobni zatočenici, izuzeti
su iz ove akcije. U postelji ležeći bolesnici treba da uzmu učešće u
odgovarajućim poslovima.

229 Isto, 54-62.

252
 Posledica ove naredbe bilo je rasformiranje uređaja »T 4« u
Bernburgu i Zonenštajnu, za koje vise nije bilo primene. Ostao je
da egzistira još samo zavod Harthajm. Naredba, ipak, nije sprečila
logorske lekare da po »sopstvenoj odluci« i dalje usmrćuju »nei-
zlečive bolesnike« (unheilbare kranke), što će reći radno nespo-
sobne.
Od 11. aprila 1944, ponovo je izdata »eutanazijska« naredba.
Odabir nije više vršen preko lekarskih komisija, već od tamošnjeg
logorskog lekara. Ova druga faza »posebnog postupka 14 f 13«, koja
se odigravala u Harthajmu, trajala je sve do rušenja tamošnjih
uređaja za trovanje gasom.
О ukupnom broju usmrćenih zatocenika u okviru ove akcije
postoje samo nepotpuni podaci. U drugoj fazi je, od aprila 1944. do
29. decembra 1944, u Harthajmu usmrćeno 3228 zatočenika samo
iz Mauthauzena i Guzena.
Iz prve faze raspolaže se proračunima broja mrtvih. Prema ne-
potpunim listama, u godinama 1941. i 1942, najmanje je 1239 poi-
menično identifikovanih zatocenika, iz Mauthauzena i Guzena,
ugušeno u Harthajmu. Uz to dolazi preko 370 neidentifikovanih
žrtava. Ukupno je, dakle, gotovo 5000 zatočenika, iz Mauthauzena
i Guzena, u obema fazama »invalidske akcije«, izgubilo živote u
Harthajmu.
U američkom vojnosudskom procesu protiv AJtfuldiša i osta-
lih optuženih, harthajmski SS-pripadnik, Vincent Noel (Nohel),
broj ugušenih mauthauzenskih i guzenskih zatočenika u Harthaj­
mu, označio je sa 8000. Pored toga, po njegovom iskazu, akcijom »T
4« ugušeno je oko 20.000 duševnih bolesnika iz lečilišnih zavoda.
U Harthajmu je živote izgubilo i 3225 zatocenika KL Dahau
- prema postojećim transportnim listama u tamošnjim arhivima.
Osim toga, u Harthajmu je stradala grupa zatočenica KL Raven-
sbrik, kao i jedan transport »svedokinja Jehove«. Žene nisu, uopšte,
bile bolesne, već su odvedene zbog svoje verske pripadnosti. Nisu
poznati datumi i brojke ovih transporta.230

230 Isto, 65-79.

253
 Prema dosadašnjim saznanjima, pod nacionalsocijalističkim
režimom, u gasnim komorama su vršena umorstva u eksperimen-
talne, ali i u »praktične« svrhe. Upotrebljavana su dva otrovna gasa:
ugljen-oksid ili ugljen-monoksid (CO) i cijanovodonična kiselina ili
cijano-vodonik (CNH). Upotreba ugljen-monoksida za usmrćiva-
nje u gasnim komorama vršena je pre cijanovodonične kiseline. Sa
cijanovodoničnom kiselinom (na primer, pomoću ciklona B) smrt
je nastupala mnogo brže nego upotrebom ugljen-monoksida.
О stradanju Jugoslovena u masovnim umorstvima koja su
vršena u glavnom logoru, u završnoj fazi njegovog postojanja, nema
pouzdanih podataka. Jedan broj zatečenih u logoru III, čiji su se za-
točenici našli na udaru akcija eksterminacije, spasen je angažova-
njem organizacije pokreta otpora.
Prema podacima Službe traženja jugoslovenskog Crvenog
krsta, u Guzenu je ukupno izgubilo živote 1246 jugoslovenskih za-
točenika - u vremenu od decembra 1942. do aprila 1945. godine. Po
mesecima, »smrtnost« se kretala sledećom dinamikom:

1942. godine: 1944. godine:

d e c e m b a r ............................................. 36
1943. godine:
j a n u a r ....................................................25
f e b r u a r ....................................................16
mart ....................................................10
april ....................................................53
m a j .......................................................... 14
j u n i .......................................................... 15
j u l i .......................................................... 22
a v g u s t ....................................................22
s e p t e m b a r ............................................. 50
oktobar ............................................. 35
n o v e m b a r ............................................. 55
d e c e m b a r ............................................. 57
______________________________________ m a r t ..............................................................
Svega 1943. godine: . . . . 376
j a n u a r ................................................. 41
f e b r u a r ............................................. 27
m a r t .................................................... 30
m a j ..............................................................5
j u n i ....................................................... 29
a v g u s t ................................................. 20
s e p t e m b a r .......................................... 37
n o v e m b a r ........................................... 56
d e c e m b a r ........................................... 81
------------------------------------------------------------
Svega 1944. godine: . . . . 326
-------------------------------------------------------------
1945. godine:
j a n u a r .................................................144
f e b r u a r .................................................135
76
april .................................................... 153

Svega 1945. godine: . . . . 508

Ove poimenične liste sadrže za svakog zatočenika: prezime i

ime, datum i godinu rodenja, logorski broj i datum i godinu smrti.

254
Kod 78 lica stavljena je oznaka »Е« što predstavlja skraćenicu od
»Erholungslager« ili »Erholungshajm« (logor za oporavak ili dom
za oporavak) - jednog od kriptonima Zavoda za »eutanaziju« u
Harthajmu. Iz tih oznaka vidi se da je iz Guzena odvedeno u Har-
thajm, radi »eutanazije«, 78 jugoslovenskih zatocenika (juna 1944
-1 8 , avgusta 1944 - 14, septembra 1944 - 9, novembra 1944 - 3 i
aprila 1945 - 34). Ne može se, medutim, tvrditi da je to i potpuna
lista Jugoslovena odvedenih iz KL Guzen u Harthajm radi ekster-
minacije. Inače, u knjizi Poljaka Stanislava Dobosijeviča »Mau­
thauzen (Guzen)«231, naveden je podatak da je oslobodenje logora
Guzen dočekalo 21.386 zatocenika, medu kojima 864 Jugoslovena.
Zbrajanjem brojki umrlih i preživelih dobija se ukupna cifra od
2074 jugoslovenskih zatočenika koji su boravili u Guzenu - naj-
težem i najkrvavijem od svih mauthauzenskih podlogora.
Podaci jugoslovenskog zatočenika u Guzenu inženjera Sveti-
slava Vučkovića viši su za oko hiljadu lica. U svom iskazu pred Ko-
misijom za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača,
Vučković navodi brojke od oko 3000 prošlih i 1986 uništenih Jugo­
slovena u podlogoru Guzen.232
Zanimljiv podatak nalazi se u već navedenoj knjizi Toneta Fe-
renca о nacističkoj politici denacionalizacije u Sloveniji 1941—
1945. Prema ovom izvoru, nacisti su umobolne iz Gorenjske od-
vezli u Srbiju, a poubijali one iz slovenačke Štajerske. Naime, maja
1941. godine, posebne lekarske komisije su pregledale domove za
iznemogle u slovenačkoj Štajerskoj i bolnicu za umobolne u Novom
Celju. Devetog juna 1941, iz njih su odveli 583 duševno bolesna i sta-
ra lica u bolnicu za umobolne Harthajm, kod Linca, i tamo ih
usmrtili do kraja juna. U vremenu od 20. juna do 2. jula 1941. rod-
bina je dobila obaveštenja о njihovoj smrti. Tako su ovo bile prve
jugoslovenske žrtve u Harthajmu, mada tamo nisu dospele iz KL
Mauthauzen.

231 S. Dobosiewicz, n. d., 397.

232 Inž. Svetislav Vučković, Scćanjc, Arhiv V. I. I., inv. br. 12305.
233 T. Ferenc, n. d., 452.

255
 Uvid u dokumentaciju iz perioda 1941-1942, vezanu za Har-
thajm, nije ostvaren iz već pominjanih razloga. Stoga, ostaje nepoz-
nanica da li je medu harthajmskim žrtvama iz tog perioda bilo i Ju­
goslovena.
Za period od 5. maja do 29. decembra 1944. godine, pregle-
dana je dokumentacija koja se čuva u Varšavi. U njoj su sadržani
podaci о zatočenicima raznih narodnosti »umrlim« u zamku Har-
thajm. Ovde će biti prikazana samo stradanja Jugoslovena, s obzi-
rom da je to i osnovna tema ove monografije.

Period 5. maj - 29. decembar 1944. godine

15. juni - dva zatocenika iz KLM i dva iz Guzena. Medu njima se

nalazio i Miodrag Ivković - prva jugoslovenska žrtva Harthajma;
22. juni - 20 zatocenika, od kojih 12 Jugoslovena;
23. juni - 25. zatočenika, od toga 14 Jugoslovena;
24. juni - 20 zatočenika, medu njima 7 Jugoslovena;
25. juni - 9 zatočenika, od kojih jedan Jugosloven;
27. juni - 17 zatočenika, od toga dva Jugoslovena;
28. juni - 19 zatočenika, medu njima 6 Jugoslovena;

3. juli - 25 zatocenika, od kojih 6 Jugoslovena;

5- juli - 38 zatocenika, medu njima 3 Jugoslovena;
6. juli - 12 zatocenika, od toga 6 Jugoslovena;
7. juli - 14 zatočenika, medu njima 6 Jugoslovena;
8. juli - 17 zatočenika, od kojih dva Jugoslovena;
10. juli - 22 zatočenika, od toga 8 Jugoslovena;
14. juli - 21 zatočenik, medu njima jedan Jugosloven;
18. juli - 23 zatočenika, od toga 13 Jugoslovena;
20. juli - 30 zatočenika (svi iz Guzena), od kojih jedan Jugosloven;
22. juli - 21 zatočenik (svi iz Guzena), od toga jedan Jugosloven;
22. juli - 23 zatočenika, medu njima 3 Jugoslovena;
24. juli - 30 zatocenika, od toga 7 Jugoslovena;
26. juli - 21 zatočenik, od kojih 6 Jugoslovena;
26. juli - 23 zatocenika (svi iz Guzena), od toga 4 Jugoslovena;

256
27. juli - 21 zatočenik, među njima jedan Jugosloven;
28. juli - 19 zatocenika, od toga 7 Jugoslovena;
29. juli - 19 zatočenika, od kojih dva Jugoslovena;
31. juli - 26 zatočenika, od toga 4 Jugoslovena;

1. avgust - 30 zatočenika, medu njima 5 Jugoslovena;

2. avgust - 32 zatočenika, od toga 6 Jugoslovena;
3. avgust - 28 zatočenika (svi iz Guzena), od kojih 5 Jugoslovena;
4. avgust - 30 zatočenika, medu njima jedan Jugosloven;
5. avgust - 15 zatocenika, od toga jedan Jugosloven;
7. avgust - 16 zatocenika, medu njima dva Jugoslovena;
8. avgust - 21 zatočenik, od toga 13 Jugoslovena;
9. avgust - 28 zatočenika, medu njima jedan Jugosloven;
10. avgust - 24 zatocenika, od kojih 4 Jugoslovena;
11. avgust - 25 zatočenika, od toga 3 Jugoslovena;
15. avgust - 20 zatočenika, od kojih 8 Jugoslovena;
16. avgust - 32 zatocenika, od toga 4 Jugoslovena;
17. avgust - 27 zatočenika, medu njima jedan Jugosloven;
22. avgust - 23 zatočenika, medu njima jedan Jugosloven;
23. avgust - 22 zatocenika, od kojih 5 Jugoslovena;
24. avgust - 29 zatocenika, od toga 6 Jugoslovena;
25. avgust - 32 zatocenika, od kojih 8 Jugoslovena;
28. avgust - 18 zatočenika (svi iz Guzena), od toga 3 Jugoslovena;
29. avgust - 29 zatocenika (svi iz Guzena), od kojih 3 Jugoslovena;

1. septembar - 27 zatočenika, od toga dva Jugoslovena;

2. septembar - 13 zatočenika, od kojih 4 Jugoslovena;
4. septembar - 28 zatočenika, od toga dva Jugoslovena;
5. septembar - 26 zatocenika, od kojih 5 Jugoslovena;
6. septembar - 27 zatocenika, od kojih dva Jugoslovena;
7. septembar - 18 zatočenika, od toga 3 Jugoslovena;
9. septembar - 14 zatocenika, od kojih 3 Jugoslovena;
12. septembar - 26 zatocenika, od kojih dva Jugoslovena;
14. septembar -2 5 zatočenika, od toga dva Jugoslovena;
15. septembar - 31 zatočenik, od kojih 3 Jugoslovena;
16. septembar - 17 zatocenika, medu njima jedan Jugosloven;

257
18. septembar - 28 zatočenika, od kojih dva Jugoslovena;
19. septembar - 25 zatocenika, od toga 4 Jugoslovena;
20. septembar - 24 zatocenika, od kojih dva Jugoslovena;
21. septembar - 27 zatocenika, od toga 3 Jugoslovena;
25. septembar - 19 zatočenika, medu njima jedan Jugosloven;
26. septembar - 28 zatočenika, od kojih 3 Jugoslovena;
27. septembar - 27 zatočenika, medu njima jedan Jugosloven;
28. septembar - 24 zatocenika, od toga dva Jugoslovena;

2. oktobar - 25 zatočenika, od kojih dva Jugoslovena;

4. oktobar - 27 zatocenika, medu njima jedan Jugosloven;
5. oktobar - 24 zatočenika, od kojih dva Jugoslovena;
6. oktobar - 19 zatocenika, medu njima jedan Jugosloven;
7. oktobar - 21 zatočenik, od kojih 4 Jugoslovena;
10. oktobar - 14 zatočenika, medu njima jedan Jugosloven;
12. oktobar - 14 zatočenika, od kojih dva Jugoslovena;
16. oktobar - 13 zatočenika, medu njima jedan Jugosloven;
19. oktobar - 12 zatocenika, od toga dva Jugoslovena;
21. oktobar - 13 zatočenika, od kojih 3 Jugoslovena;
26. oktobar - 7 zatočenika (iz Guzena), od toga dva Jugoslovena;

13. novembar - 4 zatocenika, od kojih dva Jugoslovena;

15. novembar - 24 zatočenika, medu njima jedan Jugosloven;
16. novembar - 19 zatocenika, medu njima jedan Jugosloven;
21. novembar - 12 zatočenika, od kojih dva Jugoslovena;
24. novembar - 28 zatocenika, od toga 6 Jugoslovena;
25. novembar - 21 zatočenik, od toga dva Jugoslovena;
29. novembar - 20 zatocenika, od kojih dva Jugoslovena;

2. decembar - 17 zatočenika, od kojih 3 Jugoslovena;

4. decembar - 32 zatocenika, medu njima jedan Jugosloven;
5. decembar - 39 zatočenika, medu njima jedan Jugosloven;
6. decembar - 25 zatocenika, od kojih 3 Jugoslovena;
7. decembar - 22 zatočenika, medu njima jedan Jugosloven;
9. decembar - 21 zatočenik, medu njima jedan Jugosloven;
12. decembar - 30 zatocenika, od kojih 3 Jugoslovena;

258
 МшШШмл, вял а ь 4M . 1 * 4 •

I«rftogb»i U K chcto.«1^ !« ! Л
1. Bm i i Molina ?*4ro 29*12« 12 focaalla 3556 Sotap.
2* Sauljino vie H/iđiaohi f . 12«19 Dranova 13553 Juso 0Ф
5. Ш 1о /а#кягл4га«7«22 ^ а Ы е а l*L5o ■ “
}• r U i# ttre^utia 7.5«c8 Жотязатас 19253 *
5* ftfcti »opelow HikolaJ 17*1 «21 Trodоа 29359 P*A
.6*^Itrr.c»kanko m to r 8»U«24 Maihuech 14701 Z&i .
Herbert 9*9*17 fitisfct3art2>659 ß? ХШ
6* v o lt Iwan 10.8,21 *lobitfca 2Г?о2 BZ4
?• _ Jwuo 0« 22*9.12 ft.T tl. 2V.CS J rjo M
Io# H cio ... ....Ofatko 19 . 12.20 ftadlja ш ■
U.l£&f&U Seoo 25Л1.19 M bro^ckl £>375 •
12. Muble фоЪгомт l?2o 2-ootlna 257*38 • ^
13. £»c jfütflrlo Jo ( i f lo ,lo .lo i^Licheny C:Ko " *
14« «bivi&ovlo eretoiar 19^5 Haida 259/5 •
13. ÄtAoraeovi* IOaboair 1C>8 Xvenja 25079 •
14« JBliltie Radovan 6*9.26 öbraeda 27*164 •
17* fie le fivitlelcr l«5«2o ÜloiTae 29116 *
18« Zvm9v 1/aaalli 1*1*24 Alak«Lajetic«292ld äZJL
19* fm io lü la tlfi 14*l*oo Mroeval 298.51 ЈазоОсћ
2#* «««tern 21.10*15 Marooporzba 29269 9
■ Polpn M a ie

L ü i^ .—

«li+ £ '

SPISAK OD 20 ZATO Č EN IK A K L M A U TH A U ZE N USM RĆENIH 22. JUNA 1944.

U H A R TH A JM U (TRIN AESTO RIC A SU JU G O SLO VE N I)

259
13. decembar - 29 zatocenika, od toga dva Jugoslovena;
16. decembar - 34 zatočenika, medu njima jedan Jugosloven;
19. decembar - 20 zatocenika, medu njima jedan Jugosloven;
20. decembar - 31 zatočenik, medu njima jedan Jugosloven.

Kao što se može uočiti iz ovog pregleda nije protekao mesec

bez jugoslovenskih žrtava u »eutanazijskom« zavodu Harthajm.
Prema ovom izvoru, u Harthajmu su, u navedenom periodu,
otrovnim gasom usmrdena ukupno 323 Jugoslovena. Pregled po
mesecima bio bi sledeći: juna - 51, jula - 88, avgusta - 78, septembra
- 49, oktobra - 23, novembra - 17 i decembra - 17 zatocenika.
Na traženje rodbine, Medunarodna služba traženja iz Arolse-
na, dostavljala je podatke о odredenim licima. Kod stradalih u Har­
thajmu, naznačeno je da je dotični »umro« odredenog dana u »Er-
holungslageru« (logoru za oporavak). U »primedbi« je dato dopun-
sko objašnjenje: naziv »Erholungslager« (logor za oporavak) ese-
sovci su upotrebljavali da označe »Zamak Harthajm« u kome su
okončavali život bolesni, ili su vršene pripreme za njihovo uništenje.
Na umrlicama izdavanim od Matičnog biroa iz Arolsena, kao
mesto smrti navodi se Alkoven, Schloss Hartheim (Alkoven, zamak
Harthajm). Alkoven je naziv opštine u kojoj se nalazio ovaj ukleti
zamak (postoji i danas, ali sasvim preureden).

260
 KRV AVI TRAGOVI

Mrtvi sa razbijenim lobanjama, Jevreji i ne-

jevreji, umnožavaju se... Komandant na-
reduje da brojeve ustreljenih zatočenika
moramo odmah ustanoviti.
Iz zabeležaka lekara Rolf-Buš Valdeka о
maršu evakuacije zatočenlka podlogora
Viner Nojdorf

Kapitulacija Italije, 9. septembra 1943, pod pritiskom savez-

ničke invazije, nagovestila je početak кгаја nacističke strahovlade.
Od 28. novembra do 1. decembra 1943, u Teheranu su se SAD,
SSSR i Velika Britanija saglasile о planovima vojnih operacija i
donele odluku о otvaranju drugog fronta u Evropi. U toku 1944,
oslobođena je gotovo celokupna teritorija Sovjetskog Saveza i
dejstva Crvene armije delom su preneta na teritoriju Nemačke.
Počelo je i oslobađanje Poljske i Cehoslovačke. Šestog juna 1944,
američko-engleske oružane snage otpočele su u severnoj Fran-
cuskoj i Normandiji veliku desantnu operaciju. Sadejstvom Na-
rodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i Crvene armije, oslo-
boden je od okupatora deo teritorije Jugoslavije i njen glavni
grad Beograd (20. oktobra 1944). Oslobodenje Albanije
okončano je novembra 1944, pa su nemačke trupe bile prinudene
i na povlačenje iz Grčke. Februara 1945, održana je Krimska kon-
ferencija na kojoj su utvrdeni i usaglašeni vojni planovi za ko-
načno uništenje Hitlerove Nemačke.
Od januara do aprila 1945, sovjetske snage su zauzele istočnu
Prusku. Sedamnaestog januara oslobodile su Varšavu, a zatim je
završeno oslobodenje Poljske. Trinaestog aprila 1945. Crvena armi-
ja je zauzela Beč, a krajem aprila izbila na reku Elbu, gde se sastala
s američkom vojskom.
Nepovoljan razvoj vojno-političke situacije prinudio je Glav-
nu upravu na rasformiranje logora lociranih na pravcima napredo-
vanja savezničkih armija. Njihove zatočenike uputili su za Mau­
thauzen, koji se nalazio na sredokraći dveju nadirućih armija sa

261
istoka i zapada. U pravcu KLM, početkom 1945, kretali su se »pu-
tujući mrtvački sprovodi« - kako ih je nazvao komandant
Aušvica Hes. Zatočenici Aušvica, Ravensbrika, Gros Rozena,
D ahaua i Zaksenhauzena, pristizali su u KL M authauzen
uništeni glađu, hladnoćom i zverstvima svojih pratilaca. A, u
kakvom su se stanju nalazili oni koji su se nekako ipak dovukli
do M authauzena, može se zaključiti iz kazivanja dvojice jugo-
slovenskih logoraša.
Januara 1945, jedan esesovac KLM pročitao je broj Marka
Radovića. Zatim ga je odveo do nekih kolica s malim točkovima,
sličnim onim u kojima se nekada prenosio hleb. Jednu žicu prebacio
mu je preko vrata i naredio da vuče kolica. Zatim su se otvorile lo-
gorske vratnice. Čim je prošao kapiju, Marko je sa svih strana čuo
jauke zatočenika koji su ležali na tlu. Bili su to evakuisani internirci
KL Aušvica. Vise nisu imali snage ni da udu u logor. Marko ih je,
jednog po jednog, tovario u kolica i po četiri do pet odvozio u logor.
Napadao je sneg 3-4 cm po betonu. Ovi, još poluživi ljudi ječali su,
okretali glave na izduženim vratovima i žmirkali očima. Kada ih je
dovezao do krematorijuma, dograbili bi ih kriminalci i stavljali na
velike lopate. Jednog po jednog gurali su u ložište peći. Polumrtvi
su ukrštali ruke i noge, zatim su se počeli smanjivati i posle desetak
minuta progutao ih je plamen.234
U gomili leševa zatočenika dovezenih iz Aušvica, sedela je na-
ga i sva u krvi mlada žena. Pokušavala je da gleda, ali joj je krv bila
ulepila oči. Žena je dva puta rekla: »Ja nisam mrtva«. Naišao je
šuchaflagerfirer Bahmajer i začudeno rekao: »Ovaj se leš digao i
progovorio posle četiri dana. To je novi Lazar«. Bahmajer je pozvao
dr Podlahu i tražio njegovo mišljenje da li može da preživi ova žena.
Kuršum joj je bio prošao između obrva, probio lobanju i izašao s de-
sne strane potiljka. Dr Podlaha je kratko rekao: »Može da živi, iako
je ovo nekakavfenomen«.Tadaje Bahmajer odlučio: »To je Lazar,
pa neka živi«. Devojka koja je mogla imati oko sedamnaest godina
zvala se Eva Polaček i bila je iz Sombora.235

234 M arko Radović, Sećanje, LAB, 4742 (M G-852).

262
 U proleće 1945. vršena je i evakuacija zatočenika iz podlogora
KLM, koji su se nalazili na krajnjim istočnim i zapadnim kotama.
Odredeno je pet logora gde de se slivati transporti: glavni logor
(KLM), Guzen, Line, Gunskirhen (Vels) i Ebenzee. Pokrenuti su
zatočenici: Florisdorfa, Švehata, Hinterbrila, Viner Nojštata i Vi­
ner Nojdorfa, St. Egida i St. Peltena, Melka, Amštetena, St. Valen­
tina, Štajera, Pegana, Graca, Lajbnica, Ljubelja...
Putanja kretanja zatocenika bila je usmerena na sporedne pu-
teve, pošto su glavni drumovi morali ostati otvoreni za trupe Ver-
mahta. U logorima Zaurer-Verke Вес i Ljubelj nisu ubijani bolesni
i nepokretni zatočenici. U svim drugim evakuisanim podlogorima,
pre polaska na put, usmrćivani su takvi zatočenici. Njihovo umor*
stvo vršeno je na temelju jedne, u martu izdate, Himlerove naredbe
da »nijedan zatočenik ne sme pasti neprijatelju u ruke«.
Usmrćivanja su vršena mitraljezima ili injekeijama u sree. Pojedini
nemački i austrijski prominenti obučeni su u esesovske uniforme i
pojačali su broj pratećih organa. Pred polazak, zatočenicima je pre-
dočeno da će biti ustreljen svako ко pokuša bekstvo ili zaostane ii
maršu. Marširalo se u petorednim kolonama. Marševi su trajali od
8 do 12 dana. Oko 207 km duga trasa od Medlinga-Hinterbrila do
KLM prevaljena je za osam dana.
Vreme nije bilo hladno, ali je padala nesnosna kiša koja je za-
točenicima prodirala do kostiju. Poljane na kojima su noćivali bile
su prepune vlage. Dnevno su prelazili i do 30 km. Mnogi zatočenici,
uprkos nadljudskim naporima, slomljeni od iznemoglosti, padali su
na tlo. Esesovski pratioci bi se na njih ustremili poput lešinara i pre-
kraćivali im živote. U početku su ustreljene zakopavali u jarku po-
kraj puta, kasnije bi ih samo malo odgurnuli u stranu.
U maršu 1884 zatocenika Hinterbrila ustreljeno je najmanje
150 zatocenika, a uoči polaska 50 je usmrceno injekeijama u sree.
Mars evakuaeije od Viner Nojdorfa do KLM trajao je najduže - od
2. do 14. aprila 1945 - a brojno stanje zatocenika iznosilo je 2490.
Pošto je u ovom podlogoru postojao bordel za stražarske organe,
prostitutke su evakuisane zajedno sa zatočenicima. Ipak, one su
jsput uživale naklonost svojih »zaštitnika«. Pre polaska na put, ko-
iiandant Šmucler je izdao nalogza streljanje 36 bolesnika. Osim to-

263
ga, temeljno je pretražen čitav logor, jer su nedostajala dva za­
tocenika. Bila su to dvojica Jugoslovena koji su pronadeni u nekak-
vom skloništu 4. bloka. Besni zbog gubljenja vremena, esesovci su
ih najpre oborili na tlo i gazili nogama, a zatim usmrtili hicima iz
svog oružja. Prilikom ovog marša, ustreljena su 242 zatočenika,
medu njima dvojica Jugoslovena: Dobrosav Milićević i Branislav
Pljakid. Kasnije su, od posledica napornog marševanja, još dvojica
umrla u glavnom logoru.
Prema jednoj statistici (uradenoj u glavnom logoru), о prispe-
lim i zatočenicima na putu, zabeležene su sledede promene stanja:
St. Egi - ukupno 301 zatočenik, došlo 297, 4 mrtva;
Pegau - ukupno 850 zatocenika, prispelo 820, nestalih ili po-
beglih 9 i 21 mrtav;
Viner Nojštat - ukupno 529 zatocenika, prispelo 494, nestalih
ili pobeglih 10 i 25 mrtvih;
Florisdorf I - ukupno 454 zatočenika, prispelo 397, nestalo ili
pobeglo 12 i 45 mrtvih.
Florisdorf II - ukupno 376 zatočenika, prispelo 290, nestalo
ili pobeglo 10 i 76 mrtvih.236
Svi putevi evakuacije bili su poprskani krvlju zatočenika, koji
su preživljavali dramatične trenutke.
Jedanaestog aprila 1945. godine, 1500 bolesnih i mladih za-
točenika Melka odvedeno je u Mauthauzen. Dva dana kasnije, bro-
dom je odvezeno 2405 zatočenika ovog podlogora prema Lincu, а
odatle su se pešice uputili ka Ebenzeu. Onda su usledila dva tran-
sporta železnicom do Ebenzea: jedan od 2000 i drugi od 1444 za-
točenika. Petnaestog aprila, odvezeno je još 55 zatočenika prema
Ebenzeu.237
Uoči oslobodenja, zatočenici Štajera su evakuisani u Guzen.
Svi iznemogli ubijeni su za vreme marša.
Zbog napredovanja Crvene armije, zatočenici Lajbnica eva­
kuisani su pešice prema Ebenzeu. Na putu koji je trajao nekoliko

236 H. Maršalck, n. d., 287.

237 K L Mauthauzen (brošura), izdavač Austrijsko udruženje bivših zatočenika KLM.

264
dana, stradao je veći broj zatočenika. Jugosloveni Života Marasović
i Ljubo Polić, iz Splita, zajedno sa zatočenicima iz drugih zemalja,
iskopali su u blizini Ebenzea dve do tri jame širine 4 i dubine 3-3,5
metra. U njih su pokopani ubijeni zatočenici evakuisani iz drugih
1 238
logora.
Prema sećanju Vukmana Ninkovića, u podlogoru Lajbnic je
ostalo oko 20 bolesnika. Medu njima se nalazio i Jugosloven Zarko
»Uča«, koga su drugovi poveli sa sobom sluteći nesreću. I zaista, sa­
mo što su se udaljili stotinak metara od logora začuo se rafal. Bilo
je jasno da su esesovci usmrtili bolesnike. Zarka su po dvojica držala
za ruke, pomažući mu pri hodu. Medutim, on se nalazio na izmaku
snage. Istupio je iz kolone i bauljajući se dovukao do jedne jabuke.
A onda je doviknuo esesovcu Francu: »Vi fašisti, naločite se srpske
krvi, ali de mene osvetiti moji drugovi, jer pobeda je naša!« Franc
je hicem iz svog velikog pištolja usmrtio Zarka, koji je bio i jedina
jugoslovenska žrtva na ovom maršu.239
Logor St. Egi rasformiran je 4. aprila, a njegovih 297 za­
tocenika prevalili su pešice blizu 200 km na putu do glavnog lo­
gora. Pratio ih je kamion, u kojem su voženi bolesni zatočenici.240
U Lincu su predstavnici zatocenika svih zastupljenih nacija
većali kako da izbegnu marš evakuacije. Iz daljine se već čula
grmljavina topova. Rus Jurij je obavestio da je jedan zatočenik po­
begao i da će dovesti američku jedinicu. Zaključeno je da se logor
ne napušta pre sedam sati. Od logorskih vlasti zahtevane su neo-
phodne namirnice za slučaj evakuacije. Začudo, uprava je prihva-
tila zahtev i zatočenicima razdelila hieb, kobasice i margarin. Ovo
bi se moglo tumačiti time, što se znalo da ovaj podlogor mogu oslo-
boditi jedino američke jedinice, kojima su se esesovci radije preda-
vali nego sovjetskim trupama. Oko 7,30 pristupilo se evakuaciji, s
tim što su zatočenici držali esesovce na oku, spremni da reaguju u
slučaju njihovog pokušaja masovnog usmrćivanja. Prešli su preko

238 Života Marasović, Sećanje, SUBNOR Srbije.

239 V. Ninković, Sećanje, SU BN O R Srbije.

240 Živko Nedeljković, Sećanje, IAB MG.

265
jednog dunavskog mosta i dospeli do neke šume. Pre podne su pro-
veli u šumi za koje se vreme sve vise približavala ratna huka. Izne-
nada su naišla dva džipa sa američkim vojnicima, koji su doneli slo-
bodu zatočenicima Linca.241
Uzbudenja nisu mimoišla ni zatočenike podlogora Zaurer-
Verke, gde je blokeltester bio Austrijanac Franc Kaltajz. Kao što je
već ranije konstatovano, on je tamo upućen od organizacije po­
kreta otpora glavnog logora. U ovom podlogoru, takode, posto-
jalo je stotinak bolesnika-zatočenika. Komandant logora Ger-
tner, Bečlija, pokazao jeKaltajzu tajno naredenje »da nijedan za-
točenik ne sme pasti živ u ruke neprijatelju«. Kaltajz mu je hlad-
nokrvno objašnjavao da je rat izgubljen i da on, kao Bečlija, ne
može ubiti usred grada gotovo 200 ljudi (svesno je uvećao broj
bolesnih). Komandant je nevoljno prihvatio predlog da bolesne
ostave u logoru, bez stražarskih organa. Od evakuisanih, uz put
je ipak ustreljeno najmanje 30 zatočenika. Još na početku marša,
Kaltajz je pobegao sa još šestoricom drugova. Komandant se po-
kolebao i, izgleda, lično je izdao naredenje za streljanje bolesnih
i iscrpenih zatocenika.4
Marševi evakuacije odneli su veliki broj ljudskih žrtava, ali su
pojedinim zatočenicima doneli slobodu. U opštem metežu i dezo-
rijentaciji koja je zahvatila esesovce, odvažniji i fizički jači zatočenici
odlučivali su se na bekstva. Procenat uspeha bio je daleko povoljniji
od svih ranijih pokušaja. Medu beguncima su se nalazili i Jugoslo­
veni, о čemu je već bilo govora u poglavlju о bekstvima zatočenika
KLM.
Tako je iz transporta Florisdorfa ka KLM, 2. aprila 1945, po-
beglo 10, a narednog dana još 70 zatočenika. Medu beguncima se
nalazio i jedan Jugosloven.
Iz transporta od Viner Nojdorfa prema glavnom logoru, po-
beglo je 70 zatočenika, od kojih 4 Jugoslovena.

241 O tokar Merinski (O ttokar Merinsky), Scćanjc, AM M/V 3/41.

242 Franc Kaltajz, Sećanje, AMM/B/38/4.

266
 Kao »nestali« iz transporta od Velsa ka Solveju vode se 25 za-
točenika.
Iz transporta od Lajbnica prema Solveju (6. aprila 1945. go­
dine) ukupno je pobeglo 49 zatočenika, medu njima i jedan Jugo­
sloven.
Konačno, iz transporta od Melka do Ebenzea pobeglo je 40
zatocenika, među njima jedan Jugosloven.
Ovde su pomenuta samo masovnija bekstva, a pojedinačnih
slučajeva bilo je i iz drugih marševih kolona.
Marševi evakuacije - i pored sve svoje tragike - jasno su uka-
zivali da su nacionalsocijalističkom režimu već bili odbrojani dani.

267
 STREPNJE I NADANJA

Čovck je zbir svojih dcla, onoga što je

učinio i onoga što je m ogao učiniti.
Andre Malro

Hitlerovim i Himlerovim planovima predviđalo se da, od

početka 1945, glavna uporišta budu na jugu Nemačke. Medutim,
podzemne fabrike i vojna postrojenja preseljeni su već 1944. u pod-
nožje alpskih masiva. Politički zatočenici probijali su puteve kroz
prevoje i podzemne fabričke hale. Građevinske jedinice pristizale
su iz Aušvica, Buhenvalda, Zaksenhauzena, Dahaua i Mauthauze­
na. Celokupna proizvodnja lovaca na reaktivni pogon, raketa i dru-
gog ubojitog oružja zasnivala se 11a radnoj snazi zatocenika koncen­
tracionih logora. Ali, crv sumnje u pobedonosni ratni ishod počeo
je da nagriza najviše nacističke moćnike. Polako, ali sigurno sve vise
ih je obuzimala samo jedna misao: »Spasavaj se, ко može!« (Rette
sich, wer kann!).
U januaru 1945, Kaltenbruner šef RSH-a, preuzeo je vlast u
alpskoj tvrdavi. U aprilu 1945, tu je primio predsednika Meduna-
rodnog Crvenog krsta Karla Burkharda, s kojim započinje prego-
vore oko statusa političkih zatočenika. Iza pristanka da logore, uz
firerovu saglasnost, izruči neutralnim institucijama, Kaltenbruner
skriva svoje prave namere. Kao neku vrstu talaca, zadržaće 200
»uglednih« i 5000 »važnih« političkih zatocenika. Navodno, prema
rajhsfirerovom naredenju trebalo je 2500 interniraca da bude pre-
bačeno u logore podignute u Alpima. Prema toj naredbi, sastav
transporta bio bi sledeći:
A. »Uglcdni« (ausserordentlich wichtige) -
izvanredno važni zatočenici iz raznih logora . . . . 200

B. »Važni« (W ichtige) politički zatočenici, po

sledećem rasporedu:
Z aksenhauzen - politički (računajući i sve zatočenike
iz ekipe »Falsifikatora n o v c a « ) .......................................................... 2500

268
 D ahau - sveštenici i militantni h r i š ć a n i ...................................... 600
Buhenvald - politički ...................................................................400
M authauzen - aktivni pripadnici pokreta otpora . . . 250
Flosenbirg-politički .............................................................................50

Svega: 4000

C. Intelektualci i Jevreji i n d u s t r i j a l c i ................................................ 1000

Ukupno: 5000243

Za prebacivanje u alpsku tvrđavu naznačenog broja talaca,

Himler i Kaltenbruner nisu vise imali ni vrcmena, ni sredstava. Je­
dino su sproveli u delo tačku A svog prvobitnog naredenja i doveli
mali broj zatočenika iz grupe В i C, posebno falsifikatore novca.
Ekipa »falsifikatora«, kao što je već ranije napomenuto,
prošla je kroz logor Mauthauzen, a zatim prebačena u podlogor
Rcdl-Cipf. Proizvedeni lažni novae i štamparija smešteni su privre-
meno u podzemne prostorije Redl-Cipfa. No, uskoro je odlučeno
da falsifikatore prebace u Ebenzee, ali su nedostajali kamioni. Od
sto četrdeset četvorice, prebačeno je samo sedamnaest u podlogor
Ebenzee. Tamo su bili posebno izdvojeni u jednoj baraci sa betoni-
ranim podom. Dvojica njihovih čuvara (Kriger i Verner) ubrzo su
nestali, jer su već bili vidno derpimirani razvojem ratnih dogadaja.
Sanduci s »blagom« (lažnim novčanicama), potopljeni su u korito
reke Traun i u jezero Tepliczee (Töplitzsee).
Kada se »Velika Nemačka« počela vrtoglavo približavati su-
novratu, Hitler je preduzeo posebne mere za uklanjanje tragova ta-
janstvenih »bolničkih ustanova« - zavoda za »eutanaziju«.
Početkom decembra 1944, komandant Mauthauzena primio
je iz firerove lične kancelarije sledeću naredbu:
»Sve tehničke uredaje u Harthajmu smesta rastaviti na delo-
ve. U najkraćem roku zgradu obnoviti po predasnjem izgledu. Krug
lica, upućenih u tajnu prezidivanja (rekonstrukcije), neophodno
treba uništiti.«
243 E. Čalić, n. d., 368.

269
 Tridesetog decembra, komandant logora Cirajs javlja ličnoj
Hitlerovoj kancelariji:
»O stanju hitno sprovedenog rada u Harthajmu dajemo sle-
deće: rad započet u roku. Dimnjak porušen u prva dva dana; ostala
,tehnička postrojenja’ sada gotovo potpuno preuredena. Još je po-
trebno zazidati deo otvora, postaviti nova vrata i obaviti brižljivo
čišćenje prostorija i teritorije. Osim toga, neophodno je izvršiti пеке
zemljane radove u dvorištu. Sva rekonstrukcija biće okončana sre-
dinom januara«.244
A sada da pogledamo kako proces rekonstrukcije Harthajma
opisuje Jugosloven Milan Ljubojević, verovatno jedini preživeli za-
točenik iz ove radne ekipe.
Grupa zatocenika KLM, u kojoj se nalazio kao jedini Jugoslo­
ven, odvezena je do zamka Harthajm. Na sporednom ulazu zgrade
nalazila se drvena baraka u vidu garaže bez prozora. Prilikom ula-
ska, kola su prolazila kroz tu garažu i odmah su se zatvarala njena
vrata. Na taj način, oni koji su ulazili u zgradu ostajali bi nepri-
mećeni. Iz barake se kroz sporedan prolaz ulazilo u glavnu zgradu.
Zamak je bio podignut na četiri sprata u kvadrat, sa povećim dvo-
rištem koje je sa svih strana opasano zgradom. U prizemlju nalazilo
se odeljenje sa instalacijama za parno grejanje. Do tog odeljenja na­
lazilo se drugo iste veličine - uredeno kao specijalna sala sa apara-
tima i instrumentima za hirurške intervencije. Iz operacione sale
ulazilo se u malo odeljenje u vidu kancelarije. Poslednja odaja sa te
strane hodnika bilo je odeljenje svlačionice za kupatilo. Tu je bio
smešten foto-atelje, koji je u spoljnjem uglu odeljenja bio provizorno
pregraden žicom. Iz tog odeljenja ulazilo se kroz mala hermetički za-
tovrena vrata u kupatilo. Na tim vratima nalazilo se okruglo staklo pro-
mera do 10 cm, kroz koje su se mogla posmatrati zbivanja u kupatilu.
Kupatilo je bilo veličine oko 18 kv. met., obloženo keramičkim
pločicama, a raspolagalo je sa tri tuša. Cev tuševa bila je sprovedena
u susedno malo odeljenje, u koje se ulazilo opet kroz druga herme-
tički zatvorena gvozdena vrata. Vrata su nosila natpise neke češke
244 V. Saharov, n. d., 113.

270
firme čelika - kao patent. Cev tuševa bila je vezana sa bocama s
otrovnim gasovima, smeštenim u malom pokrajnom odeljenju. Eki-
pa zatočenika je, prilikom dolaska, zatekla 52 boce zapremine oko
70 kubika. Na bocama je bilo utisnuto : »C ö2Kriminalno tehnički
institut Berlin«. Iz ovog malog, ulazilo se u prostrano odeljenje
obloženo sa svih strana keramičkim pločicama, bez prozora, nalik
na veliki hladnjak za smeštaj mesa. Odavde se kroz vrata ulazilo u
odaju, gde se nalazila krematorijumska peć.
Kapacitet peći bio je, otprilike, tri stotine leševa za 24 sata. Peć
je bila vezana s dimnjakom u dvorištu. Dimnjak je bio visine do 25
m i dopirao je do četvrtog sprata zgrade. Vrh mu se završavao ne­
koliko metara ispod najviše ivice krova, tako da se dim koji je izlazio
nije mogao spolja videti ni sa jedne strane. Do odeljenja kremato-
rijumske peći nalazila se prostorija koja je služila za smeštaj straže.
Stražara je bila povezana velikim kolskim prolazom kroz zgradu na
imanju dvorca sa pratećim objektima.
Od ugla zgrade, u kome se nalazio foto-atelje, spoljno dvorište bilo
je opasano zidanom ogradom visine tri metra. Ograda se protezala sve
do pomoćnih zgrada, tako da je sa te strane bio zatvoren vidik u dvorište.
Prilikom dolaska grupe zatočenika, u operacionoj sali sve
stvari su se nalazile na gomili, spremne za odnošenje. Odeljenje u
kome je smešten foto-atelje služilo je za prenoćište radne ekipe. Svi
prozori na ovim odeljenjima bili su sa spoljne strane obloženi drve-
nim nepomičnim kapcima, odvojenim od spoljne ivice prozora 15
do 20 cm. U odeljenje je dopiralo ponešto svetla, ali je vidik bio za-
klonjen spolja. U foto-ateljeu ekipa je zatekla jednog SS-vojnika,
koji je za vreme rada na rušenju dimnjaka vršio fotografska snimanja.
U odeljenju otrovnih boca nalazio se i poveći broj staklenih bočica
sa raznim preparatima, desetine pari debelih platnenih rukavica,
nekoliko pari tankih gumenih lekarskih rukavica, nekoliko klešta za
vadenje zuba i raznih hirurških instrumenata. U hladnjaku nije bilo
leševa, ali su na podu i zidovima bili vidljivi tragovi usirene krvi.
U odeljenju peći nalazilo se oko 20 kubnih metara pepela sa
vidnim znacima izgorelih ljudskih kostiju. Tu je stajala i kartonska
kutija puna naočara, nekoliko drvenih i metalnih proteza ruku i no-
gu, što dokazuje da su tu dovodeni i teški invalidi. U dvorištu se na-

271
lazila velika septička jama. Čitav prostor iza te jame, sve do zidane
ograde, dužine 15 do 20 metara, širine 10 do 15 metara i dubine je­
dan do dva metra, bio je ispunjen pepelom izgorelih ljudskih kosti-
ju. U pepelu se nalazila velika količina limenih zatočeničkih broje-
va. Gomila ovog pepela bila je natopljena jamskim kompostom. U
dvorištu se nalazio zatočenicima dobro poznati autobus, s oznakom
»Oberdonau - 292.000«. Tim kolima su odvoženi bolesnici mau-
thauzenskog revira u »sanatorium Dahau« (Harthajm).
Ekipa zatočenika Mauthauzena, u Harthajm upućena 12. de­
cembra 1944. godine, imala je ukupno dvadeset članova (dva ne-
mačka kriminalca kao kapoi, jedanaest Rusa i Poljaka, četiri Špan-
ca i po jednog Čeha, Francuza i Jugoslovena). Po dolasku u Har­
thajm, sačekana je od jednog SS-funkcionera. Pre početka rada, sa-
opštio im je - pod pretnjom smrtne kazne - izričitu zabranu razgle-
danja i uzimanja bilo kakvih predmeta ili službenih spisa. Ekipa je
nadziravana od 20 SS-stražara sa komandirom straže, jednim po-
doficirom iz Mauthauzena. Rukovodilac posla stavio im je odmah
u zadatak rušenje dimnjaka. Taj posao je trajao ceo dan, a za sve vreme
fotograf je vršio snimanje. Drugog dana su bili rasporedeni po grupa-
ma i radili su na preuredenju unutrašnjosti zgrade, odnosno njenom
dovodenju u prvobitno stanje. Rad je trajao osam dana. Boce sa otrov-
nim gasom i hirurški instrumenti stavljeni su na kamione za Berlin. Pe-
peo i šljaka od sagorelih kostiju tovareni su na kamione i odvoženi do
Dunava, od zamka udaljenog samo dva kilometra.
Kada je rad bio okončan i donet nov nameštaj, u zamak su sti-
gla deca do sedam godina - ratna siročad. Tako je kuća smrti pret-
vorena u dečji dom.
Po povratku ekipe u KL Mauthauzen, 21. decembra 1944. go­
dine, stigla je naredba da sve njene članove, još istoga dana, vrate
u Harthajm. Navodno, radi dovršenja još nekih poslova. Predose-
tivši opasnost, Ljubojević je zahvaljujući Poljaku, šrajberu njegovog
bloka, izbegao ponovni odlazak u Harthajm.215Verovatno su člano-
vi ove ekipe usmrćeni kao »nosioci tajni« (Geheimisträger).
245 Milan Ljubojević, Izjava, V.I.I., inv.br. 12.318.

272
 Već početkom januara 1945, Himler je odlučio da svi oficiri i
intelektualci medu zatočenicima, učesnici pokreta otpora, budu
usmrćeni »na dan približavanja neprijateljskih trupa«. Radi gušenja
svakog pokušaja pobune, smišljen je plan »Šarnhorst« (Schar­
nhorst) - nazvan imenom generala koji je organizovao Landver
(Landwehr) protiv Napoleona. Plan je predvidao tri stupnja jačine:
Flut (plima), Hohvaser (visoki vodostaj) i Dambruh (probijanje
brane). Pred naletom savezničkih divizija, dužnost esesovaca bila je
da unište zatočenike, koji su zbog svoje mržnje opasni po Ne-
VI 246
macku.
Vrhunac napetosti u KLM i još postojećim podlogorima do-
stignut je u aprilskim danima 1945. godine. Haotična zbrka, ko-
mešanje esesovaca, uništavanje tragova zločina, glad i smrtna opa-
snost - lebdeli su nad svim zatočenicima. Strepnje i nadanja smenjivali
su se gotovo svakodnevno. Gasna komora i naprava za streljanje u
potiljak, bili su i dalje neprestano u pogonu. Masi zatocenika nadu
u spas ulivale su informacije о nezadrživom napredovanju savez-
ničkih trupa.
Devetnaestog aprila, u KLM je prispela kolona teretnih vozila
Medunarodnog komiteta Crvenog krsta iz Zeneve sa paketima
životnih namirnica. Sledećeg dana, 756 zatočenica je transportova-
no u Švajcarsku. Kratkotrajnu radost pomutila je naredba koman-
danta Cirajsa za prebacivanje 3000 starih i iznemoglih zatočenika
iz bolesničkog logora u zloglasni treći logor - predvorje smrti. Od
19. do 28. aprila, pored već pomenutih žena, preko misije MCK,
upućeno je 1059 muškaraca u njihove domovine. Dvađeset petog
aprila bilo je zaključeno evakuisanje podlogora. U glavnom logoru,
toga dana, nalazilo se 17.649 muških i 1073 ženskih registrovanih
zatočenika.247
Prema Himlerovim naredenju, koje je komandantu Cirajsu
predao Ajgruber, trebalo je uništiti sve zatočenike KLM, u slučaju
približavanja Crvene armije. Predvidena su tri načina ekstermina-
246 E. Čalić, n. d., 260.
247 H. Maršalek, n. d., 318-326.

273
cije zatocenika: a) saterivanje u štolne Guzena i Ebenzea, zatim di-
zanje u vazduh izlaza i trovanje gasom; b) u posebnom slučaju
usmrćivanje jakim otrovima, pomešanim sa hranom; c) primena ar-
tiljerije i avijacije.
S Himlerovim naredenjem upoznati su svi nacionalni ilegalni
komiteti i razradene mere, kojima bi se predupredilo izvodenje pla­
na uništavanja svih zatocenika.
U ovim danima punim neizvesnosti, bila je sve prisutnija de-
moralizacija logorskih esesovaca. Jedni su se približavali zatočeni-
cima, nudeći im pomoć. Drugi su pribavljali civilna odela i na lažna
imena izdate lične isprave. Kada je jedan esesovac pročitao ime ju-
goslovenskog zatocenika dr Vladislava Švarca, radi dodele paketa,
prokomentarisao je: »Opet jedan Nemac« (sudeći po Švarcovom
prezimenu). Na reči dr Švarca da je on Jugosloven, a ne Nemac, ese­
sovac je rezignirano dodao: »Da, sada de svakog dana biti sve manje
Nemaca!«
U aprilu 1945, izvrseno je spaljivanje dela logorske arhive u
krematorijumu. A onda je obrazovana radna grupa za demontažu
krematorijumske peći na naftu. Istovremeno su uništavani uredaji
gasne komore. U grupi su se nalazila dva Jugoslovena: Uroš Malinić
i Velibor Marie. Odmah po demontiranju, kapo im je rekao: »Od
sada ne smete biti ni u kakvom stroju! Mnogo znate i skrivajte se
kako znate!« Marie i Rus Ivan Ivanovič Mostovoj skrivali su se na
tavanu bolnice, medu prostrtim rubljem.
U glavnom logoru se nalazilo oko 40 boraca pokreta otpora
iz Velsa i Linca, koji su čekali presudu. Medunarodni logorski ko-
mitet im je predložio bekstvo, saznavši da de svi ovi Austrijanci biti
streljani, bez presude. Medutim, smrtno ugrožene zatočenike je
zahvatila malodušnost i nespremnost da se upuste u rizik koji do-
nosi svaki pokušaj bekstva. Samo je Hans Ditl sačuvao prisustvo du-
ha i pobegao iz ove grupe. Svi ostali usmrceni su u logorskom bun­
kern, a zatim spaljeni u krematorijumu.
Jugosloveni Zdravko Vuković i Nikola Krička radili su kao au-
tomehaničari u esesovskoj garaži. U radionici su im naredili da sve
kamione preurede na pogon drvetom - »Holcgas«. Svi su vozači bili
erni od čađi, jer na put nisu smeli voditi zatočenike zbog bojazni od

274
njihovog bekstva. Zatočenici su im uvek pripremali vozila, tj. palili
drvo i proizvodili pogonski gas. Pri tome su se često onesvešćivali,
pa su jedan drugog izvlačili napolje i davali veštačko disanje. Pred
kraj postojanja logora dobili su naredbu da pripreme sva vozila za
pokret. Zatočenicima je naredeno da skinu svoju odeću i navuku
nemačka vojnička odela. Vise nisu imali svoje vozače za kamione.
Pošto su već bili prešli preko Dunava, došlo je naredenje za povra-
tak. Vuković i ICrička su se odlučili na bekstvo. U građiću Mauthau­
zen, parkirali su, po naredbi, svoja vozila u jednom jarku. To im je
olakšalo izvodenje bekstva. Iz straha od nepredvidenih opasnosti,
vratili su se u logor, gde se nalazio Zdravkov brat. Tu su se ponovo
presvukli u zatočenička odela.248 Zanimljivo je da su Zdravko Vu-
ković i Nikola Krička, u logorskoj administraciji, ubeleženi kao
»pušteni« aprila 1945. godine.
Zatočenike iz sela Donji Petrovci, nadzirali su, izmedu osta-
lih, i sremski folksdojčeri. Neke su od njih prepoznavali, ali su se tek
pred kraj rata usudivali da im to stave do znanja.
Zivko Jekić je poveo razgovor sa Ivanom Takačom, rumskim
»Švabom«, jer su u istom mestu izučavali zanat. Pošto se predstavio
Takaču, ovaj mu je rekao: »Sve je to lepo. Vi ćete možda i otići kući,
ali ja ne«. Mitar Jekić je prepoznao esesovca iz Grabovaca i stupio
s njim u razgovor. On je tada rekao Sremcima: »Vidim da vam je
teško. Ali neki od vas će i preživeti, a ja odlazim na ruski front, što
će značiti kraj mog života. Vi ćete videti naš lepi i ravni Srem, ali ja
sigurno neću«. A kada se Bori Matiću otelo: »Eh da mi je onog
sremskog hleba«, folksdojčer iz Hrtkovaca je prokomentarisao: »I
ja bih jeo taj hieb. Ti ćeš ga, možda, i jesti, ali ja i ako ostanem živ
neću ići kući«. Ovo je samo sličica unutrašnjeg stanja jugosloven­
skih folksdojčera, u vreme kada se nacistička Nemačka nalazila
pred neminovnim krahom.
Drugog maja 1945, komandant Cirajs sa svojom esesovskom
svitom napustio je logor, a na njegovo mesto je postavljen oficir
Kern, iz bečke zaštitne policije. О razlozima ove promene nema
248 Zdravko Vuković, Sećanje (kod autora).

275
pouzdanih objašnjenja. Moguće je da je odlučila Cirajsova koleblji-
vost da sprovede Himlerovu naredbu о uništenju zatočenika, ili je,
možda, bio neophodan pri utvrdivanju položaja kod reke Ens. Ta­
mo je postavljan odbrambeni bedem, koji su logoraši podsmešljivo
prozvali »Cirajsovom linijom«. U to vreme, u KLM je počela kružiti
šala, kako je Rusima dovoljno šest minuta za savladivanje Cirajsove
linije: pet minuta za smejanje i minut - za proboj.
U toku dana (2. maja) po odluci Medunarodnog komiteta
Hajnc Dirmajer i Hans Maršalek otišli su do novog komandanta.
Bez okolišenja, saopštili su mu da su zatočenici spremni da u sva-
kom trenutku stupe u akciju za zaštitu svojih života. Od novog ko­
mandanta su tražili da zabrani eventualni povratak esesovcima u lo-
gor, a zatočenicima preda unutrašnju samoupravu. Komandant je
njihov nastup shvatio kao ultimatum i pretio uništenjem svih za-
točenika, ali je to ostalo bez efekta. Svoju sudbinu zatočenici su
preuzeli u sopstvene ruke, pa su vojne i druge pripreme nastavljene
punim tempom. U podlogoru Ebenzee, gde je bilo koncentrisano
oko 18.000 zatocenika, takode, vrše se pripreme za »poslednji boj«
- ako to postane neminovnost. Medunarodni komitet pripremio je
grupe za protivudar, s tim što je odlučeno da se, pre toga, izvrši de-
mars kod komandanta Ganca. Ove misije su se prihvatili Kuno i
Herman, bivši šrajberi Melka. Oni su Gancu stavili do znanja kako
je logor veoma uznemiren. Ovaj im je, baš kao i Kern u glavnom lo­
goru, odgovorio s arogancijom: »Nijedan od vas neće ostati živ!«
Logoraši su intenzivirali pripreme za odbranu svojih života. U
svemu tome aktivno sudeluju i Jugosloveni. U »Ristungu« glavnog
logora, Ivan Svetel na improvizovanoj karti ucrtavao je pokrete sa-
vezničkih jedinica. О tome su obaveštavani svi Jugosloveni, kako ih
ne bi iznenadio razvoj dogadaja. Istovremeno, za slučaj ustanka,
mogla se odabrati najkraća putanja do savezničkih jedinica. U
Ebenzeu, Miloš Bajić je pripremio i Medunarodnom komitetu sta-
vio na raspolaganje situacioni plan logora, sa ucrtanim stražarskim
mestima i fortifikacijama. Unutrašnju snagu zatočenika, u tim naj-
kritičnijim trenucima, možda, najbolje ilustruje dogadaj koji se zbio
neposredno uoči oslobodenja u Ebenzeu.

276
 Petoga maja 1945, komandant Ganc je zahtevao od svih za-
točenika da podu u galeriju podzemne fabrike tenkova, Anlage В,
SBU Fingerleithen. Iza njega je stajalo 60 esesovaca naoružanih mi-
traljezima. Po Gancovom naredenju, trebalo je da zatočenici, pod
zemljom, sačekaju približavanje američke prethodnice, koja je na-
dirala dolinom Trauna. Jer, Amerikanci će, navodno, sigurno bom-
bardovati logor i okolinu, pa treba sprečiti velike žrtve zatočenika.
Ali, zatočeniei su prozreli Gancovu pravu nameru i jednoglasno od-
bili da odu u podzemnu galeriju. Njihov odgovor, kao iz jednog grla,
prenerazio je Ganca, koji ih je dugo posmatrao bez reči. A onda je
konačno slegao ramenima i, okrenuvši glavu, žurnim koracima na-
pustio logor, u pratnji svojih esesovaca. Kasnije, po dolasku ame-
ričke jedinice, sprovedena je temeljna istraga. Tom prilikom je usta-
novljeno da su esesovci, na samom ulazu u tunel, postavili lokomo-
tivu sa 300 kg teškog eksploziva, dovoljne razorne snage za uništenje
svih zatocenika.

249 Hrvoje Macanović, Izjava, GGK, br. 535/2.

277
 OSLOBOĐENJE I REPATRIJACIJA

Iz smrti za slobodu - sloboda uvek niče.

Desanka Maksimović

Trećeg maja 1945, izvršena je poslednja prozivka zatocenika

KL Mauthauzen. Toga dana u glavnom logoru bilo je oko 19.000
registrovanih i 2000 neregistrovanih zatočenika; u Guzenu (I, II,
III) oko 21.000; u Gunskirhenu neregistrovano, po prilici, 12.000;
u Ebenzeu oko 18.000; u Štajeru oko 3000; u Lincu 500-700; u Pa-
sau oko 250; u Lincu II i III oko 4500 i u brodu na Dunavu oko 700
muških i ženskih zatocenika.250
Dan ili dva pre ulaska američkih trupa (3, 4. i 5. 5. 1945) na
područje konclogora, svi pripadnici SS-straže (neki su već bili po-
begli), napustili su logor. U svim logorima, stražu nad zatočenicima
esesovci su predali organima vatrogasne službe ili odbrane od vaz-
dušnih napada, kao i ljudima iz poslednje odbrane. U svih 11 logora
nalazilo se oko 81.000 zatočenika - do pristizanja jedinica USA -
bez izuzetka čuvanih od navedenih formacija. Oružani nadzor nad
zatočenicima bio je uklonjen tek dolaskom pripadnika jedinica
USA u 11 logorskih prostora.
Odlazak SS-pripadnika bio je odmah uočen od zatocenika,
koji zbog toga nisu krili radost. Prestao je svaki rad, delimično i ku-
hinjskog osoblja, ali ne i zdravstvene službe. Slabiji zatočenici su se-
deli ispred baraka, krepkiji su šetali unaokolo, diskutujući
medusobno о skorom dolasku slobode. Sticao se utisak kao da je
logor već raspušten. Medunarodni komitet je zasedao u logorskoj
šrajbštubi, gde je nastojao da dobije najsvežije informacije о kretanju
fronta i namerama esesovaca, koji su se vrzmali u okolini logora.
250 H. Maršalek, n. d., 312.

278
 Četvrtog maja, delegat Međunarođnog Crvenog krsta Heflin-
ger dobio je putnički auto, koji su zatočenici obojili belo, a u šnaj-
deraju uradili amblem Crvenog krsta. Petog maja, Heflinger se, bez
znanja Međunarodnog logorskog komiteta, odvezao u pravcu Lin­
ca. Krenuo je u pratnji opunomoćenika SS-Abvera Rajmera, radi
uspostavljanja kontakta sa armijom USA. To mu je pošlo za rukom
negde u blizini St. Georgena. Dve tenkovske posade prihvatile su
njegov predlog da se upute prema Guzenu i Mauthauzenu.
Peti maj 1945. bio je sunčan, ali maglovit. Oko 12 časova
začulo se snažno brujanje motora, a onda su iz magle izronila dvoja
američka borna kola i Heflingerov beli auto. Dolazili su od Guzena
II. Najpre su zastali nedaleko od bolesničkog logora. U istom trenu,
razvaljene su vratnice sanitetskog logora. Gomila ljudi, žena i dece,
jurnula je ka vozilima. Večina je bila polunaga ili prekrivena ritama.
Smršali do kostiju, vise su podsećali na skelete, nego na ljudska bića.
Zatočenici bez jedne noge skakutali su na drugoj, a oni bez obeju
- puzali su uz pomoć laktova. Svi su bili zaokupljeni samo jednom
željom: da dodirnu i pomiluju blindirana vozila. Nepokretni su po-
kušavali da bar ruke ili glave usmere u pravcu prvih vesnika slobode.
Većina zatočenika je plakala od radosti, ali je bilo i takvih koji su
poigravali i podvriskivali zbog neizmerne sreće.
Iz bornih kola je izašao oficir г, najpre, pozvao sve pripadnike
logorskog obezbedenja da polože oružje. Oni su od žurhauza došli
sa oružjem, koje su disciplinovano složili na tlo. Pojedini zatočenici
su promakli pokraj Amerikanaca i kroz žurhauz se ispeli na tornje-
ve. Jedan se već bio dokopao mašinskog oružja. Poneki zatočenici
grabili su oružje i municiju koju su ostavili stražarski organi.
Sa komandirom posade bornih kola, seržantom Albertom
Kozikom, pregovarao je dr Hajnrih Dirmajer na engleskom jeziku.
On je tražio da vojnici ostanu u logoru i preuzmu dalju zaštitu za-
točenika. Ali, oni su u KLM došli samo kao izvidnica i morali su da
se priključe svojoj jedinici. Stoga su posle dva do tri časa boravka,
američka borna kola napustila logor. Organi bečke vatrogasne po­
licije su, pre toga, već odmarširali u zarobljeništvo. Po naredenju
američkih vojnika uputili su se u pravcu zapada.

279
 A M ER IČ K ITE N K O V I, P R ISP E L IU KL M A U TH A U ZE N 5. M AJA 1945. GODINE,
B IL I SU P R V IV E SN IC ISL O B O D E

Još pre oslobodenja mauthauzenskih zatočenika, isti američki

vojnici oslobodili su i Guzen II. Petog maja, sunce slobode obasjalo
je, takođe, zatočenike podlogora: Linea II i III, Gunskirhena, Len-
cinga, Zamka Lind i Štajera. Zatočenici Ebenzea oslobodeni su 6.
maja 1945. godine u 14,45 sati, takode, od američkih trupa.
Neobavešteni о razvoju fronta i vojnom položaju u najbližoj
okolini, zatočenici KLM su računali na opasnost povratka esesova­
ca. Stoga su se mnogi od njih snabdeli oružjem koje je pobacala va-
trogasna policija, ili plenidbom iz SS-stražarnica. Onda su odmah
organizovane vojne formacije oslobodenih zatocenika. Naoružani
zatočenici zaposeli su, u toku 5. i 6. maja, poštu, opštinsku zgradu
i prostorije žandarmerijske stanice u mestu Mautahuzen. Jugoslo­
veni su obrazovali tri stražarska voda od po trideset ljudi, koji su
uključeni u medunarodnu oružanu formaciju.
Grupa naoružanih španskih zatočenika - informisana о po-
stojanju u dunavskoj luci grupa SS-pripadnika - obrazovala je mo-
stobran kod železničkog mosta na levoj obali Dunava.

280
 Pctog maja 1945, vođstvo vojnih zatočeničkih jedinica preu-
zeo je austrijski pukovnik Hajnrih Kodre, koji je, najpre, sišao u gra-
dić Mauthauzen. Tamo se uverio da je most stručno osiguran. Ko­
dre se smestio u prostoriji bivše komandanture. Tu je imao telefon-
ski vod preko koga je uspostavio vezu sa zatočenicima, koji su za-
poseli mesnu poštu. Oni su Kodreu dostavljali značajnije informa-
cije, a ovaj ih je prenosio rukovodstvu Medunarodnog logorškog
komiteta. Kodre je svoju funkciju obavljao do 3,30 sati 6. 5. 1945.
godine, kada ju je preuzeo sovjetski major Andrej Pirogov.
Obezbedivanje logora naoružanim zatočenicima trajalo je do
pristizanja američke jedinice 7. 5. 1945. ujutru.
Šestog maja, došlo je do pucnjave izmedu naoružanih za­
tocenika i u luci Ensa rasporedenih esesovaca. U tom okršaju na-
stradala su dva civilna lica iz Mauthauzena, kao i bivši zatočenik
KLM - Španac Badian.
U vremenu izmedu 5. i 7. maja 1945, postavili su španski za­
tocenici iznad kapije glavnog logora transparent s antifašističkim
parolama na španskom jeziku.
Sedmog maja 1945, u prepodnevnim časovima, logor Mau­
thauzen i Guzen posednuti su od jedinica 11. tenkovske divizije 3.
armije USA (generala Džordža S. Patona), pod komandom pukov-
nika R. R. Zajbela.
Ubrzo posle dolaska trupa USA američki komandant Zajbel
je raspustio Medunarodni komitet logora Mauthauzen, s obra-
zloženjem »da nije dovoljno reprezentativan i da je sastavljen pre-
težno od komunista.« Posle protesta jednog broja bivših zatočeni-
ka, već narednog dana zvanični predstavnik oslobodenih zatočeni-
ka postao je »Internacionalni Mauthauzen komitet«, koji je akcep-
tiran od R.R. Zajbela.
Neposredno posle ulaska trupa USA, javilo se veoma složeno
pitanje razoružanja zatocenika. U danima oslobodenja, nastale su
pojedine grupe željnih osvete i izgladnelih zatocenika, koji su u oko-
lini Guzena i Mauthauzena »rekvirirali« namirnice i odeću. S druge
strane, postojale su regularne zatočeničke jedinice koje nisu ni na
koji način učestvovale u pljačkaškim pohodima. Naprotiv, one su
delovale kao faktor reda u napuštenim mestima. Ovaj, za tadašnje

281
psihičko stanje zatocenika, dosta ozbiljan problem, američki vojnici
razrešili su razoružavanjem svih zatočeničkih jedinica i pojedinaca
koji su vidljivo nosili oružje.

Internacionalni Mauthauzen komitet sačinjavali su:

predsednik dr Hajnrih Dirmajer (Heinrich Dürmayer), Austrija;

Članovi komiteta:
Franc Dalem (Franz Dahlem), Nemačka;
Žak Kampaneli (Jacques Kambanelli), Grčka;
Zan Lavri (Jean Lavry), Belgija;
Đuliano Pajeta (Guilliano Pajetta), Italija;
Kurt Pani (Kurt Рапу), Čehoslovačka;
Karl Pejer (Peyer), Madarska;
Andrej Pirogov, Sovjetski Savez;
dr Jozef Putek, Poljska;
Oktav Rabate, Francuska;
Emil Vale (Emile Valley), Francuska;
Manuel Razola, Španija;
Adalbert Valdman (Waldmann), Madarska;
Leopold Hofman (Hoffmann), Cehoslovačka;
Lovro Kuhar (alias Prežihov Voranc), Jugoslavia;
Lusien van Herl (Lucien van Herle), Belgija (jedina žena).

Jugosloveni su, kao i zatočenici drugih nacija, osnovali svoje

predstavničko telo - Jugoslovenski narodni odbor. Predsednik je
bio Lovro Kuhar, potpredsednik Anton Dolinšek, sekretar Drago-
mir Petrović-Gema, a kao članovi se pominju: Ramiz Prušević, Bo-
rivoje Tasić, Aleš Jelenc, Jože Hiebanja, Ljubiša Stojanović, Rome
Ciril i Bruno Gerdović (ne postoje pisani izvori о tome ко su bili
članovi odbora). Jugoslovenskim internircima su bila dodeljena dva
bloka za boravak i repatrijaciju. Peti blok su naselili Slovenci, čiji je
prvi starešina bio dr Celesnik, a zatim Anton Dolinšek, dok je za pi-
sara izabran Jože Hiebanja. U 6. bloku - gde su se nalazili Srbi i
ostali - starešina je bio Miloš Rajšić, španski borac. Starešina logora

282
je postao Hajnrih Dirmajer, takođe bivši španski borac. Za logorske
pisare izabrani su Čeh Kurt Pani i Austrijanac Hans Maršalek.
Osmog maja u logoru je umro dr Franc Oder, iz Ljubljane, ko­
me je prireden prvi svečani pogreb u oslobodenom logoru. Od um-
rlog se oprostio Anton Dolinšek.251
Samo nekoliko dana posle oslobodenja glavnog logora,
Medunarodni komitet je doneo proglas koji su svi internirci usvojili
kao zakletvu. Tekst ovog proglasa glasi:

»Otvaraju se vrata najtežeg i najkrvavijeg logora: logora Mau­

thauzen.
Poći ćemo svim pravcima u nezavisne i od fašizma oslobodene
zemlje.
Oslobodeni zatočenici, kojima je do juče pretila smrt od ruku
nacističkih beštija, zahvaljuju od sveg srca pobedničkim ujedinje-
nim nacijama za slobodu i pozdravljaju sve narode sa usklikom no-
vostečene slobode.
Višegodišnji boravak u logoru probudio je kod svih nas dubo-
ko saznanje о vrednosti zbratimljenja svih naroda. Verni ovom
idealu, kunemo se da ćemo solidarnim i zajedničkim sporazumoip
i dalje voditi borbu protiv imperijalizma i nacizma. Kao što je svet
osloboden zajedničkim naporima svih naroda od hitlerovske nad-
moći, tako i mi moramo da cenimo izvojevanu slobodu kao zajed-
ničko dobro svih naših naroda.
Mir i sloboda su garancija za sreću svakog naroda i za izgrad-
nju sveta na novim osnovama socijalne i nacionalne ravnopravnosti.
To je jedini put za miroljubivu saradnju država i naroda.
Poći ćemo zajedničkim putem, putem nedeljive slobode svih
naroda, putem medunarodnog poštovanja, putem saradnje na delu
izgradnje novog, pravednog, slobodnog sveta.
Mi ćemo se uvek sećati kakvim je velikim i krvavim žrtvama
svih nacija izboren taj novi svet. Sećajući se prolivene krvi, sećajući
251 M. Utović, n. d., 203.

283
se miliona boraca koje je uništio fašizam, mi se kunemo da nećemo
skrenuti sa toga puta.
Na čvrstim temeljima internacionalne zajednice, želimo da
podignemo najlepši spomenik koji možemo postaviti palim borci-
ma za slobodu:

Svet slobodnog čoveka.

Mi se obraćamo celom svetu sa uzvikom: pomozite nam u tome!

Neka živi medunarodna saradnja!

Neka živi sloboda!«

Jugoslovenski narodni odbor u KLM imao je pune ruke po-

sla. Sa regularnim trupama, povlačile su se i kvislinške jedinice
iz svih krajeva Jugoslavije. Oni su nastojali da se infiltriraju medu
logoraše i dobiju isprave Jugoslovenskog narodnog odbora.
Zbog toga je pojačan političko-propagandni rad Odbora u razo-
bličavanju neprijateljske aktivnosti emigranata - potpomognute
i tolerisane od dela savezničke vojne komande logora. Odbor je
izdavao i potvrde, neku vrstu lične isprave, oslobodenim za-
točenicima, sa pečatom i potpisom ovlašćenih lica. Na osnovu
ovog dokumenta, saveznička komanda izdavala je propusnice za
povratak u domovinu.
Razne bolesti, izgladnelost i neorganizovano napuštanje lo­
gora - u želji da se što pre stigne u domovinu - postavili su i obaveze
organizovanja lečenja, ishrane i repatrijacije. Radi uspostavljanja
veze sa domovinom, iz KLM je, 18. maja 1945, upućena delegacija,
koju su sačinjavali: Lovro Kuhar, Anton Dolinšek, Ramiz Prušević
i Pepel, kao vozač. Osim toga krenuo je i poseban transport od 41
zatočenika u kome su se, izmedu ostalih, nalazili: Franc Ravnikar,
Nikola Avramović, Janez Batist, Zlata Fitos, Franc Gregorič, Milka
Kroftova, Nikola Kučeković, Slavko Matić, Obrad Papić, Apostol
Pršendić, Maks Rapolt, Miloš Rajšic i drugi. Delgacija je imala za­
datak da jugoslovensku vladu informiše о stanju u logoru i potrebi
hitne repatrijacije ljudstva.

284
 GRUPA JU G O SLO V E N SK IH ZATO ČEN IK A U O Č IPOLASKA U D O M O V IN U
P O SLE OSLOBODENJA LO G O R A M A U TH AU ZE N

О broju preživelih Jugoslovena u KLM postoje različiti poda-

ci. Dr Svetislav Zivković, u knjizi »U Mauthauzenu« (izdatoj 1946),
navodi da je u KLM dovedeno 8720 jugoslovenskih državljana, a da
ih je, šestog dana po oslobodenju, bilo 782 živa. Spisak Jugoslovena
u KLM, datiran 16. maja 1945. godine, koji je sačinio Jugoslovenski
narodni odbor, sadrži ukupno 739 lica.
Jože Polajnko, u knjizi »Mauthauzenske skice«, piše da se
prema podacima Jugoslovenskog odbora - u logoru na dan oslo­
bodenja nalazilo 1211 Jugoslovena. Ista brojka javlja se i u zabelešci
koja se čuva u službi traženja jugoslovenskog Crvenog krsta. Do
ovakvih odstupanja je, svakako, dolazilo zbog gotovo svakodnevnih
promena brojnog stanja, odlaskom mnogih pojedinaca i grupa »na
svoju ruku« za domovinu. Konačno, javljaju se i dve različite brojke
svih Jugoslovena, 5. maja 1945. godine, u KL Mauthauzen i njego-
vim tada postojećim podlogorima. Mate Utović i Jože Polajnko, u
svojim publikacijama, pominju istovetnu cifru - 2791. Autor ovog

285
teksta raspolaže poimeničnom listom 2458 Jugoslovena, koji su se,
5. maja 1945, nalazili u KL Mauthauzen i njegovim područnim lo­
gorima. Spisak je sačinjen na osnovu »arhive hitlerovskih kon-
centracionih logora«, koja se čuva u Varšavi - a po nalogu ta-
dašnjeg ministra rada Kazimira Rušinjeka, bivšeg zatocenika
Mauthauzena.
Iz grade Muzeja revolucije Slovenije (koju je predao Anton
Dolinšek, potpredsednik Jugoslovenskog narodnog odbora),
uočava se veoma živa aktivnost, posle oslobodenja, kako Meduna-
rodnog komiteta, tako i Jugoslovenskog odbora u Mauthauzenu.
Jugoslovenski narodni odbor je, 13. maja 1945, naložio »Sed-
nici jugoslovenskih lekara u KLM« da se što pre upute svi lekari u
sanitetski logor, radi ispitivanja opšteg stanja jugoslovenskih bole­
snika.
Dvadeset petog maja 1945, rukovodilac logora saopštio je
svim nacionalnim organizacijama, da su američke garnizonske vla­
sti, u bivšem sanitetskom logoru, uredile nemački ratnozaroblje-
nički logor. Sve disciplinske mere ili kažnjavanja tih ljudi pripadaju
isključivo američkim vlastima, pa se zabranjuje pristup svim drugim
licima u logorski prostor. Naredbu je trebalo istaci na svim bloko-
vima.
Komisija Medunarodnog komiteta, u iscrpnom izveštaju, pri-
kazala je stanje u ženskom invalidskom logoru i bolnici za žene.
Konstatovano je, izmedu ostalog, da se u Viner Grabenu nalazi 550
žena, smeštenih u velikoj i zračnoj hali, prilično čistoj, ali bez kre­
veta. Polovina žena je slabo odevena, a sve leže na slamaricama na
podu. Zenski odeljak u »ruskom logoru« broji oko 400 lica, smešte-
nih u dva bloka. Stanje u ovom odeljku je »očajno«. Vise od polo-
vine je bolesno, a ima 80 slučajeva flektifusa. »Higijena ispod svake
kritike«. U »ruskom invalidskom logoru«, smeštena su 693 invalida.
Sanitetska služba je »manjkava«. Nedostaju lekovi, a i čistoća nije
na visini. U »ženskom logoru« bivše zatočenice su smeštene u tri ba-
rake. Ukupno ih je око hiljadu. Smeštaj solidan, a i čistoća. U žen-
skoj bolnici nalazi se 637 bolesnica, smeštenih u sedam blokova. U
bivšoj SS-kuhinji, dnevno se spravljaju obroci za 4000 lica. Tu se pri-

286
prema i dijetalna hrana. Ovo su, ukratko, bile konstatacije »Komi-
sije za pregled ženskog logora«.
Suđenje logorskim zločincima vršeno je po određenoj proce-
duri u logorskom bunkeru. Iz »objave« Jugoslovenskog odbora,
može se videti da se, po nalogu američke vlasti, moraju zakleti svi
tužitelji.
U oslobodenom logoru je bila prisutna i odredena meduna-
rodna politička aktivnost.
Četrnaestog maja, Komunistička partija Italije uputila je poz-
dravno pismo Komunističkoj partiji Jugoslavije.
Skup Čehoslovaka pozdravio je prigodnim rečima jugoslo­
venski predstavnik (verovatno Kuhar) - sa završnom parolom: »Ne­
ka živi KPČ, neka živi KPJ!«
Jugoslovenski narodni odbor uputio je izraze zahvalnosti
Medunarodnom komitetu Crvenog krsta u Zenevi - na angažovanju
za spasavanje života zatocenika KLM.
Telegram je upućen i »Maršalu Titu, predsedniku vlade Ju­
goslavije i glavnom komandantu oslobodilačke vojske«, koji gla-
si: »Politički zatočenici nemačkog fašizma iz borbe za narodno
oslobodenje, koji su ostali živi u konclogoru Mauthauzen, šalju
preko Narodnog odbora svoj prvi pozdrav kao slobodni ljudi,
prvom drugu i borcu svojeotadžbine i s nestrpljenjem se stavljaju
na raspoloženje za rad na izgradnji srećnije budućnosti u domo-
vini. - Zivela slobodna radničko-seljačka federativna Jugoslavi-
ja! - Ziveo naš prvi borac drug Tito! - Jugoslovenski narodni od­
bor.«
Predsednik slovenačke vlade Boris Kidrič izjavio je jugoslo-
venskom delagatu u Lincu, Macanoviću, sledeće: »U našim borbe-
nim i političkim redovima, koji su u ovom času u domovini, nedo-
staju kadrovi za izvršavanje zadataka koji su pred nama. Sa pouz-
danjem i sigurnošću gledamo na naše drugove u nemačkim logori­
ma i želimo što pre njihov povratak. Uveren sam da oni predstavlja-
ju najveću snagu, koja je sposobna i spremna da izvrši sva dela koja
nas čekaju na političkom, kulturnom i privrednom planu«.

287
 Aktivnost Jugoslovenskog narodnog odbora u Ebenzeu bila je
možda još življa i raznovrsnija - о čemu dovoljno govori i sam dnev-
ni red Opšte jugoslovenske skupštine, na dan 7. maja 1945. godine:
- komemoracija palim drugovima,
- predstavljanje članova Jugoslovenskog nacionalnog komite-
ta i prvi zadaci,
- predstavljanje do tada ilegalnog NO aktiva i izbor NO od­
bora zatocenika od 15 članova i usvajanje zadataka odbora,
- referat о političkoj situaciji, pobedi u našoj zemlji i narodnoj
vladi na čelu sa maršalom Titom,
- telegram sa zbora upućen maršalu Titu.
Organizacioni i politički rad NO odbora sastojao se u sledećem:
- organizovanje života po kolektivima,
-organizovanje informisanja: zidne novine, politička predavan-
ja, prenošenje (umnožavanje) radio-informacija iz zemlje,
- borba protiv dezinlormacija raznih neprijatelja koi su počeli da se
vrzmaju po logoru i da nagovaraju ljude da se ne vraćaju u zemlju,
- kulturni rad: horovi, horske recitacije i drugo,
- briga о ljudima: specijalna nega bolesnih i specijalna ishrana
bolesnih, obezbedenje odeće i obuće, itd.,
- obaveštajni rad: prikupljanje podataka о pojedinim nepri-
jateljskim elementima, agentima Gestapoa i si.,
- briga za što bržu repatrijaciju: kontakt sa jugoslovenskom
vojnom misijom i sa sovjetskom vojnom misijom, tj. okupa-
cionom komandom, pošto su Amerikanci stalno odgadali
repatrijaciju Jugoslovena,
- sudenje (prekog suda) jednom zlikovcu iz ambulante.
Odnosi sa američkim komandantom logora:
- pokušaj zabrane isticanja jugoslovenske zastave sa petokra-
kom zvezdom,
- zabrana izlaska iz logora i smanjenje obroka hrane Jugoslove­
nima, dok ne predaju druga koji je pretukao esesovca - ubicu
njegovog oca. U vezi s tim, »apel« (zbor) Jugoslovena na zah-
tev američkog komandanta i čitanje jugoslovenske peticije.

288
 Repatrijacija Jugoslovena predviđena je za 19. juni 1945. go­
dine.
Ovo nije bio samo program na papiru, već je i sprovoden u delo
sa puno entuzijazma, ali о tome bi se mogao napisati poseban tekst.
Od maja do avgusta meseca, američka vojska zbrinula je de-
setine hiljada bivših zatocenika namirnicama i lekovima. Bolesnici
su premeštani u provizorno uredene i javne bolnice u bližoj okolini
logora. Zajedno sa bivšim zatočeničkim lekarima i bolničarima,
američki sanitetski personal - shodno tadašnjim mogućnostima -
zbrinjavao je bolesnike na uzoran način. Ipak, za mnoge hiljade
oslobodenih zatocenika vise nije bilo spasa.
U maju i junu mesecu, krenuli su ka domovini za transport spo-
sobni zatočenici, sa ili bez pomoći nacionalnih komiteta i vojnih jedi­
nica USA, grupno ili pojedinačno. Obezbedivanje prevoznih sredsta-
va predstavljalo je dosta ozbiljnu teškoću. Hans Maršalek, u svojoj
knjizi, potvrduje svesno odugovlačenje repatrijacije pojedinih grupa-
cija: »Po svemu, izgleda da je postojao otvoreni nalog za otežavanje
evakuacije komunisčkih aktivista u oslobodene zemlje Evrope«. Zbog
toga su stotine zatocenika - pojedinačno ili u grupama, pešice ili raz­
nim prevoznim sredstvima - krenule za domovinu. Verovatno je prva
grupa Jugoslovena koja je napustila glavni logor putovala sedamnaest
dana do Subotice - vozeći se dereglijom, autobusom i vozom. Iz Gu­
zena, Linca i Ebenzea, takode, odlazile su grupe Jugoslovena - ma-
hom autobusima s istaknutim jugoslovenskim zastavama. Većina se,
ipak, u domovinu vratila u devet organizovanih transporta.
Negde oko dve stotine lica, nečistih ruku i savesti, odustalo je
od povratka u Jugoslaviju i potražilo azil u raznim zemljama. Major
Zarko Todorović i njegovi jednomišljenici obukli su američke uni­
forme i poput lešinara »zaplenili« stvari u logoru stradalih Jugoslo­
vena. Neko vreme su uporno odvraćali ljude od povratka u domo­
vinu, a onda su, bez većih rezultata, krenuli u tudinu.
Francuski zatočenici u Ljubelju, odmah po oslobodenju, or-
ganizovali su »Komitet za upravu«, s programom Narodnog fronta.
Deo zatocenika otišao je, ubrzo, prema domovini. Drugi su se pri-
ključili Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije, pomažući joj u
hvatanju poslednjih ostataka ratnih zločinaca.

289
 ZETVA SMRTI

Oslobodenje je došlo, ali iza njega su se pružale

ruševine usamljenosti.
E. M. Remark

Utvrđivanje tačnog broja stradalih u velikim nacističkim kom-

binatima smrti predstavlja svim istraživačima ozbiljnu, gotovo ne-
premostivu prepreku. To nije nikakva slučajnost. Poznato je, nai-
me, da su nacistički gospodari života i smrti miliona zatočenika pre-
duzimali sve mere za prikrivanje svojih zločina. Brojni transporti na
smrt osudenih dobijali su šifrovane oznake: »K« (Kugel - metak u
potiljak), »RU« (Rückkehr unerwünscht -povrataknepoželjan) ili
»NN« (Nacht und Nebel - noć i magla, u »vukovskom« prevodu -
»progutala ga pomrčina«). Takvi zatočenici nisu prolazili važeću lo-
gorsku proceduru, niti su uvodeni u postojeće evidencije. A vreme
do njihove neminovne smrti isticalo je kao na peščanom satu.
Do približnog broja stradalih u KLM i njegovim podlogorima
autor »Istorije KLM« Maršalek dospeo je slažući, kamičak po ka-
mičak, podatke iz postojećih evidencija s onima koji su zasnivani na
proceni. Tom metodologijom došlo se do narednih pokazatelja.
U »knjigama umrlih glavnog lekara Mauthauzena« nalazese
imena, mesta rodenja i brojevi umrlih 68.874 zatočenika KLM.252
Smrtnost po godinama vidi se iz tabele na sledećoj strani.
U trinaest knjiga glavnog lekara nisu popisane sledeće žrtve
smrti:
1. Oko 5040 akcije »K« zatočenici;
2. Oko 7000 harthajmskih žrtava;
3. Oko 1500 zatočeničkim brojevima neobuhvaćenih egzeku-
tiranih zatočenika (muškaraca i žena);
4. Vise od 2000 mrtvih iz logora pod šatorima;
252 Knjige su, 7. 5.1945, predate američkim trupam a.

290
 M authauzen Sovjetski rat. Prosečna
i drugi podlo- zarobljenici Ukupno dnevna
Godina Guzen
gori - bez Guzen i po- stanje sm rtnost u
G uzena dlogori KLM
1939.
(od 7. 1.) 445 - - 445 ia
1940. 2311 1522 - 3833 10,5

1941. 1402 5570 710 7682 21,2

1942. 4429 3890 4105 12.424 34,0

1943. 3209 5116 147 8424 23,2

1944. 7075 4004 326 11.045 31,2

1945. 16.399 8214 - 24.613 205,1

Ukupno: 35.270 28.318 5.288 68.874 29,8

5. Preko 8000 Mađara (mađarskih Jevreja) koji su, na putu od

Burgenlanda i Štajermarka preko Mauthauzena ka Gunskirhenu,
udavljeni, pretučeni i ustreljeni, odnosno umrli po oslobodenju, a
delom i u Velsu (Gunskirhenu);
6. Vise od 8058 lica umrlih posle 27, odnosno 28. aprila 1945.
do oslobodenja, odnosno do 6. juna 1945. u Mauthauzenu, Guzenu,
Lincu i Ebenzeu;
7. Oko 4500 zatocenika, koji su, za vreme premeštanja ili preu-
zimanja u Mauthauzenu, našli smrt, a da im nije bio utvrden identitet;
8. Vise od 360 zatočenika ubijenih prilikom vazdušnih bom-
bardovanja podlogora Viner Nojštat, Švehat, Line i Amšteten.
Pošto nije mogao biti utvrden identitet, uvedeni su kao »nestali«;
9. Vise od 2200 lica umrlih od 9. maja do kraja novembra 1945.
u raznim gornjoaustrijskim i američkim bolnicama;
10. 36 mrtvih 1938. godine;
11. 959 sovjetskih ratnih zarobljenika umrlih u Mauthauzenu
1945. godine;
12. 72 žene, zvanično umrle u KLM od oktobra 1944. do 3.
aprila 1945. godine.

291
 Godine 1969, Internacionalnoj službi traženja u Arolsenu,
predalo je Društvo australijskog Crvenog krsta tri originalne knjige
umrlih u Guzenu. Ipak, smrtni slučajevi sovjetskih ratnih zaroblje­
nika nisu obuhvaćeni ovim knjigama. Po godinama, u ovim knjiga-
ma, brojke mrtvih u Guzenu su sledeće:

2 5 .5 .1 9 4 0 -3 1 .1 2 .1 9 4 0 .................................................1430
1 .1 .1 9 4 1 -3 1 .1 2 .1 9 4 1 ...........5564
1 .1 .1 9 4 2 -3 1 .1 2 .1 9 4 2 ...........5005
1 .1 .1 9 4 3 -3 1 .1 2 .1 9 4 3 ...........5173
1 .1 .1 9 4 4 -3 1 .1 2 .1 9 4 4 ...........4691
1.1.1945 - 1 . 5.1945 ............................................... ...........8673

Ukupno (bez sovj. rat. zarobljenika): . . . 30.536

Zbrajanjem svih navedenih brojki, dobija se ukupna cifra od

110.819 zatočenika, koji su izgubili živote u KLM u njegovim podlo-
gorima. U odnosu na ukupan broj dovedenih u KLM (197.464), to
predstavlja nešto preko 56%. Za Guzen je uračunata brojka iz knji-
ga umrlih, koje su dobijene od australijskog Crvenog krsta.
U literaturi sejavljaju različiti podaci о broju stradalih u KL Mauthau­
zen. Tako, na primer, u knjizi Bruna Bauma »Poslednji dani Mauthauze-
na«,253stoji da je u KLM usmrceno 122.767 zatočenika, od toga:
G rađana SoyjetskogSaveza . . . . 32.180
P o l j a k a .................................................................. 30.203
M a đ a r a ...................................................................12.923
J u g o s l o v e n a ......................................................... 8203
Š p a n a c a ................................................................... 6502
I t a l i j a n a ................................................................... 5750
Čeha i S l o v a k a ......................................................... 4473
G r k a ............................................................................ 3700
Nemačkih a n t i f a š i s t a ................................................1500
Belgijanaca ...................................................................742
Austrijskih antifašista ................................................235
Holandana ...................................................................77
G r a d a n a U S A ...................................................................34
Luksemburžana ......................................................... 19
E n g l e z a ............................................................................ 17
G radana drugih zemalja i bez držav. . . . 3319

253 В. Baum, n. d., 154.

292
 Ž I V I I M R T V I ZA TO ČE N IC I U O SLO B O Đ E N O M P O D LO G O RU E B E N ZE E

Ako je podlogor Guzen personificirao »deveti krug Danteovog

pakla« (kako ga je nazvao Ch. Bernadak), za njim nije zaostajao ni
Ebenzee.
Izveštač »Tajmsa« zabeležio je da su tru p e 3. am eričke
arm ije p ro n ašle u blizini M ocartovog grada Salcburga je ­
dan koncentracioni logor. A m erički pukovnik, pod čijom je
kom andom osloboden logor, izjavio je: »K oncentracioni
logor E benzee je tako strašan, da se, uopšte, ne može izjed-
načavati sa D ahauom i Buhenvaldom . U Ebenzeu su držani
zatočenici iz svih evropskih zem alja. D nevno je prosečno
um iralo oko 600 zatočenika. G eneral Paton je naredio da
se vise ne sm eju vršiti spaljivanja i da se svaki koji um re
m ora sah raniti, od civilnog stanovništva, u obližnju grobni-
cu. P o treb n o je postaviti kam eni grobni spom enik sa natpi-
som: ’Ovde počiva veliki broj nedužnih evropskih gradana,
koji su usm rćeni od N em ačke’.«

293
 Da se nije radilo samo о trenutnoj impresiji jednog oficira,
potvrđuje i podatak Čeha Drahomira Barte,25 koji se u Ebenzeu na­
lazio od dana njegovog osnivanja. Prema Bartinim podacima (koji
je inače bio šrajber), u podlogoru Ebenzee izgubilo je živote, od 18.
11.1943. do 1.5.1945. godine, ukupno 8745 zatočenika (za nepunu
godinu i po). Smrtnost po mesecima bila je sledeća: decembar 1943
(4); 1944. godine: januar (7), februar (17), mart (76), april (148),
maj (209), juni (75), juli (17), avgust (30), septembar (24), oktobar
(57), novembar (155), decembar (269); 1945. godine: januar (343),
februar (705), mart (1852), april (4547) i 1. maja (210). Ukupno:
8745.
Pouzdan odgovor ne može se dati ni na pitanje koliko je Ju­
goslovena izgubilo život u KLM i njegovim podlogorima. U op-
tužnici koju je Jugoslovenska delegacija za ratne zločine kod
USFER-a podnela protiv komandanta KLM Franca Cirajsa i neko-
licine njegovih saradnika, navodi se brojka od »preko 9200 nasilno
umorenih Jugoslovena u KLM«.
U službi traženja jugoslovenskog Crvenog krsta postoje bliži
podaci za 1222 Jugoslovena stradala u Guzenu. Osim toga, daje se
i zbirna lista stradalih u Guzenu i Melku (Kvarc-u) za 1469 Jugo­
slovena. Znači, ako se od 1469 oduzme 1222, izlazi da je u Melku
stradalo 247 jugoslovenskih zatočenika. U Zemaljskoj komisiji za
ratne zločine postoji spisak 235 Jugoslovena koji su izgubili živote
u Ebenzeu od 6. X I 1943. do 5. V 1945. godine. Na kraju, treba pod-
setiti daje KL Mauthauzen imao šezdeset podlogora i da je u svima,
u manjem ili većem broju, bilo i Jugoslovena. Utvrdivanje broja
stradalih u tim logorima, zahtevalo bi poseban istraživački rad i za-
mašna materijalna sredstva.
U fondu BdS Istorijskog arhiva Beograda, uočljiva su stradanja
jugoslovenskih gradana, iz pojedinih mesta i krajeva, u KLM.
Tako su, aprila 1943, uhapšene 103 osobe, 98 muškaraca i 5
žena - pretežno Dalmatinaca. Svi su dovedeni u logor Sajmiste.
Zene su, zatim, internirane u Aušvic, a muškarci u Mauthauzen. Iz
254 Drahom ir Barta, Sećanje, AMM/B 5/I/Nr 3.

294
telegrafskih izveštaja uprave logora Mauthauzen vidi se da je, već
do avgusta 1944. godine, 31 zatočenik stradao u Mauthauzenu.255
U jednoj akciji nemačke vojske u Slavoniji, uhapšeno je 169
lica, koja su najpre odvedena u logor Sisak, a odatle prebačena na
Sajmište. Iz logora Sajmište internirani su u KLM. Prema telegram-
skim izveštajima, već do marta 1944, stradalo je I I .256
Pedeset i pet uhvaćenih partizana dovedeno je iz Osijeka na
Sajmište. Svi su bili zemljoradnici iz sleđećih sela: Tišina, Pisari,
Kruškovo Polje i Miloševac. Većina ih je upućena u KLM, gde su
mnogi »pomrli« za kratko vreme.257
Iz sremskog sela Donji Petrovci gotovo svi punoletni muškarci
našli su se najpre u logoru Sajmište, odakle su prebačeni u KLM.
Vise od polovine izgubilo je život u mauthauzenskom paklu.
Jedanaestog avgusta 1944, selo Kusić blokirano je od Nemaca
zbog pomaganja Južnobanatskog partizanskog odreda. Tom prili­
kom, uhapšen je 41 meštanin. Trideset trojica muškaraca oterano
je, preko zrenjaninskog zatvora i Banjičkog logora, u KLM. Slobo-
du su dočekala samo šestorica.258 Od 35 interniranih iz sela Velike
Livade, niko nije ostao u životu, a u KLM je stradao i veliki broj
žitelja Novog Miloševa.
Po formiranju Ozrenskog partizanskog odreda, selo Kravlje -
udaljeno 25 km od Niša - postalo je značajno uporište njegovih bo-
raca. Godine 1944, okupacione jedinice uhapsile su u Kravlju 91 li­
ce. Od njih je 21 streljano, a 38 je, preko Banjice, internirano u
KLM. Slobodu je doživelo samo troje.259
Posebno je veliki broj žrtava imao ustanički jug Srbije. Tamo
su okupator i njegovi pomagači veoma često sprovodili kaznene ek-
spedicije i druge akcije protiv stanovništva čvrsto vezanog za narod-
nooslobodilački pokret.
255 IAB, BdS A-422.
256 Isto, A-411.
257 Isto, A-414.
258 Branko Veličković, Sećanje, SU BNOR Srbije.
259 Vladim ir Jovanović i Vladislav Nešić, Sećanja, SU BNOR Srbije.

295
 ZLOČIN I KAZNA

M i se ne m otem o jednostavno sakrivati iza

činjenice da postupamo izvršavajući zapovesti.
E. M. Remark

»Esesovci göre na bregu (KLM )... su najbolje što uopšte ima-

mo...« - izjavio je, 19. decembra 1939. godine, SS-grupenfirer dr
Kaltenbruner, prilikom inspekcije mauthauzenske žandarmerijske
postaje, tamošnjim činovnicima. A osnovna deviza tih »SS-nadlju-
di« bila je: »Mi se ne plašimo nikoga na svetu, dovoljno je ako se
svi boje nas?« Kada su se, medutim, po završetku drugog svetskog
rata, našli na optuženičkoj klupi, osioni esesovci su delovali
skrušeno i smrtno preplašeno. Na sva pitanja, najčešće su ponavlja-
li: »Nisam kriv i ništa nisam znao«.
Prvi »obračun« s esesovcima izveli su, spontano, sami za-
točenici u periodu »interregnuma« - izmedu dolaska izvidnice i re-
gularnih jedinica američke vojske.
Prema knjizi dr Svetislava Živkovića »U Mauthauzenu«260
(objavljenoj 1945), esesovci su se još vrzmali u blizini logora koji su
napustili pred nadirućim savezničkim jedinicama. Zatočenički
odredi krstarili su okolinom i dovodili razoružane zlikovce. U Mel-
ku je uhvaćeno i likvidirano preko sto pedeset, u Mauthauzenu isto
toliko. Doveden je i raportfirer, poručnik, koji se u civilnom odelu
skrivao u jednoj seoskoj kući. Prilikom hvatanja, smrtno je ranjen
komandant KLM Franc Cirajs, dok je zloglasni Bahmajer sa ženom
i decom počinio kolektivno samoubistvo.
Oslobodeni zatočenici glavnog logora bili su posebno kivni na
svoje mučitelje iz redova logorskih funkcionera. Dok su jedni izno-
sili na rukama polužive i obogaljene ljude iz jezivih bunkerskih so-
ba, drugi su na njihova mesta stavljali »zelene« - sluge esesovaca.
260 S. Živković, n. d., 231-232.

296
Oni koji su se »proslavili« bestijalnošću nisu ni dospeli do zatvora:
na putu ka bunkeru razjarena masa zatočenika »presudila« je džela-
tima.
Od 400 »bandita«, ruka zatočeničke pravde stigla je pedeset
dvojicu u podlogoru Ebenzee.262
Pohvatane nekadašnje okrutne ubice, cmizdreći su preklinja-
le za milost. Buncali su nesuvisle reči: »Ih bin komunist, ih bin ko-
munist...«.
Prema pisanju H. Maršaleka, u godinama 1946-1947, od ame-
ričkog suda osudeno je na smrt i pogubljeno 76 SS-pripadnika, 9 ka-
poa i dva civila, od francuskog suda 1 SS-pripadnik i 1 kapo, a od
engleskih sudova 6 SS-pripadnika.263
Prvi sudski proces protiv pripadnika SS-organa KL Mauthau­
zen, otpočeo je 7. marta 1946. godine u Dahau.“
Pred sudskim većem našao se 61 optuženi:

H ans Altfuldiš (Altfuldisch), G eorg Gesl (Goessl),

Stefan Barcaj (Barczay),
Vili Brining (Bruenning),
Karl Bilman (Billmann),
August Blaj (Blei),
M ihael Černi (Cserny),
Ludvig D er (D oerr),
O to D rabek (O tto Drabek),
H ans Dil (Diehl),
H ans A jzenhefer (Eisenhoefer),
Vili E kert (Willy Eckert),
Fridrih Entres (Friedrich Entress),
August Ajgruber (Eigruber),
H ajnrih Fičok (Fitschok),
Vili Fraj (Frey),
Rudolf Fligl (Fliegl),
H ajnrih Gize (Giese),
H erbert Grzibovski (Grzybowski),
Paul Giclaf (Guetzlaff),
Johanes Grim (Johannes Grimm),
V erner G ran (W erner G rahn),
Hajnrih H eger (H aeger),
Franc Huber,
V alter Ileler (Iloehler),
Hans Hegenšajt (Hegenscheidt),
Vilhelm Henkel (W ilhelm),
Hans Krajndl (Kreindl),
Viktor Korger (W iktor),
Kaspar Klimovič (Klimowitsch),
Franc Kautni (Franz Kautny),
Kurt Kajlvic (Keilwitz),
Eduard Krebsbah (Krebsbach),
A nton Kaufman (Kaufm ann),
Paul Kajzer (Kaiser),
Ferdinand Lapert (L äppert),
Jozef Leb (Leeb),
Julius Ludolf,
Jozef M ajer (M ayer),
Vilhelm М ак (W ilhelm Mack),

261
V. Saharov, n. d., 184-187.
262
J. Laffitte, n. d., 381.
263
H. M aršalek, n. d., 207.
264
AM M P/19/7.

297
 Erih M isner (Erich M iesner),
Emil M iler (M ueller),
Vilhelm M iler (Wilhelm Mueller),
R udolf Mincak (Mynzak),
Jozef Niderm ajer (Nidermayer),
Vincenc Noel (Vinzenz Nohel),
H erm an Pribil (H erm ann Pribyll),
Teofil Pribel (Theophil Priebel),
Jozef Rigler (Riegler),
Adolf Rutka,
Tom as Zigmund (Thomas Sigmund),
Karl Štruler (Struller),
O to Štrigl (O tto Striegl),
A ndreas Trum ,
Leopold Trauner,
Vili Jobst (Willy Jobst),
Erih Vasicki (Erich Wasicky),
V aldem ar V olter (W olter),
Adolf C uter (Z utter),
Viktor
V I M U l Coler (Zoller),
Jy
Špaceneger (Spatzennegger).

Generalna optužba je glasila: povreda zakona i ratnih konven-

cija.
Optuženi su Vojnom sudu upućeni na pretres koji će trajati
do 29. marta 1946. godine - navedeno je u sudskom protokolu, pot-
pisanom od pukovnika Tomasa Robinsona.
Za ovo sudenje optužnicu je podnela i Jugoslovenska komisija
pri USFER-u u Vizbadenu. Iskazi svedoka odnosili su se na esesov-
ce: dr Helmuta Fetera, Jozefa Nidermajera, Andreasa Truma i Au­
gusta Ajgrubera, kao i Franca Kautnia - štubeltestera 17. bloka. Ta­
ko je dr Feteru stavljeno na teret ubrizgavanje benzina u vene za-
točenika, Nidermajeru upotreba brahijalne sile, a Trum - »koga ni­
je dotakao, toga nije ubio...«.265
Tok sudenja i iskaze optuženih prikazao je Vincenco Papale-
tera u posebnoj knjizi.266 Ovde će biti prenet samo deo iskaza dr
Krebsbaha, koji razobličava svu monstruoznost nacističkih le-
kara-zločinaca. Na pitanje tužioca, da li je imao nalog da usmrti
nesposobne za život, Krebsbah je odgovorio: »Da, imao sam nalog
za usmrćivanje ljudi te vrste, ako bih procenio da će njima biti op-
terećena država«. A na primedbu, da se tu konačno radilo о ljudi-
ma, koji su imali nesreću da budu zatočenici ili od prirode une-
srećeni - usledio je odgovor: »Sa ljudima je kao i sa životinjama.
One koje dolaze zakržljale na svet, ili su nesposobne za život, bivaju
ubijene odmah nakon rodenja. To je, iz humanih razloga, trebalo
265 Arhiv V. 1.1, reg. br. 8/1-70/F, k. 316.
266 Vincenco у Luigi Pappalettera, Los S. S. tienen la palabra, Barcelona, 1969.

298
činiti i sa ljudima, kako bi se sprečile mnoge nesreće i nevolje« - iz-
neo je svoje »nazore« čovek koji je položio Hipokratovu zakletvu.
Drugi mauthauzenski proces održan je, takođe, u Dahauu,
septembra 1946. godine.267 Optužnica je podignuta protiv 55 rat-
nih zločinaca uz napomenu - datu u materijalu - da su imena sa-
opštena telefonom, te da su moguće greške.

Glavni logor Mauthauzen:

Berens Petar (Bärens Peter), blokeltester, Bolhorst Hajnc (Bol-
lhorst Heinz), raportfirer, Bloj Gustav (Bloy), Hajder Johan (Haider
Johann), kancelarija zatočeničkog logora, Filgraf (Fiihlgraf), blokfi-
rer, Girtes (Giirtes), Romel (Rommel), blokfirer u zatvoru, Kerner
Eduard (Körner), političko odeljenje, Koržonski (Korszonsky), ko-
mandofirer, Kriger Valter (Krüger Walter), političko odeljenje, Bulef
Vili (Bullef Willi), oružarnica, Puruker (Purucker), SS-kuhinja, Šin-
dhauer (Schindhauer), služba identifikacije, Šliber Paul (Schlüber),
političko odeljenje, Zajdl Maks (Seidl Max), političko odeljenje,
Straus Ksaver (Strauss Xaver) rukovodilac ekonomije, Vajze Rihard
(Weise Richard), raport i arbajtsdinstfirer, Vlocka (Wloska), maga-
cioner, Vinkler Mihail (Winkler Michail), bunker i raportfirer.

Guzen I:
Gril Vilhelm (Grill Wilhelm), Hajsig Alfons (Heisig Alfons),
Kirhner Kurt (Kirchner), Kluge Herman (Hermann), Obermajer
Hans (Obermayer), Šitauf Erih (Schütauf Erich), Vesen (Wessen),
banfirer stražarnice, Feter Helmut (Vetter), lekar.

Guzen II:
Bern Vilhelm (Böhm Wilhelm), Šlajher Karl (Schleicher),
Miler Vilhelm (Müller Wilhelm), Krauš Maks (Krausch Max), Pe-
rutka Aleks (Alex), Šolc Franc (Scholz Franz).
267 AMM P/19/9.

299
 Štajer:
Marsvald Vili (Marswald Willi), Hes (Hoes), Kaufeid, Oto
Kurt (Otto).

Ebenzee:
Kobilke Rotar (Rothar), Lukan Jozef, Ber Alojz (Beer Alois),
Gis Franc (Giess Franz), Lajbl Jozef (Leibei).

Viner Nojdorf:

Lam R udolf (Lamm), Mičke (M itske), Šmucler Kurt

(Schmutzler).

Hinterbril:
Gajsler Ferdinand (Gaisler), Ginter Ludvig (Günther), Leh-
ner Anton (Lechner), Kavela Franc (Kawela).

Pegau:
Kliman Vilhelm (Wilhelm), Mirof Fric (Miroff Fritz), Noki
Eugen (Nocky), Riken Paul (Ricken), Ricinger (Rützinger).

Treći dahauski proces voden je protiv četrnaestorice SS-pri-

padnika podlogora Viner Nojdorf, na čelu s komandantom Kurtom
Smuclerom.268
Medu četrnaestoricom optuženih nalazili su se:
V • V t

Kurt Smucler (Schmutzler), SS-hauptsturmfirer, Herman Stir

(Hermann Stier), komandant obezbedenja u logoru, Rudolf Lam
(Lamm), SS-šarfirer i raportfirer, Karl Tunke (Thunke), SS-šarfi-
rer i blokfirer, Alojz Helrigl (Alois Höllriegel), SS-šarfirer i blokfi-
rer, Karl Nicke (Nitschke), SS-hundefirer, Grener (Gröner), SS-
268 AMM/B 49/1.

300
hundefirer, Kunert (Kuhnert), SS-hundefirer, Oto Šrader (Otto
Schrader), oberfeldvebel, Karl Raaš (Raasch), SS-oberšarfirer,
Dura, SS-hundefirer, Peter Frut (Fruth), zatočenik, Feliks Iglesias
(Felix), Španac, zatočenik, Vilhelm Lenert (Wilhelm Lehnert), SS-
šarfirer i blokfirer.
Zatočenici Frut i Iglesias nisu bili direktno vezani za nojdor-
fski proces, već su im pripisana neka zlodela u KLM.
Nojdorfski proces je, posle priprema vise od godinu i po dana,
počeo 17. aprila 1947. godine. I dok je mauthauzenski proces sa 61
optuženim trajao 44, viner-nojdorfski se protegao na 63 dana. Iz
materijala AMM ne vidi se ishod sudenja.
Drugog juna 1947, održano je sudenje SS-pripadnicima p o ­
dlogora Ebenzee: Hansu Gajgerjohu, SS-lekaru, Emilu Ojleru, Ste-
fanu Krausu, Matiasu Majeru, Karlu Pertiniu, Paulu Dajsteru,
Maksu Gruciu, Paulu Rozentalu, Otu Siferu, Albertu Vineru i
Maksu Kremeru.269Poslednji pomenuti, Kremer, bio je osuden na
20 godina zatvora, ali je pomilovan posle sedam godina.
Petnaestog jula 1966. godine, u Kelnu je započelo suđenje
Karlu Šulcu (Schulz) i Antonu Štrajtvizeru (Streitwiezer). Šulc je,
od 1. septembra 1939. do 3. maja 1945, bio rukovodilac političkog
odeljenja KLM i njegovih podlogora. Optužnica je brojala dvadeset
tačaka. Izmedu ostalog, Šulc je terećen za umorstvo 48 jugosloven­
skih zatočenika (medu njima četiri žene) 20. aprila 1945. godine.
Štrajtvizer se, od 27.11.1938. do 8.4.1945, nalazio u KLM i podlo-
gorima Guzen I, Vin-Florisdorf i Vin-Medling. Zbog njegovog
brižljivog oblačenja logoraši su ga zvali »Elegantni Toni«. No, taj
spolja ugladeniToni bio je jedan od najbrutalnijih SS-pripadnika u
KL Mauthauzen.270
Četvrtog aprila 1972. godine, otpočeo je u Lincu proces protiv
Hansa Gogla, SS-untersarfirera. Medu zatočenicima pratio ga je
glas ubojice. Posle rata, Gogl se pritajio i, čak, otvorio je časovničar-
sku radnju. Svoja zlodela vršio je u glavnom logoru i podlogoru
269 AMM/B 5/41.
270 AM M /P 19/26.

301
Ebenzee. Jedan od svedoka nije se mogao uzdržati^ a da ne dobaci:
»Gospodine Gogl, imate sreće da ste još uvek živi!« 1(Iz materijala
se ne vidi kakva je presuda izrečena Goglu.)
U sredu, 14. novembra 1972. godine, pred sud u Memingenu
izveden je Anton Ganc, bivši komandant Ebenzea. Optuženica ga
je teretila za 13 ubistava i pokušaj umorstva 15.000 zatocenika 5.
maja 1945. godine. Anton Ganc je osuden na doživotni zatvor. U
obrazloženju sud konstatuje da su za optuženog zatocenici bili »ni-
ko i ništa« (ublažen prevod izraza: »der Dreck und das Nichts«), ko­
je je tukao i usmrćivao u svakoj prilici.272
Francuski internirci koji su se - posle oslobodenja iz Ljubelja
- priključili Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije dali su dopri-
nos hvatanju izvesnog broja logorskih mučitelja. Tako su pronašli
u Koruškoj: komandanta logora Vinklera, lekara dr Ramsauera,
šefa severnog dela logora Briezkeja i neke druge logorske moćnike
i predali ih savezničkom sudu. Komandant Vinkler je osuden na
smrt vešanjem, Briezke na smrt streljanjem, a dr Ramsauer na
doživotnu robiju. Ostali su dobili manje kazne.

271 AM M /P 19/36.

272 AM M /P 19/40.

273 F. Šušterčič, UPodljubelju, M em ento, Ljubelj, 10.9.1972.

 HISTORIA MAGISTRA VITAE

Veliki Kartago je vodio tri rata: bio je još moćan

posle prvog, još nastanjiv posle drugog i ne više
pronalažljiv nakon trećeg.
Bertold Breht

Istorija čovečanstva ispunjena je brojnim oružanim sukobima

između ljudi, naroda i država. Ratovalo se zbog tvrdava, zbog luka
i prevlasti na morima, prirodnih i industrijskih dobara, zbog politike
kolonijalizma i mnoštva drugih uzroka i povoda. Ratova je bilo ma-
lih i velikih po broju učesnika i žrtvama. Jedni su bili kratkotrajni,
drugi su se protezali trideset, pa i stotinu godina. Zbog njihovih ciljeva,
pojedini ratovi su nazivani osvajačkim, neki su, opet, kvalifikovani
kao odbrambeni i pravedni.
Tokom drugog svetskog rata, u ime »rasne čistote«, vršeno je
totalno fizičko istrebljenje čitavih etničkih grupa i naroda. Naci-
stički koncentracioni logori prekrili su Evropu kao gljive posle kiše.
Princip vođe postao je neprikosnoveno pravilo organizacije i delo-
vanja nacističkih državnih i drugih organa i institucija. »Ja Vam
kažem, kad to Firer želi, onda su dva i dva pet« - rekao je Herman
Gering nemačkom ministru finansija Šahtu.
Milioni ljudi stradali su tokom drugog svetskog rata u naci-
stičkim logorima smrti. Umirali su bolnije i stravičnije od ratnika na
bojnim poljima. Oni nisu ginuli u vatrenim okršajima, već su uništa-
vani robovskim radom i drobljeni u »mlinovima za kosti«. Umirali
su danima i mesecima, gledajući neprekidno u lice smrti. Umirali
su u stalnom zagrljaju najmonstruoznijih sprava za uništenje, ali sa
prkosom i ponosom. Da bi se stvorio »životni prostor« za Hitlerov
Treći rajh, moralo je nestati vise miliona stanovnika okupiranih
oblasti. To se posebno odnosilo na Slovene, pa i Jugoslaviju, preko
čije je teritorije trasiran nemački »prodor na Istok«.
Jedanaestog marta 1938. godine, oko sto dvadeset pet hiljada
vojnika Vermahta nesmetano je prešlo austrijsku granicu. U razdo-

303
blju između 1938. i 1945. godine, koncentracioni logor Mauthau­
zen, na tlu Austrije, sejao je strah i užas. Kao jedini nacistički logor
najteže, treće kategorije, postao je sinonim smrti i grozomornih
mučenja.
U drugom svetskom ratu ukupno je poginulo trideset devet
miliona i tri stotine hiljada civilnih i vojnih lica. Jugoslavia se po
broju žrtava (1,700.000 ili 10,8%), nalazi na trećem mestu - odmah
iza Sovjetskog Saveza i Poljske. Gotovo trećinu stradalih, u periodu
1939-1941, čine zatočenici nacističkih koncentracionih logora.
Nacionalsocijalizam je vojnički poražen u drugom svetskom
ratu. Ali, to nije značilo i definitivan kraj njegove ideologije. Milioni
nemačkih gradana su se jednostavno pravdali da ništa nisu znali о
zločinima »nacističkih grenadira«. Jedino je veliki nemački pisac
Bertold Breht, napisao gorku istinu koja je uklesana na spomeniku,
sada već bivše Demokratske Republike Nemačke, u Memorijalnom
kompleksu Mauthauzena: »O nemačka, tužna mati, zašto su te tvoji
sinovi osramotili, pa sada sediš medu narodima, da te ismejavaju ili
te se boje«.
Reči velikog pisca kao da nisu naišle na potpun odjek u
najširoj javnosti. U pojedinim krugovima Nemačke, ali i drugih ze­
malja, ubrzo su se javile dve, koliko konstruisane toliko i zlonamer-
ne, teze. Lansirale su ih, razume se, poražene snage u drugom svet­
skom ratu.
Prema prvom stanovištu, koncentracioni logori nisu bili ni-
kakve kuće smrti, kako se to prikazuje u javnosti. Čak, negira se i
postojanje krematorijuma, a vidljivi dimnjaci nalazili su se, navod-
no, na pećnicama za pečenje hleba. Tamo, pak, gde nisu blagovre-
meno uklonjeni ovakvi uredaji, hladno se tvrdi da je u logoru, kao
i u svakom većem gradu, morao postojati krematorijum za spalji-
vanje mrtvih. Pri tome se dodaje, da su u njima spaljivana tela ne
samo zatočenika, već i njihovih čuvara. A za dokumentarne fotose
sa gomilama mrtvih, cinički se konstatuje da su to samo »statisti«,
postavljeni od savezničkih jedinica, radi snimanja unapred režira-
nih prizora.
Iz prethodno rečenog, izbija sasvim prozirna namera. Negi-
ranjem postojanja gasnih komora i krematorijumskih peći u logo-

304
rima, dolazi se do silogizma: »ako nisu postojali krematorijumi,
znači da nije bilo ni zločina; a ako nije bilo zločina, nema ni njihovih
izvršilaca.«
Pobornici jednog drugačijeg gledišta ne poriču stvarnu ulogu
konclogora, ali drastično minimiziraju u njima počinjene zločine.
Osim toga, veoma brzo posle završetka drugog svetskog rata, javile
su se inicijative za donošenja zakonskih propisa о zastarevanju rat-
nih zločina. Do toga ipak nije došlo, možda najviše zahvaljujući
međunarodnim logorskim komitetima, koji su se glasno i odlučno
suprotstavili takvom činu. Poslednjih godina, sve vise se pledira da
ratne zločine treba već jednom prekriti velom zaborava. Potežu se
i humanistička »načela«, da su nekadašnji ratni zločinci sada ljudi
u dubokoj starosti, zbog čega ih treba osloboditi kažnjavanja i »od-
mazde«.
Odgovor na prvo pitanje pružio je Memorijalni muzej D a­
hau na čijem ulazu stoji: »Ko želi da se žrtve zaborave, taj želi da
se one ponovc«. А о glcdanju na ratne zločine sa današnje vre-
menske distance, ne može se prenebreći obrazloženje dr Simona
Vizentala, najdoslednijeg progonitelja nacističkih ratnih zločina-
ca. Na upućeno mu pitanje - zbog čega i dalje progoni ratne
zločince, kad su tovećsasvim stari ljudi -d a o jesasvim adekvatan
odgovor. Po njegovim rečima, on ne proganja stare ljude, već
ostarele zločince. To čini radi toga, da svi bivši, ali i potencijalni
zločinci ove vrste moraju računati kako će ih kad-tad stići kazna
za počinjena nedela.
Medutim, ako bi se za stanje u nacističkim koncentracionim
logorima okrivio čitav nemački narod, bila bi to ozbiljna zabluda i
nepravda. Mnogi nemački antifašisti bili su, zapravo, prve žrtve
koncentracionih logora i prošli su kroz dimnjake njihovih krema-
torijuma.
Dvadeseti vek bio je prepun burnih i dramatičnih istorijskih
zbivanja. Pored niza sukoba na užim područjima, u njemu su se odi-
grala i dva svetska rata, čiji su recidivi još uvek prisutni u savreme-
nom društvu. Ali, razloga za spokojstvo nema ni kada su u pitanju
sadašnjost i budućnost ljudskog roda. Mržnja i sadizam koji egzisti-
raju u svetu prete da uvuku čovečanstvo u novi pakao. U tom

305
slučaju, mogla bi ga zadesiti kob jedne Kartagine ili neke druge,
zauvek, iščezle zemlje. Stoga, ne treba nikada smetnuti s uma opo-
menu velikog naučnika i humaniste Luja Pastera: »Ako čovečanstvo
ne uništi rat - rat će uništiti čovečanstvo«.

306
 IZVORI I LITERATURA

U radu na monografiji о koncentracionom logoru Mauthau­

zen korišćena je građa različite provenijencije: od arhivskih i drugih
dokumenata - preko literature, štampe i periodike - do sećanja ak-
tera i savremenika događaja. Dok se za domaće izvore može kon-
statovati da su istraženi u značajnom opsegu, uvid u inostranu do-
kumentaciju bio je drastično limitiran nedostatkom finansijskih
sredstava. Preciznije rečeno, od svih projektom predviđenih
istraživanja van naše zemlje - autoru je omogućeno jedino šestod-
nevno pregledavanje dela dokumentacije logora Mauthauzen, koja
se nalazi u Varšavi. Ako se ima u vidu da je Mauthauzen bio veliki
internacionalni logor - nije teško pretpostaviti s kakvim se
teškoćama suočavao autor monografije zbog nemogućnosti ko-
rišćenja primarnih istorijskih izvora. Hendikep je bio utoliko veći,
što se u našoj zemlji gotovo na prste mogu izbrojati objavljene ino-
strane publikacije о nacističkim koncentracionim logorima.

Arhivska građa

Dokumentarna grada о koncentracionim logorima u našoj

zemlji nije objavljivana ni u kom vidu. To bi zasad praktično bilo
i neizvodljivo s obzirom da postojeći fondovi i zbirke nisu ni
sredeni po arhivističkim principima. Inače, najveći i najznačajniji
deo grade, sa tematikom о kojoj je ovde reč, nalazi se u Srbiji i
Sloveniji, a delimično i u Hrvatskoj. S obzirom da u nas nisu
striktno izvršena razgraničenja izmedu arhivskih i muzejskih
ustanova, to se neretko arhivski dokumenti nalaze u vlasništvu
zavičajnih i drugih muzeja.

307
 Najobimniji i najznačajniji deo dokumentarne grade о logoru
Mauthauzen nalazi se u tri arhivske ustanove na teritoriji Srbije:
Istorijskom arhivu Beograda, Arhivu Srbije i Arhivu Jugoslavije.
Manji deo dokumentacije čuva se u Vojnoistorijskom institu i Mu-
zeju revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije. Osim toga, ne treba
prenebreći Službu traženja jugoslovenskog Crvenog krsta, koja
sadrži najkompletniju evidenciju bivših logorskih zatočenika.
Bez dvoumljenja se može konstatovati da najvredniju gradu
о KL Mauthauzen sadrži fond BdS (skradenica od »Befehlshaber
der Sicherheitspolizei und des Sicherheitsdienst« - Zapovednik po­
licije bezbednosti i službe sigurnosti za Srbiju), koji se čuva u Isto­
rijskom arhivu Beograda. Dokumentacija se sastoji od dosijea
hapšenih lica od nemačkih policijskih organa i smeštena je u dve
stotine kutija koje zapremaju dvadeset dužnih metara. Dokumenti
su na nemačkom, ali je najveći deo preveden na srpskohrvatski je-
zik. Sastavni deo ove dokumentacije čini kartoteka lica koja se po-
minju u dosijeima. Prava je šteta što je fond nekompletan, pa, sa-
mim tim, ne pruža potpunu sliku represivnih mera okupatora u
Srbiji. Inače, u njemu se, izmedu ostalog, nalaze naredbe za hapšenja,
spiskovi manjih i većih grupa zatvorenika, kvalifikacije njihovih
»krivica« i odluke о upućivanju pojedinaca i grupa u KL Mauthau­
zen. Posebno je značajna korespondencija izmedu BdS i uprave lo­
gora Mauthauzen, koja, pored ostalog, sadrži nekoliko stotina te-
legrama о smrti pojedinih zatočenika.
Originalne knjige Banjičkog logora, koje se, takode, nalaze u
Istorijskom arhivu Beograda, uglavnom pružaju informacije о in-
terniranju pojedinih zatočenika u Mauthauzen i druge nacističke
logore širom Evrope. Najzad, tu je i fond beogradske Specijalne po­
licije iz koga se može sagledati stepenovanje »krivice« zatocenika,
a ponegde i konstatacije о interniranju pojedinaca u koncentracio­
ne logore van naše zemlje.
Arhiv Srbije čuva gradu »Vojnog generalnog guvernmana za
Srbiju (1915-1918)« - nezaobilazan izvor za osvetljavanje logora
ratnih zarobljenika i civilnih interniraca u Mauthauzenu i obližnjem
Ašahu za vreme prvog svetskog rata. Pored pojedinih naredbi oku-
pacionih vlasti u Srbiji, ovaj Fond sadrži razne izveštaje о broju in-

308
terniranih lica, molbe za puštanje na slobodu, poternice za logor-
skim beguncima i drugo.
U Arhivu Jugoslavije, za našu temu, najznačajniji su fond
Državne komisije za utvrdivanje zločina okupatora i njegovih po-
magača i dokumentacija Ureda za zaštitu imovine jugoslovenskih
gradana u inostranstvu.
Fond Komisije za ratne zločine sadrži veći broj iskaza bivših
zatocenika Mauathauzena о zlodelima logorskih upravljača. Ova
svedočenja poslužila su kao podloga nadležnim jugoslovenskim or-
ganima za podizanje optužnica protiv pojedinih esesovskih dželata
i mučitelja u ovom zloglasnom logoru.
Dokumentacija о vivoeksperimentima (nastala iz delatnosti
Ureda za zaštitu imovine jugoslovenskih gradana u inostranstvu)
nalazi se - sa stanovišta arhivistike - u potpuno nesredenom stanju.
U Arhivu Jugoslavije mogao se dobiti jedino, grafitnom olovkom
ispisan, spisak blizu tri i po hiljade prezimena i imena podnosilaca
zahteva, bez ikakvih drugih podataka. Zahvaljujući okolnosti da
kao bivši zatočenik poznaje znatan broj svojih sapatnika, autor je
izdvojio oko osamdeset dosijea - što čini osminu podnetih zahteva
za obeštećenje iz Mauthauzena (ukupno oko 600). Proučavanje ove
grade (koja sadrži obrazloženja podnosilaca zahteva i zaključke
stručne lekarske komisije), pruža dovoljno mogućnosti za izvlačenje
neophodnih zaključaka i ocena.
Na području Slovenije dokumentarna grada о KL Mauthau­
zen uglavnom se nalazi u muzejskim ustanovama u Ljubljani, Be-
gunju, Kranju, Mariboru i nekim drugim mestima. U arhivu Muzeja
revolucije Slovenije (Ljubljana), pored sećanja bivših zatocenika,
pažnju privlači materijal vezan za period neposredno posle oslo-
bodenja zatočenika Mauthauzena. Tu se nalaze transportne liste
repatriraca, sastavi Medunarodnog logorskog komiteta i Jugoslo­
venskog narodnog odbora, telegram maršalu Jugoslavije Titu, lista
zvanične delegacije upućene za domovinu, tekstovi pozdravnih go-
vora logorašima iz drugih zemalja i si. U istom Muzeju postoji i fo-
toteka snimaka glavnog logora i pojedinih njegovih podlogora, kao
i prizora iz života i rada zatočenika. U arhivu Inštituta za zgodovino
delavskega gibanja tek su vršene pripreme za obradu tematike ve-

309
zane za nacističke zatvore i logore. U Muzeju narodne osvoboditve
u Mariboru, pored manjeg broja dokumenata, čuvaju se originalni
logorski crteži slovenačkog slikara i grafičara Jožeta Polajnka.
U arhivu Muzeja revolucije Hrvatske u Zagrebu smeštena je,
po izvornosti, najvrednija grada о KL Mauthauzen. Radi se, naime,
о delu originalne arhive Ebenzea - drugog po broju zatočenika po­
dlogora Mauthauzena. Gradu je u zemlju doneo Hrvoje Macano-
vić, bivši zatočenik i clan Medunarodnog logorskog komiteta Eben­
zea. Uz ovu dokumentaciju, Macanović je ostavio kraće komentare i
objašnjenja, s obzirom da ju je detaljno proučio, jer se pojavio kao sve-
dok na sudenju Gancu, poslednjem komandantu logora Ebenzee.
Svu naznačenu arhivsku i drugu dokumentarnu gradu autor
monografije о KL Mauthauzen, razume se, pregledao je i proučio
u potpunosti.
Kada je u pitanju dokumentacija van naše zemlje, neophodno
je najpre konstatovati da KL Mauthauzen spada medu malobrojne
logore о kojima je sačuvan najveći deo izvorne grade.
Dokumentacija о logoru Mauthauzen rasuta je po čitavoj
Evropi, a delom i u Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji,
Kanadi, pa i Izraelu. I kada ne bi postojale materijalne i druge pre-
preke, jedan autor teško bi mogao stići da pregleda svu relevantnu
gradu. Postoji, medutim, povoljna okolnost da je najveći deo posto-
jeće dokumentacije (pretežno u kopijama) koncentrisan u dvema
institucijama.
Služba traženja Medunarodnog Crvenog krsta, sa sedištem u
nemačkom gradiću Arolsenu, pribavila je mahom kopije svih doku­
menata koji mogu da posluže njenoj ulozi. Međutim, na korišćenje
ove grade od strane istoričara i drugih istraživača stavljen je embar­
go. Takav stav se obrazlaže argumentima da ta grada služi isključivo
za humanitarne svrhe, odnosno pružanje pomoći žrtvama rata u
ostvarivanju njihovih egzistencijalnih prava. Od toga su jedino izu-
zimane organizacije iz zemalja koje imaju svoje predstavnike u
upravnom odboru ove Službe. Zbog tvrdog stava Službe traženja,
bez rezultata su ostali pokušaji Instituta za savremenu istoriju da
autorima monografija о KL Mauthauzen i о logorima u Norveškoj
omogući istraživanje grade u toj ustanovi.

310
 Drugi dokumentacioni centar predstavlja Arhiv Muzeja Mau­
thauzen u Beču (smešten u austrijskom Ministarstvu unutrašnjih
poslova, pod čijom je ingerencijom i memorijalni kompleks neka-
dašnjeg logora Mauthauzen). Do njegovog stvaranja došlo je na sle-
deći način.
Početkom šezdesetih godina, Medunarodni komitet logora
Mauthauzen (kao prirodni sledbenik ratne ilegalne organizacije)
inicirao je dve aktivnosti. Gotovo paralelno otpočele su pripreme
za stvaranje memorijalnog muzeja u ambijentalnom logorskom
prostoru i formiran je redakcioni odbor za izradu medunarodne pu-
blikacije о KL Mauthauzen. Redakciju su sačinjavali: Česi - Artur
London i Vaclav Berdih, Austrijanac Hans Maršalek i Jugosloven
Miodrag Milić. Redakcija je utvrdila globalnu koncepciju publika-
cije i operativni plan, ali su, ubrzo, iskrsle ozbiljne teškoće u prak-
tičnom radu. Četiri člana redakcionog odbora bili su iz triju zemalia,
što je onemogućavalo njegovu efikasnost, a uz to iziskivalo i znatne
materijalne izdatke. Rešenje je nađcno u rasformiranju rcd?kcio-
nog odbora i poveravanju čitavog posla jednom od članova - Au-
strijancu Maršaleku. Pošto je izdejstvovano da rad na monografiji
Maršaleku postane redovna radna obaveza u resornom ministar­
stvu, posao je krenuo bržim tempom. Zahvaljujući velikom zalaganju
i upornosti Maršaleka, sakupljeno je preko osamnaest hiljada
sećanja i dokumenata koji su poslužili kako za izradu publikacije,
tako i za uredenje logorskog muzeja. Važno je napomenuti da je
Maršalek došao i do dela grade iz dokumentacionog centra u Arol-
senu.
Izučavanje grade Arhiva Muzeja Mauthauzen bilo je, takode,
predvideno istraživačkim programom autora monografije о Jugo­
slovenima u KL Mauthauzen. Na žalost, Institut za savremenu isto-
riju kao nosilac projekta - nije mogao da obezbedi potrebna finan-
sijska sredstva za realizaciju ovog dela projekta.
Konačno je kao poslednji izvor grade preostao deo logorske
arhive, koji se čuva u Varšavi - u okviru fonda Kcmisije za ratne
zločine okupatora u Poljskoj. Та dokumentacija, uglavnom, sadrži
liste zatočenika po vremenu dolaska (nekompletne), njihovu frek-
venciju iz logora u logor, izveštaje о bekstvima pojedinaca i neke od

311
naredaba nadležnih upravnih organa. Grada je količinski dosta
obimna i za njenu temeljniju obradu bilo bi potrebno najmanje ne­
koliko meseci rada. Medutim, zahvaljujući predusretljivosti odgo-
vornih lica, mikrofilmovana je celokupna dokumentacija koju je au-
tor izdvojio u brzopoteznom pregledu. Osim toga, u Muzeju logora
Aušvic nalaze se dve kartoteke zatočenika KL Mauthauzen sa šez-
deset i pet hiljada jedinica. No njihovo korišćenje nije neophodno,
s obzirom da se takvi podaci mogu naći i u Službi traženja jugoslo­
venskog Crvenog krsta.
Nastojeći da koliko-toliko popuni praznine u izvornoj gradi,
autor monografije о Jugoslovenima u KL Mauthauzen prihvatio je
ponudenu saradnju s austrijskim istoričarom Florianom Frojndom
(Freund), saradnikom Instituta za savremenu istoriju u Beču, koji
je pripremao studiju о podlogoru Mauthauzena - Ebenzeu. Tako
je, na bazi razmene, dobijen i deo grade iz Arhiva Muzeja Mauthauzen.
Izbor te dokumentacije izvršio je Frojnd lično, a izradu kseroks-kopija
finansirao sopstvenim sredstvima - zbog čega mu autor duguje posebnu
zahvalnosL

Literatura i štampa

Literalura (u širem smislu) о nacističkim zatvorima i koncen-

tracionim logorima zauzima zapaženo mesto u evropskoj izda-
vačkoj produkciji. Žanrovski je dosta raznovrsna i kreće se u okvi-
rima od memoarskih kazivanja do naučnih studija. Tu i tamo, javlja-
ju se prozni ili poetski literarni radovi zasnovani na istinitim do-
gadajima, a pojedini autori su se ogledali i u likovnom izrazu (slike
i crteži). Pri pokušaju vrednovanja objavljenih dela, možda bi se pri-
mat mogao dati onima koja naučnom metodologijom obraduju po-
jedine aspekte naznačene tematike, kao što su:
- uloga i razvoj fašističkih koncentracionih logora;
- psihologija i etika nacionalsocijalizma;
- nacionalsocijalistički zločini nasilja;
- eutanazija i uništavanje »manje vrednih« ljudskih bića;
- koncentracioni logori u ekonomiji hitlerovskog Rajha;
- pokret otpora u nacističkim koncentracionim logorima;

312
 - medicinsko-psihološke opservacije dugodišnjeg boravka u
. koncentracionim logorima;
-hitlerovski koncentracioni logori kao problem meduna­
rodnog prava, itd...
Medunarodna bibliografija nacističkih koncentracionih logo­
ra (1933-1976), autora Vande Kiedrzinske (Wanda Kiedrzynska)
- objavljena u Biltenu Glavne komisije za istraživanje hitlerovskih
zločina u Poljskoj (XXX - 1981) - pruža uvid u literarno-publici-
stički opus na ovu temu 25 zemalja. U njoj su zastupljeni: Belgija,
Bugarska, Danska, SR Nemačka, DR Nemačka, Engleska, Francu­
ska, Holandija, Izrael, Italija, Jugoslavija, Luksemburg, Meksiko,
Norveška, Austrija, Poljska, Portugalija, Rumunija, Švedska, Švaj-
carska, Španija, Cehoslovačka, Madarska, Sovjetski Savez, Sjedin-
jene Države. To je specijalizovana bibliografija selektivnog karak-
tera. Ona obuhvata naučne radove, zbirke dokumenata, dnevnike
i memoare, romane, logorske pesme i u logoru nastalu prozu, crteže
i drugo. Bibliografija sadrži ukupno 3479 jedinica о raznim zatvo-
rima i logorima.
Na logor Mauthauzen odnosi se 255 bibliografskih jedinica.
Njihov pregled po zemljama bio bi slededi:
Poljska 59
Francuska 58
Italija 25
Austrija 24
SR Nemačka 23
Sovjetski Savez 16
Čehoslovačka 13
Engleska 11
Jugoslavija 9
M adarska 9
Luksemburg 4
Švajcarska 2
D R Nemačka 1
Holandija 1
Belgija 1
Svedska 1
Norveška 1

313
 Teško je verovati da postoji neka bibliografija koja je obuh-
vatila dalju literarnu produkciju do današnjih dana. Ali, sa sigur-
nošću može se tvrditi da ova tema još uvek privlači pažnju istoričara,
publicista i literata. Tako se, na primer, broj objavljenih publikacija
о KL Mauthauzen u Jugoslaviji od 9 popeo na 15, što znači da se
pojavilo 6 novih knjiga u odnosu na posmatrani period. Slično je
stanje, bez sumnje, i u drugim zemljama.
Iz prikazanog teritorijalnog rasporeda lako se uočava da bro-
jem izdanja prednjače Poljska i Francuska, a prate ih Italija, Austri-
ja i SR Nemačka. Jugoslavia zauzima srednju poziciju. Neka autoru
ovog teksta bude dopušteno da iznese sopstveno mišljenje о tome
šta je uslovilo ovakve odnose.
Poljaci su u KL Mauthauzen bili najbrojnije zastupljena naci-
ja. Medu njima je postojao veliki broj intelektualaca i visoko obra-
zovanih ljudi. Ne mali broj Poljaka vladao je dobro nemačkim jezi-
kom, pa su zauzimali i neke značajne funkcije u zatočeničkoj sa-
moupravi, što im je omogućavalo da bliže upoznaju mnoga složena
logorska zbivanja. Shvatajući značaj istorijske grade, Poljaci su po­
sle oslobodenja odneli deo sačuvane logorske arhive u svoju zemlju.
Najzad, Poljska komisija za utvrdivanje hitlerovskih zločina jedina
se još bavi ovom aktivnošću. To su bili samo neki od preduslova koji
su doprineli da interesovanje za obradu logorske tematike još ne
jenjava u ovoj zemlji.
Veliki broj Francuza, pre dovodenja u logor, aktivno je
učestvovao u ilegalnom pokretu otpora u svojoj zemlji, što je nasta-
vio i u novoj sredini. Njihova domovina znala je to da ceni i odala
im je zaslužena priznanja. Pored toga, svoju posleratnu organizaciju
proširili su članovima porodica i prijateljima logoraša Mauthauze­
na. U svom udruženju okupili su i Spance koji jedini po oslobodenju
dugo vremena nisu mogli da se vrate u domovinu. Iz te širine razvile
su se mnoge aktivnosti na kulturnom i drugim poljima, medu koji­
ma i izdavačka delatnost. Tako je u Francuskoj, na primer, jedna
publikacija о logoru dobila Gonkurovu nagradu, a druga je bila be­
stseier godine.
Izdavačka delatnost vezana za KL Mauthauzen na tlu Jugo­
slavije nije bila naročito plodna. Ipak, svojevrstan raritet predstavlja

314
brošura о logoru objavljena još u toku rata, na delu oslobođene te­
ritorije u Sloveniji. Za njom je u prvim posleratnim godinama svetlo
dana ugledalo još nekoliko priloga, objavljenih kao posebna izdanja
ili u zbirkama posvećenim nacističkim koncentracionim logorima.
Godine 1946, u Beogradu se pojavila prva publikacija šireg obima
autora Svete Živkovića »U Mauthauzenu«. Zatim su nastupile
»sušne godine«, da bi, negde početkom sedamdesetih, ponovo
oživela izdavačka delatnost na temu KL Mauthauzen. Javljaju se
publikacije novih autora: Miodraga Milića, Žarka Đorđevića, Mi-
loša Bajića, Zivana Bezića, Mate Utovića, Jožeta Polajnka, Dimi-
trija Kneževa. Zajednička je karakteristika svih publikacija о KL
Mauthauzen, da su njihovi autori, do jednog, bili zatocenici ovog lo­
gora. Stoga je razumljivo da one nose pečat autentičnog svedočan-
stva. Donekle se razlikuje »Mauthauzen« Mate Utovića, kao ba­
stard memoarsko-istoriografskog rada, jer se temelji na ličnim
doživljajima, ali i naknadnim saznanjima iz literature i drugih izvo-
ra. Monografije Miloša Bajića i Jožeta Polajnka, stvarnost Mau­
thauzena prikazuju svojim autentičnim crtežima, urađenim, uz ne
mali rizik, još za vreme boravka u logoru.
Na stranicama jugoslovenske štampe i periodike KL Mau­
thauzen najčešće se našao prilikom godišnjica oslobođenja njego-
vih zatočenika. Obično tekstove su pisali profesionalni saradnici
pojedinih listova, na osnovu kazivanja bivših logorskih zatočenika.
U njima ima izvesnog emotivnog naboja, ali često i dosta netačnosti,
zbog toga što se svako kazivanje prihvata bez ikakve provere. A po­
jedini logoraši, nešto zbog vremenske distance, a delom i zbog želje
da se nađu u »krupnom planu«, neretko »podešavaju« izvesne pri-
kaze ovim potrebama. To ni u kom slučaju ne znači da su tekstovi
ove vrste neupotrebljivi kao izvori za serioznije radove, već da im
treba prilaziti kritički i s neophodnom dozom opreznosti.

Memoarska grada

U prvim posleratnim godinama poklanjala se nešto veća

pažnja beleženju sećanja bivših zatocenika Mauthauzena, kao i dru-

315
gih nacističkih logora smrti. Ovim su se, uglavnom, bavile pojedine
arhivske i muzejske ustanove. Svoje uspomene pisali su sami logo-
raši ili su, pak, njihova kazivanja beležena stenografskim putem.
Organizatori ovih akcija nisu imali nekakvu posebno razrađenu me-
todologiju i uglavnom su prepuštali davaocima sećanja da iznesu
ono što smatraju važnim, po sopstvenoj proceni. Stoga je većina
sećanja dosta jednostrana i uglavnom se bavi naturalističkim opi-
som uslova života i stradanja logorskih zatočenika. Retko se mogu
zapaziti primeri altruizma i uzajamnog pomaganja, medunarodne
solidarnosti i vidova ilegalnog pokreta otpora - čega je i te kako bilo
u gotovo svim nacističkim logorima. Dobrim delom ovo je bilo i po-
sledica odnosa sredine prema bivšim logorašima. Za dokazivanje
svojstva borca NOR-a pred odredenim državnim organima, od njih
su traženi dokazi da su pripadali partijskoj organizaciji u logoru,
vršili krupne sabotaže i, maltene, posedovali lako i teško naoružanje.
A borba zatocenika prilagodavana je uslovima koji su vladali u lo­
gorima i imala je drugačije oblike od one van logorskih žica i zidina.
Ovoj strani logorskog života, tek u poslednje vreme, značajniju
pažnju poklanja Istorijski arhiv Beograda prilikom beleženja kazi­
vanja nekadašnjih zatocenika Mauthauzena i drugih logora.
U našoj zemlji ne postoji nekakav sumaran pregled broja da-
valaca sećanja i količine sakupljene memoarske grade. Prilozi izve-
snog broja logoraša objavljeni su u jugoslovenskom »Zborniku
sećanja i dokumenata«, a i u pojedinim republičkim publikacijama
i brošurama. Mnogi od njih pisani su od lica vičnih peru pa, pored
dokumentarne, imaju i odredenu literarnu vrednost. Ovo i zbog to­
ga što je pri njihovom izboru vršena brižljiva selekcija preko recen-
zenata i redakcionih odbora. Takvih radova nema previse, ali ne-
dostaje njihov celovit pregled. U svakom slučaju najviše ih je publi-
kovano u Sloveniji i Srbiji.

316
 PREGLED ČINOVA U ORGANIZACIJI SS

R ajhsfirer SS (Reichsführer SS) državni vođa SS (Himler)

SS-oberstgrupenfirer (SS-Oberstgruppenführer) general-pukovnik
SS-obergrupenfirer (SS-Obergruppenführer) general
SS-grupenfirer (SS-Gruppenfiihrer) general-lajtnant
SS-brigadefirer (SS-Brigadeführer) general-major
SS-oberfirer (SS-Oberführer) natpukovnik
SS-štandartenfirer (SS-Standartenführer) pukovnik
SS-oberšturm banfirer (SS-Obersturm bannführer) potpukovnik
SS-šlurinbanfirer (SS-Sturmbannführer) major
SS-hauptšturm firer (SS-Hauptsturm fiihrer) kapetan
SS-oberšturm firer (SS-Obersturm führer) poručnik
SS-unteršturm firer (SS-U ntersturm führer) potporučnik
SS-šturmšarfirer(SS-Sturm scharfiihrer) zastavnik
SS-hauptšarfirer (SS-Hauptscharführer) narednik vodnik
SS-oberšarfirer (SS-O berseharführer) viši narednik
SS-šarfirer (SS-Scharfiihrer) narednik
SS-unteršarfirer (SS-Unterscharführer) podnarednik
SS-rotenfirer (SS-R ottenführer) desetar
SS-šturm an (SS-Sturm ann) razvodnik
SS-m an (SS-M ann) redov

317
 SPISAK ZATOČENIKA MAUTHAUZENA*

Abdula Avdin 1904. Mamusin Aćimović Stojan 25.10.1900. Piperi

9355 um ro 13.1.1944.
Abdula Ramiz 19.5.1919. Vučitrn
106564 i 15710 um ro 24.4.1945.
Abidin Abdula 5.7.1904. 22806
umro 13.1.1944.
Abidović M ustafa 1924. Planje
Tešan 23142 otpušten 24.3.1944.
Abramović Dragoljub 6.7.1890.
Beograd
Acić Johann 17.1.1925. 45953
Aci* Sreten 23.12.1923. 13539
8.4.1943.
Acković Gojko 12.1.1903.
Г jdgorica 106602
Aćimović Dobrivoje 12.3.1925.
Popina 25339
Aćimović (Božin) Dragoljub
7.5.1926. Beograd 99801
Aćimović Milan 8.2.1899. Lipe
106601 umro 8.2.1945.
Aćimović Ratom ir 30.10.1912.
Pirot 28909 um ro 26.12.1943.
13537 umro 5.4.1943.
Adam Andrija 10.4.1918. Niš
136454 umro 22.4.1945.
Adamčić Johan 26.12.1921.
129693
A dam erak Vincenc 5.6.1885.
19450 umro 29.5.1943.
Adamersak Franc 11.1.1918.
19448
AdamerSak Josef 28.2.1888. 19449
um ro 6.1.1943.
Adami Gejza 27.11.1906.
premešten 29.1.1945.
Adamič (Ivana) Ivan 1899. Škrbini
um ro 4.12.1943.
Adamič Janez 26.12.1921. 129693
Adamič Leon 5.2.1920. Ljubljana
1090 i 108820 24.1.1945.
Adamić V asoN . 1910. Majkić
Japra 2619 12.11.1943.
Adamović (Velislava) Pavle
4.12.1919. Bobovo 25343
otpušten 12.11.1945.

*Spisak je sačinjen na osnovu dokum entacije četiri različita izvora, kako bi se, po mogućno-
sti, došlo do najpotpunijih podataka о zatočenicima. M edutim, jedan deo logorske doku­
mentacije uništen je od strane neprijatelja pred samo oslobodenje logora, što se vidi iz
prethodnog autorskog teksta. I pored toga mnogi podaci nedostaju, a moguće su i greške.
Pored imena i prezimena u spisku je sadržana godina i m esto rodenja, logorski broj i,
eventualno, datum sm rti ili otpuštanja iz logora. Spisak je uraden abecednim redom.

319
Adlešič Jožef 16.3.1910. Adlešiči
108821
Adlešić (Mihacla) Mihacl 1905.
Adlešiči umro 18.4.1945.
AdlcSič (Klcpić) Rudolf 5.4.1909.
umro 4.4.1945.
Adžialić Ago 25.9.1912. 23143
otpušten 17.2.1943.
Acvid Лопоје 6.5.1911. Tavanovac
4.1.1943.
Agacinski Stanislav 28.4.1905.
19451 umro 22.12.1942.
Agbaba Dušan 15.5.1906.
Slankamen 130216
Agić Đevad 28.7.1923. 137456
Agramović Vojin 16.7.1914. Stedin
99803 otpušten 24.8.1945.
Agrcđ Antun 30.1.1879. Blatno
27164 umro 20.11.1943.
Agrcš Franc 10.9.1922. Globoko
umro 16.9.1943.
Ahac(Alojz) Franc 8.9.1885.
Manija Reka 17539 8.1.1943.
Ahac Franc 5.9.1885. Pragmald
17538 um ro 8.1.1943.
Ahac Nikola 4.12.1896. 15268
Ahačić Pavel 19.6.1918. Tržič
113845
Ahilin Alojzij 2.4.1910.
Ahilin Petar 29.4.1903. 61275
umro 15.8.1944.
Ahmctović Nazim 1923. 31436
otpušten 24.3.1944.
Ahmctović Šefik 11.3.1917. Tuzla
23144 otpušten 17.2.1943.
Ajdarević Milan 15.7.1909.
Prctoke 28910
Ajdič Franc 4.10.1902. 12427
Akič Jovo 18.1.1925. Šakandija
24398
320
Aksentijević Milosav 25.10.1912.
19399 um ro 26.5.1943.
Akum Boris 20.3.1900. Odcsa
9980 28.3.1945.
Aladin Osman 1914. 31347
otpušten 24.3.1944.
Alagić Salih 15.6.1922. 26134
Alajbcg (M ate) Anta 1924. Biniseo
30386
Alajbeg M ate 17.3.1910.
Alajić Slavko 24.4.1919. 65015
Alanov Ilja 2.4.1925. 31557 umro
4.10.1944.
Alanjušak (Ibro) 1922. 31556.
otpušten 26.3.1944.
Albreht Edvard 13.10.1911.
Planina 91404
Aldczije (Klepije) Rudolf 5.4.1909.
99566
Alcgić Ibra 1924. Kladuša 31438
um ro 20.12.1943.
Alckić Remzo 6.6.1922. Bihać
31439
Aleksandrović Borisav 26.4.1916.
Kragujevac 28911 umro
6.12.1944.
Alcksandrović Božidar 24.12.1893.
M eduhana 27355 umro
6.11.1943.
Aleksandrović Mirko 5.4.1904.
Skopje 13538 otpušten
24.3.1943.
Alcksandrović Stefan 30.7.1913.
19452 um ro 20.1.1943.
Aleksandrović Tiosav 7.6.1916.
M eđuhana 27356 umro
3.3.1945.
Aleksandrović Živko 5.4.1914.
Aleksić Bogosav 23.1.1921.
Kamenica 14218
 umro 21.4.1943.
Aleksić Božidar 19.7.1906.
Aleksić Jovan 1.10.1910. 64372
Aleksić Jovan 7.1.1923. 29599
umro 26.2.1943.
Aleksić Ljubinko 7.7.1905. Gornji
D ub 28912 um ro 11.1.1944.
Aleksić Petronije 1928. Niš 92824
Aleksić (Canković) Radom ir
16.9.1908. Kušiljevo 25340
umro 18.12.1943.
Aleksić (Ljubomir) Svetislav
6.8.1908. Brežine 106603
Alcmpijević Dragiša 1904. D.
Dubič 28913 umro 10.3.1945.
Alenin Boris 29.3.1900. 106604
umro 28.3.1945.
Aleš Petar 10.7.1905. Topola
61276 um ro 31.1.1919.
Alešević (Halim) Mehmed Salim
1911. Lubarda 24399 otpušten
24.3.1944.
Alfirović Gliša 15.12.1912. Šabac
106605
Alić M uharem 5.6.1924.
Alijinović Toma 1923. 30387
Alikadić Nijaz 3.9.1910. Sednica
31440
Alilitiđ Sava 11.2.1884. 64373
Alilović Mujaga 1928. Sinajić
137507 um ro 24.3.1945.
Alimović Alim 7.12.1921. Veles
102517 um ro 30.4.1945.
Alimović Mislan 24.10.1910. Lipe
2327 8.2.1945.
Alimpić Bogdan 9.2.1913. Beograd
93052 7.9.1944.
Alimpić Sava 11.2.1884. Parage
64373
Alimpić Stanoje 4.5.1914.
Brezovica 15269 umro
12.12.1943.
Alimpić Voja 15.2.1901. Surduk
23145
Alimpijević (Nikodije) Dimitrije
27.6.1878. Drače, Gružanski
106565 umro 26.11.1945.
Alitović Borivoj 5.7.1920. 19409
Albreht Edvard 13.11.1911. 91404
Alujević Voja 1901. 23145
Alupović Borivoje 5.7.1920. Stara
Pazova 19409 4.7.1944.
Aljinović Toma 1923. Zruovnica
30387
Aljos Filip 21.4.1914. 135317
17.3.1945.
Amanović Emil 5.6.1902. Macim
’ 1031 19.1.1945.
Amanović Sulejman 24.1.1911.
130645 27.4.1945.
Amarsel Anton 13.6.1890. 26093
Amarsel Antun 13.6.1925. 26094
Ambrister Irma 18.6.1909.
14.4.1945.
Ambrosius Henrih 10.7.1922.
19453 umro 11.1.1943.
Ambroš Agnes 6.4.1870. Roviš
umro 23.1.1942.
Amedović Demir 1923. Savizel
93053
Amenkić Đoka 5.6.1910. Kusić
99817
Amidžić Josip 1.6.1911. Boksić
22807
Anastasijević Mihajlo 29.10.1913.
Požarevac 123618 umro
1.3.1945.
Anastasijević Petar 17.7.1905.
Jasika 106607 umro 8.3.1945.
321
Ancelj Stanko 1.2.1924. Mačkovec
61277
Ancvić Dimitrije 28.9.1912. 64374
Ančević Milutin 26.8.1899. 99808
Andanić Lein 5.2.1921. 108820
25.1.1945.
Anders Franz 2.12.1899. 19454
um ro 27.12.1942.
Andlesić Josef 16.3.1910. 108821
Andonović Bekir 10.4.1926. Stilja
1926 2.3.1945.
Andonović Pavle 28.10.1921.
Mavrovo 106609 um ro 2.3.1945.
Andonović Velibor 2.5.1921.
99810
Andrejević Dušan 15.10.1913. S.
Velešnica 24400
Andrenšek Franc 18.8.1916. 12445
Andrić Čedomir 1898. Borina
24405 umro 31.3.1943.
Andrić (Velimir) Jovan 12.4.1916.
Slišane 25697
Andrić Miladin 2.2.1921. 24404
umro 18.7.1944.
Andrić (Čedomir) Milovan 1928.
Rasina 24406 otpušten
20.7.1945.
Andrić Stevan 27.12.1920. 15270
umro 14.1.1944.
Andrić Stojan 1.8.1924. Slišane
27360 umro 28.6.1943.
Andrijašević Gorčin 15.8.1900.
Grahovo 106610
Andučić Josip 1.6.1911.
Andelić (Gojko) Bogdan 1904.
Beketion? 8.4.1944.
Andelić (Pero) Bogdan 26.1.1903.
Bcretnci 5.11.1943.
Andelić Dragiša 11.3.1911. 22811
Andelić Đ uro 1923. 30388
322
umro 23.6.1944.
Andelić (Bogdana) Gojko
19.4.1904. Đakovo 30389
umro 8.4.1944.
Andelić l^azo 18.2.1924. Gazije
22808
Andelić M arko 8.3.1909. Ostra
38381 um ro 20.3.1945.
Anđelić Milutin 7.5.1926. Ostra
38380
Andelić Pane 6.8.1907. Duzluk
22809 um ro 23.2.1943.
Andelić (Bogdana) Pero 26.1.1903.
Đakovo 30390 um ro 5.11.1943.
Anđelić (Dušan) Radomir
9.11.1920. Ostra 38382
Anđelić Radoš 1912. Ostra 6689
Andelić Tihomir 6.11.1925. Ostra
38383 um ro 7.5.1945.
Andelić Vaso 28.3.1900. 22810
umro 1.8.1944.
Andelić Veljko 21.2.1921. 108523
umro 20.1.1945.
Andelković Aleksandar 15.11.1905.
Prekopceleca 27361 13.12.1943.
Andelković Božidar 20.12.1908.
Oraovica 99809
Andelković (Dragomir) Dragiša
11.3.1911. Končarevo 22811
um ro 29.6.1943.
Anđelković Dragomir 1.3.1900.
Azanja 93054
Andelković Kladur 13.3.1910.
Balevina 12962 16.4.1945.
Andelković (Jovanče) Mihajlo
8.6.1912. Slišane 25691
otpušten 7.7.1945.
Anđelković Mihajlo 28.4.1911.
Slišane 25691
Andelković Milan 21.4.1907.
106608 um ro 14.3.1945.
Andelković Milan 15.6.1914. 33652
um ro 23.11.1944.
Andclković Milentije 1910.
Bačevina 25692 21.10.1943.
Andelković Milivoje 1925.
Bačcvina 25693 umro 27.6.1944.
Anđclković Milorad 1.10.1907.
Božurevac 29600 umro
10.6.1943.
Anđelković Milosav 22.12.1892.
Velika Ivanjica 38385
Anđelković Milovan 19.4.1919.
Slišane 27357 um ro 24.8.1943.
Andelković Milun 15.6.1914.
Slišane 25694 um ro 23.11.1944.
Andelković Miodrag 26.12.1912.
Lebane 38384 otpuStcn
6.5.1945.
Anđelković Mladen 13.3.1910.
25695
Andclković Radom ir 9.11.1920.
Andelković Todor 24.2.1891.
Gorma 27358
Andelković Todosije 10.9.1910.
Ivanje 25682 um ro 16.1.1944.
Anđelković Velimir 22.3.1922.
25681 um ro 10.12.1944.
Anđelković Vladislav 1922.
Slišane, Lebane 25696 um ro
18.3.1945.
Anđelković Živan 2.8.1922. 25341
umro 30.4.1945.
Anić Mihajlo 7.5.1881. Drugovac
13889 19.4.1945.
Anić Mihajlo 9.5.1881. 106611
Anić Sava 1914. 30391
Ankić Branko 3.3.1903. 82059
um ro 9.3.1945.
Antić Borisav 24.4.1903. Locika
24403 umro 5.11.1943.
Antić Božidar 30.12.1919.
Uroševac 99811
Antić Branislav 1.3.1910. 23407
umro 26.7.1944.
Antić Miodrag 1908. 99812 umro
13.3.1945.
Antić Radoslav 12.5.1914. Kravlje
99813 umro 6.3.1945.
Antić Stojadin 6.9.1911. umro
15.8.1944.
Antić Svetislav 14.1.1926. Orane
27365
Antić Vladimir 22.11.1898.
Bosanska Gradiška 24401 umro
7.4.1945.
Antiđ Vojislav 26.8.1907. 99814
umro 24.1.1945.
Antin Peter 29.4.1903. umro
15.8.1944.
Antonesku Trajan 4.7.1909.
Antonić Dušan 25.5.1923.
Bosanska Gradiška 25342
Antonić Miloš 24.4.1912. 27166
Antonić Svetozar 2.2.1924. Mala
Vranjska 30392 umro
23.6.1944.
Antonić Vladimir 22.2.1906.
Banja Koviljača 24402
Antonijević (Milana) Radenko
15.5.1921. Loznica 82060
Antonijević Simo 17.2.1910. Novo
Selo 13865
Antonijević Sreten 6.5.1911.
Milićevo 38386 um ro 8.8.1944.
Antonović Mladen 5.5.1911. Bele
V ode 29601
Antunović Rade 29.9.1907.
106612
323
Aphar Franc 29.1.1915. 97549
25.1.1945.
Apić Pera 1903. 27366 umro
10.10.1944.
Arambašić Ćiro 18.12.1882. 99815
Aramer Alojz 17.6.1906. 28986
um ro 7.10.1943.
Aranđelović Dušan 10.10.1907.
O rane 27367 um ro 20.2.1944.
Arar Ilija 9.11.1899. M ostar
106613 otpušten 7.7.1945.
Arbelj Jozef 30.3.1915. Ježica
79343 umro 24.3.1945.
Archownik Michael 9.11.1906.
Trifail 1250 12.4.1943.
Areš Fridrih 18.1.1913. 1120
otpušten 22.1.1943.
Arh Jakov 29.6.1910. B. Bistrica
38168
Arhar Franc 29.1.1905. 97549
umro 25.1.1945.
Arhar Johann ubijen 20.4.1942.
Aripović Frane 1880. Dranj
27368 umro 16.3.1944.
Aripović Višeslav 2.10.1910. 29144
Arisanović Božidar 15.12.1922.
49830 um ro 20.7.1944.
Arisanović Ilija 1900. 28987
umro 16.10.1943.
Aritonović Petko 2.5.1910.
Breznica 19445 um ro 20.8.1943.
Aritović D ušan 25.5.1923. 25342
Arizanović Božidar 15.12.1922.
Ivanje 25685
Arizanović Milija 12.8.1910. Ivanje
25687 um ro 18.1.1944.
Arizanović Svetozar 1884. Ivanje
25688 um ro 10.6.1943.
Arizonović Desimir 19.9.1921.
Ivanje 25686 um ro 13.12.1943.
324
Arko Josip 9.3.1910. 61278
10.10.1944.
Arkon Gabrijel 1.10.1927.
Armenkić Đoka 5.6.1910. Kusić
99817
A rnaut Mirko 11.1.1922. Dobrin
30393 um ro 26.4.1945.
Arsenek Anton 31.12.1895. 97556
6.2.1945.
Arsenić Pero 5.8.1901. 30394
um ro 25.8.1944.
Arsenijević Aleksandar 23.3.1922.
Lebane 54389
Arsenijević Jovan 15.3.1902.
Pridvorica 34233
Arsenijević Lazar 10.3.1887.
Pridvorica 27370 umro
25.10.1943.
Arsenijević Miodrag 15.2.1908.
27666 29.11.1943.
Arsenijević (Mirko) Zlatomir 1904.
Draževac 28914 umro
5.11.1944.
Arsenijević Zlatomir 1904. 28874
Arsenov Danilo 5.9.1921. 99818
um ro 24.1.1945.
Arsenov Đ ura 12.10.1892. Beodra
99819 um ro 12.10.1945.
Arsenov Milivoj 12.9.1926. Novo
Miloševo 99820 umro
31.10.1944.
Arsenov Obrad 1890. Beodra
99821 um ro 20.5.1945.
Arsenović Jovan 16.3.1902.
Arsenović Miodrag 15.2.1908.
27369 um ro 29.11.1943.
Arsenović Pero 5.8.1901. 30394
um ro 25.8.1944.
Arsenović Stanko 20.2.1910.
Ostružani 30395
Arsenović Veličko 20.8.1907.
106615
Arsenović Veljko 20.8.1907.
Arsenović Živojin 24.5.1893.
Ostružani 30396 umro
13.11.1943.
Arsentijević Miloslav 25.10.1912.
1556 26.5.1943.
Arsenjević Jovan 14.3.1901. 27371
Arsenjević Jovan 15.3.1902.
Pridolica 34233
Arsenjeviđ Lazar 15.3.1887.
Pridolica 27370 25.10.1943.
Arsenjević Veličko 20.8.1907.
Šušnjar 106615
Arsić Čedomir 21.6.1907. O rane
700
Arsić Jovan 25.12.1904. O rane
25701
Arsić Miloš 2.11.1886. Smrdini
31441 um ro 29.11.1943.
Arsić (Milan) Sreten 29.12.1920. ?
srez Kragujevac 13539 otpušten
27.8.1945.
Arsić Stojan 10.5.1903. 25702
umro 9.1.1944.
Arsinović Stojan 1912.
Asina Maximilian 28.4.1901.
Mahilje 14748 21.4.1945.
Asirović Milan 1909. 25690 umro
7.4.1943.
Asirović Stojan 1912. 25703
otpušten 26.3.1944.
Asirović Vasiljka 1928. 25689
Asirović Vasiljko 1928. Orani
33225
Asković Petronije 10.8.1928. Cerje
99842
Aspergir Miro 6.12.1911. Kravelac
135400 27.4.1945.
Aškerc Karl 28.9.1908. 14502
otpušten 17.3.1943.
Ašković Petronije 1920. Zarije
99824
Atamenić Dragomir 12.1.1920.
119346
Atanacković Ljubisav Slišane
27362
Atanacković (Dušan) Milivoje
1.9.1924. Beograd 9687
Atanackoviđ Slavoljub 28.8.1912.
15271
Atanacković Slavoljub 28.8.1912.
15271
Atanacković Stojadin 6.5.1896.
Leskovac 33226 um ro
19.11.1943.
Atanacković Vladimir 3.11.1926.
100529 um ro 9.2.1945.
Atanacković (Miloš) Vojislav
30.11.1902. Trstenik 106617
Atanacković Živojin 24.11.1916.
Mojkovac 27364
Atanasković Blagoje 1919. 27372
um ro 18.1.1944.
Atanasković Bogoje 1908. Ivanje
25638 13.12.1943.
Atanasković Steva 1903. 684
25.11.1943.
Atanasković Stojadin 1896.
Majkovac 2665 19.11.1943.
Atanasković Stojadin 1906. 27363
Atanasković Svetozar 6.9.1911.
699
Atanasković Vojislav 30.10.1902.
Trstenik 106617
Atelšek Gaspar 2.12.1918. 89042
Atsenek Franc 23.5.1899. 113769
29.1.1945.
Aucvić Dimitrije 28.9.1912. 74
325
Augustin Alois 7.4.1903. 77059
7.2.1945.
Auramović (Cveja) Stevan
27.3.1899. D. Petrivce 2204
26.9.1943.
Ausenek Anton 31.12.1985. 97566
umro 6.2.1945.
Ausenek Franc 23.5.1899. 11379
29.1.1945.
Avakumović Danilo 18.3.1922.
13540 umro 28.12.1943.
Avakumović Ljubiša 17.10.1921.
22812 umro 13.2.1943.
Avbolj Jozef 30.3.1915. 79343
24.3.1945.
Avbrecht Edvard 13.10.1911.
91404
Avejić Velimir 18.3.1907. 15572
otpušten 5.1.1943.
Avguštin Alojz 7.4.1903. 77059
17.2.1945.
Avhar Ivan 9.1.1912. 20.4.1942.
Avram Vlado 1917. Vlade 31442
Avramov Miloš 4.11.1899.
Avramović Cveja 22.3.1899. 23146
umro 26.9.1943.
Avramoviđ Dragoljub 6.7.1900.
29602
Avramović Ljubiša 17.10.1921.
Milakovac 22812 um ro
13.5.1943.
Avramović Milutin 28.2.1924.
Stalać 138618
Avramović Nikola 13.11.1912.
Stjepanci 106618
Avramović Panta 4.12.1919. 25343
Avramović Pavle 4.12.1919.
Bobova 25383
Avramović Radovan 4.1908. 23147
umro 8.8.1944.
326
Avramović Vaso 1910. 30385
um ro 12.11.1943.
Avramović Vitomir 17.4.1912.
93055
Azirović (Keča) Milan 1909.
O rane 33658
Azirović (Azir) Vasiljko 15.1.1925.
Ivanje 25689 otpušten 5.5.1945.
Babajko Fausto .15.8.1903. 89053
um ro 16.4.1945.
Babič Ivan 1909. M aleR uže
50847 18.1.1945.
Babič Vitorio 26.3.1906. 79344
29.12.1944.
Babić Aleksa 20.3.1898. 30430
um ro 23.2.1945.
Babić Alojz 19.6.1903. 89054
um ro 11.4.1945.
Babić A nton 4.1.1906. Trst
Babić Borivoj 19.3.1919. 25344
Babić (Miladin) Božin 19.3.1919.
Brestovica 25344 otpušten
5.5.1945.
Babić Branko 1923.
Babić Dragiša 1.10.1925. Gorobilje
38389
Babić Dragoslav 17.6.1910. 25345
um ro 3.6.1944.
Babić Dragoslav 17.6.1916. 2196
4.6.1944.
Babić Ektor 22.3.1924. Burije
Babić Gavrilo 25.9.1907. Užička
Požega 38387
Babić Gojko 23.9.1913. Vojskova
Bosanska Dubica 28915
Babić Ignjat 1.6.1913. Trst
Babić Ivan 14.8.1904. 65767
um ro 16.3.1945.
Babić Ljubomir 16.2.1901.
Koceljevo 24427 um ro 4.3.1944.
Babić Milovan 1920. Miska Glava
30415
B abić(Đ ura) Nikola 25.10.1924.
30425
Babić Obrađ 1920. 38392
Babić Rade 1904. 30416 umro
21.9.1944.
Babić Rudolf 5.8.1914. 79345
umro 9.11.1944.
Babić Stevan 28.7.1890. Prevesac
24408 umro 26.2.1944.
Babić Veljko 8.11.1910. 38388
um ro 29.11.1944.
Babić V iktor 26.3.1906. 344
29.12.1944.
Babić Viktor 22.3.1924. Trst
umro 29.12.1944.
Babić Živko 1904. 106619
Babić Živko 15.3.1922. Senica
106619
Babnik Fridrich 16.8.1888. Pulsgan
153529 um ro 4.12.1941.
Babović Ljubomir 16.2.1901.
47488 umro 4.3.1944.
Babović (Dragomir) Mladen
8.8.1924. Trnava Čačak 106620
Backović (Jole) Mirko 12.10.1905.
Straševina Nikšić 13541 um ro
19.12.1942.
Bačić Klement 21.4.1897. 111617
umro 10.5.1945.
Bačug Heinrih 2.6.1917. 23007
Bad Ivan 14.1.1924. 96804 um ro
15.3.1945.
Badovinac Gabriel 18.1.1903.
Vadsol 65314 um ro 26.3.1945.
Badovinac Nikolaus 27.4.1911.
12460 otpušten 17.2.1943.
Badrazić Boško 1906. Capraclje
1841 15.7.1943.
Badrck Ivan 14.1.1924. 69804
um ro 15.3.1945.
Baić (Nikola) Đ uro 17.5.1914.
G rauza 23164
Bajčetić (Dimitrije) Rajko
12.3.1907. Pljevlje 99826
Bajda (Dominik) Josef 1.7.1925.
Dobonec Trbovlje 96803 umro
24.1.1945.
Bajdić Johan 1912. 61283
Bajić Dušan 1924. 30409
Bajić Jovo 14.1.1918. Gornja
Sunaja 20567 um ro 22.1.1943.
Bajić Milan 4.2.1906. Lipovljani
30417
Bajić (Trifun) Miloš 15.1.1915.
Resanovac 106621
Bajić Nikola 17.5.1914. 23164
Bajić Ostoja 1894. 30410 umro
24.6.1944.
Bajić Sretoje 16.10.1926. 100530
Bajić Stojan 8.11.1890. 23165
Bajić Živan 13.12.1911. Kruškovo
Polje
Bajković Bogoljub 26.11.1895.
106639
Bajrić Đamil 1923. 31443 umro
17.10.1943.
Bajt Mihael 15.9.1907. Koroška
Bela 10.7.1942.
Bajuk Franc 2.4.1912. 113770
um ro 26.4.1945.
Bajzelj (Janez) Pavel 1921. Kranj
30412
Baker Franja 1927. 30412
Bakezumović Sreten 15.3.1893.
22814 umro 24.7.1943.
Bakić Blagoje 10.3.1892. 137698
327
Bakić Bogomir 1.10.1920.
Medveđa 22813 8.4.1943.
Baković Ljubomir 16.2.1901.
24427
Baksa Jozef 9.3.1895. 88919
Baksa Jozef 1.3.1923. 89059
Baksumović Sreten 15.3.1893.
Pečanica 22814 24.7.1943.
Baktović (Aleksandar) Nikola
18.10.1925. Užice 93056
Balaban Lazar 25.3.1895. 97581
umro 26.12.1944.
Balaban Stanko 1895. Bastaje
38390 um ro 3.1.1944.
Balabusić Mihajlo 1.101906.
Beograd
Balac Gavra 26.5.1920. 30411
Balać (Vasa) Miloš 23.3.1921. Bos
Grahovo 106622
Balag Josip 1927. 127466
Balahan Lazar 25.3.1895. 97581
26.12.1944.
Balanca A nte 8.1.1925. 31451
Balantić Janez 4.9.1900. Mace
126572 um ro 27.4.1945.
Balaščak Mihajlo 15.11.1911.
Berkosovo 22815 um ro
19.10.1943.
Balog Josip 1927. 127466
Baljak Ljubomir 1900. Prevršac
33661
Baljak Vitomir 1900. 24409
Bamburac (Pavao) Aćim 12.2.1902.
Vukoševac 1407 20.4.1944.
Bamburac (Pavao) Jovan 2.2.1892.
Vukoševac 936 13.3.1943.
Bamburac (Stevan) Jovan
10.4.1912. Vukoševac umro
18.11.1943.
328
Bamburac Jovan 1.1.1909.
Vukoševac 2339 9.10.1943.
Bamburac Nikola 10.5.1910.
Vukoševac 23148 umro
9.10.1943.
Bamburac Paun 12.2.1902. 21149
um ro 2.4.1944.
Bamburac Pavao 2.11.1892.
Vukoševac 23150 umro
13.3.1943.
Bam burac Pavao 12.11.1902.
23149 um ro 20.4.1944.
Bamburac Stevan 24.11.1905.
23151 4.4.1943.
Bamburac Stevan 10.4.1912.
Vukoševac Mala Gradusa 23153
um ro 18.11.1944.
Bamburac Sveta 12.12.1910.
23153
Bandek Karlo 20.4.1894. 5.1.1945.
Bandelj (Ivana) Alojz 4.5.1894.
Tomačevica um ro 13.1.1944.
Banević Nenad 9.2.1902. umro
14.10.1943.
Banko (Michael) Ivan 6.10.1917.
Pazin 50846 otpušten 5.5.1945.
Banković Milutin 22.11.1924.
27373 um ro 15.1.1944.
Banković Vlastimir 23.8.1921.
Beograd 29190 umro 2.5.1944.
Banović Nenad 9.2.1902. 19395
Banović Žarko 26.1.1914.
Bosanski Novi 82062
Banovšek A nton 22.12.1919.
12452
Bansovac Milan 1928. 24410
Banjeglav (Trifun) Stefan 7.5.1899.
Jakovo um ro 22.11.1943.
Baralić Dragomir 8.7.1911.
Mrčajevci 15273
 umro 11.7.1943.
Barba (Jakoba) Franc 29.4.1885.
Pregarje um ro 2.12.1943.
Barbalo Antun 7.8.1909. Rovinsko
98068
Barbarić Franc 1901. 91403
umro 30.8.1944.
Barbelović Lazar 1915. 24424
Barbo Johan 1.11.1914. 77060
Barborić Franz 13.10.1901.
GornjeK rnovo 91403 7.2.1945.
Barbrelović Lazar 1915. 24424
Bardek Ivan 14.1.1924. Kukmaka
96804 14.3.1945.
Bardek Karlo 20.4.1894. 99830
umro 5.1.1945.
Baretić Jure 23.4.1920. 137508
Barić Dinko 1922. 30398
Barić(M ija) Dušan 5.3.1915. Mali
Loširin 106625
Barić Vinko 13.7.1922. Klis
30398
Barinić Martin 22.10.1927. 106628
Barković Mirko 12.10.1905. 13541
Barnić Bogdan 6.6.1911. 100531
Barock Torisa 20.7.1913. Birani
15709 24.4.1945.
Barović Blažo 12.7.1923. 48512
umro 16.7.1944.
Barteli Johan 9.9.1914. um ro
20.4.1942.
Bartinić Stipo 1910. 30400
Bartoncel Alfon3.8(fflL924. 79246
Bartoric Franc 13.10.1900. Gorio
Kronow 2313 7.2.1945.
Bartulović Lazar 1915. Tekija
B arut Jožef 9.4.1890. Gabrovica
80128 um ro 22.4.1945.
Barux David 28.4.1927. Beograd
48084 umro 19.11.1945.
Basalač Siniša 3.1927. 19401
umro 20.1.1943.
Basara Boško 1.2.1923. 93058
Basarić Dušan 15.5.1920. Magorić
28917
Basarić (Janko) Janko 1.1.1914.
Obrenovac 106626
Basatlić Ram o 1925. 31455
otpušten 26.3.1944.
B asić(M ate) Ivan 11.10.1909.
Mali Lošinj 50847 umro
18.1.1945.
Basić Kamil 20.11.1913. 31444
otpušten 24.3.1944.
Basić U sejer 1925. 31445 umro
2.3.1944.
Basin Valentin 13.12.1919. 97607
Basin Zdravko 12.12.1918.
Soltcan, Gorica
Baslovanov Kosta 24.4.1904.
99829 um ro 8.3.1945.
Basrak Georg 2.4.1877. 61921
um ro 17.8.1944.
B astać(K ) Dušan 24.3.1921.
Cetinje 106627 um ro 3.3.1945.
Bastijanić (Antona) Milan 1917.
Sv Marina
Bastinac Mirko 15.6.1909.
Rom anovac 28918 umro
20.9.1943.
Basurović Dušan 15.3.1896. Buar
93059
Baš Polgar 16.5.1922. Subotica
466
Bašalac Siniša 1922. 19401 umro
20.1.1943.
Bašić Bogdan 26.12.1920.
Podnovlje 38393 umro
17.1.1945.
329
Bašić Mirko 21.2.1911. Podnovlje
38394 um ro 30.1.1945.
Bašković Petar 13606. umro
24.3.1943.
Bataiov Nikola 19.4.1922. Krčedin
127488
Batinić Martin 14.1.1925.
Bosanski Brod
Batinić Pera 7.12.1925. 29603
Batinić Stevo 1910. 30400 um ro
27.8.1944.
Batinić Stjepan 5.2.1920.
Batis Janez 19.3.1919. Litije
Batoš Andrijan 7.12.1919. 61876
5.4.1945.
Batričević Dinko 1922. 303899
Batričević Vinko 15.3.1922.
Supetar 44549 um ro 28.8.1944.
Baučar Alojz Batuje 126627
9.3.1945.
Baum Edm und 15.9.1894.
Budimpešta 136478 um ro
21.4.1945.
Bauman Anton 29.3.1920. 25346
Baurić (Ilvakim) Ćamil 7.7.1924.
Hozici 31443
Bausović Milan 18.1.1928. 47500
Bavdek Ivan 14.1.1924. 96804
15.3.1945.
Bavsovac Milan 18.2.1928.
Kukuruzari Kostajnica 24410
Bažik Henrih 2.6.1917. 23007
Bebar Josef 25.2.1908. 22.4.1944.
Bebelak Miehal 6.1.1924. umro
31.1.1945.
Beckez Franja 1927. 30412
Bećerović Nikola 1914. 30401
umro 13.9.1944.
Begataj Teodor 21.10.1913. 61282
15.5.1944.
330
Begić Adem 1906. Ljubljana
31446
Bcgović Ilasan 1924. 31447
um ro 17.10.1943.
Begović (Sima) Miloš 8.3.1920.
Obljaj 93060
Begović Stevan 2.3.1890. 23163
Bejak O tm ar 6.8.1922. 61293
Bejbakov M arko 20.7.1891. 99835
um ro 26.12.1944.
Beker Franjo 17.7.1926. Slana
Voda
Bekmanović Timotija 7.1.1907.
106629
Bele Anton 24.7.1891. 89088
Bele Johan 26.11.1903. 99834
B ele(Jožef) Jozef 10.7.1895.
Koposzeksa 33156
Beletić Anton 28.6.1904. M ontana
49479 um ro 10.2.1944.
Belić Aleksandar 1891. 30419
um ro 9.8.1944.
Belić Igor 16.1.1919. Berlin
48090
Belić Krsta 6.1.1917. 38395
Belić Mirjan 16.10.1920.
Dragutinovo 100532
Belić Petar 16.4.1902. Pakrac
45705
Belić Stamenko 6.6.1922. Veliko
N abrde 3042Q
Belid Tomasko 1903. 82013
Belošević (Radisav) Bogoljub 1912.
Gacko
Belunović Živadin 15.4.1909.
Tetovo 28919 otpušten
20.4.1945.
Belzak Ćiril 30.6.1911. 113771
um ro 9.3.1945.
Beljak Ljubomir 1900. 30661
Bclje Anton 24.7.1891. Ljubljana
Bematek Ivan 25.6.1921. 113772
6.2.1945.
Bembič (Bambić) Marijan 8.9.1911.
Trst
Bemetek Ivan 25.6.1921. 113772
umro 6.2.1945.
Bemuč Franz 1.3.1897. otpušten
8.5.1943.
Bene Anton 16.11.1903. 65768
um ro 18.10.1944.
Benda Janez 5.7.1912. 17541
22.1.1943.
Benedič Boris 20.6.1927. 65769
10.12.1944.
Benedičić Franc 16.9.1894.
Martinbreg 4.2.1942.
Benedičić Matija 20.9.1901. 24133
Benedik (Valentina) Franc
30.11.1884. Kranj
Benedik Franc 30.11.1885. ubijen
20.4.1942.
Benetić (Jurija) Boris 1927. Vinil
65769
Benetić Boris 20.6.1924.
10.12.1944.
Benšar Stanislav 27.7.1909. 14802
otpušten 10.12.1943.
Berčaić Albin 28.2.1908. 89098
um ro 31.3.1945.
Berdajs Josip 2.9.1922. Temenice
76174 20.3.1945.
Berdon Frano 17.4.1924. Trst
Beredžić Milan 17.9.1921. 22826
um ro 4.6.1943.
Bergant Ludvig 14.8.1190. 317.
Bergant O tto 487. ubijen
17.6.1942.
Bergin (Ivana) Maks 11.9.1921.
Karmo 97656 um ro 30.11.1944.
Bcr^inc (Antona) Anton 29.4.1898.
Z agaTolm in umro 24.11.1943.
Bergleš Franc 27.8.1909. 12523
otpušten 24.12.1943.
Bcrgnc Maks 11.9.1921. 97656
Beričnik Jozef 7.3.1903. 89103
Bcričnik (Ivana) Jožef 1905.
Mazirnj Šoštanj 82752
Berić Dušan 25.10.1912. Sombor
22926
Berić Živan 18.5.1921. Grobote
39962
Berkanović Žarko 1.6.1921. 24428
um ro 16.2.1194.
Berlez Franc 24.3.1901. 40483
um ro 23.4.1944.
Bcrlošnik Ignjac 16.7.1897. 12492
um ro 1.3.1943.
Berlja Pavle 24.7.1917. 106643
Bernard Nikola 20.4.1916. Jesenica
Bernard Vinko 30.1.1918. Stranje
Bernat Vinzenc 30.1.1918. Kozah
43079
Bernik Johan 24.4.1904. 28868
Bernik Kazimir 26.1.1916. 89108
Bernik (Franciska) Stanislav
13.11.1907. Ljubljana ubijen
20.4.1942.
Bertoncel Atasiz 8.8.1924. 79296
Bertonceli Johan 329. ubijen
20.4.1942.
Bertoncelj (Franca) Ivan 4.12.1908.
Jesenice 89115 20.4.1942.
Bertoncelj (Matevža) Matevž
8.8.1924. Ljubljana 79246
um ro 2.6.1945.
Bertote Jela Trst
Besić Bećir 1912. 31448 otpuštcn
24.3.1944.
Besjak Martin 2.11.1897. 17542
331
Besker Božiđar 13.10.1925. 31449
um ro 26.2.1944.
Bešelak Johan 17.4.1883. 12513
otpušten 17.3.1943.
Beškovik Karel 27.10.1907. 32436
otpušten 4.1.1944.
Bešlin Svetozar 15.6.1924.
Dragutinovo 99837
Betroncelj Franc 11.12.1899.
89115
Bevšar Stanislav 27.7.1909. 14802
otpušten 10.12.1943.
Bezejac Jovan 9.8.1925.
Gospođinci 137452 um ro
27.4.1945.
Bczgovšek (Franca) Jožef 12.3.1917.
Konjice 1119 um ro 16.8.1942.
Bezić Živan 18.5.1921. 39962
Bezmalinović Ante 1917. 30402
Biagini Giovanni 18.6.1913. 89120
um ro 10.4.1945.
Biberman Anton 5.6.1922. 109719
25.2.1945.
Bibin (Boža) Čedomir 28.10.1924.
Melenci 99839 umro 18.3.1945.
Biderman Anton 5.2.1909. um ro
25.2.1945.
Bidovec Janko 27.7.1919. Jasenica
Kranj
Bier Edvard 15.6.1915. 138404
Biga D ušan 8.6.1922. ' 99841
um ro 4.2.1945.
Bigler Jožef 22.3.1902. 108848
umro 15.3.1945.
Biholc Marijan 5.2.1924. 90399
um ro 19.3.1945.
Bilbia Jovan 1925. 30418 um ro
2.4.1944.
Bilić Marko 1.7.1910. Goljane
25347 umro 3.4.1945.
332
Bimovac Maso 24.2.1906. Drislink
14825 19.4.1945.
Biorac Đ orđe 6.4.1918. Beočin
13543/19 um ro 10.1.1943.
Biorac Milivoje 7.10.1923.
Boljevac 13542
Biorac (Jovan) Slavomir 2.1.1923.
Bela Stena 38396 otpušten
25.6.1945.
Birčanin Đ urađ 23.4.1903.
Suvodanj 24426
Birčanin Mihajlo 13.9.1896. 38397
2.12.1944.
Birčanin Milenko 27.5.1900. 29604
Birčanin Toma 1885. Suvodanje
24425 um ro 22.10.1943.
Birk Franc 7.6.1902. Dole pri Litiji
1173 14.12.1941.
Birkanović Živan 7.3.1902.
Lasonica 170 6.1.1943.
Birkić (Bartul) Mikica 31.5.1912.
Split 106631 um ro 2.5.1945.
Birković Gojko 11.11.1921. 64491
Birsa Jozef 9.3.1895. 88919
Bisiak Anton 22.12.1922. 127542
Bisjak Alois 5.11.1919. Sarateti
3168 25.7.1944.
Bisjak Matias 10.9.1916. 31351
Bisjak Stanislav 27.5.1921. 91405
Bislajac Janko 22.10.1904. 24411
Bivic (Jožefa) Jože 4.9.1926.
Vidumro pri Stični 79346 umro
26.2.1945.
Bizjak Alois 5.11.1919. 31350
Bizjak (Martina) Alojz 17.7.1884.
Ribče 61280 um ro 29.12.1944.
Bizjak (Franca) Franc 12.10.1913.
Postojna 126643 umro 4.5.1945.
Bizjak Ignac 12.7.1905. Jesenice
135315 otpušten 5.1.1944.
Bizjak Ignjac 12.5.1905. Senice
135318 17.3.1945.
Bizjak Ivan 7.2.1903. Bukovac
11.11.1941.
Bizjak Jožef 16.2.1913. Stražišče
79347 um ro 22.4.1945.
Bizjak (Mahuža) Jožefa 1889.
Podnelec Tolmin
Bizjak Ludvik 20.4.1922. Zajan
Postojna 59584 um ro 23.6.1944.
Bizjak Matija 10.9.1916. 31351
Bizjak Stanislavus 27.5.1921.
91405
Bjada Jozef 1.7.1925. 96803
umro 24.1.1945.
Bjaliđ Petar 18.4.1902. 14158
Bjelajac Janko 22.10.1904.
Velešnja 24411 um ro 8.7.1943.
Bjelić Petar 16.4.1902. Pakrac
45705
Bjerić Milivoje 7.10.1923.
premešten 30.2.
Blagić Borislav 24.12.1919. Priština
106632
Blagojević Andrija 23.5.1903.
24423 um ro 6.10.1943.
Blagojević Andrija 30.3.1916.
22816
Blagojević Bodin 9.2.1895. Beljina
15274 um ro 19.4.1943.
Blagojević Božidar 8.11.1899.
Kragujevac 38398 um ro
19.12.1943.
Blagojević Dušan 30.11.1916.
Ivanjica 93061
Blagojević Đ orde 5.2.1915. 19414
Blagojević Mihajlo 17.7.1902.
Medaši 93062
Blagojević Milan 1904. Buvce
25705 um ro 4.9.1943.
Blagojević Milisav 17.12.1897.
13544
Blagojević (Mihajlo) Nikola
8.1.1.1914. Pakrac 23966
Blagojević Slobodan 24.1.1914.
64376
Blagojević Vojislav 2.1.1903. 24430
um ro 25.11.1944.
Blagojević Žarko 1.8.1924. Tešanj
106633 umro 29.3.1945.
Blagojević Života 7.9.1917. 106634
umro 13.2.1945.
Blagotinšek Jozef 15.12.1918.
12466 otpušten 11.2.1943.
Blasco Giuseppe 1.1.1900.
Sumberk srez Pula 89137 umro
22.1.1945.
Blaško Edvard 19.10.1899.
Lokavec 89139 um ro 16.1.1945.
Blatnik Stanislav 4.5.1912.
Susenberg 3110
Blayer Andor 21.1.1908. Senta
Blazanović Petar 1911. Požarevac
303897
Blazić Franc 9.1.1911. 61281
Blažević (Ante) Jurišić Paško 1925.
Šibenik 42005 um ro 19.4.1945.
Blažević Marjan 19.2.1919.
Bolpide 111475
Blažić Franz 9.1.1911. 61281
Blažić Jožef 11.11.1898. 77063
Boben Ivan Trst 97701 22.2.1945.
Boberm an Anton 5.6.1909.
109719 25.2.1945.
Bobić Borivoje 19.3.1919. 25344
Bobić Dragoslav 17.6.1910. 25345
um ro 3.6.1944.
Bobić Petar 7.4.1906. 82066
Bobić Slavko 8.3.1927. 65770
333
Bocay Emil 25.3.1909. Trst
Bočkan Mirko 7.11.1921. 24429
Boden Jozef 8.10.1926. 89144
Bodrača Dobroslav 25.1.1918.
Drvar 25348 umro 24.2.1945.
Bodroza Dubrosun 1.1.1919.
Kadan 4423 2.3.1945.
Bođrožić Boško 15.6.1906.
Čaprazlije 30437 umro
15.7.1943.
Bogataj Thiodor 21.10.1913.
Waatsch 1911 15.5.1944.
Bogatay (Janeza) Matevž 1893.
Stara Oselića 106235
Bogdanović Aksentie 1.1.1906.
25706
Bogdanović Blagoje 16.2.1894.
30432 umro 29.6.1944.
Bogdanović Blaž 29.1.1915. 22817
Bogdanović Bogdan 10.8.1923.
Podravlje 38402 umro
28.3.1944.
Bogđanović Bogosav 1.4.1920.
Krivelja 13545 um ro 14.12.1942.
Bogdanović (Milan) Božidar
15.7.1912. Brestoven 27374
otpušten 15.6.1945.
Bogdanović Božidar 3.8.1915.
28920
Bogdanović Dragoslav 18.3.1906.
Mlačkovac 25349
Bogdanović Dušan 6.8.1909. 24412
um ro 29.6.1943.
Bogdanović Dušan 2.4.1913.
Rogača 19365 umro 19.4.1943.
Bogdanović Dušan 1.2.1923.
Bresnica 19446
Bogdanović Dušan 6.8.1899 (1909).
24412 um ro 29.6.1943.
334
Bogdanović Jefta 15.12.1903.
Orane 25707 umro 24.6.1944.
Bogdanović Kosta 21.5.1888.
106635
Bogdanović Kosta 21.5.1908.
Lenjingrad 7337 17.3.1945.
Bogdanović (Vladimir) Ljubisav
14.1.1918. Slišane 25708
Bogdanović Marko 11.11.1898.
24413 um ro 25.10.1943.
Bogdanović (Đorde) Milan
5.3.1922. 27375 otpušten
21.7.1945.
Bogdanović Milan 19.10.1893.
Podravlje 38403
Bogdanović Milan 11.12.1911. 709
umro 14.2.1944.
Bogdanović Milenko 25.1.1888.
38400 um ro 28.7.1944.
Bogdanović (Svetomir) Milić
20.5.1918. Drlače 106636
Bogdanović Milivoje 1914. Novo
Selo 38401
Bogdanović (Dušan) Nikola
6.8.1899. Kukuruzari 1706
28.66.4.
Bogdanović (M arko) Nikola
8.11.1898. Bjelovac 24413
umro 25.10.1943.
Bogdanović Pero 10.4.1899. 30431
Bogdanović Petar 13.6.1914.
82067 umro 19.2.1945.
Bogdanović Stanko 8.4.1913.
Tišina 30424 um ro 23.9.1943.
Bogdanović Svetislav 29.10.1922.
Beograd 93063
Bogdanović Velimir 9.3.1921.
Bogdanović Vidosav 10.6.1902.
30428 umro 8.8.1944.
Bogdanović Vladimir 1901. 29605
Bogdanović Vladimir 10.10.1921.
Bučumet 25710
Bogičević Mihajlo 17.12.1906.
22818 umro 14.12.1943.
Bogičević Živorad 11.5.1910.
Gorobilje 38404 umro
10.3.1945.
Bogičić Pavle 1922. 30427
Bogićević Ljubisav 8.12.1922.
Šilopaj 13546 otpušten 5.5.1945.
Bogićević Mihajlo 16.12.1906.
Ljubić 2969 13.12.1943.
Bognar Josip 16.8.1909. 22819
otpušten 23.12.1943.
Bogojević Milorad 27.11.1911.
Aranđelovac 106637
Bogojević (Pavao) Pero 1915.
Gornja Pištava
Bogosavljević (Dragoljub) Miodrag
20.2.1921. Malo Crnšek 13547
Bogosavljević Sreten 1904. 30426
um ro 20.5.1944.
Bogosavljević Stefan 15.9.1900.
Ribare 25350 umro 25.5.1943.
Bogosavljevićć Vlastimir 22.4.1921.
13548
Bogotaj Matevž 26.8.1899. 106235
5.11.1944.
Bogotaj Teodor 21.10.1912. Vače
61282 15.5.1944.
Bohinc Alojz 20.6.1926. 77064
Bohla Jakob 25.7.1907. Sv. Andrej
1118 umro 14.8.1942.
Bohotaj M ateus 28.8.1899. 106235
um ro 5.10.1944.
Bojanić Jakov 15.4.1909. Zagreb
31450 um ro 15.5.1945.
Bojanić Nikola 19.12.1924. 106638
Bojat U roš 12.3.1918. Grabovac
27376 umro 9.10.1943.
Bojičić (Miloš) Pavle 1922.
Lopatanje 30427
Bojić Danilo 28.6.1915. Peć
99844 um ro 22.1.1945.
Bojić Dragoljub 25.12.1912. Niška
Banja 29606
Bojić Jovo 1.1.1918. 20567 umro
22.2.1943.
Bojić Miladin 28.3.1887. 24431
Bojić Milovan 28.3.1887. Bradić
1922 1.8.1943.
Bojić Nikola 17.5.1914. 23164
Bojić Ostoja 1894. 30410 umro
29.6.1944.
Bojić Rajka 25.12.1921. Preljina
38405
Bojić Stojan 18.12.1890. 22165
Bojković Bogoljub 26.11.1895.
106639
Bojković Vladislav 15.4.1890.
38046
Bojović(Vaso) Bojo 2.2.1884.
Brezovica 82069 um ro
24.4.1945.
Bojović Milan 1890. 82068 umro
9.12.1944.
Bojović Svetozar 15.6.1899. 29607
um ro 9.9.1943.
Bokal (Ivana) Jakob 3.4.1903.
Limovec 79348 um ro 24.4.1945.
Bokeš Boris 1.1.1921. 17544
10.1.1945.
Bokić Boris 1.1.1921. 17544
Bolanca A nte 8.1.1925. 31451
Bolatović Aksentije 15.9.1905.
106567
Bolha Jakob 25.7.1907. Sv. Andcpj
11018 14.8.1942.
Bolha Mihael 12.10.1896. Javorje
31.7.1942.
335
Boljat Marko 15.7.1914. 31452
um ro 17.10.1943.
Boljat Mile 18.7.1921. Split 31453
um ro 13.3.1945.
Bombac Martin 29.9.1927. 89154
Bombić A nton 10.11.1921. 80127
Bonasini Marija Pulj
Bonburi Stevan Bosna 23153
Bončina (Antona) Ivan 27.5.1891.
Cekovnik 2208 um ro 9.11.1943.
Bonda Johann 5.7.1912.
Tratm annsdorf 508 22.1.1943.
Bondžić Živojin 3.7.1921. Novo
Selo Vrnjačka Banja 38408
Bondić Slobodan 22.1.1925.
Ratovec 38407 um ro 1.7.1944.
Bonetar Johann 25.6.1921. Sveti
Petar 2663 um ro 6.2.1945.
Bonić Stevo 12.6.1909. 38598
Bonotaj M ateus 28.6.1899. umro
5.11.1944.
Boranić Milan 28.11.1922. Guča
38469 um ro 13.12.1943.
Borčić Ivan 13.3.1902. 89169
Borel Andreja 6.1.1911. Kovin
138536
Borginić Marija Gorica
Boričić Božidar 25.12.1910. 93065
Borić Mihailo 6.2.1892. Mala
Vrbica 93064
Borisavljević Miloje 15.6.1925.
49414 um ro 11.2.1944.
Borisavljević Živojin 28.8.1921.
Pojsijevica 106642
Borisital Regina 28.8.1904. 471
Borka Mihailo 12.10.1896. um ro
31.7.1942.
Borkanović Žarko 1.6.1921.
Beograd 538 16.2.1944.
336
Borković Mileta 12.11.1924.
Klenak 56392
Borković MiloS 1891. 22820
um ro 28.6.1944.
Borlja Pavle 24.7.1917. 106643
Bornik Franc 1.4.1924. 44061
Boročić Periša (Borović) 20.7.1913.
Berane 106566
Borojević (M arko) Ilija 7.10.1903.
Mečenčani 24415 4.4.1943.
Borojević (Strajin) Stojan
20.12.1911. 22821
Borolja Pavle 24.7.1917. 123692
Borosavljević Miloje 12.6.1925.
Pridvorica 27377 umro
11.2.1944.
Borota D orde (Georgije) 12.5.1906.
üd etin 106644 um ro 25.2.1945.
Borotić (Krsta) Kosta 22.6.1911.
Medinci 31454
Borović (Petar) Dušan 15.3.1922.
Golubić srez Knin 106645 umro
7.5.1945.
Borović Milutin 8.1.1920. Banica
28921 umro 17.12.1943.
Borović Periša 20.7.1913. Berane
106566
Borovničar Ludvig 11.8.1891.
89165
Borštner Rudolf 21.3.1912.
Dolgobrdo 401 21.2.1942.
Bosajak Petar 19.3.1922. 23154
otpušten 26.3.1944.
Bosatić Krsta 1925. 31455
otpušten 24.3.1944.
Bosatlić Ram o 1925. 31455
otpušten 24.3.1944.
Bosch R udolf 27.12.1881.
WiopRch 11017 20.10.1942.
Bosić Čedomir 22.3.1911. Gruža
Kragujevac
Bosić Hugo 1.4.1900. Bilstain
17544
Boslić Franc 5.9.1897. 11824
Bosnić Dragoljub 16.3.1904.
138638
Bostijančić Anton Tominje 50851
13.6.1944.
Bostijančić Mirko 18.5.1923.
113846 um ro 21.3.1945.
Bostjančić A rtoro 17.11.1905.
Tominje 2310 13.6.1944.
Bosujakov Ivan 21.12.1904. 2249
30.9.1943.
Bosujan Pavo 29.6.1924. 13542
18.4.1945.
Boš Rudolf 27.12.1881. 1117
21.10.1942.
Boškov Ivan 19.9.1903. 99847
umro 11.2.1945.
Bošković Borisav 15.5.1916. 29608
um ro 13.1.1944.
Bošković Branislav 7.4.1921.
106646
Bošković Dragan 11.6.1906.
Vrbica 106647 um ro 15.4.1945.
Bošković Milan 8.9.1911. R ubar
45964 umro 22.4.1945.
Bošković Miloje 7.1.1907. 106648
Bošković Milutin 23.1.1891.
Vlasotince 27378 umro
10.7.1944.
Bošković Nikola 10.5.1922. 25351
Bošković Radoje 20.9.1916. 28922
Bošković Svetislav 7.10.1904.
Rusnik 33687 um ro 15.10.1194.
Bošnak Karl 3.11.1909. Spadnji
Greg 11823 30.2.1942.
Bošnjak Branislav 30.1.1925.
99848 um ro 8.2.1945,.
Bošnjak Ivan 1.5.1909. Forkusrnci
30424 otpušten 5.7.1943.
Bošnjak Paol 29.6.1924. 137509
18.4.1945.
Bošnjak Petar 19.3.1922. 23154
otpušten 26.2.1944.
Bošnjaković (Petra) Ivan 2.3.1909.
Budrovci Đakovo 22822 umro
30.9.1943.
Bošnjaković (Živan) Sreten
7.1.1904. Lukavica 28924
Bovk Sergije 21.7.1927. 111612
Bovka Mihajlo 12.10.1896. Jonavje
11016 um ro 31.7.1942.
Bozar Mirko 7.11.1921. Drinjača
Bozejac Jovan 9.8.1925. 137452
Bozjak Jozefa Gorica
Bozmat Franz 26.1.1871. umro
4.2.1943.
Božanić Milan 28.11.1922. Guča
38409 um ro 13.12.1944.
Božanić Stojan 26.11.1926. Guča
38410 um ro 9.5.1944.
Božanović Petar 1899. Trbuk
31456 um ro 19.5.1944.
Božić August 14.7.1917. Prekalje
120600
Božić Božidar 10.2.1922. Zvornik
15275 um ro 25.7.1944.
Božić Drago 28.5.1888. 99849
umro 30.10.1944.
Božić Dragoljub 18.5.1891. 99850
umro 16.1.1945.
Božić Đukan 2052
Božić Lovrenc 10.8.1914Ž. 77065
Božić Marin 1924. 30403 umro
22.1.1944.
Božić Milan 28.2.1912. 99851
m
 umro 16.1.1945.
Božić Milan 14.8.1912, Prijedor
15276 um ro 26.11.1943.
Božić (Petar) Miloš 1891. Mikleuš
2813 3.12.1943.
Božić (Marin) Nikola 1924.
Zvečanje 276 22.1.1944.
Božić (Petar) Nikola 18.2.1927.
Mikleuš 30413
Božić Petar 1899. 30414 umro
3.12.1943.
Božić Slavko 9.2.1926. Bujanovci
127061
Božinović Boce 1915. 30404
Božinović Jože 1915. Imotsko
Božović (Andraš) Lajoš 24.8.1914.
Temerin 106649 otpušten
6.5.1945.
Božović Sava 19.8.1901. Beograd
13550
Braciha Daniel 20.4.1905.
Dragoševci 109720 umro
8.5.1945.
Bradarić Joso 20.9.1906. 23155
umro 19.4.1944.
Bradeško (Franca) Franc
2.101.9911. Sv. Barbara Škofja
Loka 21000 um ro 3.4.1943.
Bradula Jožef 10.1.1899. Boštanj
13.11.1941.
Brajanović Boško 14.8.1908. G.
Velešnja 24416
Brajanović Đ uro 4.4.1916. D.
Velešnja 24417 um ro 17.7.1943.
Brajdić Ivan 1919. 61284
Brajdić Johann 1912. Gotvanas
62283 24.4.1945.
Brajdić (M artin) Marin 1907.
61285 um ro 22.10.1944.
338
Brajenović (Jova) Boško 14.8.1908.
Donja Velešnja 47524
Brajida Jozef 1.7.1925. Trbovlje
1266 24.1.1945.
Brajković Bogdan 6.5.1913. Trbiš
umro 12.12.1943.
Brajković Franc 19.1.1913. 65771
um ro 27.11.1944.
Brajović Bogdan 26.9.1901. 15277
um ro 5.4.1944.
Brajović Milovan 31.8.1909. 48549
Braljcnović Boško 14.8.1908. D.
Velešnja 47524
Brančić Boža 1887. 99754.
Brančić (Ante) Boža 1878.
Kumane um ro 25.4.1945.
Brandić Banko 10.4.1914. Vallo
D. Istria 1948 27.1.1945.
Brandić Basilio 10.4.1914. 97745
um ro 27.1.1945.
Branisavljević Stanko 15.5.1913.
99852 um ro 26.12.1944.
Brank Anton 15.4.1912. Vodice
135319
Branković Aleksandar 15.10.1912.
Buhonskom 13551
Branković Danilo 17.12.1895.
Poganovci 30433 umro
24.7.1943.
Branković Franc 19.3.1920.
Ljubljana
Branković (Danilo) Igus 1895.
Pogauovci 1889 24.7.1943.
Branković Milenko 7.6.1920.
Poganovci 30435 umro
3.12.1943.
Branković Vaso 8.12.1913. 30436
umro 29.11.1943.
Branković Živojin 12.4.1912. Lipe
106650 umro 25.4.1945.
Bransovac Milan 18.1.1928.
Kukuruzari 47500
Brašić Radivoje 16.2.1902. 29609
Bratić Ilija 15.7.1917. 31457
um ro 21.4.1945.
Bratković (Franca) Franc 19.1.1913.
Gor. Vrpolje 65771 umro
27.11.1944.
Bratoš Andrej 7.12.1919. 61286
um ro 5.4.1945.
Bratuš Klement 24.12.1915.
Gorica
Brauk Anton 15.4.1912. 135319
Braunović Dragoslav 18.11.1911.
Slišane 25711 um ro 15.8.1944.
Braunović Mihajlo 15.3.1903.
Slišane 25712 um ro 29.9.1943.
Bravec Alojz 8.5.1913. 109721
umro 19.1.1945.
Bravić Avgust 24.8.1919. Dolo
Polje 44547 um ro 28.8.1944.
Brazičić Boža 1878. Kumane
15834 25.4.1945.
Brdarević Nikola 30.1.1893. 99853
umro 28.12.1944.
Brdjović Milovan 31.8.1909.
Vrnjačka Banja 29610
Bregan Johan 12.12.1909. Lustal
61287 um ro 6.12.1944.
Brekić Ljubomir 15.5.1916. um ro
6.1.1943.
Breljović Milovan 31.8.1909.
Vrnjačka Banja 48549
Bremec Francesco 3.3.1909.
Lacoviza
Brenzina Alojz 11.1.1892. 89092
Brenjo Dragutin 1.3.1912. 99854
um ro 13.12.1944.
Bresković Jerko 7.2.1924. Split
39963
Bresovar Albin 22.2.1887.
Pragwald 12503 um ro
20.10.1943.
Breš (Bareš) 1920. Maribor
Brešan (Andrije) Matija 10.5.1880.
Zaglav 2119
Brešček Gabrijela Gorica
Brešković Jerko 7.2.1924. Split
39963
Brezan Edriga Gorica
Brezan (Bresan) Emilija
1922.(1924). Gorica
Brezan Fedora Govila
Breziger (Giovani) Giovana
7.4.1923. Deskla 96
Breznik Janez 13.6.1913. 109722
5.1.1945.
Breznik Matija 18.9.1897. Sevnica
um ro 16.11.1941.
Brezovar Albin 22.2.1887. Sv.
Favel 12504 um ro 21.12.1942.
Brezovnik Franc 4.10.1898. 12528
otpušten 17.3.1943.
Brežnik Johan 13.6.1913. 109722
um ro 5.1.1945.
Bric(Ivana) Franc 5.7.1901.
Vrsnori 3012 um ro 20.12.1943.
Brinjo(A ćim ) Dragutin 1.3.1912.
Nevesinje 99854 umro
13.12.1944.
Briscvac Martin 11.11.1910.
139309 28.4.1945.
Brisevac (Janko) Milo 24.4.1896.
D. Velenja 24418 umro
11.5.1943.
Briski M arko 24.4.1911. Delnice
um ro 6.11.1941.
Brkić Dragoljub 1923. 29611
Brkić (Stevan) Ljubomir 15.5.1916.
Porodin um ro 6.1.1943.
339
Brkić Ljubomir 15.5.1916. 13552
Brkić (Dragoljub) Milan 1924.
Šanalja otpušten 15.6.1945.
Brkić Živan 12.12.1924. 28925
umro 20.1.1944.
Brkljačić Milan 18.8.1912. Bijeljina
93100 umro 7.9.1944.
Brković Gojko 11.11.1921. 64491
Brlec (Mihaela) Franc 1900. Loka
40483 23.4.1944.
Brod (Ede) Franjo 1910. Đakovo
30434 um ro 6.10.1944.
Brodar Franc 26.1.1906.
25.12.1941.
Brodarić Kazimir 4.3.1884. Gole
64377
Brtičević Vicko 15.3.1922. 44549
umro 28.8.1944.
Brudar Franz 26.1.1906.
Dolgobrdo 1346 26.12.1941.
Brumen M artin 11.8.1898.
Ljutom er 138263
Brundula Josip 21.2.1903. Dulovlje
97765 um ro 9.2.1945.
Brusin Sredoje 27.6.1897. 99855
umro 30.1.1945.
Brzović Zvonimir 11.9.1926. 23156
otpušten 26.3.1944.
Brzovski Gabriel 14.6.1925. Teslić
umro 29.9.1943.
Bubica Josip 14.3.1925. Luka
30405
Bubič Anton 19.5.1928. M aribor
91216
Bucaj Jozef 23.1.1927. Trst
Buch Marian 30.11.1913. Lavlad
2039 30.1.1945.
Buckoviđ Đ orđe 16.11.1925.
106654
Budaš Franjo 4.10.1889. 23157
340
Budija(Ivan) Johan 27.11.1902.
97772 um ro 17.5.1945.
Budimir (Nikole) Jurij 1906.
Zrm anja 106655 umro
23.4.1945.
Budisavljević (Milan) Momčilo
22.11.1914. Korenica 28926
otpušten 20.7.1945.
Budiščak Stjepan 1.5.1923. Klineč
selo 137510
Buđa (Johan) Janez 18.8.1899.
Sataranovac 55315 umro
9.2.1945.
Buđelković Živan 1922. umro
30.4.1945.
Buđevac Vojimir 7.6.1918. G.
Orijevnica 14132 umro 8.4.1945.
Bugarčić Milisav ft.3.1919. Guča
19369
Bugarin Pajo 24.8.1897. Tenja
31459 um ro 21.4.1945.
Bugarinović Janko 14.6.1916.
Brcstovac 38411 um ro 9.5.1944.
Bugarinović Višeslav 9.12.1905.
Sevojno 38412 um ro 23.1.1944.
Bugarinović (Sava) Života
6.12.1925. N ovoSelo 38413
otpušten 3.5.1945.
Bugarinović Života 1925. 38414
Bugarski Radom ir 9.9.1918. 25352
Buh Marijan 30.11.1923. 97770
umro 30.1.1945.
Buholc Franc 14.9.1892. 90400
Bujinac Đ uro 2.5.1917. 24419
um ro 23.8.1943.
Bujinac M arko 16.3.1901. Valešnja
24420 um ro 28.2.1944.
Bujinac Nikola 21.8.1921. Babina
Rijeka 24421 otpušten
21.7.1945.
Bujinac (Đ ure) Paule 2.5.1917.
2016 23.8.1943.
Bujinac Simo 14.2.1910. Babina
Rijeka 24422 27.11.1943.
Bujšić Georgina 5.5.1918. Cetinje
Bukovac M ato 24.2.1906. 22823
Bukvić Bogoljub 26.12.1907.
Katinski 19415 umro 6.4.1945.
Bulatović Dimitrije 6.1.1892.
106656
Bulatović Milija 25.3.1906. 82070
Buletić Bartol 1.1.1927. 91217
umro 10.2.1945.
Bulić Jure 1922. 31460 um ro
11.12.1944.
Bulić Tanasko 1903. 30424
Bulić Velimir 24.10.1888. Vis
116606 um ro 28.4.1945.
Bulik Janko 1.1.1897. Kovačica
um ro 30.1.1942.
Bulović Milivoje 7.4.1917. Biletiđ
38414 um ro 6.9.1944.
Buljan Ante 12.3.1900. Sinj
126577
Buljubašić (Jeremija) Vlado
11.7.1916. M ajdanpek 13630
Bumbić Radoš 5.4.1907.
Kuršumlija 15279 umro
14.4.1943.
Bunciđ (Milutin) Pa...? 25.4.1925.
Vukoševac 484 11.2.1944.
Buncić (Pavao) Stevan 1897.
Vukoševac 1212 3.4.1943.
Bunčić Jevto 2.8.1908(1903).
Vukoševac 23158 umro
14.12.1943.
Bunčić Jovan 28.6.1921. 23159
Bunčić Mile 2.2.1927. 23160
Bunčić Mile 1.2.1927(1924).
Uroševac 33255
Bunčić Milutin 25.4.1925. 23161
um ro 11.2.1944.
Bunčić Pavao 2.8.1897. 23162
umro 4.4.1943.
Bundalo Dragutin 1910. 30422
umro 2.2.1944.
Bunković Pero 9.10.1923. Crna
Rcka 13553
Burarski Pajo 24.8.1897. 31459
um ro 21.4.1945.
Buratović Lucija 12.9.1915.
105657 um ro 15.2.1945.
Burazer Luka 1920. 30406
28.4.1944.
Burčak Joakim 7.5.1914. 22824
um ro 8.9.1943.
Burđović Šukrija 12.9.1915. Bijelo
Polje umro 15.3.1945.
Burekić Ljubomir 15.5.1916.
Porodin um ro 6.1.1943.
Burjački Milorad 10.3.1895. 64400
Burmazović Jovan 7.3.1902.
Loznica 13554 um ro 6.1.1943.
Burnac Vasa 7.1.1903. 24414
Bursić Anton 9.6.1909. 89121
umro 27.5.1945.
Bursić Josip 6.10.1899. 99583
um ro 25.3.1945.
Burzanović Branko 10.10.1914.
106658 um ro 26.1.1945.
Burzić Anton 3.6.1909. 98226
Busalić Ivan 1922. Kozica 30407
um ro 27.1.1945.
Busalić Joso 7.3.1910. 30408
Busalić M ario 10.3.1902.
Bakciakar 1421 27.1.1945.
Busarić Ana Pulj
Busatlić (MaL:o) M ehmed 1915.
Zastinje Gornji V akuf 31461
otpušten 24.3.1944.
341
Buscerović Nikola 1914. 30401
um ro 13.9.1944.
Butala Janez 5.11.1914. Grič
79352 7.2.1945.
Butara Alojz 5.6.1914. V išnjiV rh
80123
Butara (Josefa) Jozef 10.4.1862.
CerkljeKrško um ro 11.10.1942.
Butinar (Martina) Anton 22.8.1896.
Pregarje um ro 31.12.1943.
Butinar (Franca) Franc 25.5.1892.
Pregarje 2214 um ro 21.12.1943.
Butković Đ orđe 16.11.1925.
106654
Butković Franjo 13.3.1918. 89204
Buzajiđ Timotij 10.4.1910.
Bukovska 13555 um ro 9.4.1943.
Buzjak Florijana Gorica
Buzjak Ida Gorica
Buzleta Marija Pulj
Cadej Ivan 27.9.1911. umro
10.1.1945.
Cajić Đ orde 6.5.1908. D ugoPolje
38416 umro 25.1.1945.
Cajić (Miladin) Slavomir 28.2.1926.
Kravlje 99859 um ro 1945.
Cajko Mijo 20.2.1910.
Bedekončina 42240 um ro
13.3.1945.
Cajrović Nelijko 15.3.1907.
Gorobilje 14175 19.4.1945.
Calić Jovo 1915. Pljevlje 44548
umro 2.3.1944.
Campa Adolf 22.11.1904. 89226
Campa Adolf 5.11.1907. 7596
11.3.1945.
Campa Adolf 5.11.1907. 97790
umro 11.3.1945.
М2
Campa Leopold 28.5.1909. 91407
Cane Josef 17.3.1917. premešten
29.1.
Canki Lazar 3.5.1903. 119607
Canžek Franc 13.2.1908. 127646
Caparić R ade 1925. 31462 umro
15.2.1945.
Capcivic Dragiša 20.5.1923.
Beograd 16037 26.4.1945.
Caprda Jova 290.5.1926. Jakovo
29859
Car Ivan 19.9.1922. 138646
Carman Adolf 15.6.1919. S. Anna
8975 22.3.1945.
Carman A ndor 5.10.1926. Litije
Carović (Milan) R ade 7.10.1921.
Lukavac 30449 umro 15.3.1945.
Carzan Adolf 15.6.1899. 118641
22.3.1945.
Casic Aleksander 11.4.1895.
Berovoir 2142 19.9.1943.
Caverljuca (Jure) Joco 1899. S.
Krivaja 1930 3.8.1943.
Cavid (Peter) U roš 10.6.1899.
B abušR eka 8. L 1944.
Cazin Zoran 9.11.1915. umro
23.4.1945.
Cebija Nedeljko 15.4.1921. 13556
Cedhnir Anton 3.1.1920.
Gutenstein 12201 4.4.1945.
Cečoka Nedeljko 15.4.1921. 13556
Cehil Ljubomir 1.10.1909. 82071
Cehner Anton 3.1.1920. 91219
um ro 4.4.1945.
Cej Engelbert 25.3.1891. Gorica
126674 um ro 20.3.1945.
Cek Cvetko 26.7.1923. 65775
 Сек (Stefana) D arko 10.8.1919.
Hrušica
Сек (Luke) Jožef 24.8.1894
(10.10.1892). H uje 5152
Сек Mirko 26.8.1922. 65774
um ro 28.7.1944.
Cekić Borisav 6.1.1912. Lalinovac
1856 19.7.1943.
Cekić Čedomir 8.3.1911. Lalinovac
2964 13.12.1943.
Cekić (Aleksandar) Dušan 7.4.1924.
Lalinovac srez Jablanica 25719
Cekić Dušan 15.7.1899. 24434
um ro 18.7.1944.
Cekić Janko 14.7.1908. 24432
umro 8.9.1943.
Cekić Radosav , 15.11.1914. 34250
umro 25.4.1945.
Cekić Trajko 10.11.1920. Lalinovac
25721 otpuSten 21.6.1945.
Celesnik Franc 27.10.1911.
Podkoren
Celić M arko 28.8.1911. 96549
Celuby Franc 3.8.1896. 89244
Cencik Angelo 1.6.1898. 62093
um ro 6.6.1944.
Cengle (Andreja) Oskar 2.4.1904.
G radac 106271 umro
' 25.10.1944.
Cenić Rajko 8.3.1922. Zagreb
9172
Ccpak (Ivana) Ignacije 1910.
Rižani 79353 um ro 4.1.1945.
Cepić Janez 3.7.1924. 108857
um ro 3.4.1945.
Ceplak Franc 27.1.1916. 32401
um ro 28.9.1944.
Ceprkić D ušan 12.4.1927. 31463
Ceranić Miladin 20.6.1917. 31464
Cerar Anton 6.1.1923. 135320
Ccrar Franc 21.8.1921. Domžale
Kamnik 135321
Cerar Janko 27.1.1901. R aca9241
Cerar (Cera) Janez) (Johan)
13.5.. 1910. Studenac 82009
um ro 25.11.1944.
Cerar Lovro 4.8.1915. Zaloga
135323
Cerar (Janeza) Martin 1896. Žeje
Cergal Josip 7.8.1911. 96550
Cergalet Olga Gorica
Cergol Ivan 23.8.1911. Trst
Cerić Nazif 1924. 2468
Cerkvenik (Antona) Anton
26.10.1921. G. V rem e 2562
um ro 20.12.1943.
Ccrm ac 16.2.1922. 77068.
C eraošnik Vinko 21.10.1894.
10986
Ccrnac R ado 16.2.1922. 77068
Cernušek Gustav 8.3.1913. 127033
Ccrović Miroslav 6.12.1923.
Sjenica 38418 um ro 6.12.1945.
Cerzan Adolf 15.6.1899. umro
22.3.1945.
Cetina Maksimilijan 28.4.1901.
89256
Cetina M ate 2.1.1886. 126578.
Chahch Jože 18.3.1906. tržić
б^-ЗМ um ro 16.1.1945.
Chrvalin Jakob 3.7.1877.
Castelnouvd 695 6.2.1943.
Cicović Kosta 30.4.1917. 13557
um ro 11.1.1943.
Cifrer A nton 315. ubijen 20.4.1942.
Ciga Mihajlo 17.6.1909. Stolac
106708 um ro 16.4.1945.
Cijan Alois 18.6.1905. 17546
otpuSten 8.5.1943.
Cilić N enad 25.8.1924. 82072
343
Cimmerman Anton 3.1.1911.
umro 31.7.1942.
Cinka Franc 26.12.1921. 89282
Circić Straja 6.5.1889. Dragutinovo
15724 24.4.1945.
Cirevički Joca 1.3.1903. N. Sad
Cirimović Meho 1925. 31465
otpušten 24.3.1944.
Cleri Carlo 19.5.1902. 4508
Cligorijević Stanislav 10.8.1919.
Milatovac 2192 24.9.1943.
Cmuha Franc 26.12.1911. 89282
Cogurić Radule 25.2.1895. r61
Cok Cvetko 20.7.1922. Trst
Cokija Radivoj 20.9.1901. 13558
Coković Velizar 20.10.1905. Novo
Selo um ro 29.1.1944.
Colić Hadžip 1929. 137453
Colić Milivoje 18.3.1923. 13559
umro 19.9.1944.
Conagić Nikola 10.1.1892. 99757
umro 6.4.1945.
Coragić Hadib 1924. 31466
Cosuligh Anton 16.9.1923. Is.
3680 19.2.1945.
Coucar Mijo 4.4.1916. Kralesil
13241 17.4.1945.
Covek Kocijan 21.9.1900. 113785
15.4.1945.
Cozulić Anton 16.9.1923. 97888
umro 19.2.1945.
Creparević Nemanja 27.1.1917.
28929
Cretnik Josef 9.1.1918. St.V id
41332 um ro 11.3.1945.
Cretuik Josef 9.1.1918. St Veit
6760 11.3.1945.
Crikomirović Velkok 7.3.1887.
Sekic 13891 19.4.1945.
Crnac Rado 16.2.1922. 77668
344
Crvanka Ladislav 5.7.1920. 15284
otpušten 24.2.1944.
Crvenković Radivoje 2.5.1902.
25355 um ro 10.12.1943.
Cucat (Franca) Stanko 11.8.1907.
Senpetru 126950 umro
30.4.1945. •
Cucić Dragutin kl3.2.1912. Šabac
99759 18.4.1945.
Cucić Marinko 30.7.1891. 99869
um ro 13.11.1944.
Cucić Milan 15.5.1884. 99870
um ro 30.12.1944.
Cucić Radivoj 6.8.1906.
Alekdandrovac umro 23.12.1944.
Cucić Straja 6.5.1889. 99758
Cuder (Antona) Albin 28.2.1898.
Borci 2199/50348 otpušten
24.1.1944.
Cuetković Vladimir 1910.
Kalinovac 3132 26.12.1943.
Cugna Mario 30.9.1924.
Bosorvizza 6376 9.3.1945.
Cugvas Lazar 14.1.1921. 96552
Cule Franz 4.9.1893. Saplaun 932
9.11.1941.
Cule (Milan) Mila 1901. Hujevac
2219 i 30442 28.9.1943.
Cundrić Jože 13.5.1910. Blediz
Rečice
C unja(Jože) 10.2.1902. Trst
Cupa Asim 4.7.1922. 31467
otpušten 24.3.1944.
Cupalić Milo 7.4.1913. 99872
umro 6.2.1945.
Cvar Josef 6.10.1913. Krainsbur
1559 17.6.1942.
Cvejić Marko 15.6.1896.
Smederevo 100106 umro
25.11.1944.
Cvejić Sreten 21.1.1915. Požarevac
82075
Cvetanović Đ orđe 10.4.1917. Žitni
Potok 25713 31.1.1944.
Cvetanović Radovan 22.7.1910.
Orović 23005 um ro 9.9.1944.
Cvetanović Stojan 21.11.1911
(1912). Žitni Potok 25714
um ro 13.10.1943.
Cvetić Aleksandar 27.1.1888.
64378
Cvetić Nikola 4.4.1896. 31509
um ro 30.9.1943.
Cvetić Sreten 21.1.1915. 82075
Cvetko (Pavela) Pavel 6.7.1920.
Jesenice 9115 um ro 16.3.1943.
Cvetkov (Jovan) Slavko 22.9.1908.
Petrovgrad 99877
Cvetković (Svetozar) Aleksandar
13.10.1920. 106568
Cvetković Cvetko 3.2.1898.
Baćoglava 29620 um ro
21.9.1944.
Cvetković Cvetko 3.2.1898.
Baćoglava 49986 um ro
21.9.1944.
Cvetković Dobrivoje 19.9.1921.
Slatina 27379
Cvetković Dragoljub 185600.
Cvetković Iloja 22.4.1920. 30447
Cvetković Ljubodrag 29.11.1910.
Kruševac 142000 umro
30.12.1942.
Cvetković Mihailo 27.3.1917.
Štulac srez Pčinjski 1775A um ro
12.5.1943.
Cvetkoviđ Miodrag 612. 1927.
Cvetkoviđ Nikifor 1910. Ivanje
25715 um ro 4.12.1943.
Cvetković Selim 20.6.1917.
Cvetković Stojanče 1912. Ivanje
srez Jablanički 25716 umro
13.10.1943.
Cvctković Velizar 23.9.1920.
Lepotane
Cvetković Vladimir 1910.
Halinovac 25723 um ro
26.12.1943.
Cvetkvić Ljubodrag 29.2.1910.
14200
Cvijakić Petar 17.11.1903. 23175
otpušten 26.3.1944.
Cvijakić (Stevan) Stjepan
17.11.1903. 23185
Cvijanović (Nikola) Andelko 1923.
Kritova Gračanica (BiH) 30438
otpušten 10.5.1945.
Cvijanović Simo 1911. 30439
um ro 7.7.1944.
Cvijctković Đ uko 1901. Milijevci
30440 um ro 13.12.1943.
Cvijetković (Đuko) Pejo 1901.
Necejevic 2931 13.12.1943.
Čabrić (Aleksandar) Živojin
14.8.1900. Varvarin 38415
Čajetinac (Čedomir) Branislav
23.12.1922. 25353
Čajetinac Dušan 12.12.1921.
25366 um ro 13.9.1944.
Čajko Mijo 26.2.1910.
Bedekovčina 42240 umro
13.3.1945.
Čakalo D ušan 15.8.1913. 127644
Čakarević Budimir 30.4.1909.
Štikovo 24439 um ro 1.2.1945.
Čakarević (Zdravko) Vlastimir
13.9.1911. Kotraža 106659
345
Ćakovan Petar 15.9.1909. Jakovo
29612 um ro 18.12.1943.
Čaldarević Petar 14.4.1913. 137667
Čalić Jovo 1912. 30448
Čalić (Ilija) M atko 20.8.1911.
R aduč - Gospić 96749
Čanzek Franc 13.2.1908. 26057
Čapaković Aleksandar 22.3.1922.
25354
Čaparić Branko 8.10.1922. 106661
Čaparić R ade 1925. 31462 umro
15.2.1945.
Čar (Valentin) Franc 19.9.1897.
Cekovnik 2060/50356 otpušten
24.1.1944.
Čaran Živan 9.11.1915. 28927
Čaranović Ljubomir 1906. 24437
um ro 5.1.1944.
Čarapiđ Milenko 10.3.1914. 28928
um ro 17.5.1943.
Čarman Adolf 15.6.1899. 118641
um ro 22.3.1945.
Čarmon Alojz 5.10.1926. Jesenice
Čavić (Petar) U roš 10.6.1899.
Bjelovar 24433 um ro 8.1.1944.
Čavrljuga Pane 1899. Krivaja
30450 umro 3.8.1943.
Čebulj Gabrijel 2.1.1915.
Mojstrana 9906 umro
13.7.1942.
Čede Alojz 15.6.1921. 77066
Čeh Karlo 2.11.1891. 130459
Čekić Borislav 6.1.1912. Halinovac
25717 um ro 16.7.1943.
Čekić Čedomir 8.3.1911. Halinovac
25718 um ro 13.12.1943.
Čekić Dušan 15.7.1899. 24434
um ro 18.7.1944.
Čekić Janko 14.6.1908. Bjelovac
24432 um ro 8.9.1943.
346
Čekić Radoslav 15.11.1920. 25720
Čelešnik (Jožeta) Jože 11.3.1911.
Predoslje 61288 umro
21.2.1945.
Čelešnik Rade Jesenice
Čelik (Franca) Janez 6.10.1889.
Šebrelje 2094 um ro 5.1.1944.
Čemažer R udolf 23.12.1921.
77067
Čengić Ćamil 1.1.1906. 130462
Čepak Janez 10.9.1910. 79353
um ro 4.1.1945.
Čeperković Milan 13.2.1924.
Novo Selo 38417 umro
14.4.1944.
Čepić Janez 3.7.1924. 108857
um ro 3.4.1945.
Čepiđ Minjo 2.3.1909. Brke
Čepić Mujo 1909. 134113
Čeplak Franc 27.1.1916. 32401
umro 28.9.1944.
Čeprkić (Miloš) Dušan 12.2.1924.
Povelič 31463
Černigoj Franc 18.2.1900. San
Tomaso 1999 um ro 8.12.1943.
Černigoj Marija Trst
Černogorac Živko 10.4.1896.
106663 um ro 7.3.1945.
Čevrić Anton 5.5.1907. Padenja
Čibraković Bogoljub 28.8.1921.
49993
Čimirović M eho 1925. 31465
otpuštcn 24.3.1944.
Čirković Vojislav 9.5.1902. Kozara
24438
Čivović Milorad 8.3.1909. 14055
Čizmar Đ uro 21.3.1899. 49962
um ro 20.7.1944.
Čizmić Janko 11.9.1899. 24435
um ro 21.11.1944.
Čkonjević Radenko 15.5.1897.
Štitkovo 14085 um ro 1.1.1943.
Čobanović (Svetozar) Vladislav
30.5.1909. Petkovići 96551
Čok Cvetko 26.7.1920. Trst
Čokić Vladan 27.4.1921. 13627
umro 20.9.1943.
Čoković Veselin 20.10.1905. 38421
umro 29.1.1944.
Čokzma Vladan 27.4.1921. 13927
umro 20.9.1943.
Čolak Dušan 13.9.1912. 106666
Čolak Mihajlo 19.10.1921. 99865
umro 31.1.1945.
Čolić (Stjepan) Anton 8.5.1907.
3176 25.7.1944.
Čolić Bogdan 12.1.1887. 99866
um ro 11.12.1944.
Čolić Jura 29.8.1888. 23167 umro
16.10.1943.
Čolić Kadsia 1929. Graiac 14065
20.4.1945.
Čolić Milan 10.3.1915. 23169
Čolić Pavao 1901. 30441 um ro
22.12.1943.
Čolić Stanko 9.1917. 23171
Čolić Stjepan 8.5.1907. 23168
umro 25.6.1944.
Čolić Svetozar 15.3.1910. D.
Petrovci 23170
Čongaić Nikola 10.1.1892. 12264
7.4.1945.
Čop Aloisi 5.6.1902. S tJury 1427
26.5.1942.
Čop Jožef 20.4.1906. 109804
umro 2.2.1945.
Čop Stjepan 5.2.1901. 30444
umro 12.11.1944.
Čopi (Maksa) Alojz 21.6.1897. Kal
- Tolmin 1769
Čopić Branislav ,23.4.1924. Vajska
45914
Čorak M ato 17.9.1907. Utoliče
38422
Čorkov Stevan 9.1.1897. 106668
Čoslović Ćirilo 28.4.1910. 109759
um ro 4.2.1945.
Čosović Radovan 3.10.1911.
106667
Čosulich Anton 16.9.1923. umro
19.2.1945.
Čović Petar 10.6.1899. 24433
umro 8.1.1944.
Čremošnik Vinko 20.1.1894.
Heibustein 10986
Črnatić (Jožef) Stanko Ram e
Čubraković Bogoljub 28.8.1921.
Mladenovac 49993
Čudić Danilo 10.10.1912. Pakrac
99760 otpušten 1.6.1945.
Č uk(Ivana) Franc 4.11.1893
(4.9.1893). Vrhnik um ro
9.11.1941.
Čuk Mijo 5.6.1921. Split
Čukić Marinko 8.8.1907. 12560
um ro 3.5.1943.
Čuković P etar 17.5.1899. 24436
15.3.1945.
Čukvas Lazar 14.2.1925. Pijavice
96552
Čulibrk D ane 1908. 30443 umro
3.3.1945.
Čulić Anton 7.6.1910. 22825
um ro 3.9.1943.
Čupić Milorad 4.4.1923. 1430
Čurov Marian 17.4.1917. Krasen
49990
Čuvović Milorad 8.3.1909. Valjevo
14055
347
Čvorak Lazar 19.10.1904. D.
Petrovac 23175
Čvorkov (M arko) Aleksa 3.11.1890.
D. Petrovci 1136225
Čvorkov Cveja 1906. 23173
Čvorkov (Nenad) Damjan 2.8.1908.
D. Petrovci 23181 um ro
13.9.1943.
Čvorkov (M arko) Jovan 2.1.1892.
D. Petrovci 23174
Čvorkov Kamenko 1911. 23183
umro 30.9.1943.
Čvorkov Lazar 19.10.1904. D.
Petrovci 23175 otpušten
5.5.1945.
Čvorkov M arko 1892. D. Petrovci
23177 um ro 6.7.1944.
Čvorkov (Ilija) Milcnko 12.10.1909.
D. Petrovci 23178 um ro
25.7.1944.
Čvorkov Milenko 10.1909. D.
Petrovc 15713 24.4.1945.
Övorkov Milovan 17.1.1908. 23179
Čvorkov Mitar 10.11.1894. Donji
Petrovci 44550
Čvorkov Mitar 7.10.1894. D.
Petrovci 23180 um ro 28.8.1944.
Čvorkov Nenad 1902. 23181
um ro 13.9.1943.
Čvorkov Paja 1889 (15.9.18841).
D. Petrovci 23182 um ro
2.5.1943.
Čvorkov Sitar 10.1894. 23180
Čvorkov Stamenko 1911. D.
Petrovci 23183 30.9.1943.
Čvorkov Stevan 9.1.1897. 106668
um ro 5.4.1945.
Čvorkov (Radom ir) Svetozar 1906.
D. Petrovci um ro 23.3.1945.
Čvorkov Života D. Petrovci 23184
348
otpušten 5.5.194.
Čvorković Velja 21.4.1906. D.
Petrovci
Ćato Grgur 1926. Bitolj 100293
Ćibraković Bogoljub 28.8.1921.
49993
Ćirić Aleksandar 21.11.1913.
185/743
Ćirić Branislav 6.12.1921. 25724
Ćirić Miladin 2.8.1924. Riljac
49839 um ro 7.3.1944.
Ćirić Miladin 1924. 29613 um ro
7.3.1944.
Ćiriđ Miloje 7.2.1924. Riljac
29614 i 2763 29.11.1943.
Ćiriđ Momčilo 16.4.1925. Riljac
229615
Ćirić Nenad 25.8.1924. 82072 '
um ro 21.4.1945.
Ćirić Spasoje 9.5.1897. Riljac
29616 otpušten 5.5.1945.
Ćirić Svetomir 1926. 29617 um ro
13.12.1944.
Ćirić Tihomir 15.1.1893. 29618
Ćirimovič M eho 1925. 31465
otpušten 26.3.1944.
Ćirković D arko 1.10.1910.
Beograd 82073 otpušten
5.5.1945.
Ćirković Dragiša 8.6.1916. 99864
Ćirković Radoica 6.5.1907. Vršac
15281 um ro 20.3.1943.
Ćirković Ratom ir 2.4.1913. 29619
Ćirković Velibor 3.10.1901.
Atenica 15280 um ro 12.4.1943.
Ćirković Vojislav 9.5.1902. 24438
Ćiroviđ Kosta 31.4.1917. Gornji
Milanovac 13557
 umro 11.1.1943.
Ćirović Radojica 6.5.1907. 15281
umro 20.3.1943.
Ćitković Žarko 1.10.1910. 823073
Ćivović Rasta 30.4.1917. G.
Milanovac 327 12.1.1943.
Ćoliđ Jom a 29.8.1888. Slobodnica
2404 16.10.1943.
Ćosić Aleksandar 11.7.1895. 15582
um ro 10.9.1943.
Ćosić (Miodrag) Krstivoje 1908.
395 3.2.1944.
Ćosić Ljubomir 15.11.1911.
Crepaja 99868
Ćosić Miodrag 1908. 30445 umro
3.2.1944.
Ćosić (Milan) Stanimir 10.9.1917.
Donji Petrovac 23171
Ćosić Stanka 9.1917. 23171
Ćosić Vaso 21.3.1921. Prijedor
15283 1.2.1944.
Ćosović Radovan 3.10.1911.
106667
Ćulafić Milo 7.4.1913. Andrijevica
99872 um ro 6.2.1945.
Ćulibrk D ane 1908. 3.3.1945.
Ćulibrk Dušan 20.5.1915. 38423
Ćupo Asim 4.7.1922. 31467
otpušten 26.3.1944.
Ćurčić Milivoje 11.11.1906.
Grocka 99873
Ćurčić Vukan 4.2.1923. Beodra
99875 umro 5.3.1945.
Dabić (Petar) Branko 16.8.1907.
106670 otpušten 16.7.1945.
Dabić Ilja 1879. Malince 15713 i
99879 23.4.1945.
Dabić Marinko 19.7.1906. 34255
Dabić (Vladimir) Ratko 1.3.1918.
Alin Potok 99880
Dabić Sava 23.1.1913. Mitrovica
24459 um ro 19.12.1943.
Dabiljan Vinko 10.9.1909. umro
21.11.1943.
Dabnik Anton 26.4.1905. 1115
Dabnik Franc 4.6.1912. 1114
otpušten 17.3.1943.
Dabović Božidar 1.1.1914.
Beograd 29199
Dacić Radovan 4.9.1924. 13561
Dadić Envcr 1923. Grnica 31468
um ro 11.7.1943.
Dadić Mijo 8.9.1908. 31471
Dadić Vicko 27.11.1907. 113776
Dahskobler Jozef 2.3.1911. Trst
D ajc Mirica 2.1.1899. Szabadela
11825 10.4.1945.
D ajč Mirko 2.1.1899. 127132
um ro 1.4.1945.
D ajč(M ar) Rudolf 19.1.1920.
69676
Dajčman H erm an 27.3.1922. Sp.
Brežnici 9931 um ro 17.7.1943.
Dajković M atan 3.9.1902. 106671
Dakić Borivoje 15.2.1920. 19435
Dakić Dragoljub 20.10.1919.
Đ urdevac 4S064
Dakoviđ Sava 18.2.1908. Balčak
29261 um ro 9.6.1943.
Dakskobler Jožef 97911.
Daljcviđ Zdravko 1924. Peiiđ
30461
D amjan Milan 10.3.1906.
Slavonskr Požcga
Damjanić Borislav 4.6.1894. 14079
Damjaniđ Lazo 1926. Rakani
30427 um ro 9.6.1943.
349
Damjanić Mirko 1904. Rakani
30471 um ro 16.10.1943.
Damjanić Vlada 1917. Rakani
30472 um ro 4.2.1945.
Damjanoviđ Milan 14.4.1898.
31469
Damjanović Milan 6.6.1903. 14202
Damjanović Milan 14.9.1906.
Ravni 15285 um ro 25.7.1944.
Damjanović Mileta 19.2.1922.
19433
Damjanović (Jelisije) Miloljub
21.9.1922. Kostunici 3514 i
14156 umro 2.2.1943.
Damjanović Milutin 1888. 19389
um ro 11.4.1943.
Damjanović Milutin 13.11.1895.
Grabovac 38425
Damjanović Milutin 2.1941.
Miokovci um ro 11.4.1943.
Damjanovič Petar 22.8.1925.
13562
Damjanović Radiša 5.12.1919.
Drenova 13563
Damjanović Ranko 7.3.1906.
82076 um ro 9.1.1945.
Damjanović Simo 25.12.1905.
Sipovljani 30473 um ro
2.10.1943.
Damjanoviđ Vojislav 1887. 24454
umro 15.12.1944.
Damljanović Milić 19.2.1922.
Trbušani 19433
Dančević Zdravko 1920. 30462
Daničić Momir 15.9.1910. 99882
um ro 17.6.1945.
Danić Radisav 6.9.1888. 106586
Daniel Josif 17.9.1923. Sombor
Danijel Olivija Pulj
Danilov Nika 30.10.1883. 64379
350
Danilović Ljubivoj 26.2.1914.
Prijedor 19424 um ro 19.9.1943.
Danilović Milan 15.8.1893.
Podvrški 22829 umro
30.11.1943.
Danilović (Trivun) Slavko
20.1.1911. Ašanji 31470
Danilović Vesclin 9.9.1898. 751
20.4.1943.
Danković Brana 11.10.1911.
Grocka 15286
Danulović Milun 15.8.1893. 22829
um ro 30.11.1943.
Danjanić (Trolan) H jar 1925. 3179
25.7.1944.
Darić Ljubomir 27.1.1907. 106672
umro 30.3.1945.
Darmastija A nton 9.1.1914. 61294
um ro 26.12.1944.
Daskalović Miroslav 10.3.1905.
64380
Daskalović Svetozar 17.9.1913.
Mala Vrbica 24457
Daskobler Josef 2.3.1911. Tolmin
um ro 18.5.1945.
Dašević Zdravko 10.4.1920. Jelše
Davić Mija 8.9.1908. 31471
Davidović (Nikola) Dragan 1920.
Borojević 31472 otpušten
18.3.1944.
Davidoviđ Dragić 15.4.1897.
Poganovci 49838 umro
24.3.1944.
Davidović Dragomir 1914. 185582
Davidoviđ Eugen 25.12.1923.
Davidović Miloš 23.8.1925. 31473
Dövij Mija 8.9.1908. 31471
Davinić Miro 1919. 30474
10.7.1944.
De (Joja Mariano) 24.11.1923.
12620. otpušten 24.10.1942.
Debelak Anton 7.7.1925. 109730
Debelak Meidar 6.1.1924. Pavone
2120 31.1.1945.
Debelak Zvonko 7.7.1925. Tržić
Debeljak Alois 17.4896.1942.
Debeljak (Antona) Franc 12.6.1899.
Brezovo Brdo 97923 umro
21.1.1945.
Debeljak Georg 16.4.1894. Alt
Oslitz um ro 16.12.1941.
Debeljak (Jožeta) Vinko 10.4.1909.
D ebenec Georg 9.4.1915. 61292
10.2.1945.
Debernadi Silvo 4.3.1914. Brzon
Debevec Antona Jurij oko 1913.
Deblak Anton 7.7.1925. 109730
Decić Boško 15.4.1907. Kalinovac
1945 5.8.1943.
Dedinac Desimir 8.10.1924. Dublje
25356
Dejak Otm ar 6.8.1922. 61293
Dejanović Aleksandar 1923. 30476
um ro 21.11.1944.
Dejanović A nte 6.6.1903.
Dejanović (Stojan) Mile 16.6.1904.
Gor. Vlasenica 24442
Dejč Georg 24.8.1928. 136564
Delac Ilija 19.7.1920. 42241
Delaja (Franca) Ivan 1897.
Velenje
Delaja Johan 15.12.1876. 12482
Delević Milan 28.12.1912. Pesca
106673 14.4.1945.
Delić Božo 16.9.1907. Rastela
30478
Delić Dragoljub 26.5.1924. 106674
30.4.1945.
Delić R ade 7.2.1905. Vrhovina
106675
Delić Rasim 1910. Travnik 23186
otpuštcn 24.3.1944.
Delić Slavoljub 25.5.1924. 106674
umro 30.4.1945.
Delić Stojan 1900. 30479 umro
16.10.1943.
Delistović (Ivana) Ivan 19.11.1901.
M. Lošinj
Deljić Franc 18.1.1913. Bročanac
31474 um ro 2.10.1943.
Demarija Lucija Pulj
Demelj Anton 21.7.1895. 89367
Demić DuSan 5.5.1899. Bublica
44154
Demić Franc 1.3.1897. 17540
otpušten 8.5.1943.
Demirović Kata 1894. Banja Luka
1519
Demonja Dušan 11.10.1908.
24443 umro 5.9.1944.
Demšar Mirko 4.11.1916. 107228
Demšar (Jakoba) Tomaž
20.12.1895. Hotovlje 40533
umro 26.6.1944.
D em uć Franc 1.3.1897. 17540
otpušten 8.5.1943.
Dencinović Arančević 1894. 27382
um ro 10.7.1944.
Dengić Ljubomir 20.3.1903. 48557
Denić Simo 2.12.1892. 38426
um ro 21.12.1943.
Denić (Mihajlo) Stanimir 10.2.1907.
Lalinovci 25731
Denić Veselin 23.9.1923. Babin
most 25357 um ro 15.3.1944.
Denjid Ljubomir 20.3.1903.
Bukovo 48557
35 1
Derglin (Antona) Anton 8.3.1921.
22479 um ro 23.2.1194.
Derling Leopold 16.11.1913.
23.8.1942.
Dermastja (Franca) A nton 9.1.1914.
Šmartno 61294 um ro
26.12.1944.
Deronja M arjano 24.11.1923.
12620 otpušten 24.10.1942.
Dervišević R am o 7.10.1910. Sturlić
31475 um ro 29.3.1944.
Desjak Johan 7.2.1903. 17531
otpušten 28.6.1943.
Desnica R ade 24.2.1901. Ocijevo
28932 um ro 3.11.1943.
Despotov Petar 1.12.1910. Kovilj
19397 um ro 23. ili 22.10.1943.
Despotović Trivun 1891. Osanjica
31476 um ro 28.10.1943.
Despotović Žarko 1.1.1895.
Ostružnica 106677. 24.4.1945.
Dešmar (Valentina) Fortunato
9.7.1901. D onja Koruška 77069
Dešmar Mirko 6.11.1916. Jesenice
107228 um ro 1945.
Detić (Stojan) M arko 1900. 2401
16.10.1943.
Detoni Vincenc 21.1.1901. 4183
um ro 24.12.1194.
Deutsch Georg 136564. umro
30.4.1945.
Deutschmann H erm ann 27.3.1922.
U nterbre Inicen 1834 14.7.1943.
Devedić Milan 17.9.1921. Rudnik
22826 um ro 4.6.1943.
Devetak Milan 26.4.1913. 28933
um ro 20.1.1944.
Devetaković (M ustafa) Salija
22.3.1889. Skoplje 96553
Dević Marko 1894. 30452
352
um ro 15.5.1944.
Dević Nikola 15.2.1894. 24444
Devide Bogdan 26.7.1885. Zagreb
118684 20.2.1945.
Devlahović D uško 1919. 30463
Dežclić (Zlata) Vrhovska 35703.
prcmešten 25.11
Dicić Dobrivoje 29.1.1921 (1920).
Kragujevac 23196 umro
6.11.1943.
Dicivić Milan 28.12.1912. Teria
12786 14.4.1945.
Didenski Cazar 23.11.1895.
Tamirin 15706 24.4.1945.
Didić Аса 17.7.1926. 64382
Didić Dimitrije 15.8.1912. 82077
um ro 7.4.1945.
Dikić Čedomir 22.5.1902. 45032
Dikić Krsta 1916. Cerjc 99888
um ro 26.3.1945.
Dikić Milisav 2.3.1905. 96581
Dimčić Živojin 12.12.1903.
Šarbanovci
Dimetz (Jozef) 26.1.1899. 97916.
um ro 7.1.1945.
Dimić Božidar 1916. 99895
21.1.1945.
Dimiđ Dobrica 25.6.1891. 25736
um ro 14.6.1944.
Dimić Janko 16.8.1926 ((7). 99927
13.4.1945.
Dimić Spasoje 9.4.1921. 48065
um ro 8.3.1944.
Dimiđ Velimir 11.1920. 48060
.um ro 12.4.1943.
Din^'ović Sanko 1920. Prokupje
1J6697 25.4.1945.
Din Lrašković Jeremija 15.5.1908.
99928 um ro 30.11.1944.
Dimitrašković Lazar 13.2.1892.
99929 um ro 25.3.1945.
Dimitrijević Božidar 23.5.1907.
Šarbanovac 29622 umro
29.6.1943.
Dimitrijević Budimir 10.9.1924.
Bučumet 27384 umro 20.7.1943.
Dimitrijević Dimitrije 25.10.1910.
25358 um ro 7.3.1944.
Dimitrijević (Radivoj) Dragoljub
14.1.1896. Sićcvo 82078
otpušten 27.9.1945.
Dimitrijević (Laza) Dragoslav
20.11.1913. Lipe 106680
15.4.1945.
Dimitrijević Dragutin 3.8.1897.
22827 um ro 15.8.1944.
Dimitrijević (Todor) Jovan
10.3.1912. Lalinovac Jablanički
48828
Dimitrijević (Žika) Krsta 9.6.1928.
Poganci 130036
Dimitrijcvić Lazar 13.2.1892.
99929 25.3.1945.
Dimitrijević (Svetislav) Ljubomir
8.8.1909. Brestovac 27385
otpušten 15.7.1945.
Dimitrijević Mihajlo 10.5.1902.
D. Milanovac 24458 um ro
30.7.1943.
Dimitrijević Miletija 10.6.1920.
Bučumet 27386 um ro 3.12.1943.
Dimitrijević Miloš 1.2.1924. 99889
Dimitrijević P etar 20.4.1914.
Bingula 22828
Dimitrijević P etar (6)2.9.1924.
Kruševac 13565
Dimitrijević Radmilo 1926. Kravljc
99890 um ro 17.3.1945.
Dimitrijević Spasoje 23.8.1924.
99891 um ro 7.1.1945.
Dimitrijević Stanko 1920.
Trokupljc 106679 umro
25.4.1945.
Dimitrijević Svetislav 7.2.1903.
106681 um ro 4.2.1945.
Dimitrijevi6- Vukadin 1908.
Šarbanovac 29623 um ro
2.11.1943.
Dimitrijević Živko
1.6.1920.ilil5.10.1920. Veliko
Zavle 14087 um ro 9.1.1943.
Dimitrijcvić (Blagoje) Živojin
12.10.1919. Leskovac 96554
Dimitrijević Živojin 20.2.1897.
M cdjuhana 27387 umro
26.12.1943.
Dimitrović Dušan 16.6.1921.
96559
Dimo (Panti) Tonia 1923. 3845
Dimov (Nikcia ili) Stöjan 11.8.1924.
Vratnica 109323 otpuštcn
12.11.1945.
Dimrović Slavko 1920. 106679
Dimšar Johan 19.10.1902. umro
10.7.1942.
Dinčić Živojin 1903. 29624
Dinibrović Mirka 25.4.1899. Kutasi
14904 23.4.1945.
Dinić(Živko) Božidar 1915,1916.
Cerje 99895 umro 21.1.1945.
Dinić Branislav 22.12.1903. Užice
D inić(Pavle) Dobrosav 27.1.1912.
Cerje 99896 umro 4.2.1945.
Dinić (Nikola) Dragoslav 20.1.1911.
Niš 107097
Dinić D ušan 16.6.1920.
Kragujevac 22830 umro
15.12.1943.
353
Diniđ (Živojin) Miodrag 1927.
Cerje 99897 um ro 18.1.1945.
Dinić (Nikola) Ranđel 99898.
umro 21.11.1944.
Dinić Ranko 8.10.1910. Žitni
Potok 25726 um ro 18.2.1944.
Dinić(Živko) Rusomir 1928. Cerje
99899 um ro 2.2.1945.
Dinić Slavoljub 8.5.1921. 27388
Dinić(Ivan) Spasoje 9.4.1921.
Bacument Jablanički 48065
Disarević Hasib 1923. Šumatac
2452 19.10.1943.
Disić Antanas 13.11.1915.
Osipaonica 48061
Divac (Simeon) 1894 Ivanji 99901
um ro 22.2.1945.
Divak Viktor 24.7.1906. 26060
Divić Nikola 15.6.1894. Pahlevila
24444 um ro 3.6.1943.
Dizdarević Bećir 1918. 31477
um ro 17.3.1944.
Dizdarević Hasib 1923. 31478
umro 20.10.1943.
Dizdarević Husein 1923. Šumatac
31479 um ro 11.3.1944.
Dizdarović Bećir 1918. Šumatac
31477 um ro 16.3.1944.
Dmešar F ortunat 9.7.1901. 69
Dmitrović Dušan 16.6.1921.
G ornjiRibnik um ro 24.4.1945.
Dmitrović (Petar) Mile 1925. G.
Mihailovac 18.2.1944.
Dmitrović Mirko 25.4.1899. Kitovo
106688
Dmitrović (Mileta) Pero
januarl925. 30846 umro
18.2.1944.
Dobanovački Živan 1.12.1907.
N oviSad 13568 um ro 24.3.1943.
354
Dobcljak Alois 9.2.1922.
Gabersberg 1560 17.6.1942.
D oberm an Anton 5.6.1909.
1G0719 um ro 25.2.1945.
Dobcršek Johan 1.6.1923. 12495
Dobnik Anton 26.4.1904. 1115
Dobnik (ili D obrnik Anton) Franc
1892. Veliki V rh 2293 um ro
6.10.1942.
Dobnik Franc 18.2.1894. 11826
umro 7.10.1942.
Dobnik Franc 4.6.1912. 114
otpušten 17.3.1943.
D obnik Franz 18.8.1894. Letusch
2820 6.10.1942.
Dobradel R udolf 4.12.1903.
Švarcenbah 30793 umro
10.1.1944.
D obravec (Antona) Anton 7.1.1881.
Selo pri Podmelen/Tolmin 1963
ubijen 19.11.1943.
D obravec (Blaža) Franc 31.3.1898.
Zadlažnu Čadrg/Tolmin um ro
7.1.1944.
Dobravec (Mihaela) Franc 8.4.1892.
Temcljina - Tolmin 2272 um ro
5.12.1943.
D obrić Sava 6.5.1902. Glogorica
38436
Dobrila Josef 8.1.1918. 61296
D obrodel R udolf 1.12.1903. 30793
um ro 10.1.1944.
Dobrosavljević Miloš 2465.
D obrovec Ludvik 26.9.1922.
61295
Dočak Jozef 30.3.1907. umro
17.7.1942.
D oda (Dževdet) 18.5.1906. Prizren
99915 um ro 5.1.1945.
Dodić Stanko 1921. 27406
 umro 13.9.1943.
Dodmanović Božidar 12.1.1924.
106689
Dodoš Adam 4.3.1888. Zrinjska
D raga 24445 um ro 27.4.1943.
Dojč Georg 24.8.1928. 136564
Dojč Rudolf 19.1.1920. Mol
Dojč Tibor 15.2.1930. 136568
Dojčinović Ranđel 1894. Mionica
27382 um ro 10.7.1944.
Dojčman H erm an 9.2.1906. 15497
otpušten 2.3.1943.
Dojčman H erm an 27.3.1927. 9931
umro 4.7.1942.
Dokić Kuzman 8.8.1907. Budimci
30487 um ro 29.12.1943.
Dokić Stojan 10.11.1911. 2521
Dokmanović Božidar 12.1.1924.
Srpske Moravice 106689
otpušten 18.7.1945.
Dolbini Gtsnja Pulj
Dolenc Anton 13.7.1926. 89356
Dolenić Mikloš 15.10.1913. 108825
um ro 19.12.1944.
Dolenc Ciril 314. ubijen 20.4.1942.
Doles (Antona) Anton 1917.
Senožeče
Dolić (Dragoljub) Dobrivoje
13.4.1917. 82089 um ro
21.3.1945.
Dolinar Franz 292. ubijen
20.4.1942.
Dolinar Janez 13.12.1927. 89358
Dolinar Johan 22.7.1924. umro
25.9.1942.
Dolinar Maks 29.3.1901. 108826
4.1.1945.
Dolinar Rafael 27.10.1904. 64298
um ro 19.8.1944.
Dolinšek (Mihael) 29.9.1906.
Gabrole 10995 um ro 21.3.1943.
Dolinšek Aleksandar 5.2.1929.
127036
Dolinšek Anton 14.1.1910.
Ljubljana 25032
Dolinšek Mihael 29.9.1907. 12260
Dolmić Ćiril 4.6.1921. um ro
1.8.1942.
Dolnar (Janeza) Franc 4.10.1903.
Mengesu umro 20.4.1942.
Dolnar Janez 13.12.1927. 89358
Dolz Josef 6.4.1925. 127793
3.4.1945.
Doljak Stefan 27.12.1908. Gragara
Dolžan (Alojz) Franc 1911.
Jesenicama 79355 um ro
12.1.1945.
Dolžan (Anton) Janez 11.12.1905.
KokriceKranj 91696 umro
29.4.1945.
Domić Avgustin 1.7.1921. 108827
umro 27.1.1945.
Domio D uzepe 30.3.1911. 79354
um ro 3.4.1945.
Domio Giuseppe 30.3.1911.
Maresigo 5300 3.3.1945.
Domjo Bruno 4.9.1920. Martinjani
D oret D uro 15.5.1894. 99921
um ro 26.10.1944.
Doroslavac Dirica 17.11.1892.
99919 um ro 6.4.1945.
Doroslavac Ivan 8.7.1910. 19427
Dostanić Miloje 21.10.1919. 19436
um ro 7.12.1944.
Dovcar Franc 23.3.1920.
Weitsehan 107797
Doviljarac Petar 31.7.1907. 24440
Dovžan (Matevža) Jože 30.3.1907.
Denji 34612 um ro 17.7.1942.
355
Dozet Đuro 15.5.1894. 99921
umro 26.10.1944.
Drača Bogdan 23.9.1913. Karnik
14127
Dračun Cvctko 15.3.1902. 100058
umro 12.11.1944.
Dragan Đino 4.7.1897. D.
Velesnja 1385 19.4.1944.
Draganović Radom ir 1924. Ivanje
6.11.1943.
Draganović Vladimir 1924. Ivanje
25737 um ro 8.11.1943.
Draganja Vinko 1912. 30464
Dragar Josif 3.1.1889. 65776
umro 12.3.1945.
Dragaš Đ uro 24.4.1901. 24446
umro 4.12.1944.
Dragičević Gojko 1.1905. 99922
Dragičević Josif 15.4.1924. 39964
Dragičević Mladen 7.8.1921. 96561
umro 27.4.1945.
Dragić Boško 1924. Boljanić
30453 otpušten 5.5.1945.
Dragić (Jovan) Janko 20.1.1902.
Blinja 2724 23.11.1943.
Dragić Jophann 17.10.1911.
Polinja 25364 22.12.1943.
Dragić Jovan 20.1.1902. Blinja
23188 um ro 23.11.1943.
Dragić (Petar) Milivoje 11.8.1913.
38437
Dragić Miloš 15.9.1901. 23189
Dragić Stanko 1905. 31484
Dragićević Dušan 7.3.1906.
Marazovci 33290 um ro
26.9.1943.
Dragićević D ušan 1919. 31485
Dragićević (Ante) Josip 15.4.1924.
Sibenik 39964
356
Dragićević Nenad 8.10.1918.
Mrčajevci 28945 umro
2.11.1943.
Dragićević Simo 9.1902. Tckučica
31486 um ro 25.10.1943.
Dragišić M laden 7.8.1921. 96561
Dragojcvić Aleksandar 25.12.1920.
Beška um ro 2.4.1943.
Dragolin E rm ano 21.5.1904.
89366 um ro 9.4.1945.
Pragomirović Božidar 30.5.1907.
Ncrcsnica 13571 umro 6.9.1943.
Dragomirović Danilo 3.3.1921.
14140
Dragomirović Nikola 5.6.1919.
138658
Dragoš Đ uro 24.4.1901. 24446
um ro 4.12.1944.
Dragošević Aleksandar 25.12.1920.
14106
Dragovan M artin 3.11.1924. 69151
Dragovic R ade 2.5.1910. Ragas
741 11.2.1943.
Dragoviđ Nikola 13.2.1894. 23190
um ro 18.7.1944.
Dragović Radoje 2.4.1910. 19367
um ro 12.2.1943.
Dragović V uko 22.3.1921. 96923
um ro 23.1.1945.
Dragutinović Milutin 10.10.1920.
82090 um ro 20.4.1945.
Drakulič Srećko 15.9.1905. 15287
Drakulić Đ uro 6.5.1908. Subotska
29631 um ro 15.11.1943.
Drakulić Milenko 6.7.1921. Zagreb
106690
Dramićanin Ratom ir 2.10.1914.
Selo Vucak 23195 6.12.1943.
Dramlić Srećko 15.9.1905. 15587
Drašković Jerko 7.2.1924. 39963
Drašković Josef 12.12.1900.
Lenjingrađ 2034 26.8.1943.
Drašković Panta 22.1.1887. Slimnje
31487 um ro 26.8.1943.
Drašković Sava 5.1.1912. Nova
Topola 22834 um ro 3.3.1944.
Dravić Vojislav 4.37.1906. 22835
Dražić Borivoje 28.6.1924.
Beograd 106691 2.3.1945.
Dražić Đ uro 9.4.1892. Cepeliš
23191 umro 16.6.1943.
Dražić Radom ir 27.2.1923.
Kusadak 38438
Drehsler Georg 8.4.1913. 138412
Drekonja (Ivana) Ivan 7.8.1899.
Kneža 3097 ubijen 1.12.1943.
Drekonja Karl 25.10.1921. Kneža
Drekonja (Ivana) Mihael 6.9.1893.
Temljine 2920
Dremelj Anton 21.7.1895. 89367
Dreo Ernest 6.1.1911. Vindić
um ro 13.9.1943.
Drescek Janez (Drescek Gionani)
27.10.1889. Linak 106280
umro 21.12.1944.
Drimal Josef 22.7.1892.
premešten 29.1.
D robes Karlo 19.10.1918. 113778
6.4.1945.
Drobić Vojislav 17.8.1906.
Žagubica 22835 otpušten
5.5.1945.
Drobnjak Arsenije 18.1.1900.
Glumač 25365 um ro 6.1.1944.
Drobnjak Miloš 1919. Pastus
30465 um ro 15.11.1944.
D robnjak Stanko 23.9.1909.
Jacuković 15938 25.4.1945.
Drobnjak Stanko 23.9.1909.
127795
Drobnjaković Slavko 2.5.1912.
96560
D robuk Joza 31.10.1912. 61297
Drolc (Jožefa) Jožef 6.2.1925.
Ločici Polzela 17498 umro
3.4.1945.
D role (Antona) Anton 8.1.1906.
Trtnik 126707
D role(Ivana) Ivan 22.4.1900.
Borovnica
Droll Jose 6.4.1925. Heilenstein
10768 3.4.1945.
Drolo Anton 8.1.1906. Gorica
Đurđević Milorad 29.9.1899. 730
10.2.1943.
Drušković Vincenc 19.1.1896.
17499
Dryak Olmar 6.8.1922. Jelndol
14105 20.4.1945.
Dubančić Zenil 1918. 31488
Ducić (Jovan) Dušan 1910. 24456
Dudić Аса 17.7.1926. 64382
Duhančić Zenjil 1918. 31488
Duhovnik Anton 9.5.1910.
Medvedja 126581
Dujaković Risto 1894. Podnavlje
38439
Dujević D ušan 8.10.1917.
Kosovska Mitrovica
Dujković Blagoje 11.11.1911.
Pridjel 48519 um ro 11.11.1944.
Dujkoviđ Lazar 3.3.1914.
Kruškovo Polje 3204
31.12.1943.
Dujković Mihajlo 20.6.1911.
Kruškovo Polje 44551
Dujmović M ate 1923. Skrip
30466 um ro 4.1.1944.
Dujović Dušan 8.11.1918. 106693
Dukić Budimir 1910. 99887
357
 umro 21.10.1944.
Dukić (Milan) Danilo 1903. Klenje
otpušten 31.7.1945.
Dukić Vladimir 26.10.1924.
Zagreb 31489 umro 30.9.1943.
Dulkanović Milutin 20.1.1895.
14215
Dulović MiloS 14.11.1892. Rača
29633 um ro 16.3.1944.
Dumbrasković Lagar 13.2.1892.
Kusić 9377 25.3.1945.
Dumić Janko 16.8.1926. umro
13.4.1945.
Dumitrašković Jeremija 15.5.1908.
um ro 30.11.1944.
Dunavić Mirko 16.11.1911.
Sakanlije 24447 umro 9.4.1943.
Dunjderski Lazar 23.11.1895.
Temerin 121894
Dunjerković A nte 9.8.1914.
Dunjić (Milan) Ljubomir 20.3.1903.
Bukovo 28946
D ura Franz 13.11.1903.
Duraković D ušan 17.3.1915. Donji
Lapac 45726
Duraković Dušan 17.3.1915. 45726
Duritić Dobroslav 9.3.1907. umro
23.12.1942.
Durković Mihajlo 20.7.1911.
Šamac
Durmisević Alijar 1909. Slišane
25733 um ro 28.2.1944.
Durmišević (Baka ili Bara) 1909.
Slišane 25733 um ro 28.11.1944.
Durmišević Ram a 1906. Slišane
25734 um ro 27.4.1944.
Durseić Josip 19.3.1900. Slavonski
Brod
Dvoržak Johan 9.9.1913.
Hallsgrund 31360
358
umro 12.12.1943.
Dzakua Miliskimo 1907. Janovica
2457 14.10.1943.
Dzebić (M ehcmcd) Luso 11.1.1895.
1309 20.4.1943.
Džakula Miliskimo 1907. 2457
14.10.1943.
Dželebdžić Stojan 1.8.1903.
137777
Džodić Dragiša 14.12.1909.
Maričić 23194 12.2.1944.
Džonlagić Imšir 20.11.1933. Livno
Džukić Petar 1892. Bacuga
13.12.1943.
Đakič Suljo 1899. M aribor
Đakomeli Anton 26.12.1912.
106274 um ro 29.12.1944.
Đaković Dragomir 10.4.1910.
Glogovci 106682
Đaković Dušan 1924. 30468
Đaković M atan 3.9.1902. 106671
Đaković Vladimir 10.4.1910.
Glogovac
Đakula Mile 1907. 30475 umro
14.10.1943.
Đalić Miloš 25.9.1924. 25359
Đalić Suljo 1899. 137455
Đalto Pavao 1899. Livno 30488
um ro 17.4.1945.
Đasić Suljo 1899. Bukovača
Đavić Ljubomir 1895. 25729
Đebić M ehmed 1.1.1895. 24441
umro 20.4.1943.
Đenić Simo 2.12.1892. Podnovlje
38426 um ro 21.12.1943.
Đerasimović Stevan 13.5.1918.
Čarlovica 25369
Đerasimoviđ Vojislav 24.1.1913.
82080 um ro 3.2.1945.
Đerđević Radiom 17.10.1910.
49996 um ro 19.6.1944.
Đerić Danilo 5.2.1923. 82079
um ro 22.4.1945.
Đermanović Gligo 15.4.1905. D.
Velešnja 24449 um ro 27.3.1944.
Đermanović Jovan 7.6.1926. D.
Velešnja 33279
Đestica (Dušan) R ade 1924.
Budelj 5.7.1943.
Đevad Agić 28.7.1923. 137456
Đilasović Živomir 1.2.1906. Šutići
13564
Đinđir (Stepan) Mirko 1917.
Martinska Ves
Đinič Dragoslav 20.1.1911. 107097
Đioričić Stanko 9.2.1923. 11154
4.4.1945.
Đojdjević R ade 16.11.1920.
Prokuplje 99918
Đojeljević Blagoje 22.12.1905.
Bitolj 49980
Đokić Bogoljub 21.10.1888.
M ataruška Banja 82081
Đokić Danilo 18.3.1890. Babotnicä
29625 um ro 16.9.1943.
Đokić Dragan 6.2.1922. Sarajevo
106683 um ro 13.3.1945.
Đokić D rago 18.6.1902. u 1943
Đokić Nikola 1.1.1909. um ro
14.1.1944.
Đokić Nikola 23.11.1919. Lipnica
19434 i 27393 um ro 11.9.1943.
Đokić (Milutin) Ratom ir 6.1.1917.
Glumač 13569
Đokić Ratom ir 6.1.1917. 13569
Đokić Stanko 1.2.1904. Srinjavić
27394 um ro 23.12.1943.
Đokić Trajan 11.1904.
Đokić Živko 7.1902. Petrovac
99902 um ro 23.3.1945.
Đolić Božidar 1923. NovoSelo
38427 um ro 2.8.1944.
Đorđević Aleksandar 3.1.1923.
99903 um ro 27.3.1945.
Đorđević Arsenije 3.5.1922.
Bublica 5.3.1944.
Đorđević (Đorđe) Blagoje
22.3.1905. Bizolj 29262
Đordević Blagoje 20.11.1920.
Radinovac 48058
Đorđević (Dimitrije) Božidar
15.1.1919. Graboviei 82082
Đordeviđ Božidar 8.2.1920.
Kladovo 22841
Đorđević Božidar 25.12.1922.
Zagradnja 14147 umro
26.10.1943.
Đordcvić (Đoko) Cvetko 16.3.1904.
Bublica 27396
Đordević Dimitrij 27.2.1922.
19406
Đorđević Dragoljub 1898. Vinča
um ro 19.1.1945.
Đordević Dragoljub 9.3.1909.
96557
Đorđević Dragomir 26.2.1923.
Davidovae - SvrljiSki 29627
um ro 10.1.1944.
Đordević D ušan 5.5.1906. Ripanj
28934 um ro 6.6.1943.
Đorđević D ušan 8.1907. G. Dubič
29835
Đorđević Dušan 11.11.1920.
99907 umro 25.4.1945.
Đorđcvić Đ orde 8.4.1919. 96562
359
Đorđević Gorča 10.7.1902. 33714
Đorđević (Stojan) Luka 16.4.1913.
Vučje 99917 um ro 18.4.1945.
Đordević Luka 16.4.1913. 99917
Đorđević Ljubisav 4.11.1922.
13570
Đordević Ljubomir 25.3.1910.
Požarevac 82083
Đorđević Martin 1.3.1904.
Dučalovići 29628 34259 um ro
8.10.1943.
Đorđević Mihajlo 9.6.1908.
Prigorica 48066 27398 um ro
31.12.1944.
Đorđević Milan 12.6.1905. 82084
umro 21.2.1945.
Đorđević Milisav 6.5.1913.
Studeno Pirot 54042
Đordević Milutin 16.7.1900. 25360
umro 25.7.1944.
Đorđević (Josif) Nikola 15.9.1912.
Aranđelovac 82085
Đorđević Radiša 17.10.1910.
Ripanj 28937
Đorđević (Stevan) Radojlo 1914.
Dobro Polje
Đorđević (Milan) Radom ir
21.7.1900. 82086
Đordević Radom ir 17.10.1910.
49996 um ro 19.6.1944.
Đorđević Radoslav 11.11.1920.
Prokuplje 99918
Đordević Radovan 10.10.1915.
Pridvorica 27399 um ro
26.11.1943.
Đorđević Randel 1912. Slatina
96556
Đordević Sava 10.11.1887. 22831
um ro 18.7.1944.
Đordević Stevan 5.6.1917. 82087
360
Đordevič Svctozar 23.7.1923.
99905 um ro 7.3.1945.
Đordević (Ljubomir) Todor
8.3.1911. Mršinci Čačak 106709
Đorđević Todor 14.4.1901. 25728
um ro 24.8.1944.
Đordević Trajko 1924. 12941
Đordcvić Trifun 10.2.1922.
M adjcrc 28938 um ro 2.11.1943.
Đordević Velibor 7.10.1919.
Kosovska Mitrovica 137669
Đordcvić (Branislav) Vladimir
9.10.1910. Petrovac na Mlavi
96563 um ro 10.2.1945.
Đordević (Drago) Vujica 10.5.1904.
Cikote 29629
Đorđević Vujica 1896. 27401
um ro 8.8.1944.
Đorđević (Milan) Vukašin 3.2.1925.
Ccrje 99906 um ro 28.2.1945.
Đorđević Vukosav 10.5.1924.
Radinovac 27400
Đorđević (Milan) Zafir 12.6.1905.
Masenica 1944 um ro 21.2.1945.
Đordević (Vladimir) Žarko
9.5.1903. Vcl. GradiSte 13566
Đordić Jožef 20.4.1918. 08
Đorić Danilo 5.2.1923. 82079
Đorić Dimitri 10.9.1916. Mojkovac
27402 um ro 3.8.1943.
Đorić Dragiša 14.12.1909. 23194
umro 12.2.1944.
Đorić Ljubisav 20.1.1906. 25738
umro 8.3.1944.
Đorić Ljubomir 20.8.1895.
Svetozarevo 25729 umro
12.7.1943.
Đorić Mihailo 7.12.1924. S.
Majkovac 33715 i 27403
Đorić Stanijan 3.5.1922. 25739
Đorić Stojadin 15.5.1906. 25740
Đorić Stojadin 12.4.1908. Ivanje
48088
Đorić Velimir 15.5.1906. Vujanovo
25735 um ro 21.12.1943.
Đorović Dušan 11.11.1920. umro
26.4.1945.
Đoršević Arsenije 3.5.1922. 25727
um ro 7.3.1944.
Đosanović Dušan 17.8.1922.
Lugari 31841
Đotojević Nikola 15.9.1912. 8285
Đudić (Šudić) Radom ir (Radiša)
15.4.1918. 82088 umro
29.4.1945. К 5182/46.-
Đujić (Milana) Danilo 1926.
Rastinja 5222
Dujković Blagoje 11.11.1911.
48519 um ro 11.11.1944.
Đukanović (Miloš) D ragutin
7.5.1923. Beograd 38428 umro
8.2.1944.
Đukanović Janićije 1922. Kacevac
umro 22.3.1943.
Đukanović Negoslav 3.3.1920.
Ripanj 28939 i 44534 um ro
8.3.1944.
Đukanović Svetozar 5.5.1906.
Beograd 28940 um ro
27.11.1943.
Đukanović Vidak 1915. 30454
Đukičin Đ ura 23.4.1889. 99926
umro 18.1.1945.
Đukić Aleksandar 15.5.1884. Stari
Bečej
Đukić Bogdan (Nikola)4.12.1912.
Radanovci 99925
Đukić Dimitrije 1896. Glogovica
38429
Đukić Drago 1922. 30455
Đukić Drago 7.12.1923. Petrovo
Selo
Đukić Đ uro 4.5.1891. Bačuga
24450 um ro 1.7.1943.
Đukić Jovan 2.8.1906. 30451
Đ ukić(Đ uro) Luka 4.5.1891.
Bačuge 1714 1.7.1943.
Đukić Ljuban 19.4.1905. 24451
Đukić Ljubomir 10.3.1908. Lipova
12593 14.4.1945.
Đukić Milomir 20.1.1920. 19366
Đukić Mirko 15.2.1906. Babina
Rijeka 24452 um ro 17.11.1943.
Đukić Nikola 6.9.1916. Novo Selo
Đukić Nikola 6.9.1918. 96564
Đukić Petar 1892. 31491 umro
13.12.1943.
Đukić R ado 14.8.1924. 137454
17.3.1945.
Đukić Stojan 15.3.1897. Bačuga
24453 umro 21.4.1943.
Đukić Vojislav 20.8.1921. Popina
25362 umro 24.6.1944.
Đukić Živan 1925. Popina 25361
Đukišin Dušan 11.9.1894. 99908
um ro 19.11.1944.
Đuković (Dujković) Jovo 1907.
30482
Đuković Lazar 3.3.1914. 30484
um ro 31.12.1943.
Đuković Mihajl 20.7.1911. 30483
Đunisijević Dragoljub 21.12.1913.
38430
Đ upančić Vilhelm 24.4.1932.
10421
Đ urac Julije 20.11.1922. Legrada
Đuraković Dušan 17.3.1915.
Donji La рас 45726
Đuranović Đ orde 1912. 30456
Đuranović Đ ura 1909. 30457
361
 umro 11.4.1945.
Đuranović Luka 3.3.1905. Krtova
30458 um ro 21.9.1943.
Đuranović (Zitka) Vasilije 1905.
Krtova 2154 21.9.1943.
Đurasinović Bogoljub 6.7.1897.
Joševa 28941
Đurčević Josip 19.4.1900.
Slavonski Brod 106684
Đurčić Bogoljub 16.1.1901. 38431
umro 28.7.1944.
Đurđević Aleksa 14.8.1891. D.
Petrovac 23187
Đurđević Cvetko 16.3.1903.
Bublica 48063
Đ urdević' Dimitrije 27.2.1922.
19406
Đurđević Dragoljub 9.3.1909.
96557
Đurdević Josip 14.4.1900. 106684
Đurđević Jovan 6.7.1911. Tišina
30481 umro 17.6.1943.
Đurdević Jovan 27.10.1924. Donja
BukOvica 99909 um ro 3.4.1945.
Đurdević Krsta 15.9.1897. Stričić
13567 umro 20.4.1944.
Đurdević Milan 20.10.1904.
Ostružanj 30477 um ro
28.12.1943. . Đ urić Milorad 5.1924. Milićevo
Đurđević Milan 1.12.1905(1906).
Tišina 30480 um ro 7.4.1945.
Đurđević Milorad 29.9.1899.
Osladiđ 22832 um ro 10.2.1943.
Đurđević Radmilo 16.9.1912.
Aleksinac 99910 umro
19.3.1945.
Đurđević Živko 22.7.1886. 15288
Đurđić Bogoljub 16.1.1901. 38431
umro 28.7.1944.
Durjanski Pavle 29.3.1912. 64383
362
Đurica Uglješa 12.5.1912.
Drugovici B. Luka 48563 i 22836
Đuričić Dobrosav 9.3.1907. 14203
Đuričić Dragomir 21.9.1908.
99913 umro 20.2.1945.
Đuričić Stanko 9.2.1923. Dubica
106687 um ro 4.4.1945.
Đuričin Branko 5.6.1896. Kumane
99911 umro 16.1.1945.
Đuričin Dragoljub 31.8.1923. s.
Dragutinovo 99912
Đuričin D uro 23.4.1889. 99926
um ro 18.1.1945.
Đurić Aleksa 29.10.1917. Požega
28943 um ro 11.5.1944.
Đurić Aleksandar 19.12.1891.
28942 umro 5.2.1945.
Đurić Aleksandar 1908. Žabare
25363 um ro 2.6.1944.
Đ urić Božidar 20.9.1890. 24455
um ro 19.4.1943.
Đurić Gvozden 1922. 106685
Đurić Janko 16.8.1925. 99927
um ro 13.4.1945.
Đ urić(D ušan) Milan 5.5.1926.
Cepeliš 33283 i 23192
Đ urić Milan 4.4.1922. 106686
um ro 1.5.1945.
38432
Đ urić (Stojan) Nikola 26.9.1905.
23193
Đurić Pero 1925. 30460 umro
24.6.1944.
Đ urić(T om a) Radivoje 7.12.1927.
Kućanci 31482
Đurić Radom ir 3.3.1915. Milićevo
srez Požeški 38433
Đ urić Ranko 1920. 11551 i 30467
4.4.1945.
Đurić (Trifun) Trivun (Mihajlo)
18.2.1918. Boljanić
Đurišić Dobrosav 9.3.1907. 14203
Đurišin D upan 11.9.1894. 99908
umro 19.12.1944.
Đurkić Aleksandar 15.5.1884.
64381
Đurović (Petar) Dimitrije
28.10.1881. Danilovgrad 96555
um ro 10.5.1945.
Đurović Dragomir 25.5.1922.
38435 um ro 20.3.1944.
Đurović (Mirka) Milo 27.8.1909.
96558 um ro 27.2.1945.
Đurović Nikola 10.5.1903. Babino
Polje 99914 um ro 20.12.1944.
Đurović Radoje 20.5.1895.
Samokovo 106711 umro
23.4.1945.
Đurović Srećko 9.11.1894. Guča
28944 49837 um ro 31.1.1944.
Đurović Vladislav 24.12.1925.
38434 um ro 1.4.1944.
Đurović Živko 22.7.1886. 15288
Ebenspusuger Oskar 28.5.1897.
Lajbach 7570? 18.3.1945.
Ećimović Vaso 28.2.1910. 25367
Eleri Karlo 19.5.1902. 79356
umro 25.10.1944.
Eleš Ilja 1919. Borija 31492
um ro 16.11.1943.
Emalo Đ orđe 15.5.1918. 89444
Eminović Bajram 16.7.1921. Niš
144885
Engel Mihajlo 1917. 30489
otpušten 10.3.1944.
Engler Franjo 17.9.1898.
Englev Alber 7.10.1891.
Enzer Mijo 1904. 99939
Enzi Rudolf 15.4.1922. 40543
um ro 9.5.1944.
E rak Mijo 7.11.1904. 99935
Ercegović Krizman 28.5.1916.
Erdeljan Mirko 15.8.1917. Jakovo
29634 um ro 2.1.1944.
Erdeljan Živan 39555.
Eredce Blasivs 18.1.1887. 11013
Erić Sava 27.1.1896. 24461 umro
14.10.1943.
Erić Živoslav 29.7.1923. 48526 i
6675 umro 2.8.1944.
Erjavc Franc 21.8.1922. Ivalje
2198 25.9.1943.
Erjavc Grau 25.2.1899. 3118
27.7.1944.
Erjavec (Ivana) Ivan 25.2.1899.
Vajska 61298
Erjavec (Jožefa) Jakob 1.5.1909.
Šebrelje 1933 um ro 5.12.1943.
Erjavec Mihael 29.9.1921. 135382
Erlenvajn Milan 26.8.1908.
Beograd 99934 um ro 3.11.1944.
Ersetić Jožefa Gorica
Ervanić Grau 25.2.1899. Vejko
3118 27.7.1944.
Erveljanović Milovan 10.6.1899.
3566 umro 17.12.1942.
Erzek Mijo 1904. 99935
Eržen (Jerneja) Anton 1911. Stara
Oselica Kranj 22481 um ro
5.3.1943.
E ter Ivica 18.10.1915. 99933
Euzi Rudolf 15.4.1922. 40543
umro 9.5.1944.
Ezekik (Janko) Nogo 14.7.1908.
Bjelovac 2088 8.9.1943.
363
Fabian Alcdao 20.4.1911. Gerivc
10070 27.3.1945.
Fabian Anđeo 20.4.1911. 89390
otpušten 27.3.1945.
Fabian Anton 1.1.1899. 15501
Fabian Ludvig 13.8.1893. 108594
28.1.1945.
Fabijan Franc 28.1.1911.
Volcingrad
Fabijan Leopold 13.11.1915.
Glavica 126711 um ro 13.5.1945.
Fadel Franc 12.4.1886. 113780
umro 123.1.1945.
Fadić M ate 12.6.1923. 31493
Fadil Dabalij 1929. 99766
Fajfar (Pfaifer) Janez Johan
19.5.1907. Drazgoc 9912
umro 2.7.1942.
Fakim Franc 4.8.1914. Bagdorf
2585 2.2.1945.
Fakonja Fridrich 26.5.1920. 17502
otpušten 15.4.1943.
Faletić Alojz 23.1.1926. umro
26.3.1945.
Faletić Alojza Slavko 1924
Farkaš Milorad 26.9.1901. 99937
um ro 21.11.1944.
Fasner (Stjepan) Adolf 6.10.1889.
1950 6.8.1943.
Fatr Maurice 2.3.1896. N eue
Maison 2118 14.9.1943.
Fazarinc Konrad 19.2.1919. 12459
otpušten 30.4.1943.
Fazlić M ehmed 14.4.1909. 64122
Fekonja Fridrih 26.5.1920. 17502
otpušten 15.4.1943.
Ferenc Alojz 9.7.1888. 89415
Ferenc Anton 11.1.1898. Vila
Fevenze 50860 um ro 1.8.1944.
364
Ferić Bogomir 4.8.1911. Vrhnica
61299
Ferjan Jože 13.3.1910. Jesenice
Ferjančić Jožef 25.9.1900. Trst
Ferkolj Stanko 5.11.1921.
Ljubljana
Ferlic Josef 9.3.1922. 1604
5.6.1943.
Ferlič (Matevža) Jožef 9.3.1922.
Sv. Ani 17503 umro 5.6.1943.
Ferlić Johan 17.11.1914. 108829
um ro 12.4.1945.
Ferluga Viktor 20.10.1920. 61300
um ro 25.9.1944.
Fihter Anton 24.8.1924. 130825
Files Zlata Vukovar
Filipič (Laurenca) Anton 13.9.1887.
Kozajani 2171 um ro 2.12.1943.
Filipič (Franc) Franc 27.7.1919.
M aribor 89419
Filipov Sava 27.8.1896. 99939
um ro 12.11.1944.
Filipović Dimitrije 15.10.1915.
Radinovac umro 12.9.1943.
Filipović Filota 12.5.1914. 106696
Filipović Franc 27.7.1919. 98419
Filipović Francek 21.7.1919.
Filipović I^azar 4.6.1907. 99940
um ro 27.4.1945.
Filipoviđ (Živojin) Ljubodrag
3.9.1909: Kupnjin 25368
Filipović Milan 2.12.1925. 99941
Filipović (Vidosav) Milašin
6.9.1924. Riljac Trstenik 29636
Filipović Momir 16.9.1921. 106694
Filipović Nikola 19.10.1919. 15289
Filipović Nikola 26.3.1921.
Beograd 14452 21.4.1945.
Filipović Rudolf 28.1.1921. 137000
Filipović Tihomir 20.1.1913. 82091
Filipović Vukadin 20.6.1923.
29637
Filipović Živan 25.10.1894. Novi
Karlovci um ro 9.9.1943.
Fine Anton 24.10.1926. 91424
umro 24.12.1944.
Fink Alojz 20.11.1923. 69807
Fink Franc 19.12.1909. 79357
um ro 10.2.1945.
Fir Janez 4.9.1918. 65777
Firik Frnac 19.12.1909. Zuaila
2731 10.2.1945.
Fisher Oskar 13.4.1906. Kohn
8835 16.3.1945.
FitoS Zlata 5.5.1926.
Fizinger Aon 3.12.1913. 17504
otpušten 30.4.1943.
Flamberger Alois 23.5.1926. 11843
otpušten 8.5.1943.
Flandija (Antona) Ivan 1901.
111506 um ro 1.3.1945.
Flere Janvid 15.5.1914. Ljubljana
108830
Flipović Dimitrije 15.10.1906.
27408
Florenin Just 20.10.1878. Mirenu
kod Gorice 704 umro
18.11.1941.
Florikić Dobrivoje 20.6.1921.
32211
Fobian Anton 1.1.1899. 17501
Fogaroš Žarko 15.3.1897. Taraš
106697
Fogel Aleksandar 22.9.1916.
Folić Franc 18.9.1892. 31494
um ro 20.12.1944.
Fon M ato 15.2.1908. Jesenica
Forca Lindo 30.10.1906. Trst
Fortin Peter 11.4.1912. 11826
10.4.1945.
Fortun (Julija) Peter 1914. 89434
umro 10.4.1945.
Fraidel Franc 12.4.1886. Bai 753
13.1.1945.
Franc Anton 3.2.1884. Galise
Franc Jan 2.12.1914. Jesenice
Franc Jožef 5.10.1902. Trst
116770 um ro 7.5.1945.
Franca Anton 3.2.1904. Trst
Franca (Ivana) Jožef 1911. Dolu
65779 umro 21.2.1945.
Franca (Jožefa) Jožef 1902.
Gračišće 126770 umro
18.5.1194.
Franca Letko 3.5.1921. 65778
umro 11.1.1945.
Franca Mario 17.3.1920. 96808
umro 12.2.1945.
Francev Janez 8.3.1922. 108832
um ro 4.3.1945. .
Frandel Franc 12.4.1886. 113780
um ro 13.1.1945.
Franko (Anton) Franc 18.3.1912.
64300 poginuo 8.7.1944.
Franz (Jolian) Ivan 11.5.1907.
Kroman 9909 um ro 2.7.1942.
Franz Johan 11.6.1907. Batt 1687
2.7.1942.
Franja Slugo 19.9.1909. Koharid?
5052
Franjo Franc 21.8.1922. 17500
um ro 25.9.1943.
Fratnik Franc 6.1.1900. Prapeno
98061 umro 17.1.1945.
Frece Albin 24.2.1920. 11828
otpušten 30.4.1943.
Fredce Blasins 18.1.1887. 11013
Frelih (Jožefa) Andrej 1900. Ve.1.
Polju 2734
Frelih Franc 2.4.1921. 21002
365
Frelih Georg 4.5.1915. 29928
Frence Albin 24.2.1920. 11828
otpušten 30.40.1943.
Fresl (Vjekoslav) Vjekoslav
23.1.1908. Gomirje 82092
um ro 25.3.1945.
Fric Anton 13.10.1904. 80142
Fricelj Johan 4.1.1903. Potok
4482
Frickovec Martin 7.11.1919. Skalis
11829 um ro 16.3.1943.
Fridrih 27.6.1922. 17522. otpušten
17.3.1943.
Fried Johan 4.1.1908. 98065
umro 21.10.1944.
Frilainim Radisav 1910. Selo
16360 29.4.1945.
Frischkowetz Martin 7.11.1919.
Skatis 981 16.3.1943.
Fritz Vinzenz 24.3.1911.
Pollitschenberg 3729 i 11827
1.12.1942.
Frier Paulna ubijena 20.4.1942.
Frunbetas Milan 19.9.1912. Jakovo
183 10.1.1945.
Fuček Stjepan 21.12.1905.
Đurđevac 42242 um ro 4.2.1944.
Fuka (H uberta) Adolf 1894.
Kunigrudi na Pohorju 824 umro
26.11.1941.
Fumola Jurij 15.5.1918. Trst
Fumolo Đ orđe 15.5.1918. Raoca
Gaber Ivan 25.7.1912. Ljubljana
Gabre Ivan 15.7.1912. ŠkofjeLoke
Gabrić Živojin 14.8.1900. 38415
Gabriel Ivan 12.2.1908. Moravica
Gabrielčić Rodolfo 17.4.1903.
Kojevica 2928
366
otpušten 9.12.1943.
Gabrijelčić (Antona) Alfonz
22.7.1907. Soklanu 64302
um ro 4.4.1945.
Gabrovac Jožefa Celje
Gabrovšek (Antona) Anton
6.9.1906. Ljubljana 63720
Gacić Marjan 1919. 30492
Gacić (Aleksandar) Miloje 1919.
Ostružanj 330 28.1.1944.
Gacmik Vinko 21.3.1900.
Gačič Aleksandar 1919. 30497
umro 28.1.1944.
Gačić Borislav 1905. Ostružanj
30498 umro 22.12.1943.
Gačić Dragoljub 26.6.1911. 99943
Gačić Ilija 26.5.1900. 22840 umro
15.4.1945.
Gačić (Dragoje) Mile 24.6.1911.
Donja Gradina 99943 otpušten
5.5.1945.
Gaćeša Ninko 12.12.1913. Pakrac
Gadnik Ivan 26.1.1913. Grgar
otpušten 8.12.1943.
Gadnik Ludmila Gorica
Gađurić (Milutin) Todor 28.2.1912.
106700 umro 22.1.1945.
Gagić Dragić 14.4.1892. 99944
um ro 15.1.1945.
Gainović Milan 15.11.1919.
Kumane 99945
Gajić (Gavro) Bogdan 1925.
Bojanići otpušten 31.10.1945.
Gajić Borivoje 17.2.1907. Sremica
89447 umro 8.5.1945.
Gajić Borivoje 1.7.1912. Beograd
106701 um ro 4.1.1945.
Gajić Čedomir 17.8.1908. 22837
Gajić Đ orđe 6.5.1908. umro
25.1.1945.
Gajić Gavro 1925. 30490
Gajić Milkan 1904. Miska Glava
30495 1.7.19.43.
Gajić Nedeljko 5.4.1920.
Srebrenica 30500 otpušten
30.3.1945.
Gajić Radivoj 1.7.1912. 106701
umro 4.1.1945.
Gajić Radomir 6.8.1884. Vel.
Gradište 106702 umro
16.2.1945.
Gajić Radovan 23.3.1912. Despot
St. Ivan 64385
Gajić Slavomir 28.7.1926. 99859
umro 27.3.1945.
Gajkanović Zoran 19.12.1905.
Gajović Đ orđe 22839 umro
31.11.1943.
Gala Marjan 6.6.1914. M arib^r
Galantić Miroljub 5.6.1904.
Beograd 106703
Gale Alois 17.6.1923. 16136
27.4.1945.
Galfanović Stanoje 5.12.1914.
48566 um ro 17.5.1944.
Galičić (Janez) Franc 10.10.1914.
Hotovlje um ro 6.4.1943.
Galić Zdravko 4.11.1908. 106706
Galijašević Ibrahim 12.1.1915. 991
16.3.1943.
Galijašević Suljo 12.1.1915. Tešanj
23198 um ro 18.3.1943.
Galović Đ urađ 16.6.1923.
Dobrica Lika 82093
Galović Ivan 15.5.1911. 99946
um ro 26.1.1945.
Galović Ljubiša 2.10.1914. 106705
Galović Milivoje Đ urađl6.6.1923.
82093
Galunder Franc 13.2.1919.
Galzanović Stanoje 5.12.1914.
Žagubica 48566 umro
17.5.1944.
Ganadar Paul 9.1.1913. 1561
17.6.1942.
Ganc Julius 9.4.1887. 89460
umro 7.1.1945.
Gandar Paul 1912. Hobovše
ubijen 17.6.1942.
Gande Aleksandar 25.10.1921.
109736 umro 28.4.1945.
Ganzanović Stanoje 5.12.1914.
Žagubica 14141
Garašanin Milan 24.8.1904.
137513
Garibović Nahmit 15.9.1903.
Vrnograč 24462 umro
20.10.1943.
Garić Bogdan 1907. 31495 umro
14.7.1943.
Garić Nikola 14.12.1924. Gusinje
Garneš Franc 9.9.1912. St. Johan
12508 um ro 18.9.1942.
Garnež (Ivana) Franc 1910.
Vuzenica
Garović (Mladen) Dimitrije
8.11.1922. Peć 15291 otpušten
4.8.1945.
Garović Dimitrije 8.11.1922. Peć
107684
G artner Marian 10.6.1921.
Hrvatska um ro 3.3.1945.
Gasparin Franc 23.10.1912. 12287
Gasparini A nte 8.2.1910.
Gasperčić (Jožef) Andreja
26.12.1880. Tolmin
Gaspić Miro 8.8.1927. 39965
umro 25.8.1944.
Gastiljac Rudenko 21.1.1915. 2348
367
 12.10.1943.
Gašić Svetozar 1918(1916).
Jesenice 99948 um ro 8.12.1944.
Gašparić Vilma Trst
Gašparin A nte 8.2.1912. 113782
Gašperčić (Ivana) Jožef 24.10.1898.
Bonc
Gatej (Jožefa) Vincenc 18.7.1918.
Gaus Julius 9.4.1887. Klaus
89460 um ro 7.1.1945.
Gavek Kocjan 21.9.1900. Busalla
13030 16.4.1945.
Gavnik Mathias 11.2.1903.
Ileilenstein 3059 18.10.1942.
Gavrić Nikola 19.11.1919. Petrovo
30491 umro 7.10.1943.
Gavrić Petar 1927. Resan 29145
um ro 7.12.1945.
Gavrilović Aleksa 20.11.1912.
Gorobilje 38443
Gavrilović Milomir 17.2.1919.
Gorobilje 38441
Gavrilovid Slavko 22.5.1922. 38492
Gavrilović Stavra 26.9.1897.
Beograd 22839
Gavroc Zdravko 4.12.1908. Donji
V akuf
Gavrović Slavko 22.5.1922. Jelcndo
38442
Gazdanovid Stanoje 5.12.1914.
14141
Gcvua Bajko 21.5.1905. 4218
26.12.1942.
Gebec Gotfrid 98965 umro
17.12.1945.
Gec (Antona) A nton 1900.
Tomačevci 80145 umro
11.3.1945.
Gecan (Ivana) Anton 1.5.1924.
Ribnica 69152 um ro 28.2.1945.
368
Gečević Lazar 1918. 76307
Gelbstein Albert 12.10.1905.
Geldfeir Nikola 30.6.1911.
Petrovgrad
Gelesnik Marija 8.4.1922. 1404
Gelešnik Jozef 11.3.1910. 61288
um ro 21.2.1945.
Gelfrajh Nikolaj 30.6.1911.
Beograd
Georg Maks 29.9.1901. 17509
Georgić Jozef 20.4.1918. 79358
Geparević Nemanja 27.1.1917.
20929
G eram Vlada 23.11.1923. 65772
Gerasim Lutovac 10.4.1926.
Trstenik
Gerasimović Milutin 10.6.1922.
Vrencane 28947 otpušten
5.5.1945.
Gerasimović (Milovan) Rajko
1.10.1904. Vevčane 28948
Gcrasimović Stevan 13.5.1917.
25369
Getdović Bruno 14.10.1914. 12606
Gcrić Stevan 31.8.1904. Jakalj
64387
Gerić Tatomir 29.9.1913. 99763
Gerjal Ivan 24.12.1904. 108858
3.3.1945.
Gerl (Antona) Janez 1920. Gor.
Jezero 102524 umro 2.12.1944.
Gcrli Marija rodena Gorica
G erm ck Jozc 10.6.1924.
Germel Viktor 27.7.1905. 12446
G ernada Emilija Pulj
G ernet Karmelo 4.8.1927. 65773
um ro 22.12.1944.
Gcrom Vlado 23.11.1923.
Gervasiv Adela rodjena Krmin
Gcrželj Bogoljub 8.1.1912. 96567
 um ro 24.2.1945.
Gerželj (Andreja) Bogomir
8.1.1912. 96567 um ro 24.2.1945.
Gibrača UroS 16.8.1900.
Gicić Ilija 26.5.1900. Rikovac
22840 um ro 15.4.1945.
Gidaković Branko 8.10.1907.
Velešnja 34279 i 24463 um ro
23.6.1944.
Giga Mihajlo 07.6.1909. Stolac
106708 16.4.1945.
Gigović (Nikola) M arko 1921.
Goražde otpušten 10.5.1945.
Gigović Nikola 22.3.1921. Sibnica
31496
Gimin D ragutin 22.8.1900. um ro
22.2.1945.
Gindovec Ivan 8.6.1921. 91411
um ro 22.3.1945.
Giorgiević Vladimir 10.3.1925.
106710
Giovanelli Johann 21.3.1924. 1762
9.5.1944.
GiSić Ilija 26.5.1900. 22840 um ro
15.4.1945.
Gišović Borko 12.9.1907. 106715
Gjurović Radoje 20.5.1895.
106711
Glavnik Matijas 11.2.1903. 11012
Gles Ilja 1919. Borija 2645
16.11.1943.
Gligorević Miloš 23.2.1911. Tisina
30501
Gligorić Aleksandar 2.2.1913.
Ostružani 48067 um ro
11.2.1944.
Gligorić Aleksandar 1913. 30499
25.6.1943.
Gligorić D ušan 25.3.1900. Brodić
24470 um ro 6.6.1943.
Gligorijević (Života) Miodrag
1.10.1906. Brestovo, Despotovac
28949
Gligorijević Stanislav 10.8.1919.
Milatovac 15292 umro
24.9.1943.
Gligorović Miloš 23.2.1911. Tišina
Bosna 30501
Gligović Aleksandar 2.2.1913.
48067 um ro 11.2.1944.
Gligović Stevan 12.4.1902. Klenak
15707 i 106712 24.4.1945.
Gliha (Franc) Jože 1906. Ljubljana
Glinck Franc 1.10.1905. Jesenice
30797
GliSić David 28.8.1906. 106714
Glišić Dragoslav 2.2.1898. Riljac
29639 um ro 4.2.1944.
Glišiđ D ušan 16.12.1921. 82094
Glišić Milan 3.8.1923. 82095
Glišiđ Milorad 1899. Riljac 29640
um ro 28.3.1944.
Glišić Miloš 27.2.1910. 13572
pobegao 11.3.1945.
Glišiđ Miodrag 48550. umro
28.3.1944.
Glišić Nikodije 4.8.1903. Jagodina
22842
Glišić Nikola 19.3.1925. 135261
Glišić Stevan 19.8.1912. Beograd
106713 um ro 14.2.1945.
Glišović Borko 12.9.1907. 106715
Glišović Miodrag 1.10.1925. G.
Milanovac 15293
Glušević Petar 3.7.1904. 30493
Gnezdo Jožef 6.3.1925.
Gnidođvec (Franca) Ivan 8.6.1921.
Selo pri Straži Novo Mesto 91411
um ro 22.3.1945.
369
Goacomelli Anton 26.12.1912.
umro 29.12.1944.
Gobec Mihael 26.6.1899. 12526
Gobec Miroslav 22.7.1904. 98138
Gobetz Michael 26.6.1899.
Andesburg 3589 12.11.1942.
Gobrovšek Anton 6.9.1906. um ro
6.1.1945.
Gochberger Wally 20.9.1919. Wien
7244? 16.3.1945.
Gočanin Živko 2.2.1896. 38444
umro 3.7.1944.
Godbregar Martin 11.11.1892.
St.Paul 1229 16.12.1941.
Godec Johan 27.10.1921. Trifail
27202 i 31413 um ro 17.3.1944.
Godez Thomaž 304. ubijen
20.4.1942.
Godić Dragoljub 15.6.1926. G.
Kamenare 25370
Godić (Svetislav) Jovan 13.3.1924.
Kamenare, Kruševac 25371
Godić Miodrag 15.10.1923.
Kamenare 25372
Godlar Alois 8.3.1917. Doblezic
17505
Gojčić Lanko 15.4.1905. Milatovac
um ro 26.2.1943.
Gojić Jovan 21.3.1922. Banja Luka
135'/3 um ro 14.6.1943.
Gojkov Milan 15.11.1919. 99945
Gojković Branko 6.9.1893.
Derventa 38445
Gojković Sreto 28.3.1902.
Podnovlje 38447
Gojković Stanko 1891. Striježevica
31497 um ro 5.7.1943.
Gojković Stevo 6.5.1907. 38446
Gojković Zoran 19.12.1905. 64386
Golc Franc 10.2.1914. 82096
370
umro 22.4.1945.
G o1с Josef 19.3.1922. 34938
Go.čić (Jožcta) Anton 1.5.1911.
Krško 1137811
G oldner(E do) Emil 11.6.1907.,
Baja
Gole Jozef 19.3.1922. 34938
Golić Anton 1.5.1911. 113784
G olić(Pavao) M arko 1901. Pereca
3068 22.12.1943.
Golob Franc 4.10.1904. umro
8.3.1943.
Golob Peter 299. ubijen 20.4.1942.
Golub Franc 23.9.1925. Verceno
ilildria 89491 um ro 16.10.1944.
Golub(p)ski Georgije 1.2.1918.
Srbobran
Golub Ivan 16.5.1892. Gorica
88928 um ro 30.4.1945.
Golubić Ivan 30.3.1926. 65780
Golubović Andreja 1921. 99956
Golubović (Safet) Bajro 25.5.1911.
Teslić otpušten 24.3.1944.
Golubović Boško 15.11.1912.
Slišane 25741
Golubović Milivoje 15.8.1911.
Slišane Pustorečki 25742
Golubović Radom ir 1918. 99957
umro 17.1.1945.
Golubović Radovan 29.12.1926
(1921). Plevlje 99958
Golubović Svetozar 1890. 27409
um ro 1.11.1943.
Goluša Vinko 11.10.1926. M ostar
39966 um ro 27.2.1945.
 Golja (Ivana) Anton 10.6.1889.
Tolmin
Golja (Franca) Lam bert 5.9.1910.
Tolmin
Golja Marko 20.4.1879. Labin
2022 umro 19.12.1943.
Gombač Anton 16.1.1921.
Castelnnovo 69154
Gombos Jeno 10.7.1896. Kikinda
136722 umro 27.4.1945.
Gomišček Franz 3.4.1888. Sabona
2626 otpušten 9.12.1943.
Gomsi Alojz 22.1.1908. Trst
Maribor
Gordanić Nikola 25.12.1918.
Novo Selo 106716 um ro
16.3.1945.
Gorenc Anton 26.5.1920.
Hrastnik, Maribor 108831 umro
26.1.1945.
Gorić Ilija 17.7.1903. Trnava
24591 umro 27.4.1945.
Gorjan Marjan 28.5.1915
(12.7.19051). 10192 4199 umro
11.12.1942.
Gorkotić Slobodan 19.12.1918.
99786
Gornik Franc 30.8.1902. 89563
Gornik Rudolf 18.3.1912. 17506
Gorše (Franca) Jože 2.2.1909.
Ribnica 50864 um ro 20.3.1944.
Goršek Florijan 4.5.1900. 109739
um ro 17.12.1944.
Gosak Viktor 27.1.1912. 98150
Gosnak Karl 4.11.1904. 32425
28.4.1944.
Gospić Mihail 28.12.1907. 61303
Gospić Miro 8.8.1927. Solin
39965
Gostajić Stevan 14.10.1914. 64388
Gostiljac Radenko 21.1.1915.
Lipnica 19441 um ro 12.10.1943.
Gostojić Stevan 14.10.1914.
Goščan Anton 1.5.1924. 69152
um ro 28.2.1945.
Gotzmuh Franc 26.1.1871.
D ornborg 17507 umro 4.2.1943.
Govedarević Vitomir 22.5.1895.
Rakinac 15294
Govekar (Jožefa) Kocjan 21.9.1900.
Rečica na Štajershem 113785
um ro 16.4.1945.
G rabaner Stanislav 14.11.1924.
11011
G räber Danica Sušak
Gräber Emil 15.6.1911. 10992
otpušten 30.4.1943.
Grabner Anton 3.4.1912. 98809
umro 14.12.1944.
Grabner Anton 3.4.1912. 6299
Grabovšek Anta 6.9.1906. 98071
um ro 6.1.1945.
Gracek Josip 7.3.1920. 106717
Gracner Jozef 8.3.1922. 108832
um ro 4.3.1945.
Graczik Jan 24.12.1890.
Domarazin 106718 umro
25.4.1945.
Grad Mirko 14.7.1903. 82013
Gradiđ (Petar) Ivan 7.5.1910.
23200
Gradisar Anton 26.7.1918. 89508
Gradišar Rafael 22.10.1906. Veliki
Osolni 96810 25.3.1945.
Gradišnik Franc 1.10.1901.
Pečanje
Gradner Stanislav 14.11.1924.
12614 otpušten 2.3.1943.
Grahek Gotfrid 21.5.1923. 32355
371
Grahovac Nikola 28.10.1899.
Nikžiđ 80146 um ro 11.3.1945.
G ramner (Franjo) Nikola
16.10.1921. Beograd 23278
Grandenović Ljubomir 21.9.1895.
M orane 25881 um ro 15.5.1945.
Graovac Stevan 4.11.1906.
Prevršac 24466 um ro 27.4.1943.
Grasić Mujo 26.5.1903. 24464
um ro 21.2.1944.
Grasić Silvester 22.7.1905. 98163
Grasovec Nikola 28.9.1899. 80148
um ro 11.3.1945.
GraSek Gotfrid 21.5.1923. 32355
Grbid Aleksa 10.9.1906. 100455
um ro 11.1.1945.
Grbić Kino 1903. Rasavci 14170
19.4.1945.
Grbić Milan 11.10.1911. 79912
um ro 31.3.1945.
Grbić (Todor) Milenko 8.10.1921.
Valjevo 106719
Grbić Miodrag 21.11.1925. 38448
um ro 18.4.1945.
Grbić R ade 3.12.1907. Vojska
Grbić Simo 1903. Rasavci 30496
19.4.1945.
Grbić (Nikola) Vojo 1.5.1910.
Plitvička jezera um ro 27.1.1945.
Grbić Zvonko 1910. 30494
Grbović Radoš 7.10.1905. M. Gaj
38449 4.6.1944.
Grca Janez 24.3.1987. 65781
um ro 21.12.1944.
Grčić Aleksandar 15.3.1923.
Grdić Petar 7.5.1910. Hrtkovci
23200
Grebenšek Johan 17.5.1919.
127002 um ro 18.4.1945.
372
Greblo Ezekil 11.2.1912.
Grcgel Franc 2.8.1908. M aribor
Grcgel Luka 12.1.1915. 39967
Grcgori Franc 2.1.1912. Podkoren
37613
Grcgorić (Alojza) Jožef 14.1.1879.
Prvačina
Gregorin Adolf 1901. Brezovica
um ro 9.12.1941.
Grehal Josef 22.8.1910.
prem ešten 16.2.
Grešak Franc 29.1.1923.21.2.1923.
Cclje 12501 um ro 21.2.1943.
G retm a Franz 326. ubijen
20.4.1942.
Grezcvic Gjorgi 25.9.1905.
Vinjerac 5870
Grgović Dragomir 10.7.1913.
96568 i 69568
Gri A nton 13.1.1998. 88927
Grib Konstantin 16.5.1923.
Korgari 38450 um ro 7.5.1944.
Griberinić Milorad 9.3.1906. 2507
1.2.1945.
Grigorić Aleksandar 2.2.1913.
um ro 11.2.1944.
Gril Vilhelm 15.5.1922. Trbovlje
11010 19.4.1943.
Grill Johan 26.7.1913. 25033
Grivc (Alojza) Franc 30.10.1906.
Novo Mesto 65782 umro
23.11.1944.
Grivc Franc 23.9.1908.
Grkavac Spaso 4.2.1902. 106720
um ro 23.12.1944.
Grkavce Ivan 4.2.1902. 6838
Grkovid Branko 24.10.1919.
Uroševac 106721
Grković (Milana) Emil 7.10.1892.
Jakovo 29641 um ro 10.8.1944.
Grl Jože 29.1.1923. 90585
Grma Juray 4.1.1921. 64389
Grmovšek Jozef 7.12.1914. 65783
um ro 8.3.1945.
Grmuša Milan 6.7.1911. Bojna
44553 um ro 19.2.1944.
Grmuša Milan 6.7.1911. 25373
Grna Juray 4.1.1921. 64389
Grnić Cvetin 20.4.1897. 48068
Grobelnik Franc 27.3.1912. 12407
otpušten 20.9.1942.
Grohard Leopold 15.11.1915.
126582
Grom Janez 27.6.1909. 79359
um ro 23.8.1944.
Gros (Antonija) August 20.8.1914.
Kokvica ubijen 20.4.1942.
Grosev R ok 12.8.1917. 135327
um ro 17.3.1945.
"G rujić Dragutin 3.1.1921.
G rosić(M ujo) Bajić 20.5.1903.
V rnograc 579 21.2.1944.
Grosić Derviš 7.4.1900. 24463
otpušten 26.3.1944.
Grosić Osman 1.5.1892. 24467
um ro 15.4.1942.
Gross August 313. ubijen
20.4.1942.
Grošelj Rok 12.8.1917. 135327
um ro 17.3.1945.
Grošić Derviš 20.2.1900. Vrnograč
Grošić Mujo 20.5.1903. 24464
um ro 21.2.1944.
Grošić Osman 1.5.1892. 24467
Grozdanić Ilija 17.5.1927. Sazije
24468
Grozdanić Milenko 26.8.1918.
106722
G rubar Janez 25.1.1926. 79350
Grubešić M ujo 12.4.1900.
19.4.1945.
Grubić Aleksa 10.9.1906. 100455
umro 11.1.1945. .
Grubić Svetozar 4.1.1924. 106723
Grubić Zvonko 14.2.1910. Vranić
30494
Grubišić M ujo 13.4.1900. 137459
G rudem Jozef 27.3.1928.
Gruden (Blaža) Jožef 12.3.1906.
Sv. Lucija 2785 um ro
19.11.1943.
G ruder AJbert 26.6.1913. 9888
20.3.1945.
Grujčić Stojan 20.9.1902. Užice
Grujičić (Živko) Petar 11.1.1911.
Zaječar 106569
Grujičić Svetolik 20.2.1902. 82098
Grujiđ Cvetin 20.4.1897. 48068
Grujić Čedomir 11.10.1890. 15295
Lopatanje 48573
Grujić Dušan 9.12.1904. 96569
Grujić Ivan 1922. Ivanje 25746
Grujić Jovan 5.6.1914. 106651
Grujić Milan 1885. 25744 umro
10.1.1944.
Grujić (Jovan) Milivoj 18.6.1918.
Donji Petrovac 23202
Grujić Milivoje 1922. Ivanje
25745
Grujiđ Milorad 18.6.1918. 49952
Grujić Milovan 12.11.1913. 15297
Grujić Milovan 17.7.1911. 15296
Grujić Radojica 2.8.1912. 99964
um ro 1.2.1945.
Grujić Radom ir 1922. IvanjaSrez
Pustorečki 25746 um ro
1.2.1954.
G rujić(M .) Slobodan 14.4.1923.
106724 otpušten 5.5.1945.
373
Grujić Sreten 20.3.1897. Lopatanj
48068
Grujić (Lazar) Stevan 2.5.1917.
23201 um ro 25.7.1944.
Grujić (Lazir) Stevan 2.5.1917.
D. Petrovac 3186 25.7.1944.
Grujić Stojadin 1901. Ivanje
25747 11.11.1943.
Grujić Stojan 1888. 99965
3.2.1945.
Grujić Svetozar 1913. 82097
Grujiđ Velimir 18.3.1928. Ivanje
25748
Grujić Veselin 18.12.1920. 25749
um ro 8.8.1944.
G rujuć Jovan 5.6.1914. 106651
Grum Franc 18.4.1907. Obolno
umro 11.9.1943.
Grunberger Alfons 28.7.1888.
Meutitschein 14522? 31.5.1942.
Grzelj Franc 7.6.1905. 98180
um ro 5.12.1944.
Grzelj Franz 7.6.1903. 5893
Guberinić Milorad 9.3.1906. 25374
um ro 1.2.1943.
Gubić Aleksa 10.9.1906. 100455
um ro 11.1.1945.
Gucunski Maksim 1.9.1892. 24469
um ro 8.3.1945.
Gučić Marinko 30.1891. 99869
um ro 13.11.1944.
Gučić Milan 15.3.1883. 99870
um ro 30.12.1944.
Guidović Ivan 8.6.1921. 91411 i
9640 22.3.1945.
Guinjević Simon 1922. Kritskow
1831 14.7.1943.
Gujković Stanko 1891. Trijezevica
1734 5.7.1943.
374
Gukonski Maksim 1.9.1922.
Balscila 5376 8.3.1945.
Gulić Anton 7.1910. Mulinci 2068
3.9.1943.
Guninčić Anjoj 31.3.1905. 5416
8.3.1945.
Gunjcvić Simon 1922. Kruškovo
Polje 30502 umro 14.7.1943.
Gusein Martin 12.3.1912. 61304
Guspić Borislav 1926. Osanica
44555 um ro 14.3.1944.
Gustinčić (Ivana) A nton 17.1.1894.
T atre
Gustinčić Anton 21.3.1905. 89545
um ro 8.3.1945.
Gustinčić Jožef 3.5.1901. T atre
Guzelj Franc 1.1.1907. 17508
otpušten 30.4.1943.
Guzelj (Jakoba) Jakob 23.7.1909.
Mojstrana 113786
Gvozdanić Ilija 17.5.1927. um ro
29.8.1944.
Gvozdanović Milivoje 1.10.1920.
Vukosavci 138684 umro
6.5.1945.
Gvozdenović Radoslav 15.1.1924.
. Pretoki 99968 8.3.1945.
Gvozdić (M arko) Stevan 9.9.1912.
Okučani 99967
Habenschus (Anton) Anton
15.5.1923. R um a 28950
H abicht Anton 17.1.1894. 89548
otpušten 2.11.1944.
Habijan (Marija) Ludvik 13.8.1893.
Godešić 108594
H adić Stjepan 14.2.1914. 22843
Hadnadjev Vojislav 13.12.1921.
Beograd 99971
Hadritović Negoslav 22.6.1928.
99972
Iladžić (M uham eda) Adam
6.6.1902. 23204 um ro 26.3.1943.Hajvazović (Ibro) Hamid 17.9.1908.
Hadžić Jovan 16.5.1902. 24472
Hadžić M ustafa 5.9.1923. Sarajevo
54403
Hadžić Nikola 6.12.1899. 24473
I-Iadžić Stevan 20.4.1925. 24474
Hadžić Serif 1912. 39968 umro
15.4.1945.
Hadžimurtezić Tahir 15.8.1915.
99970 um ro 23.1.1945.
Hadžimurtezić (M uham eda) Trajko
14.3.1914. N .V aroš 99970
um ro 25.1.1945.
Hadžiselimović H arif M ostar umro
16.5.1945.
Hadžitinić Njegoslav 22.6.1928.
Prokuplje
Hadžitonić (Siniša) Dragutin
4.5.1901. Prokuplje 99969
umro 20.1.1945.
Hađić Serif 1912. Klek 11291
5.4.1945.
Hafner Franz 334. ubijen
20.4.1942.
Hafner (Jakoba) Marija 15.11.1914.
Kranj ubijena 20.4.1942.
Hafner Marija 19.1.1895. ubijena
20.4.1942.
Hafner (Valentina) Petar 22.2.1893.
Škofja Loka 106241
H afner Stane 13.7.1927. Logatec
Hajdić Serit 39968. um ro 5.4.1945.
Hajdinić Ćamil 20.8.1905. umro
1.1.1945.
H ajdur Mumin 1892. 31504
umro 9.11.1943.
H ajdur Sulejman 1925. otpušten
24.3.1944.
Hajkar Drago 1905. Trbovlje
22320 otpušten 26.3.1944.
Halan Josif 13.9.1910. 5o873
Halanič Julius 16.1.1910. 138349
Halapić Mujo 20.3.1888. Livno
31498 um ro 4.10.1943.
Halavanja Pavle 11.6.1907. Sisak
35698
H alebez Ju f 28.2.1900. M orantake
309 5.1.1945.
Halilović Džafa 1920. 31500
umro 17.10.1943.
Halilović M urat 13.4.1898. 31499
otpušten 26.3.1944.
H am ar Lovro 14.8.1911. 10193
Hamenković Aleks 1926. umro
10.6.1943.
Hanlina Jiro 18.10.1912. Bradac
631 18.1.1945.
Hansić Franc 12433. 14.4.1900.
Hanzič Mihail 8.9.1912. Jakobstat
12468 um ro 3.11.1942.
Hanžel (Franca) Franc 17.8.1920.
Cezanjevci
H arabajsa Stefan 15.9.1920. 11494
4.4.1945.
H aribar Friedrich 15.3.1918. 3187
25.7.1944.
H aric Franc 4.7.1919. Doromberg
10951 2.4.1945.
H arinkaro Živa 1879. Taroš 9284
24.3.1945.
H artm an Petar 3.3.1909. 110847
H arvat Franc 28.10.1902. 12472
um ro 25.10.1942.
Hatzin Josef 29.7.1922. Mlaka
3634
375
Hauptm an Anton 25.4.1912.
69155
Hausić Franc 14.4.1900. 12433
Havlic (Hasan) H aso 1900.
Vinograd 2509 25.10.1943.
Havranek Franz 26.9.1919. um ro
23.8.1942.
Havrić Bego 25.12.1922. 128052
um ro 30.4.1945.
Hazanić Benjamin 19.9.1911.
Sarajevo um ro 18.1.1945.
H eberle Johan 24.12.1893. Mlina
Bled 106242 um ro 6.3.1945.
Hefler Eugen 11.12.1908. Graz
99973
Hefler Pavle 8.3.1904. Sv. Karlovci
99974 um ro 20.4.1945.
Hefman Soma 15.7.1922.
Heim er Henrika Bela 1904.
Satakovci M .Sobota
Heliodor Karl 29.2.1920. Rijeka
Hemdomalj Kevil 18.10.1905.
Edlinger 4091
Henigman Branislav 22.8.1921.
128066
Henigman Franc 21.8.1924.
Maribor
Heperlin Alojz 22.04.1915. 113774
um ro 8.04.1945.
Herceg Stanko 5.11.1912.
premešten 29.1.
Hercog Max 29.9.1901.
Herga Franc 27.11.1910. Ausman
266
Herm an Franc 19.4.1894. Beograd
106.1872.
H erm an Stanko 13.2.1924. 17510
H ermas Alojz 11.4.1923. 26065
Hernans Stan 13.1.1914.
premešten 28.11
376
H ero Ibro 1925. 31501 otpušten
24.3.1944.
H ero Salko 1925. 31502 otpušten
24.3.1944.
H erzeg(O ton) Franc 29.12.1903.
Zagreb 265322
H etoja Ivan 15.5.1899. Behetinac
30601 u7.10.1943.
Hevkinila Usro 25.3.1893. 10138
Hibard Lovrenc 8.10.1912.
Hie Sotir 20.4.1910. Lalinovac
2984 11.12.1943.
Hifter Franz 21.10.1906. Ritzdorf
2311 18.8.1942.
Higelj Ivan 12.12.1925. 23256
Hiller Johan 18.12.1911. 30719
um ro 8.7.1943.
Hinić Radivoj 16.9.1925. 29644
Hirselj Franc 28.3.1912. Radeče
Hirš N era Murska Sobota
Hiršelj (Alojz) Stanislav 19.11.1913.
Prenek um ro 2.7.1943.
Hiršl Franc 28.3.1912. M aribor
H lade Felicita Gorica
Hlastec Peter 21.6.1922. Ponikva
pri Celju 11831
Hlebanja Franc 31.5.1927.
Jesenice 69156
Hlebanja (Janez) Johan 5.8.1892.
M ojstrana 9917 um ro 3.8.1942.
Hlebanja Jože 31.3.1926. Jesenice
H lebec Jozef 28.2.1901. 98241
um ro 5.1.1945.
Hočevar Alojz 31.7.1913.
Jermanski 41337
Hočevar (Antona) Anton 20.8.1910.
Kornej
Hočevar Anton 4.12.1925. Brezov
D o 128076
Hočevar Boris 6.11.1925. M aribor
89573
Hočevar Franc 22.11.1914.
Slovenija 113787
Hočevar Leopold 24.9.1908. '
113788 um ro 4.4.1945.
Hočevar Stanko 21.6.1909. Stanje
Ilodnik Franc 28.8.1913. Maribor
135328
Ilodnik Terezija 1900.
Hodžić (M ehmed) Adem 6.6.1902.
Tešanj 23204 um ro 26.3.1943.
Hodžić Jovan 16.5.1902.(1892).
24472
um ro 15.4.1943.
Ilodžić Nikola 6.12.1899. 24473
Hodžić Stevan 20.4.1925. 24474
Hoenigman Fran 1.4.1920. 56605
Hoffman Emil 7.7.1874.
Hofman (Nudić) Bruno 25.5.1926.
Hofman Emil 7.9.1874. 135384
8.3.1945.
Hofm an Oto 15.7.1919. 134323
otpušten 20.6.1945.
H ohberger Vili 25.9.1919. 134979
Hoiker Karl 5.7.1905. Trifail 3187
31.10.1942.
Hojđević Milorad 28.1.1935.
Godovik 20.2.1945.
Holić H asan 15.5.1900. Vrnograc
24471 um ro 25.10.1943.
Holić (Panto) Luka 10.6.1905.
23205 otpušten 26.3.1944.
Hološ Franc 4.10.1904. um ro
8.3.1943.
H om an Aloiz 25.4.1913. 77070
Hom an Jozef 10.11.1903. 77071
Homdi Tahir 15.5.1926. 99976
Homovec Franc 27.9.1917.
Vrhnika
Horvat Alfons 1.7.1902. umro
2.2.1943.
Horvat Anton 7.1.1921. 11830
otpušten 2.3.1943.
Horvat Franc 28.10.1902. Obrež
3152 25.10.1942.
H orvat Ignac 15.9.1905. Rakičani
77072
H orvat Jakov 4.7.1914. 12425
otpušten 2.3.1943.
Horvat Pavel 2.6.1906. 98257
Horvat Polasins 10.1.1919. 12432
otpušten 17.3.1943.
H orvat Stevan 20.8.1920.
Hosnigman Fran 1.4.1920. 56605
Hostnik Andrej 9.12.1901. 106244
um ro 27.1.1945.
H otar Johan 9.5.1894. 56632
um ro 6.6.1944.
Hranjanac Milorad 15.2.1911.
Mrsina 1016 20.3.1943.
Hrasaki (Ivan) 29.3.1917. 11022
20.3.1945. ,
H rast (Petra) Andrej 1.12.1928.
Borjani Gorica
H rast (Ivana) Ivan 15.5.1927.
Borjani Gorica
Hrastovec Franc 1.10.1904. 32349
H ratnik Franc 6.1.1900. St. Vislin
Jan 941 17.1.1945.
H ribar Alojz 1.5.1924. 12429
otpušten 30.4.1943.
H ribar (Antona) Anton 15.1.1913.
Kolovrat 96812 um ro 18.2.1945.
H ribar Anton 21.1.1920. 17511
H ribar Fridrih 15.3.1918. 17512
umro 25.7.1944.
H ribar Josip 15.3.1911. 113789
377
Hribar Jože 13.3.1923. 5917
6.12.1944.
Hribar Jozef 27.2.1920. Ljubljana
79362
H ribar Jozef 13.3.1923. 79363
um ro 6.12.1944.
Hribar Lovrenc 10.8.1912.
Vnajnarje 77073
Hribar (Andreja) Miroslav
15.3.1918. U rsno selo
Hribar Peter 29.6.1896. 132
23.1.1942.
Hribar Vojko 9.4.1895. Sv. Petra
Hribaršek Alojz 15.5.1915. 12509
otpušten 2.3.1943.
Hribernik August 23.8.1912. 38172
Hribernik Franc 11.10.1910.
Golica 96813 um ro 14.1.1945.
Hribersek Franc 1.10.1916.
Hozirje
Hriberski Gustav 23.2.1915.
138352
Hristiđ Konstatin 28.6.1902.
Beograd 15298 um ro 3.12.1943.
Hristovac Frane 1.10.1904. 32249
um ro 22.4.1943.
Hrivec Frane 21.7.1905. 12486
um ro 3.12.1942.
Hrncar Mihael 22.8.1902. 64390
Hrnčić Ivan 15.6.1923. 89576
Hrnčić R am o 1925. 31503
otpušten 26.3.1944.
Hrnica M ujo 1896. Gorani 39969
um ro 27.4.1945.
Hrnica Nezir 3.5.1911. Gorani
39970 otpušten 24.9.1944.
Hrnjak (Proko) P etar 1895. 30504
um ro 14.10.1944.
Hrovat Alfons 1.7.1902. 17513
um ro 2.2.1943.
378
Hrovat Alojz 1.8.1902. Sv. Petra
Hrovat Polasius 10.1.1919. 12432
otpušten 17.3.1943.
Hrovat (Andreja) Viktor 20.4.1899.
Ljubljana
Hrovatin (Jožefa) Stanislav
4.2.1907. Šempas
Hrvatin Anton 23.2.1921. Koper
69157 umro 5.3.1945.
Hrvatin Ivan 29.3.1917. 91236
um ro 28.3.1945.
Hrvatin Josef 11.8.1899. 65785
um ro 26.1.1945.
Hržić (Božo) Juraj 1923. 30503
um ro 17.10.1943.
Hudomalj Karl 18.10.1905. 88872
um ro 27.9.1944.
Hudorovac Albin 1923. 77074
Hudorovac M arin 1905. um ro
16.11.1944.
H ujdur Mumin 20.3.1892. Kute
31504. um ro 9.11.1943.
H ujdur Sulejman 1925. 31505
otpušten 26.3.1944.
Hulina Juro 18.10.1912. Brdovec
42243 15.1.1945.
H um ar(Ivana) Ivan 13.5.1911.
Tolmin
H um ar (Alojza) Žarko 22.2.1913.
Humcki Katica 21.5.1924. 172
H um er Lovro 14.8.1911. Kranj
10193
Huskid Ibrahim 21.5.1897. 106728
H uter Josef 21.2.1923. 125451
Hvala Jozef 13.3.1904. 89579
Hvala Luzian 21.10.1899. Slappe
70205 um ro 21.12.1944.
 lager Martin 10.10.1944.
Iapajne Iule 10.3.1908. premešten
29.1.
Ibraimović (Amed) Ismail 1922.
Skoplje 106729
Ibraimović Nemanja 1913.
Prijedor
Ibus Idris 26.7.1913. 89580
Ibus Isaris 26.7.1913. Kosavinam
15936 25.4.1945.
Iciđ Blagoje 15.3.1893. 99978
umro 11.10.1944.
Icitović (Nikola) Damjan Bjelonac
Kostajnica otpušten 15.6.1945.
Icitović D ušan 26.4.1902. Bjelanac
24476 um ro 19.9.1943.
Icitović Nikola 27.1.1898. 24477
Idvorjan (Adama) Radivoj 1912.
Jakovo Z em un 29645 um ro
5.1.1943.
Igejić Jovan 1921. 30507
25.6.1943.
Igiđ Petar 23.6.1912. Buzeta
40133
Igiznik Ivan 3.12.1901. 96814
umro 8.4.1945.
Igl (Karla) Jožef 1891. Donji
Miholjac 108833 um ro 8.1.1945.
Ignatić Simo 25.11.1919. 25376
Ignjatov Slavko 23.10.1926.
126236
Ignjatović Dobrosav 10.6.1914.
Nakučani 49413 um ro
10.3.1944.
Ignjatović Mihajlo 1902. 30505
um ro 12.11.1944.
Ignjatović Miodrag 13.10.1900.
106730 um ro 15.11.1944.
Ignjatović Sava 8.11.1911.
Leskovac 27410
Ignjatović (Krsta) Stojadin
25.3.1909. Lalinovac 25752
Ignjatović (Staljan) Stojan
5.10.1928. Lalinovac 25751
otpušten 5.5.1945.
Ignjatović (Mihajlo) Živan 1902.
30505 umro 12.11.1944.
Ignjatović (Stanija) Živojin 1925.
Lalinovac otpuSten 20.8.1945.
Ignjić Jovan 1921. Višesana
30507 umro 25.6.1943.
Igračević Sortolik 15.4.1883.
Užička Požega 1769 8.7.1942.
Igrević Janko 22.9.1912. 24486
Igriznik Ivan 3.12.1901. 96814
um ro 8.4.1945.
Ihanc Johan 10.11.1922. 34941
Ijucić Ratom ir 1.5.1918. 14112
Ikanović Dušan 1911. Baskince
38452 um ro 29.2.1944.
Ikodinović Milisav 12.12.1919.
Beljina srez Trnavski 19372
otpušten 6.5.1945.
Ikonić Jovo 9.11.1912. Čelopek
24484
Ikonić Miljko 20.1.1918. 24483
um ro 17.3.1944.
Ikoviđ Franc 23.2.1900. 12517
Ilanović Dušan 1911. 29.2.1944.
Ilc Stefan 1.2.1911. 61307
Ilciker Karl 11009. um ro 1.11.1942.
Ilić Aksentije 11.4.1892. 2081
7.9.1943.
Ilić Aksentije 27.7.1900. Veliki Bug
38454 um ro 12.1.1944.
Ilić Aksentije 11.11.1892
(15.10.18921). Bela Voda
29646 um ro 7.9.1943.
Ilić Bogdan 1.2.1894. 96570
379
Iliđ (Stevan) Boško 1.8.1895. Tuzla
82099
Ilić(Todor) Čedomir 25.5.1897.
Požarevac 99979 otpušten
30.7.1945.
Ilić Danilo 10.11.1914. Tropanja -
Resavski 15299 um ro
19.10.1944.
Ilić (Dragutin) D espot 30.11.1919.
Gornja Badnja 106732
Ilić (Milana) Dragiša 1921.
Beograd 99980 um ro 19.4.1945.
Ilić Dragiša 6.5.1908. 48072
Ilić Dragiša 24.11.1912. Beograd
13880 19.4.1945.
Iliđ Dragiša 25.12.1916. G.
Strazava 13574
Iliđ Dragoljub 9.5.1907.
llić Dragoljub 8.8.1916. 106733
um ro 26.2.1945.
Ilić Dragoljub 5.11.1922. 89585
Ilić Dragoljub 5.9.1922. Perujivac
13126 16.4.1945.
Iliđ (Spiro) Dušan 8.4.1914. 23207
um ro 25.3.1943.
Iliđ D orde 6.6.1912. 106734 um ro
25.12.1944.
Ilić (Mihajlo) Đ uro 6.6.1909.
Bjelovac 24478 otpušten
27.9.1945.
Ilić Georgije 6.5.1912. 106734
um ro 24.12.1944.
Ilić Janićije 5.12.1902. Ilišanje
49834 um ro 22.7.1944.
Ilić Josip 15.9.1912. 15300
Ilić(M ile) Jovan 1927. M arin
Gračac otpušten 1945.
Iliđ (Radojko) Ljubiša 1926.
Dučan Sopot Srbija 106820
Ilić Manojlo 28.12.1907. 15301
380
Ilić Mile 15.8.1921. 99981
Ilić Milivoj 7.10.1908. Miroševci
38453 3.5.1944.
Iliđ Milorad 12.11.1907. Bukor
24485 um ro 8.8.1944.
Ilić Milorad 8.11.1921. Vel.
Kobasa 2538 28.10.1943.
Ilić Milorad 8.10.1921. Kapanica
34292 um ro 28.10.1943.
Iliđ Milutin 1.12.1900. 15302
um ro 1.4.1943.
Ilić Milutin 15.5.1905. 25753
Ilić (Jovan) Miodrag 2.4.1923.
Orane, Lebane 27413
Ilić Momčilo 16.4.1925. Riljac
Ilić M uharem 10.5.1921.
Sokolovići
Ilić Nikola 15.10.1904. 24479
llić P etar 24.10.1923. Rajkovae
107731 um ro 30.3.1945.
Ilić P eter 24.10.1923. 10883
30.3.1945.
Ilić Radisav 6.5.1908. Brestenac
27414 um ro 18.4.1194.
Ilić Radiša 7.3.1906. 82100 umro
23.3.1945.
Ilić Radiša 6.5.1908. 48072 umro
18.4.1945.
Ilić Radiša 3.1900. 9525
23.3.1945.
Iliđ Radivoj 18.12.1909. 82101
um ro 11.2.1945.
Ilić Radivoje 9.6.1922. Slišane
25754
Iliđ Radom ir 23.2.1917. 25750
Ilić Radom ir 5.10.1917. Bublica
Iliđ Radoslav 23.9.1905. 15303
um ro 7.2.1943.
Ilić Radovan 25.2.1923. 82103
Ilić Rajko 6.2.1915. 99982
 umro 2.12.1944.
Ilid Ranko 1906. 31506 umro
26.4.1945.
Iliđ Spiro 8.4.1914. um ro 25.3.1945.
Iliđ Srboljub 8.8.1916. 106733
um ro 27.2.1945.
Ilid Stanojlo 8.7.1911. 15304
um ro 6.6.1944.
Ilid(Boško) Stevan 1894. Tuzla
otpušten 5.5.1945.
Iliđ Stojadin 7.7.1918. Neresnica
15305
Ilid Stojan 1922. Ložane 25756
Ilid Stojan 1923. Ivanje Jablanidki
Ilid Svetozar 3.3.1925. 25757
Ilid Tadija 12.4.1914. Jakovac
49835 um ro 9.3.1944.
Ilid Timotije 26.8.1921. 25375
umro 12.9.1944.
Ilid Vlada 24.7.1921. Split 19400
um ro 23.3.1943.
Ilid Vladislav 30.1.1913. R adljevo-
U b 96571
Ilid Zlatomir 10.9.1912. s.
Crniljevo 82102
Ilid Živko 1924. 44536
Ilid Živko 1927. 29648
Ilindid (Ilinid) (Bogdan) Vaso
5.3.1906. Rastuša 23208 umro
12.11.1943.
Iliskovid Milorad 1922. 30508
Iliševid Ostoja 1917. Hrvatska
Iliškovid Milorad 1922.-30508
Iloiker Karl 11009. 1.11.1942.
Ilovar Franc 6.9.1921. 75
Ilušid Milka Šibenik
Iljkovid Miodrag 2.6.1919. 106736
um ro 21.1.1945.
Iljmid Šiljko 8.3.1923. 369
Imrenovid Sreten 2.2.1893.
Petrovac 23209
Indid P etar 20.5.1900. Bjelovac
24481 um ro 30.9.1943.
Indid (Milan) Stanko 16.5.1909.
24480 um ro 6.4.1943.
Indid Tom a 13.10.1910. 15306
Ipas Svetozar 7.7.1909 (1900).
99989 um ro 1.2.1945.
Irf Franc 10.1.1921. Prežganje
61308 um ro 13.10.1944.
Iridanin Radisav 12.9.1910. N.Selo
25378 um ro 29.4.1945.
Irons Valentin 14.2.1905. 99245
um ro 5.4.1945.
Isakov Jovan 17.12.1907. 99984
Isakovid Branislav 1897. 99985
um ro 28.2.1945.
Isakovid Milan 7.9.1921. Kušnin
Isakovid Milo 16.8.1921. 99986
Isakovid Petar 10.10.1923. Kusid
99967 umro 3.3.1945.
Isitovid Nikola 21.1.1898.
Iskra A ndre 4.10.1899(4.9.1897).
89588 um ro 2.3.1945.
Iskra Franz 11.12.1910. 113791
Iskra Franz 11.12.1916. 15070
24.4.1945.
Iskra Frederik 23.9.1921. 109744
um ro 1.2.1945.
Iskra (Jožefa) Janez 11.12.1914.
Boh. Bistrica umro 20.4.1942.
Iskra Johan 17.4.1906. 109255
12.12.1944.
Iskra Josef 26.10.1909. 58
Iskra (Štefana) Jože 26.10.1909.
Sušak 69158 um ro 22.4.1945..
Iskra M atheus 25.8.1921. 12607
Iso Mojses 7.7.1898. N.Karlovci
121703 um ro 14.4.1945.
381
Ispas Svetozar 7.7.1909. 99989
um ro 1.2.1945.
Ivaković Vlastimir 26.8.1925.
69573 um ro 5.4.1945.
Ivančević Milorad 28.8.1921.
Dobri D o 25377
Ivančević Nikola 19.3.1924. 31510
um ro 17.4.1945.
Ivančić Alojz 16.9.1906. 79354
um ro 15.9.1944.
Ivančić Anton 14.11.1910. Buje
13385 16.4.1945.
Ivančić Bernarda Gorica
Ivančić Jožefa Franc 1897
Ivanić Alojzis 10.8.1922. 69159
Ivanišević A nton 9.11.1914. Klis
20506
Ivanišević Božo 1901. 39971
Ivanišević Ivo 5.5.1923. 31507
umro 12.3.1945.
Ivanković A nton 13.6.1894.
Trusina 31508
Ivanković Stanislav 491. ubijen
17.6.1942.
Ivanović (Danilo) Bogdan 1.4.1907.
Zagreb 13575
Ivanović Cvetan 1906. Suvodanje
38456 um ro 1.8.1944.
Ivanović Cvetko 25.4.1910. 96572
Ivanović Ćiril 21.6.1904. Maribor
51370
Ivanović Josif 13.1.1921. Slišane
49981 um ro 22.4.1944.
Ivanoviđ N enad 15.4.1906. 106735
Ivanović Nikodije 2.8.1908.
Jasenovo 15307 um ro
12.11.1943.
Ivanović Radivoje 30.6.1909.
U.Požega 15308 um ro
14.4.1943.
382
Ivanović Ranisav 6.5.1908.
Suvodanje 38455
Ivanović Slavko 413
Ivanović Svetomir 8.9.1910. Žitni
Potok 49810 um ro 22.7.1944.
Ivanović Veselin 10.10.1911.
Kravlje, Niš 99991 um ro
26.3.1945.
Ivanović Vlastimir 26.8.1925.
96573 umro 5.4.1945.
Ivčević Nikola 18.3.1924. Pravnik
31510 17.4.1945.
Ivčić Petar 17.3.1894. Velešnja
24482 um ro 10.8.1943.
Ivetić Nikola 15.3.1911. Bajmok
31509 umro 30.10.1943.
Ivičević Nikola 18.3.1924. 31510
umro 17.4.1945.
Iviđ Svetomir 26.3.1909.
Kuršumlija 82104
Ivković Čedomir 25.3.1897. 28951
um ro 10.1.1944.
Ivković (Vaska) Dušan 16.8.1912.
Lebane 48074 otpušten
29.7.1945.
Ivković Dušan 17.9.1902. 13576
Ivković Đ orde 5.5.1922. 99992
um ro 3.3.1945.
Ivković Ivan 5.5.1923. 82105
um ro 16.4.1945.
Ivković Miodrag 13.10.1917. Čačak
28953
Ivković Miodrag 22.6.1919. M.
Požarevac um ro 21.1.1945.
Ivkoviđ Miodrag 18.1.1922. 28952
um ro 9.1.1944.
Ivković (Aleksa) Nenad 21.4.1902.
G.Milanovac 38457
Ivković Vlastimir 24.11.1904.
Prokuplje 34295
Ivković Vlastimir 24.12.1924.
29650
Ivkovič Vlastiroir 26.8.1925. 96573
um ro 5.4.1945.
Ivković Živorad 20.8.1926. M.
Požarevac 157/48570
Ivnik Anton 14.1.1906. Miljane
29207 umro 10.8.1943.
Ivrić Vlajko 29.6.1909. 99993
um ro 3.11.1944.
Ivuć Šiljko 8.3.1923. 12941369
Jablanović Grujo 15.2.1908.
Pasjača 29651 um ro 20.7.1943.
Jadić Radosav 10.6.1910. Užice
22844
Jager Martin 10.10.1903. 17514
otpušten 8.5.1943.
Jagović Simo 1900. Zelićevo 5i903
10.3.1945.
Jah Rudolf 28.1.1923. 128121
Jahić (Tahir) Alija 1898(1888).
Tešanj 23216 um ro 6.4.1943.
Jahić Redžo 1909. Livno 31511
umro 11.3.1944.
Jahić Vojin 20.2.1907. '106740
um ro 7.1.1945.
Jahonesko Nikolaj 18.12.1885.
106741 um ro 6.1.1945.
Jajčanin Boško 18.2.1916. Bos.
Kostajnica 106738 otpušten
1.6.1945.
Jajić Milan 17.3.1924. 106739
Jak Rudolf 28.1.1923. 128121
Jakcić Franc 1.9.1918. 12638
14.4.1945.
Jaketić (Franca) Franciška 1929.
Žilje Črnomelj
Jakičiđ Strahinja 15.4.1920. umro
19.11.1943.
Jakić Jožef 11.2.1905. 128122
Jakić(Laza) Milan 10.4.1925.
Kućanci 30521 umro
16.12.1943.
Jakić(O zren) Novak 1905. 30522
Jakić Redžo 1909. 31511
11.3.1944.
Jakić Vojin 20.2.1907. 106740
umro 7.1.1945.
Jakić(G rozd) Ozren 10.4.1925.
Kućanci 30521 umro
16.12.1943.
Jaklič Franc 1.9.1918. 135336
14.4.1945.
Jaklić Josef 11.2.1905. 128122
Jakomenko Nihalan 18.12.1885.
Striguin 345 6.1.1945.
Jakomin Vincenc 18.1.1904. 79366
um ro 25.12.1944.
Jakončić Giamnero 30.4.1926. Trst
109445
Jakopic Franz 28.1.1906. Gorica
4865 5.4.1945.
Jakopić (Antona) Franc 1.3.1918.
Zg. Laze 12912 umro
17.12.1942.
Jakopić Franc 28.1.1906. 88930
Jakopić Franc 28.1.1908. 125820
5.3.1945.
Jakopić Ivo 9.6.1911. Zagreb
Jakovac Ljubomir 25.10.1911.
69161 um ro 2.7.1944.
Jakovenko (Mihajlo) Nikola
18.12.1885. Striguna Rusija
um ro 6.1.1945.
383
Jaković Dušan 19.10.1924.
Vranoševac
Jaković Milovan 2.1903. 9008
6.3.1945.
Jakovljević Adam 2.12.1911.
Beograd
Jakovljević Dragoje 14.11.1909.
Golabin 38458
Jakovljević Dragoljub 5.5.1922.
89601 um ro 15.4.1945.
Jakovljević Isidor 20.6.1911.
106742
Jakovljević Miodrag 1.3.1906.
Belopolje 96574 umro
22.4.1945.
Jakovljević Miodrag 3.4.1916.
99995
.Takovljević Petar 27.1.1924. 56608
um ro 25.8.1944.
Jakovljević Vojislav 1.3.1923.
Gorobilje 38459 um ro
12.10.1944.
Jakovljević Živojin 15.11.1916.
Brzan 38460
Jakša Anton 2.9.1925. 109747
Jakša Jožef 18.3.1901. 69162
Jakša Rafael 26.1.1918. 12955
otpušten 7.10.1942.
Jakšić Ivan 16.9.1921. H rib
JakSić Jožef 11.2.1905. 128122
Jafcšić MiloS 6.5.1898. 99996
umro 13.10.1944.
Jakundža UroS 1897. 30529
Jalen Franc 19.12.1916. 113847
um ro 29.3.1945.
Jalovčić (Jovo) Stipe 6.8.1922.
Kamen most 30511 um ro
11.1.1944.
Jalur Franz 19.12.1916. 10024
29.3.1945.
384
Jamlović Miladin 28.9.1907.
Osipaonica 3.3.1945.
Jamnik Ivan 24.6.1925. 91414
um ro 17.2.1945.
Jamnikar Franz 14.11.1908. 26069
Jamšek Marijan 8.2.1901. Litija
98300 um ro 4.3.1945.
Jan Franz 2.12.1914. Corje
135337
Janbrović Feniks 27.5.1925. 65740
Janc(Jožeta) Jože 3.4.1921.
Senično Križe Kranj 9206 umro
30.4.1943.
Jančić Anton 21.5.1919. 17515
Jančić Bogoljub 13.10.1900.
Lopatanj 30523 umro
14.12.1943.
Jančić Josef 24.4.1908. 96815
um ro 10.3.1945.
Jančić Strahinja 15.8.1920.
Ostružanj 30524 umro
25.6.1943.
Janda (Franjo)- Ivan 22.9.1909.
106743
Jandl Milan 5.3.1912. 1125 um ro
21.1.1944.
Janeković Pejo 1898. 30516 umro
25.7.1944.
Janez (Andreja) Andrej 3.11.1903.
Poljubin 126583 7.4.1945.
Janez Damian 14.12.1901. 40579
um ro 23.4.1945.
Janez Jože 2.3.1926. 96816 Mali
Breg
Janez Jožef 19.3.1889. Prapetno
Janez Valentin 14.2.1915. Vrbovci
40578
Janezić Johan 16.3.1914. 61306
Janežić P etar 12.2.1911. 77076
Jangus Paveo 1909. 30526
 umro 11.6.1943.
Janičević Petar 6.8.1921. 106570
umro 14.4.1945.
Janičić Milovan 10.6.1923. 24492
umro 10.3.1944.
Janić Nikola 26.10.1892. Ropočen
96814
Janić Velimir 26.10.1903. umro
3.2.1945.
Janićević Peter 6.7.1921. Lipi
12579 14.4.1945.
Janiz Damian 14.12.1901. Zurge
15006 23.4.1945.
Jankov Ivan 28.12.1922. Melenci
99998 um ro 18.3.1945.
Janković Anđelko 21.11.1891.
25379 um ro 30.4.1943.
Janković Blagoje 1907. O rane
48069 um ro 8.12.1944.
Janković Boško 8.9.1917. Slišane
48081
Janković Božidar 14.9.1904. Niš
60079 um ro 22.4.1945.
Janković Branislav 12.10.1921.
Božurevae 48547
Janković Branislav 12.5.1921.
Janković Branko 5.6.1897. Zem un
99999 um ro 23.1.1945.
Janković Cvetko 5.4.1921.
Jasenovo 14089 umro
31.12.1942.
Janković Čedomir 24.9.1906. Niš
13578
Janković Dragić 15.12.1915.
106747 um ro 1.4.1945.
Janković Dragiša 1907. Krtinska
25380 um ro 28.4.1943.
Janković (Pejo) Đ orđe 1898.
Boljanić 30516
Janković Filip 24.10.1923.
Božurevac Trstenik 29653
Janković Ignjat 12.12.1925. 46319
Janković Ilija 10.7.1903. 82106
um ro 4.4.1945.
Janković Ilija 5.3.1921. Kovanj
29654 um ro 15.4.1944.
Janković Ivan 3.7.1903. Beograd
14186 umro 8.3.1944.
Janković Janko 1907.1909. 14162
umro 16.12.1942.
Janković Jevrem 2.3.1912. Našice
38461 um ro 10.4.1945.
Janković Jovan 1925. Boljanić
30514
Janković Lazar 2.2.1914. Pakrac
49951 umro 27.2.1944.
Janković (Jovan) Luka 1925.
30514
Janković Ljubisav 30.11.1897.
Dublje 25381
Janković Ljubisav 2.4.1907. Kušice
28958 umro 29.7.1943.
Janković Miladin 28.9.1907.
106748 um ro 3.3.1945.
Janković Milan 28.5.1892. 100000
um ro 23.2.1945.
Janković Miloje 1922. Boljanis
259 i 30515 um ro 21.1.1944.
Janković Milomir 14.2.1911.
Smederevo 28957
Janković Milorad 15.7.1922.
106752
Janković Miloš 26.4.1885. Užice
106571
Janković (Tadija) Miodrag
28.10.1923.
Jankoviđ Miodrag 1.3.1906. 96574
Janković Miodrag 10.9.1918.
13577
385
Janković Miodrag 28.11.1924.
Beograd 20936
Janković Miomir 14.2.1911.
Beograd
Janković (Aleksa) Mitko 14.1.1906.
Slišane 25762 um ro 15.3.1944.
Janković Neno 1909. 30517 umro
10.8.1944.
Janković Nikifor 10.12.1906.
Slišane 25763 um ro 21.2.1944.
Janković (Ignjat) Nikola 12.12.1925.
Donji Petrovci 23221
Janković (Radovan) Nikola 1918.
23222
Janković (Stevan) Pavle 11.11.1894.
D. Petrovci 23223 21.1.1944.
Janković Pcjo 1898. 30516 umro
25.7.1944.
Janković Radivoj 8.4.1904.
Moravac 29655 um ro 13.7.1943.
Janković Radmilo 19.3.1923.
Beograd 24490
Janković Radoje 1925. Slišane
Jablanički 25764 otpušten
12.2.1946.
Janković Radosav 2.9.1909. Slišane
25765
Janković (Nikola) Radovan 1918.
D. Petrovaci 23222
Janković Slavoljub 1924. 29656
um ro 13.1.1944.
Janković (Stevo) Spasoje 1909.
30507
Janković Stamen 12.8.1920. Slišane
20.4.1944.
Janković Stanislav 27.4.1923.
Pregarđe 17.6.1942.
Janković Stefan 11.11.1894.
premešten 29.1.
386
Janković Stevan 11.11.1894.
119869
Janković Stevo 1909. 30517 umro
10.8.1944.
Janković (Milan) Svetislav
17.1.1924. Božurevac Trstenik
otpušten 1945.
Janković Svetislav 15.11.1924.
Požarevac 49999
Janković Svetislav 15.1.1925.
Janković Tihomir 14.2.1911. 28957
Janković Tiosav 5.2.1897. Žarkovo
24495 um ro 21.10.1943.
Janković (Save) Tošo 1902.
Đakovo 31512 umro 14.4.1944.
Janković Vojislav 12.10.1907.
106749
Janković Vojislav 5.11.1925.
Požarevac 106572
Janković Živadin 20.1.1911. Salaš
100001
Janokosmanović Salem 11.12.1912.
137463
Janosev Jovan 19.3.1908. Klana
100002 umro 1.2.1945.
Janošević Janko 14.11.1907.
Bukovska 14065 umro
12.1.1943.
Janošević (Janušević) Jovan 1917.
100003 umro 22.2.1945.
Janošević Slavomir 10.6.1900.
82107
Janošević (Stojimir) Stanimir
10.6.1910. Porodin 82107
otpušten 5.5.1945.
Janovljević Dragoljub 5.8.1922.
Krjujovac 12528 14.4.1945.
Janovsky Voytech 9.3.1908.
Trencin 137841
 Janovšek (Janošek) Matija Karel
22.12.1911. Bukurešt 21008
um ro 11.3.1943.
Janpervić (Augustin) Frano
9.8.1923. 23218 otpušten
23.3.1944.
Jansanin (Jandrija) Vladinko
10.10.1906. 23211 um ro
7.9.1944.
Janšević (Franjo) Augustin
9.8.1923. 23218 otpušten
23.3.1944.
Janšić Milovan 10.6.1923. 24492
umro 10.3.1944.
Jande Milan 17.2.1924. U. Kobas
16300 28.4.1945.
Janus Androj 3.10.1903. Poljuburg
11420 7.4.1945.
Janjanin Zdravko 1923. D. Kijevci
otpušten 1945.
Janze Valentin 14.2.1915. 40578
Janzek Maks 27.10.1888. Dugo
Selo 42245
Janjetović Zdravko 25.6.1919.
Donji Podgradci 6.4.1945.
Janjić Đ urađ 1904. G očaK ruševac
premešten 24.6.
Janjić Đ uro 16.3.1896. 24487
umro 7.8.1944.
Janjić Janko 1.5.1904. Kruševac
19419 um ro 1.5.1945.
Janjiđ (Mihajlo) Miloš 20.9.1905.
Veliko Gradište 23210
Janjić Nika 18.2.1900. Nokvin
99997 um ro 19.12.1944.
Janjić Nikola 12.9.1905. G.
Velesnja 24488 um ro 21.4.1943.
Janjić Predrag 12.3.1900.
Ropočevo 106746 um ro
11.3.1945.
Janjić Svetozar 5.6.1909. 106744
um ro 22.1.1945.
Janjić Vaso 8.9.1902. 106753
um ro 27.4.1945.
Janjić Velimir 26.10.1903. 106745
um ro 3.2.1945.
Janjuš (Pavao) Trivo 1909. 30526
um ro 11.6.1943.
Jaopović Jovan 9.6.1911. 138043
Japunda Uroš 1897. D. Rabanski
30529
Japundža Grujo 1900. 30527
20.9.1943.
Jaraši Anton 15.8.1887. 106751
Jarc(Janeza) Anton 2.5.1907.
Novo M esto 77077 um ro
21.11.1944.
Jarc Danica Gorica
Jarcić 1910. 2004 19.5.1944.
Jarčević M arko 28.1.1901. 24489
um ro 16.4.1945.
Jareb Janez 13.4.1906. 79
Jarić M eho 28.8.1906. 31513
um ro 20.11.1943.
Jarić Salko 15.10.1894. Livno
3154 26.7.1944.
Jaroši Anton 5.7.1887. Orahovica
106571
Jarotić Čedomir 22.3.1893.
Stubline 38462 um ro 1.8.1944.
Jasbinsek Stan 15.5.1918. umro
12.1.1943.
Jasek (Zlutko) Franjo 13.8.1903.
Tabaija 12342 11.10.1943.
Jasić Petar 19.8.1914. D. Veleš
Kostajnica 24496 otpušten
27.9.1945.
Jašari Anton 25.8.1887. 106751
Jašek Zlatko 13.8.1903. Tatabanja
23217 um ro 11.10.1943.
387
Javić Vaso 8.9.1902. 106753
Javira Branko 1907. D. Petrovci
3.3.1944.
Javoršek Johan 23.4.1922. 31374
Javović Mila 12.10.1900. Gukido
8761 21.3.1945.
Jazbec Ernest 16.4.1913. Svetopri
Komnu 111525
Jazbinšek Franc 27.5.1911. 1839
15.7.1943.
Jazbinšek Stanko 15.4.1918. 17516
umro 12.1.1943.
Jazić Milan 1909. 31515 um ro
26.7.1944.
Jažbinšek H ans 27.5.1911. 17517
umro 15.7.1943.
Jecanski Steva 10.10.1911. 123582
24.4.1945.
Ječauski Stevan 10.11.1911. Lary
Boza 15705 24.4.1945.
Jeftiđ Borivoje 6.4.1920. Rosanci
Jeftić Branislav 25.3.1925. D.
Petrovci
Jeftiđ Čedomir 22.1.1898. 98315
um ro 18.11.1944.
Jeftić Čedomir 1908. 100007
umro 17.3.1945.
Jeftić Dušan 12.10.1912. D.
Petrovci
Jeftić Đ orde 10.5.1907. D ugoPolje
Jeftić Đ orđe 16.4.1915. 48075
um ro 10.11.1944.
Jeftić Janićije 1881.7419. um ro
21.6.1943.
Jeftiđ Milorad 15.6.1921. 30537
21.7.1944.
Jeftić Miodrag 12.12.1912. 25385
Jeftiđ Novak 8.9.1893. 15309
Jeftić Slobodan 23.3.1922. 25386
Jeftović Branko 14.8.1919. 20140
388
20.1.1945.
Jeftović Petar 28.6.1914. 19432
Jekić (Dušan) Borivoje 8.21908.
D. Petrovci 23224
Jekić (Ilija) Branislav 23.3.1925.
D. Petrovci 23225
Jekić (Ilija) Branko 2.12.1898. D.
Petrovci R um a 23228 umro
26.6.1943.
Jekić (Mirko) Branko 12.2.1908.
23233 um ro 23.8.1944.
Jekić (Milovan) Dragomir 6.1.1906.
23232
Jekić (Borivoje) Dušan 8.2.1908.
23224
Jekić (Ljubomir) Dušan
12.101.1912. 23226
.Tekić DuSan 20.9.1923. D.
Petrovci R um a 23227
Jekić (Milovan) Jovan 25.4.1916.
Valjevo 82108
Jekić Jovan 6.3.1892. D. Petrovci
23229 um ro 29.8.1944.
Jekić Jovan 25.4.1916. 82108
Jekić (Petar) Lazar 6.3.1898.
Donji Petrovci umro 22.1911.
Jekić(Živko) Ljubomir 1909. D.
Petrovci 23237
Jekić (Petar) Milan 10.11.1889.
Petrovci 23231 umro 8.1.1944.
Jekić (Dragomir) Milovan
16.1.1906. D. Petrovci 23232
Jekid (Branko) Mirko 12.2.1908.
D. Petrovci 23233
Jekić(Živan) M itar 20.11.1919.
23234
Jekić Nenad 2.7.1887. 23235
um ro 6.7.1944.
Jekić (Jovan) Petar 5.3.1892.
23229
Jekić (Lazar) Petar 6.3.1898.
23230 um ro 20.11.1943.
Jekić (Milan) Petar 1889. 23231
Jekić(V asa) Trifun 28.12.1893.
23236 um ro 13.3.1945.
Jekić (Dušan) Vasa 20.9.1923.
23227
Jekić (Trifun) Vasa 28.12.1893.
D. Petrovci 23236 umro
13.3.1945.
Jekić (Ljubomir) Živan 16.9.1909.
D. Petrovci, R um a 23237
Jekić (M itar) Živan 20.11.1919.
23234
Jeklić Jakob 9914. otpušten
31.10.1942.
Jeković Kosta 20.11.1903. Vranić
19438 um ro 6.12.1943.
Jektić Milorad 15.6.1912. 30537
Jelačić Anton 10.12.1923. Split
138313 um ro 284.1945.
Jelen Franc 29.11.1914. 11008
Jelen Franc 19.12.1916. 113847
19.3.1945. .
Jelen Stefan 24.12.1902. 11007
Jelenić Marija 4.4.1926. 7 7 -0 7 8
um ro 2.2.1945.
Jelenić Mario 4.4.1926. 78
2.2.1945.
Jelens Aleus 10.1.1913. 9907
um ro 20.10.1943.
Jelerčić (Jerneja) Jožef 1890.
Vel. Polje
Jeličić Predrag 7.5.1921. 130360
Jeličić Steva 1906. 31516
Jelić Bratko 24.2.1917. 100005
Jelić Đ orđe 12.12.1919. 25382
umro 14.1.1945.
Jelić Josef (Josip) 14.8.1889. 22847
um ro 13.12.1943.
Jelić(D ušan) Ljubomir 12.10.1912.
23226
Jelić (Milivoje) Miodrag 11.11.1921.
Baničina 137674 umro
26.3.1945.
Jelić (Stevan) Petar 2.1.1913.
23220
Jelić Radom ir 1921. Topine
25383 um ro 7.4.1943.
Jelić (O bren) Radovan 16.6.1920.
Trstenik 25384 um ro 4.1.1945.
Jelić Ratko 24.2.1917. 49232
Jeliđ Stepan 1927. 30535 umro
23.3.1944.
Jelić (Petar) Stevan 2.1.1913.
Jescnovčani 23220
Jelić Žarko 26.6.1900. 28959
um ro 22.2.1944.
Jelinek (Rudolf) Stevan 4.4.1919.
Dalj Osijek 96575
Jelovac Đoka 3.3.1899. N. Karlovci
96576 otpušten 26.6.1945.
Jemnik Jože 28.1.1920. umro
20.3.1945.
Jenić (Manojlo) Sreten 14.1.1913.
Bukovska
Jenić Sreten 5.1.1912. Bukovska
14047 um ro 31.12.1942.
Jenko Franz 318. ubijen 20.4.1942.
Jennuk Jozc 28.1.1920. Visoka
8941 20.3.1945.
Jensterle Franc 19.9.1915. umro
19.7.1942.
Jerala Franc 10.12.1922. 89619
um ro 15.12.1944.
Jereb Janez 13.4.1906. Žirovskivrh
77079
Jeremić Branimir 4.8.1915.
Milanovac 106754
389
Jeremić Dragomir 22.11.1901.
106750 um ro 10.2.1945.
Jeremić Milovan 5.1880. Bijclo
Polje 100006 17.3.1945.
Jeremić Milovan 7.5.1880. Bijelo
Polje 100006 umro 18.3.1945.
Jeremić (M arko) Pero 4.4.1919.
30518 um ro 26.12.1943.
Jeremiđ Radosav 5.3.1908. 14204
umro 14.12.1942.
Jeremić Živan 23.3.1918. Vel.
Moštanica 106755 um ro
27.11.1944.
Jeremić Živorad 14.3.1909.
Takovo 24498
Jeremis Vasko 1919. 30518 um ro
26.12.1943.
Jergić Cveto 1927. Boljani Odžaci
otpušten 20.7.1945.
Jergović Ivan 1.5.1903. 29684
Jerić (Janeza) Franc 1.11.1908.
Novo M esto 113793 um ro
4.4.1945.
Jerić Jozef 4.3.1925. 89621
Jerić Slobodan 21.5.1923. um ro
28.8.1944.
Jerkovioć Juraj 29.3.1924. Stari
Grad 126747 otpušten 5.5.1945.
Jerm an Anton 27.10.1926.
Pomnjani 79367
Jerm an Drago 1.4.1923. 79368
Jerm an Franc 2.5.1904. 79369
Jerm an Franc 2.4.1912. 65786
um ro 14.4.1945.
Jerm an Ivan 19.1.1909. Trbovlje
Jerm an Ivan 4.5.1909. 65787
um ro 5.12.1944.
Jerm an Johan 19.1.1909. 113794
Jerman (Antona) M artin 1901.
Novo M esto 64307
390
Jerman Stefan 2.5.1917. 79370
umro 3.1.1945.
Jernilc Jožef 28.1.11920 ((8).
113792 um ro 20.3.1945.
Jernikar Josef 26.8.1919. 11833
Jerosimović Stanimir 1743/303.
Jerotić Čedomir 22.3.1893.
Stubline kod Obrenovca 38462
um ro 11.8.1944.
Jerovšnik Ferdinand 2.6.1907.
12465 otpušten 8.5.1943.
Jersin Alois 15.1.1923. 109750
21.1.1945.
Jerše Jože 4.3.1888. Laško 12442
Jeršin (Alojza) AJojzij 15.1.1923.
Ljubljana 109750 umro
21.1.1945.
Jcršin (Mihael) (Mika) 8.9.1906.
91415 um ro 2.4.1945.
Jerzeršek Jernej 10195.
Jesenek Andrea 29.9.1911. 12424
otpušten 2.3.1943.
Jesenik (Leopolda) Franc
30.12.1900. um ro 7.11.1942.
Jesić (Svetozar) Aleksa 10.2.1916.
D.Petrovci 3037 8.12.1943.
Jesić Božidar 25.12.1906. Užička
Požega 38464
Jesi6(Velimir) M arko 1913.
233243
Jesić M arko 25.5.1911. 38466
um ro 4.10.1944.
Jesić Radenko 24.5.1912. Godovik
49995 um ro 17.3.1945.
Jesić (Jeotimija) Radosav
11.12.1902. D. Petrovci 2259
10.2.1945.
Jesić Spasoje 27.5.1897. V. Ivanča
24499 um ro 31.9.1943.
 Jesić Svetozar 10.2.1916. D.
Petrovci 23242 umro
18.12.1943.
Jesić Veselin 22.12.1925. 38649
Ješić (Jovan) Aleksa 1912. 23239
Ješić (Svetozar) Aleksa 10.2.1916.
23242 um ro 18.12.1943.
Ješiđ Božidar 25.12.1906. Godovik
38464
Ješić Gojko 3.9.1920. Godovik
38465
Ješiđ Jevtimije 11.12.1912. D.
Petrovci 23238 um ro 10.2.1945.
Ješić (Velimir) M arko 1913. 23243
Ješić M arko 25.5.1911. Godovik
38466
Ješić Mihajlo 3.3.1900. Petrovci
137515 um ro 18.3.1945.
Ješić (Živanov) Milan 1908. D.
Petrovci otpušten 1945.
Ješić (Petar) Miloš 1890. D.
Petrovci 23241 um ro 11.2.1944.
Ješić Radenko 24.5.1912. Godovik
38467 um ro 17.3.1945.
Ješić (Jeftimiije) Radovan
11.2.1912. 23238 umro
10.2.1945.
Ješić Ranko 24.5.1912. 38467
Ješić (Milutin) Slobodan 21.5.1923.
Godovik 38468 um ro 28.8.1944.
Ješić Spasoje 27.5.1897. 24499
Ješić Svetozar 1916. D. Petrovci
Ješić Velimir 1913. D. Petrovci
otpušten 1945.
Ješić Veselin 22.12.1925. 38469
Ješić Vojko 15.11.1920. Godovik
Ješić (Milan) Živan 11.3.1908.
Petrovci 23240
Jevđević Milorad 28.1.1925.
Godovik 38470 19.2.1945.
Jevdović Bojo 1919. 31517
Jevesenak Jozef 25.2.1919. 101904
Jevnikar Jozef 26.8.1919. 11833
Jevoljović Bojo 1919. 31517
Jevremović (Jevrosim) Ignjat
20.11.1898. 23209 umro
23.2.1943.
Jevremović Milan 15.2.1885. 96577
Jevremović (Ljubisav) Radosav
6.8.1923. Miliva 82110
Jevremović Radoš 13.10.1921.
Miliva 82109
Jevremović Života 15.6.1892.
Radošin 98314 um ro 25.4.1945.
Jevresimović Jevrem 20.11.1898.
G. Tesilć 23219 umro
23.2.1943.
Jevsenak Jožef 25.2.1913. Brežice
10194
Jevtić (Stojadin) Borivoje 6.4.1920.
Rašanac srez Mlavski 22845
otpušten 16.6.1945.
Jevtić Čedomir 22.1.1898.
Balanovac 5122
Jevtić Čedomir 1908. Lipe umro
17.3.1945.
Jevtić Dragan 8.4.1903. Riljac
29659 umro 12.9.1943.
Jevtić Dragoljub 25.3.1907. 96578
Jevtić Đ orđe 1907. D ugoPolje
38477
Jevtić Đ orđe 16.4.1915. Prokuplje
48075 um ro 10.7.1944.
Jevtić Đ orđe 15479.
Jevtić Janićije 5.11.1881. Jakovlje
27419 um ro 21.6.1943.
Jevtić Miloje 18.12.1906. Štulen
29660 um ro 5.8.1944.
Jevtić (Miloje) Milorad 15.7.1921.
30537
391
Jevtiđ Miodrag 17.12.1912. 25385
Jevtić Novak 5.9.1893. 15309
Jevtić (Borivoje) Stojadin 1920.
Rcsava otpušten 21.7.1945.
Jevtić Života 17.1.1887. 106856
umro 17.2.1945.
Jevtović Branko 14.9.1919. 20140
umro 20.1.1945.
Jevtović Darije 3.10.1893. 106757
umro 22.1.1945.
Jevtović Đ orđe 3.10.1893. Bor
106757 um ro 2.1921.1945.
Jevtović (Ilija) Ljubiša 13.5.1921.
Valjevo 22846
Jevtović Milorad 27.8.1920.
Jevtović (Vladislav) Petar 28.6.1914.
Bukovica 19432
Jezdimirović Dobrivoje 30.11.1925.
NovoSelo 38463
Jezersek Paul 298. ubijcn
20.4.1942.
Jezeršek Jernej 10195.
Jež Matija 21.2.1900. Nanos
59633 um ro 16.2.1945.
Jiković Đ orde 5.5.1920. 99992
umro 3.3.1945.
Jilić Josef 14.8.1889. 22847 um ro
30.12.1943.
Joančević A randeo 3.9.1905.
Vlaška
Jocić Aleksandar 6.5.1920.
Beograd 25387
Jocić Krsta 185/1530
Jocić Miroslav 17.10.1926.
Jocić Nikola 1927. 100008 umro
15.1.1945.
Jocić Petar 19.8.1914. 24496
Jocić Radivoje 7.10.1916. Niš
100009 um ro 17.3.1945.
Jocić Teodor 1928. 100010
392
Joc'ć Toma 15.10.1900. 30532
umro 16.8.1943.
Jocić VidosavT 24.6.1922. Skoplje
49865
Jocić Vladimir 15.7.1908. 25760
um ro 5.9.1944.
Jocić Živojin 1925. 100011 umro
7.12.1944.
Johanovacki Živan 1.12.1907.
N oviSad 1048 24.3.1943.
John Marjan ubijen 20.4.1942.
Jokanović D orde 10.10.1910. 1738
Jokanović Ljubomir 19.12.1919.
um ro 8.7.1943.
Jokanović Miloš 21.6.1921. 14094
um ro 12.4.1943.
Jokancvić Vladeta 9.10.1918.
106759 umro 24.12.1944.
Jokić Đ orđe 2.5.1912. Žabari
16377 29.4.1945.
Jokić Đ orde 7.5.1912. 82111
Jokić (Petar) Ilija 1904. 30525
um ro 25.6.1943.
Jokić Mihajlo 23.12.1900. 29661
Jokiđ Panta 12.10.1903. Ranovac
22848 um ro 4.4.1944.
Jokić Petar 3.8.1904. Polom
30525 um ro 25.8.1943.
Jokić Slavko 15.5.1913. 106758
um ro 20.12.1944.
Jokić Živojin 28.2.1915. 96579
Joković Đ orde 5.5.1922. 99992
um ro 3.3.1945.
Joković Ljubomir 25.3.1914.
100012 um ro 26.1.1945.
Joković Milovan 23.4.1903.
Milićevo 28960 um ro 6.3.1945.
Joković Radomir 3.2.1916. 47235
um ro 30.4.1944.
Joković Vlastimir 34295.
Joksimović Ljubömir 29.12.1919.
Ripanj 29137 umro 8.7.1943.
Joksimović Milovan 1.1.1902.
Milatovac 14068 umro
20.10.1943.
Joksimović Vladeta 9.10.1918.
Slavkovica 106759 umro
24.12.1944.
Joksimović Vojimir 14.3.1916.
28969 um ro 22.9.1943.
Jolić Mihajlo 23.12.1900. 49957
Jonaš Petar 10.10.1910. Kovačica
Banat 177517 um ro 24.4.1942.
Jonović Miloš 23.4.1912. 28860
Jonović Milovan 23.4.1912.
Milićevo selo 28960
Jonović Radom ir 18.12.1894.
Milićevo selo 28963
Jorgačević Stefan 17.2.1927. Mali
Mokri Lug 96582
Jorgić Čedomir 1925. Kometnik
30536
Jorgić Marko 15.6.1898. Slatina
106760
Jorgovanović Ivan 20.9.1912.
Žagubica 14165 umro
10.1.1943.
Jorgović Radoje 6.5.1924. 100014
um ro 19.2.1945.
Josić Đ orđe 2.11.1908. 100015
um ro 9.1.1945.
Josić Mihajlo 25.9.1894. Krtole
30519
Josić Petar 19.8.1914. 24496
Josić Todor 1929. Niski, Celje
Josimović Ivan 1903. Jakovo
29662 um ro 7.9.1943.
Jost Johann 9.5.1921. Lipowetz
1382 22.4.1943.
Jotić Mihajlo 23.12.1900. 29661
Jovančević Aranđel (3)22.9.1905.
Vlaška 28962 umro 27.11.1943.
Jovančić Božidar 22.3.1922. 96583
Jovanić Živorad 14.12.1909. 24498
Jovanović (Nikola) 18.10.1914.
Jakovo 29671 um ro 23.12.1943.
Jovanović Adam 24.9.1913. Bivolje
25389 um ro 29.3.1945.
Jovanović Agata 28.2.1926. S.
Mitrovica
Jovanović Aleksandar 20.4.1904.
Prekopčelica 27421 umro
23.12.1943.
Jovanović Aleksandar 12.7.1907.
Jovanović Aleksandar 1907.
Bublica Prokuplje
Jovanović Aleksandar 24.3.1922.
Beograd 14051 i 48534
Jovanović Aleksandar 25758
Jovanović Andrija 27.7.1905.
100016 um ro 4.2.1945.
Jovanović Ažeta 1926.
Jovanović (Toma) Baku 1907. D.
Petrovci 3043 19.12.1943.
Jovanović Blagoje 25.3.1894.
100017
Jovanović Bogoljub 8.1.1901. Bela
Palanka 82112
Jovanović Bogoslav 1.12.1922.
Buklica 25759 um ro 11.12.1943.
Jovanović (Sveta) Borivoje
11.4.1920. 23244
Jovanović Borivoje 5.8.1925.
Beograd 23214 umro
22.12.1943.
Jovanović Borivoje 28.8.1926.
Beograd 46328 i 3134
Jovanović (Lazar) Božidar
14.10.1923. Žirovnica 22845
393
 otpušten 30.8.1943.
Jovanović Božidar 1910. Bcžanija
28963 um ro 17.3.1944.
Jovanović Božidar 15.12.1921.
Jakovo 29663
Jovanović Božidar 22.3.1922.
96583
Jovanović Božidar 14.10.1923.
22849
Jovanović (Магко) Božo 1921.
Jakovo Zem un
Jovanović (Dobrivoje) Branimir
1921. Kragujevac otpušten
21.7.1945.
Jovanović Branimir 30.4.1921.
Cvctojevac 22860
Jovanović Branko 24.8.1921.
Jakovo 29664
Jovanović Danilo 28.4.1927.
Beograd 14146 i 3543
Jovanović Dragiša 1920. 185/1517
Jovanović Drago 23.3.1923. 24494
Jovanović Dragoljub 8.1.1921.
82112
Jovanović (Jugoslav) Dragomir
23.3.1923. Skočići 24494
Jovanović Dragomir 21.4.1912.
19429
Jovanović Dragomir 11.11.1914.
29666 um ro 18.12.1943.
Jovanović Dragomir 8.6.1926.
100018 um ro 27.12.1944.
Jovanović Dragutin 17.10.1901.
Vojska 28964 um ro 9.12.1943.
Jovanović (Živan) Đ joka 1901.
30510 18.10.1943.
Jovanović (Djorde) Đ oka 1924.
Jakovo um ro 12.12.1944.
Jovanović Đ orđe 23.2.H-09. 13580
Jovanović Đ uro 11.2.1911. 23213
394
Jovanović Filip 15.10.1899.
Radinovac 49833
Jovanović Filip 18.10.1899. 27422
Jovanović Filip 21.7.1902. Cetinje
106766 um ro 27.11.1944.
Jovanović Filip 6.4.1919. Beograd
100019
Jovanović Ilija 23.5.1908. 107671
um ro 2.2.1945*
Jovanoviđ (Svetozar) Ivan 1913.
23250
Jovanović Ivan 1927. D. Petrovci
R um a 33343
Jovanović Ivan 1928. Beograd
Jovanović Janko 8.3.189'0. 14052 „
umro 13.12.1942.
Jovanović Janko 11.10.1900. 22S51
um ro 8.7.1943.
Jovanović (M arko) Jovan 1914.
Jakovo Zem un
Jovanović (Rada) Jovan 7.1.1924.
Riljac 29668
Jovanović Jovan 22.11.1912.
Subotica 22852 um ro 12.8.1943.
Jovanović Jovan 13.3.1914. 34308
Jovanoviđ Jovan 12.3.1914. 29667
Jovanović Jovica 8.2.1923. 128169
Jovanović Lazar 20.4.1923. 82113
Jovanović Lazar 1926. 100020
um ro 16.12.1944.
Jovanović Luka 9.10.1906. 96584
Jcvanović Ljubisav 15.10.1908.
28965
Jovanović Ljubiša 15.10.1908.
Milorci 48082
Jovanović Manojlo 25.5.1907. Srez
Pustorečki 25768 otpušten
16.5.1945.
Jovanović M arko 7.5.1922.
Čajetina 19425
Jovanović Mihailo 10.1.1905.
Bajina Bašta 28966
Jovanović (Ž.) Mihajlo 6.3.1908.
Mali Požarevac
Jovanović Mihajlo 2.3.1897.
106762 um ro 1.2.1945.
Jovanović Mihajlo 7.9.1907. 28967
Jovanović Mihajlo 9.7.1907. Mali
Požarevac
Jovanovid Mihajlo 10.3.1911. Srez
Pustorečki 48073 otpušten
16.6.1945.
Jovanović Mihajlo 1911. 27423
Jovanović Mijajlo 9.7.1907. 33344
um ro 6.9.1943.
Jovanović Mika 12.6.1904.
M eđurečje 10129 23.3.1945.
Jovanović Miladin 5.4.1909. Užice
14183
Jovanović Miladin 13.5.1922.
106763
Jovanović (Miloš) Milan 24.11.1892.
Beograd 82114
Jovanović Milan 24.11.1892. 82114
Jovanović Milan 24.2.1892.
Beograd
Jovanović Milan 14.3.1897. 29669
umro 15.10.1943.
Jovanović Milan 17.3.1897. Riljac
15.10.1943.
Jovanovid M ian 23.2.1912.
Beograd 9 5585 i 16218
28.4.1945.
Jovanovid Mi.an 1914.
Jovanovid Milan 1.2.1915. 14188
Jovanovid Milan 9.9.1916. Slišane
25.2.1944.
Jovanovid Milan 1918.
Jovanovid Milan 1919. D.
Petrovci 23246
Jovanović Milenko 1920. Riljac
23670 ubijen 29.7.1943.
Jovanovid Milenko 29.6.1922.
14104
Jovanović Mileta 12.6.1904.
M edurečje 38473 23.3.1945.
Jovanović Mileta 12.6.1904.
Medjurečje 38437 umro
23.3.1945.
Jovanović Mileta 21.12.1922.
Brebernica 42249 24.3.1945.
Jovanović Milorad 28.9.1919.
Um ka 100021
Jovanović Milorad 11.9.1920.
24493 um ro 1.1.1945.
Jovanović Miloš 3.3.1922. 23247
um ro 22.10.1943.
Jovanović Miloš 1924. 82115
um ro 17.4.1945.
Jovanović Milun 25.2.1917. 25770
um ro 5.9.1944.
Jovanović Milutin 6.12.1914.
106764 umro 14.4.1945.
Jovanović Miodrag 1910.
Kragujevac otpušten 23.7.1945.
Jovanović (Borivoje) Miomir
29.7.1925. 96586
Jovanović Mirko 15.12.1925.
Ivanje 25774 umro 10.6.1943.
Jovanović Momir 5.5.1922. 15330
um ro 14.3.1945.
Jovanović Nemanja 12.5.1895.
Kusadak 14195 umro 30.1.1943.
Jovanović Nenad 25.10.1910.
27424
Jovanović (Stevan) Nikola 1897.
23251
Jovanovid Nikola 9.12.1926. 46329
Jovanovid Nikola 1927. 30531
395
Jovanović Nikolaj 10.4.1900.
106765 umro 31.1.1945.
Jovanović Pera 1923. Jakovo
29672
Jovanović (Nikola) Pero 1924.
30531 umro 2.12.1944.
Jovanović Petar 7.1.1923. Tuzla
76382 um ro 10.5.1945.
Jovanović Predrag 23.1.1908.
Beograd
Jovanović Predrag 25.5.1909.
13579
Jovanović (Pere) Rada 1.4.1907.
um ro 24.4.1945.
Jovanović (Svetozar) Radoje
6.7.1905. M. Požarevac
Jovanović Radoje 25.7.1905. M.
Požarevac 28970 umro
21.12.1943.
Jovanović (Borivoje) Radomir
23.4.1923. D. Milanovac 96587 Jovanović Stefan 12.12.1921.
Jovanović (Živojin) Radom ir 1912.
Mrčajevci otpušten 16.6.1945.
Jovanović Radom ir 25.12.1915.
14077
Jovanović Radom ir 18.3.1915.
Mrčajevci 15310
Jovanović Radom ir 23.4.1923.
96587
Jovanović Radoš 11.11.1910. Riljac
48554
Jovanović Radovan 15.12.1915.
14077 , .
Jovanović Randel 1.9.1905. um ro
27.11.1943.
Jovanović Ratko 3112.
Jovanović Sava 5.11.1910. Petrovac
14201 um ro 6.1.1943.
Jovanović Sava 27.1.1925. 64391
396
Jovanović Sava 1926. Jakovo
29676 um ro 17.9.1943.
Jovanović Sava 14201.
Jovanović Siniša 31.10.1920. Inđija
23215
Jovanović Slavko 20.9.1908. 29677
Jovanović Slavko 10.10.1908.
Jakovo
Jovanović Sotir 27.10.1910. Ivanje
25775
Jovanović Srboljub 3.8.1924.
Raška 25390 um ro 29.11.1943.
Jovanović Sreten 2.2.1890. D.
Petrovci 23249
Jovanović Sreten 7.11.1921.
Popinci 30509
Jovanović Stanislav 8.1.1921.
49809 um ro 2.5.1944.
Jovanović Stranjan 23.10.1921.
27425 um ro 19.1.1944.
Jakovo 48355
Jovanović (Borivoja) Steva
11.5.1920. 23244
Jovanović (Miloš) Steva 1922.
23247
Jovanović Steva 1909. B. Luka
12.11.1945.
Jovanović (Nikola) Stevan 1897.
Petrovci
Jovanović (Nikola) Stevan 1923.
23248
Jovanović (Nikola) Stevan
9.12.1926. D. Petrovci 46329
Jovanović Stevan 7.9.1921. Popinci
30509
Jovanović Stevan 7.1.1925.
Jagodina 106767
Jovanović Stevo 22.3.1909. B.
Luka 38474
Jovanović Stojadin 14.1.1896.
22854
Jovanović Stojadin 27.10.1910.
25775
Jovanović (Miladin) Stojan
20.10.1907. Gornji Vidori 38475
Jovanović Stojan 1921. 27427
otpušten 10.7.1944.
Jovanović (Žika) Sveta 1888.
23249
Jovanović Sveta 22.3.1909. 38474
Jovanović (Ivan) Svetozar 1913.
D. Petrovci 23250 otpušten
5.5.1945.
Jovanović Tihomir 7.11.1920.
Ripanj
Jovanović Tihomir 29.7.1926.
Požarevac 100022 um ro
5.5.1945.
Jovanović (Jovan) Todor
15.11.1895. Bitolj 82116
Jovanović (Živan) Todor 1898.
D. Petrovci
Jovanović Todor 15.11.1895.
Beograd 82116
Jovanović Todor 1898. 23252
Jovanović Toma 6.10.1896. 29679
um ro 5.12.1944.
Jovanović Toma 1907. D.
Petrovci 23253 um ro
19.12.1943.
Jovanović Tomo 5.9.1883. 22856
umro 28.6.1944.
Jovanoviđ (Ivan) Toza 1927. 23245
Jovanović Tozo 1897. 23252
Jovanović Stanislav 8.1.1921.
Bubla 2.5.1944.
Jovanović Vasilije 13.4.1906.
19368 umro 22.2.1944.
Jovanović Veka 1898. Jakovo
29680 umro 11.8.1943.
Jovanović Velibor 10.11.1922.
96588 umro 3.2.1945.
Jovanović Velimir 18.2.1898.
Jakinlo 96589 i 16266 28.4.1945.
Jovanović Velimir 4.5.1919.
Beograd 106768 um ro
28.4.1945.
Jovanović Vidoje 39555.
Jovanović (Dragomira) Vitomir
7.9.1891. Cuprija 28968
Jovanović (Dušana) Vladimir 1925.
Kravlje
Jovanović Vladimir 15.3.1919. D.
Milanovac 14048 umro
14.3.1943.
Jovanović Vladimir 14.2.1925. Niš
100023
Jovanoviđ Vučić 2.2.1900.
Pridvorica 27428 um ro
30.12.1943.
Jovanović Zdravko 3.8.1919.
Jakovo otpušten 5.5.1945.
Jovanović Zdravko 31.8.1919.
49978
.'ovanović Ž. Jovan 26.12.1923.
Riljac
Jovanović Žarko 1.5.1913.
Kragujevac
Jovanović Žarko 11.10.1919.
Smederevo 106769
Jovanović (Sreta) Žika 1888. D.
Petrovci 23249
Jovanović Živan 1899. D.
Petrovci 23254
Jovanović Živan 11.8.1901. Ne$tin
30510 um ro 18.10.1943.
397
Jovanovid (Jovan) Živojin 1923.
Riljac Trstenik
Jovanovid Živojin 1923. 29681
um ro 5.7.1944.
Jovanoviod Nenad 1910. otpušten
23.4.1945.
Jovaonoid Miladin 1909. otpušten
1945.
Jovasevid Sreten 22855.
Jovdid Mihajlo 22.2.1922. 38478
um ro 12.5.1944.
Jovdid Milutin 16.8.1924. 38477
um ro 28.4.1944.
Jovid Gojko 15.3.1925. 137516
20.4.1945.
Jovidevid Andelka Stolac
Jovidid Boško D ren 2.1905.
Jovidid Dragoljub 4.5.1915. 19426
um ro 16.10.1943.
Jovidid Dušan 3.10.1894. 93
Jovidid Dušan 17.1.1909. 28973
um ro 17.8.1943.
Jovidid (Mirko) Doka 30530. um ro
2.12.1944.
Jovidid Jovan 16.6.1922. 126994
Jovidid Ljubomir 10.2.1926.
Zabrežjve 54407
Jovidid Mijajlo 22.2.1922. Grab
1886 12.5.1944.
Jovidid Milorad 4.3.1900. M.
Požarevac 49412 umro
26.1.1944.
Jovidid Milutin 16.8.1924. Grab
1583 28.4.1944.
Jovidid Mladen 20.3.1904. 100025
25.4.1945.
Jovidid Velimir 11.12.1909. Banja
106720
Jovidid Živojin 1904. 25391
398
Jovid (Božidar) Bogomir
30.10.1912. 14121 umro
19.12.1942.
Jovid Božidar 6.6.1907. Grdelica
27429
Jovid Božidar 30.10.1912. 14121
Jovid Božidar 8.8.1921. Obražda
25771
Jovid Danilo 1918. Boljanid 30520
um ro 3.2.1944.
Jovid Dragoslav 16.11.1905.
Kudevo 14046 umro 25.1.1943.
Jovid Dragoslav 3.1.1925. 100004
Jovid D ušan 3.10.1894. 64393
Jovid Gojko 15.3.1925. 137516
Jovid Gojko 15.3.1925. Malo
Tidevo 14165 20.4.1945.
Jovid Jovica 27.12.1905.
Jovid (Danilo) Jovo 1918. 30520
um ro 3.2.1944.
Jovid Kostadin 9.3.1920. 82117
um ro 17.1.1945.
Jovid Milenko 10.5.1910. Ivanja
Jovid Milenko 17.12.1919. 25772
Jovid Niko 1888. 31518 umro
1.10.1943.
Jovid (Mirko) Nikola 1885. Radalj
Krupanj 24491
Jovid Petar 12.7.1898. Velesnja
24497 um ro 28.9.1943.
Jovid Radoslav 28.12.1910. 28971
um ro 22.1.1944.
Jovid (Stojadin) Sokol 5.3.1921.
Ivanje 25776
Jovid Stanko 4.10.1890. Vranje
15311 um ro 26.3.1943.
Jovid (Petronija) Stevan 1925.
Obražde
Jovid Stevan 15.2.1903. umro
24.5.1943.
Jović Svetomir 12.6.1916. 28972
Jović Svetozar 1907. 25777 umro
8.8.1944.
Jović Vaso 9.9.1902. 106753
um ro 27.4.1945.
Jović Vladimir 1908. 25760 umro
5.9.1944.
Jović Vlajko 29.6.1909. 99993
umro 3.11.1944.
Jović Voja 20.4.1912.
Jović Živan 5.5.1916. Golubinci
14090
Jovičević Nikola 17.6.1912. 13592
17.4.1945.
Jovović D ušan 16.8.1912. Lebane
48084
Jovović Milan 12.10.1900. Gluhi
Do 106771 um ro 21.3.1945.
Jozić Toma 1900. 30527 um ro
10.9.1943.
Jozić Toma 1900. Grgurići 30532
um ro 16.8.1943.
Juch Lepolod 15.11.1886.
Klagenfurt 4648
Jučiđ Ram o 1925. 31503
otpušten 24.3.1944.
Jug(Jožef) Andreja 1889. Solkan
Jug Ivan 18.9.1898. 29683 um ro
5.5.1944.
Jug (Juk) Karel M aribor
Jug Karl 5.9.1917. Ljubljana
Jug (Blaža) Luka 13.10.1885.
Tolmin 2611 ubijen 20.12.1943.
Jugović Simo 1900. 137517
10.3.1945.
Jugović Simon 29.3.1922. 31519
Juh Leopold 16.11.1886. Celovac
98323 umro 29.10.1944.
Juhard Franc 23.12.1900. 12481
Juić Andrija 24.4.1903. 82118
umro 11.2.1945.
Juk Jozef 17.1.1919. 80152
Jukić(Ivan) Jakov 1904. 30512
Junaković (Stipe) Ante 1917.
Šibenik
Junaut Franc 3.10.1920. umro
23.8.1942.
Juradin R udolf 1915. 30534
Juraga A nte 1922. 30513
Juraga Ivo 17.3.1923. 31520
um ro 17.10.1943.
Juraj (Ante) M ate 1922. 30513
Juran Franz 26.11.1908. 34942
Jurca Rom an 1903. Kranj
Jurca Vladimir 18.6.1907. Gornji
Logatec 15312
Jurčić Josip 1910. Livno 30533
um ro 19.5.1944.
Jurešić Nikola 20.1.1900. Vrh
ostvro Krk 80153 um ro
25.4.1945.
Jurge (Karola) Ivan 22.12.1921.
Nomenje 79825
Jurhin Ivan 31.8.1922. 138274
Jurić Andreja 24.4.1903. 82118
um ro 11.2.1945.
Jurić Dušan 9.9.1910. 106772
22.4.1945.
Jurić Ivan 9.4.1921. Beograd
106773
Jurić Roko 16.3.1925. 100027
um ro 5.12.1944.
Juriević Ćiril 30.6.1912. 6393
Jurinčić Silvester 2.1922.1908.
79371
Jurinčić Viktor 21.6.1923. 79372
Jurjević (Jakoba) Ciril 30.6.1912.
Škofja Loka 77080 um ro
23.12.1944.
Jurk Franc 11.9.1903. 12514
399
 otpušten 17.3.1943.
Jurkin Ivan 31.8.1922. Orahovac
138274
Jurković Filip 23.5.1908. Maribor
Jus Ignjac 30.9.1924. 98328
Juvan Franc 26.11.1908. 34942
Juvan Johan 9.9.1924. 89643
Juvičić Viktor 21.6.1923. 72
Juvinčić Silvester 22.2.1908. 71
Juvtoni Branko 14.8.1919. 1048
20.1.1945.
Juzbašić (Mirko) Stanko 7.9.1897.
23212 umro 23.4.1943.
Kaban Baltazar 15.12.1921. 12608
otpušten 20.12.1943.
Kabiljo Josef 6.5.1905. 125435
Kacijanka Ivan 23.6.1897. Strna
Vas
Kacin (Andreja) Jernej 22.8.1906.
Krnice 1807 ubijen 2.1.1944.
K ač(Luke) Edvard 13.10.1887.
Polzela
Kačaniklić Dušan 3.5.1904. 100028
um ro 16.1.1945.
K ačar(L uka) 17.10.1899. Tolmin
2871 um ro 21.1.1944.
Kačar (Ivana) Luka Idrija
Kačarević (Milinko) Svetislav
12.9.1909. 96590
Kačarević Vitomir 14.1.1920.
Ripanj 48559
Kačović Kosta 24.7.1894. 15719
24.4.1945.
Kadić (Meho) Ibrahim 3.4.1923.
128176
Kadić Ibrahim 1896. 31530
otpušten 24.3.1944.
400
Kadić Juzef 8.10.1918. Beograd
1421 26.5.1942.
Kadić Stepan 2.1914. 22843
Kadijević (Nika) D uro 1904. 30563
umro 17.4.1944.
Kadrić Alija 15.8.1903. 23265
otpušten 26.3.1944.
Kaiezevi Franc 10.11.1911. 1824
9.5.1944.
Kajlac Bogoslav 8.1902. Borci
2383 15.10.1943.
Kajtor Jakob 13.11.1895. Rateča
Kakole Ivan 3.1.1915. 135330
14.3.1945.
Kakole Josef 29.3.1890. Edlingen
5016 6.3.1945.
Kakvi Usein 21.8.1909. 23256
umro 26.3.1944.
Kalajdžić Ljubo 1922. 25392
Kalajđija Milan 1912. Pokojićte
31521 um ro 31.7.1943.
Kalaković Petar 1.11.1915.
Podgora 49976
Kalambur Miloš 5.4.1915. Vel.
G radac 38479
Kalan August 20.8.1911. Škofja
Loka
Kalan (Ignaca) Jožef 15.8.1907.
Poljane 38174 um ro 24.4.1944.
Kalanja Branko 17.6.1921.
185/599
Kalčević (Nikolaja) Ivan 1908.
Lipje Vrhovsko
Kalčić (M artina) Marija 11.10.1910.
Brajkovica Pula
Kaldarević Petar 14.4.1913.
137667
Kalić (Slobodan) Duško 30.12.1925.
Skoplje 27430
Kalić Grga 11.1.1893. 64394
Kalić Milorad 25.2.1925. 64395
Kalinović Stanoje 7.6.1901.
Lozovik 82119 um ro 4.4.1945.
Kaltak M uharem 7.4.1922. 31522
otpušten 24.3.1944.
Kamandirov Ivan 22.6.1906.
23.4.1944.
Kamenik Josef 20.8.1913. 13503
18.4.1945.
Kamenik Jožef 20.3.1913. 113848
Kamesničaniin D aut 1.7.1897.
14057 umro 20.12.1943.
Kampint Johan 23.6.1889. 11834
otpušten 2.3.1943.
Kampint Stanislav 19.9.1919.
11835 otpušten 2.3.1943.
Kamšek Ignac 4.5.1921. Koče
47104
Kancer Drago 21.6.1921. Pristav
Kančić Ivan 4.4.1893. Ljubljana
89741 um ro 9.1.1945.
Kančić (Ivana) M arjan 20.6.1920.
Tolmin
Kančnik Jozef 20.8.1913.
Kandarfer Johan 20.7.1886. 11006
22.3.1945.
Kanduti Anton 24.6.1906. M aribor
Kangrga (Stjepan) Radom ir
13.2.1921. Sušak 28976
Kaniser Boris 3.7.1922. 11005
3.12.1942.
Kaniža Sulejman 15.11.1914.
31523 otpušten 25.3.1944.
Kanka Franc 29.6.1903. 89665
umro 3.3.1945.
Kanloničanin D aut 1.7.1897. 14057
umro 20.12.1943.
Kanpiut Jchan 23.6.1889. 11834
otpušten 2.3.1942.
Kantić (Легап) Taule 14.7.1903.
D. Tetrovci 1.7.1943.
Kantop Pavao 11.4.1915. 22857
umro 7.10.1944.
Kanja Franc 28.8.1919. 98428
Кара Alois 9.8.1916. 91416
Kapelj (Andreja) Jožef 21.4.1909.
Kal
Kapetanović Ahmet 9.1.1909.
123960 24.3.1945.
Kapić Ivan 26.6.1922. 31524
Kapidžić Petar 12.6.1907. 50874
um ro 7.9.1944.
Kaplja Pavel 1.7.1901. 24134
Kapokica Anton 23255.
Kapor Janez 26.3.1924. 89719
Kaps Alois 9.8.1916. 91416
Kapulica Ante 25.1.1924. 23255
Kapušar Z. 7.8.1902. 17520
otpušten 11.2.1943.
Karabašević Bogdan 4.12.1916.
14080
Karabašević Dušan 1.12.1920.
Bukonsko 14207
Karabojša Stevan 15.9.1920.
137514.
Karaca Agan 1916. Livno
otpušten 20.8.1945.
Karaca Agon 1919. 31525 umro
27.10.1943.
Karadus Kamil 1925. 31527
um ro 26.8.1944.
Karadus Kasmil 1925. Klek 1044
25.3.1944.
Karadžić Andelko 21.2.1921.
96591 um ro 17.4.1945.
Karadžić Ibro 1925. 31516
otpušten 24.3.1944.
Karadžić Vojislav 29.7.1914. 14107
Karađus Ibro 1925. 31526
401
 otpušten 24.3.1944.
Karađus Kamil 1925. 31527 umro
25.7.1944.
Karajčić Anđelko 21.2.1920. 96591
Karajić Ram o 1926. 31528 umro
12.4.1945.
Karakašević Bogdan 4.12.1916
(1912). 14080 um ro 9.5.1943.
Karaklaić Jovan 21.12.1908. Čačak
14181
Karaklajić Jovan 22.12.1902. 3555
Karala Franc 8.12.1908. 12483
um ro 11.11.1942.
Karalić Ram o 1923. 137463
Karalija (Dušan) Vladan 24.7.1914.
96594
Karamarković Dragoje 7.9.1926.
N ovoSelo 38481
Karamarković (Ljubisav) Milovan
5.1.1923. Novo Selo,Vrnjačka
Banja 38482 um ro 3.7.1944.
Karanović Miladin 1910. um ro
8.3.1944.
Karanović Mile 10.1919. 48553
umro 8.3.1944.
Karara Rajmond 1914. Gorica
Karara Rajmond 15.2.1922.
Karavidić (Janko) D juro 4.10.1897.
Babina Rijeka 24500 umro
19.10.1943.
Karavidić (Mihajlo) Petar 7.3.1899.
Babina reka 24501 umro
15.8.1943.
Karfunkel Đ uro 3.7.1917.
Budimpešta
Karfunkol Georg 3.8.1907. 76383
Kargotić H ektor 15.4.1913. 106774
Karić Adam 1901. 137455
30.3.1945.
Karić Ram o 26.1.1926. 31528
402
umro 12.4.1945.
Karić Stojan 9.8.1918. 28977
um ro 22.1.1944.
Karisik Mile 20.3.1908. 29142
K ariš(Ivana) Ivan 16.6.1907.
Karišić Bogdan 1915. 106776
um ro 13.1.1945.
Karišić Mile 20.3.1908. Rogatica
29142
Karlin Jožef 15.2.1922. 98348
Karmelić (Vinko) M ate 15.7.1922.
30541
Karmelić Mirko 15.7.1922. 30541
Karnović Života 15.9.1910. Novo
Selo 45791 umro 21.5.1944.
Karsisnik Franz 9.3.1903. Poljana
106247 um ro 22.2.1945.
Kasesnik Franc 27.9.1910. 12464
otpušten 24.12.1943.
Kasibović (Satin) Adem 1908.
Tešanj 1613 7.6.1943.
Kasibović Salih 1908. Raduša
23267 um ro 7.6.1943.
Kasimović (Osman) Hasan
15.5.1892. 24502 otpušten
26.3.1944.
Kasojević Stojan 29.5.1890. 29691
um ro 29.11.1943.
Kastelić Alojz 27.5.1909. 61309
um ro 29.12.1944.
Kastelić (Ivana) Viktor 10.2.1889.
Knežak
Kasumović (Osman) Hasan
15.5.1898. 24502 otpušten
26.3.1944.
Kasunić Janko 10.2.1922. 40377
um ro 7.6.1944.
Kasunić Mijo 11.1899. 40378
um ro 28.9.1944.
Kasunić Petar 1920. Duga Gora
12478 i 40375 um ro 12.4.1945.
Kasunović Josip 15.11.1913. Duga
Gora 40376 umro 19.5.1944.
Kašarević Boško 1909. 30565
um ro 6.12.1943.
Katalić Ahmet 20.10.1914. 23268
Katalinić Božidar 1912. Buhonska
14067 um ro 8.12.1943.
Katanić Dragić 8.9.1919. 19405
um ro 3.1.1944.
Katanić Relja 27.9.1907. V ranjc
49983
Katanić Siniša 22.3.1907. Čačak
106574
Katarbić Ilo rst 23.9.1908. Berlin
Kalelj Jozef 20.4.1909. 69163
um ro 15.3.1945.
Katerbić H orst 23.9.1908. Jesenice
Katišik Bogdan 4.1915. 106776
um ro 13.1.1945.
Katović Ahmet 20.10.1914. 23258
Katrašnik Alegra
Katrašnik Franc 1.9.1888. 89663
Katušić Ivan 14.11.1914. 31529
umro 30.6.1943.
Kaučnik Josef 20.8.1913. 113348
Kaujdur Munim 1892. K utc 2600
. 11.1943.
K au s1Michael 21.3.1900. um ro
14.7.1942.
Kavalar Franz 8.12.1906.
Weissenbach 3571 10.11.1942.
Kavalar M arjan 328. ubijen
20.4.1942.
Kavčić (Antona) Alojz 5.7.1895.
Ljubunja
Kavčić (Ivana) Andrej 19.12.1919.
Ljubinja um ro 21.7.1944.
Kavčić (Franca) Franc 16.12.1896.
Idrija 12433 umro 11.12.1943.
Kavić Bogoljub 8.1.1901. Jakovo
29686 umro 10.8.1944.
Kavka Franc 29.6.1903. 89665
um ro 3.2.1945.
Kazanić Benjamin 19.9.1911.
106726 um ro 18.1.1945.
Kazaniklić Dušan 3.5.1904. 100028
um ro 16.1.1945.
Kazanovac Života 15.9.1910.
45791 um ro 21.5.1944.
Kcbe A nton 21.12.1913. Cerknica
89666 u m ro '/.2.1945.
Keber (Matije) Albert 5.6.1907.
V rtojba 89667 umro 8.3.1945.
Keber Ivan 10.7.1895. Hrastnik
Kecojević Radoš 31.1.1897. 82121
um ro 22.4.1945.
Kegelj Ivan 12.12.1925. 23256
Keig Milan 26.1.1914. Kulany
2387 19.8.1942.
Kekić (Milivoj) Dušan 25.8.1906.
Šid 106777 otpušten 11.7.1945.
Kekić Nikola 10.6.1923. Prnjavor
Šabac 38484
Kelber Stanko 16.5.1923. Kozarje
um ro 30.4.1943.
Kelenc Jože 6.4.1926. Sv. M arijeta
K clić(D ušan) Ljubomir 12.10.1912.
23226
Kelić Petar 20.2.1898. 96604
Kelić Tom a 21.12.1911. Đakovo
22858 um ro 23.11.1944.
Kenc Franc 3.9.1910. 65791
um ro 20.2.1945.
Kenda A nton 22.12.1915. Idrija
40139
403
Kenda (Mihaela) Venceslav
27.9.1907. Lisce Gorica
Kene Franc 3.9.1910. 28.2.1945.
Kepiz Leopold 11.12.1906. 37615
Kerdić Ibrahim 1896. 31530
otpušten 26.3.1944.
Kerenčić (Jožefa) Franc 21.9.1911.
Jastrebac
Kerin N orbert 25.12.1924.
Ljubljana 49811
Kerkez Petar 25.6.1911. 106778
umro 15.2.1945.
Kerm N orbert 11.12.1906. 37615
Keršan Feliks 9.5.1900. 61310
umro 22.12.1944.
Kcršić Nikola 27.9.1900. 12484
otpuštcn 24.12.1943.
Kerun Jure 12.12.1919. 31531
Kesir Branko 11.6.1909. Mrčevci
7891 19.3.1945.
Kesojević Radoš 3.1.1897. 82121
Kibanović Aleksa 25.8.1919. umro
11.4.1945.
Kićo M ehmed 17.8.1911. Bugojno
13581 um ro 6.4.1943.
Kidrič Karl 19.9.1923. 109753
Kijačiđ Jefta 17.12.1910. 24517
Kijanović Živojin 4.4.1906. 100033
umro 10.9.1944.
Kikelj (Kiklja) Anton 17.1.1892.
Tolmin
Kilancisar Pavel 13.12.1914. 96817
umro 11.4.1945.
Kilenković Živojin 25.4.1902.
27475 um ro 6.3.1944.
Kilibarda Branislav 14049. um ro
10.2.1943.
Kimcelic Tridon 13.8.1908.
Pridvorica 1641 3.5.1944.
Kimčević Isidor 13.8.1908. 45488
404
umro 3.7.1944.
Kioković Nikola 17.3.1902. D.
Pctrovci 2483 23.10.1943.
Kirn Antonija Trst
Kis Ivan 4 .4 .Ш 2 . 64398
Kiselica (Kiselicki) Bogdan
25.10.1899. 64396
Kitalić Ahmed 20.10.1914. 23268
Kitanović Aleksa 25.8.1919. 25779
umro 11.4.1945.
Kitanović Bogosav 25.8.1919.
25780 um ro 27.4.1944.
Kitanović Dragoslav 12.12.1922.
Ivanje 25781
Kitanović (Čeda) Milun 12.10.1925.
Ivanje 33357
Kitanović (Vladimir) Stanko 1923.
Ivanje 25783 otpuštcn
20.7.1945.
Kitanović Stevan 1916. Ivanje
11281 3.4.1945.
Kjunda Ignac 6.10.1922. 121999
Kladnik Janez 30.8.1914. 76168
Klaić Miloš 30.11.1905. Komiža
48577
Klaić Tihomir 15.8.1908. 106780
Klaincisar Pavel 15.4.1915. 113795
um ro 21.2.1945.
Klajić Miloš 30.11.1905. Obilićevo
48577
Klajić Nikola 25.5.1913. 106781
Klajić Tihomir 15.8.1908. 106780
Klajn Aleksandar 5.5.1898. 41946
um ro 11.1.1944.
Klajn Leo 5.8.1924. 120967
Klajnšek Ivan 18.8.1912. 40141
um ro 4.11.1944.
Klarcisar Pavel 13.12.1914. 96817
um ro 11.4.1945.
Klančanin Anton 15.4.1915.
113795 umro 21.2.1945.
Klančnik Miodrag 18.9.1921.
100034
Klander Johan 23.11.1914. 135331
umro 17.3.1945.
Klaneisar Pavel 13.12.1814. 96817
Klanenik Anton 19.4.1915. umro
21.2.1945.
Klecić Dragan 9.9.1913. Selo Polje
106783
Kiemen Đovani 1907. 89692
Klemenčić Johan 18.10.1905.
91417 um ro 12.3.1945.
KJemenčić Martin 11.9.1923.
65792 um ro 31.3.1945.
Klemenčić Matijas 19.7.18890.
12454 um ro 4.10.1942.
Klepac Josef 15.5.1896. Maliluk
40592 um ro 3.3.1945.
Klepac Josef 17.3.1914. Bezgorica
40594
Klepac Mirko 4.11.1922. 65793
um ro 24.2.1945.
Klepac Vjekoslav 22.6.1918.ili 1928.
Brinjeva Draga 40593
Klesavić Mirko 29.6.1916. Jasika
Klikiđ Dragan 9.9.1913. 135122
17.3.1945.
Klikovac Gavrilo 21.4.1900.
Mahala 25393 um ro 9.11.1944.
Klimac Osman 10.2.1908. 31532
otpušten 6.12.1944.
Klinar Osvald 10.10.1908. Livno
Klinec Nasko 1.10.1915. 31533
otpušten 24.3.1944.
Klinić(Kojo) D am jan 1.1.1906.
Vel. Gradusa 1861 20.7.1943.
Klinkon Peter 31.1.1890.
Zatolmin Tolmin
Klipić Kojo 1.1.1906. 23278 umro
20.7.1943.
Klisurić Mile 1923. Balak 470
10.2.1944.
KJisurić Mile 1923. 31534 umro
19.2.1944.
Klobučar (Jakoba) Franc
10.10.1884. 1986 umro
10.12.1943.
Klocić Miloš 30.11.1905. 28978
umro 18.5.1943.
Kloić Nikola 25.5.1913. 106781
um ro 20.4.1945.
Klun Joze 19.3.1907. M aloB rdo
Klun Jože 3.3.1920. M aribor
Kljanić Milorad 2.9.1920. 106782
um ro 8.1.1945.
Knafel Janež 23.6.1907. 65794
um ro 2.10.1944.
Knaflić Anton 28.4.1927. 113849
Knap Ferdinand 1.5.1910. Šmarje
96818
Knehs Gregor 8.3.1901. 12418
Knez Jozef 19.3.1906. 89699
Knezić (D ure) Stevan 7.1903.
24514 um ro 19.4.1943.
Knezović (Anto) Jojo 1.4.1915.
Komusina 2807 3.12.1943.
Knežev (Mirko) Dimitrije
23.1.1909. Mokrin 25394
Knežević A nto 1.4.1915. Komusina
23269 um ro 3.12.1943.
Knežević Boško 1927. G.
Velešnja 46352
Knežević (Marko) Boža 1927.
Gor. Velešnja 24503
Knežević Branko 17.5.1926. Miska
Glava 30552
405
Knežević Duško 6.7.1927. G.
Velešnja 46352
Knežević Đ orđe 25.9.1905. 89483
um ro 7.12.1944.
Knežević Franjo 10.11.1911.
Vrpolje umro 9.5.1944.
Knežević (M arko) Ilija 1908.
30549
Knežević (Simo) Jovan 5.5.1912.
24505 umro 28.3.1945.
Knežcvić Jovan 5.5.1912. 24505
um ro 28.3.1945.
Knežević (Boško) M arko 1927.
24503
Knežević (Ilije) M arko 1.6.1908.
Vidovsko 30549
Kncžcvić M arko 11.6.1903. 106785
umro 5.4.1945.
Knežević M arko 27.7.1915. 23271
Knežević (Petar) Mija 1921. 30542
Knežević (Toma) Milinko
15.11.1902. Mišar 106784
um ro 18.1.1945.
Knežević Mirko 1894. 23270
Knežević Momir 25.9.1892. 34322
Knežević Nemanja 25.8.1926.
98380 um ro 27.12.1944.
Knežević Nikola 1920. 30553
um ro 17.10.1943.
Knežević Petar 1921. 30542
Knežević Radom ir 1915. 30554
Knežević Rajko 4.4.1924. 23395
Knežević Stevo 22.10.1927. Tenja
68446
Knežević (Jovan) Timo 5.5.1912.
24505 um ro 28.3.1945.
Knežić Rajko 4.4.1924. Banja
Luka
Kobal AJbino 21.1.1907. 1805
ubijen 14.12.1943.
406
Kobai Alojz 13.5.1899. M aribor
17519
Kobal Andrej a 22.4.1889. Višna
12480
Kobal Baltazar 15.12.1921. 12608
otpušten 20.12.1943.
Kobal Ferdinand 27.5.1920.
Domžale 116920
Kobal Johan 11.9.1896. 89700
Kobal Matija 6.2.1903. 69165
Kobal Tctar 19.10.1923. 113850
um ro 13.3.1945.
Kobal Valentin 30.1.1901. umro
28.11.1943.
Koban Baltazar 15.12.1921. 12608
otpušten 20.12.1943.
Kobe M atia 6.2.1903. 65
Kober (Andrija) Alojz 13.5.1899.
Postojna 17519 um ro 28.5.1945.
Kobjerski Miroslav 19.3.1916.
Beograd 23279
Kocac Andrija 28.11.1908. 30558
um ro 13.12.1943.
Kocić (Borivoj) Blagoje 30.3.1912.
Mali Mokri Lug 96593
Kocić Božidar 13.12.1910. 100912
otpušten 28.12.1944.
Kocić Branislav 12.12.1916.
Kučevo 31962 umro 13.4.1943.
Kocić Branislav 8.7.1923. 14154
Kocić Radom ir 1914. 100035
um ro 10.1.1945.
Kocić Stojan 11.9.1912. Vratarnica
29687 um ro 20.11.1943.
Kocijan (Ivan) Bogomir 1908.
Sežana
Kocijan Ivan 22.6.1899. Žirje
89702 u m o 18.4.1945.
Kocijančić Anton 13.10.1925.
65796
Kocijančić Celestin 19.5.1906.
69167
Kocijančić Janez 16.5.1914. 65795
Kocijar Ivan 27.12.1923. 65800
Kocinčić Mirko 24.6.1920. 69166
Kocjan Johan 22.6.1889. Žirje
um ro 18.4.1945.
Kocjančić (Petar) August 27.8.1909.
Bled 106252 um ro 30.1.1945.
Kocjančić (M atreža) Janez 1914.
Lešnjak 65795
Kocjančić Jože 18.12.1924.
Domžale 32365
Kocjančić Mirko 30.6.1911. Trat
Kocman Maks 8.9.1915. 65797
um ro 11.12.1944.
Kocoj Johan 3.12.1918. umro
9.8.1942.
Kocojević Radoš 31.1.1897. 82121
Kocović Ratko 21.1.1913. 38485
Kočevac Leopold 24.9.1908.
Eichtal 12196 4.4.1945.
Kočevar (Ivana) Ivan 1921.
Gorenje 11103 um ro 8.1.1943.
Kočevar Johan 11003. 7.1.1943.
Kočorić (Srećka) Ratko 21.1.1919.
38485
Kočović Kosta 24.7.1892. Sjenica
24518
Kočović Ratko 21.1.1913. 38485
Kočuvac Johann 16.12.1925.
Packenstein 227 8.1.1943.
Kodela Viktor 19.10.1913. 89704
Kodelja Anton 19.10.1882. Vipava
2047 ubijen 30.12.1943.
K oder(Stevo) Pavao 4.1.1905.
24506
Kodrić Alija 15.8.1903. 23255
otpušten 26.3.1944.
Kogansek Anton 13.6.1899.
135332
Kogar Georg 25.3.1911. 40621 '
Kogcj Anton 27.5.1911. 100915
Kohal Peter 19.10.1923. 113850
13.3.1945.
Kohut (Franjo) Josip 30.11.1919.
30560
Kohut Teodor 27.7.1915. 23271.
Kojić Branko 3.1.1921. Umčare
96594 umro 17.4.1945.
Kojić Ljubomir 17.10.1900. 82122
Kojić Milan 29.8.1922. 100037
Kojović Radojica 11.7.1917.
106786 um ro 27.3.1945.
K okoč(Jarko) A nte 1915. 30547
Kokolič Josef 29.3.1890. 128286
6.3.1945.
Kokolj Florijan 2.5,1925. 12521
otpušten 17.3.1943.
Koković Milorad 7.5.1920. 100039
Koković Velislav 20.10.1905.
N ovoBelo 339 29.1.1944.
Kolaković Petar 1.11.1915. 49976
Kolar Ferdinand 24.5.1892.
Gebernik 11836 i 3913
18.12.1942.
Kolar Johan 9.5.1894. 56632
um ro 6.6.1944.
Kolar Ludvig 14.8.1914. 48077
Kolar Rudolf 1.8.1884. 122011
12.2.1945.
Kolar Štjepan 1.1.1915. 138359
Kolarič Anton 13.1.1911.
Anderjancen 1866 i 89706
13.2.1945.
Kolarić Josif 27.2.1914. 42258
Kolarić Kojzij 15.10.1920. 61289
Koler Josip 12.2.1911. 89709
Kolić Idris 1924. 100041
407
 um ro 7.1.1945.
Kolk Đago 1926. 137460
Kolman Dimitrij 25.11.1925. 41347
Kolmaus Ludvig 26.10.1906. 20255
Kolutinik Franc 24.2.1904. 113816
16.2.1945.
Koljanin Milan 2.4.1925. Kusurin
15572 24.4.1945.
Komandirov Ivan 22.6.1906. umro
21.4.1944.
Komanov Veselin 9.6.1903.
Komar Maks 12.2.1894. Lajbah
14774 23.4.1945.
Komasar Lazo 7.3.1904. Miska
Glava 30555 um ro 30.6.1943.
Kompanjec Scrgcj 26.3.1920. Jalta
- Rusija 64928
Kompoš Ivan 1775Л.
Kon(A rnilo) 21.5.1905. D obreV asi
Konač Albin 6.9.1897. Semcnik
17521 um ro 13.2.1943.
Konaček M artin 13.10.1910. 11002
Konačev Lazar 12.5.1883. 100054
um ro 10.1.1945.
Končević Ivan 15.6.1908. 6578
umro 1.3.1945.
Konduti Anton 24.6.1906.
Slovengradec
Konec P etar 17.6.1922. 71
Konestabo (Ivana) Franc 4.5.1884.
Pregorje 1954 um ro 24.12.1943.
Konestabo (Ivana) Franc
12.11.1904. Pregorje 1887
um ro 19.1.1194.
Konić Arnold 21.5.1905. 131201
Konić Svetozar 16.4.1896. D.
Petrovci 23257
Konopka Jan 17.12.1906. umro
4.1.1945.
408
Konrad Jože 30.9.1924. Litije
Konsca Alojz 20.8.1899. Gorica
Konstanlinović Blažo 25.2.1920.
Nikšić 106787 umro 10.5.1945.
Konstantinović Vladimir 7.4.1915.
Prokuplje 12218/185 umro
2.6.1944.
Konšek Franc 31.5.1922. 11004
4.11.1942.
Konšek Johan 302. ubijen
20.4.1942.
Konšcr Franz 31.5.1922. Trojana
3215 3.11.1942.
Kontić (Mitar) Branko 10.1902.
D. Tetrovci 278 22.1.1944.
Kontić Cveja 16.4.1896. D.
Fetorovei 23257
Kontić Gavra 1907. 23258 umro
2.3.1194.
Kontić Milan 2.10.1902. 23259
umro 22.1.1944.
Kontić (Slavko) Nikola 8.12.1924.
D. Tetrovci 23260 um ro 13.
10.1943.
Kontić Stevan 14.7.1903. D.
Petrovići 23261
Kontić Živan 7.5.1894. D.
Petrovci 23262 um ro 28.4.1943.
Konjar AJojsije 10.6.1905. 135333
um ro 5.5.1945.
Konjar Jakov 4.8.1913. 111528
Konjević (Pero) Jovo 1884. 30562
um ro 4.7.1944.
Kopez Franc 16.10.1922. 12615
Kopić Adam 28.8.1893. Teslić
23272 um ro 3.12.1943.
Koprivc Drago 15.2.1916.
Domžalc 79337
Koprivc (Vinko) Vilko 29.5.1925.
Ljubljana
Koprivnik D rago 15.2.1916.
Ljubljana
Kopušar (Z.) 7.8.1902. 17520.
otpušten 11.2.1943.
Kopušar Mih. 7.8.1901. otpušten
11.2.1943.
Koraček Martin 13.10.1910. 11002
Koradin Alojz 13.4.1917. Trst
Koradin Miran 19.12.1924. 65798
Korasnik Jožef 18.3.1913. 135335
17.3.1945.
Korber Karol 21.5.1906. Orehovica
3346 10.8.1944.
Korbić Josef 29.11.1905. 91418
Kordić Jože 29.11.1925. Korebja
Koren (Antona) Alojz 1909. Kosač
2687 um ro 17.1.1194.
Koren Karol 4.11.1899. 89721
Koren Vladimir 5.1.1915. 89723
Korent Ludvig 13.5.1906. 12506
otpušten 11.2.1943.
Korjašić Jože 18.12.1924. Gradišče
Korman H am do 1923. 31535
otpušten 24.3.1944.
Korner Ivan 21.3.1913. 38487
Kornuza Florijan 9.1913. Trst
Kornzor Venceslav 6.9.1908.
Galavja
Korofsek Franc 27.11.1911. 35799
umro 24.1.1945.
Korolic R auro 3.10.1923. Podvis
11355 6.4.1945.
Korolija Vladimir 24.7.1914.
94595
Koronzor Florijan 9.4.1913.
Galavja
Korošec Jožef 29.1.1908. 109757
umro 19.1.1945.
Korošec Ludvig 12.5.1915. 91419
umro 22.2.1945.
Korošek Franc 30.9.1916. 11853
Korovšek Franc 27.11.1911. 65799
24.1.1945.
Korunović Sima 7.2.1901. 38488
umro 21.3.1944.
Korušek Franc 30.9.1916. 11853
Koruza Vencel 6.9.1908. Trst
Kos Danilo 20.7.1922. 79373
Kos (Ivana) Ivan 25.1.1906. Žlalor
11837
K os(M ihaela) Ivan 23.12.1914.
Pondoru 11838 um ro 18.9.1942.
Kos Johan 11837. 10.11.1942.
Kos Johann 25.01.1906. Nazareth
3556 9.11.1942.
Kos Johann 23.12.1914. Opendor
2615 18.99.4.
Kos Josef 20.3.1921. 61315
Kos (Ivana) Matija 1904. Čolnisar
135334 umro 1.5.1945.
Kosačić Miroslav 24.11.1924.
Agram 3299 15.2.1945.
Kosanić Gavro 1909. 30550
Kosanović Simon 4.10.1913.
106790
Kosara (Mike) M ato 12.8.1910.
Sasici - Rovinj
Kosele Andrea 13.12.1911. 13981
Kosić Refik 11.12.1921. Mostar
31536
Kosijer Franc 18.10.1893. 98404
umro 16.3.1945.
Kosijer (Dragan) Petar 20.1.1894.
Sahanlija 24507 um ro 23.3.1943.
Kosijer (Petar) R ado 7.1905.
24508
Kosinal Anton 19.4.1905. 14644
22.4.1945.
409
Koslović Jožef 18.6.1927. 69170
Kosmač Anton 19.4.1905. Pogled
113851
Kosmač Franc 25.1.1879. Slapo
7939 19.3.1945.
Kosmač Franc 8.1.1920. 96819
13.3.1945.
Kosmalj Jožef 7.2.1905. 79374
Kosović Avram 1906. StaroSelo
30543 um ro 16.10.1943.
Kosović Gavro 1909. 30550
Kosović Kosta 24.7.1894. 24518
Kosović (Gavro) Simo 1909. 30550
Kosović (Avram) Stojan 1906.
30543 um ro 16.10.1943.
Kostadinović Budimir 25.10.1910.
27432 um ro 10.8.1944.
Kostadinović Vojislav 15.10.1912.
Bublica 25778 um ro 29.10.1943.
Kostadinović Živojin 6.6.1899.
Bublica srez Pustorečki 33802
umro 8.11.1943.
Kostanjevec Josip 17.9.1913.
Spuhlje 65801 um ro 9.4.1945.
Kostelić Aloiz 27.5.1909. 61309
um ro 29.12.1944.
Kostić Borisav 1916. 96596
Kostić Branimir 22.11.1921. 89735
um ro 29.9.1944.
Kostić Branimir 22.11.1921. Tribalj
3913
Kostić Čedomir 6.6.1897. 100051
Kostić Dušan 5.2.1925. Beograd
46367
Kostiđ (Miodrag) (Đorđe)
19.11.1925. Niš 124004
Kostić (Toljišiđ) Husein 19.4.1906.
24630 otpuštcn 27.3. V>44.
Kostić Jelenko 12.10.1911.
Šarbanovac 29688
410
umro 14.12.1943.
Kostić Krstomir 12.6.1926.
Prokuplje 27434
Kostić M ahmut 25.3.1894.
Vrnograč 24509 umro
21.12.1943.
Kostić (Svetozar) Milan 1926.
Lukavica 28982
Kostić Milko 1.3.1908. 27435
um ro 17.2.1944.
Kostić Miodrag 10.4.1912. 25785
Kostić Miodrag 19.11.1925.
106793
Kostić Nestor 25.11.1898.
Prokuplje 100052
Kostić Obren 12.1897. 27436
um ro 18.7.1944.
Kostić Petar 18.2.1901. Negotin
28981
Kostić Ranđel 18.3.1896. 175
Kostić Rom an 18.3.1896. 44554
um ro 23.3.1944.
Kostić Stanoje 1901. 25396 umro
11.1.1943.
Kostić (Svetozar) Vladimir Riljac
Trstonik
Kostić Vladimir 20.7.1922. Riljac
Kostić (Svetislava) Vlastimir
19.3.1922. Riljac 29689
Kostić Vojislav 15.3.1910. 106794
um ro 27.1.1945.
Kostorcc Marian 17.10.1898.
60102
Kostović Trajko 1887. 22861
umro 18.7.1944.
Kostrančić Ivan 10.4.1919. 54
Kostreč Marijan 17.10.1898. 102
Kostrenc Anton 5.9.1905. 77082
Kostrenc M artin 17.10.1898.
Položne
Kostrenc Martin 17.10.1908. Pisec
60102
Kostrenčić Ivan 10.4.1919. 80154
Košarić MiloS 19.12.1916. Vojnić
106789
Koščak Andrija 28.11.1908. Strmac
30558 um ro 16.12.1943.
Košel Alojz 3.5.1889. 89732
um ro 7.11.1944.
Košenina Franc 10196.
Košir Albin 10.2.1923. 12610
otpušten 24.10.1942.
Košir Ladislav 13.11.1926. 69169
Košir M arta Gorica
Košisehnik Franz 4.12.1890. Trata
3050 16.10.1942.
Košuta Alojz 1900. Ozeljan 2886
Košuta Danica Gorica
Košutić Marija 10.4.1926. 221
Kotur Svetozar 3.9.1925. 82124
um ro 11.4.1945.
Kovac Franc 316. ubijen 20.4.1942.
Kovač Albin 6.9.1897. Semnir
749 13.2.1943.
Kovač Franc 1.10.1894. Postunia
50876 um ro 7.9.1944.
Kovač Fridrih 27.6.1922. otpušten
17.3.1943.
Kovač Vladeta 19.9.1918. 38486
Kovač (Andrija) Vladimir
14.12.1912. Sarajevo 100053
otpušten 20.9.1944.
Kovačev Lazar 12.5.1883. 100054
um ro 10.1.1945.
Kovačević Branislav 23.10.1921.
Loznica 24680 um ro 19.9.1944.
Kovačević Desimir 26.10.1914.
Blace 27431
Kovačević Dimitrije 12.9.1887.
100055 um ro 13.1.1945.
Kovačević (Živojin) D ragan
27.11.1926. Beograd 100056
Kovačević Dušan 28.1.1896.
106798
Kovačević Dušan 8.3.1925. 30544
umro 25.8.1944.
Kovačević Đ uro 6.4.1911. 23263
umro 8.2.1944.
Kovačević (Ivan) Filip 26.8.1920.
Lokvije 30545 um ro 7.9.1943.
Kovačević Gavril 6.11.1924. Miska
Glava 30556
Kovačević (Milan) Gavro 1908.
30557 u. 4.10.1943.
Kovačević (Radovan) Tlija
22.7.1889. Plaški 100057
Kovačević Ilija 7.11.1887.
Slobodnica 23273 umro
19.4.1194.
Kovačević Ivan 26.8.1920. 30545
um ro 7.9.1943.
Kovačević Jovo 1926. Zuvčića
31537
Kovačević Ljuba 12.11.1920.
14100
Kovačević Ljubivoje 30.11.1896.
Milanovac 15314 um ro 5.4.1943.
Kovačević Martin 10.10.1926.
Slobodnica 23274 16.2.1945.
Kovačević Matija 21.11.1911.
23254 umro 23.8.1944.
Kovačević (Mile) Milan 1926.
Leskovac 24510
Kovačević Milan 1908. 30557
um ro 5.10.1943.
Kovačeviđ Milivoje 21.11.1907.
Porodin 13Г82 umro 1943.
411
Kovačević Milivoje 1926.
Kovačević Miodrag 14.10.1902.
Kulinovci 19388 umro
19.2.1943.
Kovačević Mladen 19.1.1913.
82123 umro 26.4.1945.
Kovačević (Dušan) Petar 1925.
30544
Kovačević Petar 4.2.1926. 23275
um ro 17.12.1943.
Kovačević (Vladislav) Prodan 1905.
Gornji Lajkovac
Kovačević R ade 31.5.1914. 106788
um ro 6.4.1945.
Kovačević Radivoj 22.9.1909. Ada
Bačka 64397
Kovačević Rado 31.5.1914.
Sadnovac 106788 umro
6.4.1945.
Kovačević Spiro 12.11.1920.
Vlaška 14100 umro 28.11.1943.
Kovačević Sredoje 25.12.1893.
Dudovica 279 i 29690
22.1.1944.
Kovačević Stanko 16.10.1916.
106796 um ro 12.3.1945.
Kovačević Stojan 29.9.1898. 38490
um ro 24.4.1944.
Kovačević (Đ uro) Trivan 5.4.1911.
N ovoSelo 8.2.1944.
Kovačević Vlastimir 17.2.1916.
106797
Kovačević Vučko 1911. Banja
22862 um ro 25.3.1943.
Kovačič (Štefana) Andrej
12.11.1895. Globočnik 2669
um ro 24.12.1943.
Kovačič (Lazar) Dušan 1922.
Graluscz 91420 um ro 15.2.1945.
412
Kovačič Franc 17.7.1924.
Kovačič Martin 29.11.1926.
108834 16.2.1945.
Kovačić Martin 17.9.1926.
Rogoznica 16.2.1945.
Kovačić Milan 1908. 30557 umro
5.10.1943.
Kovačić Milorad 14.10.1902.
Kulinovci 19.2.1943.
Kovačić Mirosav 24.11.1924.
Zagreb 98417 umro 15.2.1945.
Kovačić (Tešo) Tetar 27.8.1887.
24511 um ro 10.7.1944.
Kovačić Rikardo 30.3.1926. Fiuma
126694
Kovačić Vladimir 24.9.1923. Trst
109758
Kovačić Vladislav 26.4.1905. G.
Lajkovac
Kovala Mirko 15.8.1922. 65790
um ro 28.12.1944.
Kovalević Lanko 16.10.1916.
Bosanska 12.3.1945.
Kovalević Milan 1908. 4.10.1943.
Kovalić Edvard 9.2.1912. 65789
19.1.1945.
Kovalo Mirko 15.8.1922. 90
28.12.1944.
Kovandžić Dušan 14.10.1912.
Trstenica 45792
Kovandžić Vasilije 1.6.1925.
Obrenovac 34333
Kovča Aloiz 20.8.1899. 50877
Kozeglav Ivan 23.5.1918. 89751
Kozelj Anton 4.11.1918. Zagric
6271
Kozina Anton 22.6.1917. Века
79376
Kozjak Franc 12.12.1913. 113796
Kozlović Joža 18.11.1924. Celje
Kozlović Jože 18.6.1927.
Kozmar Anton 19.4.1905. 113851
Koznev Ivan 21.3.1913. Sokolovo
38487
Kozomara Jovo 27.11.1914.
106792 um ro 19.4.1945.
Kozomarić Gradimir 31.7.1898.
Skoplje 2270 8.8.1942.
Wozulić (Ante) Anton 16.9.1923.
Istočna Dalmacija 97888 umro
19.2.1945.
Kožar Mirko 7.10.1908. Maribor
Koželj Anton 4.11.1918. 79375
umro 13.12.1944.
Kožuh Mafaldo Gorica
Kožuh Milan 30.12.1919. 12618
otpušten 24.12.1943.
Kracunović Dušan 4.5.1913. Ševica
14175 1.7.1944.
Kračun (Sreten) Cvetko 15.3.1902.
100058 um ro 12.11.1944.
Kragelj Andrej 28.11.1895.
Polubino 2762 spaljen
30.11.1943.
Krahes Karla rod. Garica
Kraijar Jože 8.3.1903. Kranjska
Gora
Krain Franc 21.3.1922. 10993
otpušten 30.4.1943.
Krainz Johan 28.8.1892. otpušten
17.3.1943.
Krainz Ludvig 13.7.1905. 2711.
Krainz Rudolf 8.3.1893. um ro
19.2.1943.
Krajnc Bogomil 15.2.1912. umro
6.4.1945.
Krakar Anton 18.10.1907. 61311
20.8.1944.
Kraković Bogoljub 11.2.1902.
Arilje 25398
Kralj (Antona) Anton 6.4.1921.
Ravne umro 5.12.1941.
Kralj (Franca) Jo lc 31.1.1922.
Pesji umro 5.2.1942.
Kralj Jože 20.2.1922. V išnjeG ore
79378
Kralj Marjan 12.9.1920. 89753
Kralj Nikolaus 7.9.1920. 12438
otpuštcn 17.3.1943.
Kralj Rom an 9.8.1916. 17526
otpušten 2.3.1943.
Kramar (Jakov) Alojz 17.6.1906.
Rečica 28986 um ro 7.10.1943.
Kramar Johan 27.6.1907. 61314
Kramar Jozef 8.3.1903. 37619
Kramer Avgust 18.8.1904. M aribor
7.10.1943.
Kramžar Vinccnc 27.11.1909. St.
R upert 12467 um ro 25.10.1942.
Kranc Ludvig 1.1.1878. 12450
otpušten 26.3.1943.
Kranjc Franc 23.7.1919. 98428
Kranjc Franc 28.8.1919. Ljubljana
Kranjc (Izidora) Izidor 6.7.1903.
Ponikve Gorica 3040 umro
5.1.1944.
Kranjc Johan 28.8.1892. 175523
otpušten 17.3.1943.
Kranjc Ludvig 13.7.1905. 17524
Kranjc Rudolf 8.3.1893. 17525
um ro 19.2.1943.
Kranje Bogomil 15.2.1912. 25397
um ro 6.4.1945.
Krasavec Konrad 20.1.1909.
113797 umro 29.1.1945.
Krasevec Valentin 5.2.1881. Sibika
1363 27.12.1941.
Krasnik Josef 18.3.1913. 135335
413
 um ro 17.3.1945.
Krasnik Veljko 9.1.1906. 100059
umro 19.2.1945.
Krasovec Anton 25.4.1904. 108835
umro 10.3.1945.
Krasovec Karl 2.3.1917. 10976
Krašavec Anton 26.6.1922. 61312
Krašovec Anton 26.4.1904. 108835
um ro 10.3.1945.
Krašovec Karl 2.3.1917. 109760
Kratić Blagoje 25.3.1926. 100063
umro 16.12.1944.
Kravanja (Jožefa) Franc 28.4.1886.
Čezsočar Tolmin 2061 um ro
17.1.1944.
Kravcer Drago 21.4.1921. Jesenice
Kravcer Karl 21.4.1921. 24136
Kravljanac Vojislav 14.5.1903.
Beograd 33811
Kravljanović Milovan 10.6.1899.
14066
Kravzer Karl 21.4.1921. 24135
Krčelić Stjepan 17.10.1921. 42244
Krčki Sreja 21.8.1913. 99963
Krece Franc 1.10.1919. 113799
Krece Leopold 17.11.1911. 260
7.2.1942.
Krecić Tihomir 2.12.1921.
Ljubljana 22863
Kredić Stjepan 17.10.1921. Puče
42244
Krefa Stevan 1923. 30538
Kregar (Ivana) Franc 12.1.1912.
Stranje 113798
Krek (Andreja) Andrej 10.10.1910.
Šutni (Škofja Loka) 61313
um ro 22.7.1944.
Krens Milan 28.9.1923. Jesenice
Krens Milan 28.8.1925. Straze
Kres Milan 29.9.1925. 89763
414
Krcsal Franc 12.3.1900. 91421
K resić(Đ uro) Stevan 2.7.1903.
D. Velešnja 24514 umro
19.4.1943.
Kresojević Stojan 29.5.1890.
Odžahovci 29691 umro
29.11.1943.
Krestić Ljubomir 3.9.1917. 12941
K ret(K rot) Frederik 7.2.1910.
Jescnice
Krevs Milan 29.9.1925. 89763
K rezić(Đ uro) Stevan 7.1903.
24514 um ro 19.4.1943.
Krezina Liticija Pulj
Krička Nikola 20.12.1917.
Vrhovina 13853
Krička Vaso 27.3.1920. 30546
um ro 25.6.1943.
Kriđohatić Ivan 20.8.1920.
Krinad Jozef 2.7.1910. 106254
um ro 25.2.1945.
Krinograd (Franc) Franc 8.9.1901.
Tolstem V rh - Gustanj
9442/15188 um ro 4.8.1942.
Krisanović Ilija 1900. Bukovska
28987 um ro 16.10.1943.
Krisanović Serafim 23.10.1900.
14130
Kristanović Paun 1.3.1900. 14114
um ro 21.10.1943.
Kristiđ Konstantin 28.6.1902.
Beograd 2797 3.12.1943.
Kristiđ Petar 12.1.1912. Ervng
um ro 6.2.1945.
Kristić Živojin 20.2.1897. 100061
um ro 24.10.1944.
Kristijanović Paun 1.3.1900. 14114
um ro 21.10.1943.
Krišanović Ilija 1900. Bukovska
um ro 16.10.1943.
Krivec Anton 17.1.1910. 12519
otpušten 17.3.1943.
Krivec Franz 21.7.1905. Leonhart
3740 2.12.1942.
Krivec Jozef 2.7.1910. umro
25.2.1945.
Krivokapić D ušan 25.3.1900.
Baćoglava 29692 6.1.1945.
Krivokapić Jovan 20.8.1920.
138279
Krivokapić Milan 5.7.1900. 106799
Krivokapić (Milutina) Vidoje 1900.
Trepča kod Nikšića 106799
um ro 13.5.1945.
Krivošijić Aljo 1900. 100062
Kriz Jozo 12.3.1915. Čabar
Krizman Josip 22.9.1910. 108836
umro 10.3.1945.
Kriznik Franc 1.9.1896. 17528
umro 22.2.1943.
Križ Jože 12.3.1915. Ljubljana
40609
Križ Petar 17.6.1922. Trst
Križalj (Antona) Anton 1895. 2968
umro 10.1.1944.
Križan (Jožeta) Janez 28.2.1911.
Kočevje 65802 um ro 25.4.1945.
Križan Johan 26.6.1911. 96820
Križan Karpina 24.2.1913. Pajevac
Križman Janez 6.3.1911.
Križman Jožef 3.11.1901. 79379
Križman Zdenko 1.1.1914. 79380
Križnik (Vido) Franc 11.11.1896.
17528 um ro 11.2.1943.
Krk Franc 10.1.1921. 61308 um ro
13.10.1944.
Krkljiš Nikola 10.8.1898. um ro
15.4.1943.
Krmac Frane 15.10.1908. 65803
umro 2.2.1945.
Krmac Rajmond 5.8.1914. 65804
um ro 21.11.1944.
Krmec Petar 7.6.1922. Trst
Krmelić Vinko 15.7.1922.
Krmelj (Jakoba) Matevž 15.8.1912.
Kranj 113800 um ro 12.2.1945.
Krmpotić Boris 13.12.1918. Pola
Istra 98442
Krneta (Ilija) D ura 2.4.1923.
24512
Krneta Nikola 20.3.1925. Babina
Rijeka 33381
Krneta (Ljubomir) Stevan
17.2.1923. Belegiš 30538
Krojsnik Leopold 323. ubijen
20.4.1942.
Krosrta Milka 3.9.1888. 2036
Krošnjar Majo 15.11.1892. 49964
umro 3.8.1944.
Krošnjar (Majo) Simo 15.11.1829.
24515
Krovat Alfjpns 1.7.1902. Petersdorf
650 2.2.1943.
Krpina Kružan 24.2.1913. 138316
Krsić (Miloš) Risto 1925
Krsić Miloš 1927. 30540
Krsmanović Marin 6.10.1896.
24520
Krsmanović Marinko 6.10.1896.
S. Radanj 24520
Krsmanović Milomir 7.5.1905.
Kosjerić 29693
Krst Fridrih 7.2.1910. Pljevlja
Krstić Blagoje 23.3.1918.
G uberevac Leskovac 99770
umro 21.1.1945.
Krstić Blagoje 25.3.1926. 100063
um ro 26.12.1944.
Krstić Dimitrije 7.10.1909. Krnjevo
30559 um ro 6.12.1944.
415
Krstić (Stevana) Dragomir
13.11.1920. N .S ad -K isa
137466
Krstić Lazar 1.4.1907. 100064
Krstić Ljubomir 6.1900. 100065
Krstić Ljubomir 6.1900. Cerje
14297 21.4.1945.
Krstić Ljubomir 3.9.1917.
Krstić Milosav (Mileta) 10.3.1910.
22864 umro 28.6.1944.
Krstić Miomir 4.9.1919. 96597
umro 3.3.1945.
Krstić Pantelija 11.3.1923.
Ljubovija 25399
Krstić Petar 27.10.1907. 15315
um ro 25.7.1944.
Krstić (Dušan) Risto 1921. 30539
Krstić (MiloS) Risto 1925. 30540
Krstić Sava 25.1.1925. Beograd
96598
Krstić Tadija 15.7.1927. Kravlje
100066 um ro 9.12.1944.
Krstić Tanasije 8.12.1922. Beograd
106800
Krstić Vidoje 14.6.1914. 100067
umro 27.12.1944.
Krstić Vojislav 7.1911. Kravlje
10068 um ro 18.1.1945.
Krstić Živojin 1.5.1920. Klisura
96599 um ro 8.3.1945.
Krstić Živojin 1.5.1921. B.
Palanka 5423 8.3.1945.
Krstonošić Ozren 17.12.1913.
S.Bečaj 106801
Krstošić Anton 1.10.1903. Rab
Kršić Dušan 27.9.1921. Boljanić
30539
Kršić Miloš 7.4.1926. Boljanić
Kršić Miloš 1927. 30540
416
Kršić Risto 1925. Boljanić
Krt (Ivana) Drago 22.10.1919.
Kranj umro 20.4.1942.
Krt Johann 311. ubijen 20.4.1942.
Krulc Mateus 15.9.1912. 113800
um ro 12.11.1945.
Krum pak Johan 12428.
Krurel Mateus 15.9.1912. Gabrik
2377 12.2.1945.
Krus G jure 1.1.1931. premešten
29.1.
Kruščić Stanoje 1.10.1915. Kolašin
15316
Krznar Stjepan 5.10.1922.
Gardinovac 65745
Kržan (Janeza) Feliks 1900. Ihan
Kržišnik (Tomaža) Franc 3.10.1903.
Podolano
Kržišnik Franc 9.10.1903. Poljana
106247 um ro 22.2.1945.
Kržišnik Matias 15.2.1892.
Podolano 38177
Kržišnik Matias 15.2.1892.
Podolano 38177
Kua Ivan 10.2.1919. 23276
Kubel Johan 6.8.1924. 12415
otpuštcn 7.10.1942.
Kuburović (Petar) M arko 1922.
Ljig 13584
Kucić Anton 12.1.1907. 6538
9.3.1945.
Knezević Nemanja 25.8.1926.
Gaspie 6920
Kuga Mile 8.9.1922. Lapac
106802 um ro 11.4.1945.
Kuhar Erminija Pulj
Kuhar Lazo 10.8.1893. Kozlje
131292
Kuhar Lovro 10.8.1893. 130292
Kuhel Johan 6.8.1924. 12415
 otpušten 7.10.1942.
Kujanović (Živan) Živojin 4.4.1906.
100633 um ro 19.11.1944.
Kujičić (Jovan) Đino 12.7.1922.
4107
Kujić Aleksandar 17.9.1908. 24522
Kujović (Gavre) Bogoljub 1925.
Pušina - Našice 22865 umro
10.7.1943.
Kujović Gavro 25.8.1884. 22866
Kujović Gojko 29.8.1921. Šavnik
106803
Kujović Milivoj 6.8.1926. Pušina
22867
Kujundžić (Mirko) Đ uro 14.2.1897.
24516
Kujundžić Gojko 29.8.1921.
106803
Kujundžić Jagoš 15.3.1808. 106804
Kujundžić Jovan 10.5.1894. 31539
umro 11.3.1945.
Kukajlović Vasilije 20.3.1924.
Rum a 49973
Kukar (Jože) Jože 27.11.1920.
Griblje um ro 21.3.1945.
Kukarica Lazo 3.7.1924. 82775
Kukerec Fahir 24.3.1924. 99768
Kukić Milan 25.2.1919. 23281
umro 15.12.1943.
K ukoc(Jevko) A nte 1915. 30547
Kukovanić M arko 18.1.1919. Ljig
Kukrika M arko 26.7.1922. umro
1.5.1945.
Kukrika Slavko 26.7.1922. 106805
Kukuruzović (Milan) Aleksandar
29.5.1922. 96601
Kulik Mihail 16.8.1923. 89776
Kumanudi Aleksandar 18.2.1919.
106806
Kumar Dominik 5.8.1913. Katine
li839 umro 8.11.1942.
Kumar (Ivana) Erminij 12.7.1907.
Cerovo 126763
Kumar (Ivana) Jozef 6.5.1909.
Cerovo 126764
Kumar Ludovik 20.1.1881. Trst
2394 spaljen 20.12.1943.
Kumpor Franc 1.12.1905. 83782
Kunačić Гего 1922. G ata 30561
umro 19.1.1945.
K unc(Janeza) Anton 12.1.1907.
Kalce 61316 umro 14.3.1945.
Kundrić Jožef 13.5.1910. 113775
Kunic Franc 10.1.1922. 65805
umro 14.2.1945.
Kuntarić Vinko 27.6.1927.
Kuntić Cveja 16.4.1896. 23258
Kuntić Gavra 23258 umro
2.3.1944.
Kuntović Vinko 27.6.1927. 65806
Kunjacić Tavel 21.9.1893.
V uhnerac 1809 10.5.1944.
Kurent (Ivana) Anton 2.2.1905.
2254
K urent R udolf 27.2.1894. Maribor
Kurtić Selim 22.6.1924. 31540
otpušten 24.3.1944.
Kurtović A nte 8.10.1913.
premešten 19.1.
Kus Ivan 10.2.1919. 23276
Kus Simo 6.6.1913. 23277
Kusmanović Paun 2.3.1900.
Bukovska 21.10.1943.
Kusra Franc 18.12.1908. 69172
Kustić Rajm ond 26081
Kušar Franc 18.12.1908.
Kutin Andres 303. ubijen
20.4.1942.
417
Kutin Gabrijel 12.12.1912. Saga
kod Gorice 89799 umro
7.3.1945.
Kutlačić Marko 20.4.1911.
Trosevci 22868 um ro 7.8.1944.
Kutoč Jevko 1915. 30547
Kuvačić Pen 7.1912. G ato 1131
19.1.1945.
Kuvačiđ Pero 1922. 30561 umro
19.1.1945.
Kuzar Franz 18.1.1907. 65808
Kuzević Frano 10.11.1911. 22859
umro 9.5.1944.
Kuzmanić (Dušan) Vinko 1910.
Omiš 30548 um ro 8.1.1945.
Kuzmanović Dimitrije 17.8.1915.
64401
Kuzmanović Jovan 23.8.1906.
82125
Kuzmanović Mijat 26.12.1916.
38493
Kuzmanović (Nikola) Milan 1922.
30555
Kuzmanović Milorad 11.6.1903.
G.Badanja 24521 umro
8.9.1943.
Kuzmanović Miloš 1920. Ripanj
26.2.1944.
Kuzmanović Nikola 1922. 30551
Kuzmanović Vukadin 26.12.1919.
Ostra 38492 um ro 25.1.1944.
Kvaternik D ragutin 20.2.1908.
Okrinje 40611 umro 10.5.1944.
Kozjak Franc 12.12.1913. 113796
Labec Danilo 14.7.1922. Boršt
69204
Lacanović Gavra 24.10.1910.
22873 um ro 29.1.1944.
418
Lacko Jože 6.7.1905. Nova Vas
Ptuj
Lacković Stanoje 1907. Bukovska
14136 otpušten 27.6.1945.
Lacomeli Anton 26.12.1912. 6959
Lačičnik Bruno 7.9.1923. 20167
Ladej Ivan 27.9.1911. 113773
um ro 10.1.1945.
Ladinik Osvald 3.8.1882. 89802
Lah Konrad 5.2.1908. Ptuj 17528
Lajic Slavomir 28.2.1926. Kravlje
9574 27.3.1945.
Lajković Nedeljko 15.3.1907.
Gorobilje 38500 19.4.1945.
Lakić Jovo 23.9.1932. 31541
Lakić Milovan 6.12.1921. 96607
Lakić Vojin 17.3.1923. 96608
L alć(Jože) Grga 1923. 30567
um ro 25.10.1943.
Laliđ Marijan 1911. 30568 umro
25.6.1943.
Lalić (Pero) Radovan 1899.
305569 um ro 7.1.1944.
Lalić (Ivan) Simun 1923. 30566
Laločević Stanoje 30.3.1902. 402
Lalović Sajo 21.1.1893. Kalinovik
2784 i 31542 umro 28.11.1943.
Lalović Vojin 25.1.1892. Kalinovik
31543 um ro 10.12.1943.
Lambaša Ivan 10.5.1923. Crnica
115303
Lampers Luis 21.6.1889. 12765
Lam pret Boris 2.6.1903. 113801
Lamšević Svetislav 22.2.1893.
100077 um ro 3.5.1945.
Lansević Živan 9.9.1905. Salasik
13014 16.4.1945.
Lapajne Jules 18.3.1908. Cerklie
118005 25.4.1945.
Lapčević Dragiša 20.5.1923.
106577
Lapčević Tiosav 25.7.1925.
M eđuhana 21.2.1944.
Lapčević Vučiđ 23.5.1900.
M eđuhana 27440
Lapekc Josef 6.10.1924. 17530
Lapornik Janko 25.4.1925. 106807
Laranović Ljubomir 1906.
5.1.1944.
Larić Miloslav 5.10.1905.
Halanjevci 12.8.1943.
Larnik Josef 7.3.1915. 21484
Larović Radi 1921. Zinkavac
6811 15.3.1945.
Lascak Feliks 10.8.1926. Gorica
6260
Laser Barholomcus 22.8.1922.
Altossnitz 2563 17.6.1942.
Laser Johan 493. ubijen 17.6.1942.
Laser Johann 22.6.1922. Altossnitz
1564 17.6.1942.
Laser Josef 2.4.1896. Altossnitz
1565 17.6.1942.
Lasnik Johan 26.12.1905. otpušten
17.3.1943.
Lasović M artin 8.3.1901. Rudnik
22869 um ro 8.8.1944.
Lašić Aleksandar 31.3.1920.
Zem un 30.4.1944.
Latifić (Damjan) Đ uro 25.9.1908.
24524 um ro 29.1.1944.
Latifić (Milan) Đ uro 14.3.1914.
24525
Latifić M ehmed 3.9.1900. 31544
umro 16.10.1943.
Latifić M uham ed 2.9.1900. Ziono
2395 15.10.1943.
Latinović (Vlada) Lazo 1923.
30573 um ro 17.10.1943.
Latinović (Vojin) Mile 1924. 30574
Latinović Olia 2.8.1890. Daruvar
11829 10.4.1945.
Latinović (Dragan) Petar 1926.
30571
Latincvić Vinko 1909. 30572
u n r o 17.10.1943.
Latrić Josef 24.2.1920. 61317
16.11.1944.
Latzke Josef 6.10.1924. 18.2.1945.
Laučer Alois 7.12.1921. 113834
Laurich Franz 24.5.1925. Trinia
Koros 214789 23.4.1945.
Lavrenčić Mika 11.9.1916. Krapina
14743 21.4.1945.
Lavrić Alois 4.6.1920. 113802
30.1.1945.
Lazantić Jovo 1.12.1905. 30580
um ro 21.7.1943.
Lazar Martin 26.10.1922. 91422
Lazarcvi Miloje 20.8.1907. umro
29.04.1945.
Lazarcvić Bogdan 1881. 82126
um ro 12.2.1944.
Lazarević Boža 1906. 14129
um ro 24.6.1944.
Lazarcvić (Mirko) Cvijan 1911.
30576 um ro 25.6.1943.
Lazarević Dragoljub 25.3.1906.
19376 um ro 26.3.1944.
Lazarević (Boško) Đoko 1909.
Tarela 30565 i 2826 6.12.1943.
Lazarević Jevrem 13.4.1900. Mršići
19373 um ro 28.3.1943.
Lazarević Jovan 8.11.1892.
Zvornik 25401 umro
11.10.1943.
Lazarević Jovan 24.2.1915.
Beograd 14225 um ro 12.3.1943.
419
Lazarević Jovo 24.8.1921.
Kruškovo Polje 30578 umro
13.12.1943.
Lazarević Marin 21.5.1895. 25402
umro 11.02.1945.
Lazarević Marinko 2.2.1893.
Starčevo
Lazarević Marinko 2.7.1896. 22870
Lazarević Milija 10.4.1901. 106811
umro 28.12.1944.
Lazarević Miloje 20.8.1907.
Ostružnica 106813 28.4.1945.
Lazarević Milutin 10.10.1909.
Dulje 29695 um ro 3.2.1944.
Lazarević Miodrag 27.1.1924.
Kumanovo 38495 um ro
28.7.1944.
Lazarević Mirko 5.4.1911. Brčko
30576 i 33835 umro 25.6.1943.
Lazarević Momčilo 3129.
Lazarević Nedeljko 1909.
Paklenica 31545 umro
19.10.1943.
Lazarević Nikodije 1920. O rane
25786
Lazarević Paule 14.1.1897. G.
Dublje 21.2.1944.
Lazarević Petar 23.5.1896.
Kovačevac 82127
Lazarević Petar 10.3.1911.
Bukovska 141139 umro
15.12.1943.
Lazarević Petar 10.3.1911. 14134
Lazarević Petronije 12.2.1904.
Knežice 82128 um ro 18.5.1945.
Lazarević Radivoje 1.1.1920.
25787 um ro 12.12.1944.
Lazarević Radom ir 1928. G.
Dubica 46395
Lazarević Radosav 8.8.1927. 27441
420
umro 5.6.1194.
Lazarević Radovan 1928. 29697
25.10.1943.
Lazarević Raja 2.1.1900. 14115
Lazarević Stanoje 2.9.1907. 14136
Lazarević Stevo 2.3.1926. 89832
Lazarević Svetozar 10.6.1910.
38496
Lazarević Ugrin 21.5.1895. 25402
umro 11.2.1945.
Lazarević Zlatan 15.11.1900.
Svinjarica 27442 umro
8.11.1943.
Lazentić Joko 1.12.1905.
Kruškovo Polje 30580 umro
21.7.1943.
Lazic Stojan 4.1919. PakovaB ara
3662 20.1.1142.
Lazić Aleksandar 31.3.1920. 28989
umro 30.4.1944.
Lazić Blagoje 10.8.1926. Jasenje
38497
Lazić(Jova) Damjan 20.10.1897.
24526 um ro 16.12.1943.
Lazić Dragoljub 11.9.1921. 106814
umro 14.2.1945.
Lazić Dragoljub 10.8.1922. 22871
Lazić Dušan 28.4.1922. Ostružanj
30577 um ro 25.6.1943.
Lazić Dušan 28.4.1924. 127019
um ro 25.4.1945.
Lazić D juro 18.4.1921. Vranezenci
30579
Lazić Jovan 3.1904. Cerje 100079
um ro 9.10.1944.
Lazić Jovo 20.10.1897. Prerušac
24526 um ro 16.12.1943.
Lazić Kosta 27.5.1911. 64403
Lazić Ljubomir 28.6.1903.
Podnovlje 38499
Lazić (D uro) M arko 1921. 30579
um ro 25.6.1943.
Lazić Milan 1909. 31515
Lazić Milosav 5.10.1905. 13585
umro 12.8.1943.
Lazić Milutin 14.7.1912. 33836
Lazić Nedo 1893. 31546 otpušten
29.6.1944.
Lazić(Pero) Radovan 1899. 30569
umro 7.1.1944.
Lazić Radovan 19.11.1919. Dubica
29698
Lazić Sava 29.6.1913. Beograd
69603 um ro 22.2.1945.
Lazić Simeon 2.5.1914. Vukičevica
38498 um ro 25.4.1945.
Lazić Stanko 7.4.1897. Sombor
13583 i 134469 10.4.1945.
Lazić Stojan 15.8.1901. Svinjarica
27444 18.5.1943.
Lazić Stojan 1919. 14064 umro
21.11.1942.
Lazić Veljko 5.7.1920. 24523
Lazić Vojislav 10.9.1911. 1495
24.1.1945.
Lazić Vojislav 10.9.1911. 49812
umro 24.1.1945.
Lazić Vojislav 10.9.1928. 106812
Lazić Vukašin 4.1917. Orje
100080 um ro 24.1.1945.
Laziuk Anton 16.1.1903. Ljubljana
9020 21.3.1945.
Laznar Anton 16.2.1920. Ljubljana
1566 17.6.1942.
Laznik Anton 26.1.1903. 89813
umro 21.3.1945.
Laznik Josef 7.3.1915. 22484
4.4.1943.
Lazović Blagoje 24.4.1921.
Radiševo 22872 um ro 27.5.1943.
Lazović Dragoljub 25.3.1906.
Mrčajevci 19376
Lazović Martin 8.3.1901. 22869
um ro 8.8.1944.
Lazović Milan 15.9.1921. Bukovica
106815
Lazović Stevo 2.3.1926. 89832
Leban (Andreja) Anton 23.11.1895.
Pušno 3071 umro 26.11.1943.
Leban Ilinko 27.1.1927. 91254
um ro 10.4.1945.
Leban (Andrija) Ivan 3.8.1891.
126586 um ro 13.3.1945.
Leban Ivan 3.7.1891. 126586
19.3.1945.
Leban (M ateuša) Stanko 1.1.1911.
Jesenice 1211 um ro 7.11.1942.
Lebar Stanislaus 1.1.1911.
Jaworburg 3527 7.11.1942.
Leben Anton 11.1.1909. 41353
Ledenko Sali 9.2.1905. Livno
31547 um ro 23.11.1943.
Lejković Nedeljko 15.3.1907.
38500 umro 19.4.1945.
Lekić Branko 16.3.1923. 19375
um ro 24.4.1944.
Lekić (Petar) D orde 20.2.1898.
Brčko 96604
Lekić(Luka) D ura 1.10.1906.
24529 27.8.1944.
Lekić(Ivan) Jovan 4.12.1908.
Zrinska Draga 24528 um ro
4.10.1943.
Lekić(Ivan) Jovan 8.7.1908.
Zrinka 2816 4.12.1943.
Lekić Milorad 7.3.1919. Bosuta
29139
L ekić(R ade) Petar 12.9.1899.
Kućanci Зо569 um ro 7.1.1944.
421
L ekić(Đ uro) Stojša 10.5.1896.
Zrinska 24527 22.10.1943.
Lekić Vladimir 3.3.1903. Beograd
64806
Lekić Vlasta 29.10.1915. 24661
2.11.1944.
Leković Momčilo 9.12.1924. 80190
Leković Nedeljko 15.3.1907. 38500
Lekšan Anton 13.1.1887. 89820
otpušten 17.3.1943.
Lekše Anton 16.9.1878. 12473
Lekše Vencel 20.9.1904. 11840
otpušten 17.3.1942.
Leluz (Marinko) H enrik 26.5.1924.
Borovnica 65777 umro
10.4.1945.
Lenček (Franco) Andrej 27.11.1907.
82018 um ro 25.4.1945.
Lenica Albin 1.3.1923. 79398
Lenstek Leopold 11.7.1904.
Ribnica 50878 um ro 23.3.1945.
Lenstik Jovan 26.8.1906. 108837
um ro 2.12.1944.
Lenstik (Antona) Jože 1913.
N.Podi 79381 um ro 19.12.1944.
Lenstik Stanko 15.6.1915. M aribor
Lenstik Vladislav 15.8.1915.
Gorica
Lenzar P etar 12.7.1909. 31545
24.7.1944.
Leostek Lepolod 11.8.1904.
Ribrula 10116 23.3.1945.
Leošević Vojislav 1.11.1912. 96602
Lepanac Milan 20.10.1909. Velika
Drenova 25403 um ro 9.2.1945.
Leperlin Alois 22.4.1915. 113774
8.4.1945.
Lepić Stevan 15.02.1914. 15317
Lepšanović Gavra 24.10.1910.
Golubinci 22873
422
I'm ro 29.01.1944.
Lerccr Josip 30.6.1923. 79399
Lcijal Stanko 8.5.1921. 69203
I x r r r (Jancza) Franc 20.6.1921.
Sušje 64311
Lesić Dušan 16.5.1907. 89827
um ro 23.12.1944.
Lcsjak Johan 7.2.1903. otpušten
28.6.1943.
, Lesjak Juri 1.7.1913. Jesenice
Lcsjak O tto 2.3.1915. Beč 29239
um ro 26.12.1943.
Leskovac Dominik 25.7.1926.
109674 um ro 20.2.1945.
Leskovac Jure 15.12.1925. 137519
um ro 10.3.1945.
Lcstnik R udolf 18.12.1911. 109727
Lesun Gojko 18.3.1910. 137490
11.4.1945.
Lesun Mirko 25.5.1909. 137488
21.4.1945.
Lesun Nedeljko 8.1925. 137489
19.4.1945.
Lešić Dušan 16.5.1907. 89827
um ro 28.12.1944.
Lešnik Alois 10.6.1898. 17532
11.3.1944.
Lešnik August 9.8.1896. Franheim
5386
Lešnik August 9.7.1896. 98513
um ro 23.11.1944.
Lešnik Viktor 21.8.1923. Celje
Lctik Alois 7.6.1925. 73
Letomnja Jakoba Jakob 1908.
Ixtom nja Maks 13.9.1913. 31386
Levak Božidar 20.12.1926. 89830
Levee Stane 16.2.1926. 81624
7.3.1945.
Levenik Josef 24.8.1918. 81
19.12.1944.
Levenik Ladislav 15.6.1915. 82
Levi M ajer 6.5.1909. 120020
Levstik Johan 26.8.1906. 108837
2.12.1944.
Levstik Johann 26.8.1906. 5756
Levstik Leopold 11.8.1904.
Ribnica 50878 23.3.1945.
Lezvajac Miodrag 28.12.1908.
Kulinovci 1141 30.3.1943.
Libinčid Sovre 1902. 2071
6.9.1943.
Libmik Franz 2.8.1894. Mežica
687 29.2.1944.
Libnik Tomas 12.12.1887. Mežica
32440 um ro 15.11.1943.
Libnik (Antona) Tom až 1887.
Mežica 48498 umro 15.11.1943.
Ličina Dušan 25.5.1911. S.
Duborik 30575
Likar Blaž 2.2.1892. Vojska
2866/50485
Likar Peter 1.8.1887. Vojska
2779 um ro 6.12.1943.
Likar Stanislav 17.10.1918. Vojska
64312
Likar Stanko 17.10.1918. Gorica
Likau Augusti 27.5.1894. Aidissina
11573 5.4.1945.
Likonja D juro 8.10.1915. 77104
Lilicer Danijel 19.9.1908. 89839
Lilić Aleksandar 21.7.1922. 14150
Liliđ Dragoljub 1917. Bijelo Polje
Lipar Ivan 22.10.1922. 96822
umro 3.4.1945.
Lipoid Ivan 12.4.1900. Nigrigano
2742 um ro 24.1.1944.
Liponac Josef 12.4.1924. Selo
40617
Lipovac Josef 12.4.1924. 40617
Lipovec Milorad 15.8.1914. 128544
Lipovšek Srećko 19.11.1925.
89840
Lipšnik Franc 24.9.1903. 89841
Lisančić Vojin 15.2.1927. Atenica
105678 um ro 28.4 - 2.5.1945.
Lisanin Vučcta 25.12.1919. 14058
Listolov Sava 27.7.1887. 106579
um ro 22.2.1945.
Lišančić Vojin 15.2.1927. Asenica
15708 24.4.1945.
Litoja Ivan 15.5.1899. 2322
7.10.1943.
Litomarecki Vasa 2.1.1920. Titel
106818
Lizzul Giovanni 9.11.1905.
Sumloressi 89947 um ro
6.9.1944.
Lobari Silvana Trst
Lobnik Anton 27.1.1926. Maribor
Logar Georg 25.3.1911. 40621
Lojpur Risto 29.4.1924. 14159
Lokar Avgusto 27.5.1891. 89836
um ro 10.4.1945.
Loknar Josef 16.12.1896. 40622
umro 10.3.1944.
Lolić Gojko 15.6.1898. 100086
um ro 30.10.1944.
Lolić Slavko 9.9.1903. 137788
Lomgo Alojz 21.11.1921. 135339
17.3.1945.
Lonačr Mijo 28.11.1913. Kraljevac
137470 23.4.1945.
Lončar Ljubomir 6.3.1913. 14231
Lončar Miljo 4.4.1916. 137520
17.4.1945.
Lončar Petar 12.7.1909. 31548
Lončarević Mića- 5.2.1913. 34347
Lončarević Nikola 10.4.1908.
23280 umro 28.5.1943.
Lončarski Boža 27.1.1892. 100087
423
 umro 2.12.1944.
Londić Nikola 16.2.1922. 111622
1.12.1944.
Lonšek Rudolf 20.3.1921. 40156
Lonšin Adolf 30.8.1913. 113805
Lorbek Rudolf 20.3.1924. 40156
2.12.1944.
Lorencin Jakob 15.6.1923. 17533
Lotrić Johan 11.9.1916. 89859
Lotvica Ahmet 19.4.1911. 31549
umro 15.1.1944.
Loverčić Fridrih 19.10.1921. 81
Lović Nemanja 5.1.1926. 44412
Lovrenčević Ivan 6.6.1913. 98489
Lovrić Dalibor 17.12.1913.
Aleksandrovo Dalmacija 82129
Lovrić Petar 1908. 30570 umro
7.4.1944.
Lovrić Ratibor 17.12.1913. 82129
Lovriha Viktor 23.3.1910. 79383
14.10.1944.
Lovšin Adolf 30.8.1913. 113805
Lozica NikSa 24.4.1922. Korčula
39972
Lubi Franc 1.4.1902. otpušten
17.3.1943.
Lubišić Janko 16.8.1906. 33413
umro 24.2.1944.
Luburić Risto 14.2.1902. Brcstice
22875 um ro 20.7.1943.
Lubušić Janko 16.8.1906.
Lucan Antonije Kunarica
Lucarević M arko 10.11.1905. 6180
Lučić Radivoj 6.8.1906. 99877
umro 23.12.1944.
Lučić Smilja 12.2.1909. Gospić
Ludvik Anton 24.5.1898. Erjanče
1823 um ro 18.1.1944.
424
Lukac Ivan 27.10.1893. B. Brdo
Lukadole Marijan 5.2.1924.
Dohona
Lukan Jakob 5.1.1914. 49970
um ro 28.2.1944.
Lukarević M arko 10.11.1905.
38501 um ro 13.12.1944.
Lukaš Jozef 27.4.1907. Kranj
61318
Lukić Aćim 4.6.1906. Natalinci
28993 umro 15.3.1944.
Lukić Milan 20.2.1899. Šabac
106822 umro 25.4.1945.
Lukić Milojc 20.3.1921. Senj
82130
Lukić Milorad 4.2.1910. 15318
Lukić MiloS 1.1.1922. Madarevo
49403 um ro 3.8.1944.
Lukić MiloS 1.1.1922. 49403
um ro 3.8.1944.
Lukić Milovan 1921. Resnik
82130
Lukić Vojin 17.9.1923. Trpinje
Lukjenović Kosta 5.5.1913. V.
Kamenica 24534
Lukman Franc 4.10.1912. 89864
Lukovac Jože 28.10.1908.
26.12.1944.
Luković Mićo 10.5.1915. 13586
um ro 10.12.1942.
Luković Petar 10.9.1902.
Mladenovac 106824 16.4.1945.
Lulić Milan 25.2.1919. N. Kap.
Batrina 23281 um ro 15.12.1943.
Luljuš Milan 19.4.1897. Beograd
L u n fja r Hajnrich 13.7.1918.
11841
Lunder Stefan 89865
Lundrić Josef 3.5.1910. 113775
Lupan Alois 10.7.1907. Genova
1242 16.12.1941.
Lupšić Borislav 1926. 44555
umro 14.3.1944.
Lusnik Franc 29.10.1924. 9916
Lustarić Nikolaj 22.10.1905.
113829 31.3.1945.
Lustić Zoltan 2.4.1900. Beograd
Lušković Stanislav 7.5.1914.
Godešić 106527
Luzar Franc 18.1.1907. 808
Luznar Anton 495. ubijen
17.6.1942.
Luzner Rado 24.5.1912. 89868
Luzor Martin 26.10.1923.
Studenica 91422 um ro 4.5.1945.
Ljesević Sava 28990.
Ljitonac Sibin 18.1.1909. Polne
Ljubenović Aleksandar 28.3.1924
(1923). Moikovac 27446 umro
7.8.1944.
Ljubenović Radojica 7.4.1921.
27447
Ljubenović Stamenko 6.5.1894.
umro 16.1.1944.
Ljubenović Stanjan 8.1913. 27449
umro 28.9.1944.
Ljubenović Stojan 1913. Haykovac
23.3.1945.
Ljubičić Dragoljub 4.2.1920. 25404
Ljubičić (Stevan) Miloš 1925.
30564
Ljubičiđ Teodor 12.2.1902.
Jurkovica
Ljubić Dobrosav 1920. 25788
Ljubić Dragutin 1920. 27452,
4757 i 33842 um ro 9.11.1944.
Ljubić Gorča 1909. Slišane 25789
umro 1.8.1943.
Ljubić Josip 17.4.1906. Ivanje
25792 umro 3.12.1943.
Ljubić Mihajlo 15.4.1901. Ivanje
25793
Ljubić Tetar 1912. 25790 umro
10.7.1944.
Ljubić Velin 1920. 27453 umro
5.1.1944.
Ljubić Vitomir 1924. 25791
um ro 227.4.1945.
Ljubinković Živan 15.3.1911.
um ro 15.3.1945.
Ljubisavljević Tihomir 24.12.1913.
96605 umro 10.4.1945.
Ljubisavljević Živadin 9.7.1915.
23282
Ljubišić Janko 7.1.1907. 24530
Ljubišić (Petar) Pavao 7.1.1897.
24532 umro 20.12.1943.
Ljubišiđ Stevan 16.8.1906. 24531
Ljubišić Tomo 19.1.1901. Pelenica
24533 umro 7.9.1943.
Ljubojević Milan 27.3.1906.
Višegrad 25405
Ljubotina Ilija 16.8.1904. Brlog
28991
Ljutovac Dobrivoje 10.3.1901.
Polna 29699
Ljutovac Dobrivoje 1915.
Ljutovac Gerasim 10.4.1926.
Trstenik 29700
Ljutovac Sibin 18.1.1899. Polna
29701
M abroić Ranko 13.3.1882. 6128
12.3.1945.
Macanović Hrvoje 1.6.1904. 42246
Macarol Ivan 20.6.1913. 135340
425
 umro 17.3.1945.
Maček Jože 20.11.1904. 82019
umro 25.1.1945.
Mačck Martin 1.11.1890.
Peilenstein 26084
Mačević Mirko 16.7.1913. 31568
umro 18.10.1943.
Mačnir Anton 13.6.1905. 77084
Mačvanski Živan 13.3.1908.
Buđanovci 23274 umro
18.6.1943.
Madavić (Milan) R ade 1918.
30583
Madenović Dimitrije 20.2.1896.
27454
Madenović Dobrica 7.8.1913.
Čumić 3.5.1943.
M adonera Nikola 10.5.1898.
100188 um ro 21.2.1945. '
Madović Milan 1918. 30583
Madri D ura 15.5.1908. Petrovci
33870
Madrujkić Miljko 1919. M ustapić
33415
Mađarević Petar 19.5.1910.
Kragujevac 13587
Madarov R ada 1889. 100089
um ro 12.11.1944.
Maglica Josip 28.2.1908. Golac
69174 um ro 25.6.1944.
Maglič Franc 3.3.1921. 61320
Maglič -ohan 22.11.1913. 108844
27.11.1944.
Maglič Josif 25.2.1908. 69174
um ro 25.6.1944.
Maglič Jože 6.3. ±900. Kranj
Maglič Vjekoslav 4.7.1910. Vrnovci
40670
Magovac Jovo 6.7.1915. Bodornici
109766 um ro 11.3.1945.
426
Mahanović (M uhamed) Hasan
13.1.1903. 24668
Mahinić Smajil 1907. 23290
otpušten 26.3.1944.
M ahmutović Meho 15.ili25.6.1913.
Teslić 23289 otpušten
24.3.1944.
M ahne Johann 293. ubijen
20.4.1942.
Majanović Vukota 2.8.1927.
100105 umro 9.5.1945.
Majarle Anton 1906. Bistrica
65809 um ro 9.12.1944.
Majcen Emil 5.6.1921. Zagreb
135341 17.3.1945.
Majčević Rista 24.9.1923. 96636
Majdic Franz 30.9.1895. 186
2.2.1942.
Majdič Alojz 13.10.1907. Brezje
um ro 27.11.1941.
Majelić M. 4.4.1923. 14138
M ajer Aleksandar 10.3.1921.
12443
Majerle A nton 29.8.1906. 65809
um ro 9.12.1944.
Majerović Teo 12.5.1924. Olovo
136997
M ajeržak Vladislav 1.2.1923.
23008 20.3.1943.
Majetić Ivan 11.6.1923. Perudina
89881
Majević Tomislav 1924. 30611
Majkler Jozef 28.2.1896. 12496
Majković Milan 27.8.1907. 14119
Majstorović Dobrica 25.2.1895.
Brezovica 82132
Majstorović Milan 18.12.1900.
VukoSevac 23295 um ro
9.8.1943.
Majstorović Pavao 2.2.1924. 22876
Majstorović Vitomir 12.10.1906.
100120 um ro 29.11.1944.
Majstorović Života 1927. 38502
um ro 22.2.1944.
Majugić Stanislav 26.10.1914.
100094
Makarović Josep 7.3.1909. 81884
um ro 16.1.1945.
Makej Janez 19.8.1903. 113806
M akern Anton 22.1.1906.
Dragoslavac 9002 um ro
27.4.1945.
Makeš Ivan 2.2.1905. 31550
Makić Đorđe 12.9.1900. Lipe
7086 14.3.1945.
Makić Ljubiša 25.3.1904. 119209
Makić Vukadin 2.6.1888. 22885
Maksić Pantelja 25.12.1910.
Gornji Kovilje 23298
Maksić Rada 1890. Kumani
100091 um ro 8.12.1944.
Maksić Stevan 8.8.1919. 100116
otpušten 14.7.1945.
Maksimović Bogdan 1911. 30582
umro 21.2.1944.
Maksimović Dragoljub 9.1.1906.
100090
Maksimović Dušan 1909. 30587
Maksimović Jovan 25.5.1922.
Beograd 98587
Maksimović Luka 1909. 30608
nestao 25.7.1944.
Maksimović Milan 9.5.1899.
Grabovac 38503
Maksimović Petar 29.1.1923.
Beograd 106828 um ro 5.1.1945.
Maksimović Simo 6.9.1914. Žabalj
29702 um ro 21.12.1943.
Maksimović Simo 20.2.1918. 22878
Maksimović Slobodan 28.4.1925.
Lcbane 25796
Maksimović (Dušan) Stojan 1909.
Mrakadol 30587
Maksimović Vladimir 10.01.1906.
Porodin 106826
M akuc Angel 28.9.1928. 98588
um ro 12.2.1945.
Makuc Anton 23.1.1909. T atre
Makuc Franc 6.11.1896. T atre
Makuc Jakob 23.7.1901. T atre
Makuc Ludvig 22.8.1912. 89865
um ro 12.4.1945.
Makulević Jovan 25.4.1888.
Raćanac 22877 um ro 29.7.1944.
Malac Branislav 26.1.1903. Beodra
100177 umro 27.11.1944.
Male Milan 4.9.1915. 50884
Malebabić Jovan 2.7.1921. Slavsko
19410
Malec Alois 11.10.1924. 138741
27.4.1945.
Malec Franc 11.11.1913. 17535
otpušten 30.4.1943.
Maleić Mihajlo 4.4.1923. 3583
um ro 29.12.1942.
Malej Johann 19.8.1903. Brod
113806
Malek Dragutin 4.12.1904. 137471
3.4.1945.
Malenić Mihajlo 12.12.1898.
Miška Glava 30588 umro
26.7.1943.
Malenid Stevan 25.9.1917. 24549
Malenšek Andrej 12.12.1905.
Medvode 9376 um ro 16.1.1942.
Maleš Ivan 2.2.1905. 31550
Maleš Vladimir 7.11.1916.
Bugojno 96610 .
427
Malešav Radivoje 6.4.1897.
100039 umro 8.3.1945.
Malešević Savo 24.1.1884. Pakrac
96611
Maletić Franjo 7.7.1886. 126589
um ro 15.5.1945.
Maletić Stevan 25.9.1917. 24549
Malil Alors 11.101924. Kotoriba
16194 27.4.1945.
Malinić U roš 6.6.1906. Bajina
Bašta 22879
Malinović Miroslav 5.4.1910.
100092 um ro 19.12.1944.
Malnar Ivan 24.6.1899. 40628
um ro 6.1.1944.
Malnar M arko 13.4.1895. 40630
Malobabić Jovan 2.7.1921. 19410
Malonik Franc 18.1.1911. 108839
umro 5.2.1945.
Malović Aleksandar 15.5.1917.
106882 um ro 20.3.1945.
Malović Franc 13.1.1911. 108839
um ro 5.2.1945.
Maljevac Dajin 10.1.1909. Fazar
Maljković Blagoje 7.4.1919.
128630 24.2.1945.
Maljković Milutin 9.2.1904. 31551
umro 20.3.1945.
Maljković Mitar 1909. 305598
um ro 2.2.1945. '
Maljugić Stanislav 26.10.1914.
Vranjevo 100094
Mamuzić Nebojša 16.9.1916.
Bosut 96612
Mancinger A rtur 1.10.1913. 23521
um ro 13.12.1943.
Mandelje (Jakoba) Mihael
22.9.1892. B .B eli 106258
um ro 4.2.1945.
428
Mandić Aleksa 28.9.1920. Goražde
31552
Mandić Aleksa 15.8.1923.
Šimanovci 23285
Mandić Alojz 28.9.1925. 31552
Mandić Đ orđe 19.6.1919. 31553
17.3.1945.
Mandić (Dušan) Filip 1914. Budelj
30589
Mandić Krstomir 6.9.1925.
Kulinovci 106.1882.
Mandić M arko 1923. Petrovci
10.5.1945.
Mandić Mihailo 24.5.1901.
Doljane 19440
M andić(Tom a) Mile 1921. Budelj
30615 29.7.1943.
Mandić Mile 1925. Kresnica
31554
Mandić Nikola 1920. Krcsnica
otpuštčn 15.6.1945.
Mandić Petar 11.7.1905. G.
Velešnja 24662
Mandiđ P etar 29.6.1909. 22880
um ro 1.2.1944.
M andić (Dušan) Sava 1911. Budelj
30590
M andić Stanimir 12.10.1922.
Lučani 29703 i 43510 umro
2.3.1944.
M andić Stefan 9.1.1921. Mirkovac
31554
Mandić Svetomir 24.1.1906.
100088 umro 6.12.1944.
Mandić Tom a 1921. Budelj
30615 um ro 29.7.1943.
Mandić (Aleksa) Žarko 15.8.1923.
Šimanovci 23285
M anfrcda Andrej 12.2.1886.
Poljubin 320008
 umro 19.3.1943.
Manić Dobrivoje 12.5.1896. Pirot
27455
Manić Miodrag 3.11.1914. 27456
umro 15.8.1944.
Manić Ninko 12.2.1901. Doljani
24678 um ro 20.3.1945.
Manić Velibor 13.9.1924.
Leskovac 38504
Maniri Josef 12.3.1889. 89925
Manojlović Boško 21.4.1901.
14227 umro 3.1.1944.
Manojlović Dragiša 6.6.1926.
Ugljarevo 28995 otpušten
12.6.1945.
Manojlović Gregor 28.7.1921.
Beograd 25406
Manojlović Jakob 2.1.1898. 2234
Manojlović Milan 18.3.1907.
Stubik 14091 um ro 30.11.1943.
Manojlović Miodrag 12.4.1906.
64404
Manojlović Radoslav 23.7.1922.
Trstenik 28996 10.6.1943.
Manov Ilija 2.4.1920. 31557 umro
4.10.1944.
Manser Josef 19.1.1910. 10999
Mantić Petar 16.12.1905. D.
Velesnja 24662
ManjuSak Ibro 1922. 31556
otpušten 24.3.1944.
Maoduš Danica 4233. i 4.5.1941.
Marančić Jovan 29.9.1902.
Dubovac 995 18.3.1943.
Marašović Živko 24.12.1923. Split
39973
M arat Valentin 11.2.1899. 34952
Maravić Boško 22.7.1922. um ro
25.1.1945.
Maraž Mihael 18.4.1884. Snežatan
1978 umro 14.11.1943.
Marc Franccsko 16.12.1896.
rianika 1702 um ro 6.1.1944.
Marc Jose 28.4.1924. Bazarica
108840 um ro 3.2.1945.
Marc Rudolf 29.3.1915. 69175
um ro 21.2.1945.
Marccla Mancilo Provo 11014
3.4.1945.
Marci Franc 4.7.1919. 98210
um ro 1.4.1945.
Marci Jože 28.4.1924. 108840
um ro 3.2.1945.
M arčeta Momčilo 1911. Provo
30599 umro 3.4.1945.
Marčetić Emanuel 25.12.1912.
69176 um ro 5.7.1944.
Marčetić Nikola 27.3.1908.
Boranja 100100
Marčetić Radenko 10.5.1917.
47723
Mardanović Sofija 1902. 100349
um ro 10.12.1944.
M are Rudolf 29.3.1915. 69175
umro 21.2.1945.
Marenić Smail 1907. 23290
otpušten 26.3.1944.
M arenk Andrej 28.11.1902. 89900
M arenko Stane 1.11.1912. 89901
um ro 4.3.1945.
Margon Aleksandar 6.11.1927.
91260
Marić Ana Pulj
Marić A nte 18.11.1921. Skripu
kotarB rac 30591
Marić Berislav 4.6.1914. Leskovica
106837
Marić Borisav 4.6.1914. Leskovica
srez Župski 106837
429
Marić Boško 1921. Glagovica
38540
Marić Božo 1.9.1908. 137521
26.3.1945.
Marić Branko 11.9.1921. Bečunj,
srez Ljubičevski 38506
Marić Ilija 4.5.1896. Golubić
96617
Marić Ilija 4.5.1896. Golubić
96617
Marić Ilija 1901. 38505 um ro
28.4.1944.
Marić Ilija 6.6.1923. 119065
Marić Jelisije 15.4.1924. 19422.
Marić Josip 4.2.1893. Boturici
106386 27.4.1945.
Marić Ljubo 17.5.1920. Krsnica
31558
Marić Ljubomir 1907. 31559
um ro 10.2.1945.
Marić Mirko 10.11.1909. 38541
Marić Petar 7.9.1923. Krsnica
31560
Marić R ade 2.10.1922. Teslić
31561
Marić Radosav 3.3.1909.
Marić Spasoje 1934. 137522
Marić Stevan 1907. Ripanj 28997
umro 5.10.1943.
Marić Velibor 22.11.1915. Becanj
22881
Marić Vlada 10.12.1896. 100117
umro 1.11.1945.
Marić Živko 15.4.1911. Podunavlje
38542
Marijanović Radko 1919. um ro
21.12.1194.
Marilović Drago 20.3.1920. 15071
24.4.1945.
Marin M arko 2.6.1920. 100101
430
umro 9.1.1945.
Marin (Sava) Petar 1906. 30616
umro 25.1.1943.
M arin (Matija) V rh 65810. umro
8.3.1945.
M arine Anton 15.4.1921. 17536
otpušten 30.4.1943.
M arine Matija 1.10.1903. 65810
um ro 8.3.1945.
Marinček Pavel 1.1.1913. 89908
Marinko Vlado 106830. pobegao
30.4.1945.
Marinkov D espot 24.9.1896.
100103 um ro 4.12.1944.
Marinkov Sima 1879. 100102
um ro 24.3.1945.
Marinković Adam 25.10.1892.
27457 um ro 24.12.1943.
Marinković Božidar 12.8.1912.
Džigal 13597 umro 6.1.1943.
Marinković Branko 17.1.1915.
23282
Marinković Budimir 10.10.1897.
27458 um ro 8.8.1944.
Marinković Dobrivoje 23.10.1889.
14124
Marinković Dobrivoje 10.9.1911.
27461
Marinković Dragomir 10.1.1904.
27462
Marinković Dragomir 15.8.1908.
82133 um ro 21.3.1945.
Marinković Dušan 11.9.1913.
38508
Marinković Đ orđe 31.10.1911.
25407 um ro 7.4.1945.
Marinković (Petar) Franc 1924.
Bol 153 12.1.1944.
Marinković (Nikica) Franjo 1920.
bol 30614
Marinković (M arko) Jakov 1923.
30612
Marinković Jefta 10.2.1902. 27459
um ro 16.6.1943.
Marinković Ljubomir 15.4.1907.
100104 um ro 10.12.1944.
Marinković M arko 9.4.1914.
Pakrac
Marinković M arko 20.3.1923.
Bolja 30612
Marinković M ate 1918. 30613
Marinković Miha 13.5.1913. 89906
Marinkoviđ Miladin 1.5.1896.
28998
Marinković Milan 6.10.1912. Sirča
19420
Marinković Mile 29.5.1920.
Sutom ore 82134
Marinković Milo 23.11.1909.
106876 um ro 21.4.1945.
Marinković M laden 1.5.1900.
Medoševac 28998 24.4.1945.
Marinković Nikica 1920. 30614
Marinković Petar 1924. 30597
umro 12.1.1944.
Marinković Radoš 5.3.1911. Novo
Selo 38507 um ro 7.3.1945.
Marinković Stojan 2.4.1894.
Mijalica 27460 um ro 8.11.1943.
Marinković Trivun 3.11.1896.
Vranić 96728 umro 8.3.1945.
Marinković (M ate) Vinko 1918.
Bol 30613
Marinović Mile 29.5.1920.
Sutomore Bar 82134
Marinoviđ Miroslav 5.4.1910.
100092 um ro 9.12.1944.
Marinović Sreten 6.8.1918. Ljubić
19392
Marinović Veselin 13.10.1916.
Bugojno 106835
Marinsek Pavel 1.1.1913. Postojna
89908
Marinz Anton 15.4.1921. otpušten
30.4.1943.
Marjanović Božidar 10.10.1899.
Beograd 56664
Marjanović Mihajlo 28.12.1919.
82135 umro 24.4.1945.
Marjanović Milutin 16.4.1924.
138230 27.4.1945.
Marjanović Ratko 1919. Vidovlje
15321 um ro 21.12.1943.
Marjanović Stanimir 5.5.1910.
Makovišće 29704 umro
8.9.1943.
Marjanović Vitomir 18566
Marjanović Vukosav 7.8.1927.
Kravlje 100105 um ro 9.5.1945.
Markežić Dominko 3.1.1897. Trst
Marki Leopold 300. ubijen
20.4.1942.
M arko Ivan 27.4.1902. Sv. Jurij
um ro 15.1.1943.
Marko Janez 17.4.1902. 11001
umro 13.1.1943.
Markovič Božidar 4.2.1907.
Bresnik 834 24.2.1943.
Marković Borislav 22.4.1910.
Desimirovac 2283 umro
29.2.1943.
Marković Borislav 3.3.1915.
Beograd 29706 um ro 20.5.1945.
Marković Božidar 4.2.1907. 19387
umro 24.2.1943.
Marković Branislav 15.7.1904.
100107 um ro 18.2.1945.
Marković Čcdomir 25.10.1914.
Porodin 82137
431
Marković Čedomir 7.8.1921.
Glibovac 38509
Marković Dobrivoje 10.9.1911.
Bublica 27461
Marković Dragiša 11.5.1924.
Palanka 96613
Marković Drago 23.2.1920. 100108
Marković Dragoljub 13.3.1896.
Takovo 1223 7.4.1943.
Marković Dragomir 11.9.1903.
28999
Marković Dragomir 10.1.1904.
Pridvorica 27462 umro
30.4.1945.
Marković D ragutin 2.10.1910.
Podgorica 96614
Marković D ušan 16.8.1912.
Lebane 48074
Marković D ušan 11.9.1913. Novo
Selo 38508
Marković (Krsto) Đ orđe 1902.
Boljanić 588 21.2.1944.
Marković Franc 26.7.1914. 65815
Marković Gojko 179.1921. 27882
Marković Ilija 18.11.1922. Dublje
82138
Marković Ilija 12.3.1922. 106830
umro 29.1.1945.
Marković Ivan 8.9.1912. 98611
umro 25.1.1945.
Marković Jova 24.1.1910. Azanja
Marković Jovan 25.10.1882. 13588
um ro 7.12.1942.
Marković Jovan 17.5.1897. 27463
Marković Jovan 16.5.1897. Blace
1177 4.4.1944.
Marković Jovan 1910. Beograd
Marković Jovan 1910. Azanja
96615
432
Marković Koja 14.4.1905.
Branežac sr. Pakrac Ilrv. 177517
9.3.1943.
Marković Kosta 1902. 30609
um ro 21.2.1944.
Marković Ljubodrag 8.9.1910.
N ovoSelo 38510 um ro 7.3.1945.
Marković Marisav 1909. 29705
um ro 6.11.1943.
Marković Mihajlo 8.4.1910. Sjenica
29000
Marković Milan 9.9.1899. Beograd
82139
Marković Miliđ 27.7.1895. Riljac
29707 umro 22.11.1943.
Marković Miloje 11.3.1912. Slavica
umro 28.1.1943.
Marković Milorad 10.3.1902.
106834 umro 24.4.1945.
Marković Milorad
1907.ŽMESTO.... = Božurevac
29708 um ro 20.12.1943.
Marković Miodrag 1928. 106833
Marković Momčilo 2.4.1914.
Paraćin 96729
Marković Radom ir 25.3.1895.
G.Dubić 29001 umro
22.12.1943.
Marković Radom ir 15.10.1914.
15323
Marković Radom ir 26.5.1924.
Požarevac 106831 26.4.1945.
Marković Radoš 13.7.1910. Ostra
38511
Marković Radošin 10.10.1914.
Lovac
Marković Slobodan 26.12.1919.
Bijeljina 106580
Marković Spasoje 6.5.1896.
G.Paklenica 31562
 um ro 21.12.1943.
Marković Stanimir 8.8.1909.
Pridvorica 14118
Marković Stanko 29.9.1924. 89907
Marković Tanasije 25.12.1898.
Riljac 47713
Marković Trajko 1907. Žabljane
sr. Leskovac 100109 um ro
27.1.1945.
Marković Visarion 1.4.1910. 14071
Marković Vlada 5.4.1920. 22884
Marković Vladimir 7.4.1915.
Kravlje 100100 um ro 2.10.1944.
Marković Vojislav 10.4.1912
(12.4.1910). 14205 um ro
30.12.1942.
Marković Vojislav 5.1.1918.
Leskovac 96616
Marković Vojko 17.10.1921. 22882
Marković Žarko 16.12.1909.
Grabovica 82140
Marković Živadin 5.6.1924.
Selevac 106832
Marković Živojin 12.3.1911.
Kragujevac 14214 um ro
19.7.1943.
Marletić Nikola 27.3.1908.
Zrm anja
Marnik Franc 3.3.1920. 17551
otpušten 30.4.1943.
Maronica M ater 12.3.1906. um ro
25.11.1942.
Marović Boško 22.7.1922. 100099
um ro 25.1.1945.
Marozen A nte 8.2.1907. 31578
Marsić (O brad) Branko 1917.
Rasavci 30528
Maršetić Franc 4.4.1926. '5812
Maršetić Viktor 17.11.1908. um ro
5.2.1945.
Martcuilo Stanc 1.11.1912.
Ljubljana 5548 4.3.1945.
M artedić Ante 16.9.1925. 31563
umro 16.3.1944.
Martedić Anton 16.3.1925. Zadar
924 16.3.1944.
Martić Bogosav 1909. Lipe
100112
Martić (Jovan) Janko 14.10.1901.
Bjelovac 24663 um ro 9.2.1944.
Martić Jerko 18.11.1921. 48525
um ro 3.8.1944.
Martić Jerko 1921. 30591 um ro
25.6.1943.
M artić Jovan 15.9.1901. 24663
um ro 9.2.1944.
M artić Milan Stanoje 25.1.1927.
24664
Martić Milan 25.12.1924. 33425
umro 7.10.1944.
Martić Nikola 273.1908. 100100
M artić Paul 15.1.1190. Bjelovac
31564 um ro 25.9.1943.
Martićević Srećko 15.10.1921.
Gorobilje 38515
M artinak Jovan 1.9.1912. 44559
um ro 22.7.1944.
Martinčić Franc 7.10.1919.
Senozenče
Martinčić (Jožefa) Ronald 2.5.1905.
Cerovo 126785 um ro 24.4.1945.
M artiniak Jovan 1.9.1912.
Padinska Skela 44559
Martinković Đ orđe 31.10.1911.
25407 um ro 7.4.1945.
Martinović Borislav 28.8.1923.
Jakovo 29710
Martinović Franc 4.4.1926. 65812
Martinović Ivan 16.6.1911. Bogatić
137677
4 33
Martinović Krsta 24.3.1912. 24535
umro 10.5.1944.
Martinović Milorad 16.6.1906.
106839 um ro 1.4.1945.
Martinović Rajko 17.9.1921.
Jasenovac
Martišek Karl 21.10.1903.
Marušić Anton 18.4.1928. Žago u
Sloveniji 81629
Marušić Milan 26.1.1924. Solin
31565 umro 12.11.1943.
Marušić Stjepan 11.3.1920.
M ušalezPoreč 80155 umro
28.2.1945.
Mugaški Sava 24.1.1900. 64410
Marutović R ađo 1911. 23294
um ro 20.3.1194.
Masek Ivan 6.12.1922. 99772
um ro 24.2.1945.
Masetič Viktor 17.11.1908. 65811
umro 5.2.1945. *
Masir Johan 6 12.1922. um ro
24.2.1945.
Maskuc Angil 18.9.1918.
Prapolruo 2893 12.2.1945.
Maslarević Vidosav 22.12.1912.
133589
Masle Andrej 29.7.1904. 113807
um ro 11.4.1945.
Maslic AJojz 22.9.1895. 12670
12.4.1945.
Maslić Alojz 22.9.1895. 89915
umro 12.4.1945.
Maslić Jovo 1909. Podnovlje
38513 um ro 10.11.1943.
Maslo (Jakoba) Alojz 2.10.1910.
Čelje 79386 um ro 14.12.194''.
Mastafuć Jure 1915. 30596 um ro
26.4.1945.
434
M asten Mirko /8.8.1898. Gorica
r.br. 28.
Mastinšek Karl 21.10.1903.
M aribor 17537
Mašck Jovan 6.2.1922. 99772
umro 24.2.1945.
Mašić (Gavrilović) Stavra 26.9.1897.
22839
Mašić Vojin 23.9.1914. Orahovo
31566 15.7.1945.
M asžumac Ivo 9.3.1916. 31579
Matanćek Max 5.10.1921. Maria
Vas 11000
M atausek Maks 5.10.1921. 11000
umro 13.1.1943.
M atek Jedce 10.2.1907. ,17547
M atek Jožc 10.2.1907. Bresnikili
Eichtal 17548
M aterić Trivun 1923. 30617
Matičcvić Srcćko 15.10.1921.
Goroblje 38512
Matić Aleksandar 15.7.1912.
38512 um ro 12.9.1944.
Matić Borivoje 11.1.1923. 23287
Matić Branko 16.3.1898. Donji
Petrovci 23286 um ro 24.8.1944.
Matić D ane 1899. Knin 106844
umro 3.2.1945.
Matić Dragić 8.1907. Dubic
29711 um ro 15.10.1943.
Matić Dragiša 2.2.1908. Riljac
29002
Matić Dragomir 27.12.1925.
Tolevac 100114 umro 16.3.1945.
Matić D orde 12.11.1900. Lipe
106841 um ro 14.3.1945.
Matić Ilija 6.6.1925. Pančevo
Matić Jovan 10.3.1903. 64405
um ro 8.6.1944.
Matić Miladin 25.5.1902. G.Dubica
29712 umro 12.12.1943.
Matić Miroljub 23.2.1923. 100155
um ro 17.5.1945.
Matić Nedeljko 10.6.1907. Palom
Srebrnica 31567
Matić Nikola 15.1.1920. Valjevo
51393 7.4.1944.
Matić Pantelija 6.6.1903.
Miloševac Smederevo 3593
Matić Ranisav 19.4.1890. Beograd
23125
Matić Ranislav 15.5.1889. Takovo
43125 i 14208
Matić Sava 1911. R akare 3144
Matić Slavko 6.8.1912. K rtinska-
Obrenovac 106842
Matić Slobodan 3.5.1919.
D.Petrovci 23288 umro
15.9.1943.
Matić Stevan 8.8.1919. 100116
Matić Svetomir 24.5.1900-1906.
100088 um ro 6.12.1944.
Matić Svetozar 26.9.1898. Kukljin
25410
Matić Ćićko 3.5.1919. D. Petrovci
2130 14.9.1943.
Matić Vukadin 2.6.1988. 22885
Matić Živko 16.3.1911. Cvetanovac
82141
Matijašević Dragutin 30.6.1895.
Gradec 35699
Matijašević Đ ura 20.4.1921. D.
Velešnja 47715 um ro 29.8.1944.
Matijašević Jovan 19.2.1903. 34354
umro 3.11.1943.
Matijašević Jovo 19.2.1903. D.
Valesinta 2507 2.11.1943.
Matijašević (Branko) Pavle
27.4.1913. 24665
umro 18.7.1944.
Matijašević (Jovo) Sima 19.2.1903.
Velešnja 24667 umro 3.11.1943.
Matijašević (Đ ura) Teodor
20.4.1904. 24666
Matijašević Živadin 3.4.1899.
Aranđelovac 106845
Matijašić Dragutin 30.6.1895.
Gradec 35699
Matijašić Franc 29.2.1918. 17548
otpušten 30.4.1943.
Matišek Alois 12.5.1922. 13125
Matjašić Drago 30.6.1895.
Beograd
Matko Josip 137523. umro
10.1.1945.
Matokanac (Ivana) Ivan 1926.
Pula 80157 um ro 4.4.1945.
Matović R.Ivan 15.6.1895. Kačar
sr. Užica
M atrac Janko(R anko) 13.3.1882.
99773 um ro 12.3.1945.
Maurel Alojz 24.9.1926. 14337
21.4.1945.
M auri (Štefana) Nikolaj 25.11.1903.
Bač 126788 umro 27.4.1945.
Mauric Vladislav ubijen 20.4.1942.
Mauriđ Stefan 21.12.1879. Trst
M auser Jozef 19.1.1910. 16999
Mavec (Antona) Anton 1919.
Lokve, Sežana 79389 umro
27.1.1945.
Mavri Jožef 12.3.1889. Gorje
89935
Mavri (Janeza) Štefan 21.2.1879.
Bač 126789
Mavroviđ (Ivana) Jože 6.3.1914.
Osilnici 79387 um ro 6.12.1944.
Mazgec Anton 5.10.1921. 69179
132.1945.
435
Mazgec Josef 25.10.1910. 80
Mažić Vlada 10.12.1896.
Dragutinovo 100177 umro
1.11.1944.
Meandžija Lazo 15.6.1900. Bačuga
Medenica Ćetko 25.3.1893. 106847
um ro 23.3.1945.
Medenica Dušan 20.5.1912. Nikšić
34356
Medevešek Viktor 18.6.1921.
96823
Medin Anton 7.8.1909. Jesenice
69178
Medin Devro 2.1892. Kučanj
39974
Medrešek Viktor 18.6.1921. 96823
Medved (M arkota) Barbara
3.12.1891. Ravne
Medved (Jurija) Ferdinand
29.5.1882. Ravne
Medved Florijan 12.3.1925.
109772 um ro 27.1.1945.
Medved (Ferdinanda) Franc
25.1.1924. Ravne
Medved Franc 15.11.1936. Dolgo
brdo um ro 2.11.1941.
Medved Gabrijel 10.3.1897.
Gaporeto 2293
Medved Josef 24.3.1908. um ro
21.7.1942.
Medvešek Viktor 18.6.1921. 96823
Meda Anton 27.8.1909. Jesenice
Meglica Josip 25.2.1908. 69174
um ro 25.6.1944.
Meglič Albin 10.2.1911. Retine
17549
Meglič Anton 16.1.1913. Retine
135342
Meglič Ciril 10.2.1915. Jesenice
49847 um ro 21.4.1944.
436
Meglič Jože 3.6.1900. Jesenice
30142
Meglić A nton 16.1.1911. Lom
Meh Ivan 21.10.1907. Braunhaber
12619 otpušten 12.10.1943.
Mehandžić Branislav 3.4.1894.
Rasna 25411 umro 16.11.1943.
Mehandžić Jovan 15.6.1899.
Užička Požega 29714
Mehandžić Miladin 13.6.1918.
Rasna 29713
Mehanović (M uharem ) Hasan
13.1.1903. Vrnograc 24668
um ro 10.4.1943.
M ehmed M urat 3.7.1919. 29004
otpušten 13.1.1944.
M ejak Janez 9.4.1914. Tribeljno
79388 um ro 16.2.1945.
Mejašek Petar 29.6.1923.
Mejić Imso 3.2.1902. Loznica
48092 24546 otpušten 24.3.1944.
Mejker Anton 7.9.1901. 17553
otpušten 30.4.1943.
Mejkler Jozef 28.2.1896. 12496
Mejvemić Smail 1907. 232900
otpušten 26.3.1944.
Mekerle Anton 29.8.1906. 65809
um ro 9.12.1944.
Mele Milan 4.9.1915. 128689
17.3.1945.
Melen Alojz 11.10.1924. 138741
um ro 27.4.1945.
Melentić Mihajlo 1898. 30588
um ro 26.7.1943.
Meleš Ivan 2.2.1905. 31550
Meliehna Wilhelm 28.4.1917.
um ro 29.4.1943.
Meliher Ida Gorica
Melinc Alojz 25.2.1904. 89935
um ro 17.3.1945.
M enart Anton 29.1.1912. 17550
Mencinger Anton 1.10.1913. 23521
um ro 13.12.1943.
M endebaba Om er 12.10.1914.
Sirig 96619
Menic Alojz 10.1.1907. 65814
Mernik Franz 3.3.1920. 17551
otpušten 30.4.1943.
Mertelj (France) A nton 15.12.1916.
Dovje 10124 um ro 31.8.1942.
Mervič Anton 9.5.1888. Gorica
Mervič Anton 8.5.1908. Ozeljan
Mervič (Juste) Franc 2.7.1899.
Ozeljan 98667 um ro 24.2.1945.
Mesajednir Franc 15.11.1890.
79390
Mesec Ivan 30.4.1906. 135343
17.3.1945.
Mcsesnel (Gasote) Miloš 16.4.1925.
Krško 2771 otpušten 23.11.1943.
Mesić Derviš 1905. Studenica
39977
Mesić Derviš 1928. Studenica
39976 otpušten 24.2.1944.
Mesić Festa 15.4.1921. 1228
8.4.1943.
Mesić Verislav 1925. Kravlje
100200
Mesinger Aleksandar 15.9.1898.
106581 um ro 8.3.1945.
Mesner Paul 15.2.1917.
Schwarzenbach 30810 um ro
4.10.1943.
Mesojednik Franc 15.11.1911.
Maribor 79390
Mestić Avdija 1888. Studenica
39975 otpušten 24.2.1944.
Mestinsek Franc 7.3.1909.
Gomilko 2526 2.2.1945.
Mestinšek Ivan 7.3.1909. 98672
umro 2.2.1945.
M esuar August 15.8.1927. 91300
um ro 26.4.1945.
Mešič Božidar 18.5.1912. 137682
Meszuniac Ivo 9.3.1916. 31579
Metlikovec Franc 1858. Gorica
26.4.1945.
Metliković Anton 21.9.1889.
Volcigrad 89942 26.4.1945.
M euart Anton 29.1.1912. 17550
Mezgec (Jožef) 25.10.1910. 69080.
Mezgec (Antona) Anton 5.10.1921.
Mrše 69179 umro 13.2.1945.
M eznar Avgust 15.8.1927. 91308
umro 26.4.1945.
Mezner (Martina) Pavel 20.1.1917.
Javorje Črna 30819 um ro
4.10.1943.
Mežek (Franca) Mirko 5.10.1912.
Žirovnica umro 20.4.1942.
Miat Todor 14.9.1919. 89947
Michelin Marko 3.5.1923. Videa
56673
Micić Cvetko 10.10.1924. Čelopek
24544
Micić Dušan 24.1.1888. 24548
um ro 3.1.1944.
Micić Jovan 19.7.1910. Oslepek
24543
Micić Milutin 3.5.1920. Četereže
82142
Micić Spasoje 1908. Osojnica
31569 umro 21.12.1943.
Micić Svetko 19.12.1920. 24545
Miciđ Velimir 8.11.1895. 64406
Micijević Danilo 16.9.1916. Nova
Varoš 106848 um ro 12.3.1945.
Micnik Anton 13.6.1905. Velika
77084
Micović P.Milovan 2.6.1920. 38516
437
Mičevec Mirko 30.10.1921.
Laibach 3885
Mičić Dušan 24.1.1888. Borina 23
3.1.1944.
Mičić Jovan 19.7.1910. Čelopek
24543
Mičić Vojislav 31.7.1911. 69730
Mičijević Danilo 26.9.1916. Nova
Varoš 106848 um ro 11.3.1945.
Mićević Milorad 2.6.1920. 38516
Mićević Mirko 16.7.1913. Bijokovo
1450
Midić Vojislav 31.7.1911. Santovo
96730
Midragović Novak 28.6.1909.
Bresnice 17.3.1944.
Midru Đ ura 15.4.1908. 22907
Mielčić Radovan 6.9.1926. 27464
Miglić Franc 3.3.1921. Metnaj
61320
Migrić Dušan 15.3.1903. Vel.
Šiljigevac 2830 6.12.1943.
Migut Aleksa 7.3.1917. Slobodnica
23292
Mihailović Božidar 20.3.1905.
Pridvorica 27466
Mihailović Dragić 6.9.1923. V.
Buljane 38517
Mihailović Milisav 18.3.1898. D.
Kovilj 15324
Mihailović Miodrag 5.2.1893.
Valjevo 15.6.1943.
Mihailović Predrag 23.11.1920.
Beograd 96621
Mihajlović Aleksandar 4.12.1924.
100121 um ro 23.1.1945.
Mihajlović Blagoje 13.3.1891.
96620
Mihajlović Borislav 1908. 100125
umro 13.12.1944.
438
Mihajlović Božidar 21.9.1896.
Jovanovac umro 2.12.1942.
Mihajlović Budimir 14.10.1888.
AJeksinac 22887 um ro
13.3.1944.
Mihajlović Budimir 10.1900.
Pridvorica 27465 49846 umro
24.1.1944.
Mihajlović Čedomir 7.5.1908.
106582 um ro 30.11.1944.
Mihajlović Dušan 10.10.1918.
19413 um ro 2.4.1943.
Mihajlović Gligor 18.1.1923. Bileće
100127
Mihajlović Jovan 9.9.1893. Prizren
25414 um ro 7.1.1944.
Mihajlović Ljubomir 18.5.1910.
Prilepac 27467
Mihajlović Mihajlo 9.12.1921.
106851
Mihajlović Milisav 18.3.1898.
15324
Mihajlović Miloš 19.11.1900.
29007 um ro 7.2.1943.
Mihajlović MiloS 6.12.1919. 14109
Mihajlović Milutin 1.3.1906.
106849 um ro 20.1.1945.
Mihajlović Miodrag 5.2.1893.
Valjevo 25412 um ro 176.1943.
Mihajlović Miodrag 23.11.1922.
Kosovska Mitrovica 100122
um ro 31.3.1945.
Mihajlović Mirko 26.2.1905.
Beograd 49845 22888 umro
31.1.1944.
Mihajlović Predrag 23.11.1912.
96621
Mihajlović Radojica 10.3.1893.
82144
Mihajloviđ Radojko 20.1.1924.
Štavica 100126 umro
30.12.1944.
Mihajlović Sava 15.5.1893.
Smederevo 29005 um ro
9.3.1944.
Mihajlović Stefan 12.11.1905.
Korman Kragujevački 22889
um ro 2.9.1944.
Mihajlović Stojadin 1908. Rašanac
22890
Mihajlović Svetozar 17.3.1923.
106850 i 124107
Mihajtović Tasko 14.7.1887.
Zeleni grad 15836
Mihajlović Vasilije 15.10.1893.
Brakovac 31570 umro
14.1.1944.
Mihajlović Vasilije 20.3.1924.
49979
Mihajloviđ Vlastimir 18.12.1921.
D obrnje um ro 10.11.1943.
Mihajlović Vojislav 12.9.1926.
Dučići 106852 i 851
Mihajlović Živojin 9.8.1910.
100123 um ro 26.1.1945.
Mihajlović Života 22.7.1915. Mali
Borak 96622
Mihalič Angelo 16.6.1920. 69181
um ro 17.3.1945.
Mihalič Franc 30.9.1899. Draga
96824
Mihalin M arko 3.5.1923. 56 - 673
Mihaljević Dušan 10.10.1918.
Macula 19413 umro 2.4.1943.
Mihaljević Mirko 3.11.1907.
Mladenovac 15325 um ro
30.7.1945.
Mihanović 4.7.1920. 31571
Mihdazić Ilja 3.9.1910. Sevnice
Mihelič Blaž 2.4.1906. 109774
umro 7.12.1944.
Mihelič Jakob 11.7.1899. Prag
40651 um ro 4.4.1944.
Mihelič (Antona) Stanislav
30.4.1923. PlužnaBovec 69182
Mihelič Tomislav 22.2.1907. 89954
Mihelin (M arka) M arko 20.4.1922.
Ardro Krško 56673
Mihovec Mirko 30.10.1921.
Ljubljana 48085
Mihovilović Nikola 28.6.1913.
Komiža 39978
Mijajlović Božidar 20.3.1905.
Pridvorica 27466
Mijajlović Gavra 1888. Krtova
30610 um ro 16.11.1943.
Mijajlović Mladomir 14.8.1919.
Amsilla 3046 i 38518 umro
19.12.1943.
Mijajlović Radojca 10.3.1899.
Suvodanje 82144
Mijajlović Radojica 10.3.1897.
Suvodol
Mijajlović Radojko 20.1.1924.
100126 um ro 30.12.1944.
Mijajlović Radovan 2.2.1908.
27468 um ro 7.1.1944.
Mijalković Časlav 15.1.1912. Bela
Palanka 82145
Mijalović Dušan 30.9.1904.
Aranđelovac 16229 29.4.1948.
Mijalović Gavra 1888. 30610
umro 16.11.1943.
Mijandrija Lazo 15.5.1900. 24669
umro 14.8.1943.
Mijat Todor 4.9.1919. 89947
Mijatović Blago 1908. 100141
umro 4.11.1944.
439
Mijatović Dušan 30.9.1904. 13767«
29.4.1945.
Mijatović Dušan 26.5.1909. Novo
Selo 82146 umro 14.3.1945.
Mijatović Dušan 2.9.1923.
Vinkovci 38754 124109 umro
2.12.1944.
Mijatović Đ orđe 16.9.1916. Čačak
22886
Mijatović Ilija 8.5.1913. 31580
umro 26.4.1945.
Mijatović Laza 20.12.1912. Šabac
935 12.3.1943.
Mijatović Milan 16.8.1902. Sombor
14172 um ro 4.3.1943.
Mijatović (Radivoje) Miloć 1918.
Kućanci 30584
Mijatović MiloS 7.7.1923. Čačak
1827 13.7.1943.
Mijatović MiloS 7.7.1923. Čačak
19390 um ro 13.7.1943.
Miiatović Nikola 1.4.1930. Beograd
100128
Mijatović Sava 20.12.1912. Šabac
13590 umro 12.3.1943.
Mijatović Vitomir 17.1.1926. Lipe
Smederevo 100129 umro
16.1.1945.
Mije Franc 24.3.1923. 61324
14.3.1945.
Mijić Blagoje 4.2.1924.
Skenderovac 47238 30585 umro
25.6.1943.
Mijodragović Svetolik 17.6.1892.
23302
Mijucić Ratom ir 1.5.1918.
Mustapice 14112
Mijus Đoka 27.8.1925. Osanja
31480 umro 20.3.1944.
440
MijuSković Borivoj 8.9.1913.
117081
Mijušković Slobodan 12.6.1912.
Boljevci 110082
Mikaluc Bojan 10970. Mikanović
Mikanović Milivoj 5.7.1920.
Prijedor 31571
Mikec Stanko 22.9.1923.
Ljubljana Bistrica Mokron
Mikel Johann 17.7.1925. Dollan
98687
Mikel Matevž 21.9.1897. Dovje
9914 umro 24.8.1942.
Miketić (Mike) Ivan 1918.
Gorenci Črnomelj
Mikić Anton 10.6.1902. Velika
Barna Bjelovar 122064 umro
9.2.1945.
Mikić Čeda 2.3.1925. Slišane
1240
Mikić Milisav 1.8.1911. 100167
Mikić Milutin 1.4.1912. Slišane
Pustorečki 25798
Mikić Petar 6.7.1903. Velešnaja
24670
Mikić Radivoje 5.9.1904.
Gragobac 82147
Mikić Ranko 22.5.1924. Vlaknica
31572
Mikić Vlada 19.10.1923. Slišanc
25799
Mikiđ Živojin 5.2.1912. Požarevac
100130
Miklavc Bojan 2.1.1921. 10970
Miklavec Alojz 22.9.1927. Poverio
113809
Miklavić Erna Gorica
Mikliđ Marija Ljubljana
Mikoličić Vekoslav 26.11.1913.
69183
Miković Dragutin 1.11.1919.
23299 umro 11.3.1943.
Miković Ljubomir 14.9.1914.
Vraneša 38519
Mikurović Dragoslav 1925. 25811
Milac Branislav 26.1.1903. 100177
umro 17.11.1944.
Miladinović Aleksa 7.4.1893.
29715 um ro 29.6.1944.
Miladinović Aleksandar 10.4.1894.
27469 um ro 5.9.1944.
Miladinović Radoš 29.3.1902.
Valjevo 29716 um ro 22.2.1944.
Miladinović Živan 25.5.1921.
Tomislavac 25415
Milahnaja M arkuš 26.6.1914.
23409
Milajković Milan 25.11.1902.
Jagodina 38527
Milaković (Аса) Avram 1899.
30586 um ro 25.8.1943.
Milaković (Tešana) Dragić 1891.
Pušina Našice 22816 um ro
1.11.1943.
Milaković Dragić 1885. 22891
Milaković Nikola 28.7.1911.
Bjelovar 96623
Milan Stevan 1890. NoviKarlovci
29.12.1943.
Milanić Miodrag 22.10.1923. 38610
20.7.1944.
Milankov Momir 30.7.1912.
Beoda, Novo Bečejski 100181
umro 5.2.1945.
Milanković Milanko 24.6.1891.
106856 umro 10.4.1945.
Milanković Momir 3.7.1912. umro
5.2.1945.
Milanković Stanislav 19.12.1927.
Ripanj 96624
Milanović Aleksandar 1904. 29717
umro 5.1.1944.
Milanović Božidar 28.2.1888.
Trstenik 82149
Milanović Božidar 28.4.1888.
Božurevac 82148
Milanović Dobrosav 1.1921.
100132 um ro 21.1.1945.
Milanović Drago 14.10.1904.
24676
Milanović Dragoljub 25.3.1903.
Lipe 106859 um ro 3. - 5.4.1945.
Milanović Dušan 27.2.1924. 38531
um ro 21.6.1944.
Milanović Gaja 1919. 82150
Milanović Gaja 1919. S. Sladana
82149
Milanović Gvozden 7.9.1920.
Jovac 82151
Milanović Gvozden 17.9.1920.
82152
Milanoviđ Gvozden 7.8.1921. Jovac
82150
Milanović Jovan 20.6.1914. Bublica
25794
Milanović Ljubomir 1912. Lipe
106858
Milanović Ljubomir 27.1.1920.
Lipe 106857 umro 12.3.1945.
Milanović (Pantelija) Mariđ
30.5.1897. Stragari 29718
um ro 14.9.1944.
Milanović Milenko 29.8.1914.
29008
Milanović Milorad 15.4.1925.
100133 um ro 1.2.1945.
Milanović Nikola 14.1.1898. 82152
um ro 26.4.1945.
Milanović Nikola 3.3.1910. 14122
umro 11.8.1944.
441
Milanović Pantelija 1897. 29718
um ro 14.9.1944.
Milanović Petar 25.11.1911.
Beograd 22893 um ro 4.2.1944.
Milanović Ranko 10.1.1882. Lipe
106855 um ro 16.12.1944.
Milanoviđ Srboljub 18.6.1925.
Lukavac 106854 otpušten
5.7.1944.
Milanović Svetozar 17.12.1912.
29009
Milanović Vukašin 25.4.1921.
24677
Milasnik Anton 13.10.1920. 69184
8.1.1945.
Milašinović Adam 2.10.1879.
22894
Milašinović Dušan 1.1.1907. 38520
um ro 26.6.1944.
Milašinoviđ Maksim 2.2.1886.
22892 um ro 10.2.1944.
Milavec (Franca) Franc 11.9.1908.
Mala Bukvica Koper
Milavec Franc 27.8.1889. 122228
umro 9.3.1945.
Milcić Milan 15.10.1910. Slišane
Jablanički 25801
Milčev Nikola 27.6.1921.
Milčić Dragutin 22.11.1906. Slišane
44558
Milčić Mihajlo 18.9.1904. Obražda
25800 um ro 21.2.1194.
Milčić Milun 15.10.1910. 25801
Milčić Milutin 15.3.1910. Slišana
Milčiđ Miodrag 10.1.1924. Slišane
25802
Milčić Petar 28.6.1923. 38521
um ro 27.10.1944.
Milčiđ Radisav 6.1.1925. 25804
Milčić Radovan 6.9.1926. 27464
442
Milčić Randel 7.3.1917. Slišane
25803
Milčiđ Sava 10.2.1910. Obražda
25805 um ro 18.9.1944.
Milčiđ Stamen 1925. 25806 umro
24.2.1944.
Milehneja Markus 26.6.1914.
Jezerane 23409
Milek Franc 8.2.1907. 61322
um ro 5.12.1944.
Milekić Dušan 1895. Riljac 49815
um ro 27.3.1945.
Milekser Rudolf 15.4.1894. 22897
Milenković 22.10.1922. Bukovnik
106866 23.4.1945.
Milenković 7.1.26. 35438
Milenković Aleksandar 6.7.1898.
27471
Milenković Blagoje 12.3.1910.
Obražda 25809
Milenković Boško 7.1.1926.
Vrnjačka Banja
Milenković Božin 7.1.1926.
Rudinci 33438
Milenković Čedomir 3.1908(1889).
Brezovica 25416 umro
11.12.1943.
Milcnković Dragić 27.6.1912.
Brezovica 25418 umro
30.6.1944.
Milenković Dragislav 1925. 33439
Milenković Dragoje 12.3.1910.
O bralda
Milenković Dragomir 1909. O rane
2216 28.9.1943.
Milenkoviđ Dragomir 1924.
Obražda 25810 umro 12.2.1944.
Milenković Dragoslav 1.5.1925.
Obražda
Milenković Dragoslav 1.4.1926.
Obražda 33439
Milenković Dušan 14.1.1911.
Požarevac 96626
Milenković Đ orde 7.3.1925.
Beograd 5204 26.2.1945.
Milenković Jaroslav 10.10.1911.
19402 um ro 31.1.1194.
Milenković (Vladan) Jovan
3.5.1920. Jelašnica 38522
Milenković Jovan 20.6.1914.
Bublica 25794
Milenković Krsta 10.9.1904.
Krepoljin 14070 umro
17.1.1943.
Milenković Milivoje 16.1.1929.
Obražda 27472
Milenković Miloje 22.3.1922.
27473 umro 2.11.1944.
Milenković Miloš 22.2.1922. Novo
Selo 38523 um ro 3.7.1944.
Milenković Radojko 22Л0.1922.
Bukovik 106866 umro
13.4.1945.
Milenković Radom ir 14.10.1908.
14149
Milenković Radom ir 1908.
Zaklopara Kraljevo 14139
Milenković Savatije 1909. Vlajina
27474 um ro 29.9.1943.
Milenković Stevan 1.3.1921.
Smederevo 106860 um ro
7.3.1945.
Milenković Stojan Crkovnica
Milenković Svetozar 17.12.1912.
Šišava 29009
Milenković Velislav 1912. 25419
umro 14.2.1944.
Milenković Vojislav 21.3.1910.
106861
Milenković Živojin 25.4.1902.
27475 um ro 6.3.1944.
Milenković Živojin 20.3.1912.
Čačak 96627
Milenković (R.) Života 15.5.1907.
Grocka 100134
Milenović Dragomir 7.1909. Ivanje
25807 umro 28.9.1943.
Milenović Svetozar 25.1.1914.
25808 um ro 26.2.1944.
Milenović Života 15.15.1907.
Grocka 100134
Milentijević Stojan 14.2.1915.
22895 umro 15.3.1943.
Miler (Im re) 2.4.1909. Senta
Miler Julius 29.4.1897. 29740
Miler Nikolaj 22.5.1924. 38539
M iletić(S.) Branko 10.4.1890. Deli
14208
Miletić Dušan 1895. 29720
Miletić Đ orđe 20.7.1903. Čačak
Miletić Ilija 1904. K am eniM ost
30592 28.4.1945.
Miletić Ljubisav 28.9.1919. Parcani
48538 um ro 13.3.1944.
Miletić Mileta 10.6.1923. Cerovo
Kruševac 15421
Miletić Milija 1892. Šarbanovac
29722 um ro 27.7.1943.
Miletić Milija 5.1.1914. 98692
um ro 29.1.1945.
Miletić Milisav 1916. Pjesak
25420 um ro 7.2.1945.
Miletić Miroslav 6.9.1920. Mali
Izvor Timočki 106862 - 852
um ro 22.4.1945.
Miletić Nikola 28.10.1900.
Šarbanovac 29723
443
 umro 17.7.1943.
Miletić Nikola 12.12.1919.
Knežitza 85002
Miletić Radomir 15.10.1905. 8790
Miletić Stojan 31.1.1910. 122065
Miletić Živojin 10.3.1893. 25422
umro 25.5.1944.
Mileusnić Gojko 2.7.1921. Bihać
38524
Mileusnić Nikola 25.7.1900.
Dragičevac 19416 umro
19.12.1943.
Mili Franc 12.11.1882. 17552
otpušten 13.4.1943.
Miliatović Milan 1928. 100143
Milicker (Miliker) Rudolf 15.4.1894.
22897
Miličević Ljubomir 5.6.1916.
Metković 100139
Miličević (Jove) Milan 1901.
Gornja Pištava Našice 65003
Miličević Nikola 27.6.1921. 106865
umro 28.4.1945.
Miličević Radislav 28.10.1907.
Subotica
Miličević Radosav 10.9.1895.
49850
Miličević Svetislav 20.3.1904.
38525 um ro 4.9.1944.
Miličić Midorag 10.1.1924. 25802
Miličić Petar 28.6.1923. 38521
umro 27.10.1944.
Miličić Radiša 6.1.1926. Obražda
25804
Miličkir Rudolf 15.4.1894. 22897
Milić Bora 7.12.1923. Kusiće
Ramski 29010
Miliđ Borislav 5.12.1923. Gazije
137680 umro 21.4.1945.
444
Milić Borivoje 22.3.1921. Dražanj
106867 29.3.1945.
Milić Dragiša 8.9.1912. 100135
umro 29.1.1945.
Milić Dragoljub 12.5.1926. 82154
Milić Dragoljub 12.5.1926.
Grabovica 82153
Milić Dragomir 2.4.1902.
Božurevac umro 23.8.1943.
Milić Dragutin 7.5.1908. 19363
Milić Dragutin 11.2.1923. Kupci
Jastrebac
Milić Konstantin 21.5.1925.
Božurevac 48561 i 29725 umro
15.3.1945.
Milić Milenko 9.5.1903. 100136
Milić Milisav 6.9.1920. 106863
Milić Milorad 15.10.1912.
Kupinovac 22896 33860 umro
24.10.1944.
Milić Milosav 2.3.1903. Babe
106863
Milić Miloš 4.12.1912. 82155
Milić Miodrag 13.8.1920. 96628
Miliđ Stevan 6.12.1886. 27476
umro 16.4.1944.
Milić Vlastimir 22.5.1911. Grašnica
24538
Milić Vlastimir 10.4.1920. 29011
um ro 12.11.1944.
Milić Živojin 22.2.1925. Caribrod
100137 umro 9.11.1944.
Milić Života 10.5.1921. 19012
Milićev Nikola 27.6.1921. 106865
Milićević Božin 1928. 100138
um ro 23.1.1945.
Milićević Dobrosav 25.10.1898.
96629 umro 8.4.1945.
Milićević Ljubša 1.12.1918.
Božurevac 48540
Milićević MiloS 4.10.1903.
Milićević MiloS 7.9.1907.
Božurevac 48546
Milićević Milovan 1903. 25423
umro 20.10.1943.
Milićević Miodrag 18.9.1923.
24547
Milićević Svetozar 25.5.1892.
100140 um ro 24.11.1944.
Milićević Zdravko 10.12.1905.
100141 um ro 27.1.1945.
Milijatović Blago 1908. 100142
umro 4.11.1944.
Milijatović Mila 1928. 100143
Milik Mako 12.10.1904. 11782
10.4.1945.
Milikić Đ orđe 20.8.1903. Čačak
43136
Milin Nenad 27.10.1898. 64481
Milin Pake 12.10.1904. 91427
10.4.1945.
Milinković Borisav 2.4.1944. 31573
Milinković (Dušan) BoSko
12.12.1926. VukoSevac 23297
Milinković BoSko 1.9.1898.
VukoSevac 23296 um ro
8.11.1943.
Milinković Božin 7.1.1926. 24679
Milinković Mile 20.7.1906. 24673
Milinković Milivoje 16.1.1925.
Obražda
Milinković Miodrag 25.2.1920.
Milinković Paja 9.1.1902. 24672
umro 18.10.1943.
Milinković Petar 1913. 19385
Milinković Tanasije 1903. 23293
umro 18.7.1944.
Milinković Živko 6.8.1921. 15326
umro 25.7.1944.
Milinović (P.) Vojislav 5.1.1907.
B abinaR eka 24671 umro
16.4.1943.
Milisavljević D ragan 1.10.1926.
99774
Milišić Đ orđe 20.12.1914. Kolarić
106.1880.
Milivojević (Mikić) Vojislav
2.9.1917. 663
Milkiđ Đ orde 6.5.1918. 82165
Milkov Ljubomir 14.7.1921.
100144
Milković(A.) Лса 13.7.1899.
Skenderovci 30586 umro
25.8.1943.
Milković (Аса) Avram 1899.
Skenderovci 2026 25.8.1943.
Milković Blagoje 1905. Zdevo
27477 um ro 20.12.1943.
Milković Dragutin 1.1.1919. 5985
11.3.1945.
Milković Mirko 5.5.1899. Sokanlije
um ro 21.4.1943.
Milković Svetislav 10.8.1920.
Leskovac 27272
Milleker R udolf 15.4.1894. Wien
22897
Milo Antonija Trst
Milojević Branislav 11.9.1914.
27478
Milojević Dragiša 15.9.1924. um ro
27.4.1945.
Milojević Golub 12.4.1924.
Drugovac 100146 20.8.1945.
Milojević Momir 11.10.1925.
82155
Milojević Petko 14.10.1911. 24541
um ro 8.2.1945.
Milojeviđ Radom ir 14.2.1927.
100147 um ro 8.3.1945.
Milojević Rajko 21.12.1914. Rača
46086 14099
Milojević Slobodan 4.9.1926.
100148 um ro 3.2.1945.
Milojević Vojislav 2.9.1917.
Moravac 48531
Milojković Milan 25.11.1902.
Jagodina 38527 8.6.1945.
Milojković Milorad Paješ 1068
Milojković Miljan 25.11.1902.
38527
Milolić Nikola 12.12.1919. 65002
Miloradović Božidar 25.5.1909.
100149
Miloradović Dragoljub 22.2.1903.
14198
Miloradović Milija 15.2.1898.
14166
Miloradović Živoje 22.12.1914.
M edreda 29729
Milosavljević Aleksandar
14.10.1922. 82156
Milosavljević Blagoje 23.4.1901.
100151
Milosavljević Blagoje 29.4.1909.
Cerje 100150
Milosavljević Božidar 7.1.1910.
G. Kornjuša 82157 umro
18.3.1945.
Milosavljević Božin 12.1.1924.
Slišane 25812
Milosavljević Dobrivoje 1911.
100151 um ro 2.3.1945.
Milosavljević D ragan 15.6.1914.
15327
Milosavljević D ragan 1.10.1926.
99774
Milosavljević Jovan 15.7.1924.
82158 um ro 29.19.1945.
446
Milosavljević Krstivoje 22.8.1912.
Porodin 82159
Milosavljević M arko 27.3.1902.
82160 27.6.1945.
Milosavljević Milorad 15.6.1885.
38528 umro 3.7.1944.
Milosavljević Nedeljko 15.3.1915.
33440 24536 um ro 23.6.1944.
Milosavljević Petar 1921. 1851357
Milosavljević Radom ir 1927.
100152 um ro 29.3.1945.
Milosavljević Simo 1916. Veliko
Palančište, Prijedor
Milosavljević Spasoje 2.9.1917.
Osečina um ro 23.3.1943.
Milosavljević Stanko 27.3.1902.
Klisurica 82160
Milosavljević Vitomir 1918.
Kaludre Levački 29730
Milosavljević Vojislav 20.8.1918.
Petrovac 14220 umro 16.9.1993.
Milosavljević V ukom an 15.3.1907.
15328 um ro 15.3.1944.
Milosavljević Živadin 25.2.1921.
24691 um ro 5.8.1943.
Milosavljević Živan 22.4.1907.
Kuklin 25426 um ro 6.10.1943.
Milost (Jakoba) Franc 25.7.1889.
2599 um ro 16.12.1943.
Milostnik Viktor 5.10.1925. 65816
um ro 13.2.1945.
Milošev (Milošević) Novica 3158.
Milošević Boško 21.10.1919.
137679
Milošević Brartislav 20.10.1920.
M ataruge 82161
Milošević Dragoslav 31.12.1923.
Grabovac 14101 umro
20:1.1943.
Milošević Đorde 27.11.1898.
Neresnica 44556 umro
24.4.1944.
Milošević Gregorje 27.11.1898.
umro 24.4.1944.
Milošević (Steva) Ivan 26.12.1912.
Vronica 715 1.3.1944.
Milošević Jelenko 10.5.1920.
Šarbanovac 29731 otpušten
5.5.1945.
Milošević Ljubiša 24.3.1924.
100153
Milošević Ljubomir 10.12.1897.
25995 umro 8.4.1944.
Milošević Milan 21.9.1900. Skočić
24542 umro 18.7.1944.
Milošević Milisav 15.4.1896.
Statovac 25813 otpušten
6.5.1945.
Milošević Milivoje 12.3.1915.
Velika Kikinda 138053
Milošević Milorad 2.1.1900. 27479
um ro 18.7.1944.
Milošević Milorad 21.3.1913.
Kragujevac
Milošević (Grujić) Milovan
18.7.1911. 15296
Milošević Miodrag 27.7.1920.
100154
Milošević Novak 2.10.1910. Provo
106871
Milošević Novica Batuša 3158
Milošević Pavle 9.12.1924.
Sarajevo 38529
Milošević Radom ir 12.8.1901.
29015 um ro 23.10.1943.
Milošević Ratko 3.11.1914. 25424
umro 5.6.1943.
Milošević (Jovan) Sima 14.1.1896.
Rašanci Petrovac na Mlavi 22898
Milošević Slobodan 27.7.1921.
19439
Milošević (M.) Stanko 12.3.1911.
82162
Milošević Stanko 10.1113. Zvornik
54418
Milošević Stevan 26.12.1912.
24675 um ro 1.3.1944.
Milošević Stojan 1910. Brza
38530
Milošević Svetislav 1.11.1919.
29732 124110
Milošević Svetozar 15.5.1886.
Latvica 22899 um ro 23.10.1943.
Milošević Svetozar 1903. 25814
um ro 28.2.1944.
Milošević Tihomir 5.9.1891. V.
Ivanča 24539 um ro 28.12.1943.
Milošević Veloje 12.4.1919.
100155 um ro 5.2.1945.
Milošević Vučko 21.10.1919.
Čačak 137679
Milotić Miroslav 6.9.1920. Mali
Izvor 15419 22.4.1945.
Milovanović Borislav 4.9.1922.
99776 um ro 11.4.1945.
Milovanović Božidar 25.11.1916.
100156 um ro 9.2.1945.
Milovanović Drago 14.10.1904.
24676 um ro 12.7.1943.
Milovanović D ušan 27.2.1921.
38531 um ro 21.6.1944.
Milovanović (Živan) Đ orde
4.5.1926. Beograd 106869
10.8.1945.
Milovanović Jakob 2.1.1885.
Orahovac 22900 umro
19.10.1943.
Milovanović Jovan 6.1.1923.
Ostružanj 31574
447
Milovanović Radom ir 5.1.1922.
106868
Milovanović Slavoljub 26.11.1920.
33442
Milovanović Srećko 21.10.1921.
29016 um ro 26.6.1944.
Milovanović Sreten 2.2.1924.
96632
Milovanović Todor 5.5.1924.
13593
Milovanović Velislav 20.2.1914.
Belosavce 82163
Milovanović Vladimir 27.8.1897.
Šarbanovac 29734
Milovanović Vladimir 1906.
100157 um ro 27.1.1954.
Milovanović (Nešić) Vojislav 1925.
Kravlje 100200 um ro 13.5.1945.
Milovanović Vojislav 20.2.1913.
82163
Milovanoviđ Vukašin 25.4.1921.
Bjelovac 49965
Milović Đ orde 16.10.1911. 106583
um ro 28.3.1945.
Milović Stevan 19.12.1893. Sr.
Mitrovica 82164 30.7.1945.
Milunović Milutin 18.4.1911.
Mrvinci 19442 um ro 15.4.1943.
Milutinović Dragiša 1901. Ljubinić
38532
Milutinovič Jova 1.3.1919. 98694
umro 12.11.1944.
Milutinović Ljubomir 1906. 29735
452
Milutinović Milivoje 2.6.1923.
Stojnik 100159
Milutinović Miloje 15.2.1920.
22901 um ro 1.12.1944.
Milutinović Milorad 15.8.1906.
Riljac 48561
448
Milutinović Nikola 15.2.1920.
22901 umro 1.12.1944.
Milutinović Sava 1.3.1913. 98694
um ro 12.11.1944.
Miljaković Blago 1908. umro
4.11.1944.
Miljanović Božidar 9.1.1920.
99775 umro 4.3.1945.
Miljanović Radovan 22.3.1920.
38526
Miljatović Mila 1928. Lipe
200143 um ro 24.4.1945.
Miljkovič D ragutin 27.11.1890.
Tribrod 106870 umro 19.5.1945.
Miljković Borislav 9.6.1922.
Kragujevac 14084 otpušten
15.7.1945.
Miljković Čeda 16.9.1903. umro
9.3.1945.
Miljković Dimitrije 10.8.1920.
Leskovac 27272
Miljković Dragoljub 10.4.1919.
Cerje 100145 um ro 19.1.1945.
Miljković Dragutin 27.11.1890.
106870
Miljković Ljubomir 14.7.1921.
Vršac 100144
Miljković Mihajlo 26.10.1910.
106853
Miljković Milan 15.3.1910.
Magudica 14111 umro 4.4.1943.
Miljković (Milan) Mile 20.7.1906.
24673 um ro 2.11.1943.
Miljković Miloš 26.11.1909.
106872
Miljković Mirko 5.6.1899. 24674
um ro 21.4.1943.
Miljković Svetislav 2.7.1920.
Leskovac
Miljković Vojislav 21.1.1921.
Veliki Krčimir
Miljković Živko 28.3.1906. Oranje
96630 4.6.1945.
Miljuš Ilija 285/76421.
Minić Alabana 25.3.1914. 27480
um ro 2.10.1944.
Minić Budimir 25.4.1914. 45532
um ro 25.6.1944.
Minić Milen 29.8.1922. Riljac
29736 um ro 20.7.1943.
Minić MiloS 20.1.1921. 27481
um ro 2.10.1944.
Minić M laden 16.8.1888. 22902
um ro 6.12.1943.
Minić Vlastimir 1925. Riljac
29737
Minjin Viktor 10.12.1916. Saratov
38533
Miodragović Novak 28.6.1909.
Brezovica 25427 umro
17.3.1944.
Miodragović Svetolik 17.6.1892.
23302
Miošić Radoje 1908. 22906
Miot D ane 28.6.1895. Livno
30600 um ro 10.9.1943.
Mirčetić Đ ura 4.4.1909. 100160
Mirčetić Radenko 10.5.1917.
14086
Mirčetović Sima 15.3.1907.
Beograd 24540 um ro 18.4.1945.
Mirčić Stamen 1925. 44561 umro
24.2.1944.
Mirić Ilija 20.5.1899. 31575 um ro
29.2.1944.
Mirić Ljubomir 2.8.1921 (1923).
100161
Mirijević Danilo 16.9.1916. Nova
Varoš 6799 12.3.1945..
Mirilović Milovan 27.10.1898.
Krstinja 22903 umro
23.11.1943.
Mirkov Nedeljko 15.11.1899.
100162 um ro 22.10.1944.
Mirkov Stojan 14.5.1902. 100163
um ro 5.3.1945.
Mirković Andrija 1.11.1909. 96633
Mirković Branko 10.9.1906.
Jakovo Zem un 44538 29738
Mirković Franc 26.7.1914. 65815
Mirković Mihajlo 14.10.1925.
Dubrovnik 69185
Mirković Mile 23.11.1909. 106876
Mirković Milo 29.11.1909.
21.4.1945.
Mirković Miloš 26.11.1909. 106872
Mirković Petar 29.7.1903.
Sokobanja 106875 um ro
8.2.1945.
Mirković Radovan 2.9.1914.
Kravlje 100164 um ro 29.3.1945.
Mirković Sava 7.8.1924. Beograd
96634 11.6.1945.
Mirković Stanimir 8.8.1909.
Mirković Toma 6.10.1903. 96635
Mirosavljević Dušan 14.9.1921.
Vršac 100165 otpušten 5.5.1945.
Miroslav Nikola 6.7.1921. 14135
Mirse (Josip) Grga 1912. 30581
Misic Cvetin 1919. Boljanić
31576
Miska (M alenser) Andreas
12.12.1905. Sweischenwaffon
1523 16.6.1942.
449
Mislej Joza 21.4.1913. Boho-a
Mislej (Misler) Jože 21.4.1913.
Trst
Mistafić Jure 1915. 30596 um ro
26.4.1945.
Mistorović Vitomir 12.10.1906.
umro 29.3.1944.
Mišančić Vojin 15.2.1927. Atenica
106578
Mišetić Avgust 1882. Cetinje
Mišević Slobodan 13.2.1926. Čačak
MiSić Cvetin 1919. 31576
Mišić (Kosta) Dragutin 1906.
Beograd 98705
Mišić Jovan 18.6.1907. Rajac
49813(14073) 28.7.1945.
MiSić Lazar 17.4.1899. 332
Mišić Milosav 26.5.1920. Žabari
29017 28.4.1945.
Mišić Risto 15.6.1912. 31591
umro 8.2.1945.
Miškeljina Čeda 16.9.1903.
Melenci 100166 um ro 9.3.1945.
Mišković Dragoljub 7.4.1924.
Lipovica 82166
Mišović Miloje 1922. Ljubić 2794
20.11.1943.
Mišović Slobodan 13.11.1926.
Kulinovci 106584
Mitanović Stojadin 1925. Vel.
Grahovica 27482
Mitčević Milorad 2.6.1920. 38516
Mitić Aleksa 1910. 27483
Mitić Aleksandar 1900. 33446
umro 23.23.1944.
Mitić Dušan 16.4.1921. Suvidol
4853214217 um ro 3.7.1944.
Mitić Lazar 1902. Majkovac
27484 um ro 19.10.1943.
450
Mitić(Mičić) Milutin 3.5.1920.
Četereže 82142
Mitić Miodrag 16.6.1914. 100168
Mitić Petar 5.7.1903. 49985
Mitić Petronije 15.4.1917.
Mojkovac 48087 27485 umro
16.4.1945.
Mitić Radivoj 5.9.1904. 82148
Mitiđ Radovan 28.8.1924. Velika
Plana 106877
Mitid Vitomir 4.4.1914. Berovac
13594
Milković Vidosav 13.6.1923. 27486
um ro 26.11.1944.
Mitović D orde 20.7.1903. 23301
Mitović Miodrag 16.4.1910. Bela
Voda 29739 um ro 17.12.1943.
Mitranić Borislav 9.1.1915.
Prnjavor 135223
Mitrašinović (Milana) D orde
3.11.1914. Ivanjica 23291
Mitrašinović Milan 21.9.1923.
100169 umro 2.2.1945.
Mitrašinović Živorad 2.1.1919.
100874 um ro 5.5.1945.
Mitrid Ranko 22.5.1924. 31572
Mitroviđ Božidar 1.1.1925. 38534
Mitrović Branislav 185/1497.
Mitroviđ Budimir 4.9.1920.
Bublica 25815
Mitrović Budimir 15.1.1922.
Lebane 27487 um ro 12.8.1944.
Mitrović Cvetko 18.4.1905. 25816
um ro 26.2.1944.
Mitrović Čedomir 27.1.1912. Soko
Banja 13595
Mitrović Dragić 8.2.1910. 27488
um ro 2.5.1944.
Mitrović Isailo 29.10.1910. 82167
Mitrović Jefta 26.2.1914. Dugo
Polje 38535
Mitrović Jovan 17.8.1922. 106873
Mitrović Jovan 2.7.1922. Medveđa
27489 4.6.1945.
Mitroviđ Ljubisav 3.10.1920.
Leskovac 29018
Mitrović Mihajlo 1925. Strezovice
31577 um ro 24.9.1943.
Mitrović Milentije 15.3.1923.
33865 um ro 14.12.1943.
Mitrović Milovan 25.10.1911.
Latković 13996
Mitrović Miodrag 16.9.1904.
29739
Mitrović Obrad 26.12.1926.
Lazarevac 29019 umro
28.4.1945.
Mitrović Radisav 15.3.1914.
O raneL ebane 25817
Mitrović Radom ir 1914. Slišane
27491 49816 um ro 5.6.1944.
Mitrović (Gvozden) Radovan
6.6.1922. N oviPazar 25425
5.5.1945.
Mitrović Svetislav 1923. 100170
um ro 24.10.1944.
Mitrović Velibor 2.9.1920. 25428
6.6.1945.
Mitrović Vitomir 26.9.1921.
Bučumet 27492 34369 um ro
23.6.1944.
Mitrović Živko 17.4.1911. Berak
22904 um ro 14.12.1943.
Mitrović Živorad 14.1.1900.
Leskovic 29020 um ro 9.2.1944.
Mize Franc 24.3.1923. 61324
umro 14.3.1945.
Mladenenc Jakob 1920. 30593
Mladenko Jakov 12.2:1921.
Komiža
Mladenović Aleksandar 13.10.1924.
100171 um ro 24.4.1945.
Mladenović (Micić) Borisav
22.9.1913. Kočane 82168
Mladenoviđ Boško 14.11.1917.
Slišane 25818 umro
18.119.1943.
Mladenović Čorce 20.4.1903.
25821 19.12.1943.
Mladenović Dimitrije 20.2.1896.
33447 um ro 24.4.1945.
Mladenović Dimitrije 7.4.1923.
Batnica Ćuprija 82169 umro
17.5.1945.
Mladenović Dimitrije 20.2.1906.
27454
Mladenović Dobrica 7.8.1913.
Čumić 22905 umro 3.5.1943.
Mladenović Dragoljub 26.8.1896.
25819 um ro 6.7.1944.
Mladenović Dragoljub 1914.
Statevac 25820
Mladenović Filip 9.7.1903. 27493
umro 5.8.1944.
Mladenović Gorca 20.4.1903.
Slišane 25821 um ro 9.12.1943.
Mladenović G untar 2.1.1897.
27494 um ro 8.8.1944.
Mladenović Ilija 1903. Crnajka
24537 um ro 16.10.1943.
Mladenović Lazar 5.8.1899.
Sladovac 25822 um ro 27.4.1944.
Mladenović Ljubiša 27.4.1917.
Aleksinac 38537
Mladenović Ljubomir 10.10.1890.
27495
Mladenović Ljubomir 10.3.1911.
O rane 25823 21.6.1945.
451
Mladenović Milan 1898. Pridvorice
27496 umro 16.10.1943.
Mladenović Milomir 5.5.1911.
Pridvorice 27497 um ro 7.3.1944.
Mladenović Milomir 5.7.1911.
48086 um ro 8.3.1914.
Mladenović Miodrag 1920. Ž.
Potok 25824 um ro 24.9.1944.
Mladenović O brad 1920. Slišane
25825 um ro 21.12.1943.
Mladenović Petar 2.2.1891. 100172
um ro 5.2.1945.
Mladenović Petar 3.10.1898.
Slatovac 25826 umro 14.9.1943.
Mladenović Sibin 8.12.1923.
Statovac 25827
Mladenović Spasoje 2.5.1920.
Malinovac 25828 um ro
24.12.1943.
Mladenoviđ Stamen 21.9.1922.
Slišane 25829 um ro 7.10.1943.
Mladenović Stanimir 20.2.1924.
Slišane 25831 15.4.1945.
Mladenović Stanimir 20.9.1924.
Slišane 28831
Mladenović Stanko 1912. Statovac
25832 um ro 12.11.1943.
Mladenović Stanoje 8.9.1904.
Prekopčelica 27498 umro
9.7.1943.
Mladenović Stanoje 25.9.1919.
Lalinovac 25830 5.1.1945.
Mladenović Tihomir 22.3.1908.
D obrače Arilje 26036
Mladenović Tihomir 3.3.1922.
D ren 38536 um ro 29.12.1943.
Mladenović Vlastimir 1911. 27499
Mladinec (Jakow) Ivan 1920. Kusić
30593
Mlajič Slavko 24.4.1919. 64415
452
Mlakar Franc 8.8.1900. Sv.
Rupert umro 1.12.1941.
M lakar Jožef 2.2.1888. Eisner
119083
Mlakar Rudolf 8.4.1902. 108841
um ro 26.1.1945.
Mlakov Jakov 11.7.1892. 108842
um ro 9.12.1944.
Močnik Anton 13.6.1905. 77084
Močnlk Karl 16.9.1916. 12522
otpušten 30.4.1945.
Modrisek Viktor 18.6.1921.
Trbovlje 96823
M odrusan A nton Modrušani
126800 um ro 13.3.1945.
M odrušani M ate 18.9.1890.
M odrusane
M odrušan Petar 21.6.1901. Zminj
99584 um ro 3.5.1945.
M ohar Franc 3.7.1889. 12413
M ohar Ivan 28.5.1917. Gorjan
42247 um ro 29.3.1944.
M oherič Franc 23.9.1914. 89983
um ro 122.4.1945.
Mohoič Tomas 18.12.1909. 38537
Mohorčić Aleksandar 15.5.1919.
Trieste 106878
Mohorčić Aleksander 15.6.1919.
106878
Mohoric Franz 13.9.1917. Podlisec
12297 12.4.1945.
Mohoric Tomaz 18.12.9909.
Prtawe 38180
Mohorič Franc 25.7.1890. 89978
Mohorič Franc 10.10.1898. 38179
um ro 21.12.1943.
Mohorič Stane Podlisec 89983
um ro 12.4.1945.
Mohorič Tomaž 18.12.1909. 38080
Mojčević Risto 24.9.1923.
Kruševac 96636
Mojić D ane 23.6.1895. 30600
um ro 10.9.1943.
Mojić Miloš 21.2.1918. 64407
Mojsić Radoje 17.11.1908. Banje
Rudnik 22906 um ro 12.2.1944.
Mojsilović Miloje 1.10.1908.
Zabunjila 15329 um ro
14.12.1942.
Mojsin Dragoljub 15.3.1920.
Aleksandrovo 100173 um ro
9.4.1945.
Mojsin Milutin 10.3.1886. Melenec
100174 um ro 2.1.1945.
Mojsin Živo 15.7.1893.
Aleksandrovo 100176 um ro
25.10.1944.
Mojzec Iso 7.7.1898. 121703
Mokić Zana 4.11.1899. 2085
2.2.1945.
Mokorić Franz 10.10.1898. 38179
umro 21.12.1943.
Mokorić Tomas 18.12.1902. 38180
Molac Branislav 26.1.1903. 100177
umro 27.1.1944.
Molek Franc 8.2.1907. 61322
um ro 5.12.1944.
Molek Maks Jurčinci 91427 um ro
10.4.1945.
Molerić Franc 23.9.1914. 89983
um ro 12.4.1945.
Molnar Ivan 24.6.1899. Grmlazi
40628
Molnar Ivan 1908. 40629
Molnar M arko 13.4.1895. 40630
Molnar Mihael 21.6.1921. Veldes
118107
Molović Aleksandar 15.5.1917.
106882 um ro 20.3.1945.
Moljković Milan 29.8.1907. 14119
umro 20.1.1944.
Momčilo Arandel 1900. 49848
Momčilović Božidar 20.4.1921.
St. Pazova
Momčilović Danilo 1890. 25833
um ro 25.9.1944.
Momčilović Dragan 5.10.1905.
138751
Momčilović Lazar 20.4.1921. St.
Pazova 14110
Momčilović Radomir 1912.
Bačevica 27504 um ro 8.11.1943.
Momčilović Radom ir 1912. 27504 '
Momčilović Randel 1900.
Mojkovac 27503 umro
13.3.1944.
Momčilović Slobodan 12.3.1921.
St. Pazova 14194 um ro
11.5.1943.
Momčilović Stojadin 10.1.1920.
Majkovac 27507
Momčilović Tom a 6.10.1912.
27506 um ro 16.8.1944.
Momčilović Veljko 7.2.1924.
Bučumet 27500 umro
24.6.1944.
Momčilović Vitomir 17.9.1920.
Brestovac 27501 otpušten
5.5.1945.
Momić Ninko 21.2.1901. Doljani
24678 um ro 20.3.1945.
Momirović Milosav 1926.
Milosevac 82170
Momirović Radko 18.9.1920.
Kupinovac 38538
Mončilović K ajkova 1920. 27507
Montanić (Ivana) Albin 1922.
64317 um ro 4.5.1945.
453
Morešević Kosta 19.2.1905.
Kruševac 100182
Morina Rudolf 27.12.1912. Istra
100181 umro 24.3.1945.
Morožin Andrej 27.11.1907.
Biograd 31578
Mosnja Matej 12.5.1898. 89998
Mostar Karol 26.12.1910. Kosovce
41360
Mosuniak Ivo 9.9.1916. 31579
Motala Jože 15.3.1918. 11842
otpušten 30.4.1943.
Movern Anton 22.1.1906.
Dragoslavac 90002 27.4.1945.
Mozetić Anton 27.5.1916. Gorica
Mozgec Anton 5.10.1921. 69179
umro 13.2.1945.
Mozina R udolf 27.12.1912. 100181
um ro 24.3.1945.
Može Franc 24.3.1923. 61324
umro 14.3.1945.
Možnja Matej 12.5.1898. 89998
Mrajc (Semrajc) Franc 1.12.1923.
77111
Mrak (Jakoba) Ciril 27.7.1907.
Zarakovac Gorica 1858 umro
6.1.1944.
Mrak Franc 13.1.1890. 90003
Mrak (Josip) Grga 1912. Kastel
30581
Mrak Ivan 6.5.1898. Š. Loka
Mrak Jernej 18.8.1903. 77085
Mrak (Jožeta) Jožef 12.9.1922.
V. Brusnici, Novo M esto 61321
Mrak Milan 14.8.1918. Trst
M rak Vinko 12.12.1921. Maribor
90004 128759
Mrakić Oskar 20.10.1923. Gorica
Mraković Antica 12.4.1921. 82081
Mraković Ilija 8.5.1913. 31580
454
um ro 26.4.1945.
Mraula Franc 3.8.1904. 120107
M rbanac M arijan 18.6.1909. 65838
um ro 19.3.1945.
Mrgaški Sava 24.1.1900.
M rgut E ruh 2.8.1917. 23300
Mrirunić Radivoj 29.7.1907. 64480
Mrkić Nikola 1920. 30594
Mrković Gojko 17.10.1921. 22883
Mrkunić Radivoj 29.7.1907.
Mrsa Tošo 10.6.1924. Cacila
M rsić(M are) Ju re 1924. Podgora
30595
Mrsić (Ras) Jure 1927(1924).
30505
Mrsić Р ею 21.8.1924. Podgora
Mrsić Zahid 17.12.1910. 31581
otpušten 24.3.1944.
Mrsović Miloje 12.7.1922. Ljubić
19391 um ro 28.11.1943.
Mrša Josip 1912. 30581
Mrša Josip 2.2.1922. Split
Mršić (Urošič) Anton 17.1.1915.
77115
Mršić Zalib 17.12.1910. 31581
otpušten 26.3.1944.
Mršnik (Franca) Ivan 31.7.1908.
Prem 64318 um ro 21.7.1944.
Mršović Miloje 1922. 19391
um ro 28.11.1943.
Mrvoš Branko 23.2.1894.
Vrbovsko 98747 umro
17.12.1944.
Mrvović Puniša 26.6.1904.
Matarova 27505 umro
30.6.1943.
Mudrik Đ ura 15.4.1908. 22907
Mufić A dam 27.3.1921. Zagreb
1886 14.7.1942.
Muharemović Jusuf 1903. 137475
 19.3.1945.
Mujkanović Muharem 13.1.1903.
umro 10.4.1943.
Mujkanović Salih 9.6.1909. Teočak
128763 14.2.1945.
Mujković Dalija 1917. Doljani
19362 um ro 26.2.1944.
Mulčić Stamen 1925. umro
24.2.1944.
Mulej Franc 20.11.1882. 17552
otpušten 13.4.1943.
M urat Husein 24.5.1925. Priština
99777
Muratović Janes 1920. Veles
96637
Muratović M eho 3.5.1919. Kos.
Mitrovica 29004 otpušten
13.1.1944.
Muratović Redžo 1911. 23294
um ro 20.3.1944.
Murga Bilha 20.2.1900. 31582
otpušten 26.3.1944.
Murga Josip 16.3.1908. D obrunje
Murgul Mrik 2.8.1917. Berlin
23300
Murinić Marijo 27.3.1907. 77086
Musafija Jakov 8.11.1895. 125574
8.2.1945.
Musaković Anamaria 1.1.1890.
Vabriga 50924 otpušten
4.2.1944.
Musek Jožef 13.3.1921. 12453
Musiđ Ibrahim 23.3.1914. 31583
otpušten 24.3.1944.
Musić Meho 1920. 31584
otpušten 24.3.1944.
Mustajbegović Hazim 23.4.1926.
SeloLuge 31586 otpušten
24.3.1944.
Mustajbegović Karim 23.4.1926.
31586
Mustajbegović Zalin 1922. 31585
otpušten 26.3.1944.
Mustajić Jure 1915. 30596
M ustapa Jakob 8.11.1895.
Sarajevo 1877 8.2.1945.
Mustapić (Jari) Jose 1915.
Grabovac 16060 26.4.1945.
M ustapić Milko 1919. 29138
M ustar Ludvik 13.1.1923. 56681
um ro 9.4.1945.
Mustaskok Ignait 5.5.1926. Bela
Crkva 100185
Mustić Jovan 1911. 82171 umro
13.1.1945.
M ušek Jozef 13.3.1921. 12452
Mušić Ibrahim 13.3.1914. 31583
otpušten 26.3.1944.
Mušić M eho 1925. 31584
otpušten 26.3.1944.
M utačko Ignjat 5.5.1926. Bela
Crkva 100185 10.7.1945. ‘
M utardić Miloje 15.1.1914. 22908
24.7.1945.
Mutavdžić Radenko 10.11.1924.
D ren 22909
Mutavdžić Vasilije 15.1.1908.
29741
Mutavdžić Vukmir 10.6.1924.
22910 umro 13.3.1943.
M utić Branko 12.6.1914.. 64409
Mužinić Mario 27.3.1907. 77066
Nadilo Mirko 14.9.1920. Korčula
39979 um ro 1.4.1945.
Nadizar (Blaža) Franc 21.6.1904.
Kranj 77087 umro 27.12.1944.
455
Nadoveza Nikola 10.5.1898. umro
20.1.1945.
Nadj Janko 4.8.1911. 22911
Naglat Janez 22.11.1913. 108844
umro 23.11.1944.
Naglić Johan 22.11.1913. um ro
27.11.1944.
Naglić Vjekoslav 4.7.1910. Vrbovci
40670
Nagode Ivan 12.5.1917. Stara
Vrtnika
Naguljević Vasilijie 4.1.1905.
22912 um ro 5.4.1945.
Nagy Janko 4.8.1911. 22811
Najdanović Miroslav 1.1.1913.
Požarevac 106883
Nakovec Franc 8.12.1919. 77096
Nalezassi Ana Trst
Nalović Aleksandar 15.5.1917.
Nova Varoš 106882 um ro
20.3.1945.
Naniđ Refik 17.12.1917. Busina
Naplak Franc 27.1.1916. 32401
28.9.1944.
Napotnik Karl 30.11.1914. 12504
otpušten 30.4.1943.
Narančić Jovan 29.9.1902. 19386
Naräseljacki Jovo 1879. um ro
9.10.1944.
N arat Valentin 11.2.1899. V.
Lasna 34952
Nardoni Julij 11.2.1923. Jesenice
21017
Narić Boško 1921. 38540
Narić Mirko 10.11.1909. 38541
umro 4.8.1944.
Narić Živko 15.4.1911. 38542
Narodni Julius 11.2.1923. 21017
Nasmic Janko 10.2.1922. Duga
Gora 7.6.1944.
456
Nastasijević Aleksandar 26.1.1923.
Priština 106884 um ro 6.3.1945.
Natlatčen Ignatz 13.10.1898. Otok
91428
Naumović Branislav 15.6.1920.
Kragujevac 23308 um ro
28.2.1944.
Navec Anton 8.11.1919. 79389
umro 24.1.1945.
Naviđ Boško 1921. 38540
Nazarević Božidar 7.12.1914.
Vinarce 100195
Nazat Valetnin 11.2.1199. 34952
Nazenić A nte 16.5.1913. 31593
Nedeliković Branislav 18.4.1924.
Resnik 106885
Nedeljkov Stevan 1,1.1909.
Orlovak 100196 um ro 8.2.1945.
Nedeljković Dragiša 14.3.1910.
Moravci 22913 um ro
16.12.1943.
Nedeljković D ušan 7.3.1922.
Pudarci Grocka 22914 34210
19.4.1945.
Nedeljković (Gligorije) Jovan
14.2.1890. Hrv. Karlovci 23305
Nedeljković Jozef 7.4.1900. 27508
Nedeljković Ljubiša 21.1.1927.
Žabari 82172
Nedeljković Milivoje 28.2.1922.
27509 33873 um ro 8.2.1944.
Nedeljković Milovan 15.8.1924.
Resnik 106888
Nedeljković Miodrag 25.3.1926.
Riljac 48530 29742
Nedeljković Pantelija 1.5.1906.
Donja Ljubata 24555 umro
31.3.1944.
Nedeljković Radomir 12.6.1914.
Ripanj 29140 um ro 22.8.1943.
Nedeljković Steva 1.1.1909. umro
8.2.1945.
Nedeljković Vasa 6.1.1907. 106889
umro 3.2.1945.
Nedeljković Vladan 13598
Nedeljković Zdravko 6.5.1917.
29022 um ro 30.9.1943.
Nedeljković Živko 23.12.1923.
Resnik 106890
Nedeljković Živojin 23.8.1924.
Resnik 106887
Nedeljkovioć Dragiša 14.3.1910.
22913
Nedić Nenad 23.9.1906.
Brankovac 29743 49843
Nedić Radoš 17.11.1922. Teočin
15331
Nedić Ranko 1899. Jakovo Zem un
29744 um ro 5.8.1943.
Nedimović D ušan 5.12.1924.
Krupa 107479
Nedin Bada 11.9.1907. 100197
Nedin Devro 1892. 39974
otpušten 26.3.1944.
Nedin Rada 11.9.1907.
Dragutinovo 100197
Neglič Jožef 6.3.1900. 30142
Negovetić (Josip) Giuseppe
19.1.1920.
Negrić Leopold 15.6.1915. Teslić
23303 um ro 13.11.1943.
Neiger Anton 7.9.1901. otpušten
30.4.1943.
Nelić Milun 13.2.1922. 107096
Nemčev Milutin 19.1.1879. 100198
um ro 6.10.1944.
Nemec Miha 13.8.1919. Lašno
Nemoilović D ragan 5.10.1905.
Klcnak 138751
Nenadić Slobodan 22.2.1915.
100199 um ro 14.2.1945.
N erad Bogdan 22.3.1918. 49844
Nerandžić Jovan 20.9.1902. 19386
Nesavi Mlađen 8.3.1915. Krluma
13169 17.4.1945.
Nesić Radoje 1914. Medveda
38543 9.3.1945.
Nesić Vojislav 1925. 100200
um ro 13.5.1945.
Nesit Avdija 1888. 39975
otpušten 26.3.1944.
Nesit (Saiipović) Derviš 1905.
39977 otpušten 26.3.1944.
Nesit Derviš 1928. 39976
otpušten 26.3.1944.
Nesović Blagoje 20.6.1899. 27510
Nestorović Čedomir 17.4.1924.
29745
Nestorović Stevan 5.5.1911. 29023
Nestorović Velibor 1926. 100203
Nestorović Vitomir 12.10.1906.
Vranjeva Banat 100120 umro
29.11.1944.
Nešić Božidar 18.5.1912. Brzan
137682
Nešić Jefta 15.4.1921. 19382
um ro 8.4.1194.
Nešić Milisav 7.8.1920. 106891
um ro 25.3.1945.
Nešić Radoje 7.7.1914. 38543
umro 9.3.1945.
Nešić Verislav 1925. Kravlje Niš
100200
Nešiđ Živadin 11.6.1920. 100201
um ro 29.1.1945.
Nešić Živko 6.4.1917. Kravlje
100212 um ro 9.2.1945.
Nešković Ilija 6.11.1902. 23306
um ro 9.2.1944.
457
Nešković (Udvar) Jovan 12.1.1927.
D. Petrovci 23371
Nešković Milan 8.6.1908. 25834
um ro 10.4.1944.
Nešković MiloS 25.7.1922. Boljani
Gračanica 31587 otpušten
24.3.1940.
Nešković Nedeljko 6.4.1914. 31588
um ro 23.2.1945.
Nešković (Ilja) Stevan 6.11.1902.
D. Petrovci 455 9.2.1944.
Nešović Blagoje 20.6.1899. Stubal
27510
Nešović M lađen 8.3.1915. 106892
umro 7.4.1945.
Netoja Ivan 15.5.1899. 30601
um ro 7.10.1943.
Nevajda Nikola 1923. Krivaja
Gorišnica 30602 um ro
15.2.1945.
Nevidovčić Mita 25.12.1925. Stari
Futok 137467
Nicić U roš 1899. 29746 umro
29.5.1944.
Nićiforović Vukadin 20.8.1903.
Loznica 29747 umro 15.10.1943.
Nikačević (M arka) Dobrivoje
21.9.1901. Ivanjica 23307
um ro 22.2.1944.
Nikić Djujko 1907. 31589
Nikić Joso 23304
otpušten 26.3.1944.
Nikić Petar 20.2.1908. Brčko
Nikić(Adam) Vjekoslav 14.10.1912.
Bugojno 96638 26.5.1945.
Nikić V ukota 1904. Alabanja
27511 um ro 22.8.1943.
Nikilić Gradimir 10.10.1924.
29.5.1943.
458
Nikitović Miodrag 6.8.1921. Rib.
Banja 29024 um ro 19.10.1943.
Nikitović Radiša 6.1.1923.
Žitkovac 1224 i 303 umro
19.11.1944.
Niklan Nikola 16.12.1899.
Konstantinopol 135223
Niklan Nikola 16.12.1920. 135 261
Nikočević Dobrivoje 21.9.1901.
23307 umro 22.2.1944.
Nikodijević Antonije 1.5.1903.
Mlađenovac 106893 umro
27.11.1944.
Nikodijević Radoslav 10.8.1918.
82173
Nikolčić Vjekoslav 26.11.1913.
Nikoličić Vjekoslav 26.4.1913.
69183
Nikolić Aleksa 3.5.1907. Bučumet
25835 um ro 26.4.1944. ‘
Nikolić Aleksandar 1922. 27512
Nikolić Aleksandar 2.3.1922.
Zaglova 27512
Nikolić Aleksa 3.5.1907. 25835
um ro 26.5.1944.
Nikolić (Radivoje) Bogdan 7.1.1923.
45835
Nikolić Bogdan 1923. 30603
um ro 30.11.1943.
Nikolić Borisav 30.1.1912. Niš
82174
Nikolić Borisav 1919. Gornji
Dubić 29748 um ro 28.11.1943.
Nikolić (Nikola) Borivoje 10.8.1918.
R ibare sr Rasinski 13599
Nikolić Boško 27.4.1922. Slišane
27513
Nikolić Boško 27.3.1922. 33460
um ro 6.7.1944.
Nikolić Božidar 28.12.1926.
Beograd 100204
Nikolić Brana 13.10.1895. Majovac
45836
Nikolić Branislav 20.9.1921.
Latinovac 25837
Nikolić Dimitrije 6.2.1899.
Topolnica 106895 um ro
18.3.1945.
Nikolić Dobrivoje 30.11.1908.
Glamoč 15332
Nikolić Dobrivoje 12.4.1910. Mali
Požarevac 29025 um ro
29.12.1943.
Nikolić Dobrosav 1906. 27514
um ro 8.1.1944.
Nikolić Dragić 1912. 27515
Nikolić Dragolo 29.11.1912.
Tekeriš 65333
Nikolić Dragoljub 25.12.1896.
106896 um ro 1.3.1945.
Nikolić Dragoljub 28.6.1924.
Bučumet 25836 28.6.1945.
Nikolić Dragoljub 14.1.1928.
100205 um ro 10.11.1944.
Nikolić (Stanoje) Dragomir
9.12.1924. Beograd 106897
Nikolić Dragomir 2.1.1908. Slatina
27516 um ro 8.2.1944.
Nikolić Dušan 1.4.1905. 48533 i
27517
Nikolić Dušan 1914. Brestövac
27519 um ro 24.4.1944.
Nikolić Dušan 13.4.1920.
Tomislavac 14116
Nikolić Dušan 15.5.1922. Slišane
48096 27518 7.6.1945.
Nikolić D orde 25.1.1922. Bitolj
22915
Nikolić D ura 23.3.1904. 19380
umro 19.3.1943.
Nikolić Gradimir 10.10.1924.
29026 um ro 29.5.1943.
Nikolić Ilranislav 29.9.1921. 25837
Nikolić Jeftimije 1907. 15838
Nikolić Jeftimije 20.3.1907. Krušar
25838 15.3.1943.
Nikolić Kosta 15.3.1914. 38549
Nikolić Kosta 15.7.1914. Miličevo
38543
Nikolić Krsta 25.8.1910. Lalinovae
25839
Nikolić Ljubisav 7.1.1914. Žitkovac
106898
Nikolić Ljubiša 14.2.1922. Beograd
38544 5.6.1945.
Nikolić (Radovan) Ljubivoje 1920.
Vranici 239639
Nikolić Ljubivoje 19.1.1923.
Miličevo 38546
Nikoliđ Milan 18.6.1889. 82058
um ro 6.8.1944.
Nikolić Milan 17.8.1910. Bošnjak
82175
Nikolić Milan 28.11.1911.
Bučum et 25840 11.6.1945.
Nikolić Milivoje 12.6.1907. 15333
um ro 24.3.1943.
Nikolić Milorad 1.11.1895. 31613
Nikoliđ Milorad 10.3.1911. O rane
27520
Nikolić Milun 1921. Lorbanovac
29749 um ro 4.12.1943.
Nikolić Milutin 1890. Gornji Dubiđ
29750 um ro 17.1.1944.
Nikolić Milutin 15.4.1908. Mali
Požarevac 29027
Nikolić Milutin 1926. 27521
um ro 2.11.1943.
Nikolić Miša 1925. 98777
459
 umro 5.4.1945.
Nikolić Nikola 16.10.1903. Brđani
19411 um ro 7.12.1943.
Nikolić Nikola 1911. O rane 25841
umro 28.11.1943.
Nikolić Nikola 9.4.1914. Senta
43148 22916 10.12.1945.
Nikolić Nikola 12.12.1925. D.
Grbica 106899 um ro 25.4.1945.
Nikolić Pavle 4.6.1915. Borovo
14196 um ro 2.3.1943.
Nikolić Petar 15.8.1924. 25842
Nikoliđ Radisav 27.10.1893. 1265
Nikolić Radisav 1898. Rujsnik
29030 um ro 12.9.1943.
Nikolić Radisav 6.9.1912. 82176
umro 3.12.1944.
Nikolić Radivoj 12.12.1893.
Uzovnica 31590
Nikolić Radoje 13.3.1919. Resnik
23028
Nikolić (Radojka) Radojica
8.9.1898. Rudnik 38547 umro
4.1.1944.
Nikolić Srbobran 4.4.1920.
Sarajevo 106900 um ro 4.2.1945.
Nikolić Sreten 20.4.1920. Lebre
29029
Nikolić Stanoje -10.9.1919.
Bučumet 25843 23.6.1945.
Nikolić Stanoje 20.3.1922.
Miloševo 106901
Nikolić Stefan 2.9.1922. O rane
25844
Nikolić Steva 13.8.1922. 96639
um ro 12.4.1945.
Nikolić Stojan Božurevae 29752
Nikolić Stojan 1889. 19752 umro
28.12.1943.
460
Nikolić Stojan 2.9.1924. Orane
25844 9.9.1945.
Nikolić Svetan 20.4.1920. 29029
Nikolić Svetislav 3.11.1914. Slišane
25845 umro 8.12.1943.
Nikolić Svetolik 1898. Šarbanovac
29751 um ro 28.5.1943.
Nikolić Svetomir 1926. Slišane
27522 um ro 4.11.1944.
Nikolić Tihomir 1919. Slišane
25846 um ro 28.12.1943.
Nikolić Varnava 14.10.1895.
Majilovac 14213
Nikolić Vasilije 6.10.1921.
Bučumet 25847 otpušten
6.5.1945.
Nikolić Velimir 16.1.1903.
Požarevac 106902 28.4.1945.
Nikolić Veljko 1903. 100206
Nikolić Vladimir 1903. 38548
20.3.1945.
Nikolić Vojislav 5.8.1922.
Bučumet 25849 12.6.1945.
Nikolić Vučin 1.12.1905. Gorović
96640.
Nikolić Vukoje 14.3.1909. 25848
um ro 17.10.1943.
Nikolić Živadin 125.5.1906. 19031
um ro 3.6.1943.
Nikolić Živan 185 i 463
Nikolić Živko 22.11.1921. Resnik
106903 um ro 26.4.1945.
Nikolić Životije 15.11.1921. Padež
Kruševac 25429 14.6.1945.
Nikolinović Borivoje 4.7.1917.
Sarajevo 106904 otpušten
5.5.1945.
Nikoviđ D ragutin 1.11.1919. 23299
um ro 12.3.1943.
Niković Ljubomir 4.9.1914. 38519
Nikšić Ćasim 23.3.1907. Novi
Pazar 82177
Nilerdijević Antonije 1.5.1905.
Mladenovac 5557
Ninić Dimitrije 15.11.9909. Žabalj
106905
Ninić Milivoje 9.9.1916. Šibenik
Ninić Stanko 28.8.1921. Zaječar
106906
Ninkov (Mirković) Stanko
24.5.1911. Silba 111027
Ninković Ilija 4.11.1909. 25042
Ninković Krsta 15.8.1921. 30604
Ninković Milorad 19.3.1904.
Ninković (Krsta) Stevan 5.8.1921.
Sokolovo 30604
Ninković V ukm an 6.4.1924. 29753
Ninković Živorad 19.3.1904. 13600
Nisić Risto 15.6.1912. 2490
8.2.1945.
Nišević D ragan 1923. 96641
Nišević Milan 9.11.1905. 32503
umro 26.6.1944.
Nišić Rista 15.6.1912. 31591
umro 1.2.1945.
Nitrić Dujko 31589. um ro
23.7.1944.
Noč Stanislav 18.11.1902. 135345
Noč Stanislav 8.11.1926. 135344
Noenigham Fran 1.4.1920. 605
Noga Bogdan 27.1.1893. 31592
umro 27.8.1943.
Norcić Stevan 2.3.1914. 1848
18.7.1943.
Novačević P etar 1920. 30605
um ro 14.12.1943.
Novak Anton 28.7.1920. 65817
Novak Franc 12.4.1905. Sele
77088
Novak Franc 12.4.1908. Moravce
Novak Franc 6.9.1921. 77075
Novak (Ivana) Ivan 16.3.1903.
Rakek 90034 um ro 30.1.1945.
Novak (Ivana) Jakob 25.7.1905.
Knežak 91429 um ro 27.3.1945.
Novak Jernej 29.7.1917. 96826
um ro 6.2.1945.
Novak Josef 26.6.1922.
Novak Josip 12.2.1923. M ostar
29032 umro 20.3.1944.
Novak Martin 13.11.1910. 9910
um ro 9.7.1942.
Novak Miodrag 28.6.1909. 25427
um ro 17Ž3.1944.
Novak Vilhelm 20.12.1917. 25433
um ro 3.1.1945.
Novak Vilhelm 20.12.1917. Celje
118 3.1.1945.
Novaković Bogdan 1909. 22917
Novaković Danilo 15.1.1921.
Zdrelo 38550
Novaković Dimitrije 7.10.1920.
Svilajnac 25430 um ro 23.9.1943.
Novaković (Milan) Dragan
10.10.1924. Bjelovac 1532
20.5.1943.
Novaković (Paule) Dragan
11.3.1920. Bjelovec 683
29.2.1944.
Novaković D ragan 10.7.1893.
Bjelovec 24550 umro
12.11.1943.
Novaković Miladin 1.3.1922.
Zdrelo 38551
Novakoviđ Milan 10.10.1924.
24551 um ro 20.5.1943.
Novaković Mile 12.5.1915. 25431
um ro 14.12.1943.
461
Novaković Nikola 18.11.1906.
Surčin 33461 um ro 12.3.1945.
Novaković Obrad 15.10.1886. M.
Požarevac 29035 umro
15.11.1943.
Novaković Pavle 11.3.1921. 24553
umro 29.11.1944.
Novaković Petar 28.6.1923. 27523
umro 26.6.1944.
Novaković Radoslav 12.10.1922.
132624 12.4.1945.
Novaković Ranko 20.11.1911.
Mionica 100209
Novaković Ratom ir 13.2.1917.
O tok M ulat 15334
Novaković Srećko 1881. 29034
um ro 16.12.1944.
Novaković Stepan 1885. Mali
Požarevac 29033
Novaković (Milan) Stevan
12.3.1897. Bjelovac 2580 i
24552 5.11.1943.
Novaković Stevan 14.7.1910. Livno
106907 26.8.1945.
Novaković (Strailo) Stole 1910.
30607
Novaković Veljko 1.1.1889. 82178
um ro 12.8.1944.
Novaković Vladimir 22.3.1899.
38545 um ro 12.8.1944.
Novalević (R ade Miloš) 1920. 2972
14.12.1943.
Novčić Aleksandar 20.5.1904.
Pridvorica 27524 22.3.1943.
Novičić Stevan 2.3.1904. 24554
umro 18.7.1943.
Novikov Leonida 1916. 3175
Novković Milan 22.7.1919. Gospić
29143
462
Novković Mile 12.5.1915. Mokrin
25431 um ro 14.12.1943.
Novogradić Borivoje 17.1.1911.
Budimci 30606 umro 25.8.1943.
Novoselac Stanko 8.8.1898. 38553
um ro 14.1.1945.
Novoseljački Jova 1879. 100194
um ro 9.10.1944.
Nožinić A nte 16.5.1913. 31593
Nrascvić Slavilo 8.10.1922. Gormia
5344 5.3.1945.
Nrtncluk Viktor 22.12.1925.
Sbeirajavac 5335 4.3.1945.
Nussenzweig Nersch 24.7.1907.
Stazow 119136
Njeftić Novak 8.9.1989. Jelenca
Ober Konrad 29.2.1908. 113812
1.2.1945.
Oberlajb Anton 7.5.1920. 17554
otpušten 25.12.1943.
Obcrknežev Steva 17.9.190?.
100212
O berm an Nikola 30.9.1917.
113811
Oberski Lazar 1891. 100216
um ro 15.9.1944.
Oblak Anton 10.12.1927. St. Mihel
113853 5.3.1945.
Oblak Josip 14.1.1902. 135345
Oblak Stanislav 1.4.1909. 12489
otpušten 17.3.1943.
Obradović Aleksandar 11.11.1924.
96731
Obradović Borislav 28.5.1910.
Valjevo 49405
Obradović Borivoje 15.10.1914.
25432
Obradović Dušan 1.1.1913. 44539
um ro 9.2.1944.
Obradović Dušan 22.8.1925. 96642
Obradović Jovan 19.10.1917.
82179
Obradoviđ (Petar) Mile 1921.
30618
Obradović Milenko 15.4.1909.
96643
Obradović Milojko 2.6.1911.
100213
Obradović Miloš 23.3.1922.
137478
Obradović Milutin 20.5.1896.
14063
Obradović Momčilo 20.12.1917.
25433 um ro 4.3.1945.
Obradović Nikola 1903. 138767
Obradović Obren 1921. 30618
umro 25.6.1943.
Obradović Rajko 23.5.1907.
Pljevlje 100214
Obradović Sreten 16.3.1925. S.
Aleksandrovac Hrvatski 100215
Obradović Živojin 22.9.1922.
14120
Obrenović Radom ir 11.8.1912.
Milina 82180
Obrenović Vasa 14.9.1910. 24556
um ro 9.3.1945.
Obrenović Vladimir 16.7.1921.
Milanovac 96644
Obuljević Žika 8.8.1903. 14176
Obušković Ivan 15.7.1896. 106908
Ocipek Josef 11.3.1901. Laibach
4727
Ocvirk Alois 7.7.1903. Trifai
17555 um ro 30.3.1943.
Odadžić Svetozar 15.5.1894.
K umour 100217 um ro
23.3.1945.
Odar Alois 10.6.1926.
Odašević M uhamcd 8.5.1909.
23324 umro 8.7.1943.
Odavić Miroslav 23.8.1921. 15335
Odavić Obrad 18.8.1925. 31594
Oder Franc 27.1.1911. 37626
Oder Konrad 29.2.1908.
Winterstein 2521 1.2.1945.
Oderković Jevrcm 13.12.1913.
14189
Odezijc (Klepije) R udolf 5.4.1909.
99566
Odobašić (Achmed) Luscnim
8.5.1909. Bosanski Šamac 1813
9.7.1943.
Ogarenko Mile 3.8.1908. 23323
um ro 1.6.1943.
Ognajanović Radovan 1919.
Slišane 416 5.2.1944.
Ognić Jovan 1921. 30507 umro
25.6.1943.
Ognjanović Adam 3.3.1920.
Adaševci 2649 16.11.1943.
Ognjanović Lazar 6.6.1922.
Adaševci 990 20.3.1944.
Ognjanović Ljubisav 10.12.1907.
Slišane 257 21.1.1944.
Ognjanović Radom ir 4.4.1914.
Slišane 2827 6.12.1943.
Ognjanović R atom ir 21.9.1918.
Kuklin 3039 18.12.1943.
Ognjanović Sibin 10.12.1910.
Slišane 3100 22.12.1943.
Ognjanović Stanoje 12.1.1894.
82181
Ograjen Anton 1.5.1917. 17556
otpušten 30.4.1943.
463
Ogrijek Petar 28.6.1926. 61325
Ogrin Johan 15.9.1907. 335
19.9.1944.
Ogrišek Ludvik 23.8.1906. 48098
um ro 28.6.1944.
Ogrizović Miloš 17.2.1919. 14045
Ogulin Matija 5.2.1910. 61326
Ohrvatin Jankov 3.7.1877. 17545
um ro 6.2.1943.
Ojkić Simo 1915. 30620 umro
16.8.1943.
Ojstrsek Franz 29.9.1911. 17557
11.3.1944.
Okolešah Vasa 24.12.1901. 33464
Okolić Maksim 1910. Dogovica
38544 um ro 11.1.1944.
Okorn Anton 12.5.1922. 38759
Okorn Johan 17.4.1920.
Okorn Matija 10.12.1912. 90040
Okrogar Viktor 26.3.1908. Sant
Martin 113813 3.1.1945.
Okroglić Stefan 12.12.1921. 44562
um ro 11.3.1944.
Olujić Slavko 5.5.1919. Drugi Rad
Dalmacija 65015
Omahan Anton 13.6.1901. 91
28.1.1945.
Oman Johann 332. ubijen
20.4.1942.
Omarić Boško 7.1.1913. 24557
umro 12.1.1944.
Omazić (Dušan) Jova 7.2.1912.
D. Valesnja 24558 um ro
8.9.1943.
Omerso Ivan 14.12.1922. 109782
5.12.1944.
Opara R udolf 24.4.1916. 41363
Oparušić (Stevn) Luka 23.9.1922.
Petrovc 58 6.1.1945.
Oparušić Aleksa 3.3.1892. 23309
464
um ro 15.2.1945.
Oparušić (Uglješ) Andrija 1904.
D. Oparušić
Oparušić Borivoje 6.8.1925. 23310
i 33467
Oparušić D espot 9.8.1899. 23311
Oparušić Ilija 12.5.1905. 38554
Oparušić Ilija 20.8.1924. 23313
um ro 28.2.1944.
Oparušić Ilija 11.10.1927. D.
Petrovae 46459 i 23312
Oparušić Luka 21.11.1898. 23314
um ro 5.6.1943.
Oparušić Milod 6.6.1905. 23316
Oparušić Mladen 1894. 23317
Oparušić Nikola 3.5.1923. 23318
Oparušić Novak 7.7.1909. 23319
Oparušić Steva 23.9.1922. 23320
um ro 6.1.1945.
Oparušić Uglješa 1907. 23321
um ro 11.8.194'3.
Oplovnik Konrad 24.11.190. 12435
otpušten 30.4.1943.
Opsenica D ane 4.9.1915. 130650
Opsenica (Milivoje) Milan 1924.
Orazun Aloizij 20.9.1896.
Bukovica 2775 8.2.1945.
Orbulović Mariojlo 15.3.1913.
14177
Oresnica Milan 1890. 23315
um ro 29.12.1943.
Orolić Milan 1891. 44563 umro
24.7.1944.
Orolić Milovan 1895. Riljac
16.12.1943.
Orović Janko 26.8.1914.
Oršič Alfred 2.4.1906. 138056
O ruc M ustafa 20.6.1929. 137524
Orvik Alois 7.7.1903. umro
30.3.1943.
Osebek Franc 16.9.1903. 135346
17.3.1945.
Oset Jakob 21.6.1901. 12512
otpušten 30.4.1943.
Osinanović Aleksandar 1926.
Kravlje 13163 17.4.1945.
Osipek Jozef 11.3.1901. 99561
um ro 7.11.1944.
Osmanović Aleksandar 1926.
100220 um ro 17.12.1945.
Osmanović Emil 5.6.1902. 106910
19.1.1945.
Osmanović Emil 3.6.1922. 106910
19.1.1945.
Osmanović Gvozden 5.1.1915.
100221
Osmanović Ibro 1926. 137479
Ostir Viktor 18.4.1903. 507
14.2.1944.
Ostojić Branko 24.10.1904.
Ostojić Gojko 23.3.1925. 31595
Ostojić Johann 28.3.1890. 3118
24.12.1943.
Ostojiđ Jovan 1903. 31596 um ro
8.7.1943.
Ostojić Milovan 17.4.1915. um ro
2.4.1945.
Ostojić Risto 1918. G oražde
31597 um ro 20.3.1944.
Ostojić Stevan 7.11.1919. 33471
um ro 26.6.1944.
Ostojić Vaso 1.11.1919. 31598
um ro 24.12.1943.
Ošep Franc 24.2.1892. 12449
otpušten 27.8.1943.
Otarnik Johan 26.12.1924. 12490
otpušten 30.4.1943.
Otočanin Josip 5.5.1912. 99461
um ro 7.12.1944.
Ourvatcn Jakob 3.7.1877. umro
6.2.1943.
Ovazan Alojz 20.9.1895. 90049
um ro 15.2.1945.
Ovcsnica Milivoje 1924. 7.5.1943.
Ozaziđ (Boško) Jovan 7.1.1913.
D. Valesnja 145 12.1.1944.
Ozbolt Ivan 21.6.1916. Čabar
1537 23.4.1944.
Pačariz Branko 3.2.1925. M aribor
Pačatić Branko 1925. 30622
Padeznik Johan 5.12.1920.
31.7.1944.
Padurić Ivan 10.2.1903. Osamica
14137 um ro 30.8.1943.
Paden Matijas 12.8.1898. Rijeka
1116
Pagon (Jakoba) Rudolf 17.4.1906.
N ovaO selica 9451 um ro
29.6.1942.
Pahor Ivan 2.7.1892. Italija 3073
um ro 14.11.1944.
Pahor Stanislav 5.5.1893.
Orehovlje 80161
Pajačić Radić 1.7.1909. 38566
um ro 6.5.1944.
Pajagić Đ uro 10.7.1925. 24561 i
33471
Pajagiđ Gojko 22.8.1921. 24562
um ro 25.4.1944.
Pajagić Ljuban 15.9.1902. 24560
um ro 23.8.1943.
Pajagić Nikola 31.8.1896.
24.4.1944.
Pajanin Ibrahim 1912. 31599
um ro 22.12.1943.
Pajdak (Koste) Mirko 15.2.1889.
Melenci - Novi Bečej 100223
465
 um ro 21.2.1945.
Paje Josif 11.8.1909. 896
13.3.1944.
Paje Vinčeslav 15.5.1912. 69188
Pajer Stanislav 8.12.1908.
11.3.1944.
Pajes Rajm und 24.1.1930. 69186
Pajić Branko 21.4.1899. Sunja
106911 um ro 11.1.1945.
Pajid Milivoj 6.4.1928. Svinjica
um ro 15.6.1944.
Pajiđ (Đorde) Nikola 1919. 30639
Pajid (Ivan) Sredoje 22.2.1926.
Dragutinovo - Novi Bedej 100530
Pajid Stevan 17.10.1892. 100224
um ro 24.4.1945.
Pajić Živko 1902. 100225 um ro
31.1.1945.
Pajin Sava 4.4.1921. 100231
Pajkid Svetislav 20.3.1906.
Tomislavac 14061 um ro
11.5.1943.
Pajn Stanislav 8.12.1908. 17559
Pajovid Dušan 25.8.1910. 31600
um ro 4.2.1945.
Pajovid R ade 1.7.1909. Tirica
38556 6.5.1944.
Pajtar (Lovrenca) Jernej 24.8.1889.
Stržišde, Novo Mesto
Pala Stanislav 28.4.1906. 400
Palarin Branko 3.2.1925. Rekelnica
Paldid (Matije) Božid 23.10.1925.
Lukina - Italija 2421 otpušten
23.11.1943.
Paldid (Ivana) Rom an 1.6.1914.
Tuljaka 111557 um ro 13.4.1945.
Palentid M arko 16.7.1886. 23325
Palernek Jozef 13.11.1912. um ro
19.2.1945.
Palid(Ljubo) Marin 1919. 30650
466
Palin Toza 18.11.1912. 64412
Paliska (Jožefa) Anton 9.4.1884.
Pregarje 2906 umro 29.12.1943.
Paliska (Ivana) Ivan 11.11.1899.
Pregarje 2330 i 2339 umro
10.12.1943.
Palmanac Mil 17.12.1923. Titel,
Badka
Palmi Franc 1895. Z abrane umro
8.2.1945.
Paljid Radoslav 20.3.1922.
Dubrovnik 49827 umro
29.3.1944.
Pamid Jovan 1.1.1912. Baljanic
7.4.1944.
Panajotovid Ranko 28.10.1911.
96645
Pancid Alojz 10.5.1911. 61327
umro 25.4.1945.
Pandetovid Cvetko 13.3.1909.
Uroševac um ro 28.4.1945.
Pandurovid Ostoja 1926.
Miloševac 30626 umro
17.7.1943.
Pandurovid Zdravko 12.11.1923.
137525
Panesku Jovan 32409 umro
9.7.1943.
Pangos (Franca) Friderik
13.10.1897. B rje-G o rica 2755
umro 16.12.1943.
Panid (Radoja) Branko 1911.
Brezovica um ro 6.3.1944.
Panid Cvijan 27.9.1915. 30624
Panid Dragoljub 16.11.1911.
106585
Panid Ilija 1909. 30629 umro
11.8.1944.
Panid Jovan 5.1.1921. Kruševo
Brdo 31602
Panić Krsman 15.1.1899. 25437
umro 20.4.1945.
Panić Radisav 16.9.1888. S.
Adžibegovac 106586
Panić Radovan 7.5.1883. Duzluk
22918 um ro 25.10.1943.
Panić Simo 1921. Tišina 30625
umro 25.6.1943.
Panić Stevan 10.10.1910. Čavić
106912 um ro 10.5.1945.
Panić Stojan 15.6.1897. Veliki
Šiljegovac 25438
Panić Svetozar 14.2.1916. Kikinda
20179 otpušten 5.5.1945.
Panić Velimir 26.2.1921. 31605
Panin Sava 4.4.1921. 100231
Panin Toša 18.1.1912. Despot
Pankeričan (Bogosava) Ljubomir
14.5.1913. M ram orak 96646
Panković Nedeljko 4.1.1896. 22920
Panović Vojislav 22.12.1920.
16.3.1945.
Pant Velimir 26.11.1921. 31605
Pantelić Budimir 23.10.1903.
Dobrić, srez Pocerski 31603
um ro 7.12.1943.
Pantelić Dobrivoje 24.8.1923.
31606
Pantelić Milomir 11.8.1919.-1911.
14054 um ro 7.4.1943.
Pantelić Slavko 5.10.1922. 100228
Pantelić (Petra) Sreten 22.6.1906.
Surduk 100227
Pantelić Tihomir 10.3.1902.
Pudarci, srez Gračanski 96646
umro 16.5.1945.
Pantić Borisav 22.10.1904. 100230
umro 19.12.1944.
Pantić Borisav 18.3.1922. 29764
Pantić Božidar 6.4.1910. L ipe-
Smederevski um ro 20.3.1945.
Pantić Božidar 24.8.1918.
Prokuplje 27526
Pantić Čedomir 27.4.1896. 23334
Pantić Dobrivoje 1907. SrezSoko
Banja 29765 um ro 28.2.1944.
Pantić (Miloša) Dragoljub
28.6.1920. Lipe - Smederevo
106913 umro 19.4.1945.
Pantić Ivan 4.4.1903. 100229
Pantić Miodrag 5.12.1912. 82183
um ro 20.2.1945.
Pantić Predrag 6.5.1922.
Arandelovac 106914 29.3.1945.
Pantić Radom ir 9.7.1912. 38557
Pantić Srećko 1923. Zem un
Pantović Dragoljub 23.11.1923.
19394
Pantović Ljubiša 1.6.1911. 15336
Pantović Radoš 14.8.1915. Prilike
15337 um ro 20.3.1943.
Panjajić Ilija 9.5.1908. 23338
um ro 21.2.1945.
Panjeglav Stevan 5.1899. 29763
Papa Lazar 2.4.1896. Dragutinovo
99780 um ro 10.2.1945.
Papajin Ibrahim 1912. K ute 3101
22.12.1943.
Papakoča Miroslav 24.12.1917.
Kraljevo 38558
Papež (Mihaela) Ivan 5.5Л886.
Kneža pri Podmelcu 2011 umro
26.12.1943.
Papić Negovan 12.3.1895. Mionica
14209
Papić O brad 17.9.1912. Bileće
137683
Papier (Antona) Janez 24.6.1902.
Oberbesnica ubijen 17.6.1942.
467
Papier Johann 24.6.1902.
Oberbesnitz 1567 17.6.1942.
Papier (Antona) Jože 17.2.1907.
Oberbesnica ubijen 17.6.1942.
Papović Svetislav 12.5.1903. 2323
7.10.1943.
Paranović Vaskrsije 20.4.1906.
30631
Pardić Mirosav 22.10.1904. 100230
um ro 19.12.1944.
Pardo Petar 26.10.1912. 124150
um ro 25.4.1945.
Parkoviđ Nikola 1.5.1905.
premešten 11.11
Parmah Gajo 23.1.1924. V.
Peratovica 14192 umro
19.1.1943.
Parović Luka 25.8.1922. 138777
Parvchuar Viktor 13.4.1899.
Mokronog 5745 7.3.1945.
Paskarević Radenko 2.3.1921.
14169 -3633 um ro 20.1.1944.
Pasović Petar 21.2.1908. um ro
24.3.1943.
Paspišić Adolf 18.6.1903. 24568
um ro 24.6.1943.
Pasterić Olga Sušak
Pašagić M uharem 1.1.1899.
Vrnograča 24563 um ro
16.6.1943.
Pašalić Fadem 7.9.1929.
Dobropolje 137480
Pašić Fadil 12.10.1910. 23326
otpušten 26.3.1944.
Pašić Jovan 20.7.1912. Cvrke
106917
Pašić (Stojana) Stojan 27.3.1919.
Pakovac - Dvor na Uni 31604
umro 17.10.1943.
Pašić Vojimir 21.2.1920. 22979
468
Patanski R ade 12.6.1920.
Patis Johan 15.3.1919. 61279
Patković Radom ir 20.3.1920.
82197
Patković Svetislav 10.3.1900.
82198 um ro 13.3.1945.
Paton Leo 8.11.1923. 23009
Patrašković Dragoljub 6.12.1894.
Ranovac - Rekovac 22919
Paucer Dragutin 12.8.1912.
Ljeskovica 30628
Paučić Alois 10.5.1911. 61327
Pauković Nedeljko 4.1.1896.
22920
Paulica Justin 3.3.1919. Kruševac
Paulić Dragoljub 28.6.1920. Lipe
14207 19.4.1945.
Paulin Em erik 9.10.1913. 32380
Paulus (Janeza) Frančiška
24.1.1897. S taraL oka umro
3.8.1944.
Pauljević Velimir 15.1.1891.
100242 um ro 19.12.1944.
Paunesku Jovan 1908. Kostilj
24559 um ro 8.7.1943.
Paunković Miloje 11.3.1912. 14160
Paunović Branko 29.6.1904. Užice
38559
Paunović Damjan 14.5.1914.
Brezovo Polje 106926
Paunović Dragoljub 6.4.1910.-1907.
Porodilj, Požarevae 82184 um ro
7.1944.-7.1945.
Paunović Dragoljub 23.11.1923.
19394
Paunović Dragoslav 14.12.1923.
Čačak 48509 i 14219
Paunović Janko 23.12.1878.
Starčevo 22924 um ro 6.6.1943.
Paunović Lazar 3.3.1913. Bačemet
27.3.1944.
Paunović Mihajlo 25.1.1908. 82185
umro 24.4.1945.
Paunović Milorad 27.12.1909.
Golubinjo 106925 umro
20.2.1945.
Paunović Nedeljko 4.1.1896.
Rašanac - Mlavski srez 48102
Paunović Radivoje 15.2.1903.
Prestinac 14096
Paunović Radosav 11.4.1909.
Bukovska 14210 umro
29.4.1943.
Paunović (Pante) Ranko 1903.
Krupanj 30623 umro
15.10.1943.
Paunović Spaso 3.3.1913. 25855
um ro 27.3.1944.
Paunović Stevan 17.1.1920.
Toplovnik 29041 umro
24.12.1943.
Paunović (Riste) Svetozar
8.10.1907. Bublica, srez
Pustorečki 37527
Paunović Vladimir 4.1.1909. 25856
umro 24.1.1945.
Paunović Vojislav 15.9.1896.
38560
Paunović Vojislav 22.3.1920.
100243 um ro 16.3.1945.
Paunović Vojislav 22.12.1920.
Kostolac 100248 umro
16.3.1945.
Paunović Vukašin 9.6.1921.
100244 umro 14.12.1944.
Paunović Živko 1897. Rasavac
25439 um ro 28.4.1945.
Pausić Predrag 6.5.1872. Arnzevac
10512 29.3.1945.
Paut Velimir 26.2.1921. 31605
Pavičević Krsman 8.12.1898.
Radmanovo 19404 umro
22.9.1943.
Pavičević Milovan 2.2.1921. 65052
Pavić M ate 12.6.1923. 31493
Pavić Stevan 10.1.1910. 106912
Pavić Stevan 24.2.1922. 29766
Pavić Vladeta 25.3.1902. Stubline
38561
Pavićević Milovan 2.2.1921.
Pavinčić Rino 4.1.1925. Chersano
-Italija 90091 um ro 3.3.1945.
Pavkov Slobodan 28.2.1925.
100239 um ro 27.4.1945.
Pavković (Stanka) Nikola 1.5.1905.
D. Budački, srez Vojnić 13602
Pavlen Marija Gorica
Pavlenović Ilija 8.1912. 24583
umro 19.10.1943.
Pavlenović Milan 15.2.1888. 24582
Pavletić Branko 24.11.1918.
106587 um ro 23.1.1945.
Pavletiđ Marija Pulj
Pavlin (Andreje) Franc 24.5.1905.
Drežnica 2682 um ro 25.12.1943.
Pavlin (Jožefa) Hirland 1923. Sv.
Križ
Pavlin Valerija Gorica
Pavlović Adam 16.3.1915. 82186
Pavlović Aleksandar 2.4.1918.
24581
Pavlović Blagoje 14.10.1920.
Višesava 30630 otpušten
5.5.1945.
Pavlović Borislav 12.9.1916. Šikloš
106923
Pavlović Borivoje 20.6.1910.
Ostrovica um ro 12.12.1942.
469
Pavlović Borivoje 25.3.1925.
106922 um ro 8.3.1945.
Pavlović Budimir 16.10.1907.
27528
Pavlović Dobrisav 10.9.1919.
Gvozdac 38564 um ro 2.12.1944.
Pavlović Dragoljub 8.2.1909.
100240
Pavlović Dragomir 9.3.1907. 34391
umro 4.2.1945.
Pavlović Dragutin 15.8.1906.
14083 um ro 18.12.1942.
Pavlović D ragutin 4.11.1910.
82187 um ro 14.4.1945.
Pavlović (M arko) Dušan 1.1.1905.
82188
Pavlović Dušan 10.10.1910.
Piroman 38562
Pavlović Franc 1.10.1906.
Mojstrana 2069 22.7.1942.
Pavlović Hranislav 8.8.1914.
106921 3.2.1945.
Pavlović Ilija 29.10.1895. V. Laole
15338 8.7.1943.
Pavlović Lazar 28.5.1921. 96647
Pavlović Ljubisav 1911. 25440
Pavlović Ljubomir 3.10.1910.
Lalinovac 12.2.1944.
Pavlović M arjan 1925. 137481
10.3.1945.
Pavlović Milorad 27.12.1909.
106925 20.2.1945.
Pavlović MiloS 18.4.1928. 106924
Pavlović Milutin 15.3.1909. Bublica
25857 um ro 30.3.1944.
Pavlović Mirjan 1925. 137481
Pavlović Momčilo 21.3.1921.
Lazarevac 96648
Pavlović Momir 15.5.1896. 29768
umro 7.7.1944.
470
Pavlović Nikola 1892. 82189
umro 22.2.1945.
Pavlović Novak 11.2.1897.
Prijanovići 29042 umro
22.1.1944.
Pavlović Novica 4.6.1888. Donja
Rača 22921
Pavlović Radisav 9.5.1920. Maidan
Pavlović Radiša 3.1.1913. Velika
Gradiška um ro 24.4.1945.
Pavlović Radom ir 7.1.1923. 14128
Pavlović Ratom ir 6.6.1914. Čačak
49981
Pavlović(M .) Slavko 3.1.1923.
Beograd 48558 i 29043
Pavlović Slavomir 2.10.1908.
Beograd - M cduhan 27529
Pavlović Sreten 20.3.1922. 106920
Pavlović Stanislav 8.8.1914. selo
Brezovac 106921 umro
3.2.1945.
Pavlović Stanko 15.9.1921. 106588
Pavlović Stojan 10.11.1919. 27530
um ro 25.11.1944.
Tavlović Tihomir 16.4.1914. 27531
Pavlović Tom a 10.3.1900.
Rujkovac 27532 umro
22.9.1943.
Pavloviđ U roš 10.2.1899. Piroman
38563 um ro 2.9.1944.
Pavlović Vasilije 15.6.1882. Vranje
14123 um ro 20.12.1943.
Pavlović Vojislav 18.3.1890. 24577
Pavlović Zdravko 14.4.1911. Cerje
100241 um ro 2.2.1945.
Pavlović Zdravko 15.3.1922.
100237
Pavlović Živan 21.2.1920. Kusić
100238 13.3.1945.
Pavuna (Pavlia) Franc 2.2.1912.
90097
Pecar R udolf 20.8.1924. 113814
Pecar Stanko 17.4.1920. 77092
Pecarevič Nikola 28.1.1914.
138775
Pecarić (Nikola) Petar 1925. 30641
Pecić Ivan 10.2.1922. Vel. Kikinda
29711
Pecko A nton 20.12.1905. 17560
um ro 23.2.1943.
Peconik R udolf 23.3.1913. Luce
850 17.1.1945.
Pečanac Stevan 10.8.1904. Vrtoče
30637 um ro 18.9.1943.
Pečar (Ivana) Alojz 5.5.1889.
Grabovica 80162 um ro
12.12.1944.
Pečar (Jožefa) Ivan 1895.
Grabovica
Pečar R udolf 20.8.1924. 113814
Pečarević Nikolaj 28.1.1914. Visa
Pečarić Nikola 1925. 30641 um ro
25.9.1944.
Pečečnik (M arkote) Anton
31.12.1899. Plešivec 12426
um ro 5.10.1942.
Pečenko (Franca) Stanko
25.11.1906. Batuje 126826
um ro 10.4.1945.
Pečnik Baltasar 1.1.1905. otpušten
30.4.1943.
Pedežnik Johan 5.12.1920. 17558
Pedrini Đovani 18.7.1984. 90101
umro 10.2.1945.
Pegan (Franca) Franc 15.10.1887.
Senožeč 126827 umro
21.4.1945.
Peganc Jozef 11.5.1920. 17561
Pehar Franc 20.6.1896. 123176
Pejanović (Vasa) Blažo 28.3.1913.
Dobrisko selo - Cetinjc 106927
u n r o 6.5.1945.
Pejčić (Stevana) Andrija 1907.
Krajna - Našice
Pejčić Mihajlo 5.4.1910. 24573
Pejčić Milorad 8.1901. Trnava
27533 um ro 23.10.1943.
Pejcs Rajm ond 24.1.1930.
Pejica Grozden 15.8.1902.
Mecnorecia 29044 12.6.1944.
Pejić D orde 20.4.1919. 30639
Pejić (Milan) Prcdrag 6.5.1917.
Bosanski Petrovac 82190
Pejić Predrag 15.10.1916. 82190
Pejiđ Vladimir 27.12.1901. 2320
6.10.1943.
Pejkić Radivoje 21.7.1926.
Blizanak 38566 otpušten
5.5.1945.
Pejović Laza 2.2.1900. 31607
um ro 12.4.1944.
Pejović Radom ir 10.10.1920.
15603
Pejović (Mlade) Vlada 18.8.1912.
Kusić - Bela Crkva 100245
Pekar Franc 20.6.1896. 123176
3.2.1945.
Pekeč D uro 26.4.1908. Radovica -
Slunj 96650
Peklaj Johan 5.12.1924. 56701
Peković Maksim 16.10.1895.
100246 um ro 8.1.1945.
Peksaj Johan 15.12.1924. 701
Pelar Franc 31.12.1901. Kranjska
Gora 1691 2.7.1942.
Pelc Peter 6.7.1922. Brezovica
Peleniš Matija 1922. 31608 umro
5.4.1945.
471
Peleus Matija 1922. Koložab
11213 29.3.1945.
Pelid Janko 17.10.1188. 100247
umro 27.11.1944.
Peljko Hasan 1911. 137526
18.4.1945.
Penezid Josip 19.3.1900. 137527
19.4.1945.
Penezić Sava 27.1.1899. 22925
Penko (Janeza) Andrej 24.11.1926.
Slavina 96828 um ro 23.11.1944.
Penko Jovan 24.11.1926. Slavina
96828 23.11.1944.
Penko Ljubomir 23.5.1915. 90104
um ro 12.5.1945.
Pepel Konrad 13.2.1904. 17562
otpušten 3.7.1943.
Pepel Sredko 14.5.1912. M aribor,
Sv. Jurija
Peperko Franc 22.11.1911.
Ponikve 41918 um ro 26.2.1944.
Peranovid Vaskrsije 20.4.1906.
30631
Peranovid Vitomir 24.3.1924.
106929
Perasovid (Ivan) Petar 1923. 30642
umro 10.2.1944.
Perdid(Luke) Jože 3.3.1902.
Vevde, Ljubljana 125084 um ro
13.6.1945.
Perdiđ M arko 26.4.1902.
Vučevica, srez Split um ro
10.3.1943.
Pergar Ludvig 13.8.1920. 17565
80.5.1943.
Perger Ignac 11.2.1894. 17563
otpušten 30.4.1943.
Perid Božo 13.3.1923. D ugoPolje
Perid (Antonija) Branislav
27.8.1927. Kravlje -NiS 100253
472
umro 26.1.1945.
Perid Dobrosav 17.9.1895. 100248
Perid Dragan 20.6.1901. Velesnja
24564 um ro 27.9.1943.
Perić Dušan 25.10.1912. 22926
um ro 27.1.1945.
Perid Grozden 9.8.1907.-1905.
Aleksinac 14226 um ro 9.4.1943.
Perid Hranislav 15.11.1917.
Kravlje -N iš 100251 umro
3.2.1945.
Perid Ilija 13.3.1905. Loznica
14098 um ro 1.1.1943.
Perid Lazar 15.4.1885. 27538
um ro 10.7.1944.
Perid Milan 4.4.1904. 24565
um ro 4.7.1943.
Periđ Milorad 1912. 27534 umro
13.1.1945.
Perid Milorad 3.2.1921. 14168
um ro 26.6.1944.
Perid MiloS 20.3.1919. 14167
umro 29.12.1943.
Perić Miodrag 23.6.1921. 100252
Perid Nikola 1883. 27539 umro
5.7.1944.
Perid Nikola 2.2.1900. 27540
umro 22.12.1943.
Perid Nikola 15.10.1916. Kravlje
100250 um ro 23.12.1944.
Perid O brad 1908. Kravlje
100249 um ro 15.11.1944.
Perid (M.) P etar 4.4.1904. D.
Velesnja um ro 4.7.1943.
Perid Petar 7.6.1922. Trst
Perid (Milan) Portec 4.4.1904.
Gornja Velesnja 1759 4.7.1943.
Perid Ratom ir 6.2.1911. Badevina
25859 um ro 9.12.1943.
Perid Stojan 14.11.1900. 27537
Perić Vojislav 25.5.1905.
Perić Vojislav 15.5.1924. 25860
umro 30.5.1945.
Perić Zdravko 5.11.1923. Ram a
38567 um ro 10.4.1945.
Perini Marija Pulj
Perišić Boža 1922. 31609
Perišić Đ ura 1902. D abar 30638
um ro 20.9.1943.
Perišić Trajko 9.10.1911. Velika
Plana 13604 i 47765
Perkić Petar 8.1904. Svinjarica
27536 um ro 16.9.1943.
Perko (Antona) A nton 7.6.1913.
Križe 22487 i 49826 um ro
2.9.1944.
Perko Johan 2.2.1917. D obroP olje
22488 i 21488
Perko Matija 7.1.1922. 130707
Perković Milan 1.1.1921. Doljani
49829 i 29773
Perković Pero 21.6.1913. Tomance
38568
Perković Petar 2.3.1887. Podgorica
29045 um ro 1.11.1943.
Perković Simo 13.9.1905. Trebinje
15339
Perkušin Radivoje 24.10.1920.
25441
Perlić Johan 17.11.1914. 108829
um ro 12.4.1945.
Perliđ Jozef 9.3.1922. 15503
umro 5.6.1943.
Perovec Anton 11.12.1914. 17564
Perović Aleksandar 31.7.1917.
25442 um ro 29.6.1944.
Perović Ilija 21.8.1921. 106928
umro 27.12.1944.
Perović Milenko 21.9.1905. 15340
umro 20.12.1943.
Perpar Ludvig 13.8.1920.
Persić Matej 10.6.1902. 90109
Persić Radoslav 21.9.1923. Novo
Selo 38569 10.4.1944.
Peršić M ate 10.6.1902. Kersano
90109
Peršolja (Franca) Oskar 24.6.1914.
Sabotin, Gorica 22489 umro
21.4.1943.
Perštajn Željko 9.7.1911. 120164
P ertot Ida Nabrežina
Perunići Milija 27.1.1906. Slatina
99636
Perunović Miloš 12.2.1919. Nikšić
106931 um ro 24.4.1945.
Terunović Vidak 14.10.1897.
98840 um ro 2.4.1945.
Peruzzi Francesko 20.2.1880.
M ontemaggiore - Italija 90111
um ro 28.10.1944.
Peskura Anton 25.8.1925. Iton
39910 umro 5.1.1944.
Pesović Nikola 7.8.1922. Podgorica
38570
Pestotnik Michacl 305. ubijen
20.4.1942.
Pešić Aleksandar 15.6.1925.
25861,33484 i-mro 20.3.1944.
Pešić Bora 22.11.1922. 25862
um ro 20.4.1945.
Pešić Dimitrije 24.10.1908. 48555
Pešić(Đ ordc) Dragoljub 5.3.1914.
Cerje 100254 umro 31.1.1945.
Pešić Jovan 21.11.1914. Bučimet
100255
Pešić Jovan 15.4.1923. Svilajnac
25443 um ro 11.12.1943.
Pešić Lazar 15.4.1885. 27538
um ro 10.7.1944.
473
Pešić Milija 7.3.1920. Statovac
25863 um ro 10.12.1944.
Pešić Milorad 20.10.1908. Statovac
25864 um ro 29.9.1943.
Pešić Nikola 1883. 27539 umro
5.7.1944.
Pešić Nikola 1900. 3069
22.12.1943.
Pešić Randei 1872. 99781
Pešić Stojadin 4.1923. 100256
Pešić Stojan 22.4.1899. Bukova
Glava 29774 um ro 18.10.1943.
Pešović Milisav 16.8.1905. Ozren
96650
Pešović Nikola 7.8.1922. 38570
Petanić Franz 18.4.1918. 22927
27.1.1945.
Petanović Ilija 28.7.1911. 14155
um ro 18.12.1942.
Petčinek Baltazar 1.1.1905. 17567
otpušten 30.4.1943.
Petek Konrad 15.10.1922. 10971
otpušten 30.4.1943.
Petek Maks 29.5.1903. 135350
Petelin Johan 11.4.1901. 90114
Petelin Venceslav 8.-18.9.1915.
Plesković 90112 um ro
15.12.1944.
Peter Alojz 16.6.1892. 12458
otpušten 3.4J1943.
Peterka (Jožeta) Jože 17.3.1892.
Imenje 135324 um ro 11.4.1945.
Peterlin Bogdan 3.4.1921. Kamnik
24136
Peterlin E duard 13.10.1923.
Ljubljana 49828 umro
24.2.1944.
Peterlin Franc 20.1.1913. 135349
Peternel Franc 31.11.1897. 10972
474
Peternel Franc 15.10.1909. umro
14.7.1942.
Peternel Franc 2.9.1919. umro
7.8.1942.
Peternelj (Jakoba) Anton 13.6.1902.
1688 i 50571 otpuSten 24.1.1944.
Peternelj Jože 13.11.1912. Pirinče
61328 um ro 19.2.1945.
Petkić Radivoj 21.6.1926. 38566
Petković Aleksandar 11.9.1888.
82191
Petković Aleksandar 21.11.1921.
82194 um ro 6.4.1944.
Petković Bogosav 2.3.1925. 27541
Petković Čedomir 1922. Slišane
49408,25865 um ro 27.2.1944.
Petković Dragić 18.9.1902. Brasina
24576 7.3.1945.
Petković (Milana) Dragoljub
9.9.1922. V ranje umro
16.4.1945.
Petković (Petrović) Dragutin
10.12.1922. 22930
Pctković Đ orđe 1912. 82195
Petković Filip 75.1914. Slišane
2589 6.11.1943.
Petković Gavrilo 1907. 25870
um ro 19.8.1943.
Petković Grujica 14.3.1898.
100258
Petković Ilija 3.3.1928. Vitežcvo
82192
Petković Jovan 27.8.1910. Beograd
27542
Petković Jovan 24.11.1911.
Beograd 2543 29.10.1943.
Petković Jovica 1917. 30633
um ro 25.6.1943.
Petković Joviša 15.10.1917. 33485
Petković Ljubomir 17.2.1921.
96657 um ro 1.3.1945.
Petković Milan 8.9.1887. 13607
Petković Milan 1.1.1921. 29773
Petković Milisav 15.6.1912. Sisak
Petković Milutin 15.5.1912.
Slišane, srez Pustorečki 27543
Petković Miodrag 25.3.1902.
Brestovac 27544
Petković Mladen 22.3.1915.
Višesava 30634 um ro 25.7.1943.
Petković Mlađen 3.5.1928. 82196
Petković Nikola 19.1.1917. Slišane
49249 30.1.1944.
Petković Novica 23.10.1924. 20181
Petković Novko 21.1.1915. 100461
Petković Petar 10.5.1914. 33939
umro 18.1.1944.
Petković P etar 1914. 27546
Petković' Petko 21.3.1882. 82193
umro 24.2.1945.
Petković R ade 25.3.1916. 31610
Petković Radoslav 1923.
Goloboder 38571 um ro
23.4.1945.
Petković (Milorada) Ratom ir
21.1.1913. Svilajnac 48100,
22926
Petković (Milana) Sava 6.3.1924.
Trebinje 96653
Petković (Ilije) Slobodan 15.5.1922.
96656
Petković (Vidoja) Sreten 16.1.1908.
Gornji Milanovac 96654
Petković Stanko 5.8.1920. Slišane
1419 19.4.1944.
Petković Stanoje 9.10.1921.
100259 um ro 25.2.1945.
Petković Stojadin 25.3.1908.
Slišane 25868
Petković Svetislav 10.3.1900.
82198 umro 13.3.1945.
Petković Velin 3.5.1914. 25869
um ro 6.11.1943.
Petković Vladimir 15.2.1908.
Osipaonica 10026 1 4.3.1945.
Petković Žarko 5.3.1923. Negotin
14224
Petković Života 18.2.1893. 100257
um ro 18.11.1944.
Petnikar Franc 19.9.1920. 12611
umro 11.12.1942.
Petrak Pavel 4.9.1905. 99529
Petranić Franić 18.4.1918. 22927
umro 27.1.1945.
Petrašinović Ljubinko 15.4.1923.
Mihajlovac 29046
Petričević Marian 10.10.1926.
Lovrić 39981
Petričević Vlastimir 10.9.1910.
Turica 38573
Petrić Andrej 19.7.1907. Ilirska
Bistrica
Petrić Dragoslav 15.9.1893.
Zvečka 38572
Petrić Mladen 4.10.1898. 15341
Petrić Valentin 30.3.1927. 91229
Petronijević Čedomir 28.6.1912.
Srez Lepenič
Petronijević D ušan 15.2.1923.
106589 um ro 18.1.1945.
Petrov Nikolaj 109412. umro
1.12.1944.
Petrovac Avgustin 9.11.1906.
Pitvej - Ljubljana
Petrovčić (G etarda) Angel 1889.
Vogersko
Petrović Aleksa 10.12.1920.
137483 10.3.1945.
475
Petrović Aleksandar 31.7.1917.
25442 umro 29.6.1944.
Petrović Aleksander 27.11.1921.
umro 6.10.1944.
Petrović Antonije 2.10.1899.
Zrcam 15342 umro 22.7.1944.
Petrović Bogoljub 10.3.1923.
Petrović Borisav 14.8.1914.
Bjeljina
Petrović Boža 13.12.1906. 31611
Petrović Božo 7.1.1900. Bosanska
Dubica 25444
Petrović Branislav 9.11.1920.
Obrenovac 96651
Petrović Damjan 23.2.1903.
BrezovoPolje 29775 umro
22.12.1943.
Petrović Danilo 2.7.1912. Dubočka
49599
Petrović Danilo 1913. PetrovoSelo
30635 8.7.1944.
Fetrović Dimitrije 25.4.1927.
Brestovica 46485,25445
Petrović D m itar 10.10.1924. 31612
um ro 26.6.1944.
Petrović Dobrivoje 11.2.1908.
100262
Petrović Dobrivoje 14.12.1908.
Stalać
Petrović Dragiša 15.5.1922. M.
Sugubina 29776
Petrović Dragojin 15.2.1920.
Bozurevac 29777
Petrović Dragoljub 16.11.1911.
Petrovčić
Petrović Dragoljub 8.11.1914.
Božidarevae
Petrović Dragoljub 14.4.1921.
106930
476
Petrović Dragomir 25.6.1906.
Mali Tožarevac
Petrović Dragomir 9.8.1919.
Aranđelovac
Petrović Dragomir 10.2.1922.
Žabari 108478
Petrović Dragomir 24.6.1926.
29048
Petrović Dragutin 15.12.1922.
22930
Petrović (Ivka) D ušan 1922.
Bozjakovina, srcz Glina
Petrović D uro 21.1.1897. 24566
umro 19.4.1943.
Petrović Emil 1923. 29778 umro
24.11.1944.
Petrović Gavrilo 1907. Tatovac
19.8.1943.
Tctrović Gvozden 27.3.1903.
29049
Petrović Ilija 5.5.1919. Kruševac
13605 um ro 19„4.1943.
Petrović (Mile) Jovan 12.12.1912.
Maj, srez Glina 99783
Petrović Kostadin
5.6.1904.-1.7.1904. 25871
Petrović (Radovan) Lazar 1896.
30640 um ro 7.7.1944.
Petrović L^zar 14.9.1921. 48574
Petrović Ljubomir 15.1.1912.
Vlaška 29051 um ro 11.11.1943.
Petrović Ljubomir 22.1.1921.
99782 umro 26.3.1945.
Petrović Ljubomir 17.2.1921.
96657 um ro 1.3.1945.
Petrović Ljubomir 22.7.1921.
Kostolac 99782 26.3.1945.
Petrov'''.(Stanoja) Milan
15.:0.1912. Kukljin 25446
um ro 5.2.1944.
Petrović Milan 1894. Riljac 29779
umro 4.11.1943.
Petrović Milan 15.10.1918. 25446
um ro 5.2.1944.
Petrović Milan 11.10.1922. 25447
um ro 27.6.1944.
Petrović Milovan 11.4.1922. 29052
um ro 3.11.1943.
Petrović M itar 10.10.1924. 31602
um ro 26.6.1944.
Petrović Momir 7.12.1903. Kukljin
- Kruševac 25448 um ro
9.2.1944.
Petrović Momir 15.9.1919.
Brezovica 25449 um ro
15.7.1943.
Petrović Nikola 1896. Beograd
106590 13.1.1945.
Petrović Nikola 1.12.1898. Boljanci
30636
Petrović Nikola 1918. Šarbanovac
29781
Petrović Nikola 3.2.1925. Jakovo
29780
Petrović (Đ uro) Peter 12.1.1897.
Brezovo 1304 19.4.1943.
Petrović Radivoje 15.12.1912.
27549 umro 7.10.1944.
Petrović Radivoje 22.3.1915.
Crnjeljevo 29984
Petrović Radom ir 11.12.1909.
Rojsnik f29053, 48572
Petrović Radovan 1896. 30640
um ro 7.7.1944.
Petrović Rasko 1911. Riljac
29782 um ro 27.11.1943.
Petrovid Sava 5.9.1923. Beograd
51406
Petrović Slobodan 30.3.1898.
Beograd 25450 um ro 15.7.1943.
Petrović Slobodan 3.4.1924.
Jakovo 29783,49406
Pctrović Stanko 1923. 30632
umro 24.6.1944.
Petrović Svetislav 3.4.1903. Jakovo
29784 i 49963
Petrović Svetislav 10.3.1903. 82198
umro 13.3.1945.
Petrović Svetislav 22.10.1928.
Vinarce 106933
Petrović (Milete) Svetomir 1922.
Riljevac 29785
Petrović (Svetozara) Svetozar
8.8.1898. Požarevac 106932
um ro 20.4.1945.
Petrović (Stevana) Tihomir
26.12.1926. Draževac 29054
Petrović Tihomir 1.8.1921. 25451
26.1.1944.
Petrović Toma 18.10.1911.
Lukova, srez Kosaonički 38575
Petrović Velimir 19.10.1906.
33489
Petrović Vladimir 15.2.1908.
100261 umro 4.3.1945.
Petrović Vladimir 15.2.1908.
Osipaoinica 5088 4.3.1945.
Petrovid Vladimir 1914. Skobalj
100261
Petrović Vlajko 20.12.1910. 38574
Petrović Živko 21.5.1907.
Zaklopača 22931 umro
23.11.1943.
Petrović Živojin 7.1.1920. Trujan
7959 i 100263 umro 15.3.1945.
Petrović Života 18.2.1893.
Aleksinac 100257 umro
18.11.1944.
Petrušić Dragoljub 12.12.1910.
G. Gajetan 27550
477
Petrušić Đ orđe 23.3.1915. Trepča
100264
Petrušić Spasoje 1920.
Petrzele Ciril 8.3.1888. 90121
Petselj Anton 10.3.1911. 61336
Peturović Hamid 8.12.1913. 31617
Pezdirc (Jožeta) Jože 10.2.1902.
Vojna Vas, Črnomelj 79393
um ro 28.3.1945.
Pfajfer Johan 19.5.1907. Dražgoše
1690 2.77.4.
Pfajifer (Michaela) Franc 28.3.1877.
2648 um ro 16.12.1941.
Pfajifer Karl 14.4.1885. St. Cristof
1200 16.12.1941.
Piacković Vasa 15.6.1922. 5247
28.2.1945.
Pieraci Eva Sombor
Pihel Franz 12.11.1922. 25034
Pihut Mihajl 25.9.1900. 77094
Pijević Risto 25.5.1907. Bioska
29786
Pikcl Franc 12.11.1922. 25034
Piker Anton 28.12.1882. 10994
Pilato Karl 3.5.1906. 1707
6.2.1945.
Pilipoviđ Mile 26.9.1912. Lipa
um ro 22.2.1943.
Pilko Stefan 24.12.1924. 712
Pilja Branivoje 21.1.1900.
Slavonski Brod 106934 um ro
19.5.1945.
Piljević Risto 25.5.1907. s. Bioska
48611
Piljko Stefan 24.12.1877. Joševa
Pinkova Borivoj 2.4.1922. 20182
um ro 13.2.1945.
Pintar Ladislav 23.2.1921. 135351
4'78
Pintar Rado 23.2.1921. Jesenice
Pintar Rudolf 6.4.1914. Kranj
ubijen 20.4.1942.
Pinter Franjo 9.1923. 24567
Tintcr G ertruda 3.1901. 2371
Pinter Rudolf 333. ubijen
20.4.1942.
Pinter Zlatko 7.4.1923. 30645
Pirc (Franccta) Ivan 21.5.1902.
Zimarica 61329
Pirker Franc 30.6.1921. 77093
Pirl Anton 28.12.1882. 3058
18.10.1942.
Pirman Johan 13.12.1895. umro
23.6.1942.
Piri.ienšek Anton 10.8.1907.
29429 umro 18.9.1944.
Pirnat O tm ar 22.8.1916. 40168
Piro Ivan 21.5.1902. Ljubljana
Piroćanac Mija 28.4.1895. Paraćin
100265 um ro 26.1.1945.
risk u r Ciril 2.2.1924. 24137
Titeša (Mije) Ivan 1923. 30643
um ro 17.10.1943.
Pivac Milenko 1925. 30644
Pivac Milovan 23.4.1925. Zavojan
Pivašević Danko 10.12.1921. 30646
um ro 17.10.1943.
Fivec Jo h a n -Jo v a n 10.12.1912.
G rac 3 3 9 5 5 i 34955
Pjagić Ljuban 15.9.1901. 24560
um ro 23.8.1943.
Pjetrusin Vasilij 20.10.1920. 66738
Pjevac Stevan 16.3.1914. G.
Primišlje
Pjevač (Milića) Stevan Beograd
Plačković Vasa 15.6.1922. 88871
um ro 28.2.1945.
Plaknar Franc 18.3.1890. 41366
14.7.1944.
Plamberger Alojz 23.5.1926. 11843
otpušten 8.5.1943.
Plamitak Albin 1.4.1923. 61330
Plančević Dragomir 29.7.1908.
29787
Planinc Adolf 12.9.1925. 65818
Planinšek Johan 8.7.1919. 113815
Plankar Franc 18.3.1890. Zagreb
41366
Planko Ferdinand 19.2.1926.
Zagreb 31613 um ro 1.10.1943.
Planojević Dragomir 29.7.1908.
Ušće, srez Raška 49402
Plasej Oto 1.5.1901. Ozalj -
Hrvatska 31614
Plaskon Ferdinand 13.5.1896. St.
R upert 3953 19.12.1942.
Plavelčić Filip 25.3.1907. 31615
Plavelčić Ljupko 25.10.1899.
31616
Plavičiđ Stevan 23.8.1920. 23333
Plavšić (Dušan) Maksim 1899.
Kućani, srez D. Miholjac 30648
umro 14.8.1944.
Plavšić (Save) Slavuj 31.8.1916.
Berkasovo - Šid 114230
Plečnik Josef 9.3.1913. 61331
Plečnik (Franca) Jože 2.3.1913.
Hotedršica 61331 umro
20.4.1945.
Plećas Josif 1913. 30647
Plećaš Ante 1923. Brista 30649
4.2.1944.
Plećaš Josip 1913. 30647
Plećnik Jozef 9.3.1913. 61337
umro 20.4.1945.
Pleničar (Jožeta) M arjan 31.5.1922.
Radovljica um ro 11.2.1945.
Plenković Jozef 25.9.1923. 65819
um ro 2.4.1945.
Plesničar Marija Trst
Pletnev Igor 12.8.1905. 106935
Plevendar Stjepan 6.12.1912.
Kupinovac 137485 umro
24.4.1945.
Plintner Drago 27.8.1920. 109802
Plohl Konrad 13.1.1895. 17568
otpušten 17.3.1943.
Ploi Franc 30.3.1921. 12470
otpušten 30.4.1943.
Pljakić(D .) Branislav 18.3.1920.
Zaječar 96659 14.04.1945.
Pljevačić Ljupko 15.10.1900. Bare
Bosna 31616
Pncuik Joze 9.3.1913. 19091
20.4.1945.
Pobar Juraj 18.11.1913. Selec
90155
Pobega Mirko 9.4.1908. 65820
um ro 27.1.1945.
Pochel Anton 23.4.1986. 1675
27.6.1943.
Poček Aleksandar 24.8.1921.
Cetinje 45562
Poček Petar 12.10.1915. Cetinje
106945 um ro 16.4.1945.
Poček Teodor 12.10.1915. Cetinje
13414 16.4.1945.
Počina (Anton) 24.1.1922. Is t-
Italija 90757 um ro 24.4.1945.
Počivalnik Franc 20.9.1923. 17572
otpušten 30.4.1943.
Podberšček Feliks 23.3.1923.
Podbevšek (Janeza) Franc 1.4.1913.
Gorenje um ro 7.2.1942.
Podbevšek Paul 23.1.1918. 135352
17.3.1945.
Podbevšek Paula Gorica
Podbevšek (Jožefa) Stane
24.4.1913. Rodica 69187
479
Podbevšek Stanislav 24.10.1913.
69187
Todboj Ivan 28.8.1928. Stramci pri
Postojni
Podbregar A nton 17.11.1911.
Kolovrat 31396 um ro 8.10.1943.
Podbregar Josef 4.7.1918. 31397
Podbregar Peter 30.1.1921. 32779
um ro 4.4.1945.
Podbršček Luigi 27.3.1926. S.
Floriano, Italija 126844
Podkoritnik Jozef 15.2.1904.
Liboje um ro 12.12.1944.
Podlunšek A dalbert 25.3.1914.
135353
Podobnik A nton 6.6.1906. Novo
Selo 49250 um ro 27.2.1944.
Podobnik Franc 5.4.1888.
Čekovnik 1718 otpušten
24.1.1944.
Podobnik (Janeza) Jernej 15.5.1882.
Sp. M asora 3018 um ro
30.11.1943.
Podobnik (Franca) Luka
16.10.1890. Cekovnik 1826
umro 2.1.1944.
Podobnikar Anton 18.1.1914.
90160
Podobnikar Jakov 9.8.1910. 90161
Podoreh (Antona) A nton 17.5.1898.
Temljine - Tolmin 1896 um ro
12.1.1944.
Podparić Dimitrije 23.2.1923.
Pljevlja 49407 um ro 27.1.1944.
Podrenek Franc 27.10.1922. Tone
98893 um ro 21.11.1944.
Podržaj (Janeza) R udolf 26.6.1904.
Vrbičje
Podunavac Milan 11.11.1914.
24575
480
Podunavac Vasa 15.5.1925.
Gornji D obrotin 38576
Podviz Franc 23.2.1923. Škofja
Loka - Jesenice
Togačar Rudi - Rudolf
6.4.-6.3.1910. Jesenice
Pogačnik Andrej 30.11.1901.
Škofja Loka
Togačnik Hcga 18.6.1913. 11844
otpuSten 6.1.1943.
Pohor Stanko 5.5.1893. Gorica
Pohorc (Antona) Anton 23.4.1886.
Pečke 17569 um ro 22.6.1943.
Poje Josip 11.8.1909. Parg 40706
um ro 13.3.1944.
Poje (Petra) Vinceslav 16.7.1915.
Ribjek 69188 otpušten 5.1945.
Poje Vinceslav 15.5.1912.
Poklar Anton 29.6.1915. 69189
Pokleka Jakob 24.7.1872.
Packenstein 3844 15.12.1942.
Pokleka Jakob 24.7.1912. Gavce
12510 um ro 14.10.1942.
Pokrajčević Ranko 6.5.1909.
Jakovo 29788 um ro 5.4.1944.
Polaček Eva 15.6.1923. 1031
Polak Fridrih 27.6.1922. 17522
otpušten 17.3.1943.
Polak Pavel 30.12.1873. Sisak
5671 i 135385 9.3.1945.
Tolak Petar 9.7.1906. Hajlenštajn
12456 um ro 24.3.1943.
Polak Stanislavus 13.4.1920. 17570
otpušten 30.4.1943.
Polanc Johan 11.12.1913. M aribor
129653 1.3.1945.
Polato Karlo 3.5.1906. 98869
umro 6.2.1945.
Polcesnik Anton 31.12.1899.
12426 um ro 6.10.1942.
Polemcek Vinko 20.7.1916. 61332
5.9.1944.
Polenčić Franz 30.1.1911. 124
22.1.1942.
Poličnik Petar 7.2.1914. 33197
Polić Franc 189.1892. 31494
um ro 12.6.1944.
Polić Ljubo 2.4.1919. Split 30650
Polih Alojz 29.3.1917. 91432
um ro 3.4.1945.
Polipović Mile 26.9.1912. 14223
Polomček Vinko 20.7.1916. 61332
um ro 5.9.1944.
Poluga Dragoš 3.4.1910. 19383
umro 20.9.1943.
Polutnik Franz 24.3.1904. Doblisel
3263 16.2.1945.
Poljak Benjamin 13.8.1925. Senta
Polzak Ivan 25.11.1919. 111566
um ro 30.12.1944.
Ponz Ladislav 24.4.1920. 32584
Ponjavić Josif 26.2.1911. Mršinci
19421 um ro 30.12.1943.
Popadić Kuzman 7.2.1913. St.
Slankamen 22933 um ro
20.10.1943.
Popalović Aleksandar 1902. Dublje
2213 28.9.1943.
Popara Vojislav 25.5.1923. M edak
- Gospić 106936 umro
18.3.1945.
Popek Franc 12.9.1897. 90170
Popov Branislav - Hranislav
12.6.1889. 100269 um ro
6.3.1945.
Popov Dobrivoje 18.11.1899.
Dragutinovo um ro 9.12.1944.
Popov Juraj 18.11.1914. 90155
Popov Milan 14.8.1925. 100273
um ro 11.12.1944.
Popov Sima 5.10.1911. 100274
Popov Svetozar 11.8.1895.
Dragutinovo 100271 umro
15.2.1945.
Popov (Jakšić) Vasa 15.3.1895.
100270 um ro 8.2.1945.
Popov Živan 3.2.1911. Beograd
100275 um ro 15.3.1945.
Popovac (Lazar) D orde 10.9.1923.
Tasovčići 106939 umro
6.4.1945.
Popović Andrija 18.9.1908. Orašac
38577
Popović Beli 6.9.1922. 14193 -
3654 umro 19.1.1944.
Popović Blagoje 12.2.1891.
Lepčinac 14184 um ro 17.4.1943.
Popović (D ure) Branko 8.11.1949.
Banjani 49967 umro 24.4.1944.
Popović Branko 9.7.1919. Bar
106942 um ro 14.4.1945.
Popović Budimir 10.2.1923.
Botunje 14139 umro 13.4.1943.
Popović Dobrica 23.9.1900.
106932 um ro 11.4.1945.
Popović Dobrosav 23.9.1900.
Misar 106938 umro 11.4.1945.
Popovid Dragan 6.9.1920.-1912.
ugušen gasom 21.9.1944.
Popović Dragan 9.2.1924. Miska
Glava 30651
Popović Dragoljub 4.4.1919. 30653
Popović Dragoljub 16.10.1923.
Požega 13609 um ro 12.12.1942.
Popović Dragoljub 10.7.1925.
27551
Popović Dragomir 25.3.1894.
99784 um ro 10.11.1944.
Popović Dragoslav 9.11.1919.
Kragujevac 22934
481
Popović Dušan 20.4.1904. 96660
Popović Dušan 15.5.1915.
Vukoševac 23327 um ro
12.8.1943.
Popović Đ orđe 20.11.1919.
Prakopčevica 14076 umro
9.1.1943.
Popović Đ orđe 10.9.1923. 106939
um ro 6.4.1945.
Popović Đ uro 22.4.1925. 66747
Popović Gavrilo 1.11.1902. 25452
Popović (Nikola) Joco 1893.
Vukoševac 7.10.1943.
Popović Jovan 14.2.1897.
Vukoševac 23328 um ro
28.8.1943.
Popović Marinko 23.9.1902.
Orašac 28576 um ro 7.3.1944.
Popović M arko 2.7.1896. Slatina
24578 um ro 5.11.1943.
Popović Mihajlo 1923. Klenj
30654 um ro 2.2.1945.
Popović Milan 15.3.1925. 100276
umro 8.4.1945.
Popović Milorad 18.9.1908.
Ljubinić 38577
Popović Momčilo 28.1.1927. s.
Borna 49401
Popović Nenad 12.10.1912.
Gradac, Bosna
Popović Nikola 26.2.1893.
Vukoševac 23329 um ro
7.10.1943.
Popović Nikola 1913.
Popović Nikolaj 19.11.1920.
Popović Novica 15.2.1900. 29058
um ro 4.11.1943.
Popović (Dušan) Pavao 1915.
Vukoševac 12.8.1943.
Popović Pavle 30.6.1892. 27552
482
umro 2.1.1945.
Popović Pavlc 17.9.1906.
Podgorica 106941
Popović Petar 28.2.1897. Slatina
24580 um ro 16.8.1943.
Popoviđ Radivoje 15.6.1907.
Vlasotinci 27553
Popović Radivoje 4.8.1924. Donji
Podraci 82791
Popović Radomir 8.10.1923.
Loznica um ro 5.4.1943.
Popović Ratko 10.3.1912.
M eduhana 27554
Popović Risim 14.2.1911. Grdica
19393
Popović (Tom a) Rista 1910. 30652
um ro 25.6.1943.
Popović Spasoje 1889. 96661
um ro 27.12.1944.
Popović Srbislav 12.9.1923. 14179
Popović (Dragoljub) Stevo 4.4.1919.
30653
Popović Stevo 15.10.1897.
Vukoševac 23330 umro
12.4.1943.
Popović Svetilsav 25.1.1914.
Beograd 106940 5.3.1945.
Popović Svetislav 22.5.1903.
Nerovac 13601 um ro 7.10.1943.
Popović (Riste) Tom a 1910.
Ostva luka 30652 umro
9.8.1943.
Popović (Milivoja) Veroljub
22.12.1914. 29059 i 45852
otpušten 11.11.1942.
Popović Vinko 22.2.1922. 25453
Popoviđ Vojislav 25.2.1904. 15343
Popović Vojislav 27.7.1907. 14142
Popović (Josif) Živan 5.12.1907.
Godovik 106944
Popović (Mihajlo) Živan 1923.
30654 um ro 22.2.1945.
Popović Živojin 23.6.1922. 24574
umro 24.4.1945.
Poredan Jože 4.10.1918. Šmarje
Porenta (Jožefa) Janez 21.10.1891.
Jesenice - Srednje Bitnje 135354
Porović Luka 25.8.1922. 138777
Posavec Stanislav 24.10.1919.
76169
Pospeh Ivan 17.7.1899. 100277
umro aprila 1945.
Pospišil (Franje) Adolf 18.6.1903.
32298,24568 um ro 24.6.1943.
Postanjac Radoslav 1922. 38580
um ro 7.5.1944.
Posten (Franje) Franja 17.4.1899.
Rijeka 100277 um ro 4.4.1945.
Postenjac Miodrag 17.8.1925.
Novo Selo 38581 umro
14.2.1945.
Postenjac Radosav 2.2.1922. Novo
Selo 38580 7.5.1944.
Postenjak Miodrag 17.8.1925. 3113
14.2.1945.
Potić Mirko 1912. Sopot, srez Pirot
06443
Potink Marina 24.5.1905.
Ljubljana 7500 18.3.1945.
Potirović Ilam id 8.12.1913. 31607
Potkonjak Milan 5A 1917. 25454
Potkoritnik Jozef 12.2.1904. 98892
umro 2.12.1944.
Potleca Marija Pulj
Potnik (Srećka) M arjan 24.5.1905.
Ljubljana 206263 umro
18.3.1945.
Potočar (Karla) Karol 3.3.1913.
Vrhpolje 61333 um ro
21.10.1944.
Potočnik Anton 30.12.1894. 17571
otpušten 30.4.1943.
Potočnik Franc 1.4.1902. Bol
24138 umro 23.5.1943.
Potočnik Marjan 24.5.1905.
106263 18.3.1945.
Potočnik Petar 26.7.1912. umro
23.8.1942.
Potokar Karol 3.3.1913. 61333
21.10.1944.
Potović Branko 8.11.1917. 29060
Potovnik Franz 1.4.1902. umro
23.5.1943.
Potparić Dimitrije 23.2.1923.
49407 um ro 26.1.1944.
Potpnik M arjan 24.5.1905. 106263
um ro 18.3.1945.
Potrata Antonija Trst
Poturović Hamid 8.12.1919. 31617
Potušek Franc 11.9.1899. 113817
um ro 3.4.1945.
Tova Ladislav 24.4.1920. Mala
Loka
Pović Obrad 1908. 100249 umro
15.11.1944.
Povšanar Viktor 13.4.1899.
Modrano 90182 7.3.1945.
Povz Ladislav 24.4.1920. Domžale
32584
Pozak Anton 5.1.1924. 12609
otpušten 24.10.1942.
Pozent Lidija Trst
Pož (Karla) Zvonimir 1891.
Vipava
Pđžar Jovan 12.12.1912. 24569
Požar Ljubomir 15.2.1924.
Strmen, srez Sunja 25455
Pranović StC'a 25.4.1929. 38588
Prapek Peter 28.7.1926. 90185
483
Prapotenik Janez 27.8.1913. Naklo
526 umro 12.7.1942.
Prapotnik Janez 15.1.1919.
Domžale 135355
Praprotnik Josef 21.3.1911. Naklo
1083 21.4.1942.
Praskalo Bogdan 31.1.1912.
Kapelna 32513
Praznik (Franca) Franc 25.7.1896.
Gomilsko 2264 umro 2.3.1942.
Prcović Spaso 27.4.1920. Todorići,
srez Trebinje 27555
Prebeg Mihail 22.8.1909. 12411
Prebil Janez 23.6.1899. 56712
umro 20.5.1944.
Prebil Lado - Vlado 3.6.1926.
Ljubljana - M eda iz Lake 80126
Predaliv Alojz 14.3.1891. 90188
Predaliv Franc 25.9.1902. 90189
Predić Đ orđe 28.3.1917. 106946
Predić Ilija 17.8.1924. Smederevo
106947 um ro 12.4.1945.
Predivić Branko 5.5.1919. 49600
umro 26.10.1944.
Predojević Jevto 27.9.1901.
Podunavlje 38583
Predojević Novak 12.4.1916.
Podunavlje 38582
Predojević P etar 1904. s.
Ljubičevac 24571
Predojević Stanko 6.10.1910.
Derventa 38584
Predojević Stanoje 28.12.1920.
Gradina 100278
Prek Franc 24.11.1911. umro
21.7.1942.
Prekajski Gruja 17.4.1886.
Dragutinovo 100280 umro
14.11.1944.
484
Prekodravac Čcda - Čedomir
7.11.-12.1923. Poganovci 31618
Prekoršek Konrad 18.8.1906.
12522 otpušten 11.2.1943.
Prckrajski Žarko 19.10.1919.
100279
Premrl Anton 23.3.1893. Vel.
Ubeljsko 3062 um ro 23.12.1943.
Prem ru (Ivana) Ivan 9.10.1915.
Vel. Ubeljsko 126848 umro
4.4.1945.
Prenc Gašpar 24.8.1894. Tomici
90190 um ro 16.1.1945.
Prenz H atuf 27.5.1919. 6707
Prenz Natal 24.5.1919. Koridiko
90191 um ro 28.12.1944.
Preporšek Konrad 18.8.1906.
12527 otpušten 11.2.1943.
Presaliv Alojs 14.3.1891. 90188
Presečnik (Ivana) Martin
10.11.1905. Sv. Lenart umro
7.11.1942.
Presel H ubert 31.10.1903. 10969
Presetschnik Martin 10.11.1904.
O berburg 3523 7.11.1942.
Pretnar Leopold 28.11.1929. Trst
Pretnar Jakov 21.7.1912. 135356
Pretrusin Vasilij 20.10.1921. 66738
Prevalnik Franc 26.11.1902. 11845
otpušten 2.3.1943.
Pribičević Đ uro 8.3.1904.
Glavičane 38585
Pribičević Vaso 2.2.1897. 24570
Prica Borislav 30.11.1910. 19384
um ro 4.2.1943.
Prica (Petra) Ilija 1.3.1915.
Korenica 100283
Priček (Vinko) Matilda 1905.
30657 umro 7.7.1944.
Prijotel Aloizij 17.6.1905. Mirua
Tic 13756 16.4.1945.
Prila Borislav 30.11.1914. Pridor
687 2.2.1943.
Primar (Antona) Anton 13.12.1896.
Zgornij Kašelj 90193 umro
15.4.1945.
Primezić Slava Gorica
Primožič (Valentina) Franc
28.9.1899. P aškaV as um ro
3.12.1942.
Primožić Bartolomej 22.8.1904.
Podgora 40170 i 124682
Primožić (Andreja) Ivan 22.2.1892.
Grabovica 80166
Primožić (Ivana) Ivan 22.6.1886.
Žaga - Tolmin 2799 umro
25.11.1943.
Primožić Martin 18.9.1908.
Maribor - Sv. Jurij
Primožić Martin 16.4.1908. 135357
Prinčič (Ivana) Ivan 10.5.1885.
Cerovo 126851 um ro 22.5.1945.
Prirošić Jozef 19.1.1908. 12476
otpušten 30.4.1943.
Prisic Sima 15.9.1895. Beodra
10720 2.4.1945.
Prisil Janez 23.6.1899. umro
20.5.1944.
Prlović Spaso 27.4.1920. 27555
Prljević Nikola 20.5.1903. 29062 i
33502 um ro 4.1.1943.
Prodanović Dragoljub
10.10.1898.-1896. Kragujevac
100284
Prodanović Dušan 4.10.1922.
106948
Prodanović Milan 11.10.1923.
49248 um ro 4.2.1944.
Prodanović (Petra) Milovan
25.11.1922. Donji Grahovljani -
Pakra 30655 i 49248 umro
4.2.1944.
Prodanović (Milan) Petar 1923.
30655 umro 25.6.1943.
Prodovnik Franc 22.9.1920.
otpušten 30.4.1943.
Prohes Anton 23.4.1886. 17569
umro 22.6.1943.
Prokajski Dula 17.4.1886. umro
14.11.1944.
Prokić (Miloš) Danilo 30.7.1914.
Donja Šatornja - orašačka
100285
Propadalo Ivo 1910. 30656 umro
17.4.1945.
Prosečnik Martin 10.11.1905.
12457 um ro 8.11.1942.
Prosenc Leopold 29.9.1919. 12753
Protić Borivoje 23.2.1909. Sibnica
38586 um ro 10.8.1944.
Protić Časlav 13.4.1920. Beograd
14170
Protić (Miloš) Dragomir 22.2.1923.
100286 um ro 15.3.1945.
Protić (Spasoja) Svetislav 3.1.1883.
Gornja Bukovica 14211,3661
um ro 27.11.1919.
Prpić Josip 15.4.1924. Skakavac
113818 um ro 27.4.1945.
Prscndiđ Apostol 10.9.1914.
Priština
Prtina (Jovice) D uro 27.4.1921.
Štrbci, srez Bosanski Petrovac
96662
Pruginić Dušan 1.8.1917. Sjeničak
96633
Prukoiva Boruvai 2.4.1922. 2431
12.2.1945.
485
Prušević Ramiz 1.5.1917. Novi
Pazar 38587
Psjrbiđ Milutin 1920. 30627
Psoderov Milorad 15.7.1900.
100287 um ro 7.3.1945.
Ptiček Vinko 1905. 30657 um ro
7.7.1944.
Pucelj Alois 24.5.1924. Radovljica
2222 6.6.1944.
Pucelj Rihard 4.4.1926. 108847
um ro 20.3.1945.
Puhalović (Andreja) Marko
2.2.1925. 30658
Puhar Slavko 20.7.1901. Doljani
19417
Puhek Anton 23.4.1886. um ro
23.6.1943.
Pukl Ignjac 14.5.1921. 12420
Pukl Slavko 13.-14.5.1921. Rimske
Toplice - M aribor
Pulko (Jožeta) Jože 3.11.1921.
Tezno 32742 umro 10.9.1943.
Puljević Velimir 15.1.1891. Kusić
100242
Puncer Marija 10.8.1897. Vojnik,
Celje um ro 9.6.1945.
Pungarčar Stane 18.9.1918.
M aribor
Pungerčar Josef 22.12.1925. 61335
Puntiković D orde 21.8.1921. 29258
umro 22.9.1944.
Puntiković (Bogdana) Svetozar
18.3.1903. Ja k o v o -Z em u n
29789 um ro 13.1.1944.
Pupavac R ade 1.3.1921. 427
Pupić D ušan 10.9.1903. 23331
Pupić Stevan 1.10.1913. Sarajevo
120200 25.4.1945.
Pupil (Dušan) Nikola 10.9.1908.
Gradusa 956 15.3.1943.
486
Puranović Steva 25.4.1929.
Koprivnica 38588
Purar (Jove) Nenad 1920. 30661
um ro 23.6.1944.
Purgar Marcel 23.3.1920.-1930.
Habarla
Purger (Antona) I^azar 14.12.1892.
Gabrovica 2978 umro
12.12.1943.
Purić Milan 3.11.1907. Crkvenica
Purić Milan 3.3.1908. 23335
Purić Milan 3.3.1909. Ivanjica
Purigradški (Vasilija) Zoran
15.7.1896. Vranjevo 100288
um ro 18.1.1945.
Purnat Otm ar 22.8.1916. St. Peter
40168
Pusić(A nte) Vinko
23.10.1932.-1932. Vis 30659
Pusić Žarko 12.1.1917. Putinci
1640 10.6.1943.
Pusinic Feim 1907. Sitvoo 5906
10.3.1945.
Pusiul Pejin 1907. 137528
10.3.1945.
Pust Franc 2.12.1902. 12409
um ro 21.10.1942.
Pustoslemšek Franc 11.9.1916.
17573 otpušten 17.3.1943.
Pušić Aleksandar 20.7.1914.
100291 umro 14.10.1944.
Pušić (Ante) Dinko 1923. 30659
Pušić Dragoljub 2.2.1907. Beodra
100290 11.12.1944.
Pušić (Svetislava) R ade 1924.
30662
Pušić Sava 14.1.1921. 100291
Pušić Sima 15.9.1895. 100289
um ro 2.4.1945.
Pušonja Danilo 1903. 24572
Putar Franja 1898. 30660
Putnik (Svetislava) Đ orđe
27.7.1910. Beograd 82199
Putnik Johan 5.6.1922. 113819
um ro 1.2.1945.
Putnik Stanimir 20.12.1896. 64413
Putniković Đ orde 21.8.1921.
Golubinci 29258 um ro
22.9.1944.
Putre (Matija) Matija 1.11.1925.
Ribnica 50895 um ro 11.2.1945.
Putrim Johan 5.6.1922. Pogorje
2514 1.2.1945.
Puzić Rade 12.4.1924. Ribnice
Pužić Žarko 12.1.1914. 29063
umro 10.6.1943.
llabljenovac Miloš 1907. 24584
umro 24.4.1943.
Rabljenović Sava 5.7.1893. 24585
umro 16.8.1944.
Rabnik Anton 12.9.1912. 17580
otpušten 8.5.1943.
Rabrenović Sima 3.9.1913. Vrbica
106950 4.4.1945.
Rackomanović Radom ir 23.7.1926.
27575
Rackov Aleksandar 9.9.1922.
64090
Rada Franjo 28.10.1921.
Dežanovci 131794
Radaković D ane 23.9.1894. 29064
Radaković Dobrosav 9.3.1913.
33510
Radaković Laza 14.6.1912. 38713
Radam Radivoj 28.6.1904. Beodra
8204 18.3.1945.
Radanković Jovan 16.1.1908.
14229
Radanov Sava 96664
Radanović Aleksa 10.3.1901.
25456 umro 5.4.1944.
Radanović M arko 17.2.1902.
Loznica
Radela Daniel 27.3.1925. 65822
um ro 8.2.1945.
Radclić Simon 20.10.1918. Pazin
10064 24.3.1945.
Radelić (Borko) Cvijetin 1901.
30668
Radelić Lucija Pulj
Radenkov Milovan 10.10.1913.
14074
Radenković Dobrosav 9.3.1913.
27557
Radenković Jovan 16.1.1908. Novi
Jovanovac 14229 umro
15.4.1943.
Radenković Lazar 22.2.1900.
Beograd 38589 um ro 6.12.1943.
Radenković Lazar 15.3.1902.
33511 um ro 14.2.1944.
Radenković Milan 10.9.1913.
Trnavci 3664 um ro 10.12.1942.
Radcnković Milovan 10.10.1913.
14074
Radcnković (Gvozdena) Milun
10.3.1913. Trnavci umro
10.12.1943.
Radenković Svetislav 20.10.1910.
D ragiD eo um ro 3.2.1945.
Radenović Straso 1.6.1924. 106952
Radenović Strato 11.6.1924.
Muriina 15372 22.4.1945.
Radetić Ana Pulj
Radetić Banjamin 19.3.1922.
Lukeži Ilrvatska 49299
Radctić Simon 28.10.1918. 90216
u i.,3 25.3.1945.
487
Radević Branko 27.2.1922.
premešten 29.1.
Radević (Radoja) Vladeta
23.3.1922. Berane 29065 i
48571
Radičević (Ljubodraga) Milorad
25.8.1920. Novo Selo 38590
um ro 27.4.1945.
Radičević Miodrag 27.3.1916.
Čačak 47781
Radić Anton 20.1.1920. 108482
Radić Cvetan 15.4.1915. Strijeznica
31619 um ro 26.9.1943.
Radić (Spasoje) Đ oko 30.5.1903.
Kranovac 505 14.2.1944.
Radiđ (Pera) Gojko 1924. 30664
Radić Ivan 23.9.1922. Zagreb
Radić Marinko 1.5.1900. 65339
umro 3.12.1944.
R adić(G ojka) Pero 1924. Krtova
30664 otpušten 5.5.1945.
Radić R ade 28.11.1920. 19371
Radić Rado 1910. 30665 umro
15.1.1945.
Radić Spasoje 30.5.1903. 30666
umro 14.2.1944.
Radić Stevan 10.4.1910. Kuruzari
49409
Radić Uroš 16.9.1925. 12258
Radin Radivoj 28.6.1904. Beodra
24595 18.3.1945.
Radinić/Radišić D obrivoje'
10.12.1894. 100296 um ro
29.1.1945.
Radinovac Anton 14.5.1927.
Moslavina 6605 14.3.1945.
Radisavljevi (Vladimira) Ljubomir
5.5.1904. Knić 96665
Radisavljević D ragutin 5.10.1923.
22936
488
Radisavljević Dragutin 1.3.1923.
Miločej
Radisavljević (Aleksandar) Milorad
1.3.1917. Darosava, srez
Orašački 82200
Radisavljević (Jovana) Radovan
23.11.1924. 106953
Radisavljević Vojislav 10.10.1898.
Jelašnica 38591
Radisavljević Vojislav 12.3.1905.
Mali Hvar 29066 i 49247 umro
31.3.1944.
Radislavić Borislav 10.8.1908. 8154
17.3.1945.
Radiša 6.5.1908. Brestovac 48072
um ro 18.4.1945.
Radišić Dobrivoje 10.12.1914.
100296 um ro 29.1.1945.
Radišić Milorad 18.3.1920. 25457
Radišić Obra 12.101919. Takovo
82201 um ro 16.6.1945.
Radišić Uglješa 1926. 30671
Radivojević Avram 1901. 22942
um ro 16.2.1944.
Radivojević Branislav 4.9.1911.
100297
Radivojević (Tanasije) D ura 1893.
Lopatanj 30677 um ro
29.6.1194.
Radivojević M laden 10.3.1926.
29790 umro 11.4.1945.
Radivojević Obrad 1901. Dren
531 16.2.1944.
Radivojević Radisav 14.12.1921.
Goloboka
Radivojević Svetozar 13.9.1914.
Slišane 25872 um ro 12.11.1943.
Radivojević (Đurđje) Tanas 1893.
30676 umro 29.6.1944.
Radmanović (Jova) Kosta 1.1922.
Gata 30672 umro 20.12.1943.
Radmanović Obrad 28.4.1912.
96666
Radmanović Stevo 1.1.1921.
100298 um ro 21.1.1945.
Radnjev Todor 7.3.1924. D espot
Rado Julius 2.4.1896. 137154
Radočin Radivoje 28.6.1904.
24595 um ro 18.3.1945.
Radoičić Milo 6.8.1901. 100303
um ro 20.1.1945.
Radojčić Blagomir 5.8.1909.
Stapar 22940 umro 6.12.1943.
Radojčić Jovan 7.1918. Boljanić
31620 umro 18.12.1943.
Radojčić (Mirka) Slavko 1923.
Boljanić 667 otpušten 5.5.1945.
Radojčić Stanislav 25.7.1910.
O rane 25873 um ro 13.9.1943.
Radojčić Živko 1921. 106955
Radojčin (Radcin) Radivoj
28.6.1904. Novi Bečej 24595
um ro 18.3.1945.
Radojev Toza 7.3.1924.
Radojević Blagoje 5.8.1909. 22940
um ro 6.12.1943.
Radojević Boško 1901. 30668
Radojević Jlija 28.10.1922. 96667
um ro 7.9.1944.
Radojević L jubonir 15.8.1917.
um ro 26.12.1943.
Radojević Miloš 75.1917. Drijen
3041 19.12.1943.
Radojević Milutin 22.2.1908.
Vrbica 96668 otpuštcn 5.5.1945.
Radojević Radoje 17.10.1923. Drin
22938 um ro 8.4.1945.
Radojević Radom an/Radom ir
5.4.1916. Velimnje 106954
Radojević Spiro 11.12.1897. 22939
umro 15.8.1944.
Radojević Sreten 185il392.
Radojković Aleksandar 8.9.1912.
Donja Livadica 82202
Radojković Ljubomir 15.8.1917.
14126
Radojković Mileta 2.2.1888.
Sombor um ro 23.2.1945.
Radojković (Mihajla) Miloš
25.3.1902. Šabac 25458
Radojković (Jovana) Nikodije
17.8.1927. 100300
Radojković/Radojević Ljubomir
15.8.1917. 14126 um ro
26.12.1943.
Radojković Vitomir 3.10.1901.
Kovačica 106956 25.10.1944.
Radolović Borislav 10.8.1908.
Brezan umro 17.3.1945.
Radolović D anto (Biagio)
22.3.1910. Marcana 90218
Radomirović Stojan 17.9.1908.
Rac’onić Branko 27.2.1922. Bela
Loza 13610i 118211
Rađonić Mihailo 23.7.1986.
Ivanjica 558 19.2.1944.
Radonić Milo 6.8.1901. 106303
umro 20.1.1945.
Radonić Obrad 4.1.1908. 100302
umro 19.1.1945.
Radonković Dobrosav 9.3.1913.
27557
Radonović Aleksa 10.3.1901.
Ranovac 1217 6.4.1944.
Radonjić Obrad 4.71908. 100302
umro 19.1.1945.
Radosavić Gavrilo 22.2.1896.
Miloševo 47782
489
Radosavljević Aleksandar 16.4.1968.
Osek 6038
Radosavljević Andrija 5.10.1919.
96669
Radosavljević Borisav 1905. 24597
umro 2.1.1944.
Radosavljević Borislav 12.4.1921.
100305 umro 4.2.1945.
Radosavljević Božidar 1914. 25874
umro 18.7.1944.
Radosavljević Branko 1913. 25460
Radosavljević (Božidar) D ušan
26.2.1924. Bučumet 27561 i
33512 um ro 23.6.1944.
Radosavljević Janićije 26.11.1909.
Radiservo 2799 3.12.1943.
Radosavljević Mihajlo 25.10.1914.
Valjevo 25459
Radosavljević (Petar) Milan
24.11.1908. 100304
Radosavljević Milan 19.12.1924.
Medoševac 29068
Radosavljević Miloš 24.12.1924.
106592
Radosavljević Milutin 1912.
Baćevina 1811 8.7.1943.
Radosavljević Milutin 14.10.1925.
99433
Radosavljević Miodrag 20.4.1920.
Lukavica 29069 umro
24.12.1943.
Radosavljević Radenko 11.9.1922.
Kamenica 22945 i 46803
Radosavljević Stanko 12.10.1919.
1663 1.5.1944.
Radosavljević Stanoje 29793.
Radosavljević Svetislav 20.10.1910.
um ro 3.2.1945.
Radosavljević Svetozar 11.6.1906.
25877 um ro 2.5.1944.
490
Radosavljević Živko 18.11.1900.
82203 um ro 19.12.1944.
Radosavljević Živorad 1.2.1905.
Jasenik 29070 otpušten
5.5.1945.
Radosavljević Živorad 21.7.1922.
Boljevac 137686
Radošević Gavrilo 22.2.1896.
otpušten 5.5.1945.
Radošević (Đjura) Nikola 1908.
30678 um ro 17.10.1943.
Radošević Stanko 6.6.1909. 31621
um ro 23.9.1943.
Radovan Josip 14.8.1905. 2.1.1945.
Radovanić Georg 7.1.1913. 12617
Radovanov Sava 9.8.1912. Padej
Radovanović Aleksa 10.3.1901.
25456 um ro 5.4.1944.
Radovanović Aleksandar 5.3.1906.
Lopatince 38593
Radovanović Borivoj 14.10.1917.
82204 um ro 28.3.1945.
Radovanović Boško 1917. Slišane
25878 um ro 23.5.1944.
Radovanović Božidar 25.12.1907.
s. Miljevice 100307
Radovanović (Alekse) 'Branislav
21.8.1925. Sremska Mitrovica
96671
Radovanović (Mihajla) Branislav
19.12.1914. Četereže 82205
Radovanović Dragomir 19.10.1917.
22943 um ro 26.5.1943.
Radovanović Dušan 1926. Bioska
31622 otpušten 5.5.1945.
Radovanović Ju re 7.1.1913. Vis
Radovanović Ljubiša 9.2.1922.
Trešnjica 14081 umro
27.1.1919.
Radovanović Ljubomir 1908.
25879
Radovanoviđ M arko 17.2.1893.
96672
Radovanović Milutin 25.5.1915.
Strmostna 14056 i 3666 umro
26.12.1942.
Radovanović Radivoje 1900.
29791
Radovanović Radovan 1927.
27562
Radovanović Spasoje 21.4.1907.
29792 um ro 25.6.1943.
Radović Boža 27.11.1903.
Podgorica 100306 umro
21.2.1945.
Radović Franc 30.1.1920. 110820
um ro 26.1.1945.
Radović Ilija 2.9.1923. Goraždane
Radović M arko 20.10.1911. 96673
Radović Mihajlo 23.7.1886. 22941
umro 19.2.1944.
Radović Milan 1925. 30669
Radović Milisav 5.5.1914. 19428
Radović Milivoje 21.2.1919. 96670
Radović (Milan) Nikola 1925.
30669
Radović Nikola 12.1.1912. Kolašin
106957 um ro 17.4.1945.
Radović Petar 1905. 100301
umro 2.2.1945.
Radović Petar 12.7.1924. Piva
106958 um ro 27.4.1945.
Radović Petko 25.10.1913. Foča
31624
Radović Vladeta 23.3.1922. 48571
Radujković Mileta 2.2.1888.
Sombor 106959 um ro
24.2.1945.
Radularić Dimitrije 9.8.1927.
137529
Radulov Stevan 10.7.1921. 100308
Radulović Borislav 10.8.1908.
Berane 106960 um ro 17.3.1945.
Radulović Dragan 15.1.1923.
24587
Radulović Mihajlo 29.6.1910.
Žagubica 14095 um ro
24.8.1943.
Radulović (Budimir) Milenko
4.5.1916. Ljubičić 15344 umro
21.2.1944.
Radulović Momčilo 17.7.1910.
15345
Radulović Paun 1.12.1920.
Žagubica 107 10.1.1944.
Radunovac Vasa 6.12.1925. 38576
Radviš Franc 23.2.1923. 135362
Rađenović Drago 11.6.1924. Mirna
106952 22.4.1945.
Rađenović Mihajlo 25.10.1923.
38592
Rafajlović Svetozar 15.8.1902.
Orahovac 29071 um ro
17.8.1943.
Ragig Veselin 28.8.1915. 29797
Ragl Franz 2.8.1908. 29900
Ragole Aloiz 23.11.1922. 61339
um ro 2.4.1945.
Rahanović Stojan 1911. 31627
um ro 1.3.1945.
Rahm an Mihajlo 26.6.1914. 47024
otpušten 24.3.1944.
Rahne Franc 29.6.1922. 79395
Raik Josef 7.3.1922. 3271
16.2.1945.
Rajačić Čcda 16.4.1904. Sadilovac
24599
Rajas Klcma 3.12.1912. 90255
491
Rajc Anton 5.11.1903. 32385
Rajc Karlo 28.8.1896. Praproce
111621
Rajčić Branislav 4.1.1904.
Požarevac 96674
Rajčić Sido 18.4.1904. 24599
Rajh V erncr 1.10.1927.
Rajičić Adam 17.9.1905. 24588
um ro 14.10.1943.
Rajičić Blagoje 13.3.1902. 106962
Rajić Milutin 4.10.1922. Petrovac
14178 um ro 14.2.1943.
Rajić Miodrag 15.6.1923. 82208
Rajić(Ilije) Petar 1909. Crmoćnjak
30670
Rajić Raj ко 2.4.1922. 31625
Rajić Staniša 1924. Podvidača
30675
Rajić Stipo 1915. 31626
Rajilic (Milun) Trivun 1920.
Podvidača 30673 6.3.1944.
Rajilić Jovan 1904. Podvidača
30676 um ro 24.12.1944.
Rajilić (Davida) Mile 1901. 30674
um ro 3.4.1945.
Rajilić (Staniša) Petar 1927.
Podvidača 30675
Rajišić Jovan 16.4.1898. G.
Velešnja 24589 um ro
20.12.1943.
Rajtjeh Jovo 14.1.1918. 812
22.2.1943.
Rajkić Blagoje 10.3.1892. 137698
Rajković (Čedomir) Bogomir
5.1925. Cerja 100299 umro
11.4.1945.
Rajković Ilija 13.7.1896. 25462
Rajković Petar 1.1.1920. Žagubic^
14069 um ro 12.3.1943.
Rajković Toma 1.1.1912. 138376
492
Rnjković Zarija 28.6.1912. 100310
umro 14.4.1919.
Rajnar Anton 9.1.1902. 12419
otpušten 15.10.1942.
Rajsić Adam 17.9.1905. Velešnja
24588 umro 14.10.1943.
Rajšić MiloS 31.12.1910. Glina
796
Rajulić Jovan 1904. umro
24.12.1943.
R ak(Jurija) Jakcb 15.7.1911.
Vrhpolje um ro 13.12.1943.
Rak Jože 7.3.1922. Lac 31398
um ro 16.2.1945.
Rakanović Stojan 1911. 31627
um ro 1.3.1945.
Rakas Nikola 25.6.1899. 13612
Rakasović Mile 12.12.1903. Klinac
24590 um ro 17.1.1944.
Rakazov Damjan 20.1.1913.
100311 um ro 28.1.1945.
Rakičcvić (Svetozara) Cvetko
11.3.1611./17.3.1904. 25461
Rakičević Milutin 6.3.1921.
Gorobilje 33594
Rakić (Života) Dragan 15.1.1924.
Novo Selo 29072
Rakić (Petar) Doka 1924. 30663
um ro 11.3.1945.
Rakić Kosta/Krsta 25.6.1919.
Sušak 106972 um ro 24.4.1945.
Rakić Ljubica 25.3.1904.
premcšten 21.3.
Rakić Ljubiša 25.3.1904. Sremski
Karlovci 119200
Rakić Mihla 20.6.1925. 138297
Rakić Miroslav 11.9.1919. Mršac
19377 um ro 27.7.1943.
Rakić Svetomir 29.8.1907. Velika
M. 65340 um ro 28.4.1945.
Rakić Žarko 15.8.1912. 100309
umro 24.12.1944.
Rakocijar Rako 11.2.1911. 106963
Rakočević Dragoslav 8.2.1916.
Prepreka 69675 otpušten
2.6.1945.
Rakočević Milisav 20.4.1903.
Drenobiđe 100312 5.3.1945.
Rakočević Milutin 6.3.1921. 38594
Rakolič Ram o 3.10.1923. 137463
6.4.1945.
Rakomanović Radomir 23.7.1926.
Prokuplje 49825 i 27575 um ro
26.6.1944.
Rakonović Stojan 1911. 31627
umro 1.3.1945.
Rakonović Stojan 31.8.1922.
100410 um ro 1.3.1945.
Rakonjac Dragoslav 18.2.1916.
Prebreza 96675
Rakonjac (Todora) Rafo 27.1.1910.
Višnjica 106963 otpušten
5.5.1945.
Rakovec (Alojza) Alojz 21.6.1899.
Kranj ubijen 20.4.1942.
Rakovec Franc 8.12.1919.
Rovtea/Jesenice
Rakovec Vinko 25.7.1923. 12616
otpušten 24.9.1942.
Raković (Milana) Milija 27.1.1904.
Gornja Sela, Berane 13592
Raković Svetozar 1911. D ren
um ro 2.3.1943.
Raković Tom a 1.1.1912. Rimski
Čakovac
Raković Živorad 10.1.1925.
106964 otpušten 29.6.1945.
Rali Angelo 23.10.1906. 12552
14.4.1945.
Ralić Ralko 6.10.1916. Zlatari
14133
Ramić Vlajko 1929. 100315
umro 3.2.1945.
Ramšak Anton 11.12.1891. 11847
otpuštcn 30.4.1943.
Ramšak Maks 22.9.1906. 17574
otpušten 30.4.1943.
Ramšak Rudolf 21.3.1924. 11848
um ro 9.11.1942.
Ranač (Franca) Mirko 21.4.1922.
Doyje 9199 um ro 10.9.1942.
Rancigaj Franc 1.10.1905. 90111
Rancigaj Viktor 17.4.1909. 90220
Rančić Boža 20.10.1911. 106593
Randić Valerij 23.7.1905.
Randl Franc 19.7.1892. N iederdorf
17575 um ro 3.2.1943.
Randelović Dragomir 5.1.1914.
100316 um ro 3.4.1945.
Ranđelović Ljubomir 21.9.1905.
O rane 25881
Randelović Milan 1888. 106965
8.3.1945.
Ranić Milan 16.4.1921. 100314
umro 27.1.1945.
Ranić Vlajko 1929. 100315 umro
3.2.1945.
Ranko Konrad 19.2.1910. 17577
otpušten 8.5.1943.
Ranković (Stanislav) Dušan
17.3.1900. Boževac 106966
um ro 9.11.1944.
Ranković Mihailo 14.2.1909.
Takovo 113663 17.4.1945.
Ranković (Ljubomir) Mihajlo
15.2.1909. Takovo 106967
um ro 17.4.1945.
Ranković Miloslav 7.4.1920.
Darosava 29074
493
 umro 14.12.1943.
Ranski Ivan 7.7.1921. 100319
Ranski Milutin 19.9.1904. 99785
Ranski Vladimir 7.6.1894. Beodra
100318 um ro 22.4.1945.
R ant(M arka) Andrej 11.11.1915.
Gozd 9137 umro 11.5.1942.
R anut Serviljan 27.2.1922. 158959
umro 22.11.1944.
Rap Karl 29.8.1908. 10973 umro
4.4.1945.
Rapaijć Stevan 10.9.1921. 96676
umro 26.3.1945.
Rapajić Milka 25.10.1922.
Slavonski Brod 3088 otpušten
5.5.1945.
Rapanšek Johan 21.6.1918. 135360
Rapčanin Jaguš 5.5.1922. 106828
umro 8.4.1945.
Raplić (Davida) Jovan 1904. 30676
umro 25.6.1943.
Rapolt Maks 18.2.1906.
Rapotec Isidor 8.9.1923. 69190
umro 25.2.1945.
Ras (Borše Sic) 6.7.1906. 11849.
Rasimović Dragan 19.9.1910.
19444
Rasman Emil 10.6.1924. 129062
Rasnik Milutin 19.9.1904. 9978
Raspor Anton 15.1.1913. 90224
Raspor Ivan 7.10.1906. Vrbica
98960 umro 8.1.1945.
Raspor Viktor 4.5.1908. 69191
umro 7.8.1945.
Rasportan/Rasporum Anton
15.1.1913. Ljubljana
Rastochar Johann 25.4.1905.
Siegesberg 3074 21.10.1942.
Rasulić Nemanja 4.6.1911. Valjevo
29073 um ro 6.7.1943.
494
Raš Faust 12.1.1888. 11850 umro
30.8.1942.
Rašević Manojlo 18.11.1914.
31628
Rašić Dušan 1907. 27564 umro
27.4.1945.
Rašić D orde 12.8.1908. 14191
umro 24.11.1944.
Rašković (Milentije) Sava
29.8.1923. Budanovci 146171
otpušten 5.5.1945.
Rašković Svetozar 1911. 22946
umro 2.3.1943.
Rašović Manojlo 18.11.1908.
31628
Rašović Todor 10.11.1906. 31629
Ratanić Velja 27.9.1907. 499832 i
11810
Ratanski R ade 12.6.1920. 64371
Ratković (Stojadina) Dragoje
21.7.1922. Ivanje srez Pustorečki
25882
Ratković Dragoslav 22.6.1915.
15346
Ratković Stanoje 1900. Ivanje
25884 4.12.1943.
Ratković Svetislav 11.9.1921.
25883 um ro 8.2.1944.
Ratković Tihomir 1912. Ivanje
25885 um ro 20.12.1943.
Ratvik Ludvih 25.7.1925. 61341
umro 31.3.1945.
Raufl Franc 10.11.1914. 135359
17.3.1945.
Rauski Ivan 7.7.1921. Beodra
100319 um ro 18.4.1945.
Rauski Milutin 19.9.1904. Beodra
13036 19.4.1945.
Rauski Vladimir 7.6.1894. Beodra
100318 22.4.1945.
Ravlojhović Vidomor 3.10.1901.
Ravnikar Albin 20.12.1913. 90226
Ravnikar Anton 30.1.1912. 17576
otpušten 8.5.1943.
Ravnikar Franc 26.7.1919. Škofja
Loka 77097
Ravnikar Josef 9.4.1901. 77098
Ravnikar Karl 3.7.1898. Novo
Mesto 69192 um ro 8.4.1945.
Ravšnik Franc 4.9.1900. 1097945
umro 26.1.1945.
Ravuno Franc 2.7.1912. 90097
Razakov (Arkadije) Damjan
20.1.1913. Dragutinovo 100311
umro 26.1.1945.
Razbarzek Ciril 6.7.1915. Brezje
1340 24.12.1941.
Razpet Franc 31.8.1894. Otolež
505 um ro 25.1.1944.
Rebafj Viktor 12.4.1903. 65341
Rebec Gotfrid 22.111?. 98965
umro 17.12.1944.
Rebel Franc 16.4.1920. 90235
Recković (Trajka) Ljuba 13.2.1914.
Gornji Brestovac 33514
Recković Ljuba 1914. 27565
Rcčković Stojan 1.6.1927.
Brestovac, Pančevo 106986
umro 27.6.1945.
Rede Vinko 18.1.1907. Vrhovci
40724 um ro 2.10.1944.
Redek Josif 13.1.1910. 77099
Redžepović Alija 1.2.1922. 27566 i
34399 umro 2.12.1944.
Redžepoviđ Jaša 1901. 27567
umro 7.5.1943.
Redep Zejnula 14.6.1913.
Kosovska Mitrovica 38595
Reiner Milan 10.2.1907. Gaj
Požega 121214 13.3.1945.
Reita Anton 5.11.1904. 32385
Rejc (Ivana) Ivan 29.10.1887.
Poljubinj - Tolmin
Rejc (Antona) Jožef 11.4.1894.
Poljubinj 2111 um ro 17.12.1943.
Rejec Daniel 20.7.1914. 1569
17.6.1942.
Relic (Sljar) Vaso 2.10.1919.
Vukoševac 376 2.2.1944.
Reljić Miladin 17.8.1919. Gornji
Milanovac 22947
Reljić (Cvijetin) Niko 1900. Krtola
30679 25.2.1944.
Reljić (Petra) Nikola 1922. Gornje
Selište
Reljić Radovan 16.1.1901.
Ostružnica 38596 umro
14.4.1945.
Reljić Strajin 2.2.1919. 23337
umro 2.2.1944.
Reljić Živan 17.4.1905. Slepčević
24598 9.3.1945.
Rem an Alojz 5.7.1912. 40726
umro 31.5.1944.
Rem ec Anton 7.3.1915. 113821
um ro 3.3.1945.
Rem ec August 1.8.1916. 61337
Rem ed Petar 29.6.1902. Gorica
Renk Frančiska Trst
Renko Konrad 19.2.1910. 17577
otpušten 8.5.1943.
Repanšek Johan 21.6.1918.
135360
Repolusk Ivan 7.3.1895. Maribor
12421 umro 10.12.1942.
Resanović Sava 12.1.1907.
R esar Franc 27.9.1898. 17578
otpušten 15.4.1943.
Resman Alojz 5.7.1912. Vrhovci
40726 umro 31.5.1944.
495
Resman Franc 10.10.1902.
Javornik, Jesenice 1169 ubijen
6.3.1942.
Resman Mirko 19.2.1924. Vrhovci
40727 umro 15.4.1945.
Resman Valentin 12.8.1898.
Trbezari 40728 umro 29.4.1944.
Resman (Alois) Vjekoslav 5.7.1912.
Vrhovci 40726 um ro 31.5.1944.
Reš Emil 5.5.1919. 61338 um ro
15.1.1945.
Reš Faust 12.1.1888. 11850 umro
30.8.1942.
Retch Ernst 12.1.1888. Zenica
2456 30.8.1942.
Reteli Anton 310 ubijen 20.4.1942.
Rezek Anton 2.1.1913. 56719
Ribar Josip 15.3.1911. 113789
Ribarić Marija Reka
Ribaršek Franc 1.10.1916. 12479
Ribiđ Franc 21.3.1916. 12525
otpušten 8.5.1943.
Rifel Johan 2.8.1895. 12439
otpušten 8.3.1943.
Rihtarsić Lovro 8.8.1898. 90245
Rihter Anton 24.8.1927. 131825
Rihterčić Valentin 14.11.1912.
25036
Rijavec (Antona) Anton 4.9.1925.
64323
Riliđ Radovan 16.1.1902.
Ostružnica 12535 14.4.1945.
Rinkel Josef 24.9.1889. 1541
3.2.1945.
Rinur Milan 10.2.1907. Gaj Posiga
7047(2) 13.3.1945.
Risimović Dragan 15.9.1910.
Zaočani 19444
Rislović Živorad 10.2.1906. 10220
25.3.1945.
496
Risman Johan 7.12.1895. 17579
Ristanović Ljubomir 5.12.1923.
29076
Ristanović Mita 7.10.1919. T ršić-
Zvornik 24596
Ristić (Lazara) Aleksandar
24.5.1901. Vlasotinci 27570
Ristić (Trifuna) Aleksandar
8.7.1928. Kičevo 27572
Ristić Andelko 5.11.1902. Krsevica
82210 umro 15.4.1945.
Ristić Borivoje 28.2.1923. 137687
Ristić Boško 27.12.1924.
Kuršumlija 27568
Ristiđ Dragosav 1920. 25886
Ristić Dragutin 1910. Statovac
27574 um ro 2.10.1943.
Rjstić (Trivun) Đ orđe 1908. 30680
um ro 25.6.1943.
Ristić Milan 8.2.1906. 106594
Ristić Milan 14.1.1917. 82211
um ro 23.3.1945.
Ristić Milan 9.8.1920. 100322
um ro 12.1.1945.
Ristić Milosav 3.6.1914. Kostolac
100321 umro 30.3.1945.
Ristić Miloš 15.7.1907. 22948
u28.12.1944.
Ristiđ Mirko 1900. Svinjarice
27569 21.4.1945.
Ristić Nedeljko 23.8.1924. 31630
um ro 30.6.1945.
Ristiđ Radivoj 15.3.1918. 29260
um ro 30.6.1944.
Ristiđ Radom ir 26.7.1914. 82212
Ristiđ Stojan 10.1.1891. 25887
26.2.1944.
Ristić Sveta 22.11.1893.
Smederevo 29077 umro
29.6.1944.
Ristić Svetislav 10.1924. Statovac
25888 umro 20.3.1944.
Ristić (Đ orđa) Trifun 9.2.1908.
Boljanić 30680 um ro 30.9.1943.
Ristić U roš 13.5.1921. 90248
um ro 3.3.1945.
Ristić Velimir 1.9.1912. Statovac
48105 i 27573
Ristović Božidar 14.11.1887.
106969 22.2.1945.
Ristović Jovan 11.2.1912. Lisović
96677
Ristović Milorad 1.4.1923.
Zamčanja 38597
Ristović Vojislav 10.6.1895. Lisović
106971 otpušten 5.5.1945.
Ristović Živorad 18.12.1906.
Čačak 106970 um ro 1945.
Riter Branko 10.5.1914. 29795
Riter Petar 22.2.1904. 48539 i
29796
Rješević Sava 25.3.1922(1921).
28990 um ro 20.9.1944.
Robić (Alojza) Jože 1.3.1904.
Gozd 82029
Robić Pavle 23.4.1897. Kranjska
Gora ubijen 20.4.1942.
Robnik Anton 12.9.1912. 17580
otpušten 8.5.1943.
Rock Jozef 7.3.1922. um ro
16.2.1945.
Rockov Ivan 27.4.1911. 100323
um ro 17.4.1945.
Rockov Miloš 17.9.1907. 100324
um ro 26.1.1945.
Rodela (Rminije) 1.5.1908. Dekani
96804 14.3.1945.
Rodela Evminije 1.5.1908. Dekani
96830 um ro 14.3.1945.
Rodela Jože 25.10.1896. Skofja
Loka
Rodič Ivan 23.9.1922. 138794
Rodić Milorad 21.5.1919. Trubač
Bosna 82206
Rodić R ade 28.11.1920. 19371
Rodviš Franc 23.2.1923. 135362
Rogale Alojz 23.11.1922. 61339
um ro 27.4.1945.
Rogej Franc 2.8.1908.
Rogić Ilija 17.7.1903. 24591
Rogić Veselin 28.8.1915. 29797
Rogole Alojz 23.11.1922. 61339
Rogulja Ranko 1.4.1920. Novi
Pavljani 82207
Roh Ludwig 25.7.1925. 61341
um ro 31.3.1945.
Rohm an Mihajlo 26.6.1914. 47024
otpušten 24.3.1944.
Rojas Klement 3.12.1912. 90255
Rojc Jozef 15.8.1911. 65823
um ro 1.12.1944.
Rojc Karel 28.8.1896. Praproce
111621 um ro 30.3.1945.
Rojc (Ivana) Peter 31.10.1904.
Kubed 126862 um ro 23.1945.
Rojc Stanko 4.5.1925. 65824
um ro 30.3.1945.
Rojč Štefanija 6.1.1921. Zalasce
um ro 3.10.1919.
Rojko Stanko 16.4.1924. M aribor
Rokić Krsta 25.6.1919. Sušak
106972 24.4.1945.
Roknić Nikola 20.6.1920. 138237
27.4.1945.
Rokomanović Ratom ir 23.7.1926.
27575 um ro 26.6.1944.
Roksandić (Mihajla) Adam
23.7.1909. Saševa 10697
497
Roksandić Dragan 25.8.1908.
Prevešerce 45519
Roksandić Dragan 25.7.1925.
24592
Roksandić Mile 30.9.1905.
Popovac 30682 um ro 12.1943.
Roksandić Stanko 15.9.1900.
Saševa 24593 um ro 17.9.1919.
Rokvić Milan 23.9.1919. 31631
Rolih Alojz 29.3.1917. 91432
umro 11.4.1945.
Roljko Slavko 16.4.1924. Maribor
Romanović Đ orđe 18.9.1926.
Novi Sad 64415
Romanović Vojislav 5.2.1914.
Trnjane 100326 um ro 27.4.1945.
Rom e Ćiril 8.8.1910. 4281
Romeš Stefan 22.12.1890. 90257
um ro 3.2.1945.
Romić Lazar 25.2.1912. Drvar
106974
Romić Stevan 12.6.1909. 124197
Romić Stevo 12.6.1909. Glinica
38598
Romin Ivan 18.12.1918. 61340
Ronak Gajo 23.1.1924. Peratovica
um ro 19.1.1943.
Rončević Bogdan 23.3.1911.
Sarajevo 96678 25.4.1945.
Rondić Valerij 23.7.1905. Trst
Ronić Maks 3.8.1913. 135363
Ronski Ivan 7.7.1921. umro
18.4.1945.
Ronski Vladimir 6.7.1904. 100318
Ronuh R udolf 25.4.1904. 135361
21.4.1945.
Ropret Johana 6.7.1913. 10197
otpušten 2.3.1943.
Rosenberg Emerih 7.11.1917.
1^4680
498
Rosić Petar 1901. 30681 umro
26.7.1943.
Rosić R ade 12.7.1922. 15347
Rosić Radom ir 19.12.1919. 48545
um ro 22.4.1945.
Rosić Tihomir 15.2.1910.
Manojlovac 22949
Rosić Velisav 27.3.1927. Bogatić
96733 otpušten 5.5.1945.
Rosković Svetozar 1911. D ren
2.3.1943.
Rostohar Johan 25.4.1905.
Ziegeisdorf 12498 umro
22.10.1942.
Rostović Trajko 4.11.1887. 22861
umro 18.6.1944.
Rostric Darinj 15.7.1918. 2613
26.6.1943.
R ot (Franca) A nton 9.6.1899.
Zaga - Tolmin 2728 umro
27.11.1943.
R ot(A ndreja) Franc 11.11.1880.
Zaga - Tolmin 2976 um ro
18.12.1943.
R ot Fridrih 21.12.1915. 12475
Rotas Silvan 17.12.1911. 90262
Rotisundić Stanko 12.9.1900.
H asana 17.9.1943.
Rotvih Ludvig 25.7.1925. Lesnjake
61341 31.3.1945.
Rovar Silvan 17.12.1914. 124694
12.3.1945.
Rovnik Anton 13.2.1920.
H am bach 99034 umro
27.2.1945.
Rovšnik Franc 4.9.1900. umro
26.1.1945.
Rozec Marijan 2.6.1910. 61342
Rozič Maks 3.8.1913. 135363
Rozič R ade 12.7.1922. 15347
Rozman Franc 23.7.1910. 77100
Rozman Franc 18.1.1919. 29901
Rozman Jozef 28.10.1905. 65825
umro 18.1.1945.
Rozmann (Valentina) Valentin
6.5.1922. Kamnje 82030 umro
2.3.1944.
Rožac Milan 18.4.1912. 33524
Rožac Milan 16.3.1924. 26105
Rožac Milan 26.3.1924. Dolenje
Vas
Rožič Maks 3.8.1913. 135363
Rožič Martin 21.9.1920. M aribor
Rožič Petar 20.7.1925. Ljubljana
79397
Rožić (Franca) Franc 1.4.1911.
St. Mihael 96831 umro
23.11.1944.
Rožman (Jurija) Jožef 28.10.1905.
65825 umro 18.1.1945.
Rudela Jože 25.6.1896. Trst
Rudić (Ivana) Marjan 28.2.1904.
Biograd 29902 um ro 19.6.1944.
Rujajić Ilija 9.5.1908. 23338
umro 21.2.1945.
Rujajić (Jevte) Milan 14.11.1919.
23339
Rujajić Pavle 21.9.1893. 23340
Rujajić Petar 23.4.1907. 23341
umro 28.12.1943.
Rukja Sulejman 15.3.1920.
Durazzi - D rač umro 19.3.1945.
Rukuc Đ orđe 28.4.1908. 33531
Rumjancev Nikolaj 1.11.1901.
Astrachan 24594 umro
18.3.1945.
Ruml Miodrag 11.2.1919. Šabac
25463
Runčević A nte 1926. 30683 umro
15.3.1944.
Runtić Alojz 15.6.1916. 65826
umro 8.2.1945.
Runjajić Ilija 9.5.1908. 23338
um ro 21.2.1943.
Runjajić Milan 14.11.1919. 23339
Runjajić Pavle 21.9.1893. 23340
um ro 10.5.1944.
Runjajić Petar 23.4.1907.
VukoSevac 23341 um ro
28.12.1943.
Rupčanin Jaguš 5.5.1922. 100328
umro 8.4.1945.
Rupnik (Antona) AJojzij 19.5.1901.
M rzliLog 91433 um ro 3.2.1945.
Rupnik (Ivana) Ivan 20.8.1893.
Zadlog 90277 um ro 9.1.1945.
Rupnik Jožef 17.1890. Zadlog
1737 umro 6.1.1944.
R us Аса 8.3.1926. 64416
Rus Janez 19.9.1900. 90279
22.4.1945.
Rusac Anton 25.11.1923.
Villatrosti
Rusijan Franc 12.10.1917. 90280
Ruskić Đ orđe 28.4.1908. 64417
Rustija Stanislava Gorica
R ustja (Jožefa) Gabriel 22.1.1902.
Dolenjci, Crnomelj 126592
umro 6.3.1945.
R utar Alojzij 16.6.1907. Tolmin -
Gorica otpušten 24.1.1944.
R utar (Anton) Franc 28.1.1895.
Čiginj - Tolmin 1728 umro
29.12.1943.
R utar (Štefana) Janez 13.12.1897.
G rant - Tolmin 3064 umro
26.12.1943.
Ružič Martin 21.9.1920. Metlika
65827
499
Ružić Marija Pulj
Ružić Vojislav 1.1.1921.Rusane.
29078 umro 18.4.1945.
Rzek Josef 19.2.1899. 91434
um ro 24.2.1945.
Sabaonik Jakob 2615. 11851
otpušten 30.4.1943.
Sabitović Fehim 18.2.1918. 31632
um ro 8.9.1943.
Sabitović Nurije 1922. 31633
umro 9.3.1944.
Sabljić Laso 13.3.1920. Savski
38600
Sabljik Rudolf 15.11.1922. 99047
Sabotić Cvetko 2.3.1904. 100376
um ro 3.2.1945.
Sačenc Josef 14.3.1894. 30832
umro 5.11.1943.
Sadagović Lazar 9.4.1905. 125644
Sadej Ivan 27.9.1911. Slatina 587
10.1.1945.
Sadik Bunja 11.11.1916. 117252
Sadiković H asan 1888.1898.
Ranković 23350 um ro
12.5.1943.
Sadiković Zlatir 1926. 31634
otpušten 24.3.1944.
Sadržarev R ada 1889. 100089
umro 12.11.1944.
Sagar Georg 10.4.1899. 11379
umro 16.1.1945.
Sagraković Lazar 9.4.1906. 106978
Sagst Stevan 17.12.1920. um ro
3.4.1945.
Sahan Stevo/Nikola 1905. 30684
Sahi Josef 27.3.1905. 40744 um ro
23.4.1944.
500
Sahinjević Alija 19.2.1923. Ribica
31635
Sajikovec Jozef 4.1.1920. 77101
Sajinović Svetolik 12.8.1900. 38601
15.5.1944.
Sajler Franc 10.7.1880. 30833
um ro 12.11.1943.
Sajnović Svetolik 12.8.1900.
Grabovica 1917 16.5.1944.
Sajović Jakob 24.7.1913. 69193
Sajtević Mihajlo 15.1.1900. 27576
Sajugić (Ljuban) Ilpa 13.9.1901.
2014 22.8.1943.
Sakan (Stevo) Nikola 1905. 30684
um ro 25.6.1943.
Sakević Nikola 15.5.1925. 38603
um ro 24.11.1944.
Sakibović Salil 1910. 31646
otpušten 24.3.1944.
Sakonšek Karl 8.12.1919. 135364
14.3.1945.
Sakosek Johan 5.4.1907. 17581
Saković Jakub 7.6.1899. Beograd
125857 i 1739 6.2.1945.
Sakšek Đ orđe 5.5.1925. 33531
Sakunović Jovo 10.5.1909. 45236
Salamadia Ilia 1890. Biskovi 2770
27.11.1943.
Salamadia Ilija 2.8.1900. 31636
um ro 27.11.1943.
Salamić Dušan 25.2.1919. 100335
um ro 5.4.1945.
Salamon Emil 10.5.1926. 113823
Salamon Rochus 5.1.1915. 31405
Salamon Teodor 11.9.1923.
Maribor
Saldatović Milorad 15.5.1893.
Bastov 60 5.1.1944.
Salek Jan 27.11.1921. Petrovica
127277
Saletović Ratibor i23.7.1913.
107015 7.2.1945.
Salić Borislav 22.7.1905. 106641
Salipurović Milun 7.3.1922. 106596
umro 18.4.1945.
Salmadžić Nikola 1927. 33532
Salmadžić Petar 25.6.1925. 33533
Salohir Mihail 24.9.1915. 12417
Salontan Adolf 9.9.1902.
Salter Alojz 6.6.1893. 10976
Salvi Josip 27.3.1905. 40747
um ro 25.4.1945.
Salj Franc 30.1.1922. Trifa 1634
26.1.1945.
Samardžić Jovan 26.1.1902.
100336 umro 18.1.1945.
Samardžić Milenko 76.1896. 23343
Samardžić Nikola 1927. 23344
Samardžić Nikola 1928. Beograd
Samardžić Petar 21.6.1925.
Beograd
Samolavac Jefta 25.6.1911. 100338
umro 28.12.1944.
Samolavac Milivoje 15.9.1906.
100339 um ro 26.12.1944.
Samolvšek Anton 27.4.1907. 12488
otpušten 22.1.1943.
Samsa Ana Reka
Samsa Andrej 24.5.1924. 69194
Samsa Draga Reka
Samsa Helena Reka
Samsa Johan 16.2.1903. 65828
umro 5.7.1944.
Samsa Karla Reka
Samsa Katarina Reka
Samsedinović Neim 22.1.1919.
100347
Samtovac Milivoje 15.9.1896.
100339 umro 26.12.1944.
Sanča Dušan 17.4.1924. 15348
Sančanin Dimitrije 26.10.1899.
Kaoci 106980
Sančin Josef 6.3.1882. 90298
um ro 4.4.1945.
Sančin Karlo 10.7.1914. 90303
umro 21.3.1945.
Sanković Blagoje 12.2.1900. 24600
um ro 10.7.1943.
Sanković Dragan 4.7.1897. 24601
um ro 18.4.1944.
Sanković Mladen 15.4.1924.
Donja Velesnja 24602 i 44540
Santić Veljko 15.4.1918. 31637
um ro 7.12.1944.
Sanzin Karlo 10.7.1914. Dolina
8319 21.3.1945.
Sapčić Velimir 11.4.1922. 19403
Saplotnik Johan 26.6.1906. 61343
um ro 10.4.1945.
Sarafimović (Dimitrije) Nikola
11.11.1916. Krastovo 100348
Sarajliđ H asan 15.4.1900. 24603
Sarajlić Pavle 6.6.1912. Ostružnica
96679
Saranović (Caraković (Save) Ivan
Selo Kušiljevo, srez Svilajnac
Saranović V uko 9.9.1919. 106597
Sarc M artin 11.7.1906. 126594
Sarić(Sim a) D ušan 2.3.1921.
Borje 31638
Sarić Ivan 6.6.1909. 31639
Sarić Miloš 10.1.1927. Šibenik
39982
Sarić Radivoje 1907. 106982
um ro 3.1.1945.
Sariđ Spiro 15.11.1912. 31640
Sarman Ladislav 15.5.1918. 12436
otpušten 2.3.1943.
Sarnaz Petar 28.6.1907. 38612
um ro 3.7.1944.
501
Sarvić Sima 20.12.1920. Azanja
12683 12.4.1945.
Sasa Đ uro 1.5.1907. Kabvlak
106983 20.4.1945.
Sasi M ujo 1902. 31642
Sasić Halil 1908. Zlat 31641
um ro 26.11.1943.
Sasić M ustafa 1916. 31662
Sasnik Johan 26.12.1905. 17529
otpušten 17.3.1943.
Satiđ Dragoljub 22.9.1904.
Vlasotinci 27576
Satić Miloš 10.1.1927. 39982
Satlatnik Johan 26.6.1906. 61343
umro 10.4.1945.
Satler Alois 6.6.1893. 10976
Satler Drago 15.6.1912. M aribor
109791
Satlonik Johan 26.6.1906. 61343
10.4.1945.
Satschen Josef 15.3.1894. Peistritz
2574 2.11.1943.
Saucur Josef 6.3.1882. Santa Ugo
11082 4.4.1945.
Savanović Milan 21.5.1914.
Beograd 96680 um ro 5.4.1945.
Savenc Franjo 29.1.1905. 99071
Saver Helena Reka
Saviac Georg 27.3.1910. 2755
11.2.1945.
Savičević Konstantin 8.12.1898.
19404 um ro 22.9.1943.
Savičević Živko 6.3.1922. 124250
Savičić R ade 28.2.1910. 100344
Savić Aleksandar 15.12.1906. Lipe
100341 um ro 28.2.1945.
Saviđ Bogoljub 12.9.1911.
Brzohode 82213 um ro
18.3.1943.
502
Savić Bogosav 19.5.1906.
Mihailovac 25464 umro
13.4.1945.
Savić Borisav 22.7.1905. otpušten
23.1.1945.
Savić Borislav 9.12.1907. Beograd
106981
Savić Вобко 10.8.1912. 22950
Savić Boško 12.8.1924. 30685
um ro 11.2.1944.
Savić Branko 16.4.1920. 19412
Savić Cvetko 14.4.1907. 82214
um ro 2.4.1945.
Savić Čedomir 22.3.1908.
Saviđ D ragutin 24.6.1924.
Kragujevac
Savić (Boško) Gavro 12.8.1924.
30685 um ro 11.2.1944.
Savić Isidor 8.8.1911. 27578
Savić Ivan 6.4.1899.
Savić Jovan 14.3.1922. Rum a
23345 umro 26.4.1944.
Savić Ladislav 1925. Svinjce
Savić Luka 1896. 31663 umro
19.4.1944.
Savić Milan 1926. 31643
Savić Milo 1927. 29798
Savić Milutin 28.7.1902. 100342
um ro 2.2.1944.
Savić (Todor) Miodrag 10.8.1903.
Brdani 19437
Savić Pera 7.7.1913. 24613
Savić Radisav 10.5.1906. 25464
um ro 13.4.1945.
Savić Radisav 1925.-1926. 27579
Savić Radivoje 1924. 100343
um ro 16.1.1945.
Savić Sava 10.1.1914. Azanja
29 0 8 1 i 44042
Savić Sima 20.12.1920. Azanja
29082 12.4.1945.
Savić Slobodan 5.7.1914. 64419
Savić Stevo 6.11.1921. 23363
Savić Strahinja 10.3.1923. 33944 i
24623
Savić Svetislav 22.11.1885.
Pridvorica 27580 um ro 7.3.1944.
Savić Trifun 22.4.1922. 100345
um ro 4.4.1945.
Savić Vladisav 1926. 27579
Savićević Konstantin 8.12.1898.
19404 um ro 22.9.1943.
Savićević Živko 5.3.1922. Bežanija
Zem un 124250
Savih Franc 21.5.1925. 107734
Savinsek Jože 12.3.1915.
Draskovec
Savković Lazo 16.3.1915. 31644
Savković Nedeljko 5.5.1904.
106985
Savli (Jožefa) Jožef 13.10.1892.
Ladra 1857 um ro 26.12.1943.
Savriđ Luka 1896. 31663 um ro
19.4.1944.
Savrih Franc 21.5.1925. 107734
Sbonter Johan 7.1.1920. um ro
19.12.1942.
Scrnik Franc 2.2.1922. 135367
Scukout Daniel 27.6.1927. Maribor
Scukul M eho 2.2.1913. 31645
umro 18.12.1943.
Sebec Ignac 26.7.1913. 135365
17.3.1945.
Secibović Sahib 1910. 31646
otpušten 26.3.1944.
Sedečić Leopold 17.1.1907. 90314
Sedej (Ivana) Franc 18.10.1917.
Brezje Ljubljana um ro 13.3.1945.
Sedušak Stanislav 13.11.1920.
28838
Sedušek Josef 18.3.1912./1919.
28839 um ro 18.11.1943.
Sefić Sulejman 1925. 31647
otpušten 26.3.1944.
Segota (Ivana) Nikola 1927. 30686
Segović Slavomir 9.3.1914. 82215
Segulja Janez 7.10.1916. 106987
Segvić Srećko 5.5.1922. Split
28.12.1943.
Sehic Zelo 1893. M. Gubcr
7.7.1943.
Sehić H asan 1926. 31648
Sehić Vehko 12.12.1906. 31649
otpušten 26.3.1944.
Sehić Zećo 2.5.1893. 31650 umro
7.7.1943.
Sehmanija Ram o 1904. 137487
Sehovac Vasa 28.2.1907. Presnica
Sehovac Vaso 3.2.1903. 31651
Sciberl Maks 8.10.1890. 90316
Seiler (Alekse) Franc 10.7.1880.
30833 umro 12.11.1943.
Sejer Stanislav 5.5.1925. 99119
14.4.1945.
Sekardij Franjo 26.3.1908. 23352
otpušten 26.3.1944.
Sekeli Dragutin 27.8.1924. 23353
otpušten 26.3.1944.
Sekijesović M uham ed 17.2.1915.
23355 otpušten 26.3.1944.
Sekulac Radovan 14.1.1913.
Ugrinovci
Sekulić Branislav 23.7.1919.
Bjeljina 100346 umro 12.2.1944.
Sekulić Branko 22.5.1925. 30687
. umro 24.1.1944.
Sekulić Dragoljub 11.8.1912.
Beograd 96682
503
Sekulovac V uko 16.7.1906. 106988
Selan Johan 12.12.1881. 12261
Selemon Todor 11.9.1923. 35701
Selena Pavle 7.6.1921. 15349
Selenić Mllić 20.3.1899. Bukor
24614
Selesi Johan 11.1.1924. 90320
Selesnik Franc 27.10.1911. 108822
Seliđ Ernst 11.12.1920. 12520
Seliđ Jovan 25.5.1907. Jakovo
49998
Selimagić H use 1926. 31652
Selinkić Slobodan 23.9.1920.
Petrovac 15350 um ro 25.7.1944.
Selojković Mihajlo 27.5.1926.
Smederevo
Selović Desimir 11.1.1923. 23346
Semec FranCesko 16.6.1905. 65889
Semen Johan 22.12.1916. Preserje
49070
Semić Jovan 15.1.1893. 27581
um ro 25.4.1945.
Semonović Stanoja 11.2.1922.
Semsedmović N um 22.1.1919.
Kranj 12871 15.4.1945.
Senica Johan 19.5.1903. 113854
Senica Johan 25.5.1908. Motnik
Senić(D ušan) Laza 1921. 30691
Senljug Petar 15.2.1888. 23354
Senta Franc 11.2.1887. 17582
otpušten 17.3.1943.
Sentičar Ivan 7.8.1926. 69195
Senjuk Petar 15.1.1888. Sidlovci
um ro 15.8.1943.
Senjuk Petar 17.12.1915. 23354
Serafimović Nikola 11.10.1914.
Kratovo 100348
Sercer Josip 15.2.1914. 40766
umro 21.10.1944.
504
Sercer Petar 28.3.1907. Bezgari
40767
Serdanović Filip 1902. 100349
umro 10.12.1944.
Serevicki Joca 1.3.1904. 113855
Serkiević M ehmcd 17.12.1915.
23355 otpušten 26.3.1944.
Sermar Petar 28.6.1907. Ilovac
38612
Sernik Franc 2.2.1902. 135367
Seruga R obert 20.2.1920. Murska
Sobota
Sesek Franc 13.3.1897. Ljubljana
Sesić Živoje 28.4.1923. Drilje
Sesiun Mirko 25.5.1909. Rilic
14308 21.4.1945.
Sesković Petko 21.2.1882.
Zagradge 3814 24.2.1945.
Sesta Julija Pulj
Sesum Nedeljko 8.8.1928. 13923
19.4.1945.
Sešek Ciril 12.7.1907. 77102
Sešek Franc 13.3.1893. Medvode
Setina Lorenc 8.8.1919. 135366
17.3.1945.
Setinas Albin 11.7.1903. 77103
Setnikar Franc 19.9.1920. 12611
um ro 11.12.1942.
Sever (Janeza) Franc 7.10.1894.
Ježica 106266
Sever (Ivana) Franz 24.6.1912.
Preserje
Sforja Rom ulus 12.12.1907.
100371 um ro 31.1.1945.-
3.1.1945.
Shađić Aleksandar 9.7.1912.
106979
Shagar Georg 10.4.1899. Windich
Lundsten 921 16.1.1945.
Sibert Pavel 22.1.1898. 61346
 umro 31.12.1944.
Sibinčić Sovro 1902. G. Milisavci
29799 umro 4.9.1943.
Sidar Karolj 13.10.1917. 109815
umro 9.2.1945.
Sijak Vjekoslav 18.5.1911. Gorica
Sijanović Đ ura 25.12.1923. 106990
Sijorac D orde 6.4.1918. 265
10.1.1943.
Sikić D orde 4.10.1915. Obrovljani
Sikiđ D ura 10.4.1914. Vrbovljani
14105
Sikimič Milutin 30.10.1911.
Maribor
Sikimić Milutin 3.10.1906. 31653
Sikimić Obrad 17.2.1921. 29083
umro 3.1.1944.
Siklušić Ivan 7.12.1910. 22951
umro 25.3.1944.
Sikotarija Radivoj 23.6.1923.
64420
Siliđ Jovan 25.5.1907. 29800
Silimagić H uso 28.4.1916. Mala
Kladuša
SiluS Jozef 1.3.1900. Suša 50886
Simac (Šimac) Cecilija Gorica
Simanić Franz 27.11.1902. 1318
21.12.1941.
Simanović Ilija 20.7.1897. D.
Velesnja 24604
Simčić Viktor 16.4.1926. Ljubljana
Simderić Radom ir 14.12.1921.
5943 8.3.1945.
Simeonović Milić 3.1920. Turica
38603
Simeunović Milivoje 24.11.1924.
Golubac um ro 9.5.1943.
Simić Aleksandar 20.10.1917.
15351
Simić (Stanoje) Arsen 1897. 30693
Simić Dragimir 29.1.1945.
Simić Dragoljub 28.5.1913.
Medoševac, srez Kolubarski
137688
Simić Dragomir 26.10.1889.
117276
Simić Ilija 23.7.1897. 23364
Simić Jovan 12.12.1911. Velesnja
24605 um ro 26.11.1943.
Simić Luka 1896. Jelasca 31354
Simić Ljubinko 10.3.1920. 38604
Simić Ljubomir 8.4.1924. 138805
Simić M ato 21.2.1898. Duzluk
22952 umro 10.12.1943.
Simić Mihajlo 21.1.1920. Beograd
22953 um ro 11.6.1945.
Simić (Stanoja) Miladin 29.10.1922.
Polom, Srebrenica 30692
Simić Milan 1.5.1919. Kruškovo
Polje 30688
Simić Pajo 7.4.1891. 31655 umro
21.2.1944.
Simić Petar 20.5.1921. Tišina
Bosanski Šamac 30690
Simić Petko 1892. 16.9.1943.
Simiđ Sava 21.1.1909. Jakovo
33947
Simić Stanijan 10.1912. 27582
umro 24.4.1943.
Simić (Mladen) Stanoje 1922.
30692
Simić Stanoje 1897. 30693
Simić Tejo 1891. 586 21.2.1944.
Simić Tihomir 21.5.1909. Tišina
30689 um ro 27.8.1943.
Simić Tihomir 30.11.1914. 80178
Simić Vaskrsije 14.1.1903. 31656
um ro 19.1.1944.
Simić Vladimir 20.12.1908. 22954
505
Simić (Vlajka) Vojko 25.6.1911.
23356 otpušten 26.3.1944.
Simikić Milutin 30.10.1901. Stranc
Simin Dragutin 22.8.1900. 99951
um ro 22.2.1945.
Simin Živko 21.12.1917. Srbobran
100357
Simnovčić Johan 4.5.1920. 30154
Simnovec Josef 15.1.1909. 82031
umro 20.2.1945.
Simončič (Pavela) Božidar
24.12.1922. Ilirska Bistrica 2373
otpušten 4.3.1942.
Simončič (Alojza) Franc 27.11.1902.
Log. Litija umro 21.12.1941.
Simončić Egon 10.7.1924. 108850
31.1.1945.
Simonić Georg 20.4.1922. 12444
otpušten 17.3.1943.
Simonović Ilija 20.7.1897. 24604
Simonović Miloslav 9.6.1901.
Beograd
Simonović (Božina) Stanoje
11.2.1922. Dvorane Kruševac
13620
Simonović Tadija 1912. 100359
umro 15.3.1945.
Simović (Milovana) Budimir
15.7.1922. Barionica 15352
Simović Ljubinko 10.3.1920.
Mirosavci 38604
Simović Mihajlo 14.12.1909.
106992
Simović Milomir 4.3.1921. 29084
umro 11.1.1944.
Simunac Alfonso 10.4.1907.
Travnik 100360 umro 16.3.1945.
Simunović A nte 31.1.1917. 31657
Simunović Todor 20.3.1907. 22955
Sinadinovi6 Mladen 1924. 25898
506
Sinadinović Nikifor 6.9.1912.
25899
Sindelfeld Zlatan 13.4.1920. 90435
Sinica Jokann 25.5.1908. Mokink
14645 22.4.1945.
Sinigoj Marija Gorica
Sink Boris 28.5.1912. Lozana
6266 5.3.1945.
Sink (Andreja) Matevž 13.9.1903.
Spodnja Besnica 61347 umro
11.11.1944.
Sinković Christina 9.12.1914.
Fohnsdorf 1352 26.12.1941.
Sinosić Stefan 6.9.1914. 90346
umro 6.3.1945.
Sipović Ljubinko 15.3.1920.
Mirosavci
Sirmar D uro 21.3.1899. Stari
G radec 49962
Sirnik Velimir 3.5.1917.
premešten 30.3.
Sirovnik Pjotr 17.11.1916. 12462
Sirše (Franca) Franc 27.2.1888.
Sv. Pavel 17583 umro 26.1.1943.
Sisanin Vučeta 25.12.1919. 14058
Sitar Rudolf 11.4.1900. 90353
umro 16.11.1944.
Sivec Josef 12.3.1913. 129178
Sivović Milorad 8.3.1909. 14055
Sizovic Milomir 4.3.1921. 131
11.1.1944.
Sjarc Martin 11.7.1906. 126594
Sjekloča Mirko 13.1.1913. 106995
Skabarje Josip 13.10.1901. V.
Rejen 13613 um ro 26.11.1943.
Skadarka Jovan 1.7.1898. 24606
Skadarka Milan 4.7.1902. 24607
umro 13.2.1944.
Skadarka Mirko 21.4.1890. 24609
um ro 28.6.1944.
Skadarka (Milan) Pavle 27.8.1906.
24608 umro 20.8.1943.
Skadarka Petar 16.5.1903.
Bjelovac 24610 um ro 4.5.1945.
Skadarka (Pavla) Stanislav
28.4.1906. 400
Skadarka Stojan 16.2.1924. 24611
Skadoje Aleksa 1900. Otovlje
2090 8.9.1943.
Skalja Stanko 28.4.1910. Ljubno
Skarja Janez 29.9.1912. um ro
9.4.1945.
Skerjanec Rafael 1.5.1923. 79405
umro 3.3.1945.
Skerlj M arko 13.4.1924. Ljubljana
106996 13.4.1924.
Sketa Fridrih 18.71.1925. Braslovce
Skirca Fridrih 6.2.1891. 11857
um ro 24.9.1942.
Sklavorić Peter 29.12.1899.
Ivanovo 22957
Sklić Dušan 6.6.1922. 2598
9.11.1943.
Sklizović M arko 26.11.1908. 22956
Skocir Franc 20.11.1895. 90358
Skodnik Alojz 16.5.1907. 90359
umro 8.3.1945.
Skofić Alois 19.7.1916. 61357
Skofić Jose 27.9.1914. 61356
27.2.1945.
Skok (Feliks) Andrej 28.10.1890.
3052 i 50591 pobegao 24.1.1944.
Skok Anton 2.2.1909. 76170
Skok(Janeza) Dominik 2.8.1901.
Vojsko 3072 um ro 31.12.1943.
Skok(Tom aža) Filip 1889. Dol.
Trebuša - Gorica 3451 um ro
16.12.1943.
Skok Filip 11.4.1880. 12518
otpušten 17.3.1943.
Skok Gregor 11.3.1898. Gor.
Tribuša 2776 um ro 3.1.1944.
Skok Isidor 28.3.1926. 109800
um ro 27.2.1945.
Skok(Joze) Josef 4.9.1919. Lokva
Skok Rafael 27.9.1919. 113824
um ro 9.2.1945.
Skok Simon 1906. 40777
Skolar (Antona) Anton 11.6.1912.
Idrija 77109
Skoliđ Franc 9.7.1905. 100369
um ro 2.1.1945.
Skopac (Josipa) Petar 28.6.1907.
Pula
Skorić Dušan 15.5.1913. Ivanska
38607 um ro 6.4.1944.
Skorić Ivan 24.9.1906. umro
17.1.1945.
Skorić Milosav Mojković, sr.
Raćevski
Skrbec R udolf 16.4.1918. 61344
Skrijanac Ivan 30.10.1908. 61345
Skrilj Matija 23.12.1912. 90361
Skrinjar (Franca) Jože 6.5.1904.
Padež - Trbovlje
Skrt M arko 3.5.1912. 99206
Skruba Mihail 7.9.1916. 11854
um ro 5.12.1942.
Skruba Vincenc 17.7.1913. 11855
um ro 27.1.1943.
Skrubej Jožef 20.1.1899. 29907
Skubac Maks 31.8.1913. Pijava
129198
Skubik Franc 7.8.1926. 90363
Skuliđ Veselin 22.3.1887. 100366
um ro 27.1.1945.
Skumavc (Jere) Anton 23.1.1921.
M ojstrana 9138 um ro 7.4.1942.
Skumavc Martin 15.2.1921. 48110
507
Skušek Slavko 9.10.1925. M aribor
91436
Skuvić Koze 9.9.1905. 90362
Skužek Franc 5.7.1898. 77108
Skvarza Andrej 3.11.1899. 90365
umro 10.10.1944.
Slabe Franc 3.12.1894. Longatica
40778 um ro 9.3.1944.
Sladoje Aleksa 2.1900. Otovlje
31659 um ro 8.9.1913.
Sladoje Lazar 14.4.1904. Obalj
31658 um ro 15.3.1945.
Sladoje Milan 22.1.1922. Obalj
31660
Slamadžić Nikola 1927. 33532
Slamak Danilo 10.7.1904. 1228
16.12.1941.
Slamom Teofro 11.9.1923. Zagreb
Slana Johan 30.12.1891. 12255
Slavec M etod 12.7.1910. Trst
96834 um ro 16.3.1945.
Slavec Zdenka Trst
Slavez Daniel 27.6.1923. 56729
Slaviček Josip 12.3.1915.
Draškovac 64421
Slavić Branko 23.7.1921. 88947
Slavić M etod 12.7.1910. 8109
16.3.1945.
Slavković Mihailo 5.11.1922.
Kostolac 106998
Slavković Ratom ir 15.2.1918.
Beograd 65112 otpušten
5.5.1945.
Sliber Viktor 14.4.1914. Radovljica
135368
Sličar Martin 10.11.1920. St. Pavel
17584 um ro 20.10.1943.
Slikar Anton 7.6.1912. 77109
Slivnik (Antona) Stanko 1.5.1915.
Črnomelj 106267
508
umro 11.4.1945.
Slivnik Valentin 8.2.1920. Brega
135369
Sluga (Stefana) A nton 9.5.1880.
Kozjane 3033 um ro 20.11.1943.
Sluga Franjo 19.9.1909. Kobari
31661 um ro 16.11.1944.
Smagur (Ivana) Johan 26.12.1901.
Zagorje 96835 um ro 25.2.1945.
Smailbegović (Vidaka) Midhad
26.4.1926. Tešanj 23358 umro
1.7.1943.
Smailbegović Vidak 26.4.1926.
23358
Smailović Smail 10.8.1923. 23357
otpušten 26.3.1944.
Smajić Alja 6.12.1909. 100367
Smajić Z ähm et 4.2.1914. 13473
umro 30.4.1945.
Smajlović Smail 10.8.1923. 23357
otpušten 26.3.1944.
Smajver Mile 30.9.1888. 90372
Smalković (Josipa) Đ uro
27.11.1914. G raberje 15356
Smalja Giovani 11.10.1910. 91437
um ro 22.2.1945.
Smid Juan 11.12.1907. umro
5.4.1945.
Smiljanić Božidar 7.5.1907. 38611
Smiljanić Čedomir Bosanski
Petrovac
Smiljanić Ilija 20.9.1904. 22958
umro 8.11.1943.
Smiljanić Mihailo 20.4.1900. 22959
umro 22.1.1945.
Smiljanić Milivoje 28.12.1924.
38609
Smiljanić Milorad 31.1.1923.
106999 um ro 18.11.1944.
Smiljanić Milun 15.9.1920.
Gorobilje 28608 umro
20.2.1945.
Smiljanić Miodrag 22.10.1923.
38610
Smiljanić Nikola 1898. M edcno
Polje 30696 um ro 15.10.1943.
Smiljnić Milan 15.8.1904. 23359
otpušten 26.3.1944.
Smirnov Nikolaj 20.1.1892. 107000
umro 30.1.1945.
Smit Juan 11.12.1907. 113825
Smodlaka Stanko 1921. 30694
um ro 25.1.1944.
Smoigur Johan 26.12.1900. 4569
25.2.1945.
Smojer Mile 30.9.1888. 90372
Smolej Andrej 5.2.1905. 32335
Smolej Jozef 5.3.1911. 12469
otpušten 17.3.1943.
Smolković Đ ura 27.11.1914. 15356
Smolniker Albin 8.9.1912. 77110
Smotlak Bogdan 15.7.1923. 61348
Smotlak Just 2.11.1912. 65830
um ro 23.10.1944.
Smotlak Karl 20.9.1909. 65831
um ro 19.10.1944.
Smrajc Franc 1.12.1923. Ljubljana
129216
Smrekar Johan 11.9.1925. 106286
umro 9.1.1945.
Smrekar Stane 15.9.1927. 81652
Smrekar Vincenc 30.12.1921.
32674
Smrkolj Franc 1907. 10980
Smrkolj Franc 8.3.1903. St.
Osvald 4021 21.12.1942.
Smrzlić Mihajlo 31.10.1906.
107001 um ro 24.1.1945.
Smuk Ladislav 3.6.1916. 1570
ubijen 17.6.1942.
Smukavec (Jožefa) Martin
26.10.1906. Podjelje umro
20.4.1942.
Smut Milan 11.2.1917. 100365
Smutlak Bogdan 15.7.1923. 61348
Sobec Ciril 6.7.1920. 12500
otpušten 17.3.1945.
Socan Stanislav 20.4.1917. 90375
Soda Franc 18.8.1894. 129225
Sodre Dimitrij 6.4.1926. 90390
Sodja Jože 14.5.1907. Bohinjska
Bistrica 113826
Soda Franc 18.8.1894. 129225
Sofotnik Ignac 28.3.1912. 102549
Sofrenić (Pavle) Simo 1907. 30698
umro 25.6.1943.
Sofronić Vlajko 27.11.1891. Borina
24612 um ro 13.4.1943.
Sojer Frančiška Ljubljana
Sojko Ramiz 20.4.1905. 111833
um ro 11.1.1945.
Sojović Vukota 15.2.1916. umro
10.3.1945.
Sokolić (Antona) Jožef 17.6.1926.
T u ljk e-P u la 111580
Sokolović Dragutin 2.3.1894.
25900 umro 29.6.1944.
Solar Jozef 10.12.1925. 127013
um ro 22.3.1945.
Soldatovid Milorad 15.5.1893.
29086 um ro 5.1.1944.
Soldatović Žarko 15.1.1926. 29141
um ro 9.2.1944.
Solger Josef 22.2.1900. 31406
Solohir Mihail 24.9.1915. 12417
Solosnik Rudolf 28.3.1910. 11852
Soljar Franciska 21.11.1909. 2563
Somolić David 6.2.1915. 65829
um ro 10.2.1945.
509
Somrak Jožef 24.12.1907. 79402
Sorbek Rudolf 20.3.1921. M aribor
40155
Sore Marinko 26.12.1926. 137493
Sorić Ante 11.1.1922. 30697
um ro 26.8.1943.
Sorko Anton 16.8.1891. 11856
otpušten 17.3.1943.
Sorko Jakob 24.7.1908. 12499
um ro 1.2.1945.
Sorli (Ivana) Jožef 29.2.1901.
Tolmin 99128 um ro 22.10.1944.
Sorman Johan 27.10.1900. 12412
Sormaz (Milan) Laza 1924. 30699
Soro Marinko 26.12.1926. 137493
Sosi Ivan 26.3.1896. 90387 um ro
31.1.1945.
Sostariö Rudi 17.4.1916. Grac
Sošić Martin 27.9.1908. 80181
umro 23.4.1945.
Sotić Mustafa 1916. 31662
Sotiroviđ Boško 1921. 106994
Sotolar Jozef 797.
Souvrak Josif 24.12.1907. 14109
20.4.1945.
Sova Ivan 8.2.1900. Idrija 77112
umro 7.3.1945.
Sovačić Ljubo 28.9.1924. Idrija
Sovil Sava 11.9.1918. StariBanovci
29812
Sovine Georg 27.3.1910. 113827
um ro 11.2.1945.
Sovljanski Mladen 3.12.1894.
29811 um ro 29.6.1944.
Sovrić Luka 1896. 31633 um ro
18.4.1943.
Sovs Eugen 26.10.1910. 22960
Sowiac Georg 11.2.1919. um ro
11.2.1945.
Spacapan Silvester 1.3.1894. 90391
510
um ro 12.4.1945.
Spahić Hamid 1920. 137531
Spajić Mihailo 29.2.-19.11.1902.
29803
Spak Franc 6.4.1911. 12516
otpuštcn 2.3.1943.
Spala Stansilav 28.4.1906. 79400
Span Franc 31.10.1911. 17585
Spanović Jovo 21.9.1898. Velesnja
24618 um ro 31.10.1943.
Spanjev Julije 10.3.1908. 83
Spasić Aleksa 6.9.1924. Ivanje
25889
Spasić Aleksandar 1922. Ivanje
25890
Spasić Borivoje 18.6.1914.
Lalinovac 25891 umro
9.12.1943.
Spasić (Koste) Božidar 22.1.1919.
Skoplje 107002
Spasić Božidar 1.12.1919. O rane
27587 um ro 25.2.1945.
Spasić Dragoljub 7.5.1913. 25892
Spasić Mihajlo 1897. Ivanje
25893 umro 3.3.1945.
Spasić Milovan 22.5.1924.
Lalinovac 5329
Spasić Nedeljko 1912. 30700
Spasić Radovan 30.1.1922. V.
Popović 49955
Spasić Svetislav 27.12.1922. ubijen
27.11.1944.
Spasić Vlajko 1887. Todorovce
100370
Spasić Živko 25.1.1892. D ren
38613 um ro 15.1.1944.
Spasić Živoje 3.9.1912. Nakrivan
48113 i 27585 um ro 18.11.1944.
Spasić Živojin 16.12.1916. Lipe
107003 um ro 26.2.1945.
Spasojević Čedomir 6.6.1917.
22962
Spasojević Dragoljub 4.1921.
Gornji Dubić 29806 umro
14.10.1943.
Spasojević Ljubisav 1908. Gornji
Dubić 29807 umro 2.12.1943.
Spasojević Miodrag 7.9.1921.
Užice 49410 i 14145 um ro
11.2.1944.
Spasojević Radoslav 1922. Riljac
29810 umro 30.3.1944.
Spasojević Simo 15.2.1912. 31664
Speh Karl 19.1.1919. Velenje
Speh Stanko 6.11.1925. Kozarce
Spikok Dutic 3.3.1903. 5072
4.3.1945.
Spilioti Leontie 3.3.1903. 107004
4.3.1945.
Spirić Miša 1.4.1906. 50908
Spirić Mladen 12.8.1913. 23362
otpušten 26.3.1944.
Splihar Aleksandar 21.7.1912.
Kostolac 107005 4.4.1945.
Sporija Rum ulus 12.7.1907.
100371 um ro 3.1.1945.
Spremo Branko 1924. 31665
umro 27.4.1944.
Spremo Milan 14.1.1897. 100372
umro 26.1.1945.
Sprenec Franc 2.10.1892. 61354
umro 28.12.1944.
Sprertzer Anton 6.6.1922.
Neum arkt 2509 4.9.1942.
Spritzer Franz 3.1.1901. 14376
18.4.1945.
Spumo Milan 14.1.1897. um ro
26.1.1945.
Spuner Johan 19.8.1890. 61358
14.12.1944.
Sraj Vladislav 23.6.1926. 91438
Srdanović Božidar 10.12.1920.
100373
Srdanović Mirko 24.4.1922.
100374 umro 28.10.1944.
Srdanović Vlada 29.2.1904.
100375 um ro 2.2.1945.
Srdić (Dražen) 9.2.1918. 107006.
um ro 7.2.1945.
Srdić D orde 1920.
Srdić(G avre) Ilija 15.8.1892.
Pušina - Našice 22961
Srdoč Boris 24.12.1916. 126595
Srdenović (Koste) Stanko 1896.
30703 umro 17.10.1943.
Srećković (Velizar) R ade 1920.
30701
Srećković (Jeremije) Radomir
11.12.1904. Rogača 107007
Srećković Velizar 1920. 30701
Sretenović Novica 1917. Noćaj
30702 otpušten 5.5.1945.
Sretenović Života 6.1.1917. 19396
Srhgang Anton 25.5.1880. 12497
otpušten 2.3.1943.
Sribar Alois 9.4.1895. 127101
Sriligoj Misod 28.6.1919. 6281
6.3.1945.
Srnić Milan 27.2.1915. 107008
Sruzajc Franc 1.12.1923. Ljubljana
Stafman Enire 7.9.1874. 5539(2)
otpušten 2.3.1945.
Stagel (M artina) Franc 4.10.1900.
Čelje 2419 um ro 11.12.1943.
Stagrić Dominik 7.8.1906. Prevalje
Stajić Borislav 1923. Brestovac
34422 um ro 25.1.1944.
Stajić Boško 1904. 25902 umro
13.4.1944.
511
Stajić Dobrosav 7.12.1910.
Brestovac 27592 umro
18.2.1944.
Stajić Janko 10.11.1898. 27589
Stajić Milivoje 11.9.1923.
Brestovac - Jablanica 27590
Stakin Stefan 15.1.1894. Novi Sad
Staković Jovanka 18.8.1904. 25909
Staković M ato 22.2.1904. Koštanj
90465 14.4.1945.
Stalek Ivan 14.5.1912. 3551
9.11.1942.
Staletović Ratibor 23.7.1913.
107015 um ro 7.2.1945.
Stallović Masa 22.2.1904. 12767
14.4.1945.
Stamatović Mihailo 4.4.1901.
StaroSelo 22966 22.4.1943.
Stambul Giovani 19.8.1923. 90466
umro 18.11.1944.
Stamco Stanislav 10.11.1906.
Kluvarzucbug 14807 23.4.1945.
Stamenić Dragomir 12.12.1920.
Gornji Milanovac 15359
Stamenić Stojan 1920. Porečina
30709 um ro 16.10.1943.
Stamenković Aleksandar 1926.
Ivanje 25903 um ro 10.6.1943.
Stamenković Dimitrije 28.10.1912.
Crkovnice Leskovac 96687
Stamenković Dobrosav 10.7.1906.
25904 um ro 27.4.1944.
Stamenković Dragoljub 2.1.1909.
25905 um ro 13.12.1944.
Stamenković Dragoljub 13.3.1913.
Bublica 33979
Stamenković Dragoljub 2.2.1926.
Leskovac
Stamenković D ušan 7.5.1921.
Leskovac 137689
512
Strmcnković Mihajlo 10.3.1919.
25906 um ro 5.1.1944.
Stamenković Milan 3.11.1912.
99792
Stamenković Milorad 6.9.1921.
Stamenković Milun 10.12.1919.
25907 um ro 6.11.1943.
Stamenković Miodrag 9.2.1921.
25466 um ro 20.12.1944.
Stamenković Petronije 20.4.1917.
O rane 25908
Stamenković Stanko 11.2.1915.
82216
Stamenkoviđ Svetomir 15.3.1922.
33980 um ro 23.6.1944.
Stamenković Svetomir 2.9.1922.
27593
Stamenković Vlajko 25.1.1922.
Lalinovac 2815 3.12.1943.
Stamenković Žarko 20.5.1924.
134799
Stamević (Stojan) Petar 1920.
2387 15.10.1943.
Stanačev Dragoljub 28.1.1910.
Dragutinovo 100382 umro
30.12.1944.
Stanačev Živojin 7.6.1918. 100385
Stancer Johan 29.8.1914. umro
25.11.1943.
Stančić Krstivoje 1906. Draževac
48112 um ro 4.6.1944.
Standohar Josef 5.5.1915. umro
10.2.1945.
Stanibul Biovani 19.8.1923.
Bežigrad 5074
Stanić (Živka) Aleksandar 8.9.1920.
Kučevo 15360
Stanić (Jakov) Boža 1919. 30708
Staniđ Dominik 8.7.1926. Gorica
Stanić Dragoljub 15.7.1921.
Stanić Dušan 18.10.1913. 27599
Stanić Đ orđe 9.1.1918. 100386
um ro 11.3.1945.
Staniđ (Stančić) Jakov 1919. 30708
Stanić (Jovana) Luka 10.10.1905.
Lukovica 38619
Stanić Marinko 27.11.1922. 31671
um ro 31.10.1943.
Stanić Milenko
14.6.1908.-15.6.1908. Orašac
14180 umro 10.4.1943.
Stanić Pero 24.2.1920. premešten
21.11
Stanić Relja 27.9.1907. 15313
Stanić Silva Gorica
Stanić Tanasko 4.11.1893. Vrdila
38620 um ro 4.12.1943.
Stanić Žarko 18.3.1907. Boranović
- Višegradski 22964 10.11.1942.
Stanier Anton 28.5.1904. Lonke
1311 21.12.1941.
Stanimirović Dragoljub 7.3.1908.
Ripanj 48560
Stanimirović Petar 7.12.1924.
82217 um ro 3.4.1945.
Stanisavljev (Jove) Veselin
11.2.1902. K um ane - Novi Bečej Stanković Johan 10.6.1908.
100483 um ro 13.12.1944.
Stanisavljević Bogoljub 5.10.1921.
22965 um ro 28.6.1944.
Stanisavljević Boško 20.2.1920.
Turjak 138821 otpušten
5.5.1945.
Stanisavljević Mila 28.8.1907.
96689
Stanisavljević Spasoje 15.5.1912.
25467
Stanisavljević Vitomir 1927.
100387 um ro 19.12.1944.
Stanisavljević Vlastimir 16.10.1914.
13619
Stanišić Miodrag 21.4.1920. 96688
um ro 17.1.1945.
Stanišić U roš 21.1.1911. 15361
Stanko Stanislav 10.11.1906.
90469
Stankov Miša 15.4.1894. 100392
um ro 8.11.1944.
Stankov Nikodin 6.5.1910.
Draževac 14228 um ro
17.2.1943.
Stanković Blagoje 1.2.1900. 24600
um ro 10.7.1943.
Stanković Boško 13.7.1914.
Krsevice, Preševo 107016
Stanković Dragan 4.7.1897. 24601
um ro 18.4.1944.
Stanković (Dušana) Dragutin
27.12.1904. Leskovac 38621
Stanković D ragutin 25.11.1888.
100393
Stanković Dragutin 1911. 82218
umro 24.4.1945.
Stanković Jeremija 11.7.1899.
Mali Požarevac 29092 umro
21.12.1943.
Krasnji V rh 96837 2.2.1945.
Stanković Jovanča 18.8.1904.
25909
Stanković Lazo 15.9.1921. 31674
Stanković M arijan 5.6.1924. Veles
Stanković M ato 22.2.1904. Kostanj
90465 14.4.1945.
Stanković Milorad 5.5.1890. Mali
Požarevac 29093 umro
24.8.1943.
513
Stanković Milutin 20.8.1907.
Balevina 19.11.1943.
Stanković (Svetislava) Miodrag
28.4.1926. Beog-ad 100394
Stanković Miodrag 15.12.1914.
Stapare 14093
Stanković Mlađen 15.4.1924.
24602
Stanković Petar 1.6.1911. 31675
Stanković Radivoj 2.8.1912.
100395 um ro 7.12.1944.
Stanković (Borivoja) Radovan
18.3.1922. Božidarevac - Trstenik
29814
Stanković Radovan 30.10.1907.
25912 um ro 17.11.1944.
Stanković Radovan 14.1.1913.
Ostružnica 107017 um ro
25.5.1945.
Stanković Ranđel 15.2.1911. 27598
Stanković Srboljub 28.1.1910.
Ž itniPotok 25913 umro
16.12.1943.
Stanković Svetomir 12.8.1921.
14044
Stanković Velin 1904. Slišane
25915 21.3.1945.
Stanković Vladimir 1920. Slatina
27601 um ro 20.9.1943.
Stanković Vlajko 25.1.1922.
Lalinovac 25916 umro
4.12.1943.
Stanković (Vlajka) Vojislav
21.1.1921. Velika umro
16.4.1943.
Stanković Zvezdan 28.1.1922.
Kuršumlija 48107 umro
25.2.1944.
Stanković Živko 20.3.1923.
Lalinovac 25917
514
umro 13.12.1943.
Stanojev Milutin 9.7.1901. 100396
um ro 27.2.1945.
Stanojević (Kostadina) Aleksandar
20.5.1927. Kravlje 100388
u*nro 20.1.1945.
Stancjević Cvijctin 1903. Tckućica
31673 um ro 30.3.1944.
Stanojcvić Dani'o 1922. 82219
um ro 26.4.1945.
Stanojević Dragomir 1905. 38622
umro 7.3.1944.
Stanojević D ragutin 5.1.1885.
25918 um ro 29.6.1944.
Stanojević Dušan 6.3.1900. 27597
um ro 11.9.1944.
Stanojcvić Jovan 15.11.1902.
25919 um ro 15.8.1944.
Stanojević Lazar 9.3.1886. Ivanje,
srez Pustorečki 25920 umro
18.7.1944.
Stanojević Ljubisav 1888. Ivanje,
srez Pustorečki 25921 umro
17.4.1945.
Stanojević Ljubomir 7.9.1921.
99793 8.1.2945.
Stanojević Ljubomir 10.7.1921.
Beograd 29094 umro 24.5.1944.
Stanojević Mihajlo 10.3.1914.
Lalinovac 25922 umro
28.6.1944.
Stanojević (Stanoja) Milan 2.2.1906.
Brzohode 82220 umro 3.4.1945.
Stanojević Milorad 31.1.1907.
29819
Stanojević (Dobrosava) Milutin
7.4.1922. Vlasotince 38623
um ro 10.7.1944.
Stanojević (Milenka) Milutin
10.2.1924. Četerez 15362
 nestao 25.7.1944.
Stanojević Mirko 15.3.1908.
Ivanje, srez Pustorečki 25923
umro 25.4.1945.
Stanojević Momčilo 15.8.1920.
Kožuvar um ro 9.4.1943.
Stanojević Petar 20.3.1912. 31676
Stanojević Radovan 6.9.1915.
Brestovae 27595 i 45632 umro
29.1.1944.
Stanojević Sava 1.4.1906. 82221
umro 14.12.1944.
Stanojević Srećko 15.2.1897.
100397 um ro 19.1.1944.
Stanojević Stanča 20.8.1903. 25924
umro 18.4.1944.
Stanojević (Vasa) Stanko 1888.
30706 um ro 17.10.1943.
Stanojević UroS 21.2.1886.
Rubarevo 14144 um ro
17.12.1942.
Stanojević Vasa 1888. 30706
um ro 17.10.1943.
Stanojević Vasilko 1904. Lalinovac
21.9.1943.
Stanojević Žarko 21.1.1910.
100389 um ro 22.11.1944.
Stanojević (Vukadina) Živojin
5.5.1926. Kravlje 100390 umro
20.1.1945.
Stanojković Milutin 5.2.1909.
Mijalica 27600
Stanojlović Miodrag 21.9.1908.
100391
Stanović Mihailo 11.1.1921.
M ostar
Stanjanađ Milorad 15.2.1911.
19443 um ro 21.3.1943.
Stanjević Cvjeto 1903. 31673
umro 30.3.1944.
Stanjko (Lcopolda) Stanislav
20.7.1917. Polje 22496 umro
22.3.1944.
Stare Jose 19.3.1904. SvetiA nt
2175 8.2.1945.
Stare (Ivana) Jožcf 1894. Smokvica
Starčević Branko 1911. 30705
um ro 2.7.1943.
Starčević (Dragomira) Luka
1.2.1910. Orašac 110413
Starčević Stanislav 14.12.1911.
30705 um ro 2.7.1943.
Stare Albin 15.2.1914. 69196
Stare Janez 8.9.1888. 90470
Stare Josef 25.12.1917. umro
14.7.1942.
Stare Jozef 19.3.1904. 113830
um ro 8.2.1945.
Stariha Gregor 17.11.1916.
M aribor
Stark Stefan 13.9.1915. premešten
29.1.
Starović Mihajlo 11.1.1920. 13621
Starsinić Alojzije 26.7.1909. 96838
Stašić Borislav 2.3.1922. 107018
Staudaher Josef 5.5.1915. 61352
10.2.1945.
Stavić Blagoje 7.4.1909. 27662
Steban Aloiz 17587. umro
8.7.1944.
Steban Franc 4.12.1920. 17588
Stebernak R udolf 25.4.1896.
Gonobič 3666 21.11.1942.
Steblovnik Franc 26.3.1915. 11861
otpušten 2.3.1943.
Steblovnik (Franca) Martin
16.12.1897. Ritzdorf 11862
um ro 19.10.1942.
Steblovnik Martin 11862. otpušten
2.3.1943.
515
Stebornak R udolf 15.4.1896.
Gonobic 12422 um ro
22.11.1942.
Stefan Martin 7.11.1897. 30838
Stefanac Franjo 5.4.1925. Zrinje
23360 um ro 22.9.1943.
Stefančić Dušan 14.8.1927. 91272
Stefančić Franc 2.3.1920. 17589
otpušten 2.3.1943.
Stefanić Franc 5.1.1906. Podjemen
Stefanić Franc 15.2.1906. 113831
Stefanić Josef 24.7.1911. 61353
umro 16.12.1944.
Stefanić Josif 2.3.1914. 65343
umro 4.4.1945.
Stefanoivć Dragoslav 10.9.1921.
25470 um ro 3.1.1944.
Stefanov Nikola 3.12.1921. 64422
um ro 15.6.1944.
Stefanović Aleksa 2.11.1919. 25468
um ro 7.2.1944.
Stefanović Aleksandar 5.2.1902.
100399
Stefanović Blagoje 28.1.1895.
100400
Stefanović Blagoje 1922. 100401
um ro 23.1.1945.
Stefanović (Jovana) Borivoje 1902.
Daruvar
Stefanović Božidar 9.8.1891. 15663
um ro 20.11.1944.
Stefanović Božilo 1904. 25926
um ro 5.2.1944.
Stefanović Branislav 7.8.1912.
Vranje 107022 um ro ' Stefanović Nikola 11.12.1912.
11.12.1944.
Stefanović Branko 27.10.1924.
107021
Stefanović Čedomir 7.6.1908.
umro 12.9.1943.
516
Stefanović Dragiša 16.10.1912.
82222
Stefanović (Mićo) Đ uro 1907.
Perjanca 30712 24.1.1944.
Stefanović Ilija 6.11.1908. Boleč
48109 i 22968
Stefanović Jevrem 2.2.1906.
Stefanović Josif 24.7.1911. 61353
um ro 10.12.1944.
Stefanović Josif 6.6.1915. 27605
Stefanović Jovan 20.11.1903.
Gradec 29095 i 49822 umro
24.1.1944.
Stefanović Jovan 17.3.1906. 25469
um ro 2.1.1945.
Stefanović Krsta 1902. 24621
um ro 7.5.1944.
Stefanović Ljubomir 2.2.1925.
22967
Stefanović Milan 15.9.1914. Niš
14206 um ro 26.12.1942.
Stefanović Miloje 10.3.1911.
Svračkovci 22970 umro
1.9.1943.
Stefanović Milorad 4.12.1917.
27609
Stefanović MiloS 1.1.1902. 25932
Stcfanović Milutin 6.1.1904.
Lipovica 107023 umro
16.4.1945.
Stefanović Miodrag 19.6.1922.
107009
Stefanović Miodrag 19.10.1924.
22969
Beograd 100402
Stefanović Nikola 3.12.1921.
Bačko Gradište 2331 15.6.1944.
Stefanović (Vaskrsije) Pero 1912.
30713 um ro 25.6.1943.
Stefanović Radivoj 21.11.1919.
38625
Stefanović Radoica 7.11.1893.
umro 4.11.1943.
Stefanović Stefan 3.12.1921.
107024
Stefanović Svetolik 17.11.1923.
Draževac 13622 umro
12.12.1942.
Stefanović Toma 7.6.1881. 15364
umro 25.7.1944.
Stefanović (Stevan) Tom o 7.6.1901.
Klakar, srez Bosanski Brod 19364
um ro 25.7.1944.
Stefanović Vaskrsije 6.5.1912.
Porečina 33587 um ro 10.9.1943.
Stefanović Vidosav 12.7.1902.
Donja Stiplja 100411 umro
23.3.1945.
Stefanović Vitomir 22.5.1913.
Ripanj 29096 um ro 11.12.1943.
Stefanović Vojislav 1.1.1909.
Stefanović Vojislav 1923. V.
Žagubica 38624
Stefanović Zlatko 1898. 25927
umro 4.7.1944.
Stefanović Živanko 10.10.1891.
15366
Stefanović Živko 7.7.1927. Perles
100403 otpušten 5.5.1945.
Stefanović Života 7.5.1921. Savi
Dol 15365 um ro 2.9.1943.
Stefe Franc 25.10.1903. Hilben
44565
Steković Stevan 20.12.1924. G.
Kuruzam 24620 um ro
30.4.1943.
Stenbal Ciril 25.9.1922. 90480
Stenzuvic Peri 11.3.1900. Srtska
Timosun 22 2.1.1945.
Stepanenko Gavrilo 13.7.1893.
99794
Stepanov Radivoje 21.11.1919.
Melenci 38625
Stepanović Dobrivoje 23.8.1922.
96690
Stepanović Dušan 22.10.1922. G.
Paktenica 31679 umro
10.3.1944.
Stepanović Luka 11.11.1905.
31677 um ro 25.4.1944.
Stepanović Miloš 26.3.1923. 82223
umro 19.4.1945.
Stepanović (Luke) Nikola 1925.
30710 otpušten 2.11.1944.
Stepanoviđ Nikola 12.12.1898.
Strezevica 31680 um ro
22.10.1943.
Stepanović Todo 1898. 31578
um ro 1.3.1945.
Stepanović Vojislav 1923. 38624
Stepanović Zlatko 1898. 25927
Ster Josef 296. ubijen 20.4.1942.
Sterić Miladin 19.7.1904. 100412
Stermenović (Stermenčić) Đ orđe
1903. 82229 um ro 25.2.1945.
Stetić Svetozar 18.2.1923. Otočac
29270
Stetin D ušan 28.11.1922. 100406
Stevanec Sava 15.2.1909. 64423
Stevanković (Miladina) Slobodan
8.6.1923. Ripanj 29097
Stevanović Božidar 29.9.1923.
100407 um ro 5.1.1945.
Stevanović Cvetko 21.4.1912.
25928 umro 7.12.1943.
Stevanović Dragoslav 10.9.1921.
Dobrača 25470 umro 7.12.1943.
Stevanović Ilija 6.11.1928. Boleč
48109
517
Stevanović Jevrem 2.2.1906.
Božurevac 29815 otpušten
5.5.1945.
Stevanović Josif 6.6.1915. 34425
um ro 14.4.1944.
Stevanović Jovan 1899. Ivanje
25930 um ro 22.8.1943.
Stevanović Jovan 17.3.1906. 25469
umro 2.1.1945.
Stevanović Krsta 1902. Grabovica
24621 17.5.1944.
Stevanović Luka 17.5.1920.-1921.
Ivanje 25931 otpušten
13.4.1943.
Stevanović Ljuba 1922. 25929
um ro 20.1.1944.
Stevanović Milentije 1.6.1895.
25933 um ro 12.10.1944.
Stevanović Milisav 1920. 25934
um ro 15.8.1944.
Stevanović Milorad 4.12.1917.
Brestovac 48108
Stevanović Miloš 2.1903. 25932
Stevanović Miloš 10.10.1903.
Blatnica 23361 um ro
30.11.1943.
Stevanović Miloš 6.1.1932. S.
Statovac 25945
Stevanović Nikola 11.12.1912.
Beograd 100402
Stevanović Nikola 6.9.1926.
100408 um ro 8.2.1945.
Stevanović Petko 23.12.1929.
107025
Stevanović Radisav 15.2.1898.
29100
Stevanoviđ Radoica 3.11.1893.
Mali Požarevac 29098 umro
4.11.1943.
518
Stevanoviđ Radovan
15.2.1898.-2.10.1898. Mali
Požarevac
Stevanović Sreta 1902. Duga Gora
40376 19.5.1944.
Stevanović Stanoje 31.8.1922.
100410 um ro 1.3.1945.
Stevanoviđ Stevan 1922. Prokuplje
27603 otpušten 6.5.1945.
Stevanović (Milosija) Stojan
10.6.1909. Božurevac - Trstenik
48527 otpušten 5.5.1945.
Stevanović Sveta 1902. Grabovica
um ro 17.5.1944.
Stevanović (Ljubomira) Svetislav
1912. Cerje 100409 umro
20.1.1945.
Stevanović Svetozar 1925. 25935
Stevanović (Đ orđa) U roš 1.11.1901.
Modrinje 96691
Stevanović (Gruje) Vidosav
12.7.1902. D onje Štiplje 100411
um ro 23.3.1945.
Stevanović Vlastimir 1923.
Lopatanje 30711
Stevanović Vojislav 14.1.1899.
Požarevac 29817 i 48578 umro
20.8.1944.
Stevbenc Ivan 16.10.1925. 65832
Stević Blagoje 7.4.1905.
Steviđ(Luka) Cvijetin 1909. 30714
umro 2.2.1944.
Stević Milisav 25.1.1915.
Požarevac 15368 umro
10.1.1943.
Stević Stanoje 6.5.1911. Tabanovci
15367 um ro 4.5.1943.
Stibel Leopold 6.7.1922. R um a
3662 3.3.1945.
Stibilj Sanja Gorica
Stifter Jana 16.7.1905. Solcova
9733 18.3.1945.
Stih Stanislav 5.11.1913. 12430
otpušten 2.3.1943.
Stijepić Ilija 1924. 30715
Stijković Borislav 7.10.1915.
107031
Stilo Milenko 13.1.1913. 107036
umro 2.2.1945.
Stimac Ivan 3.4.1914. 65833
umro 24.8.1944.
Stimec Jozef 16.4.1900. 113833
Stipanoviđ M arko 29.3.1914.
Gomirje 96692
Stipžić Anton 9.7.1916. 127016
umro 20.4.1945.
Stiviđ Milisav 25.1.1915. 464
20.1.1943.
Stjepanović (Duke) Luka
15.7.1905.Bučje-Dakovo. 31677
um ro 25.4.1944.
Stjepić (Ilija) Stanko 1924. 30715
Stlio Milenko 1.1.1913. 10703 Г
2.2.1945.
Stnačev Petar 8.8.1924. 100383
umro 29.1.1945.
Stocco Felice 12.3.1917. um ro
12.11.1944.
Stoilović Ljubivoje 9.10.1918.
22971
Stojadinović Lazar 16.2.1911.
Beograd 107028 um ro
12.4.1945.
Stojadinović Radmilo 12.2.1910.
65131
Stojadinović Radom ir 6.9.1901.
29103
Stojadinović Svetomir
15.3.1915.-1913. Jošanica 15369
umro 11.9.1943.
Stojadinović Vladimir 25.4.1924.
Drvodelja 49961
Stojakov Milan 8.9.1896. 100414
um ro 18.11.1944.
Stojakov (Spare) M i'a 8.9.1890.
Kusić - Ecla Crkva 100414
um ro 18.11.1944.
Stojaković Milovan 1.9.1925.
25471
Stojakcvić Voja 14.6.1908. Vrbica
49972
Stojančić Miroslav 1928. 100415
um ro 3.1.1945.
Stojančić Randel 1887. 100416
um ro 27.2.1944.
Stojanković Dragomir 7.5.1926.
Bela Palanka
Stojanović (Dimitrija) Aleksandar
30.5.1914. Niš 33107
Stojanović Aleksandar 15.3.1922.
27616 um ro 14.3.1944.
Stojanović Andrijn 5.7.1914.
107026 3.2.1945.
Stojanović Blagoje 14.3.1925.
31681
Stojanović Božo 15.5.1924. Supčići
31682 um ro 19.10.1943.
Stojanović Branislav 1923. 34427
um ro 8.2.1944.
Stojanović Budimir 1.4.1899.
25938 um ro 5.9.1944.
Stojanović Ćiril 16.4.1926. Skoplje
107027 otpušten 5.5.1945.
Stojanović (Riste) Dobrisav
22.10.1917. 38627
Stojanović Dobrosav 1917. 100418
um ro 5.2.1945.
Stojanović Dragoljub 25.11.1906.
M edana 27608 i 49804
519
 umro 24.1.1944.
Stojanović Dragomir 6.11.1923.
14103 um ro 2.5.1943.
Stojanović Dušan 19.1.1905.
106598
Stojanović Đ orde 12.2.1913.
100417
Stojanović (Veselina) Janko
18.9.1923. Kragujevac 22972
um ro 24.3.1943.
Stojanović Janko 9.9.1902. G.
Konjuvac 29818 umro
28.9.1943.
Stojanović Janko 10.3.1925.
Kruščica 15370 otpušten
6.5.1945.
Stojanović Josif 10.10.1910. 25940
Stojanović Jovan 1919. Slišane
725 4.3.1944.
Stojanović Jovan 6.2.1920.
Lalinovac 2210 27.9.1943.
Stojanović Ljubisav 22.4.1914.
Đevđelija 27669
Stojanović Mihajlo 20.10.1900.
Ivanje 25943 um ro 30.9.1943.
Stojanović Mihajlo 5.5.1902. 25942
um ro 19.4.1944.
Stojanović Milan S. Toljevac
100419
Stojanović Milan 1898. 27607
um ro 6.7.1944.
Stojanović Milovan 2.9.1925.
Popina 25471 um ro 17.12.1943.
Stojanović Milun 14.10.1911.
Slišane 3126 26.12.1943.
Stojanoviđ Milun 1920. Slišane
16.4.1943.
Stojanović (Mihaila) Milutin
11.7.1907. Baćevac, srez Г osavski
29102
520
Stojanović Milutin 5.12.1917.
25946
Stojanović Miodrag 26.6.1921.
100420 um ro 19.1.1945.
Stojanović Miodrag 4.2.1924.
ugušen gasom 26.10.1944.
Stojanović Miodrag 2.10.1926. Niš
Stojanović Mirko 1919.
Stojanović Miroslav 14.-17.1.1906.
Kraljevo 82224
Stojanović Mladen 10.12.1898.
Radinovac 27518 umro
17.12.1943.
Stojanović Petar 15.4.1894. 22973
um ro 27.9.1943.
Stojanović Petar 12.7.1896. 100421
um ro 11.1.1945.
Stojanović P etar 31.5.1911. 82225
Stojanović P etar 8.6.1924. Sladaj
895 13.3.1944.
Stojanović Predrag 4.2.1924.
Sugubina 29101
Stojanović Radisav 20.10.1906.
Bublice 48117
Stojanović (Vladimira) Radomir
23.5.1924. Slišane, srez Jablanički
27613
Stojanović Radosav - Radisav
20.10.1906. Bublica 27615
Stojanović Radovan 19.8.1907.
Cetinje 13624
Stojanović Savo 4.5.1896. 96696
Stojanović Slobodan 17.3.1918.
Pančevo 107029 umro
25.4.1945.
Stojanović Sreta 15.2.1924. 15371
Stojanović Stanko 1924. 25949
um ro 10.5.1944.
Stojanović Stanko 18.9.1923.
Kragujevac 1056 24.3.1943.
Stojanović Stanoje 15.9.1909.
25948 umro 7.1.1944.
Stojanović Stevo 15.2.1924. 120385
Stojanović Stojadin 20.4.1911.
100422
Stojanović Stojan 14.6.1897. 82226
Stojanović Stojan 1903. Lapaštica
22.11.1943.
Stojanović Stojan 26.4.1911.
100422
Stojanović (Tanasija) Svetislav
6.3.1893. Bajina Bašta 13623
um ro 29.11.1943.
Stojanović Sveto 15.2.1924.
Testanovac 120385
Stojanović Svetozar 6.10.1901.
34426 i 29104
Stojanović Tiosav 1.1.1922. Ivanje
25951 umro 9.2.1944.
Stojanović (Milisava) Velimir
25.5.1913. M odra Stena 25472
Stojanović Velimir 25.3.1913.
Velike Voljnincc
Stojanović Velimir 15.3.1925.
44542 um ro 26.7.1944.
Stojanović Vidosav 1910. 82227
Stojanović (Vasilija) Vladimir
11.11.1924. Drvodela - srez
Leskovac 29820 i 49961
Stojanović Vladimir 15.5.1913.
Bučumet 25952 um ro
26.9.1943.
Stojanović Vladimir 11.11.1924.
49961
Stojanović Voja 14.6.1908. 24622
Stojanović Vranislav 1923.
Brestovac 34427 um ro 8.2.1944.
Stojanović V ukota 15.2.1916.
96695 um ro 10.3.1945.
Stojanović Zdravko 1910. 100423
umro 23.12.1944.
Stojanović Živojin 7.7.1917. Ripanj
29105 um ro 27.10.1943.
Stojanović Živorad 18.7.1915.
27619 um ro 7.2.1944.
Stojanov Blagoje 14.3.1925. 31681
Stojanšek Johan 15.5.1914. 96839
um ro 21.1.1945.
Stojcin Mita 18.5.1915. 64425
um ro 9.9.1944.
Stojčević Dušan 6.2.1909. 23365
um ro 18.7.1944.
Stojčić Kosta 30.5.1905. Podnovlje
38628 um ro 5.4.1945.
Stojičić Ostoja 10.5.1895.
Kruškovo Polje 30717 umro
29.7.1943.
Stojčić Ranđel 5.12.1917. 82228
Stojčić Sava 4.4.1896. Čerević
Stojer Stanislav 5.5.1925. umro
14.4.1945.
Stojičević Živojin 13.3.1900.
100424 um ro 3.4.1945.
Stojičić Obrad 15.2.1907. 30716
Stojić Radenko -7.3.1902. Trnava
107030 6.3.1945.
Stojiljković Boris 1923. 25954
Stojiljković (Stojiljka) Dušan
24.9.1925. Sekurić 107032
Stojiljković Milorad 1898. Statovac
1376 18.4.1944.
Stojiljković Stojadin 21.12.1923.
V. Kopanica 27621 um ro
7.10.1943.
Stojiljković Vladimir 28.9.1899.
38626
Stojiljkoviđ Živojin 1898. Grdelica
47033 - 27620 umro 4.4.1945.
Stojiljović Ljubivoje 9.9.1918.
22971
52L
Stojinić Gojko 7.10.1922. Dobro
selo 44566
Stojkanović (Čedomira) Božidar
6.8.1920. G. Milanovac 96693
Stojković Borisav 27.9.1915.
Vranje
Stojković Boško 6.1.1920. 138246
Stojković Dragoljub 8.8.1919.
49821 um ro 26.7.1944.
Stojković (Spasoja) Dragomir
7.3.1926. Banatska Palanka
15372
Stojković Dušan 1903. 27622
um ro 5.1.1944.
Stojković Mihajlo 27.10.1926.
107033
Stojković (M arka) Pavle 6.1907.
100425 um ro 28.11.1944.
Stojković Petar 21.2.1926. 107034
um ro 26.1.1945.
Stojković Radivoje 1919. \
Stojković Staniša 10.12.1904.
O rane 25956 um ro 9.12.1943.
Stojković Stevan 5.9.1920. 96649
Stojković Svetomir 10.9.1911.
Bublica 27617 um ro 16.3.1945.
Stojković Velimir 26.10.1895.
25957 um ro 25.5.1943.
Stojković Vojislav 7.9.1915.
107031
Stojnić Gojko 7.10.1921. Gornja
Mutnica 44566
Stojnić Gojko 7.10.1922. D obro
Selo 13625
Stojšić Jovan 1907. 22974 umro
3.9.1943.
Stojšić Sava 20.4.1893. NoviSad
64424 5.3.1945.
Stojzel Franc 3.1.1901. 90494
522
Stok Alojz 27.2.1918. Narezina
Stok Luiđi 27.2.1916. 79406
Stokić Bogdan 25.12.1920. 31683
Stokić Danilo 20.2.1900.
Zrljmovac 29106
Stokić Živan 15.4.1895. umro
24.2.1945.
Stokin Borivoje 15.4.1895. 100427
Stokin (Emila) Tadija 15.3.1914.
Titel 107035
Stokin Živan 15.4.1895. 100428
um ro 24.2.1945.
Stoko Feliks 12.3.1917. 61355
12.9.1944.
Stoković Boško 6.1.1920. 138246
27.4.1945.
Stolić Milenko 13.1.1913. umro
2.2.1945.
Stopojnik (Jakoba) Mihael
10.9.1905. St. Lorenc 99229
umro 24.1.1945.
Stošić Borivoje 14.9.1922.
Stošić Milodrag 3.1919. Milutovac
29821 umro 19.11.1943.
Stović Blagoje 7.4.1905. Jasenovac
49802
Stožić(Vića) Branko 1926. Šibenik
30718 um ro 18.2.1944.
Stradar Ernest 9.1.1897. Hrastnik
Strah Johan 17.12.1896. 12410
Strahinić Hranislav 1.1.1922.
Brestovac 27625 um ro 4.2.1944.
Strahinić Milan 1912. Slišane
2601 20.11.1943.
Strahinić Radom ir 13.4.1923.
25961 um ro 1.4.1945.
Strahinić Sava 14.1.1898.
Leskovac - Slišane 27626 umro
19.2.1944.
Strahinić Stojan 1897. Slišanje
27628 umro 3.11.1943.
Strahinić Uroš 15.2.1911. 27629
umro 2.1.1944.
Strahinić Velimir 10.2.1915. 25960
umro 27.3.1944.
Strahinjić Dragan 1927. 48116
umro 22.4.1945.
Strahović Stojan 1897. 28628
Strahovnik (M.) 9.11.1906. 17590.
umro 12.4.1943.
Strahovnik Mihail 9.11.1906.
Trbovlje 17590 um ro 12.4.1943.
Strajnović Života 9.12.1911.
Gornja Livadica 25473 um ro
3.1.1944.
Stramzar Josef 31.12.1912. 3670
23.11.1942.
Stramzar Jozef 23.2.1894.
Svarzenberg 12494 umro
24.11.1942.
Stranjanac Milorad 15.2.1911.
19443 um ro 21.3.1943.
Strazisar Franc 12.4.1924. 90489
Strban Gaspar 29.9.1921. 11860
umro 11.10.1942.
Strehovec Johann 301. ubijen
20.4.1942.
Strekelj August 23.10.1911.
Prevalje
Strekelj Franc 21.7.1904. Dobrava
Strela Radoslav 12.4.1922.
Strelec (Jožefa) Franc 2.10.1892.
Bukovica 61354 umro
28.12.1944.
Stribl Alojs 17.6.1921. 31684
umro 29.2.1944.
Strikoman Jerko 27.9.1921. 31685
umro 20.3.1944.
Stritar Jože 25.9.1925. 91440
umro 19.4.1945.
Strmeničanin D orde 1905. umro
25.2.1945.
Strniša Emil 72.1902. 90490
Strojanšek Johan 15.5.1914. umro
21.1.1945.
Stropnik (Alojza) Karl 4.11.1922.
Lokovica 2711 um ro 21.11.1941.
Strosar Mirko 26.9.1926. Gorica
Strosar Mirko 7.4.1926. Trnovo
Struk Johan 5.4.1907. 90496
Strukelj Johan 29.11.1924. 113856
Strumbelj Jarko 18.1923. 91441
Struna Bogdan 15.4.1921.
Ljubljana 77114
Struznik Alojz 21.10.1914. 48520
Studen Peter 7.3.1915. 108851
um ro 11.12.1944.
Stuhec Anton 13.3.1906.
M urnberg 26118 umro
10.11.1943.
Stukelj Anton 8.12.1905. 90499
Stuković Peter 10.9.1922.
Radenović 13413 16.4.1945.
Stule Jurij 12.9.1912. 108852
um ro 10.3.1945.
Stuler (Spuner) Johan 19.8.1890.
Sveti Florian 61358 umro
14.12.1944.
Stulić M arko 22.12.1927. 100429
Stupančić Albin 1.1.1918. 29908
Stvihoman Jerko 27.9.1921. 31685
um ro 20.3.1944.
Suab Albin 28.8.1920. 7146
16.3.1945.
Subašić Enver 1925. Duge 31666
otpušten 24.3.1944.
Subašić Idriz 21.5.1922. Duge
31667 um ro 4.3.1944.
523
Subelj (Jožeta) Alojzij 5.6.1902.
Utik kod Vodice um ro 6.1.1945.
Subić Janez 27.9.1921. umro
12.4.1943.
Subić Jozef 8.3.1907. Stara Oselica
99142 um ro 16.1.1945.
Subotić Cvetko 2.3.1904. umro
13.2.1945.
Subotić Dragoljub 8.7.1924.
106595
Subotić (Dušana) Slobodan
8.8.1908. Bosanska Gradiška
13615 16.10.1944.
Subotić Stojko 10.9.1886. 22963
umro 3.4.1944.
Subotić (Dušana) Vojislav
11.1.1919. Bosanska Gradiška
13616
Sućur Jovo 12.10.1893. Dobruje
3149 24.12.1943.
Sudab Roano 7.9.1915. 90397
Sudan Alois 18.6.1885. Johanestal
714 8.2.1943.
Sudan Josip 7.9.1925. 90398
Sudar Rajko 1922. Bačevići
30707 umro 3.12.1943.
Sudrešnek Franc 18.8.1916. 12445
otpušten 17.3.1943.
Suhadol Marian 5.2.1924. Koralji
9886 19.3.1945.
Suhadolc (Matije) Franc 14.10.1892.
Dobrova 90300
Suhar Slavko 19417. 20.7.1901.
Sujanović (Stefanović) Miloje
10.3.1911. 22970
Sujić Sejma 1904. 31669 um ro
29.11.1943.
Sujić Vasilije 15.9.1923.-1927.
96683 um ro 16.4.1945.
Sukavci Martin 330. ubijen
20.4.1942.
Suklić Franc 9.7.1905. Bled 1264
24.1.1945.
Sulatić Med 1924. 29802
Sulejmanović Vaik 26.6.1916.
Debreše umro 7.4.1945.
Sulić Srboljub 25.6.1906. 48537
Sultanović Šaban 15.10.1909.
Snagovo 31670 otpušten
24.3.1944.
Sumić Vladimir 21.12.1908.
Begaljica 22954
Sumrak Josef 24.12.1907.
Sunajac Dušan 22.5.1922. 13617
2.12.1942.
Suntić (Savko) 22.7.1919. 107011.
ugušen gasom 23.4.1945.
Sunjevrdić Radoš 26.9.1907.
100377 umro 24.2.1945.
Supan Alois 10.6.1885. Johanestal
17586 um ro 8.2.1943.
Supan Franc 16.7.1878. Prapretno
12448 otpušten 2.3.1943.
Supan Stanislav 29.4.1917. 34648
Supotnik Ignac 28.7.1912. 102543
Surčinski Dušan 16.2.1914. Dolini
Paprovići 13.3.1945.
Surčinski Ivan 9.4.1927. 47819
Surčinski (Radovana) Sima
19.7.1901. Donji Petrovci -
R um a 23347 umro 13.12.1943.
Surčinski Živan 9.4.1927. D.
Petrovci 23348
Surducki Dušan 20.6.1911. D.
Petrovci 23349 um ro 25.3.1945.
Surić Srboljub 25.5.1906. Zagreb
14152
Susić Radisav 23.5.1911.
Ostružnica 96684
Susnik Anton 8.10.1896. um ro
29.12.1944.
Sustarić Anto 6.7.1914. Čabar
Sustarić Nikolaj 12.10.1905. umro
29.3.1945.
Susuić Radisav 5.5.1911. 96684
Sušanj Alios 10.6.1885. 17586
umro 8.2.1943.
Sušanj Rudolf 2.2.1903. 61350
Sušek Štefan 11.12.1879. Maribor
12507 otpušten 8.5.1943.
Sušić Borisav 20.3.1912.
Ostružnica 38615 otpušten
6.5.1945.
Sušić Radisav 5.5.1911. Beograd
96684
Sušnik Anton 8.10.1896. Zgornja
Besnica 61349 um ro 29.12.1944.
Sušnik Franc 15.9.1911.’ 90407
Sušnik Franc 29.10.1924. Jesenice
Sušnik Stefan 2.12.1918. Kolovrat
41378
Sutić Radom ir 6.7.1911. um ro
16.8.1944.
Sutiđ Sucko 1.2.1916. H eim sdorf
2553 31.10.1943.
Suvić Cvetko 14.4.1907. um ro
2.4.1945.
Svab(Jakoba) Radoslav 8.8.1922.
Dragutuš, Črnomelj ubijen
20.4.1942.
Svagelj Anton 19.5.1909.
Dobranlja um ro 17.7.1943.
Svalina Filip 4.8.1918. Sivac
39984
Svalina Jure 4.4.1915. Sivac
31672
Svegler Jozef 11.3.1920. Rajhenav
11859 um ro 25.10.1942.
Sveški Simon 2.2.1900. 96836
Svetel Ivan 2.9.1899.
69685 i 96685
Svetelin Janez 14.8.1900.
20.3.1945.
Svetič Franc 28.1.1906. 40100
Svetić Karl 7.11.1909. Kamnik
40101
Svetić Kazimir 5.5.1926. Livno
Svetić Svetozar 18.4.1923.
Vrhovina 29270
Svetina (Matveža) Franc
28.10.1911. Žirovnica ubijen
20.4.1942.
Svetko Ferdinand 9.4.1916. 61370
Svetlin (Jakoba) Jakob 13.4.1897.
Količevo 79404 ubijen
5.12.1944.
Svetlin (Jakoba) Janez 1900.
Količevo 79403 um ro 20.3.1945.
Svilenković Velimir 10.1.1905.
Bucum et 25901 umro
18.12.1943.
Svirčev Čedomir 11.11.1907.
Beograd 100379 um ro 1.2.1945.
Svitlić Strahinja 9.12.1912. 15358
Šabavnik Vlado 16.11.1909. 10974
Šaćirović Boško 2.9.1926. Rozina
Šager Johan 1898. 17592
otpušten 25.12.1943.
Šager Johan 1.6.1898. 17591
otpušten 25.12.1943.
Šahman Josef 9.2.1925. 12257
Šahović Jahro 7.6.1899. 125857
Šain Jakov 12.2.1913. Niš 125684
Šajnović Svetolik 12.8.1900.
Grabovac 28601 umro
16.5.1944.
525
Sakan Stevo 10.5.1905. Plavno
48106
Šakolić (Sokolić) Jože 18.6.1926.
Trst
Sakosek Jolan 5.4.1907. 17581
Saković (Miloša) Nikola 15.5.1925.
B urađa 38602
Salej (Jakoba) Franc 30.1.1922.
Griž 96832 um ro 26.1.1945.
Šalić Karlo 6.3.1923. 137530
22.4.1945.
Sančanin Dimitrije 26.10.1899.
106980
Saranović (Nove) V uko 19.9.1919.
Podkraj, srez Danilov Grad
106597
Sarengaća Dušan 28.2.1914. D.
Velesnja 24615
Sarengaća (Mile) Mirko 28.8.1915.
Velesnja 24617 um ro 30.4.1943.
Sarengaća Mirko 26.9.1897.
Velesnja 24616 um ro 19.7.1943.
Šarić BoSko 10.8.1912. Stari
Majdan 22950
Šaro Martin 7.11.1909. H om ec
126594 otpušten 5.5.1945.
Šatić Dragoljub 22.3.1904. 27577
Savron Anton 5.5.1907. Trst
Sbontar Johan 7.1.1920. Zallog
umro 19.12.1942.
Sćepanoviđ Petar 9.10.1925.
Beograd 106986
Sebrek Franc 18.1.1902. 17593
otpušten 2.3.1943.
Segović Slavimir 9.3.1914. 82215
Segrt Stevan 7.12.1920. 96681
um ro 3.4.1945.
Šehovac Vasa 9.2.1907. Tmovo,
Sarajevo 31651
526
Šelović (Petra) Desimir 11.1.1923.
U.S.A. La Cavana, New York
23346
Sercer Anton 18.3.1915. Lurge
40765 um ro 24.3.1945.
Šercer Josip 15.2.1914. 40766
umro 21.10.1944.
Sercer Jozef 30.6.1923. M aribor
Sercer Petar 28.3.1907. Bezgari
40767
Sesberger Egen 21.12.1924.
7.12.1945. iz Aušvica.
Šešević Živojin 1924.
Šibelja (Jožefa) Anton 1.2.1885.
Skrbina, Gorica 2720 umro
26.11.1943.
Šibrek Franc 18.1.1902. 17593
otpušten 2.9.1943.
Sifrar (Janeza) Tomaž 24.11.1921.
Šifrer (Janeza) Anton 8.6.1911.
Žabnica, Kranj ubijen 20.4.1942.
Sijak Vjekoslav 18.5.1911. Gorica
129166
Sikić Đ orde 4.6.1915. Beograd
Siklušić (Rabla) Ivan 7.12.1910.
D. Miholjac - Osijek 22951
um ro 27.3.1944.
Šikoparija M arko 15.12.1913.
106991
Šimanović Ilija 20.7.1897. D.
Velesnja 48517
Simić Živko 21.12.1917.
Sindelfeld Zlatan 13.4.1920. 90435
Sink (Steve) Borut 28.5.1912.
Sežana 111576 umro 5.3.1945.
Sinkov Petar 24.1.1907. Miklaševci
Sinkovec Janez 21.7.1900. 77105
Sip Franja 27.12.1924. 105 i 1401
Šipčić Borivoj 7.3.1923.
Šipetić (Adama) Milisav 8.7.1906.
Grab - Čačak 15353
Šipka Stanko Г2.6.1927. Veliko
Očijevo 38605
Širac Konstantin 5.7.1909.
Kasulino 38617
Širca Ivan 27.7.1892. Sv. Vid
41380 2.5.1944.
Širza Johann 27.7.1892. St. W ett
1674 2.5.1944.
Škalja Janez 29.9.1912. 9.4.1945.
Škalja Stanko 23.4.1910. Ljubljana
Škerlj Marko 13.4.1924. Ljubljana
106996
Šketa Fridrik 18.7.1925. Maribor
11858
Škoda Franjo 25.8.1924. Subotica
30695
Škoda (Ivana) Maks 24.9.1919.
Dole pri Litiji umro 7.2.1942.
Škofiđ (Janeza) Alojz 19.7.1916.
Sucha 61357 um ro 5.5.1945.
Škofić (Janeza) Jože 27.9.1914.
Sucha 61356 um ro 26.2.1945.
Škoka (Skoka) Simon 1906. 40777
Škorić Dušan 15.5.1913. 38607
umro 16.4.1944.
Škorić Radomir 19.8.1924.
Sedalovci 106997 um ro
13.5.1945.
Škorić Špiro 5.7.1909. 38606
um ro 24.5.1944.
Škrabl Franc 9.9.1918. 12463
otpušten 19.3.1943.
Škralja Janez 29.8.1912. 77106
um ro 9.4.1945.
Škrbić Dušan 6.6.1922. 15355
umro 9.11.1943.
Škrbić Dušan 29.9.1926. 15354
Škrbić Milenko 17.10.1921. 138808
Škrjanac Anton 7.11.1885. Kozjane
126884 um ro 5.3.1945.
Škrlec (Janeza) Stanislav 17.9.1919.
Rinčetova Graba 108269 umro
11.3.1945.
Škrt M arko 3.5.1904. 99108
Škrublj Jože 20.1.1899. M aribor
Škrul (Škrut) Ivan 15.5.1904.
38618
Škuba Vinzenz 17.7.1913. Ramie
560 27.1.1943.
Škubić K o ž e -Jozef 9.9.1905.
Črnomelj 90362
Škubin Franc 7.8.1926. Senik
90363
Škvar (Petra) Franc 27.11.1903.
Zarakovci - Gorica umro
14.10.1943.
Šlamber Johan 29.6.1882. 12423
22.9.1942.
Šlamberger Ferdinand 4.2.1912.
99182
Šlander Johann 29.6.1883.
Pragvald 2640 21.9.1942.
Šlesinger Franz 13.12.1898. Sokol
121339 um ro 21.2.1945.
Šmanija Ram o 1904. 107487
Šmid Stanislaus 30.10.1921. Selzah
1571 27.6.1942.
Šmidt Stefan 27.7.1917.
Šmit Juan 1.12.1907. 113825
Šnajder Andreas 5.11.1923. 17594
Šnajder Franc 25.3.1906. Makole
17595
Šnajder Johan 20.1.1904. Makole
17596 umro 16.1.1943.
Šnajder Viktor 26.2.1922. 17597
Šnanbilt Josip 30.3.1909. 127106
527
Šnider Johann 21.1.1904. Makole
414 16.1.1943.
Šoć Ljubomir 21.1.1915. Cetinje
29085 um ro 1.8.1944.
Šomaš Danilo 1.3.1903. 106600
umro 23.1.1945.
Šorli Jakov 30.4.1923. 37637
Šorlj (Franca) Leopold 12.11.1884.
Loje - Tolmin 1972 um ro
2.12.1943.
Šorlj (Franca) Petar 23.6.1890.
Selo pri Podmelcu, Tolmin 2316
um ro 10.12.1943.
Šošić Ivan 26.3.1896. Canfenaro
umro 31.1.1945.
Šoštariđ Anton 6.7.1914. Č a b a r-
Ljubljana 40786
Šoštarić Josef 30.5.1195. Čabar
40787
Špacapan (Antona) Franc
26.2.1901. Vojsko 2615
otpušten 24.1.1944.
Špacapan (Antona) Silvester
3.1.1894. Ozeljan - Gorica
90391 um ro 12.4.1945.
Špacapan (Antona) Venćeslav
12.8.1923. Ozeljan - Gorica
126886 um ro 19.5.1945.
Španović Jovo 21.9.1898. 24618
umro 31.10.1943.
Špegel Marija 1892.
Špek Stanko 6.11.1925. Ljubljana
Šper Anton 17.12.1912. 10181
Špinder D rago 27.8.1920. 109802
Šplihal Aleksandar 21.7.1912.
Kostolac 107005 um ro 4.4.1945.
Šprenec Franc 2.11.1892. 61354
um ro 28.12.1944.
Špuner Johan 18.8.1890. 61358
um ro 14.12.1944.
528
Šribar Vojko 9.4.1895. M aribor
Šruba Michael 7.9.1916. R aune
3747 4.12.1942.
Štajn A ntun 16.1.1914. 121773
14.4.1945.
Štamfeli Petar 20.6.1923. Lurga
40803
Štandaher (Štaudohar) Jozef
5.5.1915. Luže 61352 umro
10.2.1945.
Štarkelj August 23.10.1911.
Maribor
Stefan M artin 7.11.1897. Jesenice
Štefančič (Antona) Jožef 24.7.1911.
Gor. Lokvice 61353 umro
19.12.1944.
Štefančić Jernej 23.8.1909.
Altendorf 26116
Štefanić Franc 15.1.1906. Maribor
Šteković D uro 28.3.1916. Gornji
Kuruzari 24619
Štembal Ćiril 25.9.1926. Ljubljana
90480
Šterjević (Stefana) Milutin
30.9.1924. Kičevo 100404
um ro 7.11.1944.
Šterjević Vladimir 26.9.19051.
100405
Štern Dezider 19.3.1908.
Štetin Dušan 28.11.1922. Beograd
100406 otpušten 5.5.1945.
Štibel Leopold 6.7.1912. 113832
um ro 3.3.1945.
Štiftar (Simona) Jakob 15.7.1905.
Solčava 135370 um ro 28.3.1945.
Štifter (Ivana) Franc 21.10.1906.
Rečica ob Paki um ro 18.8.1942.
Stifter Joka 16.7.1905. 135370
18.3.1945.
Štih Johan 715. H um 12487
 otpušten 2.3.1943.
Štimac Anton 8.12.1911. Kupari
40807
Štimac Ivan 3.4.1914. 24.8.1944.
Štimac Milan 15.3.1920. Letovanić
- Sisak 32631
Štimec Josef 16.4.1900. 113833
Štok Alojz 27.2.1916. Trst
Štopianik Mihail 10.9.1905. 99229
um ro 4.1.1945.
Štrbac Nedeljko 1926. Suvoja
38629 um ro 7.4.1944.
Štrekelj Franc 21.7.1904. Maribor
Štruk(Janka) Janko 5.7.1907.
Mihovljan 90496 um ro 9.2.1945.
Štrukelj (Ferdinanda) Ferdinand
24.4.1892. Log pod Mangartom,
Gorica 2868 otpušten 24.1.1944.
Štrukelj (Ivana) Jan 29.7.1924.
Ljubljana 113856 um ro
17.5.1945.
Štrukelj Johan 29.11.1924. 113856
Štuhec A nton 13.3.1906. 26118
umro 10.11.1942.
Štular Ciril 17.11.1920. Jesenice
Šturm (Andreja) Jernej 1897.
Senožeče
Šubic (Franca) Franc 2.10.1921.
Sopotnica 125914 umro
7.4.1945.
Šubic Franc 20.10.1908.
Brebovnica 14803
Šubic Janez 28.9.1921. B ukovV rh
um ro 12.4.1943.
Šubic Johan 27.12.1917. 40801
um ro 29.4.1944.
Šubic Jožef 8.3.1907. 99142
umro 16.1.1945.
Šubitz Johann 27.12.1907. 1644
28.4.1944.
Šućur Jovo 12.10.1893. Dobrnje
31668 umro 24.12.1943.
Šugić Vučić 7.4.1925. 99789
umro 23.2.1945.
Šukul Meho 2.1913. Bugar 31645
um ro 18.12.1943.
Šularac (Šekularac) Bogoljub
10.10.1914. 25465 umro
8.11.1943.
Šuligoj Ludwik 15.5.1911. Gor.
Lokovac 90402
Šuligoj (Benedikta) M etod
28.6.1919. Celje 113828 umro
6.3.1945.
Šunderić Radomir 14.12.1921.
Dodović 38614 8.3.1945.
Šuput Mija 12.7.1910. 107012
Šurbek Josip 21.12.1922. 109803
um ro 30.1.1945.
Šurić Radom ir 6.7.1911. 48535
umro 16.8.1944.
Š urić(Đ ure) Srboljub
25.6.1906.-26.6.1908. Zagreb
14252
Šurlak Milan 14.4.1908.
premešten 19.1.
Šustarić Nikolaj 12.10.1905.
115829 um ro 29.3.1945.
Šusterič Jozef 19.2.1906.
Čermožiše 77113
Šušanj M ate 7.1893. 126596
12.4.1945.
Šušnik (Antona) Anton 8.10.1896.
Zg. Besnica 51349 umro
29.12.1944.
Šuštarič (Matije) Miha 12.10.1905.
113829 um ro 29.3.1945.
Šušter Krstijan 8.12.1901. 99206
Šušteršič (Franca) Jože 19.2.1908.
Črmošnjica, Novo Mesto 77113
529
 umro 11.4.1945.
Šutič (Arsenija) Rajko 28.1.1922.
Nevada
Šutić Milan 30.4.1903. Pakovraća
29087 um ro 7.11.1943.
Šutić Radomir 6.7.1911. Pakovraća
29088 um ro 16.8.1944.
Šutić Svetko 1.2.1916. Pakovraća
29089 umro 31.101.1943.
I Švab (Matije) Albin 28.8.1920.
Zazid 61351 um ro 16.3.1945.
Švabić (Milutina) Živko 5.5.1909.
Bukovik 99787
Švabl Albin 28.8.1920. 61351
umro 16.3.1945.
Švagelj Anton 18.5.1909.
Dobropolja um ro 17.7.1943.
Švara (Franca) Jožef 17.3.1890.
Gabrovica 50612 i 2313
Švarc Vladislav 21.4.1910. 107014
Švarcan Franjo 11.11.1907. Kup.
Kraljevec 137494 umro
10.4.1945.
Švarcan Janko 8.8.1904. Kup.
Kraljevec 137495
Švegler Josef 11.3.1920. 11859
umro 24.10.1942.
Tabornik Alojs 6.7.1906. 135371
17.3.1945.
Tacić Slavomir 23.12.1923. Resnik
107041 um ro 27.4.1945.
Tadić Behmil 15.10.1919. 31686
otpušten 24.3.1944.
Tadić Gojko 1921. 7435
18.3.1945.
Tadić M arko 14.2.1924. 129396
Tadić Milan 25.8.1925. 100431
umro 31.12.1944.
530
Tadić Simeon 9.9.1902. 107037
umro 13.4.1944.
Tadić (M.) Todor 21.5.1920.
Beograd 38630 um ro 15.3.1944.
Tadin M ate 1920. Bol 30720
um ro 2.11.1943.
Tadin Sreta 26.1.1914. Petrovci
23366 otpušten 5.5.1945.
Tadin (M ate) Vitoro 1920. Bol
2.11.1943.
Tafić Todor 2.1912. O rane 27630
umro 27.6.1944.
Tafilović Milan 1.5.1912.
Kosovska Mitrovica 22975
um ro 19.7.1943.
Tajic Stevan 17.10.1892.
Dragutinovo 15712 24.4.1945.
Tajkov (Milutina) Živa 13.10.1902.
100434 um ro 20.11.1944.
Tajnik (Blaže) Gregor 4.2.1877.
Raune 10998 um ro 21.12.1942.
Talević Dragić 10.5.1917. Ostra
38631
Talić Behlil 15.10.1919. 31626
otpušten 24.2.1944.
Talić Đulko 28.2.1904. Livno
31688 otpušten 24.3.1944.
Talić Jusuf 25.4.1909. Livno
31689 otpušten 26.3.1944.
Talić Kamil 17.4.1901. Livno
31687
Talović Dragić 10.5.1917. 38631
Tanasić (Tomasić) Nikola
11.12.1921. Draga 30733
um ro 17.10.1943.
Tanasijević Slavko 11.10.1902.
107038
Tanasković D ušan 9.3.1894.
Golubac 38632 um ro 13.3.1944.
Tanasković Miodrag 29.2.1912.
Družetić 14143
Tanasković (Jovana) Radoica
7.4.1920. Selevac 107039
umro 26.4.1945.
Tanasković Radul 20.3.1909.
Riđevštica
Tanasković Ratim ir 14.11.1920.
Vel. Orašje 96697
Tanc Janez 25.5.1927. Stranska
Vas 65835
Tancar Mihael 29.9.1893. Subotica
44567 um ro 25.1.1944.
Tancina Daniela Gorica
Tancov Aleksandar 22.3.1895.
Pirot 22977 um ro 9.2.1945.
Tančer Franc 11.2.1919. 79285
um ro 10.4.1945.
Tandar Branko 26.5.1907.
Sokolovac 14161 um ro 1.2.1943.
T anić(P.) Lazar 23.3.1910.
Gabrovac - Niš 22976
Tanić Srino 6.2.1895. Streževica
3188 30.12.1943.
Tankosić Vojin 19.7.1926.
Kučanovci 107040
Tantić Ivan 4.4.1903. Kostolac
15711 24.4.1945.
Tapić (Tafić) Todor 2.2.1912.
O rane 27630 um ro 27.7.1944.
Taplez Sava 18.8.1922. 100435
Taramić (Miladin) Stevo 1922.
29.5.1944.
Tarbuk Janko 7.6.1906. Babina
Reka 24624 um ro 2.5.1943.
Tarhscher Aloja 7.6.1921. 14050
20.4.1945.
Tarni (Tainik) Georg 20.11.1918.
Ravne 10996 otpušten
20.3.1943.
Tarnik (Tainik) Martin 14.11.1913.
Ravne 10997 otpušten
20.3.1943.
Tarnika (Tainik) Gregor 4.2.1877.
Ravne 10998
Tasa Tarok 24.2.1906. Trevodac
8053 15.3.1945.
Tashynock Jan 7.12.1874. Dzirbice
425 12.1.1943.
Tasić Borivoje 29.8.1899. Šabac
22978
Tasić Dobrivoje 10.3.1881. 100441
um ro 17.10.1944.
Tasić Dobrivoje 9.6.1914. 33987
um ro 25.7.1944.
Tasić Kostadin 6.6.11906. 44544
umro 26.7.1944.
Tasiđ Mihajlo 17.1.1891. 100437
um ro 8.2.1945.
Tasić Mihajlo 6.4.1895. 100438
um ro 24.1.1945.
Tasić Milan 5.3.1904. Lalinovac
25964 um ro 13.12.1943.
Tasić Tihomir 10.1.1915.
Kragujevac 100439
Tasić (Tacić) U roš 25.10.1922.
Resnik 107042
Tasić Vladislav 15.11.1923. 100440
Tasić Vojimir 1.2.1920. 22979
Tasić Vojislav 2.1.1925. Prokuplje
27631 um ro 25.2.1944.
Tašanović Radoslav 1910. 100466
um ro 26.1.1945.
Tatalović Dragutin 3.3.1909.
96698
Tatić Dobrivoje 10.3.1881. 100441
um ro 17.10.1944.
Tatić Dušan 1907. O rane 25962
Tatić Jakov 1.12.1920. 100442
Tatić Ljubo 12.11.1924. 31690
531
Taub Samuel 29.12.1925. Vcl.
Megel
Tavčar Andrej 7.11.1903. Jesenice
Tavčar Andrej 7.2.1903. Begunje
Tavčar (Franca) Franc 11.2.1919.
Loka, Mengeš 78285 um ro
10.4.1945.
Tavčar (Jožefa) Jožef 24.11.1924.
Četena Ravan 108278 um ro
10.4.1945.
Tavčar Mihajlo 29.9.1893. 44567
um ro 25.1.1944.
Tčikiša Vladimir 27.4.1921. umro
20.9.1943.
Tecina Anton 24.1.1922. 15574
24.4.1945.
Tefeilović Milorad 25.11.1908.
Beograd
Tekin Stevan 15.1.1894. Stari
Futog 64384
Telebak (Stjepana) Slavko
10.10.1923. Nevesinje 24635
Teler Franz 79.1924. 2617
19.9.1942.
Telic Radomir 1921. Papina 1222
7.4.1943.
Tencera Katica 23.11.1916. Split
407
Teodorović Dušan 28.3.1911.
Novi Bečej 14173
Teodorović Gojko 17.2.1893.
Požega um ro 17.1.1943.
Teodorović Milan 1924. Krička
29823
Teodorović Miroljub 10.12.1920.
137702 17.3.1945.
Teodorović Vojimir 15.5.1905.
Požega um ro 7.2.1943.
Teodosijević Georgije 23.4.1910.
96699
532
Teofanović Dušan 12.11.1912.
Arandelovac 107043 umro
24.4.1945.
Teofilović Arsenije 1902. 100443
um ro 30.11.1944.
Teofilović Milorad
25.2.1908.-25.1911. 23370
Teofilović Miloš 18.10.1910. Dugo
Polje 38633 um ro 14.3.1945.
Tcofilović Milovan 25.11.1908.
23370
Tepavčević Jovo 14.10.1901.
Kalinovik 31691
Tepavčević Nikola 26.2.1899.
31694
Tcpavčević Nikola 22.8.1900.
Kalinovik 31692 um ro 4.7.1944.
Tepavčević Spasoje 29.5.1901.
Kalinovik 31693 um ro
26.7.1944.
Tcpavčević Vukola 26.2.1899.
Kalinovik 31694 um ro
13.11.1944.
Tepeš Stjepan 7.3.1919. 30724
um ro 25.4.1944.
Terala Johan 25.7.1908. 50871
Teran Leopold 23.2.1903. 12505
otpušten 11.2.1943.
Terbovc Johan 23.4.1923. 12455
otpušten 2.3.1943.
Terbovc Karl 12.12.1925. 17598
otpušten 2.3.1943.
Terčić Ciril 17.3.1911. Gorica
um ro 30.9.1943.
Terčić Stanko 4.5.1915. Sveti
Florijan 61359 um ro 1.5.1945.
Tereviđ Lazar 1918.
Terić Dobrosav 17.9.1895.
Obrenovac 15573 24.4.1945.
Terić Stojan 14.2.1900. 2.3.1944.
Ternovšeh Valentin 14.3.1903.
129416
Terzan Mihail 23.12.1896. 17599
Terzić (Nikole) Jovan 27.2.1903.
Beograd 99292
Terzić Miloje 11.11.1895. 107044
umro 5.1.1945.
Terzić Milovan 25.3.1914.
Medoševac - Kolubarski 82230
umro 31.1.1945.
Terzin Lazar 20.4.1888. 100444
umro 6.12.1944.
Terzin Veselin 3.3.1889. 100484
umro 16.12.1944.
Tesić Milenko 18.10.1910.
Brajković 29824 um ro
16.9.1943.
Tcšanović Dragoslav 4.3.1921.
Ostružanj 30721 um ro
14.8.1943.
Tešanović Miodrag 1914.-1924.
Ostružanj 30722 um ro
16.1.1944.
Tešić Aleksandar 15.6.1925. O rane
2.3.1944.
Tešić Vojimir 21.2.1920. Popović
22979
Tešić Živan 1923. Lopatanj 30723
Tetaner Julija Plibek
Tica Triva 24.2.1906. Prevodac
107045 um ro 15.3.1945.
Tijanović Živojin 4.4.1906. 100033
umro 19.9.1944.
Tikel (Tihel) Albin 25.1.1914.
Ljubljana 65834 umro
11.12.1944.
Tikulja Bogdan 6.5.1926. 129451
Tilić Živorad 18.1.1924. Kličevac
82231
Tilija (Alojzija) Janez 24.4.1886.
Jelenk 21027 umro 5.4.1943.
Tilija Johan 24.4.1886. Jelenk
um ro 5.4.1943.
Timić Stojan 27.10.1920. Žagubica
14163 um ro 21.2.1943.
Timotijević Božidar 16.1.1925.
107046 umro 11.12.1944.
Timsić Radaš 5.1891. Opavić
29107 um ro 16.12.1943.
Tinta Rafaele 22.10.1893.
Golejvica 2668 - 50634 otpušten
24.1.1944.
Tintor Ljuban 1910. 24625
Tintor Ljubo 14.7.1910. 44543
um ro 3.2.1944.
Tintor Mirko 28.7.1923. D.
Velešnje 47847 i 24626
Tintor Stevan 20.11.1892. Trnovac
31695 um ro 14.9.1943.
Tintor Stevan 20.11.1920. 31695
umro 14.9.1943.
Tiodorović Vojin 1.9.1912. Mohala
106599 um ro 27.11.1944.
Tiraliđ Branko 20.10.1925. 49959
Tiralić Stevo 15.9.1922. 49820
Tiselj (Janeza) Pavel 6.1.1892.
Zdenska Vas 17600 umro
22.2.1943.
Tišler Georg 11.3.1919. Kotoriba
5207 um ro 25.7.1944.
Tišma Sveto 15.2.1923. Borojevci
31696
Tita Ivan 9.7.1903. 90576
Tivalj M uhamed 7.3.1924. 99795
um ro 3.3.1945.
Tkalčić Petar 2.4.1925. 96840
Todorović (Milutin) 5.12.1900.
Riljac 29827 umro 23.11.1943.
Todorović Aranđel 2.11.1904.
Vlaška 29108 um ro 27.7.1943.
Todorović Branislav 18.9.1923.
82232
Todorović Branko 5.11.1921.
Rakovac 31697 um ro 21.1.1944.
Todorović (Dragoljuba) Danilo
6.6.1911. Trstenik 96700
Todorović Dobrivoje 22.5.1915.
Knjaževac 27632
Todorović Dragoljub 17.1.1887.
38634
Todorović Dušan 14.1.1903. Riljac
29826 um ro 17.9.1943.
Todorović Dušan 15.2.1906.
Arandelovac 96701
Todorović Dušan 28.2.1911. St.
Pazova 48119
Todorović Gojko 17.2.1893.
Ježevica 14216 um ro 17.1.1943.
Todorović (Svetozar) Jovan 1905.
Šabac
Todorović Jovan 20.10.1903.
24627 um ro 13.11.1944.
Todorović Jovo 20.10.1903.
Velešnja 24627
Tođorović Joža 3.5.1922. Vočin
138249
Todorović Milan 17.7.1899. Vocinj
30742 um ro 13.8.1943.
Todorović Milan 1923. 100448
um ro 26.3.1945.
Todorović Milisav 1909. 17.1.1944.
Todorović Milivoje 28.8.1926.
107047
Todorović Milorad 1909.
Podnovlje 38635 um ro
15.1.1944.
Todorović Miloš C.10.1920.
Svračkovci 22980
534
Todorović (Živka) Milutin
21.1.1915. Požarevac 107048
um ro 13.1.1945.
Todorović Milutin 5.12.1900.
Riljac 23.11.1943.
Todorović (Todora) Miroljub
10.12.1920. m um ro 17.3.1945.
Todorović Nedeljko 1902.
Rakovac 21698
Todorović (Svetozara) Radomir
25.3.1915. Šabac 96735
Todorović (Milan) Sima 1899.
30742 um ro 13.8.1943.
Todorović (Stanimira) Slobodan
23.7.1921. Niš
Todorović Srcten 24.7.1925. 69702
Todorović Svctolik 10.5.1898.-1908.
Riljac 29828 um ro 27.11.1943.
Todorović Svetozar 7.3.1897.
Rujišnik 29110 um ro 24.1.1944.
Todorović Vojimir 15.5.1905.
Užička Tožega - Jasenice 14053
um ro 7.1.1943.
Todorović Vukašin 25.12.1912.
Knjaževac um ro 3.4.1943.
Todorović Žarko 11.7.1898.
1СЭ447
Todorović Žarko 24.1.1907.
Bcograd 35705
Todorović Života 9.3.1923.
Kušiljcvo 14164
Todorvić Joca 3.5.1922. 138249
27.4.1945.
Todosiđ Milan 4.8.1912. 48562
Todosić Miloš 4.8.1912. Valjevo
Todosijević Milan 7.1.1902. 19423
Todosijević Miloslav 8.6.1920.
Donja Dubica 20109 umro
17.5.1943.
Todosijević Milosl^v 8.6.1920.
Donja Dubica 17.5.1943.
Todosijević Miloš 19.7.1905.
Meduvršje 107049 um ro
16.3.1945.
Todosijević Milun 7.1.1902. Brđani
19423 otpušten 6.5.1945.
Tof Jože 5.5.1901. Jesenice -
Planica
Tofić Bojan 6.3.1914. Perdez 376
18.1.1945.
Tohl (Toht) Karl 4.4.1909. 24636
Toirac Jelesijc 18.8.1883. 30739
Tojcić Salko - Lalko 15.4.1905.
Milatovac 14221 um ro
26.2.1943.
Tokanović Miloš 21.6.1921. Užice
1252 7.4.1943.
Tokoviđ Adomir 25.3.1897. Mali
Požarevac 10.1.1944.
Tolović DragiĆ 10.5.1917. Ostra
38631
Toman Jakov 15.6.1920. St.
Valentin 90538
Toman Stevan 1832.
Tomanić Borisav 14.4.1924.
Lipolist 30725
Tomas Danilo 1.3.1903. 106600
umro 23.1.1945.
Tomašek J a n -Iv a n 18.2.1914.
Grbavac - Kragujevac 29111
Tomašević Đ orđe 1914. Dugo
Polje 38636 um ro 24.12.1943.
Tomašević Franja 25.9.1907.
23368 um ro 23.8.1944.
Tomašević P etar 1924. Kuruzari
24628 um ro 15.1.1945.
Tomašević R ada 18.10.1922.
82233 um ro 26.4.1945.
Tomašević Ratko 6.9.1912.
Rajković 22981 umro 6.9.1943.
Tcmašević Stamcnko 18.9.1912.
Cvetke, Žički 22982
Tomašević Svetomir 12.7.1926.
Beograd 100449
Tomašević Živan 8.9.1889. Bistrica
25474 um ro 26.1.1944.
Tomašić Nikola 11.12.1921. Draga
30733
Tomažič Anton 29.7.1895.
Gaberka 2797 um ro 20.1.1944.
Tomažič (Franca) Franc 7.1.1902.
Snežatno 3047
Tomažič Radoslav 19.6.1912. Trst
50912
Tomažić (Ivana) Ivan 14.11.1922.
H uje
Tomažić Ivan 13.9.1926. Savonje
69197
Tomažin Anton 15.1.1914. 31408
um ro 26.7.1944.
Tome (Malije) Ivan 1927.
Stranska Vas, Črnomelj 65835
um ro 1.5.1945.
Tom e Ivo 26.4.1905. Ljubljana
38637
Tomiček D uro 15.3.1920.
Kupinački Kraljevac 137532
um ro 23.4.1945.
Tomiček Ivan 6.2.1903. Kraljevac
137533 22.4.1945.
Tomić Andelko 10.6.1922.
Kruškovo Polje 30741
Tomić Boža 20.1.1898. 31699
um ro 12.10.1943.
Tomić Božidar 10.10.1912.
Tabanovac 14092 umro
17.5.1943.
535
Tomić (Živojina) Cvetko 4.1923.
1004 i 185 um ro 5.1942.
Tomić (Čedomir) Desimir
16.2.1910. Riljac 29825
Tomić (Živana) Đ orđe 1916.
Zvornik 30726
Tomić Đ uka 15.4.1909. Rogulje
29830 umro 13.9.1943.
Tomić Đ u rić-V a sa 1893. Smrdelje
31700 25.7.1944.
Tomić Gvozden 21.6.1921.
Gorobilje 38638 umro
24.11.1944.
Tomić (Jure) Ivan - Jovan 1925.
Srijane 30730
Tomić Kajka 23.9.1913. Bobota
35700
Tomić Kosta 20.6.1904. 30744
Tomić Kosta 6.2.1922. Drvar
31701
Tomić Lazar 23.9.1910. 22976
Tomić Mila 7.10.1919. 415
Tomić (Steve) Miladin 1922.
Dolovo 30727 um ro 29.5.1944.
Tomić Milisav 1893. Ivanje 25965
um ro 7.3.1944.
Tomić Milivoje 13.2.1913. 23367
Tomić Milivoje 8.1923. Ivanje
25968 um ro 18.11.1943.
Tomić Milka Podravska Slatina
Tomić Milun 18.9.1923. 107050
Tomić Miodrag 12.10.1919.
Zdravinje 25475 umro
25.8.1944.
Tomić (Mihajla) Nikola 12.12.1917.
Ivanje 25966
Tomić Puozo 20.1.1898. 2350
13.10.1943.
Tomić Simo 6.2.1895. Streževica
31702 um ro 30.12.1943.
536
Tomić Spasoje- 1905. 31703 umro
6.4.1945.
Tomić Stanko 10.4.1921. Ivanje
25967
Tomić (Mladen) Stevo 1922.
30727 um ro 29.5.1944.
Tomić Stojan 20.3.1916.
Prekapčelica 27633
Tomić Tomislav 1920. Polom
30728 um ro 10.6.1944.
Tomiđ (Đjurić) Vaso 1893. 31700
nestao 25.7.1944.
Tomić (Đorđja) Živan 1916.
303726
Tomić Živorad 14.7.1911. 96703
Tominc Janez 20.4.1927. Ljubljana
69198
Tomini Jožefa Trst
Tominšek Johan 17.12.1920.
Slatina 11863 otpušten 2.3.1943.
Tomljenović (Ivan) Mile 17.2.1905.
30736 um ro 28.10.1943.
Tomljenović Mirko 19.10.1918.
Ledinek 80183 um ro 22.3.1945.
Tomše Ivan 29.6.1914. 113835
um ro 18.3.1945.
Tomšić Ivan 28.7.1913. Tacen
135372
Tomšić Ivan 28.2.1913. Jesenice
Tomšić Ivan 28.2.1930. Ljubljana
Toncić Zdenko 20.6.1914. Vele
M une 42248
Tončić Stanko 28.1.1908. Maribor
35702
Tonić Stojan 20.3.1916.
Prekopselica 27633
Tonkia Alojz 19.6.1914. Mali lug
40824
Topalić Mladen 6.10.1927.
Topalović (Ljubiša) 20.6.1909.
99796. umro 28.1.1945.
Topalović Aleksandar 9.1902.
Dublje 25476 um ro 28.9.1943.
Topalović Dimitrije 8.11.1900.
Mataruška Banja 19374 umro
14.6.1943.
Topalović Dušan 3.1.1920.
Gorobin
Topalović Ljubiša 26.9.1929.
99796 um ro 28.1.1945.
Topalović (Dragomira) Nedeljko
Jarine
Topalović Nedeljković 1919. 1648
i 303
Topalović (Velimira) Petar
12.4.1924. Jarine
Topalović (Vlajka) Radisav 1920.
Jarine 1649 i 303
Topalović Todor 23.8.1925. 19379
T opić(D ušan) Branislav 23.4.1924.
Vojka, Stara Pazova 29112
Topić(M ile) Jovan 1910. Drvar
30734 um ro 2.3.1944.
Topić Pera 28.1.1888. 23369
Toplak Stanislav 26.?. 1910.
Slovenska Bistrica 1105
Toplak Vincene 15.7.1883. 17601
otpušten 2.3.1943.
Topolovcc Andela 28.7.1925.
Radobojski 42250
Toporš Andrej 18.12.1912.
Spodnje Duplje 21028 um ro
8.2.1943.
Toporš Johan 5.5.1907. Spodnje
Duplje 22501 um ro 6.3.1943.
Topusović Milan 1910. Slobodna
Vlast 30743 um ro 25.7.1944.
Torbica (Milana) Jovan 28.2.1922.
Vagan/Donji Lapac - Lika
107052 umro 6.2.1945.
Torbica (Milan) Luka 1919.
Gornji Rakani 30735 umro
17.10.1943.
Tordarović Milutin 21.1.1915.
13.1.1945.
Torkar Josef 2.9.1913. 38639
Torkar Jože 27.8.1913. Podbrdo -
Tolmin
Torkar Stanko 2.9.1913. Jesenice
Tornie Stojan 20.3.1916.
Tornjanski Svetozar 7.9.1903.
Bcodra, srez Novo Bečejski
100451 um ro 28.11.1944.
Torst R udolf 2.2.1916. 49819
Toruse Ivan 2£.6.1918. Smarkiv
8871 18.3.1945.
Torzan Mihajlo 23.1.1888. 48118
Toskan Ivan 12.12.1912. Cerkno
96841 um ro 3.4.1945.
Toskan Valentin 11.2.1906. 65836
um ro 4.9.1944.
Toskić Ljubisav 29.11.1906. Užice
22983
Tošić Božidar 25.12.1910. 82234
Tošić Božin 6.3.1914. 25477
umro 15.1.1945.
Tošić .Dragutin 28.4.1907. Bošnjaci
27634 i 47982 umro 23.6.1944.
Tošić (Radoša) Milutin 14.1.1900.
Kirčevci 29831 um ro 22.6.1944.
Tošić Rajko 28.12.1903. Bela
Palanka 15278
Tošić Slobodan 1923. Lopatanj
30729 um ro 17.10.1943.
Toškić Ljubisav 29.11.1906. 49988
Tošković Miloslav 15.1.1922.
19378 um ro 9.6.1943.
537
Tošović Nedeljko 23.1.1911.
Kragujevac 107053 um ro
9.2.1945.
Tot Anton 28.8.1925. 44428
Tot Karlo 4.4.1909. Pančevo
24636
Totić Božin 6.3.1914. 25477
umro 15.1.1945.
Totić Dragoslav 1.8.1902. Pade
25478 um ro 1.10.1943.
Tovarević Veličko 10.10.1904.
Bukor 24634 umro 27.4.1943.
Tovarnik Osvald 27.11.1903.
90549
Tović Stanko 4.10.1890. Ravni
1081 26.3.1943.
Tovirac Cvijan 15.1.1922. Tišina
Bosanski Šamac 30740
Tovirac Jelesije 18.8.1883. Tišina
30759 umro 20.12.1944.
Tovirac Svetislav 15.10.1924.
Tišina 30738
Tragišić A nte 4.3.1921. Vis
Traha Slavko 19.5.1902. Kraljev
Vrh 40828 11.1.1945.
Trailović Dušan 1.3.1914. 22984
Trajar Johan 7.8.1913. 135374
Trajilović Petar 11.4.1907. Rašanac
22833 um ro 29.11.1944.
Trajkov Živa 13.10.1902. Vranjevo
100434 um ro 20.11.1944.
Trajković Čedomir 12.8.1910.
Brestovac 27635 um ro
8.10.1943.
Trajković Dušan 1.12.1914. 22984
um ro 2.1.1944.
Trajković Ganča 21.5.1914. Veles
100452 um ro 24.1.1945.
Trajković Miladin 1912. Bačevina
25969
538
Trajković (Ignjatija) Milan
15.1.1913. O ranc 27636
Trajković Stojanča 20.6.1905.
Oranc 25971 umro 14.2.19ч4.
Trancar Franc 26.8.1903. 17602
Trapus Van 10.8.1919.
Tratnik Ferdinand 14.5.1894.
Idrija 2015 otpušten 9.10.1943.
Tratnik (Jožefa) Jožef 22.9.1906.
Col 2792 umro 6.12.1943.
Tratnik Viktor 4.4.1912. 12477
otpušten 2.3.1943.
Travar (Vojislav) 20.4.1912. 100454.
Traven (Janeza) Alojz 21.6.1910.
135373 um ro 27.3.1945.
Traven Alojz 27.5.1910. 135373
27.3.1945.
Traven Jožef 11.3.1915. 108853
Travigin (Travizin) A nte 3.4.1921.
Vis 31704
Trbojević Jovan 26.1.1909.
Velesnja 24629 umro 12.9.1943.
Trbojević Svetozar 16.4.1915.
99797
Trbovc Johan 4.12.1921. Celje
12440 um ro 10.12.1942.
T rbuk Janko 7.6.1906. 24624
Trdenić Miro 1906. Kravska
16175 27.4.1945.
Trdenić (Josipa) Nikola 28.6.1906.
Gladovac 138828 umro
27.4.1945. .
Trdina Franc 20.10.1910.
M artinsberg um ro 21.1.1943.
Trebić Franc 18.8.1921. 12451
otpušten 8.5.1943.
Trenčić Radoslav 1924. 10P456
lumro 12.2.1945.
Trenski Ivan 10.1.1900. umro
13.11.1943.
Trentel Rudolf 1.5.1912. 108854
10.3.1944.
Trepković Novko 21.1.1915.
100461
Trevičić Radosav 1924. 100456
um ro 12.2.1945.
Trico M ustafa 10.3.1892. Livno
31707 otpušten 24.3.1944.
Tričković Andreja 1897. 100458
um ro 8.1.1945.
Trifić Jovan 3.1903. Krsno Polje
31706
Trifković Milutin 2.8.1928. Magaš
25972
Trifunović Aleksandar 2.5.1907.
Božurevac 29832 um ro
21.10.1943.
Trifunović Aleksandar 11.8.1908.
Velika Sugubina 19364
Trifunović Boško 10.10.1923.
31705 um ro 13.3.1944.
Trifunović Nedeljko 17.6.1920.
107054
Trifunović P etar 1.12.1899.
100459 um ro 1.12.1944.
Trifunović Velimir 21.11.1902.
Kraljevo 29833 um ro 9.9.1944.
Trinkaus Vincenc 19.1.1903.
12493
Triršič A nton 4.8.1914. Besuhag
7919 20.3.1945.
Trišković Milutin 5.8.1927. M rgas
Trivarij M ohamud 1924. Ulcinj
795 3.4.1945.
Trivunac Stevan 2.3.1906.
Kiseljevo 73847
Trkulja Dušan 1899. Baltiđi 30737
um ro 24.1.1945.
Trkulja Mirko 10.10.1918.
Bosansko 107055
umro 5.5.1945.
Trnski (Blaža) Ivan 21.1.1900.
Novigrad - Koprivnica 30745
um ro 13.11.1943.
Trobee (Ivana) Franc 22.8.1894.
Veliki Dol 90554 umro
1.4.1945.
T robec Franc 18.8.1921. 12451
otpušten 8.5.1943.
T roha Halinkin 12.2.1904. 1646
29.4.1944.
Troha Josip 14.3.1906. Gorica
40827 um ro 24.3.1944.
Troha Stanko 19.5.1902. Kraljev
V rh 40828 umro 12.1.1945.
Troha Valentin 12.2.1898. 1964
otpušten 9.12.1943.
Troha Valentin 12.2.1904. Kraljev
Vrh 40829 umro 29.4.1944.
Troha Valentin 14.2.1905. Babino
Polje 99245 um ro 5.4.1945.
Trojar Johan 7.8.1913. Ostri
135374
Troka V akurtur 14.2.1905.
Babino Polje 11185 5.4.1945.
Trom a Starko 19.5.1902. Kraljev
V rh 395 12.1.1945.
Tron Johan 15.12.1914.
Crechorvila 9788 19.3.1945.
Trost Kaludrija M aribor
Trost (Rudolfa) Ratislav 2.2.1916.
Ljubljana 29113 i 49819
Trošić (Vladimira) Borislav
1.1.1904. Riljac 29834 umro
18.12.1943.
Trošić (Dušana) Božidar 1920.
Božurevac 29836 umro
8.5.1945.
Trošić Dobrivoje 3.4.191.
Božurevac 29836
539
 otpušten 5.5.1945.
Trošiđ Ljubiša 18.4.1926.
Božurevac 29837 umro
23.6.1944.
Trošić Radom ir 19.12.1919.
Božurevac 48545 i 29838 umro
22.4.1945.
Trošić Radoš 1918. 49997 um ro
29.5.1944.
Trošić (Svetozar) Svetislav
31.1.1920. Požarevac 29840
Trpin Jože 9.3.1923. M itteldorf
10203
Tršar (Franca) Franc 28.9.1925.
Blekova Vas 108855 um ro
22.2.1945.
Trtica Budimir 20.9.1895.
Vrhovina 100462 umro
3.2.1945.
Trum betan Milan 19.9.1912.
Jakovo 33996 um ro 9.1.1945.
Trum betaš M ilan 19.9.1911.
Jakovo 29841
Truski Ivan 26.1.1900. 30745
um ro 25.6.1943.
Trzar Franc 28.9.1925. 108855
um ro 22.2.1945.
Tubić Ilija 28.10.1914. Bosanski
Petrovac 14212 um ro 5.1.1943.
Tucaković Milivoj 10.11.1900.
Čačak 38640 um ro 16.2.1944.
Tuco Mustafa 10.3.1892. 31707
otpušten 24.3.1944.
Tudor (Vjekoslav) Marin
11.11.1909. Split 30731
Tuharić Anton 4.8.1914. 56759
um ro 20.2.1945.
540
Tul Vinje 3.4.1917. Trst
Tulj Vinccnc 3.4.1927. Macclje
Tuljak (Jožefa) Jožef 1928.
Tupanjanin (Vuka) Lazar
19.3.1974. Bilcća 38641
Turak Josip 22.5.1905. Spinčiđi
99502 umro 22.12.1944.
Turalj M uhamed 7.3.1924. 99795
um ro 3.4.1945. Ublatelj
Turaljić Branko 20.10.1925. 24631
Turan Mjhajlo 11.9.1921. Ovsnja
130038
Turcl Gizela Gorica
Turcpoljac Miloš 5.6.1911.
Turgcc Jonann 22.12.1921.
Neuming 2687 26.9.1942.
Turhanija (Urbanija) Isidor
11.5.1924. Krasica 61361
um ro 9.6.1944.
Turic Dušan 9.9.1910. 15418
22.4.1945.
Turin Jozef 18.3.1906. Maribor
24633 um ro 30.9.1944.
T urk (Antona) Anton 14.3.1925.
N ovoM esto 65837 umro
26.3.1945.
T urk Jakob 29.7.1894. 24803
Turk Josip 22.5.1905. 40832
T urk Josip 3.3.1911. Sokoli 40833
um ro 24.4.1945.
Turk Jožko 28.9.1913. Stanje
T urk M ateuš 14.9.1902. 113836
um ro 9.2.1945.
Turk Mirko 11.11.1923. Kozarje,
Ljubljana 22503 umro 6.3.1943.
T urk Rajm ond 20.1.1924. Maribor
Turk R udolf 17.9.1913. Gorica
T urk R udolf 17.4.1913. Ljubljana
40834
Turk Srećko 3.1.1924. Milanovac
40835
Turko Jožef 2.6.1909. 79407
Turnšek Viktor 23.11.1911.
Ljubljana
Turok Josip 22.5.1905. 6738
Turopoljac (Đ uro) Miloš 5.6.1911.
Bačuga - Glina 19418
Turšić Anton 4.8.1914. Bezuljak
56759 um ro 20.3.1945.
Turušek Viktor 28.11.1911.
109906
Tusković Radosav 4.9.1926. 99799
um ro 12.2.1945.
Tušar (Jerneja) Franc 11.10.1900.
Idrija 1886 um ro 18.12.1943.
Tuta Ivan 9.7.1903. Tolmin
90576
Ualjković Z oran 2.2.1920. 107056
Ubcatej A nton 25.5.1903. Vak
8276 18.3.1945.
Ubig Hiuko 27.1.1927. Borovnica
11781 10.4.1945.
Ublatej Pengraz 12.5.1893. 89974
um ro 18.3.1945.
Ubudin Ubokila 5.7.1904. Manusa
157 12.1.1944.
U dam Andrija 10.4.1910. 15474(2)
22.4.1945.
Udovicio H ardo 24.4.1916. 9172
23.3.1945.
Udovič (Antona) Franc 1915.
Gračišće 91423 um ro 9.4.1945.
Udovičić M arko 24.4.1916. 99314
um ro 23.3.1945.
U duc Alois 21.6.1907. Salgoterjam
1210 16.12.1941.
Ugarković Boško 13.10.1910.
Sremska Mitrovica 29114
Ugrin Grgo 1923. 30746
Ugrinov (Mladen) Ivan 5.6.1879.
Melenci, Novi Bečej 100476
um ro 8.1.1945.
Ujčić (Ivana) Albin 1927. Zazid -
Sežana 69199 um ro 25.7.1944.
Ujčić (Jožefa) Marjan 1911.
Ukropina Dušan 1.4.1919. Šabac
13628 um ro 12.1.1943.
Ulaga Karl 10.10.1910. 12441
otpušten 8.5.1943.
Unetić Alojz 6.6.1916. 79408
Uplasnik Blaž 17.1.1892. 123167
14.4.1945.
U rankar H anc 27.2.1926. Maribor
17603
U rbane Ignjac 1.7.1902. Tešca
12431 um ro 28.11.1942.
U rbane Johann 7.8.1907. 482
5.3.1942.
U rbane Marijan 18.6.1909. 38
19.3.1945.
Urbančić (Franca) Mihael
12.9.1910. M alaPristava 80189
um ro 29.3.1945.
U rbanec Jovan 25.6.1920. V art
48518
U rbanija (Franca) Izidor 11.5.1924.
Krasce 6130 umro 9.6.1944.
U rbanz Ignatz 1.7.1902. 3708
27.11.1942.
U rbanja Josef 29.2.1912. Slivna
135376 14.3.1945.
U rbanja Tridor 11.5.1924. Trasa
2262 9.6.1944.
Urbić Suljo 1907. Velika Sotnica
137504 um ro 23.4.1945.
541
Urbulović Maniolo 13.3.1913.
Szevica um ro 6.2.1943.
Urđević Dragoljub 9.3.1909.
96557
Urem A nte - Sima Pirovac 30747
um ro 23.6.1944.
Urh Jože 29.1.1923. Cerknica
90585
U rh Rudolf 6.4.1924. C rniF.
69200
Urigradski Zoran 15.7.1896.
100288 um ro 18.1.1945.
Urošević (Milorad) Andrija
15.3.1920. Polom 34001
Urošević Dragoljub 20.8.1885.
107057 um ro 28.2.1945.
Urošević Dragoljub 3.8.1885. Lipe
1.3.1945.
Urošević Kosta 20.2.1905.
Kruševac 100182
Urošević Lazar 10.1.1911.
Arandelovac 13629 umro
13.6.1943.
Urošević Milan 8.8.1922. 96706
Urošević Milija 25.3.1887. Stojnik
96705
Urošević (Andrije) Milorad 1920.
Polom 30748 um ro 25.6.1943.
Urošević Miodrag 9.11.1911.
Paraćin 14190 um ro 13.12.1942.
Urošević Pantelija 8.9.1914.
Železnik 96704
Uroševiđ (Milivoja) Rastimir
6.5.1925. Plaskovici 822345
Urošević (Budimir) Slavko
8.10.1922. Svračkovci srez
Takovski 22985 um ro 5.3.1943.
Urošević Stanimir 28.2.1898.
Mokra Gora 22986 5.5.1945.
Urošević Vlastimir 6.5.1925. 82235
542
Urošević Vojin 28.2.1917. 107058
Urošević Zoran 10.1.1911. um ro
13.6.1943.
Ursić Albert 15.10.1907. Triffail
898 6.11.1941.
Ursić Lipan 17.1.1915. Koroška
Bela
U ršić(U cić) Anton 17.1.1915. Trst
Uršić (Ivana) Josip 1908. Kozina
111602 um ro 26.2.1945.
Uršić Todor 4.6.1887. Sevkerin
107059
Urvajac Miodrag 28.12.1908.
22874 um ro 30.3.1943.
Useničnik Johan 7.11.1926. 61362
Usenspalić Šemso 5.10.1924.
Raspotočje 137502 17.3.1945.
U struga D ura 23.4.1913. Vočin
22987 umro 5.12.1943.
Utović Matija 2.1.1916. Ilova
12474
Uzelac D uro 15.5.1907. 47863
umro 7.3.1945.
Uzelac D uro 15.5.1910. Vrhovine
14187
Uzelac D uro 19.5.1919. 3716
Uzunović Milivoje 29.12.1890.
Čačak 22988 um ro 18.2.1943.
Uzurov Miloš Beodra 100468
um ro 8.1.1945.
Vadnal Ivan Postojna 716
3.3.1944.
Vaganareviđ Dragoje 14.9.1918.
Rusnik 1494 6.5.1943.
Vagić Blagoje 10.3.1892. Vrčin
137695
Vagić Živko 21.6.1922. Vrčin
96707
Vahčić (Mihaela) Alojzij 7.5.1907.
Artič um ro 22.4.1945.
Vajda Branislav 12.10.1920. 33607
Vajda Georg 15.12.1923. 136325
Vajić Dušan 14.8.1914. Kruškovo
Polje 30750 um ro 21.12.1943.
Vajić Jovan 28.2.1901. Kruškovo
Polje 30751 um ro 7.10.1944.
Vajić Milutin 6.2.1903. Kruškovo
Polje 30754 um ro 20.9.1943.
Vajić Stanko 13.12.1882.
Kruškovo Polje 30752 umro
19.10.1943.
Vajić Živan 12.12.1911. Kruškovo
Polje 30753 um ro 20.9.1943.
Vajs Neda 12.4.1918. 1048
Vakić Dragan 1925. Milja Glava
11.2.1944.
Vakujić Đ orde 27.9.1913. 100509
um ro 8.1.1945.
Valčić (Spasoje) Dušan 14.1.1887.
Vlasotinci 27637 um ro *
29.9.1944.
Vale Josef 28.11.1924. 90592
Valenčić Antonio 13.10.1907.
113837 um ro 12.3.1945.
Valenčić (Ivana) Ivan 9.11.1905.
Brezovo Brdo 2654 umro
5.1.1194.
Valentičić Gabriela Gorica
Valentinčić Zdravko 17.2.1922.
Gorica
Valesnja 10.7.1943. 1915.
Valid Albin 10.8.1912. Maribor
50917
Vais Jožef 28.11.1924. 90592
Valte Anton 6.1.1901. Rečica 118
20.1.1942.
Valjevila Milad 15.10.1902.
Sarajevo 3566 21.2.1945.
Vandal Ivan 50915. um ro 3.3.1944.
Vanpetić Mikail 28.9.1907.
Podgorica 12259
Varadinac Miloš 23.3.1921.
100469 umro 7.1.1945.
Varešić Nikola 23.3.1919.
Metohija 39985
Varga Nikola 19.3.1893. Budapest
22989 um ro 25.4.1943.
Varnicki Josef 8.12.1913.
Smedercvo 29131 um ro
3.7.1943.
Varnik Ivan 23.1.1909. 129607
um ro 15.5.1945.
Vasić Dragomir 6.8.1901.
Šarbanovac 29842
Vasić Ivko 6.5.1894. Gornja
Dubica 29843 um ro 17.2.1944.
Vasić Jovan 6.2.1921. Rivica
31708
Vasić Milivoje 18.12.1905. 38642
Vasić Miodrag 1.8.1912. 82063
Vasić Miša 22.8.1900. 99355
Vasić M laden 5.3.1917. Resovci
107061 um ro 21.4.1945.
Vasić Teriša 7.3.1903. 96708
Vasić (Božidara) Svetislav
10.6.1920. Knjaževac 29116
umro 22.6.1944.
Vasilić Milovan 24.7.1922.
Mladenovac 96631
Vasilicvić Radisav 1922. Rudnik
11.3.1943.
Vasilj Grgo 27.7.1923. M uć
31709
Vasiljev Bogoslav 15.2.1898.
100470 um ro 10.11.1944.
Vasiljevič Ćedomir 20.1.1911.
Popova 107063 14.2.1945,
543
Vasiljević Agomir 20.1.1911.
Popova 3084 15.2.1945.
Vasiljević Baćko 18.2.1914.
Kulinovci, Čačak 100495
Vasiljeviđ Bogdan 10.1898. G rgure
27638 um ro 22.10.1943.
Vasiljević Čedomir 21.1.1911.
Popovac kod Kruševca 107063
umro 15.2.1945.
Vasiljević Dimitrije 14.10.1897.
Dobraca 22990 um ro 13.9.1943.
Vasiljević Dragan 7.2.1920. Turica
38644
Vasiljević Dragiša 2.7.1922.
Jablanica 25479 um ro
24.11.1944.
Vasiljević (Dimitrija) Dragoljub
21.6.1915. Skoplje 107062
Vasiljević Milenko 20.7.1924.
22999
Vasiljević Milija 1910. Popina
25480 um ro 12.10.1944.
Vasiljević Milorad 1901. 27639
umro 20.4.1944.
Vasiljević Milorad 26.9.1922.
100471 um ro 3.2.1945.
Vasiljević Mirko 5.8.1911. Turica
38643 um ro 8.3.1944.
Vasiljević Momčilo 25.9.1923.
Vasiljević (Vase) Petar 10.4.1907.
Petrovo Selo 30749 umro
27.12.1943.
Vasiljević Radenko 20.7.1924.
23000 um ro 15.9.19443.
Vasiljević Radisav 1922. Rudnik
22991 um ro 11.3.1943.
Vasiljević R atko 18.2.1914. 100495
Vasiljević Stojan 11.1923. Popina
25481 um ro 2.1.1944.
544
Vasiljević Tihomir 15.5.1913.
Kravlje 100472 um ro 11.2.1945.
Vasiljević Živan 16.5.1904. Adrani
19381 um ro 13.6.1943.
Vasiljević Živko 1880. Rudnik
23001 umro 27.12.1943.
Vasle Augustin 1.5.1922. 90599
Vasović Dušan 1.5.1911. Kraljevo
19407
Vasović Radom an 20.3.1912.
100473 umro 10.2.1945.
Vastir Viljem 7.2.1906./1908.
100474 umro 21.4.1945.
Vaš Alojz 1895. M utom er
Vatovec Gvido 24.10.1924. Dekani
65839
Vatovec Josip 2.2.1886. um ro
31.12.1943.
Vatovec (Luke) Jože 1.2.1886.
Kozjanc 2763 um ro 31.12.1143.
Vatovec (Antona) Matija 16.9.1884.
Škoflje - Sežeana 50647 i 2751
otpušten 24.1.1944.
V eber Gustav 25.9.1925. Teslić
23386 umro 27.11.1944.
V eber Ivan 15.6.1911. Race
V eber Ivan 15.11.1911. Maribor
118435
V eber R obert 1927. Zem un
Večai Josef 29.1.1923. 32404
1.9.1944.
Večerjević M artin 26.10.1899.
10989 otpušten 8.5.1943.
Vedenik Karl 25.1.1895. 11864
otpušten 8.5.1943.
Vehokorić Živa 11.3.1887. 100523
Vejzović Obradim 23.4.1923.
Viševica 30758
Vejzović (Boško) Proko 12.2.1916.
Viševica 30759 um ro 25.6.1194.
Velčić (Francesco) Josip - Giorgio
22.9.1923. Cherso 50920
um ro 13.3.1944.
Veleković Vlada 14.8.1908. Obiliđ
49960
Velerting Franc 28.3.1898. 90662
Veles A nton 17.7.1915. 100482
Veletić Boža 14.12.1920. 31710
Veletić (Božo) Đ orđe 1920. Foča
Velfling Franc 28.3.1898.
Ljubljana 90662
Veličković (Ljubomir) Božidar
21.8.1923. G rocka 25482
Veličković Božidar 24.12.1907.
100478 um ro 8.1.1945.
Veličković Branko 12.5.1529.
Kusić 100477
Veličković Čedomir
30.7.1897.-1895. 82238 umro
3.4.1945.
Veličković D ušan 29.12.1913.
Kiseljevo 29117 um ro
18.12.1943.
Veličković Mihajlo 1893. 100480
um ro 12.1.1945.
Veličković Milisav 9.9.1899. 34004
um ro 27.7.1944.
Veličković Radosav 15.4.1910.
O rane 25973
Veličković Staniša 26.10.1925.
Dragi D eo 33605 um ro
29.11.1944.
Veličkoviđ Svetislav 17.3.1915.
Badnjevac 29118
Veličković Vasilije 30.12.1914.
Bancarevo 96709
Veličković Vlada - Vladimir
12.8.1908. Obilić 14197
Veličković Vlada 16.1.1901.
100479 um ro 6.1.1945.
Veličković Živan 11.3.1887. Kusić
Velić Miloš 20.2.1906. 64426
Veligasek Rudolf 24.1.1905. 96842
Velikić (Ljubomira) Žarko
26.3.1906. Pećinci 107064
otpušten 6.5.1945.
Velikonja Alojz 18.6.1891. Idria
12254
Velikonja Alojz 7.6.1922. 61363
Velikonja (Antona) Edm und
24.8.1908. Dol. Predm eja umro
12.8.1944.
Velikonja (Jožefa) Jožef 24.2.1915.
Šebrelja 50644 i 2974 otpušten
24.1.1944.
Velime Aleksi 1.8.1884. 107065
um ro 5.3.1945.
Velimirović Filip 27.6.1907. 15373
um ro 30.1.1943.
Velimirović (Milivoja) Slobodan
21.10.1919. Stara Pazova 61001
Velinje Ale 1.8.1884. U rane 4948
5.3.1945.
Veljak Joze 4.4.1890. Surokvica
Veljak R udolf 20.9.1920. 65841
Veljak Srećko 16.12.1923. Trst
Veljig Gvido 15.6.1912. 65840
um ro 7.1.1945.
Veljković Josef 1.11.1893. 90603
Veljković Stojan 8.1901. Bregovina
25974 um ro 28.10.1943.
Veljković Vladimir 21.10.1920.
Koželj 29119
Veljović Dimitrije 15.11.1911.
Kruševo 100481 otpušten
20.9.1944.
Veljović Ljuboje 2.11.1904. Praca
Vemin Mirko 8.5.1915. 15374
545
Venančić Danilo 19.12.1923.
Vencel (Milana) Karlo 18.4.1905.
Zem un 38645
Vencin (Vesin) Marinko 8.5.1915.
Parage 15374
Verbić Valentin 14.2.1888. 90604
Verbošek (Josipa) Nikolaj
6.12.1909. Podčetrtek 29914
Verešić Nikola 23.3.1919. 39985
umro 2.8.1944.
Verhovec Stanislav 24.10.1922.
99363
V erk(R oka) Karol 8.11.1899. Trst
113840 um ro 30.1.1945.
Veršeaj Josif 29.1.1923. 32404
Vertačnik Franc 26.1.1907.
Lokavec 17604 otpušten
8.5.1943.
Vertačnik Petar 2316. 99550
um ro 21.2.1945.
Veselin Jerzin 3.3.1891. 100484
umro 16.12.1944.
Veselin Stanislav 11.3.1902.
100483 um ro 13.12.1944.
Veselinović (Vladimira) Borislav
24.8.1901. Valjevo 100405
umro 30.12.1944.
Veselinović (Trajka) Čedomir
4.1.1920. Priština 107067
Veselinović Golub 9.5.1909.
Kolašica - Kaluderica 49817 i
29120 um ro 11.4.1945.
Veselinović (Vladimira) Miodrag
9.3.1903. Novo Selo - Trstenik
38646
Veselinović Tihomir 18.10.1911.
Ostružani 30755 um ro
25.6.1943.
Vesić Aksentije 13.4.1916. 33606
umro 2.9.1944.
546
Vesić Velislav 1925. Karolje
100200 um ro 13.5.1945.
Vesjak Ciril 3.2.1921. 99391
Veskovid Dominik 25.7.1926.
109764 umro 20.2.1945.
Vesković Radovan 21.4.1922.
Teočin 15375 umro 12.2.1943.
V esković (Vu čković) Živoj in
25.10.1888. Zablaće 15377
umro 23.2.1944.
Veskovo Alojz 22.7.1913. Pomnjan
79410 um ro 15.4.1945.
Vesner Leopold 13.11.1902. 17606
Vesović (Petar) 6.6.1904. Čajetina
69710
Vesović Milorad 12.4.1907. 107068
Vestinarov Miloš 24.10.1922.
100496
Vestr Franc 20.10.1917. Paloviče,
Tržič 77116
Vetina (Luka) Ivan 1910. 30755
Vetina (Vetma) (Ivana) Luka 1910.
Klis 30756
Vetm an Luka 25.7.1910. Klis
Dalmacija 25.7.1191.
Vezbić Valentin 14.2.1888. Stožice
90604
Vezilić Žarko 16.9.1895. Žabalj
64427
Vezin Marinko 8.5.1914. 48122
Vezjak Ciril 3.2.1921. M aribor
Vezmar Joco 11.8.1913. Seovica
30757 um ro 19.10.1943.
Vezović (Vejzović) Proko
12.2.1916. 33604
Vhimiković Filip 24.6.1900.
Valjevo 616 30.1.1943.
Vicković(D.) Petar 21.8.1894.
Zrinjska Draga 24638 umro
7.5.1943.
Vidačković (Veselka) 21.11.1927.
Kijevci, Turjak
Vidaković Branko 8.10.1907.
24465
Vidaković Gosto 1904. Krtovo
30762 um ro 17.10.1943.
Vidaković Josip 1924. Subotica
Vidaković (Neda) Jovo 1920.
30763 um ro 31.7.1944.
Vidaković (Petra) Kosta 1904.
Krtovo 30762 um ro 17.10.1943.
Vidaković Ljuban 20.8.1899.
Babina Reka 24639 um ro
20.9.1943.
Vidaković MiloS 20.7.1925. D.
Velesnja 24640 um ro
24.10.1943.
Vidaković Nedo 1920. Krtovo
30763 um ro 31.7.1944.
Vidaković Radosav 15.11.1915.
Milatkovice 107069 um ro
26.4.1945.
Vidaković (Dušana) R udolf
15.3.1910. Sisak 31711 umro
9.11.1944.
Vidergar (Ivana) Jože 23.2.1907.
Vevče 113838 um ro 25.4.1945.
Vidergar Jože 23.2.1907. Lalog
15937 25.4.1945.
Videtić Alojz 17.6.1904. S taraL .
69201 um ro 1.7.1944.
Vidić A nte 14.8.1897. 23378
um ro 24.10.1943.
Vidić Dragomir 12.3.1921.
Beograd 82239
Vidić Dragomir 12.5.1921. Raška
Vidić (Anje) M ato 17.8.1897.
Vukoševac 21.10.1943.
Vidić Radoje 18.11.1923. 100475
um ro 21.11.1944.
Vidić Svctislav 3.10.1900. Ripanj
29122 umro 27.9.1943.
Vidmar Franc 18.9.1926. Kočevje
77117
Vidmar (Franca) Ivan 3.12.1919.
Godič 22505 umro 26.12.1943.
Vidmar (Johanna) Janez
27.12.1898. Cerknica 90649
um ro 22.1.1945.
Vidmar Janko 5.5.1927. 61362
Vidmar Johan 27.12.1898.
Cerknica 90649 um ro
22.1.1945.
Vidmar Johan 3.12.1919. Godić
um ro 26.12.1943.
Vidmar Leopold 1.4.1916. Muljava
61365 um ro 19.1.1945.
Vidojević Dragica 1924.
Kragujevac 427
Vidojević Milorad 15.4.1887.
107070 um ro 28.3.1945.
Vidojević Milovan 15.11.1908.
Slavnik 27642 um ro 7.11.1944.
Vidojević Stojanča 26.12.1921.
Slavnik 27643 umro 11.10.1943.
Vidojković Milorad 15.4.1887.
107070 18.3.1945.
Vidojković Svetomir 1913. 100486
um ro 27.2.1945.
Vidosavljević Živorad 15.8.1924.
Novo Selo 38647 umro
15.11.1943.
Vidović A nte 30.5.1925. Sevid
31713
Vidović Anton 30.5.1896. Sedlašek
10988 um ro 21.11.1942.
Vidović Drago 28.6.1921. Gornje
Zalovik, Vlasenica 31714
Vidović Josip 25.2.1927. Ivanovec
138834
547
Vidović (Lovrić) Juro 6.7.1909.
Maslinovići 137534 umro
12.3.1945.
Vidović Milan 14.2.1923. Rogolja -
B anjaL uka 100489 umro
5.4.1945.
Vidović Ratom ir 1919. Sevid
31715 umro 8.4.1945.
Vidović (Stevana) Stefan 30.6.1911.
24653
Vidović Tatimir 1919. 31715
umro 8.4.1945.
Vidović Todor 13.12.1919. Sevid
31716
Vidjak Dalibor 18.6.1923. Split
31712
Vigec Jozef 16.3.1920. Trst 12471
Vigić (Vajić) Dušan 14.8.1914.
Kruškovo Polje 30750 um ro
21.12.1943.
Vijević Dragiša 4.4.1920. 99800
Vijica Ivo 1910. Olaso 11856
10.4.1945.
Vijuk G ru jo -Đ u ro 17.7.1916.
Voskapić 14072 um ro
15.9.1943.
Viković Petar 99856.
Viković Sahid 11.6.1903. 107087
Vilatić Siniša 14.4.1921.
Vilih (Milih) Raks - Maks
12.10.1904. Juričići 91427
umro 10.4.1945.
Vilijak Jože 4.4.1893. Trst
Vilijev Bogoslav 5.2.1898. 100470
umro 10.11.1944.
Vilotić Filip 27.10.1893. Slatina
31717
Vilotić Vojko 1.12.1915. 100487
548
Vilusić Iva umro 30.4.1944.
Viljanc (M atije) Stevo 15.4.1909.
Putinci 30760 um ro 10.8.1943.
Vine Anton 24.10.1926. 91424
um ro 24.12.1944.
Vincetić Im re 17.3.1927. Straonice
Slovenija 138885
Vinder Alojz 18.5.1909. 12447
otpušten 17.3.1943.
Vinkl August 11.8.1908. Maribor
Vinkler (Leopolda) Benedikt
20.8.1898. Trnovo 126937a
um ro 23.4.1945.
Vinkov Stanko 24.7.1911. 111027
Vinković Ivan 14.8.1917.
Slobodnica 23379
Vioglavin (Žive) Čeda 10.11.1894.
100488 um ro 25.3.1945.
Vioglavin Čeda 16.11.1894. umro
25.3.1945.
Vipotnik Alojz 16.5.1912. 109811
um ro 20.1.1945.
V irant A nton 22.5.1901. 90613
25.2.1945.
V irant (Matije) Franc 10.10.1911.
Olševek 61366 um ro
23.11.1944.
V irant Slavko 6.1.1926. Maribor,
Slančjivrh 79411
Virjent Franc 11.10.1911. 61366
um ro 23.11.1944.
Virth Josef 28.4.1921. 17605
otpušten 8.3.1943.
Visković Anton 22.10.1905.
A ltura - Italija 111611 um ro
7.2.1945.
Visnović Kornelijo 27.3.1913. Trst
137703
Visnjer Anton 19.1.1921. Resnik
Visočnik Maks 20.3.1914. Lubno
40252 um ro 28.2.1944.
Vistoropski Feodor 27.9.1903.
Pavlovgrad 107071 um ro
21.4.1945.
Višević D ragan 13.2.1903. 966412
Višljevec Anton 23.6.1925. Mihele
79412
Višnar (Višmar) Anton 19.11.1921.
M aribor
Višnjević A nton 23.6.1923. Trst
Višnjić R ade 28.1.1902. Amerika
82240
Vitali Joško 11.2.1926. Filipjakov
30761
Vitez Alojz 15.11.1880. Sola 2788
um ro 2.1.1944.
Vitez (Štefana) Bernard 1879.
Slape
Vitomirović D raga 5.4.1926.
Dakovo
Vitomirović (Drage) D ragan
3.2.1925. Jakovo 29844
Vitomirović Milan 15.8.1903.
Jakovo 29845 um ro 7.10.1943.
Vitomirović (Živojina) Slobodan
15.8.1924. Jakovo 29846
Vitović Petar 26.6.1916. 31718
Vitulić Gino 12.3.1925. 90614
Vizochik Max 20.3.1914. 40252
um ro 28.2.18944.
Vizovišek Vlado 3.12.1925.
Maribor
Vještica (Dušan) R ade 1924.
30764 um ro 5.7.1943.
Vladetiđ Petar 13.3.1915. 100490
um ro 13.4.1945.
Vladić Petar 15.8.1921.
Vladišić Pilasr 13.3.1915. 12380
13.4.1945.
Vlahović Branko 1918.
Vlahović Tihomir 1.3.1917. Vrčin
29123 um ro 16.9.1943.
Vlahcvić (Save) Uroš 21.6.1891.
Kolašin 82241
Vlrj Franjo 21.1.1926. Slatina
29124
Vlajkovac Svetislav 17.10.1913.
100491 um ro 8.11.1944.
Vlajković Zoran 8.2.1920. U b
107056
Vlasić Miša 22.8.1900. 99355
Vlasić P etar 1.2.1920. 100492
Vlaskić Đ orđe 11.4.1901. Sarajevo
49966 i 29847
Vlastelica Dalibor 1925. Split
30765
Vlašić Dragutin 2.9.1920. 137503
10.4.1945.
Vlaškalić Ilija 6.8.1924. 90615
Vlaškić (Petra) D orde 11.4.1901.
Budanovac 49966
Vletić Božo 14.12.1920.
Mosorovići 31710
Vodek Edvard 22.9.1924. 129498
1.4.1945.
Vodenšek Matijas 2.2.1901. S.
Georgen 12461 i 3840 umro
14.12.1942.
Vodovnik Viktor 27.7.1924. 11865
otpušten 8.5.1943.
Vodopija Mijo 4.1912. Rakovci
22992 umro 24.9.1943.
Vodopivec Grazijan 14.5.1911.
Trst
Vodovnik Viktor 27.7.1924. 11865
otpuštcn 8.5.1943.
V odur Eduard 27.9.1924. Cres
13100 11.4.1945.
549
Vogrinc Stanislav 18.5.1910. 12491
otpušten 8.5.1943.
Vojakić Svetolik 14.3.1901. 38648
umro 26.6.1944.
Vojica Ilija 1903. Oraovo
Vojić Jovan 22.2.1901. 30751
Vojimirović Sava 22.12.1909.
Tekija 24651
Vojinov Vojin 17.2.1906. 100494
umro 23.12.1944.
Vojinović Dragojin 8.8.1907.
Poljna
Vojinović Đoka 23.4.1890.
Musevina - Italija 22993 umro
19.4.1943.
Vojinović Jovo 14.5.1899. Balinac
24641 um ro 10.7.1944.
Vojković (Mile) Lazar 23.2.1923.
Lađevac, srez Okučani 29849
Vojnović Ilija 1618. Pačetin 31724
um ro 18.10.1943.
Vojnović (Pavla) Stevan 30.9.1919.
Buđanovci - R um a 117423
Vojnović Vojislav 8.6.1911.
premeSten 29.1.
Vojović Dragiša 25.5.1910. 100506
um ro 14.1.1945.
Vojoviđ Milorad 3.12.1923. 100507
um ro 8.12.1944.
Vojskić Svetolik 14.3.1901.
Grabovac 38648 um ro 2.7.1944.
Vojšić Jeftimije 23.10.1911. Nova
Gradiška 24652
Vojštinić Dragan 15.7.1910. 38649
um ro 7.4.1945.
Vojuović Ilia 16.8.1910. 2428
10.10.1943.
Vojvodić Milan 19.12.1906. Donji
Lapac, Kruzi, Lika 14125
Vok Andreja 16.8.1889. 106270
550
um ro 26.12.1944.
Vokujić Đ orđe 27.9.1913. 100509
um ro 8.1.1945.
Volčić (Ivana) Jožef 4.2.1893. Trst
2131 um ro 6.12.1943.
Voider Abid 21.9.1912. 130142
15.4.1945.
Volk Franc 3.10.1890. Gorica
126934 um ro 10.4.1945.
Volk Franc 3.8.1898. Ozeljan
Vončina A nton 23.12.1924.
125721
Vonk Franc 14.10.1903. 12485
um ro 10.11.1942.
Vonkl August 11.8.1908. Gorica
Vonjevica Milan 15.10.1902.
107072 21.2.1945.
Vorgić Jovan 26.12.1919. Leak
46869
Vorkapić Ninko 15.2.1972. 107074
Vorković Milovan 10.3.1917.
P jd u m 29126 um ro 22.9.1943.
Vortić (Dimitra) Veljko 1925.
Sitneš 31725
Vosel Franc 22.7.1906. Volče
12524
Vosel Franc 29.11.1910. Velika
Štanga 135375
V osner Leopold 13.11.1902. 17606
Vostinić Dragan 15.7.1910.
Paklenica 38649 umro 7.4.1945.
Voštinarov MiloS 24.10.1922.
Dragutinovo 100496
V ouk Andres 16.8.1889. um ro
20.12.1944.
V ouk Franc 3.8.1898. Gorica
V ouk Franc 14.10.1903. Dobovec
12485 um ro 10.11.1942.
V ouk Joža 1.1.1925. Gradušče
96843 12.4.1945.
V ovk(Jakoba) Andrej 16.8.1889.
Bled 106270
Vovk Franc 1.4.1889. 119
Vovk Sergije 21.7.1927. 111612
V rabec Anton 31.8.1926. 90619
umro 291.1945.
Vrabec Florijan 3.5.1924. 12613
otpušten 5.9.1942.
Vrabec Ignjac 19.7.1903. Stoperce
11866 otpušten 17.3.1943.
Vrabec Ivan 31.8.1926. 90619
umro 29.1.1945.
Vrabec Marija 11.11.1894. Rakek
2756
Vran (Mihaela) Franc 30.11.1898.
Loka kod Zidanog M osta 2772
Vranešević Jovan 3.5.1897. 23372
umro 28.4.1943.
Vranešević (Jove) Mihaile
13.5:1897. Trojani 1444
28.4.1943.
Vranešević Pavle 20.1.1897. G.
Velesnja 24642 um ro 10.5.1943.
Vraničar (Franca) Josip - Ivo
1.1.1910. Kralovac ubijen
17.6.1942.
Vranić Lazar 8.11.1888. Dedince
29850 um ro 7.4.1944.
VranitČar Josef 29.10.1910.
Karlstadt 1573 17.6.1942.
Vranka Cecilie 288 ubijen
20.4.1942.
Vranješ Milan 1.11.1906. 14199
umro 7.5.1943.
Vrapčević P etar 25.10.1897.
Vukoševac 23380
Vrapčević Stevan 10.7.1907. 23381
25.10.1943.
Vrapčević Stojan 21.4.1902.
Vukoševac 23382
umro 22.4.1945.
Vrbica Dragutin 1938. Njeguši
Vrbica Milivoj 3.5.1927. 100498
umro 14.3.1945.
VrbiC Suljo 1907. 137504
23.4.1945.
Vrecko Leopold 14.11.1922. 10987
otpušten 8.5.1943.
Vremjak Johan 20.12.1924. 120
.Vresnik Franc 8.5.1922. Maribor
939
Vrgović Lazar 12.5.1900.
Dragutinovo 100500 umro
21.1.1945.
V rh Jozef 11.9.1924. Dolnji
Zem un 65842 umro 9.4.1944.
V rh Jože 23.9.1909. Rakićevo
Brdo 62325
Vrhovac Luka 1917. 30767 umro
4.10.1944.
Vrhovac (Luka) Petar 1917. 30767
Vrhovnik Ferdinand 15.10.1915.
Trst 102549
V rk Josef 11.9.1924. 65842
9.4.1944.
Vršić M arko 1925. 30766
Vrtačnik Petar 23.6.1921. 99550
um ro 21.2.1945.
Vrtačnik (Franca) Viktor
22.12.1925. Srednja Vas 113839
um ro 4.3.1945.
VrtovcC Emilijo 29.12.1909.
Šmarje
Vučanović (Petra) Slavko 10.3.1904.
Martinci 31719 um ro 24.4.1945.
Vučetić Branislav 9.6.1922. 107075
' Vučetić Vladimir 10.11.1922.
39986
Vučičević Dušan 27.7.1906. 96711
551
Vučić Branislav 9.10.1929. Cerje
100501 otpušten 5.5.1945.
Vučinić Dragan 7.7.1914. D.
Velesnja 24643
Vučinić Miladin 29.5.1901. Brđani
umro 20.4.1943.
Vučinić Mirko 25.12.1909. 24644
Vučinić Novica 7.9.1911.
Podgorica 64428
Vučinić Stanko 15.12.1899. 24645
Vučinić Stanko 15.9.1899.
Kostajnica 34005
Vučinić Vladimir 2.2.1914. Rijeka
29127
Vučinić Vladimir 2.2.1914.
Kragujevac
Vučković Bogosav 31.5.1913.
100502
Vučković (M.) Duško 20.5.1903.
107076
Vučković (Boža) Đ orđe 16.11.1925.
Herceg Novi 106654
Vučković Đ uro 20.5.1904.
Prekomica um ro 26.4.1945.
Vučković Milan 16.2.1911. Čačak
22994
Vučković (Rade) Pero 1924. 30771
um ro 24.2.1944.
Vučković Petar 14.7.1894. Lušćani
24646
Vučković (Petra) Radivoje 1924.
Požarevac 30771 um ro
24.2.1944.
Vučković Radivoje 25.12.1922.
25483 um ro 26.6.1944.
Vučković Radovan 5.9.1925.
Vodnja 99799 um ro 12.2.1945.
Vučković Stojan 20.10.1902. 27644
um ro 6.7.1944.
552
Vučković (Petra) Svetislav 6.4.1902.
Sipić - Kragujcvac 14075
Vučković (Milana) Tiho 17.12.1902.
V rginM ost um ro 10.9.1942.
Vučković Živojin 25.10.1888.
Zablace 614 24.2.1944.
Vučković (Mihajla) Živojin
15.5.1894. Zdravinje - Veliki
Šiljegovac 25484
Vučković Života 21.3.1905.
Umčari 22995
Vučetić Vladimir 10.11.1922. Hvar
39986 um ro 15.11.1944.
Vuhelja Vlado 30.9.1922. Mali
Zdcnci
Vujačić Blažo 10.6.1899. Hukovo
107077 um ro 17.4.1945.
Vujaković (Stcvana) Miloš
18.3.1906. Vukoševac 23384
um ro 21.3.1943.
V ujan Nikola 7.9.1917. 100503
um ro 12.3.1945.
Vujanić Ivan 6.7.1902. 44545
um ro 22.4.1945.
Vujanović Jova 16.7.1902. 24647
Vujanović Vinko 1902. Livno
30772 um ro 3.2.1944.
Vujčić Albin 27.4.1924. Z am et
69199 um ro 25.7.1944.
Vujčić (Nikodija) Danilo 8.9.1920.
Rašanac 22996
Vujčić Đ oko 7.5.1901. 13631
Vujčić Janko 14.2.1921. Beli
Kamen 38650
Vujčić Momčilo 1.2.1923. 19430
um ro 29.11.1943.
Vujčinić Miladin 29.5.1901. 23783
Vujević Dušan 2.5.1922. 31720
Vujica Ilija 1903. Sarajevo
Vujica Ilija 6.1903. Orahovo
137505
Vujica Ivo 1910. Olovo 137535
umro 10.4.1945.
Vujičić Čedomir 21.10.1924. 82242
Vujičić Danilo 8.11.1920. 22996
Vujičić Đ o k a-Đ o k o 7.5.1901.
Grahovo 13631 um ro
17.12.1942.
Vujičiđ Janko 14.2.1921. 38650
Vujičić Jovan 12.7.1922. 23373
um ro 29.9.1944.
Vujičić Lazar 27.8.1912. St. Bečej
Vujičić Lazar 7.8.1922. 25485
Vujičiđ Momčilo 1.2.1923. 19430
umro 29.11.1943.
Vujičić Nikola 17.6.1899. V.
Graduša 23374 umro
29.12.1943.
Vujičić (Jovana) Petar 5.5.1902.
Rašanac - Mlavski 82243 um ro
31.3.1945.
Vujičić Petar 2.4.1895. V.
Graduša 23375 um ro 18.3.1943.
Vujičić R ade 18.7.1920. 96712
Vujičić (Nikola) Stojan 17.6.1899.
V. G raduša 3181 29.12.1943.
Vujičić Živorad 19.12.1912. 38651
Vujić Arsen 17.7.1914.
Dragutinovo 100504
Vujić Arsen 17.7.1914. 100504
Vujić Đ orđe 14.10.1923. 107078
Vujić (Vuje) Jefto 2.2.1902.
Vukovar 126597 um ro
27.3.1945.
Vrujić Jevto 2.2.1902. Vukovar
9544 27.3.1945.
Vujić Milan 20.10.1910. 100505
umro 24.2.1945.
V ujić(Jefte) Mirko 8.11.-11.8.1902.
Trnakovac - Nova Gradiška
29852
Vujić Simo 6.2.1885. 29581 umro
23.8.1944.
Vujić Stevan 4.3.1920. Banatski
Brcstovac 96713
Vujić Stojan 22.8.1915. Donji
Borci 29853
Vujiki Ilija 1924. 30768
Vujin Nikola 7.9.1917. 100503
Vujinović Đ uro 26.7.1920.
Batajnica 129500
Vujković MiloS 18.3.1906. 23384
um ro 21.3.1943.
Vujović Blažo 10.6.1899. Kukovo
13675 17.4.1945.
Vujović Dragiša 25.5.1910. 100506
um ro 14.1.1945.
Vujović (Đorda) Milorad 3.12.1923.
Beograd 100507 umro
8.12.1944.
Vujović (Pavla) Miljko 6.11.1891.
Lučani 29854
Vujuirović Mirko 5.6.1900. Sekelj
13171 17.4.1945.
Vukadinović Branko 19.3.1909.
Risan 14182 umro 15.12.1943.
Vukadinović Momčilo 20.5.1921.
Beograd 25486 um ro
29.11.1944.
Vukadinoviđ (Živka) Radosav
27.3.1921. M. Sugubina -
Trstenik 29855
Vukajlović Aleksa 1927. 23376
Vukajloviđ Manojlo 13.8.1902.
Dobrinjci 23377
Vukajlović Vasilije 20.3.1924.
R um a 30769 i 49973 umro
30.11.1943.
553
Vukanović Slavko 1.4.1914.
Martinci 31719
Vukasović (Đorđe) Vojislav
21.11.1925. Azanja 31723
Vukašinović Desimir 17.2.1920.
Klatičevo 14108
Vukašinović Ljubomir 3.5.1905.
107079
Vukašinović (Milomira) Miroslav
17.9.1921. Beograd 96714
Vukašinović Miroslav 17.9.1911.
Srepaja Kovačica
Vukašinović Svetozar 4.4.1925.
Kraljevci 129501
Vukašinović Vasilije 15.10.1925.
19408
Vukčević Ljubomir 3.1.1909. Milići
90620
Vukčević Stevan 20.5.1916.
Crnojevića Rijeka 107080
Vukelja Vlada 30.9.1922. 100508
Vukičević Petar 28.7.1922.
Beograd 107083
Vukičević (Jovana) Stevan
24.9.1907. Prevest 25488
Vukić Dragan 1925. 30770 umro
11.2.1944.
Vukić Miodrag 5.4.1923. Svilajnac
25487
Vukić Petar 11.4.1902. Pecka
24648 um ro 15.5.1943.
Vukićević Steva 20.5.1917. 107080
Vukmiroviđ Dušan 10.10.1916.
Mađari 29128 um ro 15.1.1945.
Vukmirović Janko 6.5.1900.
107085 17.4.1945.
Vukmirović Petar 5.9.1907. 96715
Vukmiroviđ Stp'»:^ 21.6.1921.
Glogovica 38652 um ro
11.4.1945.
554
Vukmirović Veljko 7.3.1887.
107084
Vukmirović Živko 1923. Glogovica
38653 umro 13.11.1943.
Vuko Bratomir 15.8.1922.
Beograd
Vukobratović (Milana) Čec’omir
15.8.1922. Beograd 24537
Vukočević (Rado) Pero 1924.
Kraslje 24.2.1944.
Vukočević Rada 1924. Kršklje
30771 um ro 23.2.1944.
Vukojčić (Stevan) Đ orđe 27.9.1913.
Kolušići 100509 um ro 8.1.1945.
Vukojević Simo 23.5.1904.
Krašković 31722 um ro
10.7.1944.
Vukomanović Dragutin 1.5.1900.
107081 umro 26.11.1944.
Vukomanović Milivoje 9.3.1916.
14154
Vukomanović Vasilije 19.10.1925.
Kraljevo 19408
Vukomirović Stanko 21.6.1921.
G'ogovica 13131 17.4.1945.
Vukcsavljević Miloš 2.9.1919.
23385
Vukosavljević Milutin 5.3.1908.
Rogača 38654 um ro 12.5.1944.
Vukotić D ušan 1.8.1921.
Podgorica 25489
Vukotić Vladimir 10.11.1922.
Hvar 39986 um ro 15.9.1944.
Vuković (Živojina) Borisav
25.4.1920. Mali B orak 96717
Vuković Božidar 28.12.1926.
Beograd 100204 umro
10.5.1945.
Vuković Budimir 1907. 100510
17.1.1945.
Vuković Ištvan 29.11.1900. 100512
Vuković Ljubomir 1937. 100510
umro 17.1.1945.
Vuković Miladin 9.9.1921. Sjetlina
31721 otpušten 5.5.1945.
Vuković Milan 12.12.1925. 138835
Vuković (Milosava) Milisav
16.6.1907. G. Polje 13632
Vuković Miloje 15.2.1915. 96718
Vuković Miloš 8.8.1909. Čačak
14102
Vuković Mladcn 22.3.1902.
Deliblata 29129 um ro
15.9.1943.
Vuković Novica 22.1.1900.
Trebinje 100512
Vuković (Vase) P etar 5.2.1913.
Drilje, Herceg Novi
Vuković Salid 11.6.1903. 107687
Vuković Tihomir 24.10.1919.
Kostajnica 15376 um ro
9.10.1943.
Vuković Vasa 31.1.1913. 107086
Vuković (Vase) Vojislav 23.10.1913.
Doboj 100513
Vuković (Vase) Zdravko
16.12.1916. Kozuh - kod Doboja
22997
Vuković Živojin 15.5.1894. 25484
Vuksanović Desimir 17.2.1920.
14108
Vuksanović Dušan 9.2.1919. D.
Rgolji 29856
Vuksanović Gojmir 14.11.1919.
Ostra 38655 28.12.1944.
Vuksanović Miroslav 29.12.1913.
96716
Vukšiđ Dragoljub 24.4.1927.
107082 um ro 18.3.1945.
Vukujić Đ orđe 27.9.1913. 100509
umro 8.1.1945.
Vukumirović Dušan 10.10.1916.
18.1.1945.
VulJŠević Dušan 3.3.1911.
Pridvo-^i 96734 um ro
,16.3.1945.
Vulić Andreja 20.6.1919. Riljac
29130 umro 17.11.1943.
Vulić Stojan 7.6.1909. Kukljin
25490 um ro 8.1.1944.
Vulić Svetozar 14.1.1921.
Stratinska, Banja Luka 22998
Vulović Milivoje 7.4.1917. 38114
um ro 6.9.1944.
Vupčić Ilija 1929. 30768
V urst Stevan 1908. Subotica
V urunić Đ uro 14.5.1909. G.
Velesnja 24649 um ro 6.10.1943.
V urunić Milan 25.2.1917. G.
Velesnja 24650 um ro
30.12.1943.
V usem Ceter 4.5.1907. Kuprimica
928 8.11.1941.
Vusilujević Dimitro 14.10.1897.
Dvoraco 2124 14.9.1943.
Vušgesek Rudolf 21.1.1905. 96842
Vušković D uro 20.5.1909.
Prekornica 107076 26.4.1945.
Vušović Labud 11.6.1903. Nikšić
13496 18.4.1945.
Vutić Svetozar 14.1.1921. Banja
Luka
Vuzem (Matije) M arko 11.3.1892.
Burm anac
Wakl Oskar 11.5.1894. Strutzyn
1504 24.1.1945.
Wald Josef 26.7.1890. Mainz
4022 21.12.1942.
555
Weber Johann 15.11.1911.
Wergl Albert 501. ubijen 17.6.1942.
Wergl Johana 502. ubijen
17.6.1942.
Werk Karl 8.11.1899. Prieske
2063 30.1.1945.
Wezek Gotfrid 325. ubijen
20.4.1942.
WidovitC Anton 30.5.1896.
Sedlatschek 3668 23.11.1942.
Wolf Thomas 331. ubijen
20.4.1942.
W ouk Franz 4.10.1903. 3555
9.11.1942.
Wrch Josef 20.3.1899.
Zadnik (Andreja) Blaž 3.2.1889.
Pregarje 2892 um ro 27.11.1943.
Zadnik (Antona) Ivan 8.6.1900.
Kozjane 3019 otpušten
9.12.1943.
Zadnik (Mihaela) Mihael 27.2.1881.
Pregarje um ro 14.1.1944.
Zadnikar Martin
2 .11.1926./2.11.1927. Dobrava
69202
Zadnikov Ivan 9.9.1896. Dobrava
99423 23.3.1945.
Zadustar Ivan 9.9.1896. Osbraivo
10159 24.3.1945.
Zafirov N aum 4.4.1915. 100518
Zagorac Ilija 1919. 30773
25.6.1943.
Zagorc (Franca) Anton 29.11.1909.
Tepe 2832 um ro 16.11.1941.
Zagorc Petar 27.6.1888. 12416
Zagradanin Mileta 15.9.1919.
Štavalj 82244
Zajc Anton 9.2.1891. 12256
556
Zajc Ganislaw 7.6.1914. Veogc
976 11.4.1942.
Zajc Jozef 7.12.1893. Gatina
90682 um ro 7.4.1945.
Zajc/Zalz Anton 12.1.1899.
Galigano 40849 um ro
10.3.1944.
Zajc Žarko 7.10.1926. Laze 61367
Zajlac Bogoslav 8.1902. Donji
Borci 29857 umro 15.10.1943.
Zajlac Gajo 1901. Donji Borci
29858
Zajo Žarko 10.7.1926. Ljubljana
Zakelj Anton 2.2.1923. 113843
Zakić Jovan 9.1.1895.
Zakošek/Sakošek Jovan 5.4.1907.
Piellenstein 17581 otpušten
5.5.1945.
Zakšek Đ orde 5.5.1925. 25491
Zakunović Jovo 1919. 30774
25.6.1943.
Zalabaković Josef 6.6.1914.
Rušanj 29132 um ro 5.7.1943.
Zaletcl Anton 21.4.1913. 65844
Zaletel Sandrina Gorica
Z an Josef 322. ubijen 20.4.1942.
Zanekgajev Teodora 1.10.1905.
2842
Zankolić Vakorjan 11.5.1924. Trst
Zaplašić Dragoslav 15.11.1919.
Krnopan
Zaplatić Dragoljub 15.11.1911.
107089
Zapšek/Sakšek (Slavka) Đ orđe
5.5.1925. Beograd 33531
Zariđ Boža 28.2.1926. 38661
Zarić Dušan 28.4.1924. 127019
um ro 25.4.1943.
Zarić Đ uro 30.5.1909. 96726
Zarić Jovan 9.1.1895. Sivac 64429
Zarić (Živko) Ljubiša 25.9.1925.
Jakovo 29860 um ro 23.6.1944.
Zarić Milan 6.3.1924. Cerig
107090
Zarić Miodrag 16.7.1924. 38656
Z arić(D ušan) Momčiloć
28.11.1926. Beograd 107092
um ro 30.3.1945.
Zarić Petar 10.10.1913. Ševica
15379
Zarić Simo 24.9.1905. Primišlje
82251 um ro 20.3.1945.
Zarić Stanoje 3.10.1924. Žagubica
14113
Zarić Toma 15.11.1892. 38660
um ro 5.10.1944.
Zarić Veljko 3.7.1920. Jardan
24523
Zarić Vukašin 19.1.1922. 82245
Zarkov Đ orđe 24.4.1945. 107091
Zarković Veljko 17.4.1892. 100519
Zarm an R udolf 3.4.1902. Gora
Zarm ann Franz 295. ubijen
20.4.1942.
Zatković Z ora Pulj
Zavbi Franc 29.9.1900. 10991
Zavodnik (Jožeta) Janez 4.7.1905.
Spodnje Brezovo 102550 um ro
22.1.1945.
Zažigajev Irm a Ljubljana
Zdravčević Miodrag 26.3.1916.
96722
Zdravčić Vladan 12.9.1921. 69723
Zdravić Matija 15.1.1927. Novo
Selo
Zdravković Božidar 10.12.1907.
82246 um ro 10.5.1945.
Zdravković (Blagoja) Cvetan
5.2.1924. O bražde 27645
Zdravković Časlav 26.8.1911.
Zdravković Dobrivoje 1923. Dragi
D eo 27646
Zdravković (Sava) Jovan 10.1.1904.
O bražde 25975 um ro 10.2.1944.
Zdravković Kosta 7.12.1912.
Obražde 25976 um ro
15.12.1943.
Zdravković Milić 15.4.1916. 19431
um ro 13.3.1944.
Zdravković Milisav 21.1.1903.
Obrazda 25977 um ro 20.9.1943.
Zdravković Miodrag 26.3.1916.
69722
Zdravković Staniša 23.1.1925.
100520 um ro 19.4.1945.
Zdravković (Milan) Svetislav
28.8.1911. Sopotnica 100521
2^dravković Svetozar 1914.
Obražde 27647
Zdravković (Milutin) Vladimir
15.2.1898. Veliko Orašje 25492
Zebić Veljko 1920. 30775 umro
2.12.1944.
Zee M ato 12.5.1917. 23387
otpušten 26.3.1944.
Z ee Milan 1902. 30776
Z ec(Ilije) Mirko 16.6.1917.
Dobrljin, Bosanski Novi 15380
Zečević Dobrosav 12.10.1910.
Guncati 23002 um ro 22.2.1944.
Zečević Jovica 4.11.1922. Crniče
31727
Zečević Ljubomir 27.9.1925.
38657
Z ee Stefan 1915. 30777 umro
8.7.1943.
Zegarac Ilija 30.7.1908. Bjelovar
2863 8.12.1943.
Z ehrer Martin 10.11.1906. 135377
557
 um ro 14.3.1945.
Zeingle Oskar 2.4.1904. Graz
4459
Zekan Ivan 8.6.1915. Split
138326 28.4.1945.
Zekić Jakov 1913. Kozinci 25722
um ro 17.1.1944.
Zekić Jancz 3.7.1924. Obrh
12389 13.4.1945.
Zekotić Atko 20.4.1911. Voljevac
31728
Zelenc (Jožefa) Štefan 30.11.1898.
Idrija 1817 um ro 21.1.1944.
Zeletel Anton 21.4.1913.
Zeljko Jakov/Jakob 14.4.1911.
Vojna Vas 65846 umro
20.3.1945.
Zenarcvić Aleksandar 3.12.1904.
25493
Zenko Josip 1917. 30779
Zenzerovjić Foska Pulj
Zenjula Razdijel 23.8.1914.
Kosovska Mitorvica
Z erer Martin 10.11.1906. 135377
Zerjal Ivan 24.12.1904. umro
3.3.1945.
Zerjal Silva 23.10.1927. 91443
Zerovnik Johan 20.12.1888. Gabrje
90689
Zevnik Franc 2.2.1892. Jesenice
Zgonik (Antona) Anton 8.7.1909.
Bukovica 1951 um ro
16.12.1943.
Zic Franjo 22.5.1903. 90691
um ro 3.4.1945.
Zic Ivan 11.2.1906. Krk 7322
17.3.1945.
Zidanšek Fridrih 11.2.1907. 12478
Zidar August 11.10.1913. 731
14.3.1945.
558
Zidar Franc 7.8.1926. M aleLašče
90692
Zigante Jože 12.10.1895. Trst
Zigar Johan 29.6.1921. umro
10.1.1945.
Zigar Jože 23.5.1922. 7729
14.3.1945.
Zigic Jasa 10.3.1897. 3234
25.7.1944.
Zigman M ate 18.2.1913. 90693
Zijović Ivan 13.5.1926. Rajković
15037 24.4.1945.
Zima Jože 15.8.1909. Dovje 9198
um ro 22.7.1942.
Zim er Johan 26.6.1902. 10990
otpušten 8.5.1943.
Zimm erman Anton 3.1.1911. Polji
um ro 3117.
Zindra Johan 22.6.1895. 90696
um ro 1.4.1945.
Zinger H erm an 19.7.1920. 121754
Zircj Ludvih 18.8.1894. 17496
otpušten 15.'4.1943.
Zivljak Tode 1891. 30780 umro
3.1.1943. •
Zizmund Lidia Gorica
Zlajić Jovan 20.1.1915. G.
Velesnja 24654
Zlajić Stevan 25.12.1898. Gornja
Velesnja 24655 um ro 6.4.1943.
Zlajiđ Tcšeš 15.3.1899. Gornja
Velesnja 24656 um ro
22.12.1943.
Zlatanović Slavko 10.8.1920.
138241 27.4.1945.
Zlatanović Živojin 8.11.1922.
Prokuplje 27657 umro
30.9.1943.
Zlatanovićć Sibin 15.4.1920.
Bublica 27656
 otpušten 5.5.1945.
Zlatarević Zlatan 15.11.1900.
umro 8.11.1943.
Zlatić Milorad 12.7.1912. Osenica
14082 um ro 7.4.1945.
Zlatić Milorad 12.6.1912. Osenica
47898 um ro 7.4.1945.
Zlatnar Milan 312. ubijen
20.4.1942.
Zlindra Johan 22.6.1895. Sodražica
90696 um ro 1.4.1945.
Zlinobra Johann 22.6.1895.
Sadražica 10922 1.8.1945.
Zmajić Milan 6.1.1890. 82250
um ro 6.11.1944.
Zmijanjac Nikola 7.5.1909. Klinac
24657 um ro 8.4.1943.
Znidar Andrej 5.11.1923. Makolje
Znitarko Josef 25.2.1913. umro
13.12.1943.
Zobec Danilo 14.7.1922.
Zobenica Mirko 1924. Bugar
um ro 25.4.1945.
Zodbinov (U čura) Gabrijel 1931.
Beograd
Zogović Blagoje 12.1.1924. Skoplje
13634
Zogović Dušan 27.3.1921. Cerovo
13635
Zohar Franc 27.11.1921. S
Magdalena 12291 12.4.1945.
Z ohar Jože 4.3.1910. 129678
Zor Miroslav 21.11.1907. 113844
umro 14.3.1945.
Zorad Franc 7.8.1926. 90692
Zoranović Milorad 4.3.1924.
Sokolovići 31730 um ro 1.9.1944.
Zorco Rudolf 13.6.1908. Trst
40856 um ro 1.4.1645.
Zore Vincenc 26.5.1929. Lipnik
135379 umro 17.3.1945.
Zorenc Pavel 2.1.1919. Celje
138075
Zorić Bogdan 28.2.1925. Petrovac
- Bosna 38661
Zorić Đ uro 22.11.1893. 29135
um ro 28.1.1945.
Zorić Đ uro 30.5.1909. 96726
Zorić (Franca) Franc 11.1.1909.
Drnovo Krško 107727 umro
27.2.1945.
Zorić Sava 27.8.1914. Kramitig
2363 14.10.1943.
Zorić Simo 24.9.1905. 82251
umro 20.3.1945.
Zorić Toma 15.11.1892. Prkosi
38660
Zorko Marija 15.8.1896. Vidaž
Zorm an Rudolf 3.4.1902. 135380
Zornik Ivan 23.2.1909. 129607
Zorza Andolf 13.6.1908. Trieste
12126 5.4.1945.
Zotlar Franc 4.2.1910. Limovce
79415
Zovenić Pavel 2.1.1919. M aribor
Zovski Gabriel 14.6.1925. 23389
Zrimec (Jožeta) Stanko 1915.
Vogersko kod Gorice
Zrimšek (Janeza) Franz 28.7.1909.
Dol. Vas 96844 otpušten
5.5.1945.
Zrinković Ilija 7.2.1877. 23006
um ro 27.6.1944.
Zrnkarović Božidar 25.8.1912.
Loznica 14148 um ro 31.5.1943.
Zruljak (Tode) Vasilje 1891. 17
2.1.1944.
Zubić Lazo 21.3.1925. Kometnik
30782 umro 29.9.1943.
559
Zujko Janko 12.1904.
Vedimlje/Glamoč 30783 umro
13.12.1943.
Zukanović H asan 1916. 23390
otpušten 26.3.1944.
Zukovec Jože 28.10.1908. 6673
Zulijani (Antona) Lučani
21.10.1928. Klapčić - Labin
111616 um ro 22.3.1945.
Zuljan Milan 23.4.1921. um ro
7.1.1945.
Zupan Janez 19.9.1920. 79417
Zu pan Jožef 2.7.1902. 113857
umro 21.3.1945.
Zupančič A nton 1.4.1916. Lukovec
31412
Zupančič Anton 1.6.1916. Maribor
Zupančič Franc/Bruno 8.2.1921.
77123
Zupančič Silvester 12.10.1921.
Veliki Lipovec 61369 um ro
24.2.1945.
Zupančič Vilhem 24.4.1923.
Zagorje 10421
Zupančič Vinko 8.12.1920.
Boričevo 77124
Zurdun Ilija 25.11.1905. 23388
Zurković Milovan 1907. 14078
um ro 18.4.1944.
Zvab Rado 307. ubijen 20.4.1942.
Zvic Momčilo 28.11.1926. Beograd
9927 30.3.1945.
Žagar Ferdinand 24.4.1913.
Trbovlje 17591 otpušten
5.5.1945.
560
Žagar (Franca) Franc 8.5.1914.
Birčna Vas, Novo M esto
Žagar Franjo 26.6.1906. Vrhovci
40846
Žagar Georg 10.4.1899. 41379
umro 16.1.1945.
Žagar Ivan 11.3.1924. 65843
Žagar Johan 29.6.1921. 113841
umro 10.1.1945.
Žagar Josip 21.1.1924. Vrhovci
40847 um ro 29.11.1944.
Žagar (Jože) Jože 23.5.1922.
Ljubljana 113842 umro
14.3.1945.
Žagar (Antona) Jožef 8.3.1911.
Črna 129678 otpušten 5.1945.
Žagar (Janeza) Jurij 10.4.1899.
Imenska Gorica 41379 umro
16.1.1945.
Žagar Pavlina 25.11.1921.
Zaga/Gorica
Žagar Slavko 3.4.1904. 2198
4.6.1944.
Žagar Srećko 3.1.1924. 40855
Žakelj A nton 2.2.1923. 113843
Žakomeli (Antona) Anton
26.12.1912. Selo, Žiri 75132
Žarić Miodrag 16.8.1924. Kuševo
Žarkov Đ orde 15.10.1913. 107091
um ro 24.4.1945.
Žarković Đ oko 1218. Kruščica
31726
Žarković Jovan 11.6.1918.
Carigrad 17495
Žarković Veljko 27.5.1926. Stolac
Žavbi Franc 29.9.1900. 10991
Žegarac Ilija 30.7.1908. 30778
Žegarac Uija 25.1.1919. Otišiđ
30773 um ro 26.4.1945.
 Žejnula (Redžep) 23.8.1914.
Kosovska Mitorvica
Železnik A nton 19.1.1916.
Maribor 107093
^feleznik A nton 31.1.1918.
Ljubljana - Javorje 79413
Železnik M artin 28.3.1915. 61368
um ro 26.6.1944.
Ženarević (Joce) Aleksandar
18.12.1914. Beograd 25493
Žeravčić Vladan 12.9.1921. Užice
96723
Žerjal Ivan 24.12.1904. 108858
umro 3.3.1945.
Žerjal Mirko 22.9.1919. Boljud -
Trst
Žerjav Frederik 29.9.1919. Boljun
279414
Žerjav (Šeriav) Jozef 15.2.1911.
Svetilvan 12515 otpušten
2.3.1943.
Ževnik (Franc) 2.2.1892. Malčica
Žić Franjo 27.5.-22.5.1903. Rijeka
90691 um ro 3.4.1945.
Žić Ivan 11.2.1900. Ponte - Italija
99562 um ro 17.3.1945.
Židan Ivanka Ljubljana
Židanek Srećko 7.1.1924. Vipav?^
82814 um ro 27.1.1945.
Žigante Joze 12.10.1895. Loka
Žigić(Jaše) Pavle 10.3.1897.
Jakovo 29861 um ro 25.7.1944.
Žigmund (Ivana) Jožef 7.3.1895.
Vogersko 2345 um ro 13.1.1944.
Žikić Bogdan 24.7.1917. Mokrin
107094
Žikić Radovan 2.3.1919. Mokrin
25494
Žikić Živorad 25.7.1923. 107095
um ro 30.1.1945.
Žilić (Živić) (Nedeljka) Milun
13.2.1922. R udo - Višegrad
107096
Žirovac Petar 26.2.1907. 19447
Živanić Radosav 21.1.1923. 19398
Živanić Slobodan 28.3.1920. 6710
10.3.1945.
Živanov Svetozar 15.5.1902.
Futog, Novi Sad 64430
Živanović Aleksa 3.1.1918. Babina
Rijeka 24658 umro 3.2.1943.
Živanović (Ilije) Aleksandar 1921.
Tožarevac
Živanović Bogoljub 12.7.1903.
Kaone 25497 otpušten 5.5.1945.
Živanović Branko 26.3.1921.
107098 20.3.1945.
Živanović Dobrosav 15.2.1899.
107099
Živanović Dositije 15.9.1919.
Brzohode 14077
Živanović Drabosav 15.2.1899.
Baina 13892 19.4.1945.
Živanović (Janka) Dragoljub
15.9.1914. Lipe - Smcderevo
107100
Živanović D orde 4.11.1922. 91497
Živanović Ilir- Ilija 18.12.1921.
Požarevac 107101 otpušten
2.11.1944.
Živanović Ivan 1924. Ugrinovci-
Jakovo 29862
Živanović Janko 14.11.1904.
Bjelovec 24659
Živanović Milorad 14.3.1923.
Dučina 106554 26.3.1945.
Živanović Miloš 13.4.1925. 24660
Živanović Novak 17.5.1907.
G radac 3.1.1944.
561
Živanović Radiša 26.2.1926.
Trubas 9726 18.3.1945.
Živanović Slobodan 28.3.1920.
106555 um ro 10.3.1945.
Živanović Tihomir 20.4.1918. Lipe
106566 23.4.1945.
Živanović Trifun 16.1.1907. 38658
um ro 11.6.1944.
Živanović (Vladislava) Vladimir
15.9.1922. SuviD ol 14088
um ro 17.12.1942.
Živanović Živojin 21.1.1909. Lipe
106557 umro 19.4.1945.
Živanović Živorad 23.4.1922.
Vinorača 14230 umro
29.4.1943.
Živić Jelenko 1909. 100526 um ro
9.12.1944.
Živić (Dragutina) Nastas 3.1929.
Cerje - Prokuplje 100527 um ro
17.3.1945.
Živić Živojin 3.1918. Milkovići
27648
Živkov Sava 28.1.1895. D eronje
64431
Živković Arsenije 15.2.1903. Dragi
D eo 34049
Živković Branislav 25.8.1920.-1912.
Rakinac 14050
Živković (Vojislava) Dragoljub
8.1.1926. Prokuplje 27651
Živković Dragoljub 10.12.1901.
Dragi D eo 27650 um ro
26.9.1944.
Živković Dragomir 23.8.1908.
Vranjevo 64432
Živković D ušan 30.8.1911.
Arandelovac um ro 23.3.1945.
Živković Ivan 21.12.1921. 42249
umro 25.3.1945.
562
Živković Jakov 1908. Medvcda
25495 umro 14.12.1943.
Živković Ljubomir 11.7.1904.
123377 13.2.1945.
Živković Ljubomir 15.4.1907.
Pećane 29133 um ro 4.6.1943.
Živković Ljubomir 11.12.1908.
106558
Živković MiloS 22.12.1920.
Živković Milovan 15.8.1914.
Bublica 5.2.1944.
Živković (M arjana) Miodrag 1924.
Trnava - Čačak 106559
Živković Mirko 2.2.1883. Bublica
27652 um ro 5.2.1944.
Živković Miroslav 1.2.1904/
Vrnjačka Banja 29848
Živković Nikola 17.3.1902. D.
Petrovci 23391 um ro
23.10.1943.
Živković Pajkan 10.12.1907.
Neresnica
Živković Radiša 10.2.1921.
Mionica 23003 i 48514
Živković (Dragoljuba) Radomir
11.8.1919. M inhen 39473
Živković Radom ir 5.3.1904. Mali
Požarevac 29134
Živković Rajko 10.9.1907. 14059
Živković Sava 14.1.1911. D.
Petrovci 23392 umro 5.6.1943.
Živković (O m ara) Simo 1923.
Poganovac 30781 umro
9.11.1943.
Živković Siniša 30.12.1911.
Vlasotince 27658
Živković Stanko 1898. Badovnici
27654
Živković Svetislav 15.9.1895. Niš
106560
Živković (Dragutina) Svetozar Žohar (Jožefa) Franc 17.1.1921.
14.5.1904. Mladenovac 38659 Sv. Magdalena 77122 umro
Živković Velimir 22.10.1900. 12.4.1945.
Aleksinac 100524
Živković Zarije 15.4.1923. Žohar Franc 17.1.1924. 122
Radinovac 27655 12.4.1945.
Živković Živan 20.12.1918. 100525
Žugić Branislav 17.10.1907.
Živković Živorad 28.12.1905.-1906.
Beograd 25496
Mali Borak 96724
Živkoviić Kajka 10.9.1907. 14059 Žujović Ivan 13.5.1926. 106562
Življak (Vasilja) Tode 1891. 30780 Žujović Radojko 4.4.1924. 106563
um ro 3.1.1944.
Živojinović Dragovan 18.5.1924. Žukovec (Janeza) Jože 28.10.1908.
Artmanja Vas 79416 umro
96725
26.12.1944.
Životić Aleksandar 3.12.1901.
Kragujevac 23004 Žulić Mustafa 4.2.1920. 134935
Životić (Miloja) Živadin 20.1.1920.
selo Brzohode 82248 Župan Janez 19.9.1920.
Žižei Ludvik 18.8.1894. 26139 Župan Milan 23.4.1921. 109817
umro 15.4.1943. umro 7.1.1945.
Žižović Grahoslav 12.12.1911.
82249 um ro 23.3.1945. Ž upanc Martin 10.11.1915.
Žlić Milun 13.2.1922. 107096 Gotovlje
Žnidar Alois 10.9.1913. 121 Župančić Vinko 8.12.1920. 77124
12.1.1945.
Županski (Slavka) Stanoje
Žnidar Andrej 5.11.1923. Maribor
10.1.1912. Petrovgrad 29136
Žnidar (Franca) Franc 25.3.1906.
Sv. Ana 17595 umro 28.2.1945. Žurič (Andreja) Anton 1898.
Žnidar (Šnidar(Franca) Janez - Johan Nova Vas
20.2.1904. Sv. Ana 17596 Žutić Svetozar 2.12.1893. 82252
umro 16.1.1943. um ro 11.4.1945.
Žnidarić Jozef 14.10.1899. 12437
otpušten 2.1.1943. Žuvela Kusina 26.9.1925. Split
Žnidaršić Joze 23.12.1911. Gorica 39987
Žnider (Žnidar) Emil 23.2.1914. Žužek Pij 3.7.1906. 90698
Janeževo brdo 135378
Žnider, Viktor 26.2.1922. Makole Žužek Pij 5.10.1908. K am nik-
17597 Ljubljana
Žniderčić Jozef 14.10.1899. 12437 Žvegler (Jožefa) Jožef 11.3.1920.
otpušten 2.1.1943. Celje 11859 um ro 24.10.1942.

563
 Zatočenici za koje пет а drugih podataka
osim im ena i prezimena
Marjanović Dobrivoje Kralj, Steva Gorica
Mazzora, Marija Ljorica Kumbović Srboljub
Mikić Rajko Kupn Antonija
Milanović Desimir Đurić Novak
Milanović Radomir Domanović Predrag
Milavac, AJajzija Gorica Plamin Anton
Mirković Aleksandar Prtina Jure
Lazić Raja Radojević Radovan
Manfreda Celestina Radojlović Sreten
Marc Florijana Rajić Radovan
Majković Dragića Rastovac Kosta
Makišić Pulj Rubčić Danilo
Jošt, Ivan Rubičić Ljubomir
Ivanović Agata Ružičić Branko
Gregorić Valerija Stanić Dragan
Cetina Ana Stanić Ljubomir
Jeresimović Stanimir Stepanović Milan
Jović Radomir Stevanoviđ Borivoje
Jović Radovan Stokić Nikola
Jurnova Elizabeta Savković Jovan
Dimitrijević Risto Savić Mihajlo
Dimitrijević Boško Seferović Svetislav
Demcdenik Alojz Sivčev Steva
Kepur Ivanka Vajević Nikola
Kerin Ivanka Vasić Đ orde
Keresanec Emilija Vlajčinić Blagoje
Kneževiđ, В. Smiljane Živorad Vlajković Živorad
Kontić Dragiša Vrajić Dana

564
 SA D RŽA J

U V O D ........................................................................................................................................ 5
ZAPIS NA K A M E N U .......................................................................................................... 12
PO R ED A K B E S P R A V U A .................................................................................................. 22

G RA N ITN A T V R Đ A V A ...................................................................................................... 29
A) Glavni logor ....................................................................................................................... 30
B) P o d lo g o ri................................................................................................................................ 33

D O PR E M A N JE Z A TO ČEN IK A ..................................................................................... 40
Svet u malom ........................................................................................................................... 41
Zatočenici iz J u g o s la v ije .......................................................................................................... 47

LJU D I B R O J E V I ................................................................................................................... 86

U PRA V N I M E H A N I Z A M .................................................................................................. 93
Organi S S ....................................................................................................................................95
Zatočenička sam ouprava ...................................................................................................... 99

T E R O R I N A S I L J A ...............................................................................................................105

ROBOVSKI R A D ...................................................................................................................114
Rad u lo g o r u ................................................................................................................................119
Rad u spoljnim je d in ic a m a ...................................................................................................... 125

SLOBO DNO V R E M E ...........................................................................................................135

A V E T G LAD I ....................................................................................................................... 141
PO V RA TA K N E P O Ž E U A N ..............................................................................................150
ZD R A V ST V E N E PR IL IK E ..............................................................................................161
V IV O E K S P E R IM E N T I...........................................................................................................174
O TPU STI IZ L O G O R A ...................................................................................................... 182

P O K R E T O T P O R A ...............................................................................................................190
Akcije sa m o p o m o ć i................................................................................................................... 192
Održavanje m o r a l a ...................................................................................................................200
Subverzivna d e l a t n o s t ...............................................................................................................211
B e k s t v a .........................................................................................................................................217
Nevidljivi f r o n t ............................................................................................................................233

565
M ASOVNA U M O R S T V A ..................................................................................................243
KRV AVI TR A G O V I ..........................................................................................................261
ST R E PN JE I NA DAN JA ..................................................................................................268
O SLO B O Đ E N JE I R E P A T R IJ A C IJ A ............................................................................ 278
Ž ETV A S M R T I .......................................................................................................................290
ZLO ČIN I I K A Z N A .............................................................................................................. 296
H ISTO R IA M AGISTRA V I T A E ..................................................................................... 303
IZ V O R I I L I T E R A T U R A ..................................................................................................307
Arhivska g r a d a ........................................................................................................................... 307
L ite r a t u r a i š t a m p a ...................................................................................................................312
M em oarska grada ...................................................................................................................315
PR E G L E D ČINOVA U O R G A N IZA CIJI SS ............................................................317
SPISAK ZA TOČENIKA M A U T H A U Z E N A ................................................................319
 M IO D R A G M IL IĆ
JU G O S L O V E N I U K O N C E N T R A C IO N O M L O G O R U M A U T H A U Z E N

Izdavač
IN S T IT U T Z A S A V R E M E N U IS T O R IJU
B eograd, T rg N ikole Pašića 11

Z a izdavača
D r Petar Kačavanda, direktor

L ektor
M ilutin M ilović

Likovno rešenje korica

Stevan Vujkov

T ehnički u rednik
Svetko Reljiö

K orektor
LjubiŠa Vujošević

K om pjuterska p rip rem a za štam pu

spiska zatočenika M a u th au z en a
"BIK" - B eograd.

T iraž 1.000 p rim eraka

Prvo izdanje

Š tam pa
G IP »K U L T U R A «, B eograd, M aršala B irjuzova 28