УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ- ЛЕШАК

СЕМИНАРСКИ РАД

ЕНТОМОЛОГИЈА

GRYLLOTALPA GRYLLOTALPA - РОВАЦ

Наставник: Кандидат:

Доц. др Катерина Николић Никода Димић, 05/17

Лешак, 2019.
 Садржај
УВОД............................................................................................................................................1

1. ЗНАЧАЈ..................................................................................................................................2
2. ОПИС И НАЧИН ЖИВОТА...............................................................................................2
3. СУЗБИЈАЊЕ РОВЦА...........................................................................................................4

ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................6

ЛИТЕРАУРА................................................................................................................................7
 УВОД

Ровац (Gryllotalpa gryllotalpa) је инсект који живи под земљом, познат је још под
називима мрмак, кромпиров медвед, ровак и врлац. Ровац је широко распрострањен у
већем делу Европе, има га и у Азији, а интродукован је и у Северну Америку. Насељава
обрађиване терене у близини река, потока и канала, са високим подземним водама и
наводњавана поља. Најбројнији је у стално влажним, растреситим и обилно нађубреним
земљиштима стајњаком или компостом. (Кереши и сар., 2019).
 1. ЗНАЧАЈ
Ровац се храни великим бројем биљака, али највеће штете изазива на купусу и другим
крсташицама, паприци, мркви, парадајзу, луку, краставцима, кромпиру и др. поврћу. Од
цветних врста може оштећивати ђурђевак, а од других биљака може оштећивати и јагоде,
корен винове лозе, воћака и дрвећа. Посебно је економски значајна штеточина на младим
повртарским биљкама и расаду у топлим лејама, стакларама и пластеницима у пролеће,
али може бити значајан и у расадницима шумских и украсних биљака. Пошто је омнивора,
ровац се може хранити и ситним пужевима, глистама, ларвама других инсеката (грчицама,
совицама и др.). Међутим, у потрази за њима, копањем ходника причињава више штете
него користи. (Доц. др Александар Коњевић).

2. ОПИС И НАЧИН ЖИВОТА

Одрасли су издуженог, ваљкастог тела, мрке боје, дуги 3,5 - 5 cm, покривени финим
плишаним длачицама. Леђна страна им је тамносмеђа, а трбушна светлија, скоро жута.
Pronotum је изузетно снажан и хитинизиран. Карактеристичне су предње ноге, које су
снажне и назубљене, тј. подешене за копање и подсећају на ноге кртице. Средње ноге су
подешене за ходање, а задње за скакање. Постоје два пара опнастих крила, од којих су
предња знатно краћа, заобљена и мужјаку служе за производњу звука, а задња су дуга и у
миру сложена низ трбух (Сл. 1). Добри су летачи и забележено је да мужјак може у сезони
парења за једну ноћ да прође до 8 km. Међутим то се дешава углавном у пролеће када је
сезона парења. Још једна ствар која доводи до овог питања је то што су ноћне животиње и
на површину земље углавном излазе ноћу а и лете углавном ноћу. (Танасијевић, Симова –
Тошић, 1987).
 Сл. 1. Gryllotalpa gryllotalpa L. (Gryllotalpidee)

http://polj.uns.ac.rs/

Трбух се завршава паром дугих, чланковитих церка. Јаја су лоптаста, беличасто-

жућкаста, величине конопљиног семена. Ларве личе на одрасле јединке, али су мање и
бескрилне. Ровац има једну генерацију годишње. Презимљавају ларве четвртог узраста,
али и одрасли (живе по неколико година и одлажу потомство) и то обично у стајском
ђубриву, гомилама компоста и другим топлим местима на дубини од 40 до 100 cm.

Ларве се појављују рано у пролеће и прво оштећују биљке у топлим лејама, где су
доспеле у јесен са стајњаком за загревање леја. Копају доста дуге ходнике, обично у
растреситим хумусним земљиштима. При том прегризају корење расада и тек расађених
биљака. У мају-јуну, одрасле јединке излазе на површину, лете на кратким растојањима,
копулирају, а затим женка копа ходник на дубини од 10-20 cm (понекад и дубље), који на
крају проширује у коморицу величине кокошијег јајета и у њу полаже 150-300 (највише
600) јаја. После 1-3 недеље пиле се ларве (Сл. 2), које се у почетку хране органском
материјом у распадању, а касније се разилазе, копају одвојене ходнике и хране се корењем
биљака и ситнијим животињама у земљишту. Најштетније су у старијим узрастима (Л4-
Л6), рано у пролеће.
 Сл. 2. Ларве ровца

http://polj.uns.ac.rs/

Природни непријатељи ровца су вране, чворци и друге птице, као и волухарице,

кртице, мрави, трчуљци, нематоде и др. Током зима испрекиданих топлим периодима,
гљивична обољења могу десетковати популације ровца. (Доц. др Александар Коњевић).

3. СУЗБИЈАЊЕ РОВЦА
Чешћа обрада земљишта доприноси изоравању и уништавању роваца. Такође, ровци се
могу уништавати и укопавањем стајњака у јесен на више места на мањим површинама и
баштама. Привучени топлотом, инсекти се увлаче у стајњак где презиме. На крају зиме,
пре отопљавања, заједно са стајњаком избацују се и ровци из јама и уништавају. Обратити
пажњу да се ровци не унесу у земљиште приликом ђубрења стајњаком. Могу се користити
клопке у стајњаку и компосту у виду укопаних посуда глатких зидова, а ако је неопходно,
треба поставити инсектицидне мамке или применити гранулиране инсектициде у редове.
Уништавање ровца се може обавити и проналажењем њихових гнезда која су специфична
јер се након излегања младих биље изнад гнезда почиње сушити у ширини гнезда које је
женка пре тога припремила. Такође се у њихове тунеле може сипати вода која је помешана
са одређеном количином уља. Једна од ситуација где ровци могу да направе доста штете
јесте гајење глиста – lumbrikultura. Без обзира да ли се глисте гаје као мамци за риболов
или је у питању производња хумуса, они могу направити проблем. Препорука у том
случају је одвајање глиста, те затим прочишћавањем масе где живе од роваца и довођење
киселости на ниво вредности pH 6 – 6,5. (Доц. др Александар Поповић).
 ЗАКЉУЧАК
Штете које стварају ровци примећује се и у воћњацима често и у виноградима,
напада корен и подземне делове биљака које делимично оштећује или потпуно уништава.
Поред биљних корења, такође се хране и црвима и глистама. Све то доводи до уништења
расада или великих оштећења. Веома је битно сузбијање роваца како би неометано дошло
до побољшања младих биљака и њиховог раста. Од великог значаја је примена пестицида
и хемикалија у сузбијању роваца за здрав и потпун раст младих биљака.
 ЛИТЕРАТУРА
1. Посебна Ентомологија, Др. Никола Танасијевић, Др. Душка Симова – Тошић.
Београд, 1987.
2. Посебна Ентомологија 2, Проф. др Татјана Кереши, Доц. др Александра Коњевић,
Доц. др Александра Поповић. Нови Сад, 2019.
3. Коњевић, А. (2015): Фауна стеница (Heteroptera) различитих екосистема и
молекуларне карактеристике важнијих врста. Докторска дисертација,
Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду.
4. Поповић, А., (2014): Фауна карабида (Coleoptera; Carabidae) у различитим
агроеколошким условима Војводине. Докторска дисертација, Пољопривредни
факултет, Универзитет у Новом Саду.
5. Веб извори: http://polj.uns.ac.rs/