VI FIZIOLOGIJA SEMENA

Prelazak biljaka na kopno i njegovo potpuno osvajanje je omogueno pojavom

semena, posebnog organa za rasejavanje u biljnom svetu. Seme je od samih
poetaka istorije privlailo veliku panju, jer se dosta koristilo u ishrani. Stoga je
poznavanje grae semena, razumevanje procesa klijanja i nain na koji se
semana skladiste vrlo bitan. Seme je izuzetno povealo adaptivne sposobnosti
biljaka.
Seme nastaje iz oplodjenog semenog zametka. Zrelo seme karakterie embrion,
endosperm, perisperm (kod pojedinih semena) i semenjaa. Embrion i semenjaa
su karakteristini za skoro sva semena, dok je endosperm i perisperm
karakteristika vrste. Kada embrion sazri formirano je seme (u meuvremenu se
formiraju i zatitni slojevi semena). Kompletan embrion u semenu ine radikula
(embrionalni koren), hipokotil za koji su privreni jedan ili vie kotiledona i
apeks koji
sadri plumulu prvi pravi list (Slika 1.- Graa semena).
U tkiva za magacioniranje u semenu spada kod pojedinih semena perisperm,
kod drugih je to endosperm. Kod ita, endosperm je vrlo masivan i spoljanji sloj
elija endosperma ini aleuronski sloj, u kome se nalaze aleuronska zrna (vre
sekreciju enzima neophodnih za razlaganje rezervnih materija endosperma).
Embrion u semenu formira kotiledone-embrionalne listove. Dikotile imaju dva
kotiledona koji esto sadre hranljive materije neophodne za klijanje semena i
razvoj mlade biljke do trenutka kada sama poinje da fotosintetie. Monokotile
imaju jedan kotiledon skutelum preko koga apsorbuju hranljive materije iz
endosperma (pri klijanju). Kada je seme zrelo, a uslovi spoljanje sredine povoljni,
seme klija i embrion se razvija u biljku. Osnovni preduslovi za klijanje semena su:
temperatura, voda i aeracija. Klijanje poinje usvajanjem vode iz okolne
sredine. Nekada kada su zadovoljeni svi neophodni uslovi za klijanje semena
seme i dalje nee klijati, ova poja se naziva DORMANCIJA, a takva sema se
nazivaju dormantnim semenima. Dormantna semena poseduju mehanizme
pomou kojih se orjentiu u prostoru i vremenu.
Proces klijanja moe da se podeli na nekoliko faza:
Imbibicija usvajanje vode od strane semena. To je fiziki proces u
kome koloidi semena u prisustvu vode bubre. Proces se deava bez obzira
da li je seme ivo ili ne. Koliina usvojene vode e zavisiti od razlike u
vodnom potencijalu zemljita i semena.
Faza aktivacije poetak metabolikih procesa. Prvi znak poveane
metabolike aktivnosti je poetak respiracije (usvaja se kiseonik). Primarni
supstrat disanja su eeri, a osnovni produkti su NADH i NADPH. Uporedo sa
respiracijom, dolazi i do biosinteze makromolekula (proteina).
Faza mitotikih deoba - U semenu se javlja odloena pojava sinteze DNK
jer suvo seme ne sadri neophodne prekursore i odgovarajue enzime.

Izrastanje korenka - Ovo je poslednja faza klijanja. Izduivanje radikule

se odvija na osnovu izduivanja elija.

VEBA BROJ 6 - Klijanje semena u rastvorima osmotikuma (test otpornosti na suu)

Biljke su tokom vegetacionog perioda izloene razliitim abiotikim i biotikim
stresnim uslovima sredine u kojoj se nalaze, koji nepovoljno deluju na njihovo
razvie, pa stoga u znatnoj meri smanjuju prinos i pogoravaju kvalitet njihovih
proizvoda.
Test otpornosti na suu se zasniva na merenju sposobnosti semena biljke da
klijaju u rastvorima osmotikuma, ije niske vrednosti vodnog potencijala smanjuju
usvajanje vode. Na osnovu broja semena (%) koja su u takvim uslovima klijala,
moe se odrediti stepen otpornosti biljaka na suu. Deficit vode se uvek javlja
kada su rashodi biljke, usled visoke transpiracije, vei od koliine primljene vode
iz zemljita tj. podloge. O toleranciji prema sui, u pravom smislu rei, moe se
govoriti samo kod biljaka koje su prilagoene za obavljanje svih funkcija u stanju
delimine desikacije. Nedostatak vode vidljivo ograniava rastenje i razvie
biljaka. Pri vodnom deficitu turgor ne dostie maksimalnu moguu vrednost i
elije ostaju male. Ova metoda je dobra za ispitivanje otpornosti na suu razliitih
genotipova iste vrste.
Cilj:
Ispitati uticaj razliitih koncentracija saharoze na klijanje semena kukuruza.
Zadatak:
Nakon sedam dana od postavke eksperimenta prebrojati broj proklijalih semena.
Za svaku od postavki izraunati indeks klijavosti i objasniti dobijene rezultate.
Materijal:
- semena kukuruza (nekoliko linija razliite otpornosti na suu)
- petri-kutije
- filter papir
- termostat
- rastvori saharoze razliite koncentracije (0.1M - 5 M) ili nekog drugog
osmotikuma razliitih koncentracija
- etanol
- destilovana voda
Nain rada:
U sterilne petri kutije na filter papir koji je prethodno navlaen rastvorom saharoze
odreene koncentracije postaviti 50 semena od svake linije koja se testira. Semena
se predhodno steriliu 30 sekundi u 96% etanolu i isperu destilovanom vodom.
Semena se isklijavaju u termostatu na temperaturi od 30 oC tokomu 7 dana. Nakon
tog perioda prebroje se proklijala semena i izrauna se indeks klijavosti (IK).
Indeks klijavosti izraunava se prema sledeoj formuli:

IK = % klijalih semena u osmotikumu x pros.vrednost% klijalih u vodi

% klijalih semena u vodi x prosena vred.% klijalih u osmotikumu
Vrednost indeksa vea od 1 ukazuje da je linija otporna na suu, a manja od 1 da
je neotporna na suu. Poveanjem koncentracije osotikuma trebalo bi da doe do
smanjenja procenta proklijalih semena, a samim tim i do smanjenja vrednosti IK.
Poveane koncentracije osmotikuma npr. PEG-a (polietilenglikol) negativno utiu
na klijanje, jer predstavljaju stresogeni faktor rastenja i razvia.

VII Svetlosna kontrola rastenja i morfogeneze

Prisustvo ili odsustvo svetlosti je od velikog znaaja za normalan tok ontogenetskog razvia biljaka.
Svetlost kod biljaka nema samo znaajnu ulogu kao izvor energije u procesu fotosinteze, ve igra
vanu ulogu i u mnogim ontogenetskim procesima, kao spoljanji faktor koji regulie pojedine faze
ontogenetskog razvia. Svetlost je u fotosintezi izvor energije, koja se konvertuje u energiju hemijskih
veza, a fotosintetiki proces je srazmeran koliini primljene energije. U fotomorfogenetskim
procesima svetlost je nosilac informacije o promenama u spoljanjoj sredini, na osnovu koje biljke
usklauju svoje rastenje i razvie sa uslovima sredine u kojoj se nalaze. Fotomorfogenetke pojavene
predstavljaju sistem za prikupljanje energije, kakav je slucaj sa fotosintezom.
Reakcije biljaka na svetlosne uslove u kojima se nalaze obuhvaen je nazivom
FOTOMORFOGENEZA. U tim procesim biljka opaa svetlost samo kada je ona apsorbovana, na taj
nain biljka detektuje promene u odnosu na pojedine delove spekta bele svetlosti.
Pigmentni sistemi koji apsorbuju svetlost aktivnu tokom morfogeneze sasvim su razliiti od
fotosintetikih pigmenata. Meu fotomorfogenetskim pigmentima razlikuju se:
Sistem fitohroma, koji apsorbuju crveni, tamnocrveni i plavi deo spektra
Kriptohromi, koji apsorbuju u plavom i bliskom ultraljubiastom (UV-A) delu spektra
Fototropini,
Pomou ovih pigmenata biljka meri intezitet svetlosti, analizira njen kvalitet, odreuje pravac
zraenja, duinu i eventualno periodinost osvetljenja.
Sam naziv fitohrom znai biljna boja (fiton = biljka,
= boja, pigment)Fitohrom se sintetie u obliku koji
apsorbuje svetlost od 660nm i u tom obliku se nalazi u
biljkamakoje rastu u mraku i oznaen je kao fitohrom
skraceno P660 ili Pr. Kada se osvetli crvenom
svetlou , Pr se konvertuje u drugi oblik , iji je
maksimum apsorpcije na 730 nm,i naziva se fitohrom

hroma
660 ili
730,

skraeno P730 ili Pfr i zapravo on zapoinje bioloku reakciju (slika 1).
Sl.1. Fotokonverzija fitohroma
Bitno je napomenuti da ne dolazi do direktnog prelaska P 660 u P730 vec postoje intermedijerni oblici
koji se javljaju.
Fitohrom je plaviasti hromoprotein,dimer molekulske mase 250.000 D sa dve subjedinice
(monomera). Za svaki monomer vezan je po jedan hromofor - neproteinski pigmentni molekul.
Hromofor je deo molekula koji apsorbuje svetlost i time odreuje boju pigmenta. Po hemijskoj grai ,
hromofor fitohroma je vrlo slian fikobilinima. Hromofori su tetrapiroli koji ine otvoreni lanac od
etiri pirolova prstena. Pri apsorpciji svetlosti menja se konformacija apoproteina fitohroma, ali i same
hromofore. Na hromofori dolazi do cis-trans izomerizacije izmeu prstena C i D. Zapravo kada P 660
apsorbuje kvant svetlosti, ta energija je dovoljna za rotaciju oko dvogube veze izmeu C15 i C16
atoma. Bitno je napomenuti da se znatno vea koliina fitohroma nalazi kod etioliranih biljaka, nego
kod tkiva zelenih biljaka. Na osnovu istraivanja utvreno je da postoje dva tipa fitohroma: tip I i tip
II. Tip I je devet puta vie zastupljen kod etioliranih biljaka od tipa II, dok kod zelenih biljaka odnos
ova dva tipa je priblino isti.
Ako osvetljavanje tamnocrvenom svetlou sledi neposredno posle crvene svetlosti, ponitava se
efekat crvene svetlosti i izostaje fizioloka reakcija. Smena crvene i tamnocrvene svetlosti se moe
ponavljati vie puta, a pojava ili odsustvo fizioloke reakcije e zavisiti od poslednjeg svetlosnog
tretmana.

Iz apsorpcionih spektara oba oblika fitohroma. Oigledno je da

se delimino preklapaju, to za posledicu ima injenicu da
osvetljavanje uvek uspostavlja odreeni odnos molekula u
aktivnom obliku prema ukupnom broju molekula fitohroma
(grafik 1). Taj se odnos naziva relativna koncentracija
fitohroma i zavisi od odnosa inteziteta crvene i tamnocrvene
svetlosti u izvoru zraenja.
Za pojedine odgovore kod biljaka potrebna je razliita koliina
svetlosti. Koliina svetlosti predstavlja broj fotona koji se apsorbuje po jedinici povrine u odreenom
vremenskom periodu (mol kvanta m-2s-1).Prema koliini svetlosti postoje dva tipa reakcija:
1. Visokoenergetska reakcija biljke reaguju uglavnom na duinu osvetljenja i na visoku energiju
svetlosti, zbog ega su ove reakcije oznaene kao visokoenergetske reakcije (HIR = high
irradiance responses). Ovaj tip reakcije karakteristian je za rastenje listova,izduivanje
stabla,sinetz antocijanina. Tipian primer visokoenergetske reakcije jeste inhibicija izduivanja
hipokotila sejanaca salate.
2. 2. Niskoenergetska reakcija odgovor na vrlo nisku energiju se javlja samo kod inbibovanih
semena i sejanaca gajenih u mraku. Ovaj odgovor je oznaen kao odgovor na vrlo niske energije
osvetljenja (VLFR = very low fluence responses).
VEBA BROJ 1 - Efekat svetlosti na klijanje semena

Klijanje semana mnogih biljnih vrsta zavisi od svetlosti. Naime, nekada iako su svi neophodni uslovi
zadovoljeni za klijanje semena , semena ne klijaju ako prethodno nisu osvetljenaSva semena moemo
podeliti u tri grupe prema potrebi za svetlou tokom procesa klijanja:
a) Pozitivno fotoblastia semena potrebna im je svetlost da bi klijala
b) Negativno fotoblastina semena neophodno je odsustvo svetlosti da bi semena klijala
c) Nefotoblastia semena indiferentna u odnosu na svetlost
Klijanje fotoblastinih semena kontrolie fitohrom. Osvetljavanje pozitivno fotoblastinih semena
crvenom svetlou dovodi do njihovog klijanja, dok tamnocrvena svetlost ponitava efekat crvene
svetlosti, tj. spreava proces klijanja semena. Ukoliko izmeu osvetljavanja crvenom i tamnocrvenom
svetlou protekne dovoljno dug period mraka, gubi se reverzibilni efekat tamno crvene svetlosti i taj
perio predstavlja period aktivnosti fitohroma. Kod vrste Paulownia tomentosa to vreme iznosi oko 60
sati na temperaturi od 250C.
Cilj:
Cilj ovog eksperimenta jeste da pokae da pozitivno-fotoblastia semena ne kijaju u mraku, kao i to da
klijanje ovih semena zavisi od poslednjeg osvetljenja.
Zadatak:
Prebrojati broj proklijalih semena nakon sedam dana.U tabelu upisati procenat proklijalih semena i
dati diskusiju na dobijene rezultate.
Materijal:
semena Paulownia tomentosa (cariino drvo)
6 peti kutija prenika 6 cm
Pipeta od 10 ml
Izvor crvene svetlosti
Izvor zelene svetlosti
Crno platno
Kartonske kutije za transport uzoraka

Sl. 1. Seme Paulownia tomentosa

Nain rada:
Izbrojati po est semena P. tomentosa i postaviti ih u est petri kutija. U svaku petri kutiju dodati po 2
ml destilovane vode i pokretima petri kutije po radnoj povrini obezbediti da se sva semena navlae.
Petri kutije obeleiti brojevima od 1 6(obeleavanje vriti sa stane petri kutije). Pripremljena semena
ostaviti da stoje u mraku, u termostatu na 25 oC, narednih 72 sata (tri dana). Nakon tri dana semena
tretirati na sledei nain:
1.
2.
3.
4.

petri kutija ostaviti je u mraku

petri kutija ovetliti 5 min crvenom svetlou i ostaviti u mrak
petri kutija osvetliti crvenom svetlou 5 min., zatim tamnocrvenom 5 min. i ostaviti u mrak
petri kutija ovetliti crvenom, pa tamnocrvenom, a zatim ponovo crvenom svetlou i ostaviti u
mrak

5.

petri kutija osvetliti crvenom, zatim tamnocrvenom, pa ponovo crvenom i na kraju

tamnocrvenom svetlou, gde svako osvetljavanje traje po 5 min., a zatim semena ostaviti u mrak
6. petri kutija - osvetliti crvenom, zatim tamnocrvenom, pa ponovo crvenom i tanocrvenom
svetlou i na kraju crvenom svetlou, a nakon toga semena ostaviti u mrak na 25oC
Shema osvetljavanja uzoraka izgleda ovako:
Broj
uzorka
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Nain osvetljavanja
M
C
C
C
C
C

+
+
+
+

TC
TC
TC
TC

+
+
+

C
C
C

+ TC
+ TC

Oekivani rezultati:
Na osnovu ovih podataka moemo zakljuiti da semena u petri kutijama broj 1, 3 i 5 nee proklijati,
zbog toga to su gajena ili u mraku ili je poslednji svetlosni stimulus bila tamnocrvena svetlost koja je
inhibitor klijanja pozitivno-fotoblastinih semena. Semena u petri kutijama 2,4 i 6 e proklijati, jer je u
njima fitohrom ostao u aktivnom obliku, pre nego to su semena prebaena u mrak. Kod ovih semena
poslednji svetlosni stimulus bila je crvena svetlost koja prevodi fitohrom u aktivan oblik.

VEBA BROJ 2 - Interakcija fitohroma i giberelina u klijanju semena

Iz prethodne vebe moemo zakljuiti da su semena proklijala ako su osvetljena crvenom svetlou,
jer ova svetlost prevodi neaktivna oblik fitohroma u aktivan oblik koji je neophodan kod ove grupe
semena (pozitivno-fotoblastina) da bi proklijala. Takoe smo videli da kontrolni uzorak koji nije
osvetljavan, ve ostavljen u mraku nije proklijao. Meutim ukoliko bi se ova semena tretirala biljnim
hormonom giberelinom i ova grupa semena bi proklijala. Zapravo giberelini podstiu proces klijanja.
Semena Paulownia tomentosa ne klijaju u mraku, ali dodatkom GA3 ili smee GA4 i GA7 semena e
proklijati i u mraku.
Na osnovu ovih podataka moemo predpostaviti da se osnovni efekat svetlosti, odnosno fitohroma
sastoji u indukciji endogenih giberelina koji zatim dovode do procese klijanja semena. To znai da bi
spreavanje sinteze endogenih giberelina inhibiralo klijanje ovih semena iako su prethodno osveljena
crvenom svetlou, a dodatak egzogenih giberelina bi omoguio proces klijanja. Sinteza endokrinih
giberelina moe se spreiti pomou supstanci koje se zajednikim imenom nazivaju retardanti
rastenja u koje spadaju jedinjenja kao to su paklobutrazol, Fosfon D, hlorholin hlorid (CCC),
ancimidol, tetciklacis i mnoga druga jedinjenja. Svaka od navedenih supstanci blokira sintezu
giberelina u nekom od koraka sinteze i time spreava pojavu giberelina u aktivnom obliku. Tako
paklobutrazol, tetciklacis i ancimidol inhibiraju konverziju kaurena u kaurenoinu kiselinu.

Zadatak:
U tabelu upisati broj proklijalih semena i izraunati procenat proklijalih semana. Objasniti dobijene
rezultate.
Cilj:
Utvrditi uticaj giberelina i svetlosti, kao i retardanata rastenja u klijanju semena Paulownia tomentosa
Materijal:
semena Paulownia tomentosa
5 petri kutija prenika 6 cm
Rastvor paklobutrazola
Smea 10M paklobutrazola i 1mM giberelne kiseline
Izvor crvene svetlosti
Izvor zelene svetlosti
Crno platno
Kutije za transport uzoraka

Sl. 2. paklobutrazol

Nain rada:
Prebrojati po 100 semena i staviti ih u svaku od petri kutija. U prve dve petri kutije dodati po 2 ml
destilovane vode. U treu petri kutiju dodati 2 ml rastvora giberelne kiseline, zatim u etvrtu petri
kutiju dodati rastvor paklobutrazola, a u petu petri kutiju dodati smeu rastvora paklobutrazla i
giberelne kiseline. Nakon postavke eksperimenta semena preneti u termostat na 25 oC i ostaviti ih u
mraku 72 sata, a nakon tog perioda osvetliti semena 5 min. crvenom svetlou i to petri kutije 2, 4 i 5 i
ponovo ih vratiti u termostat. nakon sedam dana prebrojati broj proklijalih semena.
Oekivani rezultati:
Nakon prebrojavanja semena moemo zakljuiti da semena u petri kutiji broj 1. nee proklijati, jer su
drana u mraku. Osvetljavanje semana u 2. petri kutiji crvenom svetlou dovee do potpunog
klijanja semena. Semena u petri kutiji 3. e takoe proklijati iako semena nisu osvetljena crvenom
svetlou, ali im je egzogeno dodata giberelna kiselina koja e zameniti sintezu endogenog giberelina i
omoguiti semenima da proklijaju. Semena u petri kutiji broj 4. nee proklijati iako su osvetljena
crvenom svetlou, jer je semenima dodat paklobutrazol, a to je supstanca koja e spreiti sintezu
endogenog giberelina u nekom od koraka, a samim tim i spreiti proklijavanje semana. Semena u petri
kutiji broj 5. e proklijati, jer se u smei sa paklobutrazolom nalazi i giberelna kiselina koja e ponititi
efekat paklobutrazola koji ne dozvoljava sintezu endogenog giberelina.