Gavez (Symphytum officinale L.

-seminarski rad-

Profesor: Student:
dr Senka Vidović Aleksandra Škrbić 18/18-M

Novi Sad, 2019.

Sadržaj

1. Uvod.......................................................................................................................................................... 2
2. Opis biljke ................................................................................................................................................. 3
3. Hemijski sastav ......................................................................................................................................... 4
4. Farmakološko delovanje ........................................................................................................................... 5
5. Toksičnost ................................................................................................................................................. 7
6. Informacije o proizvodima koji se nalaze na tržištu ................................................................................. 9
7. Zaključak................................................................................................................................................. 13
8. Literatura ................................................................................................................................................. 14

1
 1. Uvod

Gavez (Symphytum officinale L.) je višegodišnja zeljasta biljka koja se u medicinske svrhe koristi
od davnina. Ime mu potiče od latinske reči confirmare što znači udružiti se. U narodu je još
poznat kao crni kantarion, gumena biljka i klizavi koren.

Njegova upotreba u medicinske svrhe datira još od starih Rimljana i Grka. Tada se najviše
upotrebljavao koren ove biljke i to za pripremu obloga koji su stavljani na opekotine, modrice i
polomljene kosti. Takođe se koristio i kao čaj za olakšavanje simptoma nazalne dekognesije,
kao i za zaustavljanje unutrašnjeg krvarenja. Biljni čaj gaveza koristio se i za ispiranje grla, kao i
za lečenje rana u ustima i krvarenje desni. I danas gavez najveću primenu nalazi za lečenje
zapaljenskih procesa zglobova, opekotina, frakture kostiju, hematoma. Takođe, naučnici ga
preporučuju i za lečenje reumatidnog artritisa, bronhitisa, dijareje i raznih alergija. Gavez se
takođe smatra velikim izvorom proteina i vitamina, naročito vitamina B12.

2
 2. Opis biljke

Gavez je poeklom iz Azije I Evrope , ali nalazi se rasprostranjen i širom Severene Amerike. U
Evropi se najčešće nalazi rasprostranjen na vlažnom zemljištu koje pogoduje njegovom rastu i
razvoju.

Gavez raste uglavnom na livadama, ili uz reke i jezera gde može dostići visinu i do 1.2 metra.
Koren gaveza je veliki i razgranat, spolja crn, a iznutra ispunjen kremkasto belkastom sluzi.
Stabljika gaveza je šuplja i prekrivena oštrim dlakama koje pri kontaktu sa kožom izazivaju
svrab. Listovi gaveza koji su na stabljici poređani naizmenično takođe su prekriveni oštrim
dlakama. Listovi su u obliku koplja dužine do 25 cm i zelene do svetlo zelene boje. Cvet gaveza
je ljubičaste boje i kada cveta leti formira gusto viseće grozdove. (Slika 1)

U medicinske svrhe koriste se svež, ili osušen koren i list gaveza.

Slika 1. Gavez

3
 3. Hemijski sastav

Hemijski sastav ove biljke čine sledeća jedinjenja:

- ugljenihidrati ( glukoza, fruktoza, manoza, ksiloza);
- tanini (katehin);
- triterpeni (sitosterol, stigmasterol, steroidni saponini);
- ostala jedinjenja (alantonin, holing, kafena kiselina, ruzmarinska kiselina, salicilna kiselina,
karotenoidi).
Alkaloidi takođe predstavljaju grupu jedinjenja zastupljenih u gavezu, od kojih su najviše
zastupljeni pirolizidinksi alkaloidi (Slika 2). Količina ovih alkaloida varira od dela biljke,
godišnjeg doba i vrste biljke. Istraživanja su pokazala da se veće količine pirolizidinskih
alakloida nalaze u mladom, nego u starijem lišću. Takođe dokazano je da se mnogo veće količine
nalaze u korenu biljke, nego u njenim nadzemnim delovima. Pirolizidisnki alkaloidi koji se
nalaze u većim količinama su simfitin i simlandin, dok se u manjim količinama mogu naći
likopamin i acetil-likopamin. Ono što izdvaja alkaloide od ostale grupe jedijenja zastupljenih u
ovoj biljci jeste to da se upravo njima pripisuje tokični efekat ove biljke.

Slika 2. Strukturne formule pirolizidinskih alkaloid

4
 4. Farmakološko delovanje

Farmakološko delovanje gaveza ogleda se pre svega u njegovom antiinflamatornom efektu, pri
čemu on dovodi do inhibicije enzima ciklooksigenaza ( COX 1 i COX2) koji u procesu
inflamacije dovode do stvaranja prostaglandina. Antinflamatorni efekat gaveza , dokazan je
izlovanjem glikopeptida iz vodene frakcije ove biljke, pri čemu je on nanonšenjem na edem šape
pacova pokazao izuzetno antiinflamatorno delovanje. Naime pokazalo se da izolovani
glikopeptid inhibira oslobađanje prodstaglandina i leukotrijena, intermedijera inflamacije.
Samtra se da antiinflamatorni efekat gaveza potiče od pirolizidinskih alakloida, kao i od
ruzmarinske kiseline koja ulazi u njegov sastav. Delovanje ruzmarinske kiseline, kojoj se
pripisuje i adstrigenstno delovanje zasniva se na inhibiciji metabolizma arahidonske kiseline.

Olakšavanje zarastanje rana omogućava alantonin koji je zastupljen u gavezu. Naime, alantonin
je jedinjenje odgovorno za stimulaciju proliferacije i regeneracije vezivnog tkiva. U
ekskeprimentima izvođenim na životinjama (pacovi) uočeno je povećanje broja kolagenih
vlakana, kao i krvnih sudova nakon sedam do četrnaest dana korišćenja sirovog soka lišća
gaveza.
U in vitro studiji utvrđeno je da ukupni vodeni ekstrakt dobijen iz korena gaveza dovodi do
precipitacije ljudskih glikoproteina, aglutinacije crvenih krvnih zrnca ovaca i stimulacije
adhezije limfocita.
U in vitro studiji pri kojoj je korišćen 70% etanolni ekstrakt gaveza utvrđena je njegova
citotoksična aktivnost, koja je proučavana na kulturi Hela ćelija.

Stdija koju su Staigner i Vegener sproveli 2008 godine u cilju je dokazivanja efekasnosti masti
koja sadrži ekstrakt korena gaveza. U studiji je učestvovalo 306 ispitanika, pri čemu su svi
ispitanici bili deca starosne dobi od 3 do 12 godina (148 devojčica i 158 dečaka). Pedijatri su
primenjivali mast sa ekstraktom korena gaveza za lečenje modrica, uganuća i sličnih povreda
kod dece. Tretman je trajao jednu nedelju, a mast se nanosila 2 do 4 puta dnevno na oboleli deo
tela u sloju debljine 4-6 cm. Nakon tretmana uočeno je smanjnje osetjivosti na bol, ograničenja u
kretanja, hematoma. Ova studija je pokazala da je upotreba ekstrakta korena gaveza efikasna i
bezbedna kako za odrasle, tako i za decu. Međutim, zbog heterogenosti ispianika, efikasnost

5
primene ekstrakta korena gaveza kod dece sa posebnim indikacijama nije potvrđena iz ove
studije.

6
 5. Toksičnost

Toksično delovanje gaveza pripisuje se pirolizidinskim alkaloidima koji ulaze u njegov sastav.
Bilo da se nalaze u čistom obliku, ili u ekstraktu ove biljke pirolizidinski alkaloidi pokazuju
hepatotoksičnu, kancerogenu i muatagenu aktivnost. Upravo zbog pomenute toksičnosti dnevna
doza prilikom korišćenja preparata na bazi ove biljke ne bi treblo da prelazi više od 100 µg
pirolizidinskih alkaloida. Takođe tretman lečenja preparatima na bazi ove bljke ne bi smeo da
traje duže od 4 do 6 nedelja.

Metanolni estrakt korena gaveza ispitan je od strane Behnigera (1989) , zbog mutagenosti do
koje može dovesti. Uočeno je da pri koncentracijama od 1.4µg/ml i koncentraciji od 14µg/ml
eksrakt nije imao nikakav štetni hromozomski efekat, dok je pri koncentracijama većim od sto
puta dovodio do mutacionih promena.
Furmanova (1983) je ispitivala mutageno delovanje tri alkaloidne frakcije izlovane iz korena
gaveza, vodenog ekstrakta korena gaveza i pirolizidinskog alkaloida lasiokarpina. Ispitivanje je
pokazalo da najjače mutageno dejstvo imaju tri alkaloidne frakcije izlovane iz korena gaveza.
Chou i Fu (2006) su potvrdili da je rezultat metabolizam kancerogenih pirolizidinskih alklaoida,
kao što su simfitin, likopamin, intermedin i lasiokaprin ( koji se i nalaze u gavezu), formiranje
6,7-dihidro-7-hidroksi-1-hidrometil-5H-pirolizidina (DHP). Takođe je uočeno da je do formiraja
ovoga jedinjenja doazi u jetri pacova nakon tretiranja sa ekstraktom korena gaveza, lista gaveza
i ulja gaveza.
Etanolni esktrakt korena gaveza ispitivan je zbog sumnje da može da indukuje mutaciju gena u
testu bakterijske reverzne mutacije (Amesov test) ali se pokazao kao negativan.
Dugoročne studije koje su vršene na životinjama, uglavnom pacovima, ukazaju na kancerogeno
delovanje ove biljke. Uzrok tome jesu piroizidinski alkaloidi zastupljeni najviše u korenu gaveza.
U cilju potvrđivanja ove hipoteze u jednoj studiji grupa pacova bila je tretirana ridelinom
(prototip kancerogenih pirolizidinskih alkaloida) u toku 12 nedelja, dok je jedna grupa pacova
bila hranjena biljnom mešavinom gaveza i pirolizidinskih alkaloida. Poslednjeg dana tretmana iz
životinja je izolovana jetra kako bi se analizirala ekspresija gena. I kod jedne i od druge grupe
pacova uočeni su brojni geni i funkcijski procesi vezani za kancerogenezu. Ovo dovodi do

7
potvrde hipoteze da su pirolizidinski alkaloidi komponetnte gaveza koje su odgovorne za
njegovu kancerogenost.
U jednoj od studija objavljenoj 1978. Godine (Hiron i sar.) sedam grupa inverznih sojeva ACI
pacova bilo je hranjeno osušenim lišćem i osušenim korenom gaveza u trajanju od 480 do 600
dana. Tri grupe pacova u kojima se nalazilo od 19 do 28 pacova bile su hranjene osušenim
lišćem gaveza koje je u njihovu ishranu ulazilo u količinama od 8-33 %. Ostale četiri grupe
pacova u kojima se nalazilo od 15 do 24 pacova hranjene su osušenim korenom gaveza koji je u
njihovu ishranu ulazio u količini od 0.5-8 %. Kontrolna grupa pacova imala je normalan režim
ishrane. Rezultat studije bio je taj da se kod grupa pacova koji su hranjeni osušenim lišćem, ili
korenom gaveza došlo do razvijanja hepatocelularnih adenoma. Studija je takođe pokazala da je
do najvećeg razvijanja hepatocelularnih adenoma došlo kod grupe pacova koji su bili hranjeni
osušenim korenom gaveza.

8
 6. Informacije o proizvodima koji se nalaze na tržištu

U Velikoj Britaniji gavez se nalazi na listi biljka koje se mogu koristiti samo po preporuci lekara.
U Nemačkoj se koren gaveza koristi za spoljašnju upotrebu u slučju pojave modrica, uganuća.
Najčešće se koren gaveza primenjuje u obliku ekstrakta, obloga, ili soka sveže biljne sirovine.

1. Tečni ekstrakt svežeg korena (1:2)

Ekstragens: 60 % etanol. Iz ekstrakta su uklonjeni pirolizidinski alkaloidi.

Koristi se za bolove u mišićima, lečenje sportskih povreda, uganuća i modrica. Tečni ekstrakt
svežeg korena na tržištu se nalazi u obliku kreme, pri čemu 100 g preparata sadrži 35 g tečnog
ekstrakta. Krema se nanosi na kožu nekoliko puta dnevno u sloju debljine od 2-6 cm i to ne duže
od 8 nedelja. U ovoj farmaceutskoj formi je registrovan 2012. godine u Australiji.

2. Tinktura (1:5)

U obliku tinkture gavez se ne nalazi na tržištu. Registracija je 2006. godine odbijena iz tog
razloga zato što nije postojala garancija o limitiranom sadržaju pirolizidinskih alkaloida.

3. Tečni ekstrakt (1:2)

Ekstragens : 60% etanol.

Koristi se kao zaštita za ispucalu kožu, nakon ujeda insekata i lokalno za umirenje zapaljenskih
procesa na koži. Na tržištu se nalazi u vidu kreme, pri čemu 100 g preparata sadrži 25 g tečnog
esktakta. Primenjuje se 2-4 puta dnevno. U ovoj farmaceutskoj formi registrovan je 2007. godine
u Francuskoj.

4. Tečni ekstrakt (1:2)

Ekstragns: 60 % etanol koji sadrži 0.13-0.25 % natrijum hidroksida i 1% PPG-1-PEG-9- lauril
glikol etra.

9
Koristi se kod kontuzije, napetosti, uganuća. Na tržištu se nalazi u obliku kreme pri čemu 100 g
preparata sadrži 35 g tečnog esktrakta. U zavisnosti od dela tela i jačine bola može se
primenjivati 2-4 puta dnevno, pri čemu se nanosi od 1.2 do 6 g kreme koju je potrebno dobro
utrljati. U slučaju težih povreda krema se nanosi u sloju debljine od 10-20 cm, a zatim previja
zavojem. Deca od tri do jedanaest godina ne smeju primenjivati kremu duže od jedne nedelje. U
ovoj farmaceutskoj formi registrovan je još od 1976. godine u Nemačkoj.

5. Tečni ekstrakt (1:2)

Ekstragns: 60 % etanol koji sadrži 0.13-0.25 % natrijum hidroksida i 1% PPG-1-PEG-9- lauril
glikol etra.

Koristi se kod kontuzije, napetosti, uganuća. Na tržištu se nalazi u obliku obloga. 100 g preparata
sadrži 35 g ekstrakta. Adolescenti i starije osobe mogu nanositi obloge 1 do 2 puta dnevno po 5
sati( tople obloge držati ne duže od dva sata). Obloge staviti na povređeni deo tela, a zatim
previti zavojem. Preporučuje se pauza prilikom korišćenja u trajanju 1-2 dana. . U ovoj
farmaceutskoj formi registrovan je još od 1976. godine u Nemačkoj.

6. Tečni ekstrakt (1:5)

Ekstragens: etanol.

Koristi se za lečenje otoka i modrica nastalih kao rezultat kontuzije i uganuća. Takođe se koristi i
u terapiji lečenja dermatritisa, reumatskih bolova i upaljenih vena. Na tržištu se nalazi u vidu
tečnosti koja se nanosi na očišćenu kožu 2 do 3 puta dnevno u količinama od 5 do 15 doza
pomoću dozer pumpe. Nakon nanošenja na kožu potrebno je nežno masirati. Ne sme se
primenjivati duže od 4 do 6 nedelja godišnje. U ovoj farmaceutskoj formi registrovan je 2006.
godine u Mađarskoj.

7. Tečni esktarkt
Ekstragens: etanol.

10
Koristi se ublažavanje simptoma koji su povezani sa nastankom modrica, dislokacije i
reumatskim bolom. Na tržištu se nalazi u vidu tečnosti, pri čemu 30 ml tečnosti sadrži etanolni
ekstrakt koji sadrži 3g biljne supstance. Primenjuje se tako što se na oboleli deo tela utrljava 5-10
kapi maksimalno 5 puta dnevno. Ne sme se koristiti duže od 4-6 nedelja godišnje i ne smeju ga
koristiti deca mlađa od 2 godine. U ovoj farmaceutskoj formi registrovan je 1999. godine u
Mađarskoj.

8. Tinktura (1:4)
Ekstragens: nepoznat.

Koristi se za lečenje raznih sportski povreda, modrica, uganuća, hematoma, za poboljšanje

motoričkih funkcija nakon povrede. Koristi se i za lečenje upalnih procesa na koži kao i
upaljenih vena. Na tržištu se nalazi u vidu keme., pri čemu 100 g preparata sadrži 10 g tinkture i
6 g parafinskog ulja izolovanog iz cveta nevena i cveta kamilice. Primenjuje se maksimalno 1 do
2 puta dnevno nanošenjem 15 cm kreme na oboleli deo. Ne sme se koristiti duže od 4-6 nedelja
godišnje. U ovoj farmaceutskoj formi registrovan je 1998. godine u Mađarskoj.

9. Tečni esktarkt (1:2)

Ekstragens: 60% etanol.

Koristi se za lečenje modrica, istegnutih mišića i ligamenata, uganuća i bolnih zglobova. Na

tržištu se nalazi u vidu kreme, 100 g preparata sadrži 35 g tečnog esktrakta. U zavisnosti od
jačine bola i dela tela na koji se nanosi, krema se nanosi u sloju od 2-6 cm 2-4 puta dnevno. U
ovoj farmaceutskoj formi registrovan je 2009. godine u Mađarskoj.

10. Tečni esktarkt (1:2)

Ekstragens: 60% etanol.

Koristi se za simptomatsko lečenje bolova u zlobovima i uganuća koji uzrokuju ograničenu

pokretljivost zglobova. Na tržištu se nalazi u vidu kreme, 100 g preparata sadrži 35 g tečnog
esktrakta. U zavisnosti od jačine bola i dela tela na koji se nanosi, krema se nanosi u sloju od 2-6

11
cm 4 puta dnevno 8 dana. Primenjiuje se samo na očišćenoj koži i ne duže od 21 dana. Ne smeju
ga koristiti deca mladja od 18 godina. U ovoj farmaceutskoj formi registrovan je 2006. godine u
Velikoj Britaniji.

11. Tečni esktrak osušenog korena (1:2)

Ekstragens: 60% etanol.

Koristi se kao tradicionalni biljni lek za ublažavanje simptoma modrica i uganuća. Na tržištu se
nalazi u vidu masti, pri čemu 100g preparata sadrži 10g tečnog esktarkta. Mast se primenjuje
nakon kupanja, ujutru i uveče. Ne sme se koristiti duže od 10 dana i ne smeju je koristiti mlađi
od 18 godina. U ovoj farmaceutskoj formi registrovan je 2006. godine u Velikoj Britaniji.

12
 7. Zaključak

Delovanje gaveza prilikom lečenja modrica, uganuća, istegnuća, kao i sportskih povreda je
potvrđeno i u tu svrhu ova biljka svoju primenu nalazi već trideset godina, s tim da je registracija
preparata na bazi gaveza u zemljama Evropske Unije počela tek pre petnaest godina. Ono što
doprinosi ograničenju upotrebe ove biljke jeste sadržaj pirolizidinskih alkaloida koji pokazuju
toksičnu aktivnost. Toksična aktivnost koju pokazuj ova biljka dokazana je u brojnim studijama
koje su vršene na životinjama. Iz tog razloga je pre puštanja proizvoda u promet neophodno
ispitati sadržaj pirolizidinskih akaloida u njemu.

13
 8. Literatura

- European Medicines Agency (EMA)

14