Tomisav Curcic 21/2014

GENETSKI MODIFIKOVANI
ORGANIZMI
 GMO

 Genetski modifikovana hrana je danas najveci

javni izazov I to polazeci od stava apsolutne
negacije,a s druge strane pobornici toj u hrani
vide resenja za eliminaciju gladi,koja je veliki
planetarni problem, a ujedno vide u ovom
obliku proizvodnje temljnu buducnost
poljoprivrede.Ove suprostavljene krajnosti je
gotovo nemoguce izmiriti I gotovo je nemoguc
kompromis iymedju opredeljenja koja se
medjusobno iskljucuju.
 Sta je GMO?

 GMO mogu se definisati kao organizmi u kojima

je njihov genetski materijal (DNK) promenjen na
nacin koji se u prirodi ne dogadja.Ova tehnologija
se jos naziva I genska tehnologija,rekombinatna
DNK tehnologija ili genetski inzinjering.Ona
omogucava prenos odredjenih gena sa
jednogorganizma na drugi,cak I medju jako
razlicitim vrstama organizma.Takve metode u
svetu se koriste za proizvodnju GM biljaka,koje se
onda uzgajaju za ljudsku prehranu.
Razlozi za genetski modifikovanu hranu:

 1.  Bolja otpornost na štetočine i bolesti

Genetski modifikovani usevi mogu proizvesti varijacije

koje su otpornije na štetočine i bolesti, te se time
smanjuje manjkovi i zavisnost o pesticidima. Npr. gen
koji divljoj biljci daje otpornost na gljivičnu infekciju
može se umetnuti u jestivu biljku koja te zaštite nema.
Takav usev manje je podložan napadima bolesti.
 2. Veća tolerancija na stres
 Geni koji daju veću toleranciju na stres, poput
suše, niskih temperatura ili soli u tlu, takođe se
mogu umetnuti u useve. Takav gen može
proširiti njihovu rasprostranjenost čime se
otvaraju nova područja za uzgoj.
 3. Brži rast

   Usevi se može modifikovati da brže rastu kako bi

se mogli obraditi i ubrati u područjima koja imaju
kraća klimatska razdoblja povoljna za rast. To
može povećati količinu letine u novim područjima
ili čak omogućiti dve žetve u područjima koja
trenutno dozvoljavaju jednu žetvu.
 4. Hranjivije namirnice

 Biljke i životinje mogu biti promenjene kako bi proizvele

veće količine neophodnih vitamina i minerala, poput
gvozdja, kako bi se resili problemi zdrave prehrane u nekim
delovima sveta. Izmene bi takođe mogle uključivati i
promene količine proteina, ugljenohidrata i zasićenih i
nezasićenih masti koje sadrže. Sve bi ovo moglo voditi
proizvodnji hrane dizajnirane specifično za zdravu prehranu
svih konzumenata.
 5. Sposobnost proizvodnje lekova

 Možda bi bilo moguće da biljke i životinje

proizvode korisne lekove i , kako bi prevencija i
lečenje ljudskih bolesti i nekim područjima bilo
pristupačnije i efikasnije.
 6.  Otpornost prema herbicidima

 Usevi se mogu promeniti tako da postanu otporni na određene

herbicide, čime se olakšava rešavanje štetnih biljaka. Ratari bi
jednostavno trebali koristiti herbicid na celoj obradivoj
površini, uništavajući neželjene biljke i istovremeno ne
oštetiti jestive biljke – usev. Npr. genetski modifikovana
uljana repica – izvor kanola ulja – otporna je na jednu
hemikaliju koja se široko koristi kako bi se kontrolisao korov.
 7. Bolji okus

 Hrana može biti modifikovana kako bi imala

bolji ukus, što bi moglo ohrabriti ljude da
zdravije jedu hranu koja je sad nepopularna
zbog svog ukusa, poput špinata i brokule.
Možda bi bilo moguće i umetnuti gene koji bi
proizveli više različitih ukusa.
Razlozi protiv genetski modificirane hrane:

1.  Neočekivane nuspojave

 Neki od efekata genetski modifikovane hrane na ljudsko

zdravlje mogu biti neočekivani. Mnogi hemijski spojevi u hrani
ponašaju se na razlicito kompleksne načine u ljudskom tijelu.
Ako hrana sadrži nešto što inače nije prisutno u ljudskoj
prehrani, teško je reći koje bi to efekte imalo kroz određeno
vreme. Iako je genetski modifikovana hrana strogo testirana,
možda postoje suptilni, dugoročni efekti koje još ne možemo
prepoznati.
2. Problemi pri etiketiranju genetski modificirane hrane

Kupcima možda neće biti jasno šta jedu kad konzumiraju

genetski modifikovanu hranu. Ne zahtevaju sve države
obvezno etiketiranje hrane ili sastojaka kao genetski
modif ikovanihi čak i ako je pravilno etiketirana, ljudi
možda neće uzeti vremena da pročitaju informacije. Ljudi
koji su alergični na određeni sastojak mogu biti
neočekivano ugroženi genetski modifikovanom hranom
koja sadrži taj sastojak. Vegetarijanci i vegani mogli bi se
susresti s biljnom hranom čiji geni zapravo dolaze od
životinja.
 3. Smanjena raznolikost vrsta

 Geni koji useve čine otrovnima za štetne insekte,

može ubiti i one druge, korisne insekte, te time
dalje uticati na hranidbene lance. Sve to može
dovesti do smanjena raznolikosti vrsta u divljini te
čak do izumiranja osjetljivih vrsta.
 4. Ekološka šteta

 Postoji mogućnost da se geni za otpornost prema štetnim

insektima, bolestima i herbicidima prošire i na starosedelačke
biljke. Polen s genetski modifikovanih useva uz pomoć
insekata ili vetra može bit preneti na divlje biljke i tako bi
nastale nove, modifikovane biljke. Ovo bi moglo dovesti i do
korova otpornog na herbicide ili do nekontroliranog rasta
biljaka koje pod prirodnom kontrolom drže predatori i bolesti,
sve bi to moglo naštetiti delikatnim ekosistemima.
 5. Efekti na useve koji nisu genetski modificovani

 Polen sa genetski modifikovanih useva širi se i na one

useve koji to nisu. S vremenom to dovodi do toga da usevi
koji nisu genetski modifikovanovi ipak sadrže materijal
genetski modificiranih useva. To se dogodilo u bar
jednom, dobro dokumentiranom slučaju u kojem je došlo
do duge pravne bitke između ratara i poznate GMO
kompanije. Mogla bi biti pokrenuta mnoga složena pravna
pitanja kompenzacije i vlasništva. Drugi problem je
zamućivanje razlike između genetski modificirane hrane i
one koja to nije, što predstavlja problem za konzumente.
 6. Prekomerna upotreba herbicida

 Sadnja useva otpornih na herbicide mogla bi dovesti do

ležernijeg i češćeg korištenja herbicida, jer se ne mogu
loše odraziti na usev. Pritom nemaju na umu da svi
sastojci završe u tlu kojeg ispere kiša i na kraju završe u
rekama ili drugim vodenim površinama. Hemikalije bi
mogle otrovati ribe i ostale divlje životinje i biljke, ali
mogle bi ući i u pitku vodu za ljude.
 7. Problem  pristupa genetski modificiranoj hrani

 Potencijal za smanjivanje siromaštva i loše prehrane

možda ne bi bio ostvaren ako pravni patenti i prava
intelektualnog vlasništva na proizvodnju genetski
modifikovane hrane prerastu u monopol koji drži mali
broj privatnih poduzeća. Vlasnici prava na proizvodnju
genetski modifikovane hrane mogu nerado dopustiti
pristup tehnologiji ili genetskom materijalu, što bi dovelo
do još veće zavisnosti zemalja u razvoju. Komercijalni
interesi bi mogli nadvladati vredne i potencijalno moguće
ciljeve, kao i onemogućiti slobodan pristup genetski
modifikovanoj hrani svima na svetu.
Koja GMO hrana se uzgaja?

To su kukuruz, soja, pamuk, uljana repica,

krompir, secerna repa, psenica, bundeva, duvan.
Od vocnih vrsta najvise se uzgaja jabuka, sljiva,
citrusi, banane I dr.
GMO organizmi
Dozvoljeni GM
organizmi u
SAD-u.
Gmo (vocne vrste)

To su :
 1.Papaja
 2. Jabuka
 3.Sljiva
 4.Breskva
 5.Banana
 6.Limun
 7. Jagoda
Papaja

Gmo papaja je omogucila da bude rezistentna na

virus mozaika . Prvi koji su je uveli u proizvodnju
jeste americka firma 'Rainbow Papayas‘ . Ova
papaja se gaji na Havajima.
Jabuka

 Americka firma Canadian biotech company je

stvorila gmo jabuke . Njena karakteristika jeste to
da ona kada se presece na pola, meso jabuke i
dalje ostaje sveza I bela. Biotehnolozi navode da
je ona sigurna za jelo,pa se ona nalazi u prodaji u
marketima .
Sljiva

 US Department of Agriculture (USDA) mogla bi

uskoro da odobri genetski modifikovane sljive za
komercionalnu upotreba.Ovo bi dovelo sljivu na
drugo mesto kao GMO posle papaje.
 GM sljiva C5 je genetski izmenjen da bude
rezistentan na PLUM POX-virus.Ovaj virus je
najozbiljnija bolest kosticvih voca koji moze da
opustosi citavu proizvodnju.
 USDA priznaje da ce GM sljiva kontaminirati I
organske I komercionalne zasade,ako bude odobrena.
Breskva

 Cilj USDA je da se stvori novi tip GMO

breskve koji ce da promeni industriju voca
zauvek.To se radi iz razloga jer je tanka I
meka pokozica breskve osetljiva na mehanicke
povrede.Vecina tih povreda se desava prilikom
transporta,samim tim proizvodjaci ne mogu da
prodaju proizvode marketima,kao I marketi
konzumentima.Zbog toga USDA proizvodi
breskve sa debljom I cvrscom pokozicom.
Banana
 Kada kupite bananu u prodavnici I sami vidite da nema seme,onda
se postavlja pitanje kako se banane razmnozavaju?
 Ako bi imali priliku da uberemo plod banane sa njenog maticnog
drveta videli bi da postoji seme koje cak zauzima veci deo ploda.
 Nase komercionalne banane su najvecem delu triploidi koji nemaju
seme I one umesto dva gena imaju tri.
 Kod banane je moguce da dodje do pojave malih crnih tacaka,a to
je nezrelo seme koje se nece razviti sto se desava sa triploidima.
 Umesto koriscenja semena komercionalno drvece banane se
reprodukuje pomocu rizoma.Oni formiraju malo drvo koje moze
da se ukloni I zasadi na drugom mestu.Sto znaci da je banana
sterilna,za novo potomstvo mora se uzimati delovi korena(rizoma).
Limun

Gmo limun je nastao od limuna I mandarine

Uvedena je u SAD 1908 godine od strane
istrazivaca Frank Nicholas Meyer koji je
sakupio uzorke iz Kine.
Majer limun, sladji ,manje kiseli od limuna se
gaji u Kini.i to uglavnom kao ukrasno drvo.
Ovaj limun je stekao popularnost u Americi .
Kalifornija ima najvecu produkciju Majer limuna
Jagoda

 Inzvaredan primer transgene modifikacie jeste

jagoda koja je otporna na hladnocu.Gen od
koga zavisi ontpornost na hladnocu uzet je od
ribe koja zivi na Arktiku.Posebni geni
omogucavaju da proizvede neku vrstu antifriza
koji joj omogucava da opstane u hladnoj vodi I
ovaj gen je koriscen za dobijanje GMO jagoda
I tako je jagoda postala otporna na niske
temperature.