UNIVERZITET SINGIDUNUM

FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU FUTURA

Beograd

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA EKOTOKSIKOLOGIJA

GENETSKI MODIFIKOVANI ORGANIZMI

Mentor: Kandidat:
Prof. dr Dubravka Jovičić Tanja Kukobat 52/2006

Beograd
01. 12. 2008.

SADRŽAJ

Izvod str. 3.
Ključne reči str. 3.
 Genetski modifikovani organizmi

Uvod str. 3.
Korišćenje genetski modifikovanih organizama str. 4.
Metode genetske modifikacije str. 4.
Genetske modifikacije bakterija str. 4.
Genetske modifikacije biljaka str. 4.
Genetske modifikacije životinja str. 5.
Transgeni mikroorganizmi str. 5.
Transgene biljke str. 5
Transgene životinje str. 6.
Prisutnost genetski modifikovane hrane str. 7.
Prednosti genetski modifikovane hrane str. 7.
Nedostaci genetski modifikovane hrane str. 8.
Genetski modifikovana hrana kao rizik po zdravlje ljudi str. 8.
Životna sredina i genetski modifikovani organizmi str. 9.
Nepredvidive posledice konzumiranja GM hrane str. 10.
"Prirodno" protiv "neprirodnog" str. 11.
Zaključak str. 11.
Sadržaj str. 13.

21
2
 Genetski modifikovani organizmi

IZVOD

Cilj ovog rada je da ukaže na dilemu koja stoji pred čovečanstvom; kako iskoristiti prednosti tehnologije
genetskog inženjerstva a da se pri tome ne nanesu nepopravljive posledice kvalitetu životne sredine.
Objašnjava se pojam genetskog inženjerstva, princip stvaranja genetski modifikovanih organizama,
dobrobiti koje čovečanstvo ima od njih ali i posledice njihove primene. Posebno su naglašeni prednosti i
nedostaci proizvodnje i korišćenja genetski modifikovane hrane. U zaključku se postavlja pitanje
opravdanosti i etičnosti genetskog inženjerstva.

KLJUČNE REČI

Genetski modifikovani organizmi, transgene biljke, transgene životinje, transgeni mikroorganizmi, genetsko
inženjerstvo, genetski modifikovana hrana.

UVOD

Biotehnologija je jedna od najpopularizovanijih tehnologija XX veka koja će, u tehnološkom smislu, obeležiti
i ovaj vek zbog svog brzog razvoja ali i implikacija njenih rezultata na čoveka i njegovo okruženje.
Biotehnologija proučava i koristi žive organizme u cilju stvaranja nekog proizvoda. Deli se na tradicionalnu i
savremenu.
Tradicionalna tehnologija zasniva se na vertikalnom prenosu gena koji se u prirodi svakodnevno događa i
bez pomoći čoveka, i čini osnovu seksualnog razmnožavanja, preživljavanja i evolucije živih bića. Primeri
tradicionalne biotehnologije su:
 oplemenjivanje biljaka i domaćih životinja konvencionalnim metodama,
 korišćenje mikroorganizama za fermentaciju u proizvodnji vina, piva ili sireva, odnosno proizvodnja
različitih enzima putem mikroorganizama.

Moderna biotehnologija ili genetičko inženjerstvo je vid veštačke manipulacije i prenosa gena između
indidvidua različitih nesrodnih vrsta. Takav se prenos gena u prirodi ne događa jer je svaka vrsta zaštićena
neprobojnom barijerom. Savremena biotehnologija podrazumeva:
 genetičko inženjerstvo i
 kloniranje.

Genetičko inženjerstvo (tehnologija rekombinantne DNK)

bazira se na saznanju da su osnovni principi i
mehanizmi svih živih bića na Zemlji (struktura,
replikacija, translacija i transkripcija DNK, sinteza i
funkcija proteina) istovetni. Na tome se zasnivaju
ideja i tehnika rekombinantne DNK , tj. plansko
"isecanje gena" (trasgena) za neko svojstvo iz jednog
živog organizma i njegovo "presađivanje" u drugi
(transformacija). Na ovaj način nastaju genetički
modifikovani organizmi (GMO), tj. transgene biljke,
životinje ili mikroorganizmi, čiji je genom "obogaćen"
transgenom, čineći ih tako korisnijim za čoveka. Za
agronomsku praksu su bitne gajene transgene biljke,
koje su se za veoma kratko vreme masovno proširile
u komercijalnoj proizvodnji.
Cilj ove inovativne biotehnologije je poboljšanje osobina
živih organizama prekrajanjem njihovog genoma unošenjem gena iz drugog organizma.

21
3
 Genetski modifikovani organizmi

Genetsko inženjerstvo (GE) je radikalno nova tehnologija koja manipuliše genima, tj. DNK zapisima živih
bića. Za razliku od tradicionalnog procesa uzgajanja, GE uzima gene iz jedne forme života i stavlja ih u
druge. Geni iz bakterija, virusa, biljki, životinja, pa čak i čoveka, stavljaju se u biljke kao što su soja, žito,
pamuk... da donesu komercijalni prinos. Takav GE prinos - (GMO) se pretvara u hranu i prodaje na tržištu.

KORIŠĆENJE GENETSKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA

1973. godine stvorena je prva rekombinantna bakterija, Escherichia coli sa svojstvima koja je zadobila
zahvaljujući tome što su joj preneti geni iz bakterije Salmonella. Već ovi početni uspesi doveli su do
zabrinutosti u naučnoj zajednici u vezi sa potencijalnim rizikom koji nosi genetsko inženjerstvo. Prva
kompanija koja je počela da koristi tehnologiju rekombinantne DNK, „Genentech“, 1978. godine proizvela je
Escherichia coli bakterijski soj, sposoban da proizvodi humani protein insulin.
Metode genetskog inženjerstva postale su nezamenjivo oruđe za biologe u otkrivanju mehanizama
nastanka bolesti i drugih fundamentalnih procesa u eukariotskim i prokariotskim ćelijama..
Primeri korišćenja GMO su veoma raznovrsni i uključuju transgene životinje, biljke i mikroorganizme. GMO
organizmi se najčešće koriste za rešavanje problema iz biologije medicine, proizvodnju farmaceutskih
proizvoda, poboljšaje ljudskog zdravlja (genska terapija) i u poljoprivredi (npr. zlatni pirinač).

METODE GENETSKE MODIFIKACIJE (GM)

GENETSKE MODIFIKACIJE BAKTERIJA

Postoje tri osnovna procesa pomoću kojih se mogu unositi promene u genomu bakterija: transformacija,
konjugacija i transdukcija. Transformacija je proces prisutan prirodno kod bakterija, e da preuzimaju DNK
drugih organizama u cilju sticanja novih genetskih karakteristika. Transformacijom se nova DNK ne integriše
u sastav bakterijskog hromozoma već ostaje u plazmidima. Prilikom konjugacije, DNK se transportuje iz
jedne u drugu bakterijsku ćeliju privremenih mostova koji ih povezuju – pilusa. Konjugacija se retko koristi
pri veštačim genetskim modifikacijama bakterija. Transdukcija se odnosi na uvođenje DNK u bakterijsku
ćeliju pomoću virusa bakteriofaga.

GENETSKE MODIFIKACIJE BILJAKA

Osnovna tehnika genetske modifikacije biljaka zasniva se na prirodnom svojstvu koje poseduje npr.
bakterija Agrobacterium tumefaciens; ova bakterija inficira biljke i uzrokuje tumorske izrasline na njima. A.
tumefaciens sadrži plazmid koji prenosi u inficiranu biljku a zatim se plazmid integriše u genom biljke.
Preneseni geni indukuju formiranje izraslina u kojima se bakterije naseljavaju i odakle crpe nutrijente. Na
sadašnjem nivou istraživanja moguće je ubaciti odabrane dodatne gene u A. tumefaciens i na taj način
izvršiti transfer tih gena u biljku. Ovaj se proces koristi za stvaranje transgenih useva za poljoprivrednu
proizvodnju.

GENETSKE MODIFIKACIJE ŽIVOTINJA

U životinjskim organizmima mogu se indukovati genetske modifikacije viralnom infekcijom. Međutim,

genetske modifikacije se ograničavaju smo na infiicirane animalne ćelije, i u velikom broju slučajeva ove
ćelije eliminiše imuni sistem. U nekim slučajevima moguće je iskoristiti sposobnost virusa da prenose gene
u genskoj terapiji, tretmanu lečenja bolesti uzrokovanih defektnim genima, tako što se u bolesne ćelije
unesu zdravi geni. Genetska modifikacija celog animalnog organizma je postignuta kod miševa, tako što su
genetski modifikovane embrionalne stem ćelije miša. Proces teče tako što se DNK fizički unosi u ćelije, a
zatim se integriše u genom homologom replikacijom. Izmenjene ćelije se implantiraju u blastocist, koji se
zatim implantira u uterus ženke miša. Novi organizam nastao iz blastocista je himera – sadrži neke ćelije

21
4
 Genetski modifikovani organizmi

koje potiču od nemodifikovanih blastocista dok druge potiču od modifikovanih stem ćelija. Selektovanjem
jedinki čije su polne ćelije nastale od modifikovanih ćelija i njihovim ukrštanjem, dobijaju se jedinke kod
kojih je svaka somatska ćelija genetski modifikovana.

TRANSGENI MIKRORORGANIZMI

Bakterije su prvi mikroorganizmi čiji je genom modifikovan u laboratoriji, prventveno zbog njegove
jednostavnosti. Danas se veoma široko koriste u genetičkom inženjerstvu, prvenstveno za proizvodnju
velikih količina čistih humanih proteina koji se primenjuju u medicini. Genetski modifikovane bakterije se
koriste za prizvodnju insulina, neophodnog obolelima od dijabetesa, zatim za proizvodnju proteina – faktora
zgrušavanja krvi kojima se leče oboleli od hemofilije i humanog hormona rasta čija je primena u tretmanu
raznih oblika poremećaja u rastu. Proteini nastali na ovaj način daleko su bezbedniji od proteina koji su
ranije dobijani od davalaca i na taj način sa sobom nosili rizik prenosa različitih oboljenja kao sto su AIDS,
hepatitis C i Krotsvald –Jakobovo oboljenje. Genetski modifikovani virusi se koriste u medicini da bi u
genom obolele ćelije uneli deo genetičkog meterijala, koji zatim, inkorporiran u genom ćelije, kodira sintezu
proteina za koju obolela ćelija ranije nije bila sposobna. Na ovaj način se leče genetska oboljenja kao što su
kombinovana imunodeficijencija, a razvijaju se i tretmani za lečenje do sada neizlečivih bolesti kao što su
cistična fibroza, anemija srpastih ćelija, mišićna distrofija. Modifikovani sojevi bakterije Streptococcus
mutans, koji umesto kiseline proizvode etanol, bi ukoliko se nasele u usnoj duplji čoveka, sprečili kvarenje
zuba uzrokovanom nagrizanjem gleđi zbog produkcije kiseline. U toku su istraživanja o mogućnostima
korišćenja transgenih mikroorganizama za uništavanje tumora i borbi protiv Kronove bolesti. Genetski
modifikovane bakterije se koriste za podsticanje rasta useva i proizvode hemijkalije koje su toksične za neke
štetočine na usevima.

TRANSGENE BILJKE

GM biljke se proizvode u laboratorijama tako što se genetski materijal (samo gen ili čitava DNK) neke vrste
ubacuje u DNK poznatih biljnih kultura. Na ovaj način unutrašnja genska struktura modifikovane biljke
zauvek je izmenjena, a željena osobina prenosi se na naredne generacije. Ugrađeni gen postaje sastavni
deo genoma biljke, odnosno ukupnog kompleta gena kojima raspolaže biljka. Tako nastao organizam može
trajno da sintetiše neki novi protein, ili da utiče na promene regulisanja aktivnosti nekih gena.
Kada govorimo o genetski modifikovanim biljkama, moramo da imamo kompletne podatke o tome: - koji je
gen u pitanju,
- koje je poreklo toga gena,
- koji je proteinski proizvod toga gena.
Tek kada to znamo, možemo da postavljamo pitanja:
- da li protein kodiran ugrađenim genom može biti toksičan za čoveka,
- da li može da izazove alergije kod čoveka,
- da li je gen ugrađen u genom biljke samim tim procesom doveo do toga da se nešto poremeti u
genomu biljke, pa da mi kao posledicu tog procesa imamo neki novi proteinski proizvod koji do tada biljka
nije imala.
Najpoznatiji primeri prve generacije transgenih biljaka su one sa transgenom iz bakterije Bacillus
thuringiensis, koji tzv. Bt transgenim biljkama (kukuruzu, pamuku, krompiru, itd.) daje sposobnost sinteze
toksina efikasnog protiv štetnih insekata ili transgeni iz raznih zemljišnih bakterija, koji obezbeđuju
selektivnost transgene biljke prema raznim herbicidima. U drugu generaciju transgenih biljaka spadaju
primeri poboljšanog kvaliteta proizvoda (promenjen sastav masti, obogaćivanje vitaminima, itd.) ili
"molekularna poljoprivreda" (proizvodnja vakcina i drugih molekula putem tansgenih biljaka). Transgene
biljke, dakle, stiču posebna svojstva; otpornost na pesticide, herbicide i ekstremne uslove životne sredine,
produženu trajnost plodova, povećanu nutritivnu vrednost itd.

21
5
 Genetski modifikovani organizmi

Velika američka kompanija Monsanto je bila važan učesnik u stvaranju semena GM žitarica i mahunarki.
Dve ekonomski najznačajnije tehnologije proizvodnje GM semena koje je razvio Monsanto su: -
tehnologija uvođenja Bacillus thurigiensis (Bt) gena, kojom biljke počinju da proizvode sopstvene
pesticide i tako uništavaju štetočine koji ih napadaju i
- tehnologija uvođenja gena rezistencije na glifosat, kojom se stvaraju semena rezistentna na
glifosat (Roundap), herbicid koji proizvodi Monsanto.

TRANSGENE ŽIVOTINJE

Danas je u svetu više od pedeset životinjskih vrsta obuhvaćeno transgenezom. Razvojem novih tehnologija
u oblasti stočarstva, omogućava se usavršavanje postojećih i uvođenje novih metoda pri stvaranju
genetički modifikovanih organizama. Transgene životinje se koriste kao eksperimentalni modeli na
kojima se izvodi proučavanje fenotipa za gene čija je funkcija nepoznata ili za stvaranje jedinki
pogodnih za biomedincinska istraživanja. Koriste se i za produkciju humanih hormona. U
genetičkim istraživanjima, kao model za proučavanje efekata genetskih promena na razvoj, često
se koriste transgene jedinke voćne mušice (Drosophila melanogaster). Transgeni miševi se
koriste za proučavanje ćelijskog i tkivnog specifičnih odgovora – reakcije na bolesti. „Enviropig“ je
soj transgenih svinja sa osobinom da proizvode đubrivo sa niskim sadržajem fosfora. Obične svinje
nemaju sposobnost da produkuju enzim fitazu, što ih čini nesposobnim da vare fosfor iz hrane.
Istraživači su u genom svinje uneli deo bakterijske DNK koji kodira sintezu enzima fitaze.
Transgene svinje stoga izlučuju fitazu sa svojom pljuvačkom. Na ovaj način u životnu sredinu ne
dospeva fosfor sa životinjskih farmi koji je uzročnik cvetanja algi, sa svim posledicama koje ono
nosi. Uporedna istraživanja su pokazala da su genetički modifikovane svinje postizale 15 odsto
veći dnevni prirast, ali su zapažni i negativni efekti. Danas postoje transgene ribe, ovce, koze,
svinje, goveda koji daju veće količine određenih proizvoda, ili imaju poboljšana neka druga
svojstva.

PRISUTNOST GENETSKI MODIFIKOVANE (GM) HRANE

Pod genetski modifikovanom hranom se podrazumevaju one biljke i životinje na kojima je

primenjena tehnika rekombinatne DNK (genetičko inženjerstvo) radi uvođenja, uklanjanja ili
modifikovanja specifičnih delova genoma nekog organizma.
GM hrana je prisutna još od 1990. godine na tržištu. Prvi komercijalino uzgajani GM usev bio je Flavr Savr
paradajz, koji je učinjen otporniji na truljenje, kalifornijske kompanije Calgene. Kompaniji je 1994. godine
dozvoljeno da izbaci paradajz na tržište bez ikakvih naznaka. Međutim zbog problema u procesu produkcije
i konkurencije u vidu jedne vrste paradajza koji je prirodno bio otporniji na truljenje, ovaj produkt nije se
pokazao profitabilan. Sledeći GM usevi koji su pušteni u komercijalnu upotrebu 1996. godine su pamuk koji
je otporan na insekte i soja otporna na herbicide. Oni su prihvaćeni širom SAD a kasnije i u drugim
zemljama gde poljoprivreda čini važan deo ekonomije kao što su Argentina, Brazil, Indija i Kina. Sledeći
GMO koji su takođe postali popularni su kukuruz i uljana repa. Između 1996. i 2005. godine totalna površina
koje su zahvatale GM kulture je porasla sa 1.7 miliona hektara na skoro 90 miliona hektara. Iako se većina
GM useva nalazila u Severnoj Americi od 2005. godine došlo je do sve većeg korišćenja GM useva u
zemljama u razvoju. Tako je na primer 2005. u Brazilu došlo do velikog povećanja korišćenja GM soje, dok
se u Indiji od 2002. godine sve više koristi GM pamuk, koji je povećao prinose skoro za 50%.

Društvo američkih proizvođača namirnica procenilo je da

75% celokupne hrane u SAD sadrži neki GM sastojak. To
se prvenstveno odnosilo na Bt kukuruz (koji je zbog svoje
osobine da sam proizvodi pesticide široko rasprostranjen)
i na soju otpornu na herbicide. U 18 zemalja u svetu GMO

21
6
 Genetski modifikovani organizmi

biljke gaje na na oko 81 milion hektara. Najrasprostranjeniji su transgeni usevi kukuruza, soje, pamuka i
pirinča. Najveće površine pod GMO su u SAD (59 %), Argentini (20 %), Kanadi i Brazilu (po 6 %), a ostatak
se nalazi uglavnom u Kini, Indiji i Australiji.

Genetički inženjering zauzima značajno mesto u svetskoj industriji hrane, pre svega, zbog jeftinije
proizvodnje. Još nisu sagledani svi korisni i štetni aspekti genetski modifikovanih organizama, pa su i dalje
oprečni stavovi o GM hrani. Evidentno da GMO smanjuju troškove proizvodnje, upotrebu hemikalija i
mehaničkih oruđa potrebnih za setvu, obradu i žetvu.
Jedan od najvećih globalnih problema jesu rastuće potrebe svetskog stanovništva, čija se brojnost
povećava velikom brzinom. Stručnjaci ukazuju na procene FAO da se značajno povećanje stanovništva
očekuje do 2050. godine. Da bi se podmirile potrebe svetskog stanovništva u proteinima animalnog porekla,
neophodno je da se sadašnja proizvodnja udvostruči, a procenjuje se da se razvoj i unapređenje stočarske
proizvodnje može postići, naročito na duži rok, jedino primenom novih biotehnoloških metoda. Postavlja se
pitanje da li je proizvodnja GM hrane pravi odgovor na rastuće potrebe čovečanstva za hranom. Sa jedne
strane potrebno je obezbediti adekvatnu količinu hrane za ovako veliku populaciju, a sa druge strane
problem njenog kvaliteta i uticaja na zdravlje ljudi. Rešenje ovog problema će biti jedan od glavnih izazova u
godinama koje dolaze. GM hrana može biti rešenje za ovaj problem zbog niza osobina koje je karakterišu.

PREDNOSTI GENETSKI MODIFIKOVENE HRANE

OTPORNOST NA ŠTETOČINE - Gubici koje prouzrokuju štetočine mogu da budu veoma veliki što može napraviti
velike probleme zemljama u razvoju u kojima vlada glad, ili naneti velike finansijske gubitke. Trenutno se
kao rešenje za štetočine obično koriste veće količine hemijskih pesticida. Glavni problem je što su pesticidi
opasni po zdravlje i zagadjuju zemljište i vodu te tako ugrozavaju životnu sredinu. GM usevima kao sto je
B.t. kukuruz nisu potrebni pesticidi.
OTPORNOST NA HERBICIDE - Za neke useve nije isplativo uklanjati korove fizički, tako da se onda prskaju
herbicidi koji imaju za cilj da ubiju korove. To je proces koji zahteva dosta vremena i pažnje da se ne bi
oštetila biljka koju uzgajamo. Biljke koje su GM tako da su otporne na herbicide smanjuju rizik od zagađenja
jer je dovoljno samo jednom iskoristiti dovoljnu količinu herbicida umesto više puta. To takođe smanjuje i
cenu proizvodnje.
OTPORNOST NA BOLESTI - Postoji veliki broj virusa, gljivica i bakterija koje izazivaju razne vrste bolesti kod
biljaka. GM biljke su otporne na ovakve bolesti.
OTPORNOST NA HLADNOĆU - Neočekivani mraz može uništiti mlade ili osetljive biljke. Zbog toga je uzet gen
„protiv smrzavanja” od riba koje žive u hladnim vodama i ubačen u biljke kao što su duvan i krompir. Sa tim
genom ove biljke mogu da podnose mnogo niže temperature nego što bi inače mogle.
OTPORNOST NA SUŠU / OTPORNOST NA POVEĆAN SALINITET – Kako svetska populacija sve više raste sve se
više zemlje koristi za stanovanje, što smanjuje površinu na kojoj se mogu uzgajati usevi. Zato se moraju
koristiti i zemljišta sa povećanim salinitetom ili oblasti gde vlada suša a gde bi mogli da uspevaju samo GM
usevi.
HRANLJIVOST – Neuhranjenost je veoma raširen problem u zemljama trećeg sveta zbog zoga što siromašni
koriste pretežno pirinač kao glavni proizvod u svojoj ishrani, a on ne sadrži dovoljnu količinu hranljivih
materija pa dolazi do neuhranjenosti. Ovo se može izbeći sa GM vrstom pirinča koja sadrži više hranljivih
materija. Slepilo koje je izazvano nedostatkom vitamina A je veoma rasprostranjeno u zemljama trećeg
sveta, se može iskoreniti pomoću posebne vrste GM „zlatnog” pirinča koji sadrži neuobičajno visoke
koncetracije beta-karotena (vitamin A).
PRINOSI – GM biljke daju veće prinose nego uobičajne vrste. To je veoma važno zbog velikog porasta broja
stanovnika na planeti i mogućnosti smanjenja površina pod usevima a samim timi i krčenja šuma.
FARMACEUTIKA – Proizvodnja lekova i vakcina je skupa i oni zahtevaju specijalne uslove čuvanja. Zbog toga
naučnici rade na stvaranju jestivih vakcina u vidu paradajza i krompira.

21
7
 Genetski modifikovani organizmi

FITOREMEDIJACIJA – Zagađenje zemljišta i podzemnih voda predstavlja problem širom sveta. Jedna vrsta GM
topole je modifikovana tako da prečišćava zemljišta koja su zagadjena teškim metalima.
NEDOSTACI GENETSKI MODIFIKOVANE HRANE

NEPRECIZNA TEHNOLOGIJA - Gen se može precizno uzeti iz DNA jednog organizma, ali njegovo ubacivanje u
DNA drugog organizma je „igra slučaja “, tj. nikada se ne zna gde će se novi gen ugraditi. U novom
okruženju taj novi gen može narušiti delovanje drugih gena bitnih za životne funkcije tog organizma.
NEŽELJENI EFEKTI - Naučnici nisu još proučili životne sisteme dovoljno kompletno da bi završili DNK
operacije bez stvaranja mutanta koji mogu biti štetni za životnu okolinu i ljudsko zdravlje. Oni eksperimentišu
sa jako delikatnom i snažnom silom prirode, bez punog saznanja o reperkusijama.
NEPLANIRANE OSOBINE – Nasleđivanje je izuzetno složen mehanizam i promenom ili unosom neke grupe
stranih gena u genom, neplanirano se utiče i na neke druge osobine sem one željene. Transgene životinje
imaju kraći životni vek, slabiju sposobnost rasplodnje i češće obolevaju od retkih bolesti. Ilustrativan primer
je činjenica da je kod transgenih svinja s genom za hormon rasta uočena letargija, češća pojava
želudačnog ulkusa, smanjenog kapacitet rasplodnje i patologije zglobova odnosno hromosti.
RASPROSTRANJENE PROPASTI USEVA - Genetičari nastoje da profitiraju patentiranjem genetski modifikovanog
semena. To znači da, kada zemljoradnik zasadi takvo seme, svo seme ima identičnu genetičku strukturu.
Kao rezultat, ako se gljive, virusi ili druge napasti razviju na takvom usevu, on u celosti propada.
PRETNJA NAŠEM CELOM SNABDEVANJU HRANOM - Insekti, ptice i vetar mogu preneti genetski modifikovano
seme u susedna polja i dalje. Polen iz modifikovanog bilja se može razmeniti sa genetski prirodnim usevima
i divljim rođacima. Svi usevi, organski i modifikovani, su nezaštićeni od zagađivanja kroz razmenu polena.
NEMA DUGOG TESTIRANJA - Genetičari koriste materijal iz organizama koji nisu nikada bili deo ljudske ishrane
da bi izmenili osnovnu prirodu hrane koju jedemo. Bez dugotrajnog testiranja niko ne može da zna da je ta
hrana bezbedna.
OTROVI - GE može izazvati neočikivana mutacije u organizmima, koji mogu uzrokovati nove i veće nivoe
otrova u hrani.
SMANJENA HRANLJIVA VREDNOST - Genetski modifikovana hrana može obmanuti potrošače svežim izgledom.
Naizgled svež i sočan, jarko crveni GM paradajz može biti star više nedelja i stoga sa sasvim malom
hranljivom vrednošću.
ANTIBIOTIK OTPORNE BAKTERIJE - Genetičari koriste antibiotik otporne gene da obeleže genetički stvorene
ćelije. To znači da genetski modifikovani usevi sadrže gene koji su otporni na antibiotike. Ovi geni mogu biti
ubrani sa bakterijama koje nas mogu zaraziti.
PROBLEM SE NE MOŽE PRATITI - Bez oznaka, javne zdravstvene organizacije su bespomoćne da prate
problem bilo koje vrste, sve do njegovog izvora. Mogućnost za tragediju je neverovatna. Ilustrativan podatak
je činjenica da se sasvim slučajno otkrilo da je u SAD je 37 ljudi umrlo, 1500 delimično paralizovano, a oko
5000 je privremeno onesposobljeno od sindroma koji je povezan sa triptofanom, produktom GM bakterije, a
koji su oboleli kozumirali kao dodatak hrani, ne znajući na koji je način dobijen .
POVEĆANO KORIŠĆENJE HERBICIDA - Naučnici procenjuju da će genetički modifikovane biljke otporne na
herbicide značajno povećati upotrebu herbicida. Zemljoradnici će ih, znajući da njihovi usevi mogu tolerisati
herbicide, koristiti još liberalnije.
VIŠE PESTICIDA - Proizvođači modifikovanih useva nude svoje sopstvene pesticide. Ova strategija će dovesti
više pesticida u našu hranu i na polja, više nego ikada do sada.
EKOLOGIJA MOŽE BITI UNIŠTENA - Uticaj genetski modifikovanih organizama može uništiti lokalnu ekologiju.
Novi organizmi mogu se uspešno takmičiti sa divljim rođacima, uzrokujući neviđene promene u prirodi.
ZAGAĐIVANI GENI SE NE MOGU OČISTITI - Jednom genetički modifikovani organizmi, bakterije i virusi se
oslobađaju u prirodu i nemoguće ih je opozvati. Za razliku od hemijske ili nuklearne kontaminacije, negativni
efekti su ireverzibilni.

GENETSKI MODIFIKOVANA HRANA KAO RIZIK PO ZDRAVLJE LJUDI

21
8
 Genetski modifikovani organizmi

OPASNOST OD ALERGIJSKIH REAKCIJA - Genetskim inžinjeringom mogu se preneti alergeni iz namirnica sa

poznatim alergogenim sposobnostima (kikirikija, oraha, školjki i riba), na namirnice za koje se pretpostavlja
da su sigurne. U budućnosti proteini će biti ubacivani u biljke iz dosadašnjih poznatih izvora alergena, ali i iz
biljaka svih vrsta, bakterija i virusa, čija je potencijalna alergogenost retka ili nepoznata. Mada sve biljke
sadrže materije koje su potencijalni alergeni za ljude, GM žitarice su novi varijeteti kod kojih promena
genoma žitarica može dovesti do neželjenih promena proteina žitarica, koji postaju jači alergeni.
TOKSIČNI UTICAJ GM NAMIRNICA - Stvaranje toksina, čak i u minimalnim količinama, može imati dugotrajne
posledice na zdravlje ljudi. Akumulacija novih metabolita u gajenim biljkama može povećati mogućnost za
pojavu toksičnih rizika. Neke kultivisane biljke kao što su krompir i paradajz i normalno stvaraju visoko
toksične hemijske materije u lišću, a genetskom modifikacijom mogu nastati novi toksini ili neočekivane
supstance čije toksične koncentracije nisu poznate.
REZISTENCIJA NA ANTIBIOTIKE - Geni rezistentni na antibiotike koriste se u nekim GM biljkama kao markeri
genetske transformacije. Ubacuju se pored željenog gena u biljku radi lakšeg uočavanja osobine koja treba
da se nasledi. Uprkos uveravanjima stručnjaka da geni rezistencije ne mogu izaći iz biljke, česta upotreba
ovih marker gena, može dovesti do pojave rezistencije na antibiotike, tj. smanjivanja efikasnosti antibiotika u
budućnosti. Realna je mogućnost da se geni iz biljke "premeste" u mikroorganizme zemljišta, a kako
bakterija lako prihvata gene antibiotske rezistencije, kasnije i u patogene bakterije.
KRAĆI ŽIVOTNI VEK I UROĐENI DEFEKTI - Pokazalo se da je kod krava kojima je ubrizgan genetski modifikovani
hormon rasta došlo do smanjenja životnog veka i povećanja broja defekata kod novorođenih teladi.
Eksperimenti su pokazali da životinje koje jedu GM hranu rastu sporije i češće oboljevaju.
KANCEROGENI EFEKTI - Biohemičar A. Pustzai izneo je tvrdnju da GM krompir oštećuje imuni sistem pacova i
utiče na njihov rast. On je dokazao i intestinalne promene kod pacova hranjenih ovakvim krompirom. U SAD
je odobren Monsantov genetski proizveden hormon rasta za krave koje daju mleko. Naučnici su upozoravali
da ovo može povećati mogućnost od oboljenja raka dojke, prostate i debelog creva i do 500 %. Istraživanja
na pacovima su pokazala da dolazi do oštećenja unutrašnjih organa kada im se daje ovaj hormon. Međutim
korišćenje hormona je nastavljeno uz obrazloženje da se uništava prilikom pasterizacije mleka, iako su
kasnija istraživanja pokazala da se u tom procesu uništi samo oko 19% hormona.
SUPERVIRUSI -Virusi mogu da mešaju svoje gene sa drugim virusima ili čak sa organizmom u kome se
nalaze, te na taj način mogu nastati veoma opasne mutacije virusa. Dokazanoje da je potrebno samo 8
nedelja da bi došlo do mešanja gena kod virusa. Jedan od najčešćih virusa koji se koriste u genetskom
inžinjeringu je karfiol mozaik virus CaM, koji se nalazi u većini današnjih GM useva. Po nekim svojim
osobinama je veoma sličan Hepatitisu B i HIV-u tako da može biti veoma opasan. U jednom istraživanju u
Kanadi biljka je zaražena sa oslabljenom verzijom ovog virusa kome je nedostajao gen koji mu omogućava
da se kreće između ćelija u biljci. Za manje od dve nedelje oslabljeni virus je našao šta mu je neophodno u
okolnim genima i iskombinovao se tako da nadomesti nedostatak.

ŽIVOTNA SREDINA I GENETSKI MODIFIKOVANI ORGANIZMI

ZAGAĐENJE ZEMLJIŠTA - GM bakterija (Klebsiella planticola) koje ima ulogu da razgrađuje ostatke drvne
industrije i stabljike kukuruza i tako stvara đubrivo, učinila je zemljište potpuno neplodnim tamo gde je
korišćena. Ona je iz zemljišta uklonila sve gljive koje vezuju azot koji je neophodan biljkama. Takođe je
uočeno da GM biljke koje same proizvode toksine koji služe kao pesticidi, ispuštaju te toksine i preko korena
u zemljište. Ovo zagadjenje se zadržava u zemljištu i do 8 meseci i smanjuje mikrobiološke aktivnosti. GM
usevi koji su otporni na herbicide čine većinu GM useva danas u svetua kompanije koje se bave genetskim
inžinjeringom stvaraju sve otpornije biljke. Cilj je da se zbog smanjenja troškova usevi poprskaju samo
jednom veoma jakim herbicidom i tako spreči rast „korova”. Te jake hemikalije zagađuju zemljište a i vodom
se dalje spiraju i tako mogu naneti veliku štetu.
„SUPERKOROVI” - Otkriveno je da se GM Bt toksin iz useva zadržava u zemljištu barem 18 meseci a odatle
može biti transportovan u neku divlju biljku stvarajući tako „superkorov” otporan na insekte. Istraživanja u

21
9
 Genetski modifikovani organizmi

Danskoj i Velikoj Britaniji su i otkrila pojavu ovakvih korova posle samo jedne generacije uzganjanja GM
useva. Ovo može stvoriti velike poremećaje u ekosistemima a i zadati nove probleme farmerima.
UBIJANJE KORISNIH INSEKATA - GM usevi koji imaju svoje toksine ubijaju kako štetne tako i korisne insekte.
Zabeleženo je 40% smrtnosti kod medonosnih pčela koje su se hranile na GM usevima. Kada je o GM
kukuruzu reč, postavlja se pitanje da li ova hrana koja je toksična za jedne insekte mo že da uništi i druge,
korisne insekte. Dakle, postoji određeni spekar insekata koji će nepredviđeno nastradati. Kada bi svi prešli
na gajenje ovih biljaka, onda bi nastao veliki pritisak na populaciju insekata i došlo bi do poremećaja
prirodne ravnoteže među njima. Ali taj isti problem postoji i sa pesticidima.
UPOTREBA PESTICIDA - Zagovornici genetičkog inženjerstva navode da je cela koncepcija stvaranja
transgenih biljaka, pre svega onih otpornih na insekte i herbicide, u stvari, rezultat težnje da se smanji
upotreba pesticida i maksimalno čuva čovekova sredina. Gajenjem transgenih biljaka putem smanjenog
broja tretiranja i korišćenjem efikasnijih preparata postiže se ušteda u pesticidima i do 40%. To je značajan
doprinos ne samo sa ekonomskog aspekta (finansijska ušteda za farmere), već i sa stanovišta zaštite
okoline (smanjenje zagađenja usled redukovane upotrebe pesticida).
„GENETIČKO ZAGAĐENJE“ – Mogućnost genetičkog zagađenja prirode je realna, jer može doći do spontanog
nastavka "putovanja" transgena iz transgenih biljaka (npr. putem polena) i njegove nekontrolisane ugradnju
u genom raznih drugih organizama. Primeri za to su superkorovi, koji bi, zahvaljujući transgenu za
tolerantnost prema herbicidima, postali otporni na herbicid, superinsekti otporni na Bt gen ili
supermikroorganizmi koji bi, posedovanjem marker gena korišćenih u procesu stvaranja transgenih biljaka,
postali rezistentni na antibiotike. U ovu kategoriju spadaju i moguća spontana ukrštanja transgenog sa
konvencionalnim sortama iste vrste. Realnu opasnost spontanog horizontalnog transfera gena od
transgenih biljaka ka drugim živim organizmima i vertikalnog izmedju raznih sorti iste vrste priznaju ne samo
protivnici već i pobornici genetičkog inženjerstva.
UTICAJ NA BIODIVERZITET - Jedan od pretpostavljenih aspekata potencijalne opasnosti transgenih biljaka na
biodiverzitet se ogledava u "fenomenu zelenog asfalta". Naime, proizvodnja transgenih biljaka
tolerantnih na herbicide omogućava nesmetanu upotrebu efikasnih preparata u borbi protiv korova,
što može dovesti do potpunog uništenja celokupne flore sa tretiranih njiva, zajedno sa nestankom
spontane faune koja živi na tim biljkama. Time nastaju "sterilne njive" sa uništenom spontanom
florom i faunom, bez ičeg drugog, sem transgenih biljaka.

NEPREDVIDIVE POSLEDICE KONZUMIRANJA GM HRANE

Sa hranom GM porekla strana DNK ulazi u ljudsko telo;

GM organizmi mogu da proizvedu nepredviđene
toksine ili alergene; transfer gena može da se
desi između transgenih biljaka i bakterija, što bi
moglo da ima katastrofalne ekološke
konsekvence. Pri metabolizmu, kod životinja
koje se hrane genetski modifikovanim
žitaricama može doći do rekombinacije DNK i do
posledica koje do sada niko nije mogao
predvideti.
Oni koji nemaju naročite zamerke protiv transgene hrane navode da čovek od samog svog postojanja
svakodnevno konzumira značajne količine genetičkog materijala koji se nalazi u svakoj konvencionalnoj
hrani biljnog ili životinjskog porekla, pa i u mikroorganizmima koji spontano dospevaju u organizam čoveka.
U slučaju transgene hrane razlika je samo u tome, što se umesto odvojenog unošenja gena biljaka i
bakterija, putem transgene hrane to dešava istovremeno. Pri tome se ne poriče realnost mogućeg
pozicionog efekta transgena, tj. da će se transgen, koji je sam po sebi potpuno bezopasan za čoveka, u
"novoj sredini" stupiti u interakciju sa genima transgene biljke, izazivajući neočekivane efekte.

10
21
 Genetski modifikovani organizmi

Ser Vilijam Ašer (William Ascher), predsednik britanskog društva „Board of science and education“ GMO je
nazvao „Frankeštajnovom hranom” i izjavio: „Čim GM duh izađe iz boce, uticaj na spoljašnju okolinu će
verovatno biti nepovratan.” Jer, reč je o lancu ishrane: zemljište, biljka, životinja, čovek. Ako se negde
poremete neke prirodne zakonomernosti, dolazi do poremećaja tog sistema. Još uvek se ne zna da li
postojeći enzimski sistem životinja i čoveka može da prepozna fragmente tih proteina i da ih razgradi do
poslednje aminokiseline.“
Postavlja se pitanje šta se dešava sa namirnicama životinjskog porekla, ako su te životinje hranjene
transgenim proizvodima - transgenim biljkama, lekovima, aditivima transgenog porekla). Prema rezultatima
detaljnih ispitivanja meso, mleko, jaja i drugi proizvodi životinja koje su bile u kontaktu sa transgenim
proizvodima ne predstavljaju nikakvnu realnu opasnost za čoveka. Svestrano testiranje, kao neophodni deo
rada na transgenim biljkama pre njihovog puštanja u komercijanu upotrebu, upravo ima za cilj da se otkriju
svi eventualni alergeni i toksini pre nego što bi mogli da predstavljaju opasnost za zdravlje čoveka.

"PRIRODNO" PROTIV "NEPRIRODNOG"

Pobornici genetičkog inženjerstva i kloniranja naglašavaju sličnost u funkcionisanju živih organizama na

Zemlji posmatranih iz aspekta genetike. Preklapanje ljudskog genoma sa genomom šimpanze je 98%, miša
90%, bakterije E. coli 7%. U svetlu ovih sličnosti razmena gena među raznim organizmima ili kloniranje
izgledaju kao sasvim prirodan proces. Sa ovog aspekta se genetičko inženjerstvo u suštini ne razlikuje od
oplemenjivanja biljaka i životinja konvencionalnim metodama (selekciono i kombinacijsko oplemenjivanje,
korišćenje mutacije i poliploidije, itd.), čime se čovek bavi već najmanje 10.000 godina, od samog nastanka
poljoprivrede.
Protivnici biotehnologije i kloniranja, medjutim, naglašavaju
da ove nove biotehnologije "probijaju prirodne granice"
stvarajući, "na neprirodan način", u laboratorijama živa bića
koja, bez intervencije čoveka, nikad ne bi nastala u prirodi.
Time se na neprirodan način, nedozvoljivo menja sama
suština života sa nepredvidivim štetnim posledicama, od
kojih se najčešće spominje nastanak monstruma. Prema
protivnicima kloniranja "neprirodnost" i nedovoljno visok nivo
postojećeg znanja i tehnike najilustrativnije pokazuju brojke,
prema kojima je u projektu "Doli" od 277 pokušaja kloniranja
uspeo samo jedan.
Protivnici genetičkog inženjerstva i kloniranja često navode da "pravo na igranje sa osnovnim gradivnim
elementima života, tj. genima, pripada samo Bogu i čovek nema na to moralno pravo". Suprotan tabor
tumači transgene biljke i kloniranje kao pozitivan primer primene vrhunske nauke u interesu čovečanstva.
Transgenim biljkama se može rešiti problem proizvodnje dovoljne količine hrane za rastući broj stanovnika
Zemlje. Transgenim životinjama se može rešiti jednostavna i jeftina sinteza specifičnih proteina neophodnih
npr. u humanoj medicini. Najveću perspektivu kloniranja njegovi pobornici vide u dijagnostici i terapiji
ljudskih bolesti.
Sve su to neosporno veoma humani i sasvim "ovozemaljski" motivi koji govore u prilog savremenoj
biotehnologiji i primeni njenih rezultata u svakodnevnom životu.
Međutim, za mnoge istraživače i javno mnenje proizvodnja GM hrane je neprihvatljivo poigravanje sa
prirodom. Čovek se opet ( dinamit, nuklearna bomba...) upušta u korišćenje tehnologija čije posledice ne
može da kontroliše.

ZAKLJUČAK

Činjenica je da naučni dokazi o štetnosti genetski modifikovane hrane nisu dovoljno potvrđeni, ali isto tako
ne postoje ni dokazi da ova hrana nije štetna. Danas smo suočeni sa situacijom tzv. naučne nesigurnosti,

21
11
 Genetski modifikovani organizmi

odnosno eventualni negativni efekti genetski modifikovanih organizama i hrane mogu postati vidljivi tek
nakon duge upotrebe. Kako je to jedini način da se sazna konačna istina, kao i uzimajući u obzir ogroman
pritisak investicionog sektora za koji je rentabilnija proizvodnja uz korišćenje biotehnologije prvenstveno
unosan posao i prednosti koje biotehnologija obećava, izgleda da je upotreba neminovna. Iz toga razloga
ova materija je veoma osetljiva sa stanovišta ljudskih prava, jer se komercijalizaciom genetski modifikovanih
namirnica građani direktno uvlače u vid "globalnog eksperimenta", a za učešće u njemu prethodno bi morao
biti dobijen njihov pristanak. Takođe, odlučivanje o visini "prihvatljivog rizika" suviše je značajno sa aspekta
javnog zdravlja da bi ostalo rezervisano za uske krugove vlasti, čak i u društvu koje prihvati da upotrebljava
ove namirnice.
Postavlja se pitanje: Ko odlučuje koji nivo rizika je prihvatljiv? Medicinski, naučni, politički establišment? Ili
svaki pojedinac ima pravo sam o tome da odlučuje?
Pravo na zdravu životnu sredinu ima svaki čovek. Nažalost, veliki deo stanovništva Planete nije ostvario
osnovna egzistencijalna prava, među kojima je pravo na dovoljnu količinu zdravstveno ispravne hrane i
vode. Zemlje trećeg sveta rešenje problema gladi vide u genetski modifikovanoj hrani. Ostvarivanje bitke za
ekološki sigurniji, stabilniji, zdraviji svet naročito je teško za veoma siromašne stanovnike Planete. Oni
moraju prvo ući u ekonomski ciklus koji će im omogućiti zadovoljenje osnovnih egzistencijalnih potreba, i tek
tada je moguće da se to stanovništvo posveti i borbi za ekološki čistu i bezbednu hranu.
I pored mnogih istraživanja niko sa sigurnošću ne može da tvrdi šta će se desiti kada se genetički izmenjena
namirnica unese u ljudski organizam. A spektar mogućih kombinacija je ogroman.
Osnovno etičko pitanje vezano za savremenu biotehnologiju jeste kako racionalno iskoristiti prednosti koje
genetičko inženjerstvo i kloniranje pružaju, a da se pri tom spreče potencijalne negativne posledice ovih
novih tehnologija na čoveka i njegovu životnu sredinu.
Pitanje koje se nameće glasi da li zauzeti stav: „savladati prirodu“ ili stav: „živeti u skladu sa prirodom".
Oni koji su protiv genetički modifikovanih biljaka, organizama i hrane poreklom od njih zastupaju koncept da
je to protivprirodna stvar, da se naučnici preterano igraju Boga i da to nije dozvoljeno, pa se automatski
pretpostavlja štetan efekat. S’ druge strane, zagovornici ove nove tehnologije smatraju da je to jedina
tehnologija koja će moći "da nahrani svet". I jedno i drugo shvatanje predstavljaju krajnosti.
Naučno zasnovan stav prema biotehnologiji mora da uzme u obzir aspekt biološke sigurnosti, sa jasno
definisanim argumentima u vezi sa eventualnim štetnim efektima po zdravlje čoveka ili po ž ivotnu sredinu.
Jer, šta to ugrožava čoveka i životnu sredinu od strane biotehnologije, a šta ne ugrožava od strane klasičnih
tehnologija, koje su već uveliko među nama? Mi odavno nemamo idealnu situaciju. Sve što se upotrebljava,
neumerena količina antibiotika, veštačkih đubriva, pesticida, toksičnih i kancerogenih hemikalija u
proizvodima za široku potrošnju, aditiva u hrani, sve je to, možda, mnogo štetnije od genetički modifikovanih
biljaka.
Zvanični stav prema transgenim biljkama ne bi trebala da bude bezuslovna zabrana istih, već obazrivo
proučavanje ovog fenomena i iskorišćavanje svih potencijalnih prednosti koje ova nova tehnologija pruža.
Velika je verovatnoća da će puštanje GMO u prirodu dovesti do situacije da više neće postojati ni jedna
jedina prirodna vrsta na Planeti. A iz te situacije nema povratka na pređašnje stanje.
Danas se razvijaju specifični oblici ekoloških tipova proizvodnje, koji kombinuju konvencionalni pristup i
biofarming, pri čemu se dobijaju i zadovoljavajući prinosi i dobar kvalitet hrane, a pri da se pri tome ne vrši
dodatni pritisak na osetljivu ekološku ravnotežu u ekosistemima. Dakle genetski modifikovana hrana nije
neminovnost; balast koji nosi suviše je težak...
Genetski modifikovani organizmi nisu samo jedna od brojnih, potencijalnih opasnosti koje su se nadvile nad
stanovništvom Planete. Ova tehnologija zadire u nešto što je do sada bilo zaštićeno i nedodirljivo – poigrava
se sa samom suštinom života!
Sve druge vrste na planeti koriste sve svoje potencijale za obezbeđivanje napretka potomcima i prenošenje
nasleđa. A baš te suštinske, iskonske potrebe tehnologija genetskog inženjerstva dovodi u pitanje.

Koliko mudri ćemo biti u ovom aspektu razvoja tehnologije?

Pokazaće vreme.

12
21
 Genetski modifikovani organizmi

LITERATURA:

1. Čolanović, Voja.(1998)
Prekrajanje živog: genetičko inženjerstvo-dostignuća, predviđanja, opasnosti.
2. Stryer, Lubert. (1991)
Biokemija.
3. Segan, Karl; Drajan, En. (2005)
Seni zaboravljenih predaka.
4. http://en.wikipedia.org/wiki/Co-
existence_of_genetically_modified_and_conventional_crops_and_derived_food_and_feed
5. http://en.wikipedia.org/wiki/Genetically_modified_food_disagreements
6. http://en.wikipedia.org/wiki/Recombinant_DNA_technology
7. http://www.envirolink.org/topics.html?
topic=Biotechnology&topicsku=2002109192022&topictype=subtopic
8. http://www.envirolink.org/topics.html?topic=Genetically%20Modified
%20Foods&topicsku=2002119144701&topictype=subtopic
9. www.vlada.cg.yu/biblioteka/1170427311.doc
10. www.gom.cg.yu/files/1101719436.doc
11. http://www.accessexcellence.org/RC/VL/GG/index.html
12. http://www.indopedia.org/Genetically_modified_organism.html
13. http://www.vet.bg.ac.yu/~biolog/2007-2008/Principi%20genetike-14.3.pdf

13
21