Биотехнологија и

генетички
инжењеринг
Стеван Котлајић
Биотехнологија и генетичко инжењерство
 Под биотехнологијом, подразумевамо употребу живих бића или
биолошких продуката(ензима) у производне сврхе.
 Прерада биолошких продуката назива се биоинжењерство, а
преправљање генетичке структуре организма генетичко инжењерство.

 Молекуларна биологија(генетичко инжењерство) представља нову

технологију која се развила последњих деценија на основу сазнања до
којих су дошле молекуларна генетика, биохемија и микробиологија.
 То је технологија која омогућава да се модификује генетичка основа ћелија
и организама појединачним генима.
Средина 70-их година ХХ века.

ПОДЕЛА БИОТЕХНОЛОГИЈЕ
• Црвена
• Зелена
• Сива
• Бела
• Плава
 Примена
биотехнологије
1. Хемијска и фармацеутска
индустрија
2. Индустрија Хране и укуса
3. Отпадне воде и издувни гасови
4. Истраживачке органиѕације за
природне и медицинске науке
5. Зазвој биотехнолошких уређаја
 Традиционална Савремена
биотехнологија биотехнологија
 Обухвата оплемењивање биљака  Генетски инжењеринг
и домаћих животиња, коришћење  Клонирање
микроорганизама за производњу  Инжењеринг ткива
хране и пића, прераду отпадних
вода, производњу биогаса,
заштита животне средине...

Генетички инжењеринг
Под генетичким инжењерингом
подраѕумева се манипулисање
генетичким материјалом да се он
преноси из једног живог система
у други, па добијемо организам
са другачијом комбинацијом гена,
чија се DNK назива
хибридна(рекомбинована). У
зависности којом количином
генетичког материјала се
манипулише, према томе постоји:
 Генско
 Хромозомско и
 Геномско инжењерство
Суштина генетичког
инжењеринга је производња
генетски модификованих(GM)
организама чији DNK садржи
стране гене.Заснива се на
универзалности упутства за рад
ћелија записаног у
генима(ГЕНЕТИЧКИ КОД,
ШИФРА) свих живих бића на
нажој планети. Упутства за
производњу протеина у ћелији
записано је у генима у виду
шифре.
 Генетичка модификација
Генетичка модификација је настала из генетике и почела
је да се развија захваљујући експериментима свештеника
Грегора Мендела који је укрштао разне сорте и поставио
основне законитости у наслеђивању особина, које се
преносе из генерације у генерацију. Ово откриће
доприноси развоју генетике и постављању темеља
молекуларне генетике која ће после неколико деценија
довести до стварања генетићки модификованих
организама (ГМО).
 ГМО
 Појава ГМО означавала је почетак ефикаснијег биолошког пута
решавања многих проблема са којима се човек суочава.
 Убацивање страних гена врши се ради повећања квалитета и
родности пољопривредних култура, и побољшања квалитета
прехрамбених производа.
 Мења се састав хране који постаје обогаћенији есенцијалним
амино-киселинама, минералним материјама и витаминима.
 Најпознатије биљке прве генерације ГМО су кукуруз, памук, соја,
којима је уграђен уграђен бактеријски бактеријски ген.
 Захваљујући том страном гену овакве биљке могу да стварају
отров који их брани од штетних инсеката. На биљке којима се
убацује ген да би се њихов раст у лошим условима повећао делује
се много мањим количинама пестицида и тиме се штити од
загађења и храна и спољашња средина.
 ГМО
 Друга генерација трансгених биљака су оне којима је побољшан квалитет,
нпр. обогаћене су витаминима или се помоћу њих синтетишу вакцине и друге
материје. Суштинске добре стране употребе оваквих биљака као људске хране
могу се свести на следеће: дају боље приносе, раније сазревају, имају већу
хранљиву вредност, дуже трају па чак и то да лепше изгледају. Значи, решава
се проблем глади у свету јер се производи довољна количина хране која је, уз
то још и јефтинија.
 ГМО
 Посебан интерес научника привукле су биљке и микроорганизми
који имају способност да упијају и прерађују отровне материје из
земљишта. Такве биљке се затим још мало генетички обраде тако
да расту брже и упијају веће количине отровних материја.
Најпознатија таква биљка је сунцокрет која може да упија и
прерађује олово из земљишта, док се међу бактеријама издвајају
врсте која разграђују радиоактивне супстанце.
 Значај оваквих ГМ бактерија и биљака је огроман поготово ако се
зна чињеница да је радиоактивни отпад један од главних проблема
савремене технологије.
Хвала на пажњи!