УТИЦАЈ БИОЛОГИЈЕ НА РАЗВОЈ ТЕХНОЛОГИЈЕ И СВАКОДНЕВНИ

ЖИВОТ
Стечена знања се користе за решавање различитих реалних проблема за
побољшање услова живота, за изналажење бољих, безбеднијих и економичнијих
решења. Ова делатност којом се примењују знања у креирању и примени
решења назива се инжењеринг,а технологија је усавршен НАЧИН процеса
производње или примене знања у некој специфичној области (пољопривреда,
грађевина, машинство, фармација...). Прве технологије (НАЧИНИ) су биле плод
ИСКУСТВА, касније је развој науке довео до тога да су технолошкеновине
производ инжењеринга. Са друге стране технологије су довеле до многих
научних напредака ( машине, рачунари, бежична комуникација, генетички
инжењеринг...)
У основи, биотехнологија подразумева коришћење ћелијских и
молекуларних процеса у циљу развијања технологије и производа који се
затим употребљавају у исхрани и пољопривреди, у спречавању и лечењу
болести (дијагностика, лекови, медицински апарати), у различитим индустријским
гранама (биогорива, биопластика), као и у заштити и спречавању последица
еколошких катастрофа .
Иако термин биотехнологија постоји од почетка 20. века и већина људи сматра
биотехнологију за модерну научну дисциплину, биотехнолошки принципи су
одавно ушли у употребу у разним сферама људских делатности. Тако су људи
још пре 10.000 година користили микроорганизме (квасац) у производњи хлеба и
пива, а вино је још у најранијим цивилизацијама прављено путем ферментације
коју врше квасци и бактерије.
Сир и јогурт су такође производи добијени биотехнолошким процесима, а први су
почели да их праве номади у централној Азији пре неколико хиљада година.
Млеко су чували у примитивним мешинама од коже крава и коза, а те мешине су
са унутрашње стране и даље имале ензиме које козе и краве користе у варењу,
као и млечне бактерије (lactococcus и lactobaccilus), што је довело до млечно-
киселог врења и прављења сира.
У 21. веку, биотехнологија укључује и нове области као што су геномика,
технологије рекомбинације гена и примењена имунологија. Ове нове области су
омогућиле испитивање људског генома (мапирање свих људских гена), као и
развој персонализоване медицине, која за циљ има да сваки пацијент добија
лекове који највише одговарају његовом сету гена.
Једно од најновијих достигнућа биотехнологије је и тродимензионални
биоштампач – машина која је донедавно постојала само у научнофантастичним
романима. Сада се могу штампати права људска ткива у три димензије. Тако је
могуће направити једноставна ткива као што су крвни судови, али у будућности
биће могуће штампање било којег органа.
У оквиру биотехнологије могу се издвојити три велике групе: биотехнологија у
пољопривреди, где се истражују и веома критиковани ГМО производи, али и
други аспекти побољшања приноса пољопривредних култура, затим
индустријска биотехнологија и биотехнологија у здравству. Нека од
медицинских средстава, као што су антибиотици и вакцине, без којих се данас не
може замислити ниједна болница, управо су биотехнолошки производи, као и
многи други фармацеутски производи које свакодневно користимо.
Jасно je да ће биотехнологијауз помоћ нанотехнологија бити један од најбитнијих
покретача високоиндустријског развоја. Зато не чуди што је већ данас све чешће
називају науком будућности, јер развој неких од „футуристичких“ процеса као што
су генска терапија, терапије матичним ћелијама и инжењеринг ткива зависe
управо од биотехнологије.

Инжењерство и технологија се у свом развоју заснивају на моделима( пројекти,

шеме, цртежи, рачунски програми...) или макетама да би се истражилеразне
могуће варијанте. Убрзан напредак технологија довео је до великог напретка
цивилизације, али и до великих злоупотреба и штетних ефеката.