ИНЖЕЊЕРИ, ЕТИКА И

ОДРЖИВИ РАЗВОЈ
 Преиспитати однос етике инжењера и
филозофије друштвеног развоја које имају
различито поимање о односу између етике
инжењера и општег друштвеног развоја

 У већини инжењерских етичких кодекса

колективни друштвени интерес ставља се
изнад свих других интереса, што се коси са
капиталистичком тржишном филозофијом

 Данас се инжењери боре са етичким дилемама

које представљају свакодневни сукоб између
економских и еколошких услова њиховог рада
 Раније је инжењерски рад био готово синоним
људског прогреса.

 Данас, угрожавање животне средине ствара

разилажење између личних интереса појединаца,
интереса послодаваца, професионалних интереса и
колективних друштвених интереса.

 Савремени инжењерски етички кодекси захтевају од

инжењера да ставе колективне друштвене интересе
пре професионалних и пословних интереса.

 Али, да ли су такви захтеви реални и оправдани?

ОДНОС ИЗМЕЂУ ПРОФЕСИОНАЛНЕ И ПОСЛОВНЕ ЕТИКЕ

 Прво инжењерско друштво које је усвојило етички кодекс је био

Институт грађевинских инжењера у Енглеској 1910. године.

 Ти кодекси су комбинација моралних вредности и правила

пословног бонтона, више кодекс пословног понашања него
кодекс етичких норми.

 Професионалне етичке вредности су, пре свега, ознака

професије.

 Едвин Лејтон је тврдио да је појава професионалног

идентитета била реакција на велике ауторитативне
бирократске структуре у којима су инжењери све чешће
радили. Требало је разликовати се од радника и приближити се
другим тадашњим цењеним професијама.
 Лејтонје идентификовао три стуба инжењерске
професије:

1. инжењер је идентификован као носилац техно-

лошких промена, дакле, битан за људски прогрес,
2. инжењер је сматран “логичним мислиоцем без
пристрасности”, био је погодан посредник између
класа и
3. инжењер је сматран друштвено одговорним за
остваривање прогреса и повољног утицаја
технолошких промена на ширу друштвену заједницу.

 Позивање на професионализам и друштвену

одговорност омогућило је инжењерима да постану
независни од послодаваца, барем реторички, ако
не у пракси.
 Дејвид Нобл сматра да модеран инжењер, ипак, служи сврси
капиталиста, због чега су му закони капитала били примарни
једнако као и закони науке. Инжењери, барем они на Западу, врло
лако су уклопили пословне вредности у своје активности.

 Сврха технологије одређена је тржиштем, а инжењерство је

средство, не циљ. Инжењерима значи што могу да помогну
компанији да повећа профит, као и да буду награђени за своје
заслуге током каријере.

 Међутим, интереси послодавца и интереси инжењера почели

су да се разилазе оног тренутка кад је почело да се поставља
питање: да ли је нова технологија увек корисна за најшире
друштво?

 Тако је професионални статус инжењерске професије почео

да се гради и на темељу јавне службе у корист опште
друштвене заједнице.
 УТИЦАЈ КОЛЕКТИВНИХ И ИНДИВИДУАЛНИХ
ИНТЕРЕСА НА ПРОФЕСИОНАЛНУ ЕТИКУ ИНЖЕЊЕРА

 Већина модерних и етичких норми у инжењерству

наглашавају да инжењерима од највеће важности треба
да буде опште здравље и безбедност (Аустралијски
етички кодекс).

 Међутим, све је више у тржишној економији морал

радног живота базиран на културолошким
конвенцијама које спадају у категорију етичког егоизма и
личног интереса.

 Етички егоизам значи да би свака особа требало да

води рачуна сама о себи.

 Адам Смит промовише етички егоизам тако што тврди

да се друштвена добробит најбоље постиже тако што
појединац испуњава своје интересе и компаније
достижу максималне профите на слободном тржишту.
 Инжењерска етика је изнад етичког егоизма. Макар и
у принципу, инжењери стављају општи интерес
пре сваког другог интереса.

 Али, шта када општи друштвени интерес почне да

угрођава интерес инжењера? Шта када
придржавање свих правила етичког кодекса може да
доведе у питање њихов инжењерски статус? Хоће ли
инжењери сматрати превеликом жртвом стављање
на прво место општи друштвени интерес и
ризиковати сопствени посао и каријеру?

 Различите студије су показале да кодекси етике и

понашања немају велику моћ. Потребна је велика
лична снага и храброст да би се послушао етички
кодекс пре него захтев послодавца, од кога инжењер
економски зависи.
 ЕТИКА ИНЖЕЊЕРА И ОДРЖИ РАЗВОЈ
 Основни етички принцип одрживог развоја је принцип
међугенерацијске једнакости.

 Међугенерацијска једнакост може се посматрати са два

становишта: консеквенцијалистичког и
деонтолошког становишта.

 Прво становиште разматра дугорочне последице

садашњих активности на животну средину и не
одговара неким пословним интересима, односно
угрожава их.

 Такође, принцип међугенерацијске једнакости

представља етичку дужност садашњих генерација у
остваривању права на здраву животну средину будућих
генерација. Али, и ту ствари не изгледају баш онако као
што се чини на први поглед.
 Дејвид Пирс тврди да ако желимо да се обезбеди
међугенерацијска једнакост онда будућим
генерацијама треба да се исплати надокнада за
еколошке штете настале од стране садашњих
генерација. А то ће се најбоље урадити тако што ће
се штета надокнађивати повећањем богатства и
људски створеног капитала.

 Другим речима, природни капитал (животна средина)

смањује се ако се људски капитал повећава (новац,
опрема, инфраструктура, знање итд).

 Како би се компензовао недостатак здраве животне

средине будућим генерацијама, морамо вредности
животне средине ценити исто као и људски створени
капитал и зато је неопходно да природни капитал
(животна средина) има одређену новчану цену.
 Пирс тврди да је деградација животне средине резултат
пропуста тржишног система да стави било коју
вредност на животну средину, тј. пририодна добра, која
су због тога слободно доступна сваком, нису у ничијем
власништву, па према томе нема ни подстицаја да неко
брине о њима.

 Међутим, читав процес одређивања цене животне

средине како би се осигурали од евентуалне
деградације животне средине, дела против
међугенерацијске једнакости и уместо тога проширује
тржишну логику и морал на подручје животне средине и
природних добара.

 Постоје два начина операционализације идеје одрживог

развоја и одређивања цене животне средине:
1. кроз анализу рентабилности и
2. кроз коришћење економских инструмената.
 Присталице одрживог развоја настоје да се еколошки
трошкови уграде у цену финалних производа и користе у
поменутим анализама. На неки начин, метода анализе
рентабилности је крајње остварење консеквенционалистичке
етике, која настоји да обезбеди да добре последице надмаше
лоше, док су последице мерљиве у новцу.

 Према методи анализе рентабилности, лоцирање прљаве

технологије ће бити јефтиније у већ прљавом простору, од
њеног пресељења на чисто место где богатији људи могу себи
да приуште животни простор.

 Процена животне средине, у смислу онога што је сваки

појединац спреман да плати за исту, негира посебан концепт
свеопштег јавног добра. Заправо, процена вредности животне
средине кроз ову методу представља концепт који прихвата
етичке вредности егоизма и који је у супротности са етиком
једнакости и егалитаризма.
 Популарнији начин одређивања цене
еколошких вредности и укључивања у
процес одлучивања је кроз коришћење
економских инструмената.
 Идеја је да цене ресурса одражавају
стварне трошкове, укључујући и
трошкове заштите животне средине који
су укључени у њихову експлоатацију и
производњу. Ако је то случај тврде
економисти, онда ће људи користити
природне ресурсе мудрије.
 У пракси, међутим, економски инструменти
ретко укључују израчунавање реалне
вредности штете по животну средину.
 Уместо тога, у цену производа се укључују
накнаде за загађење, додатни износ се
наплаћује, донекле произвољно изабран од
стране владе, који би требало да пружи подстицај
за промену еколошки штетног понашања.
 У овом случају идеја је да дође до економских
прилагођавања, да појединци и фирме наставе
да спроводе своје властите интересе, а да у исто
време и животна средина буде заштићена.
 Економски инструменти покушавају да оправдају
филозофију профита и етичког егоизма. Зато
су у супротности са идејом међугенерацијске
једнакости, која у основи треба да има вредности
општег јавног добра, које се коси са логиком
капитала и слободног тржишта.
 ЗАКЉУЧЦИ

 Пре појава еколошке кризе, сукоб између личног и јавног, општег

друштвеног интереса за инжењере био је веома редак.
 Међутим, проблем заштите животне средине узрок је неслагања
између интереса послодаваца, инжењера и општег друштвеног
интереса.
 У 21. веку модерни инжењерски етички кодекс захтева од
инжењера да општи друштвени интерес стави испред
професионалних и пословних интереса.
 Одрживи развој са својом филозофијом треба да буде основа
новог етичког кодекса, који ће заштити животну средину тако што
општи друштвени интерес ставља изнад професионалних,
економских и индивидуалних интереса појединаца.
 Можемо закључити да је потребна револуција у етици, како би се
дислоцирао снажан етички егоизам који рационализује тржиште
као доминантни фактор одлучивања у нашем друштву.
 Одрживи развој, са својом реториком међугенерацијске
једнакости, у стварности представља начин одобравања
тржишног морала и зато је неадекватан за решавање савремених
проблема животне средине.
 Зато је неопходно да се врати својој изворној филозофији која
се базира на вредностима егалитаризма.