UNIVERZITET U NIŠU

ELEKTRONSKI FAKULTET

Inženjersko obrazovanje i održivi razvoj

Teslina inženjerska etika

Predmetni profesor: Student:

prof. dr. Vanče Bojkov Stefan Stanković 17958

Niš, decembar 2022. godine

Contents
1. Uvod........................................................................................................................................................3
2. Etika u inženjerstvu.................................................................................................................................4
2.1 Norme inženjerske etike....................................................................................................................5
3. Nikola Tesla - kratka biografija...............................................................................................................10
3.1 Školovanje i prvo zaposlenje............................................................................................................10
3.2 Odlazak u SAD..................................................................................................................................10
3.3 Kasnije godine i najznačajnija otkrića..............................................................................................11
4. Teslina inženjerska etika........................................................................................................................13
5. Zaključak................................................................................................................................................15
6. Literatura...............................................................................................................................................16
1. Uvod

Etika je nauka o moralu (filozofija morala) koja istražuje smisao i ciljeve moralnih
normi, osnovne kriterijume za moralno vrednovanje, zasnovanost i izvor morala. Etika, pre
svega, pripada filozofiji koja proučava ljudsko ponašanje prihvaćeno pod određenim
moralnim aspektom i bavi se pojmovima dobrog i ispravnog.

„Dobro“ je bilo koja vrednost (ili više vrednosti) za koju se zalaže određena
društvena grupa. Izbor određenih vrednosti kao „dobrih“ neophodno je argumentovati. Etička
dilema je situacija do koje dolazi kada su dve ili više moralnih vrednosti prividno jednako
validne, a kontradiktorne, pa pojedinac ili društvena grupa mora da napravi odgovarajući
izbor.

„Ispravno“ je određenje pojedinca ili grupe kao reakcija na argumentaciju „dobra“ ili
„vrednosti“.

Inženjerstvo je primena matematike, nauke, ekonomije, empirijskih dokaza, društvenog

poznavanja i praktičnog naučnog saznanja, na izumevanje, projektovanje, analizu i/ili
konstruisanje raznih vrsta tehnologija, koje je moguće primeniti ili iskoristiti u praktične
svrhe. Ostvaruje se znanjem i iskustvom, kroz projektovanje upotrebljivih objekata ili procesa.

Inženjerska disciplina obuhvata opseg specijalizovanijih polja inženjerstva, svako od

kojih ima specifičniji naglasak na određenoj oblasti primenjene matematike, primenjene
nauke, i tipovima primene. Neke od najrasprostranjenijih grana inženjerstva uključuju:
računarstvo, mašinstvo, arhitektonsko i građevinsko inženjerstvo, poljoprivredno
inženjerstvo, hemijsko inženjerstvo i mnoge druge.

Termin inženjerstvo je izveden iz latinske reči ingenium, sa značenjem „bistrina,

vičnost” i ingeniare, sa značenjem „osmisliti, izmisliti”.
2. Etika u inženjerstvu

Inženjerska etika je primenjena i preventivna etika, jer upućuje na prevenciju moralno

lošeg i izbegavanje moralnih dilema. Ona je i praktična moralnost (moralne vrednosti i
akcije inženjera).

Inženjerska etika obuhvata lične težnje i ciljeve inženjera – do posvećenosti etičkom

inženjerstvu. Ona je korpus društvenih dimenzija inženjerstva: uverenja, javno mnjenje,
dokumenti profesionalnih inženjerskih udruženja.

Inženjerska etika obuhvata i politike i zakone, odnosno prava i odgovornosti

inženjera. Ona je proces i praksa kreiranja humanih međuljudskih odnosa u procesu rada i
povodom rada. Ona doprinosi celovitosti čoveka u konkretnim istorijskim uslovima preko
norme, čina, prakse, težeći suštini morala - humanosti. Najadekvatniji srpski termin za moral
je, kako je to isticao u njegovoj „Sociologiji morala“ znameniti srpski akademik Radomir Lukić
– čovečnost.

Inženjerska etika je otvoren i mobilan i sistem i proces. Čovečnost i dobar život neki
su od najviših ciljeva inženjerske etike. Čovečnost treba da bude konačni cilj inženjerske
etike. Ipak, čovečnost je i „pokretna meta“.

U biti inženjerske etike nalazi se odgovornost. Sam koncept odgovornosti je

višedimenzionalan i sadrži bar tri različite dimenzije:

1. Odgovornost se odnosi na obavezu inženjera da koriste svoje specijalizovano znanje

i veštine na način koji ide u korist klijentima i društvu i ne ugrožava poverenje
koje im je dato. Ukazujemo na ovaj tip odgovornosti kada kažemo da inženjeri moraju
da budu odgovorni ili da se ponašaju odgovorno. Možemo da kažemo da je ovo
generalno pozitivna i dalekosežna koncepcija odgovornosti. Nazovimo je
odgovornost obaveze.
2. Odgovornost se odnosi na identifikaciju onih kojima krivica može biti pripisana
zbog pogrešnog delanja. Tada kažemo da je inženjer odgovoran za grešku ili je jedan
od onih odgovornih za grešku. Ovo je u suštini negativan i nazadni koncept značenja
odgovornosti. Nazovimo je odgovornost krivice.
3. Odgovornost se ponekad odnosi na osobu koja je na poziciji ili ima ulogu
supervizora. Ponekad kažemo da je inženjer odgovoran u nadgledanju dizajna ili
nekog drugog inženjerskog projekta. Ovaj koncept odgovornosti može biti viđen kao
 kombinacija i pozitivne i negativne dimenzije odgovornosti. S pozitivne strane,
osoba odgovorna za nadgledanje ima obavezu da inženjerski projekti budu izvedeni u
skladu sa profesionalnim standardima, i tehničkim i etičkim. Negativna strana,
osoba odgovorna za nadgledanje može biti okrivljena ako projekat nije izveden u
skladu sa ovim standardima. Ovo možemo nazvati odgovornost uloge.

2.1 Norme inženjerske etike

Početkom industrijske revolucije (druga polovina XVIII veka) rad inženjera se

razgraničava od rada proizvodnih radnika, a u drugoj polovini XIX veka i od rada naučnika. U to
vreme se i formiraju osnovi inženjerske etike.

Inženjerska etika je zbirni pojam za vrednosti kojih se pridržavaju inženjeri kada se

suoče sa moralnim pitanjima pri rešavanju različitih tehničkih zadataka. Te se vrednosti
spajaju sa kulturnim normama, životnim iskustvom i praksom, pa stvaraju svest o odgovornom
delovanju.

Inženjerska delatnost je važan faktor koji oblikuje ljudsku sadašnjost i budućnost i

ima pozitivne i negativne uticaje na naše okruženje i naše živote. Inženjeri moraju biti
svesni svoje specifične odgovornosti i orijentisati i sprovoditi svoje profesionalne
aktivnosti prema etičkim načelima. Profesionalna odgovornost inženjera počiva na sličnim
etičkim osnovama koje važe i za mnoge druge profesije.

Osnovna etička norma je da inženjeri (kao i drugi) treba da koriste svoja znanja i umeća
za unapređenje ljudskog blagostanja. Kao profesionalci, inženjeri treba da budu pošteni i
nepristrasni, te da s poštovanjem rade za svoje poslodavce, odnosno klijente. Inženjeri su
odgovorni za ishode svog profesionalnog angažovanja, odnosno snose odgovornost za svoje4
postupanje pred poslodavcem i/ili klijentom, ali i pred širom društvenom zajednicom
(inženjerskom zajednicom, političkim i društvenim institucijama, itd).

Ovakvim pristupom unapređuje se integritet, čast i dostojanstvo inženjerske struke,

odnosno, uvećava se njen ugled. Za postizanje ovog cilja, inženjeri u obavljanju svojih
profesionalnih dužnosti treba da vode računa o sledećem:

1 Inženjeri rade na razvoju i primeni razumnih tehnologija i tehničkih rešenja i

moraju biti svesni svoje odgovornosti za njihovu bezbednost, funkcionalnost i ekonomski
aspekt. Neophodno je da se korisnik ili šira zajednica informišu o pravilnom korišćenju i
mogućim opasnostima usled nepravilne upotrebe, pomoću obavezne tehničke dokumentacije. To
podrazumeva da je potrebno da se:
• definišu, prikupljaju ili prosleđuju informacije o tehnološkim procesima ili
uređajima;
• predlažu ili analiziraju alternativna tehnička rešenja i pristupi;
• analiziraju moguće neželjene posledice primene ili namerne zloupotrebe
tehnoloških procesa i tehničkih uređaja.

2 Prvenstveno se mora voditi računa o bezbednosti i zdravlju ljudi, te zaštiti životne

sredine, prirodnih i istorijskih dobara. Ukoliko inženjer primeti da određene aktivnosti
mogu imati negativan uticaj na radnu i životnu sredinu, neophodno je da o tome formalno
obavesti svoje poslodavce ili klijente.

3 Inženjeri ne bi trebalo da rade na stvaranju proizvoda koji se očigledno koriste na

neetičke (nemoralne) načine (npr. proizvode zabranjene međunarodnim ugovorima, itd).
Inženjeri treba da budu svesni mogućih nekontrolisanih rizika i dalekosežne opasnosti
prouzrokovane njihovim tehničkim rešenjima. Osnovna orijentacija u osmišljavanju novih
tehnoloških i tehničkih rešenja je da se ona bude održiva u današnje, ali i u buduće vreme.
Inženjeri moraju da izbegavaju kratkoročnu profitabilnost tehnoloških i tehničkih
rešenja, ako time može da se, dugoročno gledano, izazove velika šteta.

4 Inženjeri moraju da poznaju relevantne zakone, propise i standarde u zemaljama

u kojima rade i poštuju ih u meri koja nije u suprotnosti sa univerzalnim etičkim
principima. Pored toga što inženjeri u svom profesionalnom okruženju primenjuju zakone i
propise, oni takođe treba da ulažu svoje profesionalne i kritičke sposobnosti radi njihovog
unapređenja.

U svim zemljama postoje nacionalni zakoni i propisi koji se tiču korišćenja

tehnologije, ali i zaštite životne i radne sredine. Poznajući propise inženjeri na osnovu
inženjerske etike treba da ulože svoje profesionalno rasuđivanje radi rešavanja spornih
pitanja koja iz propisa mogu da proisteknu. Redosled prioriteta je sledeći: nacionalni
zakoni imaju prioritet nad pojedinačnim tehničkim propisima, koji su opet postavljeni
iznad pojedinačnih ugovora.

5 Od inženjera se očekuje da analiziraju i odmere suprotstavljene stavove kroz

diskusije koje ponekad nadilaze ograničenja samih inženjerskih disciplina. Osnovna
hijerarhija za donošenje etičkog suda je sledeća:
• humanim vrednostima se daje prednost u odnosu na implementaciju tehnologije i
eksploataciju resursa;
• javnom dobru se daje prioritet u odnosu na pojedinačne interese
• sigurnosti i bezbednosti imaju prioritet u odnosu na funkcionalnost i
profitabilnost.
 U slučajevima kada primena tehnološko-tehničkog rešenja dovodi do nedoumica
oko opštih vrednosti, inženjeri treba da podrže javnu raspravu da bi se našao
prihvatljiv balans i saglasnost šire zajednice.

6 Mogu postojati slučajevi kada su inženjeri uključeni u profesionalni konflikt

koji ne mogu da reše sa svojim poslodavcem ili klijentom. U takvim slučajevima inženjeri
treba da se obrate strukovnim udruženjima koja su osposobljena da prate takve etičke sukobe.
Kao poslednje sredstvo, inženjeri mogu direktno da informišu javnost o takvim
konfliktima ili da u potpunosti prekinu rad na takvim poslovima.

7 Profesionalne usluge treba izvršavati samo u oblastima svoje kompetencije i

nadležnosti, a profesionalnu reputaciju treba izgraditi isključivo na osnovu sopstvenih
dostignuća. Ime i status svakog lica koje učestvuje u obavljanju posla mora biti navedeno u
relevantnoj dokumentaciji. Plagiranje ili prisvajanje tuđih dostignuća je težak moralni
prekršaj. Podređenim saradnicima treba davati zadatke koji odgovaraju njihovim stručnim
sposobnostima, vodeći računa da za rezulatate njihovog rada odgovornost snosi nadređeno
lice, odnosno potpisnik tehničke ili druge dokumentacije.

8 Inženjeri moraju prihvatiti postojanje stručne ocene, odnosno kritike svog rada.
Inženjer mora biti spreman da se suoči sa posledicama tih ocena ili kritika, a to znači da
mora prihvatiti i odgovornost za sopstvene postupke i poslovanje. Sa druge strane, inženjeri
mogu da ocenjuju i kritikuju rad drugih inženjera. Kritika mora biti dobronamerna, javna,
stručna i teoretski zasnovana i obrazložena, a svakako ne sme da ima subjektivni karakter.
Omalovažavanje i neargumentovano iznošenje mišljenja o radu drugih inženjera nije
preporučljivo.

9 U stručnim pitanjima inženjeri moraju postupati uz profesionalnu diskreciju,

poštujući poverljivosti informacija koju dobijaju od poslodavca ili klijenta.

10 Inženjerima ne treba da bude svojstvena pristrasnost, nesavesnost u radu,

prikrivanje ili zloupotreba bitnih informacija, davanje mišljenja i donošenje zaključaka
mimo pravila struke, davanje ili primanje mita itd. Informacije i zaključke proistekle iz
inženjerskog rada treba prezentovati iznad svega istinito. Stručno mišljenje mora biti
objektivno, jasno, nepristrasno i zasnovano na dokazima i obavezno mora biti potpisano i/ili
overeno.

11 Sukobe interesa treba izbegavati po svaku cenu. Inženjer imenovan za javnu funkciju,
odnosno zaposlen u organima uprave, ne može koristiti svoj položaj radi usmeravanja poslova
na privredne subjekte mimo zakonom propisanih procedura.

12 Tokom karijere inženjeri treba da rade na sopstvenom profesionalnom

usavršavanju, odnosno na razvoju svojih profesionalnih veština i kompetencija. Stručne
sposobnosti se unapređuju putem informisanja, učenja, usavršavanja, istraživanja, a dokazuju
kroz provere stečenih znanja. Takođe, inženjeri treba da podstiču i omoguće
profesionalni razvoj i usavršavanje saradnika koji su pod njihovim nadzorom.

13 Radi razvoja opšte i tehničke kulture, inženjeri moraju biti posvećeni jačanju
kritičkog osvrta na tehnološke postupke i tehnička rešenja na obrazovni sistem u školama,
univerzitetima, preduzećima, kao i na delatnosti u strukovnim udruženjima.

14 Časno i uljudno ponašanje je moralna obaveza, pri čemu treba tretirati pošteno i sa
poštovanjem kolege i saradnike, uvažavajući njihove doprinose i sposobnosti. Uznemiravanje i
maltretiranje bilo koje vrste inženjeri ne treba da tolerišu niti sprovode.

15 Konkurencija treba da je zasnovana na stručnosti, tehničko-tehnološkoj

opremljenosti, organizovanosti, ekonomičnosti i referencama. Nelojalnom i nedopustivom
konkurencijom smatra se:
• prisvajanje tuđih dela i referenci, delimično ili u celini, nepoštovanje autorskih
prava;
• netačno predstavljanje sopstvene ili tuđe uloge u realizaciji nekog posla;
• netačno ili pristrasno donošenje stručnih mišljenja i zaključaka;
• pokušaj diskreditovanja drugih inženjera;
• ostvarivanje poslovne prednosti nepoštovanjem Ustava, zakona, propisa i ostalih
pravnih akata. Povrede moralnih normi, profesionalnih standarda i normativa, i
sledstveno unižavanje ugleda struke moraju se po svaku cenu izbegavati.

16 Udruženja inženjera:
• doprinose podizanju svesti o inženjerskoj etici;
• nude konsultantske usluge pri razmatranju suprotstavljenih stavova;
• pomažu u svakom sporu vezanom za pitanja odgovornosti u inženjerstvu.
Strukovna udruženja, pod određenim okolnostima, imaju pravo da daju osvrt na rad inženjera,
te da sprovedu moralnu ili drugu osudu.

Inženjeri, u ispunjavanju svojih profesionalnih zadataka, treba da:

• na prvom mestu sagledavaju bezbednost, zdravlje i javnu dobrobit;

• pružaju usluge samo u oblastima svoje nadležnosti;
• objektivno i istinito sačinjavaju izveštaje, dokumentaciju i daju izjave u javnosti;
• postupaju verno prema svom poslodavcu ili klijentu;
• izbegavaju prevare;
• se ponašaju časno, odgovorno, etički i zakonito tako da poboljšaju čast, ugled i
korisnost profesije.

Osnovni kodovi lične etike prema su sledeći:

• ono što ste obećali i uradite (učinite);
• nikada ne otkrivajte informacije koje ste u poverenju dobili;7
• prihvatite odgovornost za svoje greške;
• nikada ne budite uključeni u laži;
• nikada ne prihvatajte poklone koje mogu da ugroze Vašu sposobnost za obavljanje posla u
najboljem interesu Vaše organizacije.
3. Nikola Tesla - kratka biografija
3.1 Školovanje i prvo zaposlenje

Nikola Tesla, jedan od najvećih srpskih naučnika i pronalazača, rođen je 10. jula 1856.
godine u selu Smiljanu u Lici kao četvrto od petoro dece Milutina, srpskog pravoslavnog
sveštenika, i majke Georgine. Nikolin otac je bio nadareni pisac i poeta koji je posedovao
bogatu biblioteku u kojoj je i Nikola provodio svoje detinjstvo čitajući i učeći strane jezike.
Prvi razred osnovne škole pohađao je u rodnom Smiljanu, a Preostala tri razreda osnovne
škole i trogodišnju Nižu realnu gimnaziju završio je u Gospiću. Na studije elektrotehnike
kreće 1875. godine, dve godine nakon mature. Upisuje se u Politehničku školu u Gracu, u južnoj
Štajerskoj (danas Austrija). Januara 1880. godine, odlazi u Prag, da prema očevoj želji okonča
studije. Tamo ne može da se upiše na Karlov univerzitet jer u srednjoj školi nije učio grčki.
Naredne godine, svestan da njegovi bližnji podnose ogromnu žrtvu zbog njega, rešava da ih
oslobodi tog tereta i napušta studije.

Godine 1881, se seli u Budimpeštu gde se zapošljava u telegrafskoj kompaniji pod

nazivom „Američka Telefonska Kompanija”. Tu je izmislio uređaj koji je, prema nekima,
telefonski pojačavač, dok je prema drugima prvi zvučnik. Za dva naredna meseca je razradio
skice mnogih tipova motora i modifikacija koje će pet godina kasnije patentirati u Americi.

U Pariz se seli 1882. godine gde radi kao inženjer za Edisonovu kompaniju na poslovima
unapređenja električne opreme. Godine 1883, trebalo je da kompanija u Strazburu osposobi
jednosmernu centralu jer se na otvaranju očekivao nemački car lično. Tesli je dat ovaj zadatak i
on je boravio u Strazburu od 14. oktobra 1883. do 24. februara 1884. godine. Tesla ovde
potpisuje prvi poslovni ugovor u vezi realizacije prvog indukcionog motora, tako je krajem
1883. godine u Strazburu nastao prvi indukcioni motor koji koristi princip obrtnog magnetskog
polja naizmeničnih struja. Počeo je i sa razvojem raznih vrsta polifaznih sistema i uređaja sa
obrtnim magnetskim poljem (za koje mu je odobren patent 1888. godine).

3.2 Odlazak u SAD

Tesla je, 6. juna 1884. godine, došao u Ameriku u Njujork kod Tomasa Edisona sa pismom
preporuke koje je dobio od prethodnog šefa Čarlsa Bečelora. U preporuci je Bečelor napisao:
„Ja poznajem dva velika čoveka, a vi ste jedan od njih; drugi je ovaj mladi čovek”. Edison je
zaposlio Teslu u svojoj kompaniji „Edisonove mašine“. Tesla je ubrzo napredovao i uspešno
rešavao i najkomplikovanije probleme u kompaniji. Tesli je ponuđeno da uradi potpuno
reprojektovanje generatora jednosmerne struje Edisonove kompanije.
 Nakon što je Edison pogazio datu reč i nije isplatio Tesli obećanih 50 000 američkih
dolara po završetku zadatog posla, rekavši da je to obećanje dao u šali koju Tesla nije
razumeo, Tesla, revoltiran, daje momentalni otkaz. Godine 1886. osniva svoju kompaniju,8
„Tesla elektično osvetljenje i proizvodnja“ (eng. Tesla Electric Light & Manufacturing). Prvobitni
osnivači se nisu složili sa Teslom oko njegovih planova za uvođenje motora na naizmeničnu
struju i na kraju je ostao bez finansijera, kompanije i svojih patenata. Tesla je potom radio u
Njujorku kao običan radnik od 1886. do 1887. godine da bi se prehranio i skupio novac za svoj
novi poduhvat. Krajem 1886. godine upoznaje Alfreda S. Brauna iz kompanije Vestern Union koji
je pristao da investira novac u realizaciju Teslinog patenta. Prvi elektromotor na
naizmeničnu struju bez četkica je uspeo da konstruiše 1887. godine, i demonstrirao ga pred
„Američkim društvom elektroinženjera” (American Institute of Electrical Engineers, danas IEEE)
1888. godine. Jula iste godine, patent je prodat kompaniji Vestinghaus gde i sam Tesla počinje da
radi. Od tog trenutka kreće takozvani „rat struja“, ekonomski sukob za prevlast na tržištu koji
su vodila dva pronalazača i njihove kompanije, Edison, kao predstavnik jednosmerne struje, i
Tesla kao predstavnik naizmenične struje.

3.3 Kasnije godine i najznačajnija otkrića

Tokom boravka u SAD, Tesla je naporno radio na patentima iz različitih oblasti. Svoj
rad na elektromotorima naizmenične struje nastavio je pomagavši u projektovanju elektrane na
Nijagarinim vodopadima čija je izgradnja dodeljena firmi Vestinghaus.

Istraživao je novootkrivene pojave elektromagnetnog zračenja i radio talasa. Ovo ga je

dovelo do možda svog najpoznatijeg patenta danas, Teslinog transformatora, kojim je vršio
uspešna istraživanja u oblasti bežičnog prenosa energije na kratkim udaljenostima. Verovao je
da je moguće prenositi električnu energiju na većim udaljenostima kroz zemlju ili atmosferu i
bio opčinjen mogućnostima bežičnog povezivanja celog sveta.

Takođe su od značaja i njegova istraživanja u oblasti polifaznih sistema naizmeničnih

struja kao i istraživanja u laboratoriji u Kolorado Springsu gde je vršio eksperimente sa
visokim naponima i visokim frekvencijama. U jednom momentu je utvrdio da je u svojoj
laboratoriji zabeležio radio-signale vanzemaljskog porekla, međutim naučna zajednica je
odbacila njegovu objavu i njegove podatke.

Tesla počinje planiranje Svetske radio-stanice — Vardenklif kule 1890. godine, a

gradnja je započela 1901. godine. na Long Ajlendu istočno od Njujorka, nakon što je dobio 150 000
dolara od strane Džej Pi Morgana u zamenu za 51% udela svih bežičnih patenata koje Tesla
ostvari. Decembra 1901. godine, Đuljelmo Markoni ostvaruje prvi uspešni transatlantski
prenos signala, u pitanju je bio prenos slova ‘S’ (‘S’) iz Engleske do Njufaundlenda u Kanadi čime
je pobedio Teslu u trci za prvo takvo ostvarenje. Nakon toga se Teslin finansijer Morgan
povlači iz projekta, a 1904. je Markonijev patent na radio zvanično priznat od strane
Američkog patentnog zavoda. Od tada počinje Teslina borba za povratak radio patenta. Markoni
1909. godine dobija Nobelovu nagradu za otkriće radija, odnosno doprinos u razvoju bežične
telegrafije što čini Teslu duboko ogorčenim. Godine 1915, Tesla podnosi tužbu protiv
Markonija, tražeći sudsku zaštitu svojih prava na radio, međutim već 1916. je bankrotirao zbog
velikih troškova. U tim trenucima njegov život opasno klizi ka ivici siromaštva.

Na svoj 50. rođendan, 1906. godine, svetu predstavlja turbinu bez lopatica, tzv. Teslinu
turbinu. Na ovom projektu je radio sa mnogim kompanijama, uključujući i kompaniju AlisČalmers u
Milvokiju između 1919. i 1922. godine, međutim nikada nije razvijen u praksi.
U godinama posle Prvog svetskog rata, Tesla je počeo da jasno pokazuje simptome
opsednutosti bizarnim detaljima, i sve više je gubio na reputaciji zbog čega je ispaštao i
njegov naučni rad koji je bivao sve manje prihvatan u naučnim krugovima. Svoje pozne godine
provodi sam u siromaštvu u hotelima „Pensilvanija“ i „Njujorker“, uglavnom živeći od
godišnjeg honorara iz svoje domovine. Tesla umire od srčanog udara, sam u hotelskom apartmanu
3327 na 33. spratu „Njujorker“ hotela 7. januara 1943. godine u 87. godini života.
4. Teslina inženjerska etika

Nikola Tesla je kao pronalazač uvek težio globalnom boljitku i poboljšanju uslova
života svih ljudi. On je verovao da je električna energija sveprisutna i proveo je veliki deo
svog života radeći na tome da električnu energiju učini dostupnu celom svetu, potpuno
besplatno. Ovo je najpre bilo očigledno u projektu Vordenklif tornja. Jedna od teorija sugeriše
da je investitor Džej Pi Morgan izašao iz projekta, zajedno sa svojim kapitalom, upravo zbog
Teslinih želja da pristup energiji bude besplatan za sve. O svom projektu, u svojim beleškama
kaže:

„Svet nije bio spreman za to. Bilo je previše ispred svog vremena. Ali isti ti zakoni će
prevladati na kraju i učiniti ga trijumfalnim uspehom.“

Doduše, neki tvrde i da je Tesla sam odustao od svog projekta iz etičkih razloga kada je
sagledao moguće posledice uspeha svog projekta. Pripisuju mu se i sledeći citati:

„Nauka je lična perverzija, osim ako ima za svoj krajnji cilj poboljšanje čovečanstva.“

„Mir u svetu može doći samo kao prirodna posledica univerzalnog prosvetljenja.“

„Vaša mržnja pretvorena u električnu energiju mogla bi osvetljavati gradove i

gradove.“

Iz ovoga možemo zaključiti da je, iako je, u svakom trenutku tokom rada na svojim
projektima imao na umu boljitak i napredak čovečanstva, istovremeno strahovao o mogućim
posledicama ako njegovi patenti padnu u pogrešne ruke.

Poznati su mnogi slučajevi u kojima se Tesla borio za priznavanje svog rada i svojih
patenata protiv naučnika koji su se bavili istim ili sličnim istraživanjima. Najpoznatiji
primer je njegov višegodišnji spor sa Đuljelmom Markonijem oko prava na patent radija, za
koji je Markoni 1909. godine nagrađen Nobelovom nagradom, ali, odlukom Vrhovnog suda SAD iz
1943. godine, patent je priznat Nikoli Tesli. O „kradljivcima ideja“, Tesla je izjavio:

„Ne žalim što su drugi pokrali moje ideje, ali žalim što nemaju svoje.“

Zanimljivo je i da je planove za svoje izume čuvao u glavi, a nije ih zapisivao upravo zbog
opasnosti od krađe.

Mnogi Teslini biografi, opisuju ga kao humanistu. Između ostalog, govorio je i o

rodnoj ravnopravnosti i ulozi žena u nauci, predvidevši da će žene postati dominantni pol u
budućnosti i upravljati svetom, pritom poredeći ih sa pčelama maticama.

Na njegov urođeni osećaj morala, sigurno je veliku ulogu odigrala i porodica, s obzirom
da je njegov otac bio sveštenik i da je Tesla odgajan kao hrišćanin. Nije sebe smatrao velikim10
vernikom i otvoreno se protivio se religijskom fanatizmu, ali je isticao poštovanje prema
svim religijama, naročito hrišćanstvu, budizmu i hinduizmu. Takođe, bio je prijatelj Svetog
vladike Nikolaja Velimirovića i postoje mnoge anegdote vezane za njihove susrete.

Usađen u njemu je bio i dubok prezir prema ratu, iz čega je, neposredno pre izbijanja
Drugog svetskog rata i nastao njegov kontroverzni „zrak smrti“, tehnologija koja bi označila
„kraj ratovanju“ i koju je Tesla namenio isključivo u odbrambene svrhe. Osim SSSR, koji je
navodno bio u početnoj fazi testiranja ove tehnologije, niko nije pokazao interesovanje i Tesla
je odustao od projekta, uvidevši da je njegov san o izumu koji će prekinuti sve ratove neostvariv.
5. Zaključak

Nikola Tesla se s pravom smatra najvećim srpskim naučnikom i pronalazačem sa više od

700 zaštićenih patenata i inovacija, ali njegova otkrića dodatno dobijaju na značaju kada se zna
da je u pozadini njegovog rada bila iskrena želja za boljitkom i napretkom čovečanstva. Takođe,
način na koji je predstavljao sebe i svoj rad, kulturno i nenametljivo, sa jasnim ciljem i bez
„prljavih“ radnji je od velikog značaja jer pokazuje na primeru kako inženjeri danas treba da se
ophode prema svom radu i prema svojoj profesiji.
6. Literatura

GENIĆ, Srbislav et al. Inženjerska etika. Zbornik Međunarodnog kongresa o procesnoj industriji –
Procesing, [S.l.], v. 30, n. 1, p. 33-36, june 2017

„About IAENG”. iaeng.org. International Association of Engineers

Harris, C.E., Prtichard, M.S., Rabins, M.J., (2005): Engineering Ethics, Belmont

Kosky P., Balmer R., Keat W., Wise G., Exploring Engineering – An Introduction to Engineering and
Design, Elsevier, Amsterdam, 2013.

Manske, F.A., Jr., Secrets of Effective Leadership, Columbia, TN: Leadership Education and
Development, Inc., 1987.

O'Neill, John J. (2007). Prodigal Genius: The Life of Nikola Tesla

Mrkić, Dan (2003). Nikola Tesla: The European Years. Commoner's Publishing.

Carey, Charles W. (2002). American inventors, entrepreneurs & business visionaries. Infobase
Publishing.

Seifer, Marc J. (2001). Wizard: the life and times of Nikola Tesla: biography of a genius. Citadel.
Abramović, Velimir (2015). Tesla, evolucija svesti i čovečanstva. Draslar.

Jonnes, Jill (2004). Empires of Light: Edison, Tesla, Westinghouse, and the Race to Electrify the
World. Random House Trade Paperbacks.
Belohlavek, Peter; Wagner, John W (2008). Innovation: The Lessons of Nikola Tesla. Blue Eagle. p. 43

Kennedy, John B., "When woman is boss, An interview with Nikola Tesla." Colliers, 30 January 1926.