Seminarski rad

Predmet: Poslovna etika

Tema: POSLOVNA ETIKA I DRUŠTVENA
ODGOVORNOST

Student: Profesor:
 Poslovna etika i drusš tvena odgovornost

SADRŽAJ

1.UVOD............................................................................................................................................................ 3
2. POSLOVNA ETIKA.................................................................................................................................. 4
3.MENADŽŽ ERSKA ETIKA.......................................................................................................................... 5
3.1 DEFINICIJA ETIKE........................................................................................................................... 5
3.2 OSNOVNA GLEDISŽ TA ETIKE....................................................................................................... 6
3.3 NEPRIMERENO PONASŽ ANJE NA POSLU................................................................................ 7
3.4 UTICAJ NA ETICŽ KO ODLUCŽ IVANJE........................................................................................... 7
3.4.1 ETICŽ KI INTENŽITET.............................................................................................................. 7
3.4.2 MORALNI RAŽVOJ................................................................................................................... 8
3.4.3 ETICŽ KI PRINCIPI...................................................................................................................... 9
3.5 KORACI ETICŽ KOG ODLUCŽ IVANJA.............................................................................................. 9
3.6 ETICŽ KE NEDOUMICE.................................................................................................................. 10
4.DRUSŽ TVENA ODGOVORNOST.......................................................................................................... 11
4.1 DEFINISANJE DRUSŽ TVENE ODGOVORNOSTI...................................................................11
4.2. VRSTE DRUSŽ TVENE ODGOVORNOSTI................................................................................ 11
4.3.STRATEGIJE RESŽ AVANJA PROBLEMA................................................................................... 12
4.4.NAJVECĆ I IŽAŽOVI ŽA CŽ INJENJE DOBRA............................................................................... 12
4.5. KORPORATIVNE DRUSŽ TVENE INICIJATIVE......................................................................13
4.6.VIRTUS NAGRADA ŽA KORPORATIVNU FILANTROPIJU..............................................14
5.ŽAKLJUCŽ AK............................................................................................................................................. 14
LITERATURA.............................................................................................................................................. 15

Strana 2
 Poslovna etika i drusš tvena odgovornost

1.UVOD

Etičke i moralne vrednosti propisuju sva društveno-politička uređenja, odnosno

države, od samih početaka ljudske civilizacije do savremenih država. To proizilazi iz
potrebe da odnosi među ljudima budu zasnovani na moralnim načelima, jer u suprotnom,
međuljudski odnosi neće biti mogući. U skladu sa navedenim, svaki odnos mora biti
utemeljen na kodeksu moralnog ponašanja.

U današnje vreme poslovanje čiji je jedini cilj ostvarivanje profita ne može dugo
opstati i sve se više govori o društvu i okolini. Poslovna etika sve više dobija na značaju i u
organizaciji stvara sistem rada koji se temelji na etičkim principima. Uvođenjem etike u
poslovnu organizaciju ugrađuju se standardi kroz etički kodeks kojim se određuje
ponašanje i koji se odnosi na sve zaposlene. Za savremeno poslovanje, poslovna i
menadžerska etika i društvena odgovornost su od prioritetnog značaja za napredak jedne
zajednice i očuvanje životne sredine. Već danas, društvena odgovornost poslovnih
subjekata je veoma bitna, ali je sigurno da će u budućnosti postajati još relevantnija. Za
kompanije nije dovoljno da samo razvijaju društveno odgovorne inicijative, već i da ih
efikasno i efektno promovišu. Promovisanje društvenih ciljeva kompanija mora biti
kontinuiran proces, kroz koji se izražava trajna posvećenost društveno korisnim poslovnim
aranžmanima. Brojne su mogućnosti i načini promovisanja ove poslovne orijentacije i
prakse kako u Srbiji tako i šire.

Strana 3
 Poslovna etika i drusš tvena odgovornost

2. POSLOVNA ETIKA

Etika se primenjuje u svim oblicima ljudskog ponašanja. Etiku, sa aspekta naučnih

disciplina, delimo u dve grupe:

1. Profesionalna etika:
 Etika i nauka
 Etika i politika
 Etika i privreda
 Etika i medicina
 Etika i ekologija
 Etika i biologija
2. Primenjena etika:
 Socijalna etika
 Etika i pravo
 Etika i zakon

Poslovna etika je način koncepiranja, sklapanja, komuniciranja i izvođenja poslovanja u

istovremenom skladu sa duhovnim, sociološkim, biološkim i prirodnim zakonitostima
čoveka i okruženja.

Ako opšte etičko pravilo kaže da je ugrožavanje drugih neetičko i nemoralno, tada se svaki
poslovni čovek koji svojim odlukama na bilo koji način ugrožava svoje radnike, kupce ili
konkurente, ponaša nemoralno i neetički.

Sa aspekta menadžmenta, etika uspostavlja standarde u odnosu na ono što je dobro ili loše
u vođenju i donošenju odluka. Etički problemi se javljaju kada odluke pojedinca ili grupe
mogu štetiti ili koristiti drugima. Za bolje razumevanje etike, moguće je uporediti je sa
zakonima i slobodnim izborom.

Kod donošenja odluka menadžment uzima u obzir različite vrednosti i norme. Vrednosti i
norme mogu biti ponekad u suprotnosti jedna sa drugom. Razlikuju se dve osnovne grupe
vrednosti i normi:

1. Tradicionalne poslovne vrednosti i norme:

 Sloboda procene
 Individualna odgovornost
 Rast (proizvodnje)
2. Društvene vrednosti i norme:
 Dostojanstvo čoveka
 Zajedništvo
 Pravednost (jednakost)

Većina menadžera se u načelu slaže sa navedenim vrednostima i normama, ali razlike često
nastaju u trenutku kada je potrebno i ponašati se u skladu sa njima. Sve se poslovne odluke

Strana 4
 Poslovna etika i drusš tvena odgovornost

ocenjuju, ne samo poslovnom efikasnošću, već i poslovnom etikom. Nužno je voditi

računa o razlikama u etičkim i zakonskim standardima različitih društava i nacija.

3.MENADŽERSKA ETIKA

3.1 DEFINICIJA ETIKE

Etika (od grčke reči ethos – običaj, značenje, ćud) može se definirati na više načina.

Etika je filozofska disciplina koja istražuje moralne težnje I ciljeve, koji definišu pravilno
I pogrešno ponašanje za odredjenu osobu ili grupu. Etika je širi pojam od morala. Moral je
konkretni oblik ljudske slobode normiran pravilima ponašanja među ljudima. Reč moral
potiče od latinske reči mos-moris što znači običaj i narav. Moral je skup nepisanih pravila,
običaja i navika prihvaćenih u nekoj zajednici. Može se definisati i kao standardi koje
pojedinac ili društvo ima o tome šta je ispravno i neispravno. Moral definišemo kao
sveukupnost važećih moralnih normi, odnosno skup pisanih i nepisanih pravila o
ponašanju ljudi, koji se temelji na etičkim normama. Drugim rečima, predmet etike je
moral, odnosno skup osnovnih pravila ili načina ponašanja koje određeno društvo smatra
dopustivim i dobrim.

Gore navedene definicije etike upućuju na sledeće:

 Etiku imaju ljudi, a ne organizacije

 Etičko ponašanje se razlikuje od osobe do osobe
 Etika je relativna, a ne apsolutna

Etičke teorije je moguće podeliti u tri grupe:

 Deskriptivna etika
 Normativna etika
 Metaetika

Deskriptivna etika podrazumeva proučavanje i opisivanje morala ljudi, kulture i društva te

osigurava temeljnu materiju normativnoj etici.

Normativna etika formira i povezuje različite moralne norme, pravila i vrednosti društva,
pronalazi temelj za izvođenje posebnih ili pojedinačnih, te opravdava temeljne principe
moralnosti.

Metaetika se bavi značenjem moralnih termina takođe i logikom moralnog zaključivanja.

Menadžer predstavlja osobu odgovornu za planiranje, organizovanje i upravljanje

poslovanjem, radom grupe ljudi, odnosno njihovim nadgledanjem, koordinacijom i

Strana 5
 Poslovna etika i drusš tvena odgovornost

preduzimanjem korektivnih akcija. Drugačije rečeno, menadžeri su ljudi koji upravljaju

organizacijama i koji druge ljude usmeravaju ka ostvarenju nekih postavljenih ciljeva. Oni
efikasno i uspešno koordinišu radom drugih. Menadžer je širok pojam, jer se može
primenjivati skoro u svim oblastima, kao i na svim hijerarhijskim nivoima. Postoje: top
(najviši) menadžeri, menadžeri srednjeg nivoa i nižeg (operativnog) nivoa oni se još zovu i
linijski menadžeri.

Menadžerska etika se ubraja u deskriptivnu (opisuje moralnost koja se koristi u

poslovanju), te normativnu (predstavlja moral koji treba biti vođen u poslovnom procesu).
Menadžerska etika je deo poslovne etike jer su menadžeri odgovorni za poslovanje i
poslovno ponašanje pa tako menadžersku etiku čine ponašanja menadžera u poslovanju.
Menadžerska obaveza bi trebala biti ne nanositi zlo drugima, poštovati druge i njihovu
slobodu. Menadžeri bi trebali biti primer za etično poslovanje i donositi ispravne odluke.

3.2 OSNOVNA GLEDIŠTA ETIKE

U odlučivanju, analizi i donošenju etičkih odluka potrebni su kriterijumi prema kojima će

se utvrditi ispravnost ili neispravnost, etičnost ili neetičnost odluke. U donošenju odluka
menadžeri se uglavnom koriste normativnom etikom I to kroz sledeće pristupe:

 Utilitarni pristup propisuje etičke standarde za menadžere, a koji se odnose na

organizacione ciljeve, efikasnost i sukob interesa, usmeren je na rezultate, a ne na
motive i ističe maksimiziranje profita. Utilitarnim pristupom se smatra moralno
ono što dovodi do korisnih učinaka najvećeg broja ljudi, ne vodeći računa o tome
da može štetiti manjini.
 Pristup pravednosti se temelji na načelu pravde odnosno temelji se na jednakosti i
poštenom odnosu, što znači da se pojedinci u sličnim uslovim i okolnostima moraju
jednako tretirati, a oni koji se nalaze u različitim uslovima i okolnostima se mogu
tretirati različito, vodeći računa o proporcionalnosti njihovih razlika.
 Moralno - pravni pristup znači da etične odluke i ponašanje moraju biti u skladu s'
temeljnim pravima ljudi koja se moraju poštovati i ne ugrožavati. Iz toga proizilazi
da neko ko je u direktnoj ili nedirektnoj vezi s' poslovnom organizacijom ne sme
biti ugrožen. Svi oni imaju pravo na informiranost o onome što utiče na njihov
izbor, imaju pravo kontrolisati svoje lične podatke koje poseduje poslodavac.

3.3 NEPRIMERENO PONAŠANJE NA POSLU

Strana 6
 Poslovna etika i drusš tvena odgovornost

Da bismo znali šta je ispravno, a šta pogrešno na poslu koji obavljamo, moramo se
ponašati prema prihvaćenim principima, a na osnovu etičkog ponašanja. Odstupanje od
toga je neprimereno ponašanje, jer se njime krše organizacione norme.

Kategorizuje se na više načina:

1. Neprimereno ponašanje prema ozbiljnosti prekršaja – ozbiljne i manje ozbiljne

2. Neprimereno ponašanje protiv kompanije – može da ugrozi materijalna i
nematerijalna sredstva. Razlikujemo:

 Ugrožavanje produktivnosti ponašanjem koje ugrožava kvalitet i

kvantitet proizvodnje (odlazak sa posla pre vremena, preduge
pauze u radu, zaposleni namerno rade sporije nego što bi mogli,
trošenje resursa bez potrebe).
 Ugrožavanje imovine neetičnim ponašanjem koje je usmereno
na imovinu (prihvatanje mita, laganje o broju radnih sati, krađa
od kompanije, uništavanje opreme).

3. Neprimereno ponašanje protiv određenih ljudi u kompaniji:

 Politički prestup – kada određena osoba koristi svoj uticaj da bi

naškodila drugima u kompaniji (protekcija, beskorisno
nadmetanje, širenje tračeva o kolegi, prebacivanje krivice na
kolege).
 Agresivnost – agresivno ili neprijateljsko ponašanje prema
drugima (seksualno uznemiravanje, verbalne uvrede, krađa od
kolega, lične pretnje upućene kolegama)

3.4 UTICAJ NA ETIČKO ODLUČIVANJE

Etički izbor menadžera zavisi od: etičkog intenziteta, moralnog razvoaj i etičkog principa.

3.4.1 ETIČKI INTENZITET

Na etički intenzitet utiče šest faktora:

 Težina posledica – ukupna korist ili šteta koji proizilaze iz etičke odluke
 Društveni konsenzus – saglasnost o tome da li je određeno ponašanje dobro ili loše
 Verovatnoća efekta – šansa ili mogućnost da će se nešto dogoditi i prouzrokovati
štetu drugima
 Vremenska dimenzija – vreme između određenog postupka i posledica koje taj
postupak proizvodi

Strana 7
 Poslovna etika i drusš tvena odgovornost

 Blizina efekata – društvena, psihološka, kulturna ili fizička distanca između

donosioca odluke i onih na koje njegove odluke utiču
 Koncentracija efekta – ukupna šteta ili korist koju određeni postupak donosi
prosečnoj osobi

3.4.2 MORALNI RAZVOJ

Lorens Kolberg smatra da postoje tri nivoa moralnog razvoja, sa po dva stadijuma u
svakom nivou:

1. Predkonvencionalni nivo – gde ljudi odlučuju na osnovu sebičnih razloga:

 Poslušnost, orijentacija kaznom (izbegavati kršenje pravila zbog straha od kazne,

pokoravanje pravilima i autoritetu)
 Instrumentalno – realistička orijentacija (sledite pravila samo onda kada je to u
vašem interesu)

2. Konvencionalni nivo – ljudi donose odluke koje su u skladu sa očekivanjima društva:

 Uzajamna moralnost (ispravno je biti dobar, živeti u skladu sa očekivanjima bliskih

osoba, u skladu sa sopstvenom ulogom)
 Moralnost društvenog sistema (Ispravno je sve ono što doprinosi društvu ili grupi,
ispunjavanje društvenih dužnosti i podržavanje reda u društvu)

3. Postkonvencionalni nivo – gde ljudi koriste unutrašnje etičke principe da bi rešili

etičke dileme:

 Moralnost ljudskih prava i društvene dobiti (ispravno je ono što je opšte korisno,
najveće dobro za najveći broj ljudi, cilj je zaštita svojih i tuđih prava)
 Univerzalni etički principi (pridržavanje etičkih načela koje je pojedinac lično
izabrao, univerzalnih načela pravde: jednakost ljudskih prava i poštovanje
dostojanstva ljudskih bića kao pojedinačnih osoba)

3.4.3 ETIČKI PRINCIPI

1. Princip dugoročnog interesa – prinip po kome nikad ne treba da preduzimate akciju

koja nije u vasem interesu ili interesu vaše organizacije.

Strana 8
 Poslovna etika i drusš tvena odgovornost

2. Princip lične vrline – princip prema kome nikad ne treba da uradite nešto što nije časno
i pošteno.

3. Princip verske zapovesti – princip prema kome nikad ne treba da preduzimate akciju
koja je bezobzirna ili koja ugrožava osećanje zajedništva.

4. Princip državnih pravila – princip prema kome nikad ne treba da preduzimate akciju
koja je u sprotnosti sa zakonom.

5. Princip utilitarizma – princip prema kome nikad ne treba da preduzimate akciju koja
neće rezultirati većim društvenim dobrom.

6. Princip prava pojedinaca – princip prema kome nikad ne treba da preduzimate akciju
kojom biste narušili dogovorena prava drugih ljudi.

7. Princip distributivne pravde – princip prema kome nikad ne treba da preduzmete

akciju kojom biste oštetili najugroženije među nama; princip je osmišljen da zaštiti
siromašne, neobrazovane ili nezaposlene.

3.5 KORACI ETIČKOG ODLUČIVANJA

Proces etike uključuje tri faze:

1. Razvoj etičkog kodeksa

2. Kreiranje etičkog komiteta
3. Razvoja programa za trening

Mere koje je moguće preduzeti za unapređivanje etičke klime i društvene odgovornosti

preduzeća se mogu nazvati KORACIMA ETIČKOG ODLUČIVANJA:

1. SELEKCIJA PRI ZAPOŠLJAVANJU i vođenje promoću primera (korišćenje

testova za procenjivanje poštenja, pouzdanosti i savesnosti radnika), zatim da
menadžer ličnim primerom pokazuje najbolji način ponašanja na poslu.

2. ETIČKI KODEKS – predstavlja formalin iskaz vrednosti (etičkih i društvenih)

preduzeća; oni su zasnovani na poslovnim principima i očekivanjima, a
obuhvatajupravila ponašanja u okviru određenih organizacija i profesija (inženjeri,
lekari, pravnici, profesori, revizori i dr.)
3. ETIČKE STRUKTURE – etičke strukture su različiti organi u preduzeću
zaduženi za implementaciju etičkog ponašanja (etički komitet i etički zastupnik).

4. ETIČKI TRENINZI I ETIČKI VRUĆE LINIJE – podrazumevaju učenje

zaposlenih o etici, te prijavljivanje problema i zaštitu radnika koji razotkrivaju
ilegalnu, nemoralnu i nezakonitu praksu organizacije.

Strana 9
 Poslovna etika i drusš tvena odgovornost

5. PRAVIČNO KAŽNJAVANJE ZAPOSLENIH koji ne poštuju etički kodeks

organizacije. Mere koje treba sprovesti ukoliko organizacija želi da izbegne mere
kažnjavanja:
 Podsticanje slobode izražavanja kontraverznih i drugih pogleda
 Efikasna organizacija procedure pritužbi
 Saznati šta zaposleni misle o politici društvene odgovornosti preduzeća i
vršenje eventualnih promena
 Davati do znanja zaposlenima da menadžment poštuje njihovu savesnost

3.6 ETIČKE NEDOUMICE

U svom radu menadžeri se susreću sa raznim moralnim dilemama koje su veoma važne i
sve uključuju moralna pitanja iskrenosti, poštenja, poštovanja drugih ili ispunjenja
obećanja. Ne postoji način da menadžer ustanovi šta je ispravno, a šta ispravno. Zato
menadžer može biti naoružan iskustvom, svešću o tome koga će i šta podržati, kako bi
prevazišao ove moralne prepreke.

Te etičke nedoumice su:

- pohlepa;
- prikrivanje i netačno prikazivanje stanja u izveštajima i prilikom kontrolnih postupaka;
- tvrdnje koje navode na pogrešne zaključke o kvalitetu proizvoda i usluga;
- loš kvalitet;
- izbegavanje održavanje zadate reči ili varanje u pogledu dogovorenih uslova i rokova;
- nedovoljna lojalnost prema kompaniji čim nastanu teška vremena;
- dogovaranje cena;
- korumpiranje javnog političkog procesa zakonskim sredstima;
- laganje zaposlenih davanjem nepotpunih informacija;
- uzdizanje samog sebe iznad obaveza korporacije (sukob interesa);
- žrtvovanje nevinih i bespomoćnih ljudi radi postizanja određenih ciljeva, itd.

4.DRUŠTVENA ODGOVORNOST

4.1 DEFINISANJE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

Društvena odgovornost predstavlja odnos menadžmenta prema okruženju koji se meri

pisanim i nepisanim moralnim pravilima, prema kojima se ocenjuje ponašanje
menadžmenta, odnosno preduzeća koje vodi.

Strana 10
 Poslovna etika i drusš tvena odgovornost

Društvena odgovornost je relativno novi poslovni pojam jer nastaje krajem 60-ih godina
XX veka, a podrazumeva obavezu menadžmenta da vrši izbor i preduzima akcije koje će
doprineti dobroti i društva i okruženja.

Opšta područja aktivnosti i društvene odgovornosti preduzeća su:

 Sprečavanje i rešavanje okolnih i ekoloških problema

 Unapređenje obrazovanja, umetnosti i zdravlja zajednice
 Doprinos rešavanju socijalnih problema i unapređenje zajednice
 Unapređenje vladine uprave, omogućavanje svojim menadžerima i
stručnjacima angažman na vladinim pozicijama

Društvena odgovornost je skup društvene obaveze – sve ono što jedna firma mora da
učini, a što je propisano zakonom, te i svega onoga što je izvan tog propisanog zakona, a
teži dobrobiti jednog društva. Društveno odgovorna organizacija preduzimanjem mera
koje društvo čini boljim i uspešnijim, unapređuje kvalitet života kroz procese koji donesu
korist kompaniji, a doprinosi i opštem razvoju i unapređenju životne sredine. To još
nazivamo i

4.2. VRSTE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

Postoje dva osnovna stave prema kojem razlikujemo oblike društvene odgovornosti:

1. Klasičan stav – Po klasičnom stavu najbitniji je profit, odnosno finansijska dobit.

Ako se izdvoje finansijska sredstva za društvenu dobit, prebacuju se troškovi
poslovanja i na potrošače. Ostvarivanje profita uvek mora d aide u korist akcionara.
2. Društveno – ekonomski stav – podrazumeva da korporacije nisu nezavisni
subjekti i nisu odgovorni samo akcionarima. One imaju i veliku odgovornost prema
društvu uključivanjem u razne društvene, ekonomske, političke i pravne tokove.

Razlikujemo sledeće vrste društvene odgovornosti:

1. Ekonomska odgovornost (očekivanje da će organizacija ostvariti profit proizvodeći

proizvode ili usluge)
2. Pravna odgovornost (odgovornost organizacije da poštuje državne zakone i propise
dok pokušava da ispuni svoje ekonomske odgovornosti)
3. Etička odgovornost (odgovornost organizacije da svojim poslovnim aktivnostima ne
krši prihvaćene principe koji definišu šta je ispravno, a šta je pogrešno)
4. Diskreciona odgovornost (očekivanje da će organizacija dobrovoljno obavljati
društvenu ulogu koja prevazilazi njene ekonomske, pravne i etičke odgovornosti)
Strana 11
 Poslovna etika i drusš tvena odgovornost

4.3.STRATEGIJE REŠAVANJA PROBLEMA

Strategije za rešavanje problema u vezi društvene odgovornosti:

 Reaktivna strategija – kada društvo reaguje i traži odgovornost organizacija koje

čine manje od očekivanog i zakonom propisanog.
 Defanzivna strategija – reakcija društva na kompanije koje priznaju odgovornost,
ali čine ono najmanje što zakon propisuje.
 Strategija predusretljivosti – organizacija prihvata odgovornost i čini sve da se
problem reše.
 Proaktivna strategija – kompanija predviđa odgovornost za problem pre nego što
on nastane i čini više nego što društvo očekuje.

4.4.NAJVEĆI IZAZOVI ZA ČINJENJE DOBRA

Trenutno najveći izazovi za činjenje dobra su:

1. Izbor određenog društvenog cilja

2. Izbor inicijative društvenog cilja
3. Razvoj i sprovođenje programskih planova
4. Procena

Praćenje marketinških i finansijskih ulaganja u korkoracije se sprovodi veoma dugo,

zahvaljujući čemu postoje sistemi praćenja kao i banke podataka u vezi investicija.

4.5. KORPORATIVNE DRUŠTVENE INICIJATIVE

Najvažnije društveno – ekonomske aktivnosti u okviru društvene i ekonomske

odgovornosti su korporativne društvene inicijative:

1. Promovisanje društvenih ciljeva

2. Marketing u vezi tih ciljeva
3. Korporativni društveni marketing
4. Korporativna filantropija
5. Volonterski rad za zajednicu
6. Društveno odgovorne poslovne prakse

Strana 12
 Poslovna etika i drusš tvena odgovornost

Gore pomenutim aktivnostima i inicijativama, korporacije ispunjavaju obaveze u okviru

svoje društvene odgovornosti. Te aktivnosti moraju biti dugoročne, marketinške kroz
poslovnu orijentaciju preduzeća. Njihova delatnost je mnogo veća od onoga što propisuje
zakon, sa idejom da je reaktivan stav prema društvenim problemima bolje zameniti
proaktivnim, dobrovoljnim i preventivnim aktivnostima.

Poslovne aktivnosti imaju veliki uticaj na društvo, radi se o principima usklađivanja

osnovne socijalne i ekonomske orijentacije organizacije i čitavog spektra društveno
odgovornih aktivnosti i njihove untegracije u sve faze donošenja odluka, pravila i
postupaka.

Kompanije se moraju pridržavati zakona koji je propisala država, u kojoj obavljaju svoju
poslovnu delatnost. Etička odgovornost se odnosi na dobrovoljno usklađivanje svog
poslovanja sa moralnim i etičkim normama društva i zajednice u kojoj kompanija posluje.
Najvažnija je filantropska odgovornost koja predstavlja diskrecione aktivnosti donatorstva
i sponzorstva culture, obrazovanja sporta itd.

I u našoj državi postoje kompanije koje se angažuju na uspostavljanju saradnje sa

društvenom zajednicom, ali je prisutan nedostatak informacija o njihovom delovanju. Da
bi kompanija imala koristi od ulaganja u društveno odgovorne poslovne prakse, veoma je
važan način njenog komuniciranja sa odgovarajućim ciljnim grupama (sugestivne
komunikacije, marketing, izgradnja svesti o društvu, promovisanje donatorstva ugroženim
kategorijama, promovisanje manifestacija radi donatorstva, stipendija itd.). Kompanije
koje prihvataju dobrovoljno ovakve koncepte društvene odgovornosti doprinose boljem,
zdravijem i naprednijem, ne samo radnom okruženju već društvu i čistoj i očuvanoj
prirodnoj sredini.

Ulaganja u društveno odgovorno poslovanje donose značajne, ako ne i ključne koristi

organizacijama i korporacijama u vidu:

1. Povećanja prodaje i udela na tržištu

2. Jačanja i pozicije brenda
3. Jačanja korporativnog imidža i uticaja
4. Jačanja mogućnosti za privlačenje, motivisanje i zadržavanje zaposlenih
5. Smanjenje troškova poslovanja
6. Povećanja privlačnosti za investiture i finansijske analitičare

Strana 13
 Poslovna etika i drusš tvena odgovornost

4.6.VIRTUS NAGRADA ZA KORPORATIVNU FILANTROPIJU

Svrha ove prestižne nagrade je da podstiče ljude da se uključe u poboljšanju života u

mestima u kojima žive. Njena je svrha da prepozna uspešne kompanije, preduzeća,
preduzetnike. Da istakne njihov značaj za podsticanje i uključivanje drugih ljudi u slične
programe podstaknute nagradom za korporativnu filantropiju.

5.ZAKLJUČAK

Pogledamo li današnju privrednu neravnopravnost između razvijenih i nerazvijenih

zemalja u svetu, videćemo najbolju potvrdu da zemlje u kojima građani nisu prihvatili
,,radni moral” kao službenu religiju i njene etičke vrednosti kao što su odgovornost,
učenje, samodisciplina, marljivost i štednja, ne mogu izdržati tržišnu utakmicu sa
razvijenim zemljama.

Kako bismo se uklopili u savremene konceptekorporativne društvene odgovornosti

moramo biti spremni na svetske razmene znanja, stavova, iskustava i učenja.

Sve više kompanija shvataju važnost odnosa između poslovnog sveta i društva i da pri
donošenju svojih odluka uzimaju u obzir dobrobit za sve. Ovim se ističe potreba
rekonstrukcije odnosa između uloge i zadataka biznisa i stavljanje odgovornog društvenog
ponašanja na vrh lestvice prioriteta. Afirmiše se nova uloga biznisa i novi ciljevi. Time se
pokazuje da društveno odgovorno poslovanje i profit nisu nužno suprotstavljene
kategorije. Naprotiv, da bi danas kompanija pojačala svoj profiterski potencijal, mora
daleko više da misli id a se uključuje u rešavanje problema sa kojima se susreće
čovečanstvo, odnosno njihovi zaposleni, potrošači, dobavljači, razni posrednici. To su
elementi nove poslovne filozofije koja nema alternativu.

LITERATURA

1. Doc. dr V. Radun, dr R. Ćurčić, dr G. Jerotijević, prof. dr Z. Jerotijević, „Poslovna

etika“, Fakultet za poslovno industrijski menadžment, Beograd,2014.

2. D. Čičić – Šain, skripta, osnove menadžmenta

3. Dr S. Lekić, dr D. Ranđić, Marketing
4. S. Rakas, Uvod u poslovnu etiku, Megatrend univerzitet, 2006.
5. B. Ratković, Njegovan, Poslovna etika, FTN Izdavaštvo, Novi Sad, 2009.

Strana 14
 Poslovna etika i drusš tvena odgovornost

6. F. Kotler, Korporativna društvena odgovornost: učiniti najviše za svoju kompaniju i

za izabrani društveni cilj; najbolje prakse vodećih kompanija, Hesperija: Ekonomski
fakultet, Beograd, 2007.
7. M. Milisavljević, Savremeni strategijski menadžment, Megatrend univerzitet,
Beograd, 2007.

Strana 15