Природни потенцијал

Природни потенцијал подразумева све елементе природне средине, и њихове међусобне

везе, које је човек делимично потчинио и користи их на различите начине
Природни потенцијал у производном процесу јавља се у виду сировина (природни извори)
или услова који утичу на производни процес (природни услови)
Природни извори или сировине познати су и под именом ресурси, што означава материју и
енергију природног порекла
Природни извори су елементи географске средине који се могу користити за производњу
енергије (хидроенергија, минерална горива, еолска енергија, плима и осека, соларна
енергија...), производњу хране (флора и фауна) производњу индустријских сировина (руде,
шуме, воде)
Природни услови се не могу непосредно сврстати у три наведене категорије, али без њих
нема могућности производње (кисеоник, влажност ваздуха, вода за наводњавање, сунчева
топлота, падавине, температура ваздуха...)

Економска оцена рудних лежишта

Утврђивање економске вредности или рентабилности неког рудног лежишта врши се на
основу три групе показатеља: рударско-геолошких, економских и економско-географских
Међу рударско-геолошким факторима издвајају се
• квалитет руде
• резерве
• геолошке одлике рудног тела (дубина, дебљина, хидрогеолошке карактеристике...)
Квалитет руде се огледа у садржају корисних материја,
садржају штетних материја, физичким особинама руде и сл., а разликује се од руде до руде
Резерве се најједноставније могу поделити на билансне и ванбилансне
Билансне резерве чине онај проценат руде који се на савременом технолошком степену
развоја може рентабилно експлоатисати
Билансне се деле у 4 подкатегорије у зависности од степена рентабилности – А, Б, Ц1 и Ц2
Ванбилансне постоје, али њихова експлоатација у датом тренутку није рентабилна (мали
проценат метала у руди, велика дубина, ниска цена на тржишту...)
Геолошке одлике рудног тела умногоме утичу на цену финалног производа: дубина рудног
тела, облик рудног тела, дебљина повлатног (површинског) слоја утиче на избор јамског
или површинског копа, подземне воде, велики пад слојева негативно утиче на радове...
Економске показатеље чине:
• потреба привреде за одређеном сировином
• обим улагања потребних за експлоатацију
• ниво научно-техничког прогреса
• утицај тржишта на формирање цене руде
• капацитет експлоатације (годишње)
• време експлоатације (колико година)
Економско-географски фактори су:
• рашчлањеност и облици рељефа
• климатске карактеристике
• хидрографске прилике, од којих зависи водоснабдевање
• размештај насеља
• структура радне снаге
• саобраћајна и комунална инфраструктура

Размештај и резерве метала и неметала у Свету

Основна подела метала извршена је на црне и обојене
У црне метале спадају гвожђе и оплемењивачи челика. Гвожђе је поред алуминијума
најзаступљенији метал у земљиној кори, који се у Индији користи од 18 века пре нове ере
Државе са највећим резервама гвоздене руде су Кина, Бразил, Аустралија, Русија...
Међу оплемењивачима челика значајни су манган, хром, молибден и волфрам
Бакар је обојени метал који се најдуже користи у људској историји. У комбинацији са
калајем гради легуру познату под именом бронза
Проналаском гвожђа, бакар губи на значају све до појаве електрицитета када се враћа у
употребу као одличан проводник. Највеће резерве има Чиле
Алуминијум је метал ког највише има на планети, а ипак је пронађен тек 1820. године (село
Ле Бо)
Алуминијум је чвршћи, лакши и јефтинији од бакра па га је потиснуо у електроници, а у
авионској и космичкој индустрији је незаменљив метал
Државе са највећим резервама су Аустралија и Гвинеја
Олово и цинк се најчешће јављају у полиметалним рудама, које често садрже сребро и злато.
Највеће резерве су у Аустралији и Кини
Злато је највреднији метал, који има велику примену и покреће савремени свет колико и све
претходне цивилизације. Из једне тоне руде просечно се добије 7-8 грама злата
Највеће резерве злата поседују Јужноафричка република, САД, Аустралија, Русија...
Неметали имају широку примену у свакодневном животу и далеко су бројнији и
разноврснији од метала
Најзначајнији неметали су фосфати, магнезит, сумпор, азбест, со, дијаманти, гипс, лапорац,
глина, кречњак, кварцни песак...
Употреба неметала је најчешћа у грађевинарству металургији, хемијској индустрији,
прехрамбеној ..

Размештај и резерве метала и неметала у Србији

Од руда метала значајније су резерве бакра, олова, цинка и антимона
Србија је сиромашна гвозденом рудом. Једини рудник био је Суво рудиште на Копаонику,
који је због исцрпељених резерви и развоја туризма затворен
Остали рудници црних метала такође су затворени због малих резерви и нерентабилне
производње
Најзначајније резерве међу обојеним металима има бакар. Два највећа рудника су у околини
Бора и Мајданпека. У оба налазишта руда је полиметална (злато, сребро, платина...)
Садржај бакра у руди стално опада, а у последњих 50 година смањен је 10 пута (данас је
0,4%)
Добра страна експлоатације бакра је то што је преко 90% површински коп
Олово-цинкана руда се експлоатише у Копаоничкој и Грачаничкој зони, углавном у јамама
на великим дубинама (Трепча)
Квалитет руде опада, а предвиђени век рентабилне експлоатације процењен је на 20 година
Aктиван је рудник Леце (Медвеђа)
Резерве антимона нису занемарљиве, а скоро све произведене количине се извозе
Експлоатација се врши јамским копом у Подрињској зони (околина Крупња)
Богатство неметалима је далеко веће и разноврсније. Издвајају се резерве магнезита
(Златибор, Шумадија), цементног лапорца (Беочин, Параћин, Косјерић), кварцног песка
(Рготина, Колубарски басен), украсног камена (Венчац), шљунка, песка, глина, кречњака...

Енергетика
Три земљине супстанце обезбеђују више од 80% укупне производње енергије у свету:
нафта, гас и угаљ
Развијене земље остатак енергије добијају од стране нуклеарне, соларне, хидро и
геотермалне енергије, док неразвијене земље претежно користе дрво

Фосилна горива
Под фосилним горивима се подразумевају нафта, угаљ и земни гас
Две основне карактеристике везане за фосилна горива:
• већи део резерви фосилних горива је потрошен у последња два века
• неравномерна распоређеност фосилних енергената на планети, највећи потрошачи
нису и власници великих резерви (политичке и економске кризе, ратови...)

Нуклеарна енергија
Резерве угља и нафте процењују се, до потпуног исцрпљења, на максимално један век
Сасвим је сигурно да ће нестати ова горива и да не постоји никаква могућност њиховог
обнављања. С друге стране постоји могућност коришћења нуклеарне енергије и
обновљивих енергената
Велика предност нуклеарне енергије јесте велика снага реализована из малих количина
енергената, нпр. енергија 1 кг нуклеарног горива = енергија 2000 тона угља
Данас постоји око 440 нуклерних електрана у Свету, 1/3 електричне енергије Западне
Европе, највише у САД, Француској, Кини, Русији...
Поред европских држава Јапан, Јужна Кореја и Тајван се такође ослањају на нуклеарну
енергију, посебно Јапан који нема никакве резерве фосилних горива
Нуклеарна енергија представља велики проблем због
• потенцијалних инцидената
• радијације
• проблема са нуклеарним отпадом
У нуклеарним електранама не може доћи до експлозије као у атомским бомбама, али долази
до стварања радиоактивног поља
1986.г. у Чернобилу (бившем СССР-у, данас Украјини, на граници с Белорусијом),
настрадала је 31 особа, од тога две у самој несрећи, а остале касније
Разорни цунами је 2011. године погодио НЕ у Фукушими у Јапану
Недовољна сигурност приликом одлагања нуклеарног отпада подједнако је значајан
проблем. Најчешће се одлаже:
• у контејнерима на дну океана
• у напуштеним рудницима, наслагама соли у земљи
• планира се његово избацивање у космос
Сви су вођени девизом “само не у моје двориште”
Године 2002. Словенија је свој нуклеарни отпад пребацила у складишта у Русији. Цена ове
трансакције није позната
Још један начин “одлагања” нуклеарног отпада је у бомбама са осиромашеним уранијумом
Опасност која се јавља код нуклеарне енергије јесте и могућност коришћења у војне сврхе
Нуклеарне бомбе су употребљене два пута 1945.г. (Хирошима и Нагасаки), а касније СССР,
Енглеска, Француска и Кина су тестирали своје нуклеарно наоружање јавно, и неке земље
тајно (Ирак, Индија, Пакистан)

Алтернативни енергенти
Соларна енергија је бесплатна, безопасна по животну средину, нема загађења и сасвим је
сигурна
Обзиром да Сунце ствара живот на Земљи око 5 милијарди година, сасвим је сигурно да је
ова енергија неисцрпна и да ће надживети људску расу
Постоје два начина коришћења соларне енергије: пасивна и активна
Пасивна соларна енергија је представљена загревањем тамних објеката (на крововима кућа,
за загревање воде)
Активни соларни системи сакупљају енергију сунца и претварају је у топлотну, односно
електричну
Државе које имају највећу примену соларне енергије су САД, Израел и Јапан
Поред нуклеарне и соларне, еколошки прихватљиве су
• хидроенергија
• геотермална
• енергија биомасе
• енергија ветра
Хидроенергија је на другом месту по производњи (око ¼), после енергије добијене из угља
Хидроенергетика није савршена обзиром да је нужна изградња вештачких језера која
стварају читав низ проблема
Геотермална енергија се заснива на температури унутрашњости земље услед нуклеарних
реакција које се тамо дешавају
Електране које производе овај вид енергије налазе се у Калифорнији, Италији, Новом
Зеланду, Јапану, Индонезији и Исланду
Код нас постоји могућност коришћења термалних вода, али до сада примена постоји само
у назнакама (Врањска бања (92-111 ºC), Јошаничка, Сијаринска...)
Коришћење биомасе подразумева сагоревање органског отпада биљног порекла (шећерна
трска, кукуруз, сојина махуна, слама...). Само у Бразилу постоји већа примена
Државе најпознатије по ветрењачама су Данска и Холандија
Данас постоји велики број држава које имају тзв. фарме ветра
Не загађују животну средину, али заузимају велике просторе у равницама или прибрежним
морским пространствима
Да би енергија ветра била исплатива морају бити испуњени следећи услови:
• минимална брзина 3-4 м/с
• сталан правац дувања
• велика честина дувања
Поред ових постоје и алтернативне централе:
• плима и осека (река Ранс, Француска, која постоји од 1966.г.)
• снага таласа (од 80-их година, на реци Клајд у Шкотској)
• разлика температуре морске воде на површини и већим дубинама (Обала
Слоноваче)
 Валоризација рељефа
Као и рудно богатство и рељеф спада у природни потенцијал
За разлику од руда, рељеф се не користи непосредно у процесу производње, односно не
спада у природне изворе, већ у природне услове
Степен утицаја рељефа на привреду зависи од великог броја параметара који имају
морфогенетски, морфометријски и морфодинамички карактер
Утицај рељефа на привреду може такође бити позитиван и негативан
Основни показатељи морфометријске структуре су хипсометријска структура (према
надморској висини), структура нагиба, експозиција страна, хоризонтална и вертикална
рашчлањеност
Морфодинамичка структура представља анализу савремених ерозивних процеса, што има
великог значаја у водопривреди, пољопривреди, саобраћају, шумарству...
Валоризација рељефних услова је променљива категорија захваљујући напретку
технологије
Усавршавање технике грађења не значи потпуно елеминисање утицаја рељефних услова на
људске делатности
Највећег значаја имао је развој мостоградње и тунелоградње, који имају смисла само ако су
у оквирима економске одрживост грађевинског пројекта (пруга Београд-Бар)

Морфодинамичка обележја рељефа Србије

Морфодинамичка анализа рељефа подразумева оцену утицаја савремених процеса ерозије
на привредне и ванпривредне делатности
У односу на људске делатности, ови процеси у основи имају деструктивно дејство
Завој и Ђавоља варош – супротни примери
Сузбијање негативних ефеката ерозије, изискује знатна инвестициона улагања, најчешће из
државних фондова
Највећи део територије Србије угрожен је површинским спирањем и речном ерозијом, као
и еолском ерозијом (Војводина)
У недавној историјској прошлости ерозијом је неповратно изгубљен земљишни покривач
на знатном делу кречњачких терена источне и југоисточне Србије
Бујице и речни наноси и данас угрожавају саобраћајну инфраструктуру (путеве, железничке
пруге, мостове), делове насеља и индустријских објеката, коплексе пољопривредног
земљишта итд
Наноси такође засипају акумулације на рекама
У јужном Банату и северној Бачкој еолска ерозија, развејавањем песка преко ораничних
површина, ограничавала је пољопривредну производњу
Антиерозивни радови у Делиблатској пешчари представљају најкрупнији захват тог типа у
Србији, у највећем делу извршен током 19. века
Највећи део антиерозионих радова у Србији изведен је у периоду од 1955-1965. године
Најефектнији примери заштите саобраћајнице од бујица и наноса су из Грделичке клисуре
и долине Ибра
На смањење интензитета ерозионих процеса имало је и исељавање становништва јер је
смањивање притиска аграрног становништва на пољопривредне површине довело је до
ревитализације вегетационог покривача

Морфометријска обележја рељефа Србије

У морфометријском погледу рељеф Србије одликује знатна вертикална и хоризонтална
рашчлањеност, различита структура и расподела нагиба и експозиција топографских
површина
У хипсометријској структури рељефа Србије доминатно је заступљено низијско земљиште.
У висинској зони до 200 м н.в. је једна трећина површине државне територије
У Војводини овој висинској зони припада чак 98% територије
Ова хипсометријска зона оптимална је за пољопривреду, саобраћај, насеља и све видове
делатности
У висинској зони од 200-500 м нв налази се око четвртине територије Србије
Највећи део ове висинске зоне обухвата северни и средишњи део Централне Србије
Структура нагиба не ограничава изградњу саобраћајница и насеља, у пољопривреди
воћарска и виноградарска производња
У висинској зони од 500-1000 м нв налази се преко четвртине државне територије
Употреба механизације у обради земљишта је ограничена. Негативни утицаји рељефа се
везују и за погоршавање климатских карактеристика са порастом надморске висине и појаве
процеса површинске ерозије и клижења тла
Зони преко 1000 м н.в. припада око 10% државне територије, а сем за развој
високопланинског туризма, шумарства и сточарства, неповољна је за насељавање,
саобраћајнице и остале привредне делатности
Структура нагиба топографске површине у Србији је неповољна, с обзиром да нагиби
рељефа до 50, који су оптимални за највећи број привредних и ванпривредних делатности,
захватају око 30% националне територије
Равне и благо нагнуте површине су најзаступљеније у Војводини где захватају око 80%
територије

Валоризација климатских услова

У нижим висинским зонама Србије, у Панонској низији и по дну пространијих речних
долина, средња годишња температура ваздуха износи приближно 10 до 12ºС
Са порастом надморске висине средње годишње температуре ваздуха осетно опадају (на
Власинској висоравни (1190 м нв) око 6ºС, на Копаонику (1.710 м нв) око 4ºС
Средња дневна температура од 10ºС узима се и као гранична вредност која одређује период
грејања стамбеног и радног простора (од 20.октобра до 10.априла)
Са периодом у коме су средње дневне температуре преко 15ºС приближно се подудара
трајање туристичке сезоне (средина маја-средина септембра)
Температура ваздуха је изразито повољан елеменат климе на знатном делу територије
Србије, са најмањим ограничењима за људске активности
Степен суше се повећава идући од ЈЗ ка СИ. Аридност је нарочито изражена у Војводини,
Мачви, Великом и Јужном Поморављу, где просечна годишња количина излучених
падавина не прелази 600 мм
У Србији постоје два типа годишње расподеле падавина: маритимни (зимски влажни) и
континентални (летњи влажни)
Граница између ова два типа (линија континенталности), која повезује тачке са
изједначеном количином падавина у летњој и зимској половини године, води од Сјенице и
Куршумлије до Ниша, одакле повија ка југу у правцу Врања
У планинским просторима позитиван утицај снежног покривача је развој скијашког
туризма, па од дужине снежног покривача зависи дужина туристичке сезоне (Копаоник има
снег од новембра до априла, 120 дана)

Агроклиматски потенцијал
Карактеристике температуре ваздуха одређују размештај пољопривредне производње у
Србији
За дефинисање агроклиматског потенцијала значајни су дужина вегетационог периода,
суме активних температура и дужина безмразног периода
Дужина вегетационог периода са температурама изнад 10ºС означава период биолошке
активности кукуруза, индустријског биља, средњеевропског воћа, винове лозе и других
сличних култура (започиње почетком априла и траје до краја октобра)
Суме активних температура које се акумулирају током вегетационог периода, у
равничарским и долинским пределима крећу се од 3.500 до 4.000ºС, а смањују се са
порастом надморске висине
У низијским пределима, безмразни период је готово подударан са периодом у коме су
средње температуре ваздуха преко 10ºС. Највећа опасност прети од касних пролећних и
раних јесењих мразева

Хидросфера
Хидросфера допире у дубину литосфере до 5 км, а у атмосферу до висине од 8-14 км
Од укупне запемине воде у хидросфери око 96,5% отпада на воде Светског мора.
Највеће количине око 69% слатке воде сконцентрисане су ледницима и глечерима и око
30% слатке воде у земљишту
На површинске слатке воде, језера и изворе отпада свега 0,007% од укупне запремине
хидросфере
Једна трећина становника планете има задовољене само минималне потребе за водом за
пиће, док 1 милијарда људи нема приступ исправној води за пиће
Међу копненим водама највеће су језерске воде. Језера се деле на природна и вештачка.
Вештачка језера је створио човек ради решавања одређених водопривредних проблема
(саобраћај, риболов, туризам, водоснабдевање становништва и индустрије итд.)
У ледницима се вода налази у чврстом стању и делимично се топи током топлијег дела
године (на половима и високим планинама)
Скоро 90% ледене масе ледника и глечера, се налази на Антарктику. Они су пре свега
значајни за очување еколошке равнотеже на Земљи
Најзаступљеније хидролошке појаве копнених вода су водени токови, односно реке
У запремини хидросфере реке учествују са 0.0001%, али њихов економски значај је
изузетно велики (водоснабдевање, наводњавање, добијање електричне енергије, саобраћај,
туризам)
Валоризација подразумева њихову оцену са три аспекта:
1. коришћења
2. заштите од речних вода
3. заштите речних вода
Посебан значај речне воде је у водоснабдевању становништва и индустрије. Вода за пиће
мора бити високог квалитета (постојане температуре, физички, хемијски и бактериолошки
исправна), па се пре коришћења пречишћава
Савремена индустрија и електропривреда највећи део воде, потребан у технолошком
процесу, обезбеђују из речних токова
За наводњавање се годишње потроши велика количина воде, тако да у укупној светској
потрошњи воде пољопривреда учествује са око 70%
Трећи вид експлоатације је коришћења хидроенергетског потенцијала река.
Користећи реке, човек на различите начине мења хидролошки режим река, што утиче на
појаву поплавних таласа, промене водостаја, смањење водних резерви...
Као други водопривредни проблем јавља се заштита од речних вода (каналисањем река,
изградњом брана и насипа)
Трећи водоприредни аспект је заштита речних вода од загађивања. Највећи загађивачи
речних вода јесу индустријске отпадне воде, пољопривреда (вештачка ђубрива и
хемикалије) и комунална привреда
Заштита речних вода постиже се механичким, биолошким и хемијским пречишћавањем
отпадних вода пре испуштања у реку

Валоризација хидропотенцијала
„Бог је створио земљу, а Холанђани Холандију“
Холандија је једна од држава које имају најбољи однос према водном потенцијалу
Почев од 13. века Холанђани су почели да исушују приобаље. Преко 15% данашње
територије, некада је било под морем
После 1953. године, након катастрофалне поплаве, Холадија је направила јединствени
бедем који опкољава читаву државу (700 км). Тако је највећа лука Европе, Ротердам, остао
20 км удаљен од мора
Италија је пре I светског рата била увозник пшенице, а после II рата – извозник
Лош пример управљања водама (река Кисими, притока језера Окичоби, на Флориди)

Потенцијал подземних вода у Србији

Резерве подземних вода показују да се оне налазе у алувијалним теренима, артешкој
издани и крашким теренима
У песковито-шљунковитом наносу поред великих река Дунава, Тисе, Саве и Велике Мораве
налазе се значајне количине алувијалних вода
Вода у њима обнавља се процеђивањем атмосферских падавина и инфилтрацијом вода из
речног корита
Налазе се у зонама где је највећа концентрација становништва, индустрије и пољопривреде
Негативна карактеристика је подложност разноврсном загађивању, а изградњом
саобраћајница, насеља, експлоатацијом песка и шљунка, површине изворишта се стално
смањују
Oко 90% захваћених вода чине у ствари речне воде
Издан у алувијалним теренима учествује у организованом водоснабдевању Београда, Новог
Сада, Шапца, Смедерева, Јагодине, Краљева...
У Војводини је присутно више водоносних слојева са артешком и субартешком водом.
На површину ове воде избијају на вештачким бушотинама. Налазе се на дубини од 60-200
м. Читава артешка издан се простире преко источне Славоније, јужне Мађарске и западне
Румуније
У Војводини ове издани су основа водоснабдевања Суботице, Кикинде, Зрењанина,
Вршца...
Ниво подземних вода у овој издани је прекомерним коришћењем оборен
Воде из артешких издани садрже органске материје, једињења гвожђа и сумпорa, укус им
је бљутав, а боја жућкаста
Артешке издани у Војводини са већих дубина садрже термоминералне воде. Зависно од
дубине, температура воде се креће до 95 °C
Минералне су воде бања у Јунаковићу, Кањижи, Бечеју, Бездану, Сланкамену и Новом Саду
У теренима изграђеним од кречњака садржане су значајне количине подземних, тзв.
крашких вода
У красу Србије налази се око 180 врела издашности преко 10 л/с, које се могу користити за
водоснабдевање
Издашнија крашка врела у Србији су на Пештеру, врело Рашке, Љуберађа код Бабушнице,
Крупачко врело код Беле Паланке...
Основни проблем је у колебању издашности током године (однос између мин. и макс. је у
релацији 1:10)
Воде крашких изворишта су укључене у системе за водоснабдевање већих градски насеља
- Ниша, Ваљева, Бора, Параћина, Пирота, Пећи...
Водоснабдевање Ниша је највећим делом ослоњено на каптаже снажнијих крашких врела
Водоводни систем повезује пет каптираних крашких врела из масива Суве и Сврљишких
планина, што граду обезбеђује око 1000 л/с квалитетне воде
У периоду минамалне издашности крашких врела, укључује се и извориште у алувијалној
равни Нишаве “Медијана”
Посебна групу подземних вода чине минералне и термалне воде
Према неким подацима у Србији постоји чак 600 минералних извора, али само око 300 има
значајнију издашност
Минералне воде се користе за лечење и као стоне минералне воде. Термалне воде, и поред
значајне енергије којом располажу, засада се углавном користе у балнеолошке сврхе
Око термоминералних извора подигнута су бањска насеља која имају значајну улогу у
развоју бањско-лечилишног туризма
Међу најпосећеније и туристички најуређеније бање спадају Врњачка Бања, Нишка Бања,
Сокобања, Буковичка Бања итд
Воде десетак минералних извора у Србији се флаширају и пласирају као стоне минералне
воде. Све оне садрже преко 1 г/л растворених минералних материја (сем Пролом воде)
Врло високу темературу имају извори Врањске бање (920 C), Јошаничке бање, Сијаринске
бање
Већи потрошачи воде у Шумадији, сливу Дрине, Ибра, Јужне Мораве и Косовској котлини,
суочени су са недостатком воде (најчешће користе воду из вештачких акумулација или се
каптирају удаљенија изворишта)

Водоснабдевање становништва и индустрије

Почетак организованог водоснабдевања становништва у градовима везује се за половину
XX века (до тада је само 10% становништва снабдевано водом из јавних система)
Средином 70-тих година, на јавне водоводе је прикључено око 50% становништва
Поред подземних вода (90% водоснабдевања), проблем водоснабдевања насеља решава се
и изградњом површинских акумулација
Водоснабдевањем из јавних градских водовода данас је у Србији обухваћено 2/3
становништва
У Војводини искључиви вид водоснабдевања становништва су подземне воде, на Космету
доминира снабдевање из површинских акумулација, док на простору Централне Србије
подземне издани и извори учествују са око 75%
Највећа потрошња воде је у домаћинствима (70% укупне потрошње воде)
Већи део индустрије снабдева се водом из сопствених водозахвата
Дневна потрошња воде у градовима по становнику достигла је 460 литара
За разлику од становништва, индустрија се јавља не само као корисник, већ и као потрошач
воде (прехрамбена, фармацеутска и сл.), а поједине гране изискују велику количину воде
која не мора да буде високог квалитета (директно из речног корита - термоелектране,
хемијска индустрија...)
Формирање регионалних система за водоснабдевање неопходно је због све већих потреба
за водом просторно концентрисаних потрошача
Западна Србија и Шумадија ослањале би се на изворишта вода високог квалитета у
планинским масивима Старог Влаха, Копаоника и Ваљевских планина
Везивање локалних водовода Лесковца, акумулације Брестовац на Пустој реци, Власинске
акумулације, са водоводним системом Ниша и Алексинца (Бован), формирао би се јужни
међурегионални систем
Северни међурегионални систем ослањао би се на изворишта подземне воде у алувијону
Дрине, Саве и Дунава. Ова вода би се користила за потребе Београда и насеља у Војводини
Постоји и идеја о изградњи изолованог регионалног водоводног система у долини Тимока

Хидроенергетски потенцијал
У погледу хидроенергетског потенцијала од нарочитог значаја су Ђердапски сектор тока
Дунава и слив Дрине
Већи део оптимално искористивог потенцијала водних снага искоришћен је градњом
великих хидроелектрана током 1960-1970-тих година
Приближно половина расположивог технички искористивог потенцијала је већ реализована
Преостали технички искористив потенцијал - средње велике и мале хидроелектране
Највећи део преосталог хидропотенцијала је на Дрини, Дунаву, Великој Морави и Ибру

Наводњавање и одводњавање
Количина и временска расподела атмосферских падавина је ограничавајући природни услов
стабилне и сигурне пољопривредне производње
Наводњавање пољопривредног земљишта је највећи водопривредни проблем у Србији
Изграђеним системима могуће је наводњавати око 3% обрадивих површина у Србији
Највећи део система за наводњавање налази се на Космету
Грубо се процењује да је за опремање 1 ха обрадивих површина за наводњавање неопходно
уложити око 4.000 $. Према томе, пројекат наводњавања 2 милиона ха ораница у Србији,
оријентационо би коштао око 8 милијарди $
Препрека већем наводњавању обрадивих површина је и ситна парцелација земљишног
поседа
Одводњавање је најзаступљенија хидромелиорациона мера (у Војводини још током XVIII
века)
Сви војвођански канали припадају систему ДТД
Сувишним водама су угрожена обрадива земљишта у приобаљу Дунава, Тисе, Саве и доњег
тока Велике Мораве
Данас је у Србији одводњавањем обухваћено око 2 милиона ха

Пловни путеви
Равничарске реке у северном делу Србије су погодне за пловидбу
Укупна дужина мреже унутрашњих пловних путева у Србији износи 1.400 км
Дунав је плован за највеће бродове целом дужином тока кроз Србију, а услови пловидбе
нарочито на каналима нису погодни за веће и модерније пловне јединице
Услови за пловидбу битно су побољшани тек после изградње акумулационог језера ХЕ
“Ђердап I”
После изградње канала Мајна-Дунав, у јединствен саобраћајни систем повезани су пловни
путеви Рајне и Дунава, који излазе Северно и Црно море
Тиса има статус међудржаваног пловног пута
Основни проблем пловидбе на Сави су плићаци
Канали у хидросистему ДТД пловни су за мање бродове

Природни извори Светског мора

Коришћење богатстава Светског мора је најчешће једностраног карактера (нафта и гас)
Експлоатација фосилних горива је започела интензивно током 1970-их, а резерве других
руда су углавном занемариване
Пронађене су велике резерве гвожђа (Канада), олова, угља (Шкотска), сумпора, бакра и
нарочито мангана (2000 пута веће резерве него на копну)
Негативни фактори експлоатације рудног богатства са дна мора јесу: изградња платформи
за бушење, заштита конструкције од рђања, таласи, ветрови...
Предност је у томе што се ради о богатим налазиштима у односу на копнене
који се експлоатишу вековима
Сама вода такође садржи употребљиве супстанце међу којима кухињска со чини 80%.
Савремени системи за десалинизацију производе и пијаћу воду (највише у С. Арабији, УАЕ,
Кувајту и САД) у 18.000 фабрика широм света
Поред соли, морска води садржи и јод, калијум, магнезијум, бром...
Енергетски потенцијал морске воде је огроман, али неискоришћен

Основне одлике педолошког покривача

Основни типови земљишта Србије, међусобно се разликују према дубини, водним и
ваздушним особинама, садржају минералних и органских материја, механичком саставу...
На подручју Србије основни типови земљишта могу се груписати у:
1. Равничарска земљишта,
2. Земљишта на ободу Панонске низије и котлинама брдско-планинског подручја и
3. Планинска земљишта
Равничарска земљишта карактеристична су за Војводину и долине већих река у
Централној Србији
Основни типови земљишта су чернозем и алувијална земљишта.
Она спадају у најплоднија земљишта
Особеност педолошког покривача Војводине чини присуство заслањених земљишта
Земљишта на ободу Панонске низије и котлинама брдско-планинског подручја
глиновитог су састава. Отуда су тешка за обраду, лошијих водних и ваздушних особина
Основни типови земљишта овог подручја су смонице, гајњаче и параподзоли
У условима добре агротехнике могу да дају високе приносе
Планинска земљишта су плићег земљишног профила, са неповољнијим минеролошким
саставом. Могу се разврстати на:
а) земљишта на кречњацима (крашки предели источне и западне Србије)
б) земљишта на силикатној подлози (јужна Србија, Тара, Златибор)
Планинска земљишта су под ливадско-пашњачком или шумском вегетацијом

Шумско богатство Србије

Са природних станишта шума је у прошлости крчена ради формирања пољопривредних
површина
Крчење шума довело је до нестајања или проређивања некад пространих шумских
комплекса у Шумадији, Старом Влаху, Власини и крашким теренима источне Србије
Вредносна оцена шума националне територије, почива на анализи више параметара:
• површине под шумама (шумовитост)
• запремина дрвне масе и њен годишњи прираст
• структура шумских састојина
• врста дрвећа у шумама
• степен отворености шумских комплекса

Степен шумовитости Србије (29%) сличан је Румунији, Шпанији и Грчкој, а мањи од

шумовитости Европе (46%), а нарочито скандинавских земаља (преко 60%)
У структури шумских састојина изразито доминирају лишћари (91%), што указује на
нижи квалитет наших шума
Запремина дрвне масе показује расположиве резерве шумског фонда. Укупна запремина
дрвне масе у шумама Србије износи 275 милиона м3
Отвореност шума (оптимална) подразумева 15 км шумских путева на 1.000 ха шуме. У
Централној Србији она износи свега 7 км шумских путева
Деградационим процесима (бесправна и претерана сеча, пожари, лисничарење итд.)
прикључује се и појава сушења шума (храст у источној Србији и на Фрушкој гори и бор на
Златибору, Тари)