Универзитет у Нишу

Машински факултет
Професионална етика инжењера

РОДНА АНАЛИЗА
ПРОФЕСИЈЕ ИНЖЕЊЕР
 РАЗУМЕВАЊЕ ПОЛА И РОДА У ДРУШТВЕНИМ НАУКАМА

ПОЛ – АНАТОМСКЕ И ФИЗИОЛОШКЕ РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ М. И Ж.

РОД –ПСИХОЛОШКЕ, ДРУШТВЕНЕ И КУЛТУРНЕ РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ М. И Ж.

ТРИ ПРИСТУПА У ОБЈАШЊЕЊУ ПОЛА И РОДА:

1. ПРИРОДНИ ФАКТОРИ СУ УЗРОК РОДНЕ НЕЈЕДНАКОСТИ,

2. СА ПОЛОМ СЕ РАЂАМО, А РОДУ СЕ УЧИМО И
3. И ПОЛ И РОД СУ ДРУШТВЕНО КОНСТРУИСАНИ
 ПОЛНА И РОДНА ДИСКРИМИНАЦИЈА У СРБИЈИ

- ОЧЕКИВАЊА ВЕЗАНА ЗА РОДНЕ УЛОГЕ СУ ДРУШТВЕНО УСЛОВЉЕНА

- МУШКА ДОМИНАЦИЈА И ЖЕНСКА ИНФЕРИОРНОСТ КАО ОСНОВ

ДРУШТВЕНОГ РАСЛОЈАВАЊА

- МУШКАРЦИ СУ ДОБИТНИЦИ, ЈЕР СЕ ЊИХОВ РАД КВАЛИФИКУЈЕ КАО

ДРУШТВЕНО ЗНАЧАЈНИЈИ И ЕКОНОМСКИ ПРОДУКТИВНИЈИ, ЗБОГ ЧЕГА СУ
БОЉЕ И ЊИХОВЕ ПОЗИЦИЈЕ У ПОГЛЕДУ МОЋИ, ПРЕСТИЖА И БОГАТСТВА
 ДРУШТВЕНА УСЛОВЉЕНОСТ НЕЈЕДНАКОСТИ

- РОДНИ ОДНОСИ И РОДНЕ РАЗЛИКЕ, КАО КУЛТУРНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ,

ПРЕДСТАВЉАЈУ ЛИНИЈУ СОЦИЈАЛНЕ ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈЕ

- РАЗЛИЧИТА ОЧЕКИВАЊА ОД ДРУШТВЕНИХ УЛОГА ЖЕНА И МУШКАРАЦА

ПРОИЗВОДЕ ЊИХОВУ РАЗЛИЧИТУ МОЋ И АУТОРИТЕТ У ДРУШТВУ

- РОДНЕ НЕЈЕДНАКОСТИ ПРОИЗВОДЕ РАЗЛИКЕ У СТАТУСУ, МОЋИ И

ПРЕСТИЖУ: МОЋ У РУКАМА МУШКАРАЦА СТВАРА И ПОДРЖАВА НЕМОЋ
ЖЕНА („РОДНИ РЕЖИМ“)
 МОЋ КАО ДИМЕНЗИЈА ДРУШТВЕНОГ ПОЛОЖАЈА
- СА ДРУШТВЕНОМ ПРОМОЦИЈОМ ЖЕНА СМАЊУЈЕ СЕ СТЕПЕН ЊИХОВЕ
ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ, АЛИ СЕ УВЕЋАВА КОНФЛИКТ УЛОГА

- ПОЛОЖАЈ ЖЕНА НА НАЈВИШИМ НИВОИМА ДРУШТВЕНЕ ХИЈЕРАРХИЈЕ ЈЕ

ИСТОВРЕМЕНО ОСЛОБАЂАЈУЋИ И МАРГИНАЛИЗУЈУЋИ („ЈАВНО“ И
„ПРИВАТНО“ У ЖИВОТУ ЖЕНА)

- АКТУЕЛНЕ СОЦИО-ЕКОНОМСКЕ ДРУШТВЕНЕ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ

(ОСИРОМАШЕЊЕ ДРУШТВА, ПАД ДРУШТВЕНОГ СТАНДАРДА И
„ЕКОНОМИЈА ПРЕЖИВЉАВАЊА“) ПРЕТЕ ДА УГРОЗЕ ДОСТИГНУТЕ
НАПРЕТКЕ НА ТРЖИШТУ РАДНЕ СНАГЕ
 РОДНА АНАЛИЗА ЈАВНЕ ПОЛИТИКЕ
- У КРИЗНИМ СИТУАЦИЈАМА МУШКАРЦИ ОСТВАРУЈУ ПОВЛАШЋЕН
ПРИСТУП ОНИМ ДЕЛАТНОСТИМА КОЈИМА ДРУШТВО ПРИДАЈЕ НАЈВЕЋУ
ВРЕДНОСТ И ЧИЈЕ УПРАЖЊАВАЊЕ ДОПУШТА ВЕЋУ КОНТРОЛУ НАД
ДРУГИМА

- ЈАВНЕ ПОЛИТИКЕ НИСУ РОДНО НЕУТРАЛНЕ, ШТО СЕ У НАУЦИ УТВРЂУЈЕ

РАЗЛИЧИТИМ КВАНТИТАТИВНИМ И КВАЛИТАТИВНИМ ПОКАЗАТЕЉИМА

- ЈАВНЕ ПОЛИТИКЕ У „ДРУШТВИМА ПОЛУПЕРИФЕРИЈЕ“ (УЛОГА ЖЕНЕ У

РАЗВОЈУ ТРАНЗИЦИОНИХ ДРУШТАВА)
 ЖЕНЕ У ИНЖЕЊЕРСКОЈ ПРОФЕСИЈИ
- РОДНА РАВНОПРАВНОСТ ЗНАЧИ ЈЕДНАКА ПРАВА И МОГУЋНОСТИ
МУШКАРАЦА И ЖЕНА УНУТАР ПРАВНОГ И ДРУШТВЕНОГ ПОРЕТКА

- МУШКАРЦИ И ЖЕНЕ ТРЕБА ДА СУ РАВНОПРАВНИ У ПОГЛЕДУ

ДОСТУПНОСТИ ПРАВА НА ОБРАЗОВАЊЕ, ЗАПОСЛЕЊЕ, УЧЕСТВОВАЊЕ У
ПОЛИТИЦИ И ДРУГИМ СФЕРАМА ЈАВНОГ ДЕЛОВАЊА

- ПОКАЗАТЕЉИ РОДНЕ НЕЈЕДНАКОСТИ: ПОЛНА ПОДЕЛА ДРУШТВЕНОГ

РАДА, НЕЈЕДНАКА КОНКУРЕНТНОСТ НА ТРЖИШТУ РАДА, НЕВИДЉИВОСТ
ЖЕНА У ПОЛИТИЦИ И СЛ.
 ЖЕНЕ У ИНЖЕЊЕРСКОЈ ПРОФЕСИЈИ
- ЖЕНЕ СУ ЈЕДНАКЕ СА МУШКАРЦИМА У ПОГЛЕДУ ПИСМЕНОСТИ И У
ПОГЛЕДУ ПРИСТУПА ОБРАЗОВАЊУ И ЗДРАВСТВУ

- ЖЕНЕ НИСУ ЈЕДНАКЕ СА МУШКАРЦИМА У ЕКОНОМСКОМ И

ПОЛИТИЧКОМ ПОГЛЕДУ, ОДНОСНО У ПОГЛЕДУ ПРИСТУПА ИЗВРШНИМ
ПОЛОЖАЈИМА У ВЛАДИ ИЛИ У КОМПАНИЈАМА

- ХИТНА ПОТРЕБА ОЈАЧАВАЊА ЖЕНА У ПЕТ КЉУЧНИХ ОБЛАСТИ:

1. ПОЛИТИКА И УПРАВЉАЊЕ, 2. ПРИСТУП ЈАВНИМ УСЛУГАМА,
3. ЕКОНОМСКЕ МОГУЋНОСТИ, 4. ПРАВОСУЂЕ И
5. ДИСТРИБУЦИЈА МЕЂУНАРОДНЕ ПОМОЋИ ЗА РАЗВОЈ И
БЕЗБЕДНОСТ
 ЖЕНЕ У ИНЖЕЊЕРСКОЈ ПРОФЕСИЈИ
- У СРБИЈИ СУ ЖЕНЕ РЕЂЕ ЗАПОСЛЕНЕ ОД МУШКАРАЦА

- КОД САМОЗАПОШЉАВАЊА СЕ КАО ПРЕПРЕКЕ ПОЈАВЉУЈУ:

1. НЕДОСТАТАК ЗНАЊА И ВЕШТИНА ЗА ПРЕДУЗЕТНИШТВО,

2. НЕДОСТАТАК ПОЧЕТНОГ КАПИТАЛА И ВЛАСНИШТВА,
3. КОНЦЕНТРАЦИЈА ЖЕНА У НИЖЕ ПЛАЋЕНИМ СЕКТОРИМА (НПР.
ТЕКСТИЛНА ИНДУСТРИЈА) И СЕКТОРУ УСЛУГА (2/3 СУ ЖЕНЕ)
4. НАГЛАШЕНО УЧЕСТВОВАЊЕ У НЕФОРМАЛНОЈ ЕКОНОМИЈИ (НЕПЛАЋЕН
ДОМАЋИ РАД, САМОХРАНИ РОДИТЕЉИ, ЛИЦА БЕЗ ПРИХОДА И
ИЗДРЖАВАНА ЛИЦА)
 ЖЕНЕ У ИНЖЕЊЕРСКОЈ ПРОФЕСИЈИ
- ПОДЕЛА НА ЖЕНСКЕ И МУШКЕ СРЕДЊЕ ШКОЛЕ И ФАКУЛТЕТЕ

- ПОЛНА СЕГРЕГАЦИЈА У ОБРАЗОВАЊУ ВОДИ У ПОЛНУ СЕГРЕГАЦИЈУ НА

ТРЖИШТУ РАДА: ЖЕНЕ ДОМИНИРАЈУ КАО СТРУЧНЕ САРАДНИЦЕ И
ТЕХНИЧАРИ, УСЛУЖНЕ РАДНИЦЕ, ТРГОВЦИ И СЛУЖБЕНИЦЕ НА
ПРИВРЕМЕНИМ ПОСЛОВИМА И У „СИВОЈ ЕКОНОМИЈИ

- ЖЕНЕ СУ ПРЕМА СТЕПЕНУ СТРУЧНЕ СПРЕМЕ ИЗНАД МУШКАРАЦА МЕЂУ

ЗАПОСЛЕНИМА У ПРЕДУЗЕЋИМА, УСТАНОВАМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА,
АЛИ СУ У ПОСЛОВНОМ СЕКТОРУ ЗА ЊИХ РЕЗЕРВИСАНИ СРЕДЊИ
ПОЛОЖАЈИ, ДОК СУ У ПОЛИТИЦИ ГОТОВО ПОТПУНО ИЗОСТАВЉЕНЕ
 ЖЕНЕ У ИНЖЕЊЕРСКОЈ ПРОФЕСИЈИ
- ЖЕНА ЈЕ НАЈМАЊЕ ТАМО ГДЕ СЕ ДОНОСЕ НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ ОДЛУКЕ И ГДЕ
СЕ УСМЕРАВА И КОНТРОЛИШЕ ПРОТОК НОВЦА И КАПИТАЛА (ЖЕНЕ КАО
ПРЕДУЗЕТНИЦЕ)

- ПОСЛЕДИЦА ТОГА СУ СМАЊЕНЕ РЕАЛНЕ ШАНСЕ ЗА ПОСТИЗАЊЕ БОЉЕГ

МЕСТА У ДРУШТВЕНОЈ ХИЈЕРАРХИЈИ, А ТИМЕ И ЛАКШЕ НАПРЕДОВАЊЕ У
У ИЗАБРАНИМ ПРОФЕСИЈАМА

- „ФЕМИНИЗАЦИЈА СТРУКА И ОБРАЗОВНИХ ПРОФИЛА“: СТУДЕНТКИЊЕ СУ

БРОЈНИЈЕ НА ДЕФЕКТОЛОШКОМ, ФИЛОЗОФСКОМ, ФИЛОЛОШКОМ И
ФАРМАЦЕУТСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ПОРЕЂЕЊУ СА ТЕХНИЧКИМ
ФАКУЛТЕТИМА („СЕМИПРОФЕСИЈЕ“ – ТЕХНИЧАРИ И „ПРОФЕСИЈЕ“ -
ИНЖЕЊЕРИ)
 ЖЕНЕ У ИНЖЕЊЕРСКОЈ ПРОФЕСИЈИ
- ЖЕНЕ БИРАЈУ ЗАНИМАЊА КОЈА СЕ ЛАКШЕ МОГУ УСКЛАДИТИ СА
ПОРОДИЧНИМ ОБАВЕЗАМА ИЛИ СУ ПО СВОМ КАРАКТЕРУ ПРОДУЖЕТАК
КУЋНИХ ПОСЛОВА

- УСЛЕД НЕДОСТАТКА ТЕХНИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА ЖЕНЕ ПРВЕ ДОЛАЗЕ НА

ЛИСТУ НЕЗАПОСЛЕНИХ ЛИЦА, ИАКО ИМАЈУ ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ

- ИПАК, РАЗЛИЧИТЕ ДРУШТВЕНЕ ПРОМЕНЕ (РАТОВИ, ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ,

МОДЕРНИЗАЦИЈА), АЛИ И УСМЕРАВАЊЕ МУШКАРАЦА НА АТРАКТИВНИЈЕ
ПОЗИЦИЈЕ, ОТВАРАЈУ ЖЕНАМА РАНИЈЕ НЕДОСТУПНЕ ПОСЛОВЕ
 ЖЕНЕ У ИНЖЕЊЕРСКОЈ ПРОФЕСИЈИ

- ЖЕНЕ МЕЂУ ПРЕДАВАЧИМА И ПРОФЕСОРИМА НА РАЗЛИЧИТИМ

ФАКУЛТЕТИМА: ФИЛОЛОШКИ – 64%, ПРАВНИ – ОКО 45%,
ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ – НЕ ВИШЕ ОД 9%, МАШИНСКИ – 6%
- ФЕМИНИЗАЦИЈА ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА: 60% ЖЕНА СПРАМ 40%
МУШКАРАЦА У СТУДЕНТСКОЈ ПОПУЛАЦИЈИ
- МУШКАРЦИ ВИШЕ ДИПЛОМИРАЈУ У ОБЛАСТИ ТЕХНИКЕ ПРОИЗВОДЊЕ И
ГРАЂЕВИНАРСТВА (56% СПРАМ 44%), АЛИ ЈЕ ВИШЕ ЖЕНА ДОКТОРА
НАУКА У ОВОЈ ОБЛАСТИ
- МЕЂУ ПРОФЕСОРИМА ДОМИНИРАЈУ МУШКАРЦИ, АЛИ ЈЕ АСИСТЕНТСКА
ПРОФЕСИЈА „ОСВОЈЕНА“ ОД СТРАНЕ ЖЕНА
 ЖЕНЕ У ИНЖЕЊЕРСКОЈ ПРОФЕСИЈИ

- ЖЕНЕ ИНЖЕЊЕРИ СЕ СУОЧАВАЈУ СА СПЕЦИФИЧНИМ ПРОБЛЕМИМА НА

РАДНОМ МЕСТУ: ПРОБЛЕМ ПРИХВАТАЊА КАО „ПРАВИХ ИНЖЕЊЕРА“ И
ПРОБЛЕМ НЕПОВЕРЕЊА О МЕСТУ ЖЕНА НА РУКОВОДЕЋИМ ПОЛОЖАЈИМА
- „БИТИ ЈЕДАН ОД МОМАКА“, А У ИСТО ВРЕМЕ „НЕ ИЗГУБИТИ
ЖЕНСТВЕНОСТ“
- ПРОМЕНА КУЛТУРЕ РАДНОГ МЕСТА ИНЖЕЊЕРА: ПРИЈАТНИЈЕ, УДОБНИЈЕ,
ПРИЛАГОЂЕНИЈЕ ЖЕНСКИМ ПОТРЕБАМА
- ЗАПОШЉАВАЊЕ ЖЕНА БЕЗ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ ПО ПИТАЊУ ТРУДНОЋЕ И
ПЛАНИРАЊА ПОРОДИЦЕ