СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У

СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Биљана Лазић VI-1
 ГОВОРИЋУ О :
ЖИВОТ ПЛЕМСТВА

ЖИВОТ У СЕЛУ

РАЗВОЈ ТРГОВИНЕ И НАСТАНАК ГРАДОВА

ПОРОДИЦА

ПУТНИЦИ СРЕДЊЕГ ВЕКА

 ПЛЕМСТВО

- ЖИВЕ У ЗАМКОВИМА СА
ДВОРСКИМ СЛУЖБЕНИЦИМА И
СЛУГАМА;
 ПЛЕМСТВО

- ОДЕЋА И ОБУЋА СУ ЗНАК

ПРЕСТИЖА. (ЦИПЕЛЕ СА ШТО
УЖИМ ВРХОМ, КАПЕ И ШЕШИРИ..)
 ВИТЕШТВО

ДЕЧАЦИ ОДЛАЗЕ НА ДВОР

МОЋНИЈЕГ ПЛЕМИЋА ДА БИ СЕ
ОБРАЗОВАЛИ И СЛУЖИЛИ ГА.
ПРОГЛАШАВАНИ ВИТЕЗОВИМА
НАКОН ШТО СУ САВЛАДАЛИ
ВИТЕШКЕ ВЕШТИНЕ.
ЗАБАВА ПЛЕМСТВА

ВИТЕШКИ ТУРНИРИ
ЛОВ НА КОЊИМА СА
СОКОЛОВИМА И ПСИМА.
МЕСО ЈЕЛЕНА И ПТИЦА ЈЕ
НАЈЦЕЊЕНИЈЕ НА ТРПЕЗИ
ПЛЕМСТВА.
ПИСАНЕ КЊИГЕ О ПРАВИЛИМА
ЛЕПОГ ПОНАШАЊА .
 ЖИВОТ НА СЕЛУ

СЕЛО СУ ПОДИЗАНА НА МЕСТИМА

ГДЕ ИМА ВОДЕ, ОБРАДИВЕ ЗЕМЉЕ,
ШУМА, ПАШЊАКА И ДРВЕТА;
 СЕОСКЕ КУЋЕ

- МАЛЕ, ЈЕДНА ПРОСТОРИЈА;

- НАПРАВЊЕНЕ ОД КАМЕНА,
ДРВЕТА ИЛИ МЕШАВИНЕ СЛАМЕ И
БЛАТА;
- НА СРЕДИНИ КУЋЕ ОГЊИШТЕ;
 ОДЕЋА СЕОСКОГ
СТАНОВНИШТВА

- ЈЕДНОСТАВНА;
- ОДЕЋУ СУ ПРАВИЛИ САМИ;
 СЕОСКО
СТАНОВНИШТВО У
СРЕДЊЕВЕКОВНОЈ
СРБИЈИ

- ЈЕДНО СЕЛО ЈЕ МОГЛО ДА ИМА

ДО 40 КУЋА;
ЗЕМЉОРАДНИЦИ – МЕРОПСИ
СТОЧАРИ – ВЛАСИ
- ОНИ КОРИСТЕ И ОБРАЂУЈУ
ВЛАДАРЕВУ, ВЛАСТЕЛИНСКУ ИЛИ
МАНАСТИРСКУ ЗЕМЉУ.
 ЗАКОНИ

УРЕЂУЈУ СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ И

ДОНОСЕ ИХ ВЛАДАРИ;
ЦАР ДУШАН ЈЕ ДОНЕО ЗАКОНИК
КОЈИ ЈЕ УРЕЂИВАО СВАКОДНЕВНИ
ЖИВОТ ЉУДИ У СРПСКОМ ЦАРСВУ;
 РАЗВОЈ ТРГОВИНЕ

РОБНОНОВЧАНА ПРИВРЕДА СЕ
РАЗВИЈА УПОТРЕБОМ НОВЦА;
РАЗВИЈА СЕ ПРИВРЕДА ( XI и XII ) И
СТВАРАЈУ СЕ ВИШКОВИ РОБЕ;
НАТУРАЛНА ПРИВРЕДА НИЈЕ
ВИШЕ НАЈЧЕШЋИ ОБЛИК РАЗМЕНЕ
ДОБАРА;
 ШТА ЈЕ РОБНОНОВЧАНА
ПРИВРЕДА?
ПРОИЗВОДЊА РОБЕ ЗА ПРОДАЈУ И ЊЕНА
РАЗМЕНА ЗА НОВАЦ

ПЕРПЕРА – СРЕЊОВЕКОВНИ НОВАЦ

У СРБИЈИ
 ЗАШТО НАСТАЈУ ГРАДОВИ?

ПОВЕЋАЊЕ РАЗВОЈ НАСТАНАК

ПРОИЗВОДЊЕ ТРГОВИНЕ ГРАДОВА
 ГДЕ НАСТАЈУ
ГРАДОВИ ?

- НА МЕСТИМА ГРАДСКИХ НАСЕЉА

ИЗ РИМСКОГ ВРЕМЕНА;
- НА ПРОМЕТНИМ МЕСТИМА;
- РАСКРСНИЦАМА ВАЖНИХ ПУТЕВА;
- У БЛИЗИНИ МАНАСТИРА И ЦРКАВА;
- НА УШЋУ РАКА И ОБАЛАМА МОРА;
 КО ЖИВИ У
ГРАДОВИМА ?

ЗАНАТЛИЈЕ И ТРГОВЦИ СУ
НАЈБРОЈНИЈЕ СТАНОВНИШТВО;
ЗБОГ СИГУРНОСТИ И
ЗАЈЕДНИЧКИХ ИНТЕРЕСА
ОСНИВАЈУ СВОЈА УДРУЖЕЊА;
ЕСНАФ ИЛИ ЦЕХ – УДРУЖЕЊЕ
ЗАНАТЛИЈА ИСТЕ СТРУКЕ;
ГИЛДА – УДРУЖЕЊЕ ТРГОВАЦА;
 КОЈЕ ЈЕ ЦЕНТРАЛНО
МЕСТО У ГРАДОВИМА?

ТО ЈЕ ТРГ;
НА ЊЕМУ СЕ ОРГАНИЗУЈУ
САЈМОВИ, ЦРКВЕНЕ СВЕЧАНОСТИ,
ПРЕДСТАВЕ ПУТУЈУЋИХ ПЕВАЧА И
ГЛУМАЦА;
ЗБОГ ПИЈАЦЕ И ПРОДАЈЕ РОБЕ У
ГРАД ДОЛАЗЕ СЕЉАЦИ;
 КАКО СЕ ШТИТЕ
ГРАДОВИ ?

ОПАСАНИ СУ СА ВИСОКИМ
ДЕБЕЛИМ ЗИДИНАМА СА КУЛАМА;
НЕКИ СУ ОПАСАНИ И КАНАЛОМ СА
ВОДОМ;
ГРАДСКА КАПИЈА СЕ НОЋУ
ЗАКЉУЧАВАЛА;
ПОКРЕТНИ МОСТ ИЗНАД КАНАЛА
СЕ НОЋУ ПОДИЗАО.
 А ГРАДСКЕ УЛИЦЕ?

УЛИЦЕ СУ БИЛЕ УСКЕ, КУЋЕ МАЛЕ И

ЗБИЈЕНЕ ЈЕДНА УЗ ДРУГУ;
НИЈЕ ПОСТОЈАЛА КАНАЛИЗАЦИЈА;
ПРОБЛЕМИ СУ БИЛИ СА
ПРЉАВШТИНОМ И СМЕЋЕМ;
ШИРЕ СЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ ПОПУТ
КУГЕ ОД КОЈЕ ЈЕ У XIV ВЕКУ
СТРАДАЛА ТРЕЋИНА
СТАНОВНИШТВА ЕВРОПЕ.
ОТВАРАЈУ СЕ БОЛНИЦЕ
 ПОРОДИЦА

ОТАЦ- СТУБ ПОРОДИЦЕ;

ЖЕНА – СТАРА СЕ О ДЕЦИ И ВОДИ
РАЧУНА О ДОМАЋИНСТВУ.
У ВЛАДАРСКИМ И ПЛЕМИЋКИМ
ПОРОДИЦАМА БРАКОВИ СЕ
СКЛАПАЈУ ИЗ ИНТЕРЕСА И
БРАКОВЕ УГОВАРАЈУ РОДИТЕЉИ;
 ДЕЦА

ДЕТИЊСВО ПРЕСТАЈЕ СА 12
ГОДИНА И ОД ТОГ УЗРАСТА МОГУ
ДА ОБАВЉАЈУ НЕКЕ ПОСЛОВЕ
ОДРАСЛИХ;
ПУНОЛЕТНИМА СУ СЕ СМАТРАЛИ
КАДА НАПУНЕ 18 ГОДИНА, А У
НЕКИМ ДРЖАВАМА ТЕК СА 21 И 22
ГОДИНЕ.
КО СУ ПУТНИЦИ У
СРЕДЊЕМ ВЕКУ?

ТРГОВЦИ
РАТНИЦИ
ХОДОЧАСНИЦИ
 КО СУ НАЈПОЗНАТИЈИ
СРЕДЊОВЕКОВНИ ПУТНИЦИ?
МАРКО ПОЛО - ИБН БАТУТА-
венецијански трговац и је био
истраживач берберски
исламски
истраживач,
путник и
исламски
учењак.
 ГДЕ СУ ПУТОВАЛИ?

МАРКО ПОЛО- КРАЈЕМ XIII ВЕКА СА

ОЦЕМ ИЗ ВЕНЕЦИЈЕ НА ДАЛЕКИ ИСТОК,
КА МОНГОЛСКОМ ЦАРСТВУ И КИНИ
И
ИБН БАТУТА – У XIV ВЕКУ 30 ГОДИНА ЈЕ
ПУТОВАО . ПРОПУТОВАО ЈЕ СЕВЕРНУ
АФРИКУ, ИСТОЧНУ ЕВРОПУ, БЛИСКИ
ИСТОК СВЕ ДО АЗИЈЕ И КИНЕ.
И СРПСКИ АРХИЕПИСКОП САВА ЈЕ ЧЕСТО
ПУТОВАО ЗА ПРИЛИКЕ СРЕДЊЕГ ВЕКА

СВ. САВА ПУТОВАЊА СВ. САВЕ

 ТВРЂАВА И ГРАД СРЕДЊЕГ ВЕКА
ДАНАС
СМЕДЕРЕВСКА ТВРЂАВА КАРКАСОНЕ - ФРАНЦУСКА
 ТВРЂАВЕ У СРБИЈИ ИЗ
СРЕДЊЕГ ВЕКА
ГОЛУБАЦ МАГЛИЧ
ХВАЛА НА ПАЖЊИ !