ЦЕНТРАЛНИ НЕРВНИ

СИСТЕМ
Маша Спасић и Филип Стевановић
 Нервни систем
• Нервни систем је најсложенији систем у човековом
организму. Овај систем чини комплексна мрежа нерава и
ћелија који преносе информације ка мозгу и из мозга
преко кичмене мождине ка различитим структурама тела.
• Нервни систем регулише рад свих осталих органа
људског тела. Нервни систем прилагођава реаговање тела
на утицај спољашње средине.
• Кортекс (кора) великог мозга је највиши ниво развоја сиве
масе централног нервног система (ЦНС), седиште свести,
воље, осећања и високоинтелектуалних способности.
Заједно са ендокриним жлездама ЦНС учествује у
одржавању хомеостазе.

20XX presentation title 2

 Нервни
систем

Функционалн
Морфолошки
и

20XX presentation title 3

 Нервни
систем

Функционалн
Морфолошки
и

Централни Периферни
НС НС
20XX presentation title 4
 Нервни
систем

Функционалн
Морфолошки
и

Централни Периферни
Соматски Аутономни
НС НС

20XX presentation title 5

 Нервни
систем

Функционалн
Морфолошки
и

Централни Периферни
Соматски Аутономни
НС НС

20XX presentation title 6

 Централни нервни систем граде мозак и кичмена мождина.
Мозак чине мождано стабло, мали мозак, међумозак и велики
мозак. Мождано стабло граде продужена мождина, мождани мост и
средњи мозак. Ромбасти мозак граде продужена мождина, мождани
мост и мали мозак.
Периферни нервни систем (ПНС) граде спинални и кранијални
нерви. Ови живци повезују кичмену мождину и мозак са
периферијом и садрже сензитивна, моторна и вегетативна влакна.

20XX presentation title 7

 Шема ЦНС
1.Мозак
2.ЦНС
3.Кичмена мождина

20XX presentation title 8

МОЗАК
Функција мозга
Мозак је најсложенији орган који се налази у лобањи и који
управља свим активностима. Представља део Централног
Нервног Система (ЦНС). ЦНС се састоји од мозга, у
предњем и задњем делу лобање, и кичмене мождине.
Ликвор (цереброспинална течност), окружује мозак са свих
страна и штити га, како физички, тако и имунолошки.
Функција мозга
Као основни део ЦНС-а, мозак би се могао описати као "менаџер"
контроле и регулисања већине можданих и телесних функција. Од
виталних функција, као што је дисање, преко функција као што су
глад или жеђ, до виших функција попут расуђивања, пажње и
памћења, мозак осигурава да се све ове функције, свесно или
подсвесно, извршавају.
Све што се дешава у нашим животима, када смо будни или када
сањамо, било да је то дисање, гутање, гледање, слушање, додиривање,
читање или писање, певање или плесање, размишљање, осећање
љубави или мржње, ходање или трчање, планирање или спонтано
деловање, замишљање или стварање, итд. нам омогућава наш мозак.
 Неке од функција које наш мозак обавља
можемо да поделимо на овај начин:
• Контрола виталних функција као што су: Контролисање телесне
температуре, крвног притиска, пулса, дисања, спавања...
• Пријем, обрада, спајање и тумачење свих информација које добијамо
путем наших чула: Вид, слух, укус, додир, мирис.
• Контролисање кретања и нашег држања: Ходање, трчање, говор, стајање.
• Одговоран је за наше емоције и понашање.
• Омогућава нам да мислимо, размишљамо, осећамо...
• Контролисање виших когнитивних вештина: Памћење, учење,
перцепција, извршне функције, итд.

20XX presentation title 12

 Делови мозга
• Мождано стабло састављено је од продужене мождине, Варолијевог моста и средњег
мозга. Мождано стабло контролише аутоматске функције, као што су крвни притисак и
откуцаји срца, покрети из лимбичког система и висцералне функције, као што је варење
или мокрење.
• Мали мозак је други највећи орган у енцехпалон-у и углавном је укључен у контролу
држања и кретања.
• Хипоталамус, и хипофиза, су одговорни за висцералне функције као што су регулисање
телесне температуре и основне радње, као што је храњење, сексуална функција,
задовољство, агресивност...
• Мозак је састављен од мождане коре (хемисфере и можданих режњева) и неких структура,
попут базалних ганглија, амигдале и хипокампуса. Задужен је за спајање свих информација
прикупљених од стране наших чулних органа и пружање одговора. Контролише моторне
функције, емоције и све више когнитивне функције: расуђивање, показивање осећања,
памћење, учење...

20XX presentation title 13

 Карактеристике људског мозга
• Церебрални кортекс код људи је један од најразвијенијих и најсложенијих
међу свим животињским врстама. Не само да је већи, већ је и избраздан и
обмотан тако да ствара изглед набора и бразди, што му даје тако
карактеристичан нераван изглед.
• Људски Енцепхалон је тежак око 1.4-1.5 килограма, и има запремину од око
1130 кубних цм код жена и 1260 кубних цм код мушкараца.
• Мозак (и мождано стабло) је покривено мембраном, који се назива мождана
опна, која штити лобању од удара.
• За још већу заштиту мозак "плива" у ликвору, у цереброспиналној течности.
• Процењује се да се људски мозак састоји од више од 100 милијарди нервних
ћелија, углавном глијалних ћелија и неурона

20XX presentation title 14

 Неурони
Тип ћелија специјализованих за пријем, обраду и пренос
информација на међућелијском и интраћелијском нивоу. Ово се
обавља путем електрохемијских сигнала (нервних импулса) што
представља тзв. акциони потенцијал. Структурно, неурони имају
исте цитоплазмичне елементе и исте генетске информације као
остатак ћелија у организму. Неурон се састоји из три дела

20XX presentation title 15

 Функционисање мозга
Мозак функционише тако што преноси информације између неурона (или других
ћелија, рецептора или ефекторних ћелија) путем електрохемијских импулса. Овај
пренос информација се производи преко синапса. Путем синапсе, неурони и
ћелије се повезују кроз хемијске и електричне импулсе, и такође се и
неуротрансмитери размењују, они који су одговорни за активирање или
заустављање дејства друге ћелије. Делови и завршеци аксона су пре-синаптички
елементи неуронске комуникације, кроз које неурон успоставља комуникацију са
дендритима, телом неурона, или чак другим аксоном (неуритом).
Читав овај процес преноса информација између неурона се дешава у само
неколико милисекунди. Стотине конекција су потпуно ускађене и омогућавају нам
да примимо, разумемо и на прави начин реагујемо на информацију. Примамо на
хиљаде улазних информација и производимо на хиљаде излазних информација у
року од неколико секунди. Мозак је попут кабла који повезује наше цело тело.

20XX presentation title 16

КИЧМЕНА
МОЖДИНА
 Кичмена мождина
Кичмена мождина представља део централног нервног система
који је смештен унутар кичменог канала. Кичмена мождина
заштићена је кичменим пршљеновима. У зависности од
кичмењачке групе ови пршљенови могу бити хрскавичави или
коштани, али важно је нагласити да се у људском телу налазе само
коштани пршљенови. Њеном средином се пружа централни канал
око кога је распоређена сива маса, а око ње се налази бела маса.

20XX presentation title 18

 Кичмена мождина
Са кичмене мождине полазе нервна влакна који представљају путеве ка
мозгу. Ова нервна влакна називају се сензитивним, односно усходним
влакнима, док се нервна влакна која полазе ка перфиерним органима
називају нисходним влакнима, односно путевима. Из кичмене мождине
полазе и кичмени нерви. Кичмена мождина спојена је са мозгом, и
величине је људског прста. Кичмена мождина не само да представља
пут којим се нервни импулси преносе из мозга у до мозга, већ је она
такође и центар у коме се врши координација великог броја рефлексних
покрета. Пресек кичмене мождине открива облик сличан латиничном
слову Х, а она настаје близу лумбалних живаца Л1 и Л2. Из кичмене
мождине грана се 31 пар спиналних живаца.

20XX presentation title 19

 1 – sulcus mediana posterior
2, 3, 8 – можданице
4, 5, 6, 7 – делови кичменог
нерва

20XX presentation title 20

 Улога кичмене мождине

• Спроводна функција – кичмена мождина је главно седиште нервних путева.

Она повезује готово све делове тела и органе са мозгом, те има кључну улогу у
спровођењу информација
• Рефлексна функција – кичмена мождина је главни центар рефлексних радњи.
Готово све информације које прстижу сензитивним нервним влакнима у кичмену
мождиму могу изазвати рефлексну активност. Моторни неурони који полазе из
предњих рогова кичмене мождине инервишу скелетну мускулатуру, учествују у
остваривању рефлексних радњи и регулишу тонус мишића. Најлакши пример за
разумевање рефлексних радњи је рефлексни лук, који доводи до рефлекса
повлачења – нпр. Трзај руке услед убода или повреде.
• Регулација активности унутрашњих органа – остварује се преко аутономног
нервног система, чија влакна такође полазе од кичмене мождине

20XX presentation title 21

Хвала на пажњи