ЕДОКРИНИ СИСТЕМ

Маша Спасић и Филип Стевановић

 У организму човека постоје две врсте жлезда: са унутрашњим
лучењем (називају се ендокрине жлезде) и са спољашњим
лучењем (егзокрине жлезде).
Жлезде са спољашњим лучењем производе свог рада избацују
преко изводних канала на површину тела или у неку шупљину у
телу. Припадају им знојне, лојне, пљувачне, млечне жлезде.
ПОДЕЛА Жлезде са унутрашњим лучењем немају изводне канале већ
ЖЛЕЗДА своје производе излучују непосредно у крв. То се догађа у
тренутку када крв пролази кроз жлезду. Осим у крв производи
ендокриних жлезда се могу излучивати и у друге телесне
течности (лимфа и ликвор).
Називи ендокрине и егзокрине потичу од речи endo што значи
унутар, egzo што значи споља и крине што значи излучивање.
 1. епифиза;
2. хипофиза;
Велике 3. штитна жлезда;
ендокрине 4. грудна жлезда;

жлезде код 5. надбубрежна жлезда;

човека 6. гуштерача;
7. јајник;
8. семеник.
 Производи лучења ових жлезда су хормони. Сваки хормон
Грађа жлезда делује само на одређену врсту ћелија које се због тога називају
циљне ћелије. Хормони се крвотоком преносе до циљних ћелија
са и везује се за посебне рецепторе на мембрани или унутар те
унутрашњим ћелије. Сваки хормон има свој рецептор за који се везује па ће
тиме деловати само на ћелије које тај рецептор садрже. У
лучењем циљној ћелији хормон изазива одређену реакцију, одговор.
Одговор циљне ћелије усаглашен је са потребама организма и
није под контролом наше воље. Неки хормони делују на већи
број циљних ћелија и органа.
 Систем жлезда са
унутрашњим лучењем човека
састоји се од седам основних
жлезда:
1. хипофиза,
2. штитна жлезда,
Ендокрине 3. параштина,
жлезде 4. грудна жлезда,
5. гуштерача,
6. надбубрежна жлезда
7. полне жлезде.
 Хипофиза је величине зрна грашка и тежине нешто више од пола
грама. Постављена је у сам центар лобање што показује колики је
њен значај за наше тело. Паније, када се није знало за утицај
хипоталамуса, њен популарни назив био ''жлезда господар''.
Хипофиза је преко дршке повезана са доњим делом међумозга,
хипоталамусом. Хипоталамус излучује хормоне који се крвљу
преносе до хипофизе где управљају њеним радом, активирају или
коче излучивање њених хормона. Са друге стране сама хипофиза
Хипофиза излучује већи број хормона са различитим деловањем на ћелије.
Једна група њених хормона делује на рад других ендокриних
жлезда као што су штитна жлезда, надбубрежне и полне жлезде.
Хипофиза помоћу хормона раста, који се појачано лучи у
пубертету, подстиче раст костију и других ткива (хрскавице,
мишића). Тиме овај хормон управља растом и развојем организма.
У хипофизи се стварају хормони који изазивају порођај и навирање
млека у млечним жлездама. Ова жлезда излучује и хормоне који
утичу на рад бубрега чиме се одржава стална количина воде у
организму.
Хипофиза
 Штитна жлезда се налази у предњем, доњем делу врата и има
облик латиничног слова Н или лептира раширених крила.
Параштитна жлезда је парна, састоји од четири сићушна дела,
величине зрна пшенице. Приљубљена је уз задњу страну штитне
Штитна и жлезде. Штитна жлезда подстиче метаболизам, неопходна је за
параштитна правилан развој мозга и уопште за телесни развој. За стварање
њених хормона потребан је јод који се уноси храном.
жлезда (Најважнији извор јода у храни је јодирана кухињска со)
Хормон параштитне жлезде одржава нормалну количину
калцијума и фосфора у крви и костима, чиме се обезбеђује
нормалан развој костију.
Штитна
жлезда
 Грудна жлезда смештена је иза грудне кости и изнад срца. Њена
величина је знатно већа код беба него код одраслих особа.
Грудна Активна је само до пубертета после чега се замењује масним
жлезда ткивом. Хормони ове жлезде делују на имуни систем који
производи одбрамбене ћелије и тиме штити огранизам од
болести.
Грудна
жлезда
 Гуштерача је жлезда са двојаком функцијом: ендокрином и
егзокрином. Код човека је дужине око 25 мм, дугуљастог облика и
пљосната.
Гуштерача је смештена у кривини дванаестопалачног црева, испод
желуца. Састоји се од два дела. Један део ради као жлезда са
спољашњим лучењем и ствара ензиме за варење хране. Други део
гуштераче има ендокрину функцију, лучи два хормона инсулин и
глукагон. Оба хормона утичу на ниво шећера у крви само на супротан
Гуштерача начин. Инсулин снижава ниво шећера у крви, а глукагон га повећава.

(панкреас) Шећер глукоза је извор енергије за ћелије. Уноси се у организам

храном и пићем и из органа за варење доспева у крв. Да би се глукоза
из крви пребацила у ћелије неопходан је инсулин (погледајте слику
механизма деловања инсулина). Када су ћелије ''подмирене'' глукозом,
а у крви је још увек има више него што је нормално, инсулин подстиче
њено пребацивање из крви у јетру и скелетне мишиће. У јетри и
мишићима се глукоза складишти у виду сложеног шећера, гликогена.
Када организам гладује, у крви нема довољно шећера долази до
разлагања магационираног гликогена и ослобађања гликозе из јетре и
мишића у крв.
Механизам
деловања
инсулина на
циљне ћелије
 Када гуштерача не лучи довољно хормона инсулина долази до
појаве шећерне болести (дијабетеса). Због недостатка
инсулина, шећер се из крви не преноси до ћелија већ се
нагомилава у крви. Ћелије ''гладују'' јер не добијају основни
Поремећај у извор енергије, услед чега оболела особа губи тежину, а у крви
се ниво шећера ненормално повећава. Шећер се излучује
раду мокраћом, што се код здравих особа никада не дешава. Поред
гуштераче губитка телесне тежине, јавља се и сталан осећај жеђи и глади,
појачано мокрење, осећај малаксалости и слабост мишића. Ако
се не лечи, болест доводи до оштећења бубрега, крвних судова
и вида. Лечи се давањем ињекција инсулина, а болесницима се
препоручује одговарајућа физичка активност и дијетална
исхрана. Шећерна болест је најчешћа болест жлезда са
унутрашњим лучењем.
Гуштерача
 Један од механизама којима наш организам одговара на стрес
јесте лучење хормона надбубрежних жлезда.
Надбубрежне су парне жлезде који су име су добиле по
положају, налазе изнад бубрега. Састоје се од два дела, коре и
Надбубрежне сржи, који се међусобно разликују по грађи и по хормонима које
луче. Кора излучује хормоне који утичу на метаболизам
жлезде минерала и шећера. Срж је у вези са симпатичким нервним
системом који је активира на лучење хормона адреналина.
Појачано лучење адреналина дешава се када је организам у
опасности, односно када је изложен некој стресној ситуацији.
Адреналин убрзава рад срца, дисање, повећава крвни
притисак, повећава количину шећера у крви, шири зенице...
Надбубрежне
жлезде
 Полне жлезде су са двојаком функцијом: стварају полне ћелије
(егзокрина) и излучују полне хормоне (ендокрина). Ове две
функције су међусобно повезане јер стварање полних ћелија је
под контролом полних хормона. Код оба пола лучење полних
хормона почиње у пубертету.
Женске полне жлезде (јајници) стварају јајне ћелије и луче
полне хормоне естроген и прогестерон. Прогестерон одржава
Полне жлезде трудноћу, а естроген омогућава сазревање јајне ћелије као и
формирање женских телесних особина.
Мушке полне жлезде (семеници или тестиси) стварају
сперматозоиде непрекидно и луче хормон тестостерон. Овај
хормон утиче на развој семеника и образовање мушких
телесних одлика (брада, бркови, дубљи глас, маљавост,
појачана мишићавост и др).
Полне жлезде
 Ендокрини систем је ''хемијски брат'' нервног система. Док
нервни систем преноси електричне поруке, дотле ендокрини
Повезаност преноси хемијске у виду хормона.

жлезда са Нервни (ЦНС) и систем жлезда са унутрашњим лучењем

представљају два главна управљачка система у нашем телу. Та
унутрашњим два система управљају свим процесима у организму човека.
Њиховим радом одржава се хомеостаза упркос променама
лучењем и спољашње средине. Они управљају већим бројем жлезда са
унутрашњим лучењем, а преко њих утичу на рад многих органа.
нервног Деловање система жлезда са унутрашњим лучењем је споро и
дуготрајно, док нервни систем делује брзо и његово деловање
система кратко траје.
Главна и непосредна веза између ова два система јесте веза
између хипоталамуса и хипофизе која ради по механизму
повратне спреге.
 До хипоталамуса из разних делова ЦНС-а долазе поруке о
дешавањима у спољашњој и унутрашњој средини. Као одговор
Механизам на те поруке у хипоталамусу се стварају хормони који се
преносе до хипофизе. Под утицајем хормона пристиглих из
повратне хипоталамуса, хипофиза лучи своје хормоне. Хормони хипофизе
делују на неку другу ендокрину жлезду и она излучује хормоне
спреге у крвоток (нпр. штитна жлезда лучи хормоне). Када се количина
тих хормона у крви повећа, то повратно делује на хипоталамус и
зауставља лучење одговарајућих хормона.