Život i dela Modesta Musorgskog

Modest Musorgski je ruski kompozitor iz ranog rimskog doba i bio

jedan od kompozitora čuvene Velike petorka, Ruske petorice ili Moćne
gomilice, grupe koja je formirana u Sankt Peterburgu polovinom XIX veka.
Pored njega, predvodnik ove grupe je bio Mili Aleksejevič Balakirjev, a nju
su još činili i Aleksandar Porfirjevič Borodin, Nikolaj Rimski-Korsakov i
Cezar Antonovič Kjuj.
Musogorski je rođen je u Rusiji 21. marta 1839. godine, a umro je
ubrzo nakon 42. rođendana, 28. jula 1881. godine.
Musorgski je prvi put bio izložen ruskim narodnim pričama pod
uticajem svoje dadilje. Majka mu je održala prvi čas klavira, a kasnije je
počeo da drži časove klavira sa Antonom Herkeom u avgustu 1849. Brzo je
napredovao, a do sedme godine je mogao da odsvira kratki komad od Lista
i izveo je Fildov koncert kada je imao samo devet godina.
Nastavio je školovanje i, na kraju, 1852. godine upisao se u vojnu
školu. Svoje prvo klavirsko delo posvećeno školskim kolegama napisao je
u prvoj godini škole pod nazivom polka Podpraporcik.
Mussorgski nije rođen u muzičkoj porodici kao što su Mozart i
Betoven, ali on je pokazao talent u sviranju klavira, i zato što nije dobio
odgovarajuće obrazovanje za tehnike koje su činile da njegovi radovi
izgledaju amaterski. Na njegove kompozicije uglavnom utiču različiti
kompozitori, poput Lista, Šumana i Majerbera.
Po završetku konjičke škole 1856. godine, Musorgski je primljen u
gardijski Preobraženski puk. Jedan od kolega ga je upoznao sa
Dargomižskim, kod koga su se sastajali mnogi muzičari. Kod njega je
upoznao i Kjuija, a preko njega i Balakirjeva i Stasova. Povezanost sa
muzičkim ličnostima inspirisala ga je da postane profesionalni kompozitor.
Musorgski se upoznao sa delima Šumana i Beethovena, i analizirao
je i reprodukovao njihova dela, čime stiče teorijska znanja. Pokušao je da
piše sopstvenu muziku, te nakon premeštaja van Peterburga potpuno se
posvećuje svom muzičkom stvaralaštvu.
Njegovo najpoznatije delo je opera Boris Godunov. Kad bi samo
jedna opera bila simbol Rusije, to bi sigurno bio Boris Godunov. Ne samo
da partitura na lep način sažima stil Modesta Musorgskog, sa njegovim
zvonima, orkestrom sa divljim raznolikostima i lepršavim horskim scenama,
već ona crpi svoju snagu iz suprotnosti dva nivoa koja majstorski reaguju i
prodiru jedan u drugog: s jedne strane je impozantni, zastrašujući i žalosni
portret Borisa, uzurpativnog cara koga izjeda samouništavajuća svemoć; s
druge strane, ruski narod, pravi heroj opere, koji se pojavljuje u prvim
scenama i redovno se vraća da komentariše radnju. Nakon te delimično
istinite pozadine koju je slikao Puškin, Musorgski povlači konce na
nacionalnoj drami koja, kroz se magiju jezika, stvarnog i lepog, pretvara u
grandioznu univerzalnu tragediju.
Musorgski je napisao svega nekoliko dela za orkestar, među kojima
se izdvaja simfonijska slika Noć na Golom brdu. Manje je poznati
Intermeco za klavir, iz 1862. godine. Istaknuto delo za klavir – ciklus
pesama Slike sa izložbe napisano je 1874. godine, u vidu muzičkih
ilustracija za akvarele V. A. Gartmana. Kontrastni komadi smenjuju se sa
„refrenom”, „Promenadom” koji predstavlja raspoloženje posmatrača
izložbe koji ide od jedne do druge slike.
Moj izbor kompozicije uz pisanje ovog teksta je svakako Svitanje na
reci Moskvi, sa predivnim pejzažima prikazanim u ovom videu.
https://www.youtube.com/watch?v=Tnl1ED2UjRs