Fakultet za medije i komunikacije

Univerzitet Singidunum









Don Kejd: "Haos u umetnosti"











Predmet: Estetika audio vizuelnih medija
Profesor: Stanko Crnobrnja
Saradnik: Luka Belagi



Studentkinja: Tijana Banovi
Broj indeksa: 404/13






10. novembar 2013.godine

XX vek predstavlja buran period u umetnosti, jer tada dolazi do odbacivanja standardnih kanona,
negira se tradicija i tei se ka novim tehnikama izraavanja. Naime, dominatno naelo u baroku,
klasicizmu i romantizmu, da umetnost mora da bude lepa- postaje opciono. U XX veku estetika
nije stajala na put inovativnosti. Umetnost poinje da prati savremene tendencije, to e se
reflektovati na inovativne i eksperimentalne umetnike pokrete. Cil umetnosti vie nije tenja ka
venosti, ona nije "zakljuana" u salonima i ne predstavlja samo uivanje za bogate. Dominantni
motivi su preuzeti iz svakodnevice, a u stvaralakom procesu se povezuju razliiti mediji. Dok
moderna u muzici XX veka tei da to bolje kontrolie zvuk, posel Drugog svetskog rata se
ameriki autori okreu eksperimentisanju u muzici, uvode praznine, trenutke preputene sluaju i
neodreenosti. Jedan od najznaajnijih predstavnika ovakvog naina shvatanja muzike je Don
Kejd.

Don Kejd (1912-1992) je bio ameriki kompozitor, filozof, pesnik, umetnik i vodea linost u
razvoju posleratne umetnosti XX veka. "Prvenstveno kompozitor, ali, u sutini, ruilac starog
poretka i roeni reviolucionar, Kejd je izazvao pravu pometnju svojim sasvim novim i
neobinim shvatanjima umetnosti. Njegov cilj bio je da otvori istraivako polje estetike ka onim
stvaralakim procesima i perceptivnim iskustvima koji ranije nisu bili poznati."
1


Iako je bio anbergov uenik, svoju viziju eksperimentalne i aleotorne muzike je zasnivao
upravo na kritici teorija svog uitelja. Podruje muzike koje je do tada obuhvatalo iskljuivo
tonove, proirio je na zvukove iz okoline i umove. U svom radu je istraivao nove naine
sluanja zvuka i tiine. Don Kejd se nije bojao tiine, jer ona u sutini i ne postoji. Do ovakvog
zakljuka je doao kada je na Harvadskom univerzitetu uao u "gluvu sobu". U prostoriji koja je
bila zvuno izolovana, oekivao je da e uti tiinu. Meutim, uo je dva zvuka. Jedni zvuci su
bili visoke, a drugi niske frekfencije. Kada je opisao zvuke koje je uo, ininjer koji je napravio
konstrukciju gluve sobe mu je objasnio da zvuci niske frekfencije potiu od krvotoka, a da je
zvuk visoke frekfencije, zvuk njegovog nervnog sistema. Nakon ovog saznanja Kejd je
zakljuio da koliko god pokuavali da stvorimo tiinu, uvek emo neto uti. Ne treba se brinuti
za muziku, jer e ona iveti sve dok ive i ljudi.

Nakon ovog zakljuka iskomponovao je epohalno "nemo" delo 4 33, uz pomo kog je dokazao
da sutina muzikog dogaaja ne lei u stvaranju muzike, ve u sluanju. U originalu je ovu
kompoziciju napisao za klavir. Preuzeo je tradicionalni model izvoenja kompozicije na koji je
publika navikla- u dvorani je bio izvoa, orkestar, publika, jedino nije bilo muzike, glasa i
notnog zapisa. Publika je mogla da uje zvukove koji su dopirali iz okoline, a da ranije nisu bili
ukljueni u kompoziciju. Publika je mogla da uje SEBE.

Ovim delom je ukinuo tradicionalne norme koje su vaile u komponavanju muzike. U samom
umetnikom delu vie nije bitan samo autor, ve i publika koja percipira delo. Publici nije
potrebno iskustvo ili predznanje za sluanje ovakve kompozicije. Delo sadri nepredvidljivost,
samim tim je pri svakom novom izvoenju originalna i neponovljiva tvorevina, koja zavisi od
kompozitora, izvoaa i sluaoca podjednako. Sluaoci su u tom trenutku mogli da se usresredi
na "sluajnu muziku" koju gradi sluajna kripa stolica, okolni zvukovi automobila, i sl. Tako je

1
Istraivanje u estetici posle II svetskog rata, prof. Dr Stanko Crnobrnja

dokazao da je jedino vreme, vie od zvuka i strukture, najvaniji faktor jedne kompozicije, a da
zvuci publike i prostora kreiraju sadraj dela. Novo shvatanje muzike, indiferentnost prema
ustaljenim normama, Don Kejd je pronaao kod Marsela Diana, dok ga je zen budizam odveo
do odbijanja da se muzikom bilo ta saopti.

Don Kejd je tragao i za ekonominijim nainom predstavljanja zvukova. Sa kompozicijama
koje je napisao za "preparirani klavir", jo jednom je razbio tradicionalnu sliku umetnosti.
Izmeu ica koje se nalaze u unutranjosti klasinog klavira, umetao je razliite predmete:
metke, bambusovo drvo, rafove... Tardicionalni klavir bi poprimio zvuk istonjakog ansambla.
Jedna od najpoznatijih kompozicija je "Sonatas And Interludes".

"Umetnost je kriminalna delatnost, jer ne prihvata nikakve zakone."
2
Trudio se da iskljui
subjektivne momente- sklonosti, emocije, da neutralie ego, da otrezni duh i da putem principa
sluajnosti, na nov nain predmete uini vidljivim i ujnim. Uoavamo uticaj drevnog
istonjakog teksta "Ji inga", jer na osnovu sluajajnih kombinacija gradi delo. Samim tim,
delo vie nije posledica subjekta ve umetnosti. Kompozicija "Atlas Eclipticalis" koncipirana je
na osnovu astrolokih karata izvoaa. Umetnost tako postaje istraivanje koje ide ka svemu
onome sa im doe u susret. Njegovi performansi su takoe nastajali uz pomo "naela sluaja"-
bez jasno utvrenog poetka i kraja, akterima se nije znao broj, jer su u performansima esto
uestvovali sluajni prolaznici.

Primenom "naela sluaja", Don Kejd je u svojim delima "Tiina" i "Godina od ponedeljka" je
naruio sintaksike norme i demilitarizovao je jezik, tako to je redukovao rei na prazne zvuke
bez znaenja. Izmislio je novu formu stiha koja se naziva "mezostih". Takoe je svoje knjievne
tekstove transformisao u muzika dela.

Svoju eksperimentalnu muziku je opisao kao "besmislenu predstavu". Nakon uvoenja "sluaja",
umova iz svakodnevnice, buke i proirenja zvunog spektra, koji su razorili tradicionalno
umetniko delo, Don Kejd je posmatrao zvukove kao model drutva bez hijerarhije. Umetnik
nije poseban ovek, ve je svaki ovek specijalna vrsta umetnika. Svrha bavljenja muzikom je
iskazana u tome da umetnik ne treba da se bavi svrhom, ve zvukovima. Samim tim je svrha
besmislena igra. Kejd ne eli da uvede red iz haosa, ve da se oseti ivim. esto, dok smo ivin
ne ivimo ivot, i ne delujemo sami od sebe. Ne sugerie poboljanje u stvaranju, ve nain
buenja- da ivot ivimo.

Njegova dela govore sama o sebi, a najbolje ih mogu razumeti oni iji je um oien od
konvencija. U prilog navedenom ide razgovor sa Donom Kejdom, koji je vodio Vilijam
Dekvort. U osnovi ovog Kejdovog odgovora se krije taoistika teorija o velikom "nita".


"Whats a better understanding of it?



2
Cage, J. 'A Year From Monday', Middletown, Wesleyan University, 1967. str.38

-It opens you up to any possibility only when nothing is takenas the basis. But most people dont
understand that, as far as I can tell."
3



Don Kejd je izvrio uticaj na sve umetnike, ali i na one "obine" ljude, koji misle da nisu
umetnici. Iako su mnogi tadanji mediji o njegovom delu 4 33, pisali da je kontraverzno i
nejasno, danas se naalost samo uz pomo takvih "novina" i marketinkih poteza moe stvoriti
"haos u javnosti" i privui publika. Iako nedovoljno shvaen, stvorio je muziko-estetski prostor
za naredne generacije, a posebno je zanimljiv njegov uticaj na popularnu muziku rokenrola
(Frenk Zapa, Stereolab), na tehno muziku, brejk bit, hip-hop, kao i na konceptualnu umetnost.
On je 1939. godine za delo "Imaginary Landscape No. 1" koristio dva gramofona (dananje
osnovno orue DJ-eva). Nakon njegove smrti, "tiine i praznine" su poprimile novo oblije, a svi
predmeti, slike, i naizgled nemi objekti- zvue.











Literatura:

-Stanko Crnobrnja, Istraivanje u estetici posle II svetskog rata
-asopis Polja, broj 465
- Fi l i p Fi l i povi , Bel e ke o J ohnu Cageu, John Cage, Radovi/tekstovi 1939-1979
izbor, Radionica SIC, Beograd, 1981, VII-XV
-Kostelanetz, Richard- Conversing with Cage, second edition, Routledge, New York and London






3
Richard Kostelanetz,Conversing with Cage, second edition, Routledge, New York and London, str. 65