KONCEPTUALNA UMETNOST

Avangardni pokreti se završavaju- između 2 rata, javlja se NEOAVANGARDA

-2.svetski rat- prvi put pojmovi NACIJA I GENOCID

-Politika istrebljenja u Koreji

-Kolonizacija prestaje da postoji u 1.svetskom ratu, posle 1.sv.rata javlja se VELIKA KRIZA

Dolazi do nove podele sveta posle 2.sv.rata: ISTOČNI I ZAPADNI FRONT- EVROPA I RUSIJA

Tada je Azija bila velika sila, a Evropa tampon zona. Kada se rat završio nastaje velika obnova- kraj
40ih godina, uspostavlja se novi svet. Jugoslavija je bila na pobedničkoj strani, ali KOMUNISTIČKA
1948. Tito je rekao “ne” Staljinu- raskid sa srpskim komunizmom i davanje šanse novoj umetnosti.

Amerika- zbog krize u celom svetu, dolazi do stvaranja dva pola: KAPITALISTIČI zapadni i
KOMUNALISTIČKI istočni. Počinje hladni rad- VIJETNAMSKI RAT

Novi pokreti: ENFORMEL

-nova vrsta apstrakcije

-rekacija tela na izbacivanje na platno

-POLAK

-jak, snažan, impresivni gest

ENformal u Srbiji- MIća Popović

Pop-art

Bori se sa viškom novca, koji dovodi do toga da roba postaje predmet želje i umetnost prvi put
postaje roba.

Čitav svet umetnosti se menja, a presečna tačka je putujuće izlaganje Mona-Lize(u Americi)-
umetnost postaje objekat želje.

Evropski sistem je finansirao umetnost iz poreza

Američki: model darovanja(donacija)- bogati pojedinci su davali novac, privatan novac i prvi put
nastaje ideja da je umetnost nešto što pripada pojedincu i ima tržišnu vrednost

ENDI VORHOL- „Svako ima svojih 5min.slave“. Obezvređivanje umetnosti, reprodukcija u velikom
broju, igra se sa vrednošću umetnosti.

Umetnici žele to da prekinu, odatle proizilazi konceptualna umetnost.

1917.-Pisoar(fontana)- Dišan

SO LE VIT- minimalna umetnost

KONCEPTUALNA UMETNOST -ideja može biti umetničko delo (gotova umentost)- ideja o umetnosti
je umetnost

-pojednostavljenje forme

-grupa „Art and Language“ bavi se semantikom jezika, idejom šta je jezik, razlaganje- i to je jedna
vrsta umetnosti- teorija se tretira kao umetmičko delo, jer nikog ne interesuje!

3 ONSOVNA TOKA:

-LAND ART (Robert Moris, Majkl Hejcer, Robert Simson, Jan Dibets)

-BODY ART (Jozef Bojs, Fluksas, bečka grupa)-telo se umače u boju i time se slika- prešlo u
samopovređivanje

-ANALISTIČKI KONCEPTUALIZAM- nan njega se oslanjanju hepening i performans

„Radikalna umet.nije definisana u okviru njene forme, već u okviru njene rušilačke delatnosti unutar
društvenog, ekonomskog i političkog okvira“- Džon Kejdž

POTPUNA REVOLUCIJA U UMETNOSTI

-grupa DADA-imaju ideju šta su stvarali, preteča konceptulane umetnosti, međutim konceptualna
umetnost se razlikuje po tome što nr pripada tržitu

-grupa FLUKSAS- član YOKO OLO- pravljenje nečega što nikom ne treba, što ne može da se proda

IV KLAJN- plava boja- „Klajnova plava“

Jozef Košut- Tri stolice- grupa Art and Laguage

„Retrospektivna izložba!- 1981.god.

Goran Grbuljak- „NE želim pokazati ništa novo i originalno“- pisalo je na vratima izložbe na kojima
nije bilo prikazano ništa.

SRBIJA- grupa „Šest“ sa Marinom Abramović

-Rošenburg- IRIS CLERT portret- „Ovo je portret zato što ja tako kažem. Ovo je zvanični dokument.“

LAND ART

-ne može se prodati parče zemlje

Počeo izložbom u muzeju, u galeriju je doneta zemlja sa idejom vraćanja u prirodu.

BPDY ART- direktan kontakt sa pubikom

-vrlo politički obojeni

JOZEF VOJS- umetnost je oruđe u političkoj borbi

Osnovao je dve političke partije, jendu kao student,a jednu kasnije

-Performans LECTURE- predavanje sa elementima performansa

„700 stabala“
LIVING THEATAR- nastao u to vreme

Pojava novih media, VIDEO I FOTOGRAFIJA

RAŠA LOASIJEVIĆ- najznačajniji srpski umetnik danas

-ostaje dosledan borbi protiv kapitalizma

„Majka na prodaju“

ERMIN VOJEVIĆ
MEŠA TRIVKOVIĆ

Marina Abramović „Ritam“, saradnja sa Robertom Vilsonom presudna

Smrt konceptualne umetnosti je nastao kada je pozorište iluzija, a performans stvarnost- Marina
Abramović kada je ušla u pozorište, tu prestaje njena konceptualna umentost.

Konceptualna umetnost

Same ideje mogu biti umetnička dela; one su deo lanca razvitka koji konačno može naći neku formu.
Nemoraju sve ideje postati fizičke.

Sol Lewitt, Sentence okonceptualnoj umetnosti, 1969

Konceptualna umetnost, ponekad nazvana i Idea art, je zapravo, umetnost u kojoj su same ideja koje
stoje iza pojedinog dela i sredstva kojima su one realizovane važnije i od samog završenog rada.

Konceptualna umetnost se odriče "materijalne realizacije i umesto nje u obliku skica i pismenih
beležaka stavlja na uvid ideje i planove projekata, kojima se predlažu specifične misli ili akcije, a koje
trebaju da akriviraju moć uobrazilje posmatrača. Kreativni momenat se sastoji u stvaranju skice koje
primaoca čine aktivnim učesnikom umetničkog stvaranja, tako što on na jedan poseban način
prerađuje samu ideju". I kao što priliči samom naslovu, 'Konceptualna umetnost' postavlja više
pitanja nego što na njih odgovara.

Jednostavno rečeno, konceptualna umetnost je umetnost o idejama.

Poput minimalizam i konceptualna umetnost je uzdrmala postojeće strukture stvaranja, širenja i

posmatranja umetnosti. Zagovornici i jednog i drugog umetničkog pravca tvrde daje pažnja koja se
poklanja umetničkom predmetu pogrešno usmerena i da vodirigidnom i elitističkom svetu umetnosti
u kome samo privilegovana manjina možeda uživa.

Konceptualisti su posebno naglašavali važnost samog procesa razmišljanja umetnika i metode

proizvodjenja kao vrednost po sebi; prilagođavali su i razgrađivali umetničke forme, koje nisu
neophodno bile objekti i nisu se, otud, morale posmatrati u formalnoj situacijijedne galerije. Mnogi
konceptualni umetnici nisu dovodili u pitanje samo etablirane umetničke strukture. Za razliku od
minimalističke umetnosti, u mnogim radovima koje su proizvodili konceptualisti često je bilo i jake
socio-političke dimenzije, što je odražavalo rašireno nezadovoljstvo društvom kasnih šezdesetih
godina.
Mada se termin'konceptualna umetnost' koristio i ranih 1960-tih, i to kod Fluxsusvaca, tek sekrajem
šezdesetih konceptualna umetnost pojavila kao definisan i jasno profilisan umetnički pokret, sa
radovima kao što je serija Jozefa Košuta nazvana “Umetnost kao ideja” (1966-7), predlog za
izložbuAeromiting/Erkondišning (1966-7) engleskih umetnika Terryja Atkinsona iMichaela Baldwina
(osnivači grupe 'Umetnost i jezik'), slike-reči JohnaBaldessarija, izložene u Los Andjelesu 1968., ili
važne grupne izložbe kao onakoju je 1969. organizovao trgovac umetničkim delima Seth Siegelaub u
Njujorkuod 1. do 31. januara. Američka konceptualna umetnost danas se smatra prethodnicom
medjunarodnog konceptualizma kojeg srećemo u mnogim delima savremene umetnosti, mada sa
dijametralno različitom socio-političkom Ikulturnom dimenzijom.

Termin konceptualnaumetnost se odnosi na brojne 'anti-formalne' umetničke postupke, od onih

kojise baziraju na fotografiji i jeziku, kakve su brojne monografije umetnika, dopostupaka
svakodnevice, s druge strane.

Možda je najbolji način da se definiše konceptualna umetnost raspravljati o kvalitetima umetničkih

radova.Konceptualni umetnici su namerno proizvodili dela koja je teško ako ne inemoguće
klasifikovati prema tradicionalnim merilima. Neki su svesno izrađivalidela koja je nemoguće staviti u
muzej ili galeriju, ili nisu proizvodili praveumetničke predmete (Smithson, na primer).- NAMERNO

Konceptualna umetnost obuhvata brojne raznovrsne i raznolike umetničke forme, kao što su
performans, procesna umetnost ili lend art (land art), što se može povezati samo predstavom da je
ideja ona koja je prevashodno važna odlika umetničkog dela.

Konceptualna umetnost i minimalizam se suštinski preklapaju i prepliću, a nekoliko se umetnika može

svrstati u oba pravca. Sol LeWitt, na primer, stvara dela zasnovana na predmetu i izgleda kao
minimalistički skulptor, ali sebe smatra konceptualnim umetnikom. Dok Robert Morris koji stvara
minimalističku skulpturu po svojoj participatorskoj prirodi otkriva da se njegovi istinski koreni nalaze
u umetnosti performansa.

Najvažniji konceptualni umetnici su: Agnes Denes, Allan Kaprow, Allen Ruppersberg, Art&Language,
Barry LeVa, Bonnie Sherk, Broodthaers,Bruce McLean,Burgin,Craig-Martin,Daneil Buren, David
Ireland, Dennis Oppennheim, Dieter Roth, Douglas Huebler,Gilbert and George,Hanne Darboven,
Hans Haacke, Howard Fried, Jan Dibbets, John Baldessari, John Hilliard,Jonathan Borofsky,
JosephBeuys, Joseph Kosuth, Klein,Latham,Lawrence Weiner, Les Levine, Long, Manzoni,Mel
Bochner, Morgan O'Hara, On Kawara, Richard Kriesche, Richard Long, RobertBarry, Robert
Morris, Smithson,Sol LeWitt,Suzanne Lacy, Vito Acconci

U Srbiji su delovali Marina Abramović, Era Milivojević, Zoran Popović, Neša Paripović,
RašaTodosijević, Gergelj Urkom..
MARINA ABRAMOVIĆ

-mama i tata visoki partizanski članovi. Brat Vojislav- direktor Teslinog instituta

-član grupe ŠEST, od 70ih godina, kada počinje svoj rad..udala se za Nešu Petrovića.

-radikalni performansi

-početkom 80ih odlazi u Amsterdam, upoznaje Ulaja, koji je 13 godina sa njom radio, što je
najznačajniji deo njenog rada. Ljubavna priča iskazana kroz 13 godina- „Ralacioni radovi“. Tek posle
njega, ona postaje zvezda i tad njena umetnost počinje da opada.

POENTA: Čist umetnički čin koji ostaje van tržišta- „ja neču da se nalazim u muzejima, ja imam
potrebu da se izrazim“.

PERFORMANS definisu: prostor, vreme i publika (danas)- samim tim danas umetnik ne mora da bude
lično prisutan, može i putem medija

-može biti napisan, spontan, planiran/slučajan i izvoditi se bilo gde, a osnovna stvar je enrgija koja se
prenosi

VITO ACONNCI- jedan od prvih performans umetnika „I AND YOU“

ZOKO OLO „Cut piece“

BRUCE NAUMAN- danas poznat po neonskim slovima „Bouncing in the corner“ i „Art make up“

JOZEF BOJS- „Kojot“ „I like America and Aerica likes me“ 1974.

-dodirivali su sociološke probleme svojim performansima

NAM JUNEPAIK- performans birjanja, Pompidu, Pariz

LORI ANDERSON-oncerti koji su istovremeno i performansi „Sll superman“- po obrazovanju vajarka,

udata je za Lourenda

ŠTIFTER, BOTEF TEATAR

„umetnost mora biti lepa, umetnik mora biti lep“.

-„Relation in time,

-The gereat wall walk-1998. (90 dana),

-The rtist in present-2010.

-Embracing Fashion

-Balkan Baroqoue-1997.- bazirana na čišćenju naše savesti

Balkanski erotski ep- video-art

ULAY- „Cancer project“

„512 hours“- Serpentine gallery London

Robert Vilson- Život i smrt Marine A.

Pravi Performans Archive- način na koji se performans izvodi

Марина Абрамовић (Београд, 30. новембар 1946) српска је уметница перформанса са

међународним угледом. Сликарство је у самим почецима заменила за боди арт, односно бол,
покрет, мимику, гест, инсистирајући на језику тела играча, акробата, сеоских врачева,
тибетанских калуђера и шамана. Исцрпљивање тела постала је основна карактеристика њеног
перформанса. Од 2002. живи и ради у Њујорку (САД).

Живот

Марина Абрамовић је рођена непосредно после рата 30. новембра 1946. године у партизанској

породици. РодитељиВоја и Даница Абрамовић били су активни учесници НОБ, веровали су у
револуцију и комунистичку будућност СФРЈ. Обоје су имали успешну војничку каријеру. Даница
Абрамовић је средином шездесетих година била и директор Музеја револуције у Београду.
Њен деда је био патријарх српски Варнава, патријарх од 1930. до 1937. године и сахрањен у
Цркви Св. Саве у Београду на Врачару.

Марина Абрамовић од 1965. године студирала је на Академији ликовних уметности у Београду.

Комплетирала је своје постдипломске студије на Академији ликовних уметности у Загребу, а
затим је предавала на Академији ликовних уметности у Новом Саду. Од 1968. године
објављивала је текстове и цртеже а од 1973. године организовала је своје акције перформанса.

Од 1997. до 2004. године била је предавач на Факултету ликовних уметности у Брауншвајгу за

уметност перформанса. У Њујорку основала је Независну перформанс групу, један форум за
актуелну перформанс уметност где жели да ради са изабраним младим уметницима и
уметницама.

Марина живи од 1975. године у Амстердаму, где је 1987. године купила кућу, али је више
времена провела путујући по свету и на изложбама. У јесен 2005. године преселила се из
Амстердама у Њујорк. Године 2005. удала се за италијанског скулптора Паола Каневарија.

Делo
Перформанс Марине Абрамовић умузеју Гугенхајм у новембру 2005.

Боди-арт у које је Марина почела да испитује границе психо-физичке издржљивости, везују се

за фестивал у Единбургу 1973.године. Перформанс са двадесет ножева био је први у низу десет
акција названих „Ритмови“ и Марина је тада себи први пут нанела лакше телесне повреде.
Ножеве је користила тако што их је брзо забадала између прстију, а кад год би при брзини
засекла прст узимала би други нож. Њена идеја била је да ритам ударача тако усклади да увек
унапред зна када ће нож додирнути њену кожу.

У акцији „ритам 5", изведеној на Априлским сусретима 1973. године, изложила се новим

опасностима. Запалила је ватру око звезде петокраке и, након спаљивања праменова косе и
ноктију, легла у њен центар. Умало се није угушила, публици требало доста времена да схвати
како Марина не глуми транс, већ је заиста остала без свести.

У Галерији савремене уметности у Загребу 1974. године она је пред публиком узимала таблете

за лечење акутне шизофреније, желећи да доведе своје тело у непредвидљива психо-физичка
стања (грчење мишића, губљење оријентације). Након тога, слично дејство је желела да осети
под дејством физичких сила.

У перформансу „Ритам 4", одржаном у галерији Дијаграм у Милану исте године, Марина је
своју акцију овако описала: "У празном осветљеном простору постављен је снажан вентилатор
који кроз широки отвор издувава велику количину ваздуха. Постепено се приближавајући
покушавам да удахнем сав ваздух... Видео камера прати читав процес и преко два екрана у
галерији публика може само да види само крупни план мога лица и промене на њему под
утицајем снажних налета ваздуха. Вентилатор је ван кадра, те посматрачи не знају шта изазива
те деформације и гримасе."

У последњој акцији из ове серије, Марина Абрамовић је одлучила да се суочи са смрћу. На

позив Студија Мора у Напуљу, она изводи „Ритам о“ 1975. године који је могао да се оствари
само уз сарадњу са публиком. Пре почетка перформанса, Марина је оставила упутство
посетиоцима: "На столу се налазе предмети (жилети, ножеви, пиштољ) које можете употребити
на мени, ја сам објект. Акција ће трајати 6 часова. Сву одговорност за ваше понашање
преузимам на себе." Све је те вечери почело питомо. Неко ју је окренуо у круг. Неко ју је
додирнуо на доста присан начин. Али трећег сата ствари су почеле да се мењају. Публика је
почела да се трансформише и на крају је избила туча између оних који су је штитили и оних
који су је повређивали.

У периоду између 1976. и 1988. године она ће са Улајом (Уве Лајсипен) којег је упознала и који

је био рођен истог датума као и она, путовати по свету. Првих пет година становали су у
аутомобилу а перформансе, који су им били једини извор прихода, радили су спонтано.
Од 1980. године па све до 1983. боравили су у пустињамаАустралије, у Сахари и пустињи Гоби.
Крај путовања, али и њихове љубави био је Кинески зид. За обоје било је то место апсолутне
есенције, нови спиритуални свет. У перформансу „Ход по великом зиду“ 1988. они су пешице
кренули са различитих крајева те грађевине и за три месеца прешли 2000 km, како би се тачно
одређеног датума, према договору, састали у једној тачки зида. Тај сусрет је био растанак овог
уметничког дуета. Марина Абрамовић је поново радила сама.

Најважније награде и признањa

 „Златни лав“ на Бијеналу у Венецији 1997. године где је учествовала чак пет пута

 „Беси“ за рад „Кућа с погледом на Океан“ 2003. године
 Награда Удружења америчких критичара 2004. године
 Награде града Њујорка за игру и перформанс 2003.
 њена дела су укључена у многе светске јавне колекције.
 Била је професор на високим школама у Берлину, Хамбургу, Брауншвајгу, гостујући
професор на Академији у Паризу.
 Тринаестојуслка награда Црне Горе 2012. године
 Изабрана је 2013. године за члана Америчке националне академије уметности

http://clocktower.org/show/marina-abramovic-institute?
gclid=CjwKEAiA58a1BRDw6Jan_PLapw8SJABJz-
ZWurOSCxrJYQXN9_9H3AzfmkS6vI3PEnbAjTgGieQVWRoCTiHw_wcB- pogledati

PERFORMANS I VIDEO UMETNOST

EKSPERIMENTALNO POZORIŠTE

„living theatre“ Avngardno pozorište

-posle 2.svetskog rata-opozit buržoaskom pozorištu

-koristi jezik, telo, zvuk da bi se kreirala drugačija percepcija

-potreba za direktinm kontaktom sa publikom

-dovođenje u pitanje 4.zida

1947.- Living Theatar- Judith Maline (1926.-2015.)- školovana kao glumica

-Julian Beck (1925.-1985.)- posveta vizuelnih umetnosti

- Hanpn Reznikov (1950.-2008.)

-predstavnik igrane po motivima grčke tragedoje

-Brig- 2007. Ground zero- protiv Vijetnamskog rata, tyv.dobrovoljaca

-rat u Vijetnamu

FLUKSUS

-od reči flux- tečenje

-jedan od najbitnijih posleratnih pokreta, sličan DADI- bunt protiv dominantne kulture (skup a normi
proglašenih za opštepšrihvaćrne)

Osnovne ideje: antiumetnosti i antiestetika

-teđnja ka sintezi različitih um,disciplina- Džon Kejn Džordž Breht, Ben Pateron

-borilac protiv svega, protiv normiranja

PERFORMANS

-protiv Vijetnamskog rata i kapitalizma

-1968.- poitička manifestacija kao performans i potreba da se odvoji od pozorišta

-suštinska razlika: performans je istina, a prosto tatra he prostor iluzije

-potreba da se distanca iluzije izbrišei da se glumci i političke poruke ozbiljnije shvtae- u perofrmansu
se ne glumi!

Hepening- između događaja i rituala, nastao je ranije- zasnova se na ritualima i isto uključuje više
ljudi

Alen Kaprov- uveo je pojam hepeninga,

Iv Klajn- hepening

Pijero Nancon, Vito Akonsi, Tim Ulrihs, Herman Nli, Jozef Bojs

-odnos sa publikom je bitan-izvođačka umetnost, nasuprot izlagačkoj, galerijskoj umetnosti

Performans (eng. predstava, predstavljanje, izvedba) je jedna forma akcione umetnosti nastala

šezdesetih godina 20. veka, kao posljedica povezivanja bodi arta, hepeninga, određenih
shvatanja pozorišta i rituala primitivnih civilizacija.

Performans se u umetnosti najčešće odnosi na događaj u kojem jedna grupa ljudi (performer ili
performeri) izvode, tj. ponašaju se na određeni način za drugu grupu ljudi — publiku. Ponekad je
granica između performera i publike vrlo mutna, pa se može reći da je i publika sa svojim reakcijama
sastavni dio performansa.

Performans se postavlja protiv predstave o umetnosti koja je prodajni, trajni objekat i podvlači
prolaznost umetničkog dela i kritikuje razdvojenost umetničkog dela od umetnika. U središtu pažnje
nisu uloge kao u pozorištu ili slike i objekti kao u likovnoj umetnosti već akcije, pokreti i procesi.
Performans umetnici ne daju ništa drugo osim sebe samog.

Video umetnost 

Umetnička forma u kojoj je elektronski generisana slika osnovni elemenat. Javlja se paralelno

u Sjedinjenim Državama i Evropiu Nemačkojpolovinom 1960.-ih kao vrsta novih medija u ujetnosti u
okviru likovnih umetnosti kao pojam koji označava varijacije i forme u videu i video instalacijama.

Videoinstalacija, Leteće slike od Adolfa Vinkelmana

Osnovni materijali su elektronska kamera povezana sa magnetoskopom, a koji je povezan sa

televizijskim monitorom i prenosi snimljenu sliku. 1963. godine, američko-južnokorejski umetnik Nam
June Paik u izložbi ”Muzika i elektronska televizija” u galeriji Parnass de Wuppertal, u Vurpeltalu u
Nemačkoj izlaže trinaest televizora koji reprodukuju otkucaje i linije elektronske materije bez ikakve
stvarne slike.
Od te prve izožbe Paik definiše glavne osovine te tada nove umetnosti, a to su: eksperimentisanje
polazeći od mehaničkih elemenata elektronskog uređaja, destrukcija popularne
televizijske ikonografije i dovođenje u pitanje uloge gledaoca u društvu komunikacije. Značajni
doprinosi video umetnosti dolaze i od Volfa Vostela, koji iste godine radi na elektronskim
dekolažima, prenešenim iz konteksta njegovih ranijih djela, odnosno dekolaža plakata.

Oba ova umetnika su počela u klimi fluksusa i hepeninga. Ova umetnost se proširila po zapadu

od 1977. godine i prikayana je u dokumentima 6.

Poslednjih godina se pored monitora koriste i video-bimovi i projektori. Kao umetnici u poslednjim
godinama ovde spadaju:

 Klaus fom Bruh ("Klaus vom Bruch")

 Peter Kampus ("Peter Campus")
 Dan Graham ("Dan Graham")
 Gari Hil ("Gari Hill")
 Šigeko Kubota ("Shigeko Kubota")
 Dejan Klincov ("Dejan Klincov")
 Marcel Odenbah "(Marcel Odenbach")
 Nam Džun Pajk ("Nam June Paik")
 Pipiloti Rist ("Pipilotti Rist")
 Ulrike Rosenbah ("Ulrike Rosenbach")
 Bil Viola ("Bill Viola")
 Volf Vostel ("Wolf Vostell")