NEMA TIŠINE - 4`33 Džon Kejž (John Cage)

Četiri minuta, trideset tri sekunde/četiri minuta trideset tri ili “Kompozicija tišine”
najpoznatije je ostvarenje američkog eksperimentalnog kompozitora Džona Kejdža (1912-1992).
Ova kompozicija nastala 1952. godine, pisana je za bilo koji instrument ili kombinaciju
instrumenata, a u notama stoje instrukcije izvođaču da ne svira svoj instrument tokom trajanja
kompozicije od tri stava. Kompozicija se sastoji od zvukova okruženja koje slušaoci čuju, iako se
uobičajeno shvata kao “četiri minuta trideset tri sekunde tišine”. Naslov kompozicije zapravo se
odnosi na trajanje čitavog performansa u minutima i sekundama.

Premijera ove kompozicije odvijala se 1952. godine u koncertnoj dvorani Maverik u

Vudstoku, Njujork. Već na premijeri, ovo delo je privuklo veliku pažnju publike.

Početak se sastoji iz upečatljivog dramskog gesta. Na svom prvom nastupu, pijanista

David Tjudor seo je za klavir, otvorio poklopac klavijature i sedeo u tišini trideset sekundi (prvi
stav). Zatim je zatvorio poklopac. Ponovo je otvorio, a zatim opet sedeo dva minuta i dvadeset tri
sekunde (drugi stav). Zatim je ponovo zatvorio i ponovo otvorio poklopac i sedeo u tišini, ovog
puta jedan minut i četrdeset sekundi (treći stav). Zatim je zatvorio poklopac i napustio binu.

Publika je svedočila činu sedenja i tišine i osećala se prevarenom time što nije čula
nikakav zvuk od strane izvođača. Ipak, publika je doprinela izvedbi ovog dela. S obzirom na to
da se kompozicija sastoji isključivo od ambijentalne buke, ponašanje publike, njihova šaputanja i
pokreti su suštinski elementi koji su popunili vremenski element.

„Propustili su poentu. Nema tišine. Ono za šta su mislili da je tišina, jer nisu znali kako da
slušaju, bilo je puno slučajnih zvukova. Moglo se čuti promicanje vetra tokom prvog stava.
Tokom drugog, kapljice kiše ritmično su padale na krov, a tokom trećeg ljudi su sami kreirali sve
vrste zanimljivih zvukova dok su pričali ili izlazili“ – Džon Kejdž o premijeri 4`33

Slušanje može biti teško za publiku (baš kao što bi prazna soba na izložbi mogla biti).
Sedenje u tišini svakako nije nešto na šta su ljudi navikli, pogotovo ne u koncertnoj sali.

https://www.youtube.com/watch?v=JTEFKFiXSx4

Poslušajte ovu kompoziciju i zamislite da ste na premijeri. Obratite pažnju na zvučni

kvalitet ambijentalnog zvuka koji čujemo tokom izvođenja kompozicije. Tokom slušanja ove
kompozicije možemo obratiti pažnju na sve zvuke iz našeg okruženja koje inače ne bismo
primetili. Ova kompozicija može nas inspirisati da oslušnemo tišinu, da je prepoznamo, makar i
na trenutak. Kada dodirnemo tišinu i suočimo se sa njom, doživećemo isti trenutak u kojem je
tišina inspirisala Džona Kejdža da komponuje.

Ova kompozicija ostala je kontraverzna do danas i smatra se izazovom za samu definiciju

muzike.