SEMINARSKI RAD IZ METODIKE NASTAVE MATEMATIKE 2

Tema: Uloga zena u matematici

Student: profesor:
Tijana Margan 258/01 Zoran Lucic
Sadrzaj:

- Teano ( 5. Vek pre nove ere )

- Hipatija ( oko 370.-415.)

- Marija Gaetana Anjezi ( 16. maj 1718.- 9. januar 1799. )

- Marija Sofija Zermen ( 1776.- 1831. )

- Meri Somervil ( 1780.- 1831. )

- Ejda Bajron King ( 10.12.1815.- 27.11.1852. )

- Meri Everest Bul ( 1832.-1916. )

- Sofija Kovalevska ( 1850.- 1891. )

- Grejs Cizolm Jang ( 1868- 1944 )

- Emi Neter ( 1882- 1935 )

2
 Imena zena su se sve do proslog veka javljala izuzetno retko u matematici i nauci
uopste. Mada su neka imena verovatno i izgubljena tokom ljudske istorije, ipak stoji
cinjenica da je samo nekoliko zena uspelo da ostane zapamceno. Odgovor na pitanje zasto
su se zene tako retko javljale u nauci nije jednostavno dati. Svakako da se taj fenomen
moze analizirati sa razlicitih aspekata. Medjutim, jedan od najuticajnijih faktora lako je
naci kroz analizu uslova u kojima su zivele zene koje predstavljaju izuzetak i koje su
uspele da svojim dostignucima ostanu upamcene kao matematicarke. To je bio problem
obrazovanja. Ne samo sto se smatralo da zene ne treba da imaju bilo kakvo obrazovanje,
vec im je bilo zabranjeno da pohadjaju nastavu na Univerzitetima jer se to smatralo
nepristojnim. Pokazuje se da se izuzeci uspesnih zena odnose prvenstveno na one
talentovane zene iz imucnih porodica koje su mogle da plate privatno obrazovanje ili su ih
obucavali njihovi ocevi.
Jedan primer iz clanka Women mathematicians govori o tome da je krajem 19.
veka na nekom univerzitetu jedna mlada, talentovana zena uspela da ubedi rukovodstvo
fakulteta da joj dozvoli da pohadja kurs iz matematike. Medjutim, kada je profesor usao u
salu i video prisutnu devojku, bio je zgranut. Nije opravdavao odluku rukovodstva koje joj
je dozvolilo da prati nastavu. Kako je semestar odmicao, tako se broj studenata smanjivao.
Sredinom semestra ostala je samo devojka i jos jedan student. Kada je i taj student odustao
i devojka se nasla sama u ucionici, bacivsi pogled unaokolo profesor je rekao: “ Posto
nema prisutnih studenata, ne mogu odrzati cas.”
Ovaj primer ukazuje na to kako se do nedavno gledalo na obrazovanje zena. Onda
nas i ne zacudjuje cinjenica da je zena u matematici, i nauci uopste, bilo jako malo. Tuzna
implikacija ovoga je saznanje o ko zna kolikom broju neotkrivenih genija koji se nisu
razvili ili su bili potisnuti u drustvima koja nisu smatrala matematiku adekvatnom
aktivnoscu za zene.

Deluje paradoksalno da se prva imena zena u matematici javljaju jos u staroj Grckoj, mada
je ostalo veoma malo podataka o njihovim dostignucima.

Prva zena matematicar za koju se zna bila je Teano (5. vek pre nove ere), Pitagorina zena.
Ona je pisala eseje o matematici, fizici, medicini i decjoj psihologiji. Njeno najznacajnije
dostignuce je razmatranje zlatnog preseka.

3
 Iz razmatranja knjige Synagoge (Zbirka) aleksandrijskog matematicara Papa (rani
4. vek) pominje se zena po imenu Pandrosian koja je bila ucitelj geometrije. Medjutim,
nista vise se o njoj ne zna osim sto mozemo zakljuciti da su stari Grci imali mnogo
liberalnija shvatanja od potonjih drustava.

Prva zena matematicar koja je imala zapazenu ulogu u matematici bila je

Hipatija iz Aleksandrije (oko 370-415). Ono sto je poznato o njenom zivotu dolazi
uglavnom iz sacuvanih pisama njenog ucenika Sinesija iz Kirene koje je svoje
najpoznatije delo Dion ili o zivotu prema njegovom uzoru posvetio Hipatiji. Mnogobrojni
autori su pretvorili pricu o Hipatiji u legendu o “prekrasnoj mladoj paganki”. Neki pisci,
kao na primer Kingsli govore o njoj kao “duhu Platona u telu Afrodite” i o tome da se
odmah posle njene smrti na Evropu spustilo mracno doba.
Hipatijin otac Teon bio je matematicar i astronom pri muzeju u Aleksandriji, ona
je verovatno tamo stekla obrazovanje koje je ukljucivalo matematiku i astronomiju. Njen
doprinos matematici sastoji se iz mnostva radova, madju kojima su i znacajni prilozi
komentarima njenog oca o Ptolomejevom Almagestu , izdanje Arhimedovog Merenja
kruga koje je izvor kasnijeg prevoda na arapski i latinski, zadaci o povrsinama i
zapreminama pri razradi Arhimedovog materijala, tekst o izoperimetrijskim figurama iz
Papove Knjige 5. Takodje je napisala i komentare za Apolonijeve Konusne preseke (takav
rad doveo je do ideje o hiperbolama, parabolama i elipsama) i za Diofantovu Aritmetiku.
U njene pronalaske ubrajaju se i aeromater (instrument za odredjivanje gustine
tecnosti ),astrolab ( instrument za odredjivanje geografske sirine i polozaja nebeskih tela ),
uredjaj za destilaciju vode.
Hipatija je bila veoma cenjena kao ucitelj metematike, medicine i filozofije.
Predavala je u Aleksandrijskoj skoli neoplatonsku doktrinu, a oko 400. godine postala je
upravnik Neoplatonske skole, koju su hriscani u to vreme zestoko napadali. Hipatija je
imala veliki ugled u Aleksandriji zbog svog naucnog obrazovanja, elokvencije, a kazu i
lepote. U Vreme kada je zivela, hriscanstvo je pocelo dominirati nad ostalim religijama. U
ranim 390.-tim izbio je sukob izmedju paganstva i hriscanstva. Na zalost, njen zivot se
upravo tada tragicno zavrsio u martu 415. godine kada je imala 45 godina. Dok se vozila
kocijom, fanatizovana gupa hriscana uhvatila je Hipatiju, odvukla je u crkvu Cezarion,
obnazila, raskomadala ostrakoisima ( skoljka ostrige, veoma ostra ) i na kraju bacila u
vatru na mestu zvanom Cinarion. Njeno ucenje bilo je i suvise liberalno za poimanje
hriscanske crkve. Slobodna i nezavisna, nikako nije odgovarala ondasnjem moralnom
poretku koji je sve vise zaokupljao Aleksandriju. Njena smrt predstavljala je prakticno
kraj grcke matematicke tradicije u Aleksandriji, duge 8 vekova. Iako je skola postojala do
kraja 5. veka, Hipatija je bila poslednje cuveno ime.

Pripisuju joj se reci: “ Najgora stvar je predstavljati predrasude kao istinu. Bajke treba
pedstaviti kao bajke, mitove kao mitove, a cuda kao poetske iluzije. Predavati predrasude
kao istine je najgora moguca stvar. Deciji duh ih prihvata i veruje u njih, i samo ih se uz
veliki bol moze osloboditi u kasnijim godinama.”

4
Marija Gaetana Anjezi ( 16. maj 1718.- 9. januar 1799. ) bila je italijanski
matematicar, lingvista i filozof, a poznata je i po svom dobrotvornom radu. Napisala je
prvu knjigu koja je sadrzala i integralni i diferencijalni racun. Bila je pocasni clan
Bolonjskog Univerziteta. Prema Dirku Strojku, Marija Anjezi je prva znacajna zena
matematicar posle Hipatije.
Marija potice iz bogate milanske porodice kao najstarije od 21-og deteta koliko je
njen otac imao iz tri braka. Kao dete bila je veoma talentovana. Njen otac Don Pjetro
Anjezi obezbedio joj je najbolje ucitelje i aktivno podrzavao njene studije. Ponosan na
nju,cesto ju je predstavljao na akademskim okupljanjima. Marija je sa 9 godina napisala i
odrzala govor na latinskom u trajanju od sat vremena na jednom od tih skupova. Tema
njenog izlaganja bila je pravo zene na obrazovanje. Sa 11 godina govorila je 7 jezika i
skoro postala strucnjak u mnogim naucnim oblastima, narocito u matematici.
U vreme kada je napunila 15 godina, njen otac poceo je da okuplja u svojoj kuci
najobrazovanije ljude u Bolonji pred kojima je Marija citala i razjasnjavala seriju teza o
najnejasnijim filozofskim pitanjima. Zapisi o ovim okupljanjima mogu se naci u knjizi
Lettres sur l’Italie od Carlsa de Brosesa, i u delu Propositiones Philosophicae koje je
objavio Pjetro Anjezi 1738. godine.
Sa 20 godina Marija je zatrazila od oca dozvolu da se zamonasi. Iako je Pjetro
odbio da joj ispuni zelju, slozio se da od tog trenutka Marija moze da se povuce u neki
vrstu manastirskog zivota, tako sto je ostala da zivi u roditeljskom domu, ali bez ikakvih
dodira sa spoljasnjim svetom, uz mogucnost da odlazi u crkvu kad god pozeli. Sa 20
godina pocela je da pise svoje delo Instituzioni analitiche ( Osnovi analize ) koje je
objavljeno 1748. u Milanu i u kome su obradjena poglavlja iz algebre sa resenjima,
nekoliko resenih i neresenih problema iz geometrije, i diferencijalnog i integralnog
racuna, tada sadvim nove oblasti u kojoj je usvojila Lajbnicov koncept. Knjiga je
prevedenana engleski po odobrenju Kraljevske akademije nauka, i na francuski, po
odobrenju Pariske akademije nauka a na preporiku Delembera i Vandermmonda, i
dozivela je veliku slavu.

5
 Papa Benedikt XIV je postavio Mariju Anjezi za profesora matematike na
Bolonjskom univerzitetu, sto je bila prva univerzitetska pozicija za jednu zenu. Ovu
poziciju ona nikada nije preuzela jer se na zahtev svog oca vec bila povukla iz naucnog
zivota. Posle smrti svog oca 1752. godine, ona se posvetila religiji i socijalnom radu sa
casnim sestrama iz reda Azure. Bolonjska akademija nauka izabrala je Mariju Anjezi za
clana.

Ironicno je da da je ime jedne skromne i stidljive osobe kakva je bila Marija upamceno u
matematici po jednom grubom terminu koji je nastao na vrlo neobican nacin. Naime,
Marija je u svom udzbeniku uzela za primer da prikaze geometrijski krivu cija jednacina
glasi: y= (aa-x)/(x). Ova kriva je jos od ranije bila poznata matematicarima Fermau i
Grandiju, koji je krivu i konstruisao. Obzirom na oblik krive, on ju je nazvao la versiera
sto na italijanskom znaci uvojak. Medjutim, prevodilac Anjezine knjige zamenio je rec la
versiera veoma slicnom recju l’aversiera, sto znaci vestica. Otada je ova kriva poznata
kao “vestica Anjezi”.

Sahranjena je u zajednickoj grobnici sa 15 drugih, nepoznatih zena na periferiji Milana.

Brose je zapisao: “Mlada Marija Anjezi primetila je da dok jedna osoba uziva u
akademskim raspravama, 20 drugih se smrtno dosadjuje; zato su takve teme dobre samo
za malo drustvo od dve do tri osobe koje su podjednako zainteresovane da u njima
ucestvuju.”

6
 Marija Sofija Zermen ( 1776.- 1831. ) bila je francuska matematicarka, kci imucnog
juvelira iz Pariza. Sa 13 godina slucajno je u ocevoj biblioteci nasla knjigu o Arhimedu u
kojoj je opisana legenda koja govori o tome kako je tokom opsade njegovog grada
Arhimed bio toliko zamisljen nad svojim crtezom u pesku da je zaboravio odgovoriti na
pitanje rimskog vojnika, sto ga je stajalo zivota. Na Sofi je neizbrisiv trag ostavila
posvecenost jednog coveka predmetu svog interesovanja, koju nije omela cak ni smrtna
opasnost. Ona nikada nije dobila pravo matematicko obrazovanje. Bila je samouka uceci
diferencijalni i integralni racun iz radova Njutna i Ojlera i iz predavanja sa Politehnicke
skole. Kada je imala 18 godina u Parizu je otvorena Ecole Polytechnique, ali zenama je
bilo zabranjeno da je pohadjaju. Sofija je ipak uspela da nabavi beleske iz kojih je ucila.
Imala je prepisku sa Lagranzom i Gausom, ali pod muskim pseudonimom Gospodin
Leblan, student Politehnicke skole. Kada je Lagranzu poslala svoj rad, on je pozeleo da
upozna talentovanog Lablana i bio je prijatno iznenadjen njenim pravim identitetom.
Postao je njen savetnik koji ju je predstavio francukoj naucnoj javnosti.
Gaus je takodje bio zadivljen njenim talentom. Otkrio je njen pravi identitet sasvim
slucajno kada je 1807. za vreme francusko-nemackog rata francuska vojska zauzela
Gausovo rodno mesto Braunsvajg. Strahujuci za Gausovu bezbednost, Sofi se zalozila za
njega kod francuskog generala Pernetija, prijatelja njene poodice, koji je zapovedao
trupama u Braunsvajgu.
Sofi Zerman je dala znacajandoprinos u teoriji brojeva. Dokazala je specijalan
slucaj Fermaove poslednje teoreme i uvela pojam, danas poznat kao prosti brojevi Sofi
Zermen. Naime, pokazala je da jednacina x^n + y^n = z^n nema celobrojna resenja ako
xyz nije deljivo sa n, pri cemu je n2 bilo koji prost broj manji od 100. Sofi je imala
radove iz mehanike, istorije i filozofije nauka. 1816. godine dobila je veliko priznanje-
Veliku nagradu za matematicke nauke Pariske akdemije nauka za svoj rad o vibracijama
tanke elasticne ploce, problem za koji je jos 1811. godine raspisan konkurs. Medjutim,
Sofi nikada nije dobila priznanje kakvo je zasluzivala samo zato sto je bila zena.
Nikada se nije udavala i njen otac ju je izdrzavao do kraja zivota. Gaus je uspeo da
izdejstvuje da joj Univerzitet u Getingenu dodeli pocasni doktorat, ali ona je umrla u 55.-
oj godini zivota, pre nego sto joj je urucen.

7
Meri Somervil ( 1780- 1872 ) bila je poreklom iz bogate burzoaske porodice. I pored
toga, Meri je dobila skromno obrazovanje. Sama je izucavala Euklidove Elemente sve dok
joj roditelji nisu to zabranili.
Udala se sa 24 godine , ali joj je muz umro nakon samo tri godine ostavivsi joj dovoljno
novca da moze da se bavi svojom interesovanjima. Nastavila je da se bavi matematikom.
Sa 32 godine udala se za doktora Vilijema Somervila, koji joj je pruzio podrsku u
bavljenju matematikom. Sa njim se posecivala naucne skupove i objavila nekoliko radova
iz eksperimantalne fizike. Prevela je Laplasovu Nebesku mehaniku i 1831. stampala svoju
verziju pod nazivom Nebeski mehanizmi. Na osnovu njenih predvidjanja o postojanju
planete koja utice na nepravilno kretanje Urana, Dzon Adams je utvrdio postojanje
Neptuna. 1869. godine objavila je knjigu Molekularna i mikroskopska nauka.
Meri je vodila naucnu prepisku sa Gej-Lisakom, Laplasom, Aragoom, i dr. Njena
ucenica bila je Ejda Bajron. Pored matematike, bavila se botanikom i usavrsavala grcki
jezik, a zajedno sa muzem bavila se geologijom. Poznavala je Viljama i Karolinu Hersel i
Carlsa Bebidza. Radila je na eksperimentima iz megnetizma. Izabrana je u Kraljevsko
astronomsko drustvo istovremeno sa Karolinom Hersel. Za vreme boravka u Italiji
napisala je Fizicku geografiju 1848. Izabrana je za clana Americkog geografskog i
statistickog drustva i Italijanskog geografskog drustva. Njen bestseler Veze medju fizickim
naukama doziveo je nekoliko izdanja u SAD-u.
Meri Somervil je zivela 92 godine i umrla u Napulju.. Kraljevsko drustvo postavilo
je bistu u svom holu u njenu cast koju ona nikada nije videla jer je tamo zenama ulaz bio
zabranjen.

8
 Ejda Bajron King (10. 12. 1815- 27. 11. 1852 ), grofica od Lavlejsa je jedna od
najzanimljivijih i najslikovitijih licnosti u istoriji informatike. Rodjena je u Londonu u
kuci s pogledom na Green Park. Bila je cerka poznatog britanskog pesnika Lorda Bajrona
i En Izabel Milbenk koji su se vencali 1815.g. Njihov brak nije uspeo: Bajron je bio
temperamenatan dok je Lejdi Bajron bila smirena i pribrana. Kada vise nije mogla da
izadje na kraj sa njegovim promenama raspolozenja, i kada je incest sa njegovom sestrom
potvrdjen, En Izabel je odlucila da ga napusti. Augusta Ejda je tada imala samo 5 meseci.
U aprilu 1816.g. Lord Bajron je napustio Englesku i vise se nije vracao. Ejda ga vise
nikada nije videla. Umro je u Grckoj kada je njoj bilo 8 godina.
Iako Ejda nije stigla da upozna oca, bili su veoma slicni. Lejdi Bajron se
interesovala za matematiku i nauku sto je u to vreme bilo vrlo retko za jednu zenu njene
klase. Potrudila se da Ejdino obrazovanje bude u skladu sa njenim interesovanjima. Ejda
je pocela da uci matematiku i jos kao mlada pokazivala je izvesne matematicke sklonosti.
Imala je dosta tutora koji su usmeravali njeno znanje. Sa 13 godina se razbolela od tada
nepoznate bolesti i nije mogla da hoda 3 godine. Za to vreme je nastavila da uci i ubrzo
nadmasila ocekivanja u matematici. Osoba koju je Ejda veoma zelela da upozna bila je
Meri Somervil na koju se Ejda ugledala, pa joj je veoma znacilo kada su njih dve postale
prijateljice. Upravo je Meri Somervil upoznala Ejdu sa njenim buducim muzem, Lordom
Vilijamom Kingom. Na jednoj od zabava koju je Meri priredjivala (1833.g.), Ejda je
upoznala Carlsa Bebidza, veoma postovanog profesora matematike. Impresionirale su je
Bebidzove ideje o novoj masini za racunanje, tzv. analitickoj masini, a i on sam je ostao
zadivljen Ejdinom inteligencijom.
Sa 19 godina vencala se sa Vilijemom Kingom koji je ubrzo postao grof od
Lavlejsa. Imali su skladan brak. Njihovo troje dece, dva sina i cerku koja je krenula
majcinim stopama, odgajali su njen muz i majka vise nego ona sama. Njen muz je bio
ponosan na njena dostignuca i pruzao joj podrsku i oslonac.
Godine 1842. Bebidz je bio pozvan da odrzi seminar na Univerzitetu u Torinu na
temu analiticke masine. Luidji Menabrea, mladi inzenjer i buduci ministar, zapisivao je
ono sto je Bebidz govorio na predavanju da bi nesto kasnije te njegove beleske bile
objavljene na francuskom jeziku. Bebidz je tada zamolio Ejdu da ih prevede na engleski
jezik da bi ih sto vise ljudi razumelo. Dok je prevodila, dodavala je sopstvene beleske, pa
je tekst na kraju bio tri puta duzi. U njima je naglasavala razliku izmedju Paskalove i
Bebidzove masine. Beleske je oznacavala slovima od A do G. U poslednjoj, G belesci,
Ejda opisuje algoritam za analiticku masinu za izracunavanje Bernulijevih brojeva. Smatra
se da je to prvi algoritam ikada sacinjen sa idejom da se primeni na racunaru, i iz tog

9
razloga se Ejda moze slobodno smatrati prvim racunskim programerom i vizionarom jer je
mogla da predvidi koliku ce primenu Bebidzova masina imati u polju grafike, vestacke
inteligencije… Na kraju svog dela se potpidsala kao A.L.L. jer je za zene iz vise klase bilo
neprihvatljivo da se bave naukom.
Masinu je opisala na tipican zenski nacin: “ Analiticna masina tka algebarske uzorke bas
kao sto Zakarov razboj tka cvece i lisce.”
Ejdi je bilo 29 godina kada je njeno delo objavljeno u Taylors Scientific Memoirs, i
kada je rodila trece dete. Na veliku zalost, dozivela je mentalni i dusevni slom. Vise se
nije bavila matematikom. Poslednjih godina njenog zivota ime joj je bilo umesano u
skandale koje je njena porodica zataskala. Umrla je 1852.g. od raka materice u 36.-oj
godini zivota. Po opstvenoj zelji sahranjena je pored oca u Hankal Torhad crkvi u
Notinghemsiru. Carls Bebidz i Ejda King bili su potpuno zaboravljeni sve do II Svetskog
rata, kada je svarno zapoceta konstrukcija racunara. Pocetkom 70-tih godina 20. veka
Odeljenje odbrane SAD objavilo je projekat novog programskog jezika koji je nazvan
ADA u cast Ejde King koja je napisala prvi racunski program. U toku svog zivota je
saradjivala sa Ser Dejvidom Brusterom ( tvorcem kaleidoskopa ), Carlsom Vitstounom,
Carlsom Dikensom i Majklom Faradejem.

Meri Everest Bul ( 1832 - 1916) rodjena je u Engleskoj. Kada je imala 5 godina njena
porodica se preselila u Francusku zbog oceve bolesti. Njen otac bio je ministar Dr. Tomas
Everest. Odrastanje u Francuskoj pruzalo je Meri sansu da se upozna sa razlicitim
kulturama i jezikom, ali zivot joj je ponekad bio tezak i usamljen. Npr. bilo je tesko za
Everestove koji su cinili tradicionalnu englesku ministarsku porodicu da zive u gradu
kakav je bio Poissy.
Merin ujak, pukovnik Dzordz Everest bio je jako poznat, po njemu je Mont
Everest dobio ime. Njih dvoje bili su jako bliski. Dzordz se nadao da ce usvojiti Meri, ali
njena ljubav prema roditeljima bila je jaka tako da nikada nije na to pristala. Meri je u svet
matematike uveo njen ucitelj Deplas. Njegov detaljan nacin predavanja ucinio je da Meri
savrseno i lagano uci matematiku. Kada je imala 11 godina porodica se vratila u Englesku.
Tada je prekinula skolovanje i pomagala ocu u njegovoj svestenickoj sluzbi. Cesto je
uzimala knjige iz oceve biblioteke i ucila iz njih. Iako je uzivala u matematici, nije joj bila
potpuno jasna. Kada je posetila rodbinu u zapadnoj Irskoj, imala je priliku da iskristalise
mnoge matematicke pojmove. Upoznala je tada vec poznatog matematicara Dzordza Bula.
Nakon sto se vratila u Englesku poceli su se dopisivati i njihova veza je postajala sve

10
ozbiljnija, da bi se na kraju vencali, iako je ona bila 17 godina mladja. Brak nije dugo
potrajao jer je posle samo 9 godina Meri ostala udovica s 5 kceri. Godinu dana kasnije
zaposlila se na Queens Colledge-u, prvom zenskom koledzu u Engleskoj, ali ne kao
predavac, vec kao bibliotekar jer u to vreme zenama nije bilo dozvoljeno da predaju.
Pocela je pomagati studentima i ubrzo je postala njihov nezvanicni savetnik. Uskoro je
prepoznata kao izvrstan predavac. Zbog preterane kontraverznosti jedne od svojih knjiga
bila je prisiljena da napusti posao na koledzu. Zaposlila se kao sekretarica ocevog
prijatelja Dzemsa Hintona. U to vreme pocela ju je zanimati evolucija misljenja. Verovala
je da se svi temeljni pojmovi u svemiru mogu izraziti preko brojeva i simbola.
S 50 godina pocela je pisati serije knjiga i clanaka, objavljujuci ih sve do smrti.
Svoju prvu knjigu Priprema dece za nauku objavila je 1904.g. Ta knjiga imala je veliki
uticaj na razvoj skolstva u Engleskoj i Sjedinjenim drzavama u prvoj polovini 20. veka.
Takodje je izmislila lepljenje krivih, danas poznato kao linijska geomatrija, da bi pomogla
deci oko geometrije, uglova i povrsina.
Meri se smatrala matematickim psihologom. Njen cilj bio je: “… razumeti kako
ljudi, posebno deca, uce matematiku i prirodne nauke, koristeci za razumevanje delove
mozga, njihova fizicka tela i njihove nesvesne procese.”
Umrla je u 84.-oj godini zivota, 1916.g.

Sofija Kovalevska, rodjena Korvina- Krukovski ( 1850- 1891 ), rodjena je 15. 01.
1850. u Moskvi u porodici general-lajtnanta V.V. Korvin-Krukovskog direktnog potomka
Matijasa Korvinusa, kralja Madjarske, ali je njen deda ozenivsi se cigankom izgubio pravo
na princevsku titulu. Svakako je bila najpoznatija od svih zena matematicara. Ljubav
prema matematici javila joj se u najranijem detinjstvu i inicirao ju je njen stric Petar
Vasiljevic Korvin- Krukovski. U casovima njegovih pouka upoznao ju je sa nekim
matematickim pojmovima koji su na nju ostavili znacajan trag. To su bili pojmovi
kvadrature kruga i asimptote krive. Ali, i jedan slucaj u detinjstvu kada je imala 11 godina
sudbinski je opredelio Sofiju za matematiku. Naime, pri rekonstrukciji njihove seoske
kuce u Polibinu zbog nedostatka tapeta odluceno je da se decija soba oblepi hartijom sa
tavana. To su bili litografski zapisi predavanja iz diferencijalnog i integralnog racuna
Ostrogradskog, koja je njen otac kao mlad oficir slusao. Kako je neke stveri prethodno vec
cula od svog strica, ona je provodila po nekoliko sati dnevno citajuci spise sa zidova. Tada
to nije razumela, ali ipak je osecala veliko interesovanje.
Zeleci da otputuje u Evropu radi daljih studija, bila je primorana da sklopi
formalan brak sa mladim talentovanim studentom Vladimirom Kovalevskim, jer inace ne

11
bi mogla da putuje sama. Skolovanje zena na fakultetima u Rusiji je u to vreme bilo
zabranjeno.
1869.g. otputovala je u Hajdelberg, a zatim u Berlin, ali joj nigde zvanicno nije
dozvoljeno skolovanje. Srecom, upoznala je cuvenog Vajerstrasa koji je pristao da joj daje
privatne casove u periodu od 1870.g. do 1874.g. Objavili su nekoliko zajednickih radova
nakon cega je Sofija od Univerziteta u Getingenu dobila titulu doktora in absentia za tezu
pod nazivom O teoriji parcijalnih diferencijalnih jednacina. Vajerstras je do kraja njenog
zivota ostao njen priajtelj.
Sofija se posle Vajerstrasovih napora da joj pronadje mesto na nekom univerzitetu
vratila u Rusiju. Njena slava stigla je pre nje, i ona je pocela sa svojim suprugom da vodi
lagodan petrogradski zivot. Uzivala je u slavi, laskanjima i divljenju, i potpuno zaboravila
na matematiku i njenog dobrotvora Vajerstrasa. 1878.g. rodila je cerku, a dve godine
kasnije na ivici bede odlucila je da se vrati matematici. Opet se obratila Vajerstrasu za
pomoc, koji je zaboravio njenu nezahvalnost i opet bio spreman da joj pomogne.
1880.g. doputovala je u Berlin gde joj je Vajerstras preporucio da se bavi
izucavanjem prostiranja svetlosti kroz kristalni medijum. Zahvaljujuci snaznoj podrsci
Mitag-Leflera, svedskog matematicara i bivseg Vajerstrasovog ucenika, Sofija je od
1884.g. pocela da drzi predavanja na Univerzitetu u Stokholmu, a 1889.g. imenovana je za
profesora. Ovo je bio nezamisliv presedan za to doba koji je znacio prekretnicu u tretiranju
zena u nauci. Njeno najvece dostignuce je Bordenova nagrada koju joj je dodelila
Francuska akademija nauka 1888.g. za rad pod nazivom O rotaciji krutog tela oko fiksne
tacke.
Na zalost, Sofijin zivot se zavrsio prerano. Umrla je Stokholmu 1891.g. od
posledica gripa u 41.-oj godini zivota. Njena sahrana je bila velicanstvena. Ljudi su slali
ogromne kolicine cveca iz svih zemalja Evrope. Njen grob je ubrzo postao mesto
hodocasca boraca za zenska prava.

Grejs Cizolm Jang ( 1868- 1944 ) bila je engleska matematicarka. Skolovala se na Griton
koledzu u Kembridzu, prvoj engleskoj instituciji gde je zenama bilo dozvoljeno da
studiraju. Dalje studije je nastavila u Getingenu, gde ju je Feliks Klajn
Prihvatio uprkos negodovanju nekih svojih kolega. 1895.g. odbranila je doktorat kao prva
zena u Nemackoj koja je dobila doktorat iz matematike u regularnoj proceduri.
Udala se za Vilijama Janga, engleskog matematicara sa kojim je tokom sledece 44 godine
napisala vise od 200 zajednickih radova i knjiga. Njihov glavni rezultat bio je knjiga
Theory of Sets of Points ( Teorija skupova tacaka ), objavljena 1906.g.
Umrla je 1944.g. upravo kada je trebalo da postane pocasni clan Udruzenja Griton
koledza. Dvoje od sestoro njihove dece bili su takodje matematicari.

12
Emi Neter ( 1882- 1935 ) je rodjena u uglednoj nemacko-jevrejskoj porodici. Njen otac
bio je Maks Neter, poznati matematicar i profesor Univerziteta u Erlangenu, koji je dao
znacajan doprinos u razvoju teorije algebarskih funkcija. Emi je najpre studirala jezike, a
zatim se prebacila na matematiku. Doktorat pod nazivom O kompletnim sistemima
invarijanti za trostruke bikvadratne forme odbranila je 1908.g. na Univerzitetu u
Erlangenu, gde je pocev od 1904.g. bilo dozvoljeno zenama da studiraju. Godine 1915.
Emi je otisla u Getingen na poziv Davida Hilberta da bude njegov asistent. Drzala je
predavanja pod njegovim imenom, jer opet zbog predrasuda nije mogla biti zvanicno
zaposljena. Njen glavni doprinos matematici je postavljanje osnova nove grane algebre-
apstraktne algebre, zatim u teoriji ideala, algebarskoj topologiji i teoriji diferencijalnih
invarijanata. Po njenom imenu uveden je pojam Neterovi prsteni.
Emi Neter nije vazila za dobrog predavaca, ali je imala oko sebe grupu mladih
talentovanih studenata. Oslovljavali su je sa der Nother, ne samo zbog muskih crta lica i
korpulencije, vec i zbor autoriteta koji je zadobila svojim matematickim sposobnostima.
Umrla je 1935.g., dve godine nakon preseljenja u SAD gde je dosla u strahu od
narastajuceg nacistickog pokreta u Nemackoj, obzirom da je bila Jevrejka.

Neverovatno je kako su ljudske predrasude sprecavale zene da imaju znacajniju

ulogu u matematici sve do najnovijeg doba. Ovakve predrasude, iako opstaju do danasnjih
dana, tek poslednjih nekoliko decenija pocinju da gube na snazi sa porastom obrazovanja
zena, sa promenom nacina zivota i promenom uloge zene u savremenom drustvu. U
predstojecim godinama nesumnjivo ce doci do revizije uloge zena u nauci.

13
Literatura:

Matematika, Opsta enciklopedija Larousse, Beograd 1973.

Mala encikolopedija, Prosveta Beograd, 1969.

Matematicki vremeplov ( Prilozi za istoriju matematike ), Miodrag Petkovic, Ljiljana

Petkovic, Novi Sad 2006.

www.wikipedia.org.yu

www.hyperbloger.blog.co.yu

www.elib.mi.sanu.ac.yu

www.agnesscott.edu

14