ZORAN MILUTINOVIĆ - KRITIKA

Dokazujući upravo na ovoj drami da Kovačević

piše tragikomedije, također podrazumijeva da je
poruka komada politička. Dušan Kovačević je u
Balkanskom špijunu postigao tako što je junaka
komedije zamenio čovekom ideologije.
Istina postoji, ali te dve godine u zatvoru
proizvele su autoritarni karakter koji zna da laž
čuva glavu. Ilija nije proveo dve gosine u bilo
kojem zatvoru, nego u doba sukoba Jugoslavije i
Informbiroa, najverovatnije na Golom otoku, gde
se nije išlo posle krivice dokazane na sudu, nego
već i sbog puke sumnje ili lažne dostave. Tako
postaje razumljiv njegov strah da bi zbog
potencijalne krivice podstanara koji živi pod
njegovim krovom i sam možda mogao da bude
osumnjičen, - a on pamti da je to dovoljno. U
totalitarnim društvima ne važi pravna regula da
niko nije kriv dok se njegova krivica ne dokaže,
nego je svako kriv dok dok sam ne dokaže svoju
nevinost. Njegovo ponašanje je ovim postalo
psihološki razumljivo, ali još uvek ne i opravdano.

PETAR MARJANOVIĆ - KRITIKA

Zaplet Balkanskog špijuna vešto je zamišljen:
počinje samoinicijativnom istragom našeg
“malog” čoveka, zabrinutog za slobodu i
bezbednost domovine. (…) Osnovnu funkciju
lika Danice pisac svodi samo na supružinski
status u tipično balkanskoj varijanti: ona je
pokorni saučesnik, koji do kraja veruje u
ispravnost “misije” svog supruga.