ХЕМИЈА

-Настанак хемије се може пратити до опажања феномена горења који је довео до појаве металургије -

вештине и науке о добијању метала из руда. Међутим, због недостатка научног објашњења, ватра је
остала само мистична сила која је могла трансформисати супстанцу из једног облика у други
(спаљивање дрвета, кључање воде), док истовремено производи топлоту и
светлост. Филозофски напори да се разуме зашто различите супстанце имају различите особине (боју,
густину, мирис), постоје у различитим агрегатним стањима (гасовита, течна и чврста тела) и реагују на
другачије начине када су изложене неким утицајима, попут воде, ватре или промени температуре,
довели су до постављања првих теорија о природи и хемији.
-Једна од првих теорија је била да су вода, ватра, земља и ваздух четири главна елемента.
Појава хемије у Европи је била првенствено због сталних појава куге и болести биљака током раног средњег
века. Ово је довело до потребе за лековима. Веровало се да постоји универзални лек назван Еликсир живота,
али као ни Камен мудрости, ни он никада није пронађен.
Хемија је заправо наука која проучава састав и особине супстанци, као и појаве које се дешавају када супстанце
реагују једна са другом. Неорганска хемија представља велики део хемије јер она проучава хемијска својства
и реакције свих хемијских елемената и њихових једињења. Изузетак чине једињења
(четворовалентног) угљеника које изучава органска хемија.

 Неки сматрају средњовековне муслимане за прве хемичаре, који су увели прецизно посматрање
и експериментисање, и који су окрили бројне супстанце. Најутицајни муслимански хемичари били
су Гебер, ал-Кинди, ал-Рази и Абу Рајхан ал-Бируни.

1.  Геберови радови су постали познати у Европи кроз латинске преводе псеудо-Гебера из 14. века, који је

такође написао неколико својих књига под именом Гебер. Допринос индијских алхемичара и металурга је такође
значајан.[3]
2.
Откриће хемијских елемената је имало дугу историју још од времена алхемије, а кулминирало се
стварањем периодног система елемената који је начинио Дмитриј Мендељејев и каснијим открићем
неких синтетичких елемената.

 Organsku hemiju razvio je Justus von Liebig i njegovi savremenici.

 Škotski hemičar Joseph Black (prvi eksperimentalni hemičar) i Holanđanin J. B. van Helmont otkrili su ugljik-dioksid, ili
ono što je Black nazivao "fiksni zrak" 1754. godine.
 Henry Cavendish je otkrio vodik i rasvijetlio mnoge njegove osobine
 dok su Joseph Priestley i, nezavisno od njega, Carl Wilhelm Scheele izdvojili čisti kisik.
 Engleski naučnik John Dalton postavio je modernu teoriju atoma; po kojoj su sve supstance sastavljene iz
nevidljivih atoma
  Newlands je napravio prvobitni sistem elemenata, koji su kasnije razvili u moderni periodni sistem elemenata;
 Inertne gasove, kasnije nazvani plemeniti gasovi, otkrio je William Ramsay u saradnji sa Lordom Rayleighjem krajem
19. vijeka, pa su s tim otkrićem popunjene osnovne strukture tabele periodnog sistema.

1. Dmitrij Ivanovič Mendeljejev je bio ruski hemičar, akademik i naučnik, koji je sastavio najsavršeniji
klasifikacioni sistem u prirodnim naukama tj. periodni sistem elemenata.
2. Antoan Lavoazje (1743 - 1794) bio je poznati francuski hemičar. On je prvi upotrebio terazije koje je sam konstruisao u
svojim istraživanjima i time je doprineo da hemija postane egzaktna nauka.
3. Pjer Kiri (Pierre Curie, 1859 - 1906), francuski fizičar i hemičar. Proučavao je magnetske pojave.
4. Marija Sklodovska Kiri (Maria Skłodowska-Curie, 1867 - 1934) je poznata fizičarka i hemičarka poljskog porekla. U njena
najveća dostignuća spada rad na teoriji radioaktivnosti.
5. Frederik Sanger (Frederick Sanger, 1918 - 2013) je britanski hemičar koji se bavio biohemijom. On je jedini hemičar koji
je dobio dve Nobelove nagrade. Prvu nagradu je dobio 1958. godine za određivanje strukture molekula insulina, a drugu
1980. godine za istraživanje strukture molekula DNK.