ОШ “Свети Сава“ Ниш

Семинарски рад из физике

Тема: Елементи нуклеарне и атомске физике

Ученик: Наставник:
Огњен Ђуровић Наташа Илијић
Датум:
18.5.2022.
Садржај
1. УВОД 1
1.1 Атомска физика
1.2 Нуклеарна физика
2. АТОМ 4
2.1 Структура атома
2.2 Закон одржања енергије
2.3 Откриће атома
3. РАДИЈАЦИЈА 5
3.1 Природна радиоактивност
3.2 Деловање радиоактивности на биљке и животиње
3.3 Вештачка радиоактивност
3.4 Фисија и фузија
3.5 Гајгер-Милеров бројач
3.6 Нуклеарно оружје и електране

1
 1. Увод
1.1 Атомска физика

Атомска физика (физика атома) је грана физике која проучава структуру

атома, као и електронског омотача и енергетских нивоа. Атомска физика је
слична нуклеарној физици, али док нуклеарна физика проучава језгро и
процесе у њему, атомска проучава својства атома.

Неки од атомских физичара који су били кључни за развој те гране физике

су: Џон Далтон, Нилс Бор, Ратко Јанев, Јоханес Ридберг, Невил Мот...

Слика 1.1

2
 1.2 Нуклеарна физика

Нуклеарна физика је грана физике која највећим делом проучава језгро

атома. Највећи утицај на проналазак и развиће нуклеарне физике као науке
имало је откриће језгра атома као и природне радиоактивности и радијације.

2. Атом
2.1 Структура атома

Атоми су најситније честице хемијских елемената. Сва позната супстанција

се састоји од атома.

Атом се састоји од језгра, у коме се налазе протони (позитивно

наелектрисане честице) и неутрони (електронеутралне честице), као и од
електрона (негативно наелектрисаних честица) који круже око језгра.

Протони и електрони су носиоци најмањег наелектрисања е = 1,6 * 10 -19

(елементарног наелектрисања).

Језгро атома носи чак 99,96% масе читавог атома.

Електрони око језгра образују електронски омотач.

3
 2.2 Закон одржања енергије

 Укупна количина неалектрисања неког електрично

изолованог система током времена се не мења.

2.3 Откриће атома

Прву идеју о атому су изнели грчки филозоф Леукип и његов ученик

Демокрит у 4. веку пре нове ере. Они су изнели теорију да је свет изграђен
од бесконачног броја невидљивих честица (грк. Άτομος – недељив). Говорили
су да се атоми међусобно разликују по облику, тежини, величини... Такође су
тврдили да се атоми крећу праволинијски – одозго на доле. Тежи се крећу
брже, лакше се сустижу и групишу да граде ствари.

Откриће електрона 1897. (Ј. Ј. Томпсон) показало је да се у атомима налазе

још битније честице. Рутхерфорд је открио да се већина масе атома налази у
језгру (Нуклеус) чији је пречник само 0,001% целог атома. За то време је Макс
Планк поставио теорију да се светлост састоји од фотона који су еквивалент
честицама таласног савијања.

2.4 Модели атома

Први модел атома се приписује Демокриту. С обзиром на то да у то време
нису постојала никаква сазнања о структури атома, они су замишљани као
веома мале недељиве куглице.
„Пудинг“ модел је формиран након открића електрона, и износио је да су
у језгру (средишту) атома електрони, а свуда около позитивно
наелектрисање.
4
Боров модел је установљен након Рутхерфордових експеримената којима је
утврђено да у центру атома постоји мало позитивно наелектрисано језгро
(Нуклеус), а електрони круже у орбитама око језгра. Пошто је та идеја у то
време била неприхватљива и неразумљива, морало се доћи до образложења
које би омогућило да такав атом заправо постоји у том стању. До решења је
дошао Нилс Бор 1913. године.

3. Радијација
3.1 Природна радиоактивност

Појаву радиоактивности открио је Анри Бекерел 1896. године, а Марија

Кири ју је назвала радиоактивност. С обзиром на то да се дешава без
спољашњих утицаја, то је природна радиоактивност. Процес распадања
радиоактивних материја кроз време је назван „радиоактивни распад“.

Током тог процеса језгра емитују нову врсту зрачења, које је названо
„радиоактивно зрачење“.
Радиоактивно зрачење се састоји од три врсте зрачења: алфа (α), бета(β) и
гама(γ).
Алфа зраци су наелектрисани позитивно, бета негативно, а гама зраци
су неутрални (ненаелектрисани).

5
 3.2 Деловање радиоактивности на биљке и животиње

Утицај радиоактивног зрачења на жива бића је примећен брзо након

открића радиоактивности. Анри Бекерел је у џепу заборавио ампулу с
уранијумовом сољу и убрзо му је део коже најизложенији тој сољу
поцрвенео, а затим је добио и рану налик опекотини. Марија Кири је умрла
од леукемије која се јавила као последица изложености зрачењу у време
када се још није знало за његове штетне ефекте.

Штетан утицај алфа, бета и гама зрака заснован је на томе што они јонизују
супстанцију кроз коју пролазе, избијајући електроне из атома и молекула.

Што више зрачења прими човек и што је његова маса мања, већа је доза
зрачења у организму па последице могу бити озбиљније.

Слика 1.2
6
 3.3 Вештачка радиоактивност

Док је природан распад нестабилних језгара (природна радиоактивност)

откривен случајно, вештачка трансформација језгара први пут је добијена у
лабораторији, у експерименту који је 1919. извео Радхерфорд. Он је у
почетку имао бројне неуспешне покушаје јер су језгра (као и атоми), уз неке
изузетке, стабилна.

Касније је утврдио да се распади језгра дешавају и када се она бомбардују

неутронима, протонима и неким другим честицама.

3.4 Фисија и фузија

Фисија представља цепање већег (тежег) језгра на мања језгра.

Фузија представља спајање мањих језгара атома у веће језгро.

Лакша језгра јесу фисиони фрагменти или продукти. Нуклеарна фисија

може се одвијати спонтано (природно) или индуковано (вештачки). Фисија се
изазива тако што се језгро бомбардује неким честицама. У почетку је то
постизано алфа(α) честицама, али пошто су оне такође позитивно
наелектрисане, као и језгро, тешко су продирале у језгро због Кулоновог
одбијања.
7
 У процесу нуклеарне фузије се, за разлику од фисије где се једно језгро
цепа у два, језгра спајају.

И у нуклеарној физији се ослобађа нуклеарна енергија која је већа од

фисионе енергије. Фузију је пуно теже реализовати јер се лака језгра одбијају
Кулоновом силом.

Зато лака језгра треба убрзати на неки начин, а то се постиже високом

температуром, па се ова реакција назива термонуклеарна реакција.

На Сунцу и другим звездама се стално одвија процес нуклеарне фузије.

Процес је веома сложен, али на крају води до спајања језгра деутеријума с
језгром трицијума у језгро хелијума. Тада настаје и један неутрон, и ослобађа
се енергија.

Слика 1.3
8
 3.5 Гајгер-Милеров бројач

Природни радиоактивни изотопи присутни су свуда око нас, али нису

једнако распоређени на нашој планети. Тако се гас радон више окупља на
неким местима нпр. у подрумима зграда, па постоји потреба да се одреди
степен његове присутности. Ради тога користимо детекторе радиоактивног
зрачења.

Један од најчешће коришћених детектора је Гајгер-Милеров бројач. То је

инструмент којим се утврђује присуство радиоактивног зрачења и грубо
процењује његово одступање од природног фона. Овај бројач састоји се од
цеви у којој се налази племенити гас. При проласку радиоактивног зрачења,
гас у цеви се јонизује. Након тога се кроз њега пушта кратак струјни импулс.
Број импулса се очитава на скали или на дисплеју, у зависности од тога да ли
је бројач аналогни или дигитални.

Слика 1.4

9
 3.6 Нуклеарна оружја и електране

Нуклеарна енергија се данас углавном користи у нуклеарним

електранама и у нуклеарном оружју. Нуклеарно гориво се користи за погон
подморница, ледоломаца и свемирских летелица.

Нуклеарна енергетика је употреба контролисане фисије за добијање

електричне енергије и развила се након Другог светског рата. Први
експеримент у коме је из нуклеарне енергије добијена струја која је напајала
сијалице изведен је у САД-у 1948. године, а прва нуклеарна електрана која је
струјом снабдевала електродистрибутивну мрежу почела је са радом 1954.
године у Обнинску у Русији.

Слика 1.5

10
 Нуклеарне електране вишак топлоте ослобађају преко великих димњака
из којих излази водена пара добијена у процесу хлађења делова електране у
којима се одвијају нуклеарне реакције. Нуклеарно гориво је најчешће
обогаћени Уранијум, а продукт реакције осиромашени Уранијум.

Нуклеарно оружје је оружје чија разорна сила потиче од нуклеарних

реакција, било од нуклеарне фисије или фузије. Чак и мања нуклеарна
оружја су у могућности да онеспособе или тотално униште целе градове.

Атомско бомбардовање Хирошиме и Нагасакија је несрећан случај који се

догодио 6. и 9. августа 1945. године. Ова операција је изведена од стране
америчких бомбардера по наредби Харија Трумана, тадашњег председника
САД-а. То је најпознатији нуклеарни геноцид у историји човечанства.
Имена бомби су била „Little boy“ и „Fat man“.

Слика 1.6 Слика 1.7

11
ЛИТЕРАТУРА:

Штампани извори:

Татјана Мишић, Љубиша Нешић, Марина Најдановић Лукић, Физика 8, Вулкан знање

Физика за осми разред, Јован Михајловић, Невена Петровић Јовковић

Интернет странице:

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_

%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A

%D0%B0_%D0%A5%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B8%D0%BC%D0%B5_%D0%B8_%D0%9D

%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9D%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD

%D0%B0_%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0

https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-nuklearna-elektrana/31532388.html