УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
ОДСЕК БИОЛОГИЈА

ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ БИОЛОШКЕ

МИСЛИ

Ана Рачићевић
023/2019
 Увод
Иако се концепт биологије као појединачне кохерентне
области јавља у раном и средњем XIX веку њени почеци се
везују за знања и открића из историје природе и медицине
из античког доба.

Сам термин биологија потиче од две грчке речи-биос

(живот) и логос (наука).

Термин биологија су, независно један од другог, увели Бурда

(1800), Тревиранус (1802) и Ламарк (1802).
Сматра се да старост свемира износи
између 15 и 20 милијарди година а
наше планете 4.6 милијарди.
Први трагови живота на Земљи су
представљени кречњачким
талозима биогеног порекла-
строматолити.
 Строматолити настали су пре око 3.5
милијарди година. Представљају најстарије
фосилне остатке цијанобактерија.
 Руски научник Опарин, сматра да су први
организми настали у првобитном океану од
беланчевинастих капљица - коацервата, који су се
постепено повећавали и усложњавали.
Опарин и његови сарадници су сматрали да су коацервати, који
представљају смеше колоидних честица, могући модели
протоћелија.
Данашња подела живог света обухвата
три домена, Archea, Eubacteria и
Eukariota у оквиру којих постоје 6
царстава: Archeabacteria, Eubacteria,
Protista, Fungi, Plantae и Animalia.
Прве људске врсте, Homo habilis (спретан човек) и Homo erectus (усправан
човек), старе око 2 милиона односно 500000 година, су нађене у источној
Африци.

Homo habilis - спретан

човек
Homo erectus - усправан
човек
Homo sapiens (мудар човек) се појавио пре око 400 хиљада година.
Еволутивни развој врсте Homo sapiens
Највећа прекретница се десила са неолитском револуцијом (пре око
10 000 година) када започиње припитомљавање и гајење животиња
као резултат формирања трајнијих насеобина.
 У неолиту или млађем каменом добу је човек потпуно овладао
оруђем што је омогућило развој земљорадње и сточарства као и
формирање првих руралних насеља.
 Стари век

Овај период најчешће обухвата

време од проналаска писма па до
средњег века. Прве цивилизације
су настале на плодној земљи у
близини великих река у Азији и
Африци: Тигра и Еуфрата у
Месопотамији, Нила у Египту, и
Жуте реке у Кини.
У овим старим културама су се развила знања из медицине и
природне филозофије.
 Месопотамија
Месопотамија је једно од најзначајнијих подручја у историји
човечанства.
Простирала се у равницу између река Тигар и
Еуфрат.
Утемељивачи ове цивилизације су Сумери, који су око
3400 година пре нове ере, на територији јужне
Месопотамије (данашњи Ирак), створили клинасто
писмо-најстарије системско писмо.
Писали су на глиненим плочицама у које су знаци утискивани
комадом трске (стилусом).
 Један од најстаријих месопотамијских
(сумерских) медицинских текстова нађен
у месту Нипур (Ирак).

Срце су сматрали средиштем

интелигенције а јетру крвотока, који су
делили на светли (артеријски) и тамни
(венски).
 Кина

Народ древне Кине је изузетно ценио биолошка знања која су пажљво

сакупљана.

Биологија је била позната под

називом “ проучавање птица, звери,
биљака и дрвећа“.

Познавали су и принципе
биолошке контроле.
 Tакође су дали и шеме људске анатомије, а
веровали су да су органи повезани са пет космичких
елемената: дрво, земља, метал и гвожђе.

Концепт Јинга и Јанга означава

јединство супротности.
Акупунктура, древни кинески начин лечења.

Убадањем металних игала акупунктурне тачке омогућава се

регулација енергетског тока, чиме се поново успоставља проток
енергије тамо где је поремећен или прекинут.
 Египат
Цивилизација старог Египта се развила у долини реке Нила, у
североисточној Африци. За разлику од народа Месопотамије
Египћани су веровали у загробни живот.
 Древни Египћани су краљевима и
свештеницима градили велелепне гробнице.
 Медицина је почела да се развија у
храмовима, а свештеници су уједно били
и лекари.
Своја запажања су записивали на ролнама папируса, од којих неки
датирају 3000 година пре н.е.
Еберсов папирус

Најзначајнији, Еберсов папирус (1550

пре н.е.), пружа најбољи увид у
дотадашња знања о анатомији и
физиологији, посебно
кардиоваскуларног система.

Срце се истиче као центар снабдевања

крвљу и орган из којег полазе крвни
судови (знали су да периферни пулс
потиче од срца).
Као и друге древне цивилизације
користили су многе биљке у
медицинске сврхе.

Поред тога, захваљујући добром

познавању конзервационих
способности неких биљака развили су
технику балсамовања.
 Индија

Један од најорганизованијих медицинских ситема је развијен у

Индији у форми Ајурведе (2000 пре н.е).
 Према Ајурведи читав је универзум изграђен од пет
елемената: ваздуха, воде, простора или етра, земље и
ватре који чине три основне течности људког тела и
контролишу све физиолошке функције.

Познавали су велики број лековитих биљака и препарата

животињског или минералног порекла.
ХВАЛА НА
ПАЖЊИ!!!