Tazbina aavog zeta

Jovanka Simi | 20. mart 2012. 19:16 | Komentara: 2 Izgledom i ponaanjem zet Maria izazivao panju Novosaana. Da li je Teorija relativiteta stvarana pod dudom u Kau

Albert i Mileva Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Tazbina aavog zeta Tajna raanja genija Ljubav na asu fizike Albert svira violinu ena prvi savetnik! Venanje na Badnji dan Nobel ocu - novac deci Beg iz branog pakla Traume posle razvoda

NEMA mnogo umnih ena u srpskoj istoriji ija biografija toliko dugo eka da bude upotpunjena, kao to je to sluaj sa Milevom Mari Ajntajn (1875-1948). Gotovo ceo vek naunici, istoriari i publicisti pokuavaju da sloe sve delove biografskog mozaika Mileve Mari. Kerku Miloa i Marije Mari iz Titela, roenu s kraom levom nogom, ali i blistavim intelektom, zahvaljujui kojem je i dospela na studije matematike i fizike Univerziteta u Cirihu gde je upoznala Alberta, istorija je decenijama oslovljavala iskljuivo kao suprugu Alberta Ajntajna (1879-1955). Koliko je Mileva doprinela naunom radu svog supruga, kome je docnije pripisana kompletna slava za izum Teorije relativiteta, dilema je koja ivi ve 91 godinu. Tano toliko vremena proteklo je od kada je Ajntajnu uruena Nobelova nagrada.

NAUNICA, A NE KUVARICA DA je umna, patrijarhalno vaspitana Srpkinja iz Vojvodine, ceo svoj potencijal podredila uspehu svog supruga, nesporno je i za Miloa Jovanovia, reditelja i scenaristu nedavno premijerno prikazanog prvog naeg igrano-dokumentarnog filma o slavnoj Titeljanki "Frau Ajntajn". - Nije Mileva bila Albertu ni sobarica, ni kuvarica, nego obrazovana ena i supruga koju je upoznao u Cirihu na studijama kada je njoj bila 21, a njemu 17 godina - kae reditelj Jovanovi. - Sigurno se u svom naunom radu oslanjao na Milevu, a ta nauna dela ispisala je njihova ljubav. Svih ovih decenija, Albert je slavljen kao jedan od najveih naunika 20. veka. Mileva je, tu i tamo, pominjana kao njegova biva supruga, kojom se Albert 6. januara 1903. u Bernu oenio uz blagoslov njene, srpske, i protivljenje njegove, jevrejske porodice. U tom braku roeni su njihovi sinovi Hans Albert (1904-1973) i Eduard (1910-1965). Brak se raspao 1914. godine, poto je Ajntajn dobio mesto profesora u Berlinu, a zatim se oenio svojom roakom Elzom. Ni posle Milevine smrti 1948. godine u Cirihu, i Ajntajnove u Americi (Prinston, 1955. godine), malo novog se moglo otkriti o ovom brano-naunom paru. Nauna dokumentacija, kao i kompletna njihova pisma koja su razmenjivali i posle razvoda jer je u Cirihu sa Milevom ostao njihov mlai sin Eduard, koji je bolovao od izofrenije, dugo su bila pod duplim kljuem Arhiva u Jerusalimu. Tek 2006. godine obelodanjen je deo te prepiske, a Ajntajnova biografija, koju je napisao uoi svoje smrti, i danas je pod embargom. Ipak, na osnovu delimino objavljene prepiske, kao i zahvaljujui pismima koje je Mileva razmenjivala tokom Drugog svetskog rata sa svojim kumovima Gajinovima u Novom Sadu, sve uestalije postavlja se pitanje: da li bi Ajntajn bez svoje supruge uopte uspeo da smisli i izrauna Teoriju relativiteta? Pouzdanog odgovora jo nema, ali, raste broj analitiara koji veruju da bez Mileve, jedne od najobrazovanijih Srpkinja toga vremena, ne bi bilo ni Teorije. Misteriozna slika o njoj proteklih decenija bojena je krtim, selektivnim, a neretko i nipodatavajuim seanjima njenog supruga Alberta. Do sedamdesetih godina prolog veka, kod nas je postojala samo jedna knjiga o Milevi. Njen autor, prof. Desanka uri Trbuhovi ve u naslovu "U senci Alberta Ajntajna", podstakla je polemike koje i danas traju: da li je Mileva nepravedno i smiljeno odgurnuta u Albertovu naunu senku? Ne nameui konkretan odgovor, profesorka uri-Trbuhovi prenosi svedoenja savremenika o tome kako je u leto 1905. u Ka, mesto nadomak Novog Sada stigao u prvu posetu tazbini jedan od najuvenijih fiziara svih vremena Albert Ajntajn sa suprugom Milevom, jednom od prvih ena-fiziara u Evropi, i njihovim 14-mesenim sinom Hansom Albertom.

Savremenici u toj knjizi govore da je zbog nekonvencionalnog ponaanja i duge, neuredne kose, Albert u tada izrazito konvencionalnoj novosadskoj sredini, ubrzo prozvan "aavim Marievim zetom". Devedesetih godina prolog veka porodini prijatelj Marievih, Novosaanin ore U. Krsti, u izdanju Matice srpske, objavio je knjigu "Mileva i Albert Ajntajn - ljubav i zajedniki nauni rad". Mada knjiga obiluje svedoenjima roaka i prijatelja Marievih, na pitanje: da li je Mileva koautor Teorije relativiteta i drugih Albertovih izuma, Krsti je odgovorio: - Verujem da je u stvaranju tih naunih dela uestvovala i Mileva, ali nemam nijednog vrstog dokaza za to. Jedan od malobrojnih preostalih Milevinih roaka, diplomirani inenjer poljoprivrede iz Kaa Dragia Mari, kao deak sluao je kako su "naa dobra Mica i na ludi zet" tokom letnjih noi ispisivali Teoriju relativiteta ispod duda u Kau, gde je u porodinoj kui slavni brani par sa svojim sinovima Hansom Albertom i Eduardom u nekoliko navrata dolazio u goste. Raunali su, navodno, neto do kasno u no, uz gunanje Milevinog dede to toliko troe petrolej. Svestan je Dragia da njegovo porodino predanje ne postoji "crno-na belo" i samim tim ne uvaava se u naunom svetu. Nada se, ipak, da krunski dokaz o Milevinom doprinosu naunom radu njenog mua i dalje krije Arhiv u Jerusalimu. - Milevin i Albertov sin Hans Albert, s kojim smo gotovo do njegove smrti bili u kontaktu, svedoio je da su posle smrti njegovog oca u Americi, tajne slube svu njegovu naunu dokumentaciju, kao i Milevina pisma, tajno preselile u arhiv u Izraelu - kae Dragia Mari. - Uvidom, prvenstveno u te naune proraune, po Albertovom i Milevinom rukopisu, lako bi se moglo razaznati koliko je njeno stvarno uee u naunim dostignuima koja su promenila oveanstvo.

Tajna raanja genija

Jovanka Simi | 21. mart 2012. 20:30 | Komentara: 4 Mileva nou radila naune proraune, poto bi uspavala sinove

Mileva, Albert i mali Hans Albert Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Tazbina aavog zeta Tajna raanja genija Ljubav na asu fizike Albert svira violinu ena prvi savetnik! Venanje na Badnji dan Nobel ocu - novac deci Beg iz branog pakla Traume posle razvoda

Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

NAJDALJE u istraivanju naune enigme o Milevi Mari Ajntajn otile su norveka istoriarka mr Anastasija Hajdi Larvol i profesorka srpskog porekla koja ivi i radi u Njujorku dr Radmila Milentijevi. Obe su imale retku priliku da odvojeno, svaka za sebe i u razliitom vremenskom periodu, "zavire" u deo arhive Alberta Ajntajna na Hebrejskom univerzitetu, i dole su gotovo do istovetnog zakljuka: Milevino poznavanje matematike i fizike omoguilo joj je da uestvuje u Ajntajnovim naunim istraivanjima, i ona je, van svake sumnje, u njima i uestvovala! Uporite za tvrdnju o nespornom Milevinom doprinosu teoriji relativiteta, obe istoriarke pronale su u pismima koja je bivi brani par razmenio tokom braka, ali i posle razvoda. Mileva i Albert razdvojili su se 1914. posle 11 godina braka, poto je on dobio mesto profesora u Bernu, a zatim se oenio bliskom roakom Elzom, s kojom nije imao dece. Ta pisma je sasvim sluajno, posle Milevine smrti 1948. godine u Cirihu, pronaao u jednoj kutiji stariji sin Ajntajnovih, Hans Albert. On je eleo da prepisku publikuje, ali su ljudi bliski Ajntajnu izdejstvovali sudsku zabranu. Manji deo prepiske objavljen je 1987. godine, a ostatak je odnet u Jerusalim i tek od 2006. samo delimino otvoren za javno istraivanje. Milentijevieva je jedna od retkih, a svakako jedina s naih prostora, koja je dobila dozvolu da tri i po meseca izuava arhivsko blago podataka o Albertu Ajntajnu u Izraelu. Na osnovu tih podataka pre dve godine u izdanju Matice srpske objavila je knjigu "Mileva Mari Ajntajn ivot sa Albertom Ajntajnom".

TRI ENE NAUNICE OSIM krotkog vaspitanja koje je iz porodinog doma u Titelu ponela u svet, a koje je podrazumevalo povlaivanje muu, Mileva je oduvek patila od nedostatka samopouzdanja zbog uroenog fizikog nedostatka - krae leve noge. To u velikoj meri objanjava i njeno odsustvo ambicije da sebe istie u prvi plan kao naunika. Osim toga, u to vreme enska profesionalna karijera nije bila uobiajena pojava. Naunim radom u Evropi tada su se bavile svega tri ene. - Imala sam privilegiju da iitam 800 pisama koja su Mileva i Albert razmenili pre i posle razvoda i da se uverim da je njihova ljubav tinjala do kraja njihovih ivota - kazala je Milentijevieva na promociji svoje knjige u Novom Sadu. - Iz tih pisama nedvosmisleno se moe zakljuiti da su njih dvoje zajedno stvorili teoriju relativiteta. Prepiska, prema miljenju dr Milentijevi, dokazuje da su njih dvoje delili naune ideje, vodili naune rasprave i zajedno istraivali. U svojim pismima Albert govori o "naim novim prouavanjima", "naim istraivanjima", "naoj teoriji", "naem radu", kao i o "naem radu o relativnom kretanju". Na osnovu tih pisama koja su na potpuno nov i, za mnoge, neoekivan nain osenila branu i naunu vezu dvoje Ajntajna, Anastasija Hajdi Larvol snimila je dokumentarni film "Mala moja vetice", u kojem je ljubavnu prepisku pretvorila u dijalog. Njeno filmsko ostvarenje 2009. godine prikazano je na komemorativnoj sednici u Cirihu, kad su se vlasti posle 36 godina setile Mileve Mari, platile zakupninu njenog grobnog mesta i ponovo postavile nadgrobnu plou na grobnom mestu broj 9357 na cirikom groblju Northajm. Svojim filmom i predavanjem "Relativnost jedne ljubavi prolog meseca" na Kolarcu u Beogradu, norveka istoriarka elela je da porui svetu da je Albert bio vei manipulator nego naunik, te da je za "Nobela" zaslunija Mileva od njega samog. - Mnogo toga upuuje na zakljuak da su se Albert i Mileva dogovorili da zajednikim naunim radom i znanjem kreiraju i promoviu jednog genijalnog naunika i univerzitetskog profesora koji e zaraivati za celu porodicu - tvrdi Larvolova. Taj genije je za gotovo kompletnu svetsku javnost do sada bio samo Ajntajn, jer je privatna istorija Alberta i Mileve prola mnogo cenzura da bi se odrao mit o Ajntajnu, jednom od najveih umova oveanstva. - Takva slika o Ajntajnu proteklih decenija branila se po svaku cenu, i zbog njenog ouvanja fondacija "Albert Ajntajn" zabranila je objavljivanje ljubavne prepiske Alberta i Mileve kategorina je mr Anastasija Hajdi Larvol. Iz prepiske branog para Ajntajn, bar onog njenog dela koji je do sada objavljen, proizilazi da je Mileva naune proraune radila nou, poto bi prethodno uspavala sinove, a potom ih je predavala muu.

Veliki ruski fiziar Avram Fedorovi Jofe svedoio je da je u rukama imao originale tri najvanija "Ajntajnova lanka", koji su bili potpisani sa Ajntajn - Mariti. Prezime Mariti bila je vajcarska verzija prezimena Mari, pod kojim je Mileva upisana u gradski registar kantona Cirih. Ajntajn se, po vienju dr Milentijevi, i u kritinim trenucima svog ivota oslanjao na Milevu. U jednom pismu on pie: "Bez tebe mi nedostaje samopouzdanje, bez tebe i ne oseam elju za radom. Bez tebe moj ivot nije ivot." I dok je profesorka Milentijevi sklonija zakljuku da ovakve Albertove izjave Milevi svedoe da je njihova ljubav tinjala do kraja ivota, za Anastasiju Hajdi Larvol to je potvrda da je Albert bio veliki manipulator: - Svoja pisma poinjao je najee ljubavnim cvrkutanjem, a obavezno zavravao postavljanjem zadataka ije reenje trai od Mileve! Zato su ak i njena malobrojna dostupna pisma nekompletna, jer je cenzura iz njih izbacila matematike proraune i naune instrukcije koje je slala Albertu - smatra Larvolova.

Ljubav na asu fizike

Jovanka Simi | 22. mart 2012. 19:45 | Komentara: 0 Upoznali se na predavanju, a posle tri godine se zavoleli. Albert nije pokazivao talenat za raunanje

Studenti Mileva i Albert Nastavci 1. Tazbina aavog zeta 2. Tajna raanja genija

3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Ljubav na asu fizike Albert svira violinu ena prvi savetnik! Venanje na Badnji dan Nobel ocu - novac deci Beg iz branog pakla Traume posle razvoda

Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

MILEVU i Alberta u startu su delile brojne razlike. Ona je bila etiri godine starija od njega, poticala je iz srpske, on iz jevrejske porodice. Imali su ipak, jednu presudnu, zajedniku osobinu: oboje su u ranim godinama bili samotnjaci. Nisu se mnogo druili sa vrnjacima i radije su itali nauno-popularne knjige. Marii su poreklom iz dela dananje Vojvodine koji se nekada zvao ajkaka, a bio je deo Austrougarske sve do 1918. Titel, u kojem se 19. decembra 1875. rodila Mileva Mari, kao najstarija od troje dece Miloa (1846-1922), oficira austrougarske vojske, i Marije, roene Rui (1846-1935), bio je u to vreme znaajno komandno mesto srpskih graniara na Dunavu i Tisi. Pravoslavna porodica Mari koja slavi Svetog Stefana, prvi put se 1720. godine pominje u popisu itelja Kaa (nedaleko od Novog Sada). Milo i Marija venali su se u Titelu 1867. godine, a prvo dvoje dece Milica i Vukain rano su im umrli. Uoi Milevinog roenja, Milo je napustio vojnu slubu i preselio se s porodicom u Rumu, gde se zaposlio kao sudski pisar. U Rumi je Mileva 1883. godine dobila sestru Zorku, a dve godine docnije i brata koji je, po starom pravoslavnom obiaju porodica u kojima umre prvo muko dete, poneo oevo ime kako bi "oterao iz kue uroke". CENjENA KOLA NA Dravnoj politehnikoj koli u Cirihu, koja je kasnije prerasla u danas veoma cenjeni univerzitet, Mileva Mari je pohaala predavanja iz nemakog, francuskog, latinskog jezika, matematike, fiziologije, fizike, istorije pevanja, analitike geometrije i stenografije. Ajntajnovi jevrejski preci doli su u 16. veku u Virtenberg i brzo su se prilagodili nemakoj sredini. Albertov otac Herman (1847-1902) bio je vlasnik radnje za elektrotehniki materijal u Ulmu. Majka Paulina, (roena Koh (1858-1920) izdanak je bogate porodice. Kada je Albert imao godinu dana (roen je 14. marta 1879), porodica Ajntajn preselila se u Minhen da bi razvijala porodini posao. Ubrzo je Albert dobio mlau sestru Maju (1881-1951), koja je docnije napisala da je on u ranom detinjstvu bio miran deak, ali je u povremenim napadima besa bio vrlo grub, i ak je nekoliko puta fiziki povredio.

Prema svedoenju Maje Ajntajn, Albert u ranim godinama kolovanja nije pokazivao nikakav naroit talenat za raunanje. Kasnije, u Luitpoldovoj gimnaziji u Minhenu bio je prosean uenik iz svih predmeta, osim iz latinskog jezika i matematike. Ve tada je uivao u itanju knjiga iz euklidske geometrije. - kolski drugovi zvali su ga "bidermajer", a taj nadimak se u to vreme davao obino dobrodunim malograanima - svedoila je Albertova sestra. Albert nije voleo gimnaziju zbog mehanikih metoda uenja i zahteva za "bubanjem" kolskog gradiva. Nije trpeo ni autoritativne profesore jer u ivotu, inae, nije podnosio autoritete. Kada je postao slavan naunik, jednom se osvrnuo na to, pomalo ironino: - Valjda zato to sam uvek potcenjivao autoritete, sudbina me je kaznila: dodelila mi je da i sam postanem autoritet! Evocirajui uspomene na kolske dane sa Milevom Mari u Srpskoj vioj devojakoj koli u Novom Sadu, Jelisaveta Baroko svedoila je oru A. Krstiu, autoru knjige "Mileva i Albert Ajntajn" da je Mileva "uvek sve znala, ali je bila mirna, povuena i nije volela da se istie". - Zvali smo je "svetica" - seala se Milevina kolska drugarica. - Verovatno zbog hromosti nije se u vreme kolskog odmora ukljuivala u igre sa decom. Stajala je po strani i gledala kako ostale devojice jurcaju po dvoritu. Nikada nije rasvetljen povod zbog kojeg se Mileva iz novosadske enske kole preselila u realku u Sremskoj Mitrovici, ali se pretpostavlja da je to uinila da bi bila blie roditeljima u Rumi. Na kraju etvrtog razreda gimnazije Mileva je imala najvii uspeh "prvog reda s odlikom". Najvie ocene dobila je iz matematike i fizike, mada je povremeno, tokom kolovanja, odsustvovala zbog nenog zdravlja. Ponosan na kolski uspeh svoje kerke, otac Milo je esto prepriavao kako mu je jedan profesor rekao: - Pazite da ovo dete ne upustite, ona je redak fenomen! U Austrougarskoj, enska deca nisu imala pravo upisa na viosoke kole sve do 1897. godine. Razloge je naveo tadanji ministar za nauku Gau, koji je u bekom dravnom saboru 1896. godine objasnio da bi "konkurencija obrazovanih ena prouzrokovala smanjenje mukih zarada, a time i smanjenje brakova, i tako, imala teke posledice po porodini ivot". Polovinom 1892. godine, poto se porodica Mari preselila u Zagreb, Milevin otac napisao je molbu vlastima da dozvoli upis njegovoj kerki u Kraljevsku veliku gimnaziju. Molba je usliena. Tokom kolovanja u Zagrebu, Mileva je bila osloboena plaanja kolarine, a ubrzo je zbog dobrih ocena i vladanja dobila i stipendiju od 100 forinti. Zbog boleljivosti, zavrne ispite polagala je poetkom septembra 1894, a najbolje ocene imala je iz matematike i fizike.

Ubrzo je Milo Mari svoju natproseno darovitu kerku otpratio u Cirih, u kojem je enskoj deci ve tada, na nemakom jeziku, bilo dozvoljeno da studiraju na univerzitetima i visokim kolama. Kad je poloila prijemni ispit, Mileva se 14. novembra 1894. godine upisala u Viu devojaku kolu. U leto 1896. upisala je studije medicine na univerzitetu u Cirihu, a ve u oktobru prebacila se na Dravnu politehniku kolu, na studije matematike i fizike. Bila je tek peta ena koja je uspela da se upie u ovu kolu. Na predavanjima iz fizike, 21-godinja Mileva upoznala je mladog kolegu Alberta Ajntajna, koji je tada imao 17 godina. Prve tri godine dopisivali su se tokom ferija, a onda, 1899. godine, meu njima je planula ljubav.

Albert svira violinu

Jovanka Simi | 23. mart 2012. 19:54 | Komentara: 0 U Cirihu Mileva Mari iz Titela i Albert Ajntajn iz Ulma, unajmili su stanove u susedstvu

Albert Ajntajn svira na koncertu Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Tazbina aavog zeta Tajna raanja genija Ljubav na asu fizike Albert svira violinu ena prvi savetnik! Venanje na Badnji dan Nobel ocu - novac deci Beg iz branog pakla Traume posle razvoda

Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade

Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

KAKO to ve samo sudbina moe da udesi, u Cirihu, koji je 1896. godine vrveo stranim studentima, Mileva Mari iz Titela i Albert Ajntajn iz Ulma, unajmili su stanove u susedstvu. Ona je stanovala kod Johane Behtold u Platentrase broj 74, u centru studentske etvrti, a on je iznajmio sobu u susednoj Uniontrase. Mlada Srpkinja i etiri godine mlai Jevrejin sretali su se na putu do fakulteta, na predavanjima, u biblioteci...Razmenjivali su knjige, uporeivali beleke, iznosili utiske o predavanjima. Oboje su voleli prirodu i uivali u izletima na Alpe. Prosene visine, crne kovrdave kose i smeih oiju, Albert je meu studentkinjama bio na glasu kao zgodan i armantan mladi. Mileva, tiha i povuena devojka krupnih oiju, bila je gotovo neprimetna. Za sve, osim za Alberta. Nema pouzdanih podataka o njihovom prvom susretu, ali u najstarijem sauvanom pismu koje je Mileva krajem 1897. godine poslala Albertu iz Hajdelberga, zahvaljuje mu na "predivnoj zajednikoj etnji, krajem prethodne kolske godine". Ajntajnovi biografi navode da je u to vreme on bio opinjen Milevom toliko, da je potpuno zanemario svoju dotadanju simpatiju Mariju Vinteler, koja je tada bila uiteljica u Osbergu. GOSPOICA ZA DIVLjENjE AMERIKANKA Katarina Ovens Pir u svojoj knjizi "Albert Ajntajn" (Hamburg, 1951) zapisala je kako je interesovanje za matematiku zbliilo Alberta i Milevu na studijama u Cirihu. "Gospoica Mari je u matematici i fizici bila prominentna studentkinja", zabeleila je Ovens Pir. "Albert je bio bojaljiv mladi, divio se odgovorima koje je ta gospoica davala na seminarskim vebanjima. Ubrzo su poeli da rade zajedno. Davno, pre ispita, objavili su da e se jednog dana venati". "Ti pie da se ne eli vie dopisivati sa mnom, ali zato, dragi", uzalud je ucveljena Marija pokuavala da pokoleba Alberta. On i Mileva bili su marljivi i ambiciozni studenti. Njena prosena ocena na prvoj godini bila je 4,3 a njegova 4,6. Na cirikom fakultetu znanje se tada vrednovalo ocenama od jedan do est. Da li se posle te prve godine Mileva malo uplaila svojih emocija prema Albertu ili je elela da se posveti kvalitetnijem izuavanju njenog omiljenog predmeta fizike, nije poznato. Tek, ona se oktobra 1897. ispisala sa Politehnike da bi u treem semestru mogla da slua predavanja na uglednom Univerzitetu u Hajdelbergu u Nemakoj. Uinila je to svesna da se na taj Univerzitet ne moe upisati, jer je upis enama bio odobren tek kasnije, od 1900. godine. Jedan od Milevinih predavaa bio je i ekspert za teorijsku fiziku, budui nobelovac dr Filip Lenard (1862-1947). U jednom pismu bez datuma, koji je Mileva uputila Albertu, ubrzo po dolasku u Hajdelberg, ona opisuje zanimljivo predavanje dr Lenarda.

"Bilo je lepo na predavanju profesora Lenarda", pisala je Mileva. "On sada dri kurs kinetike teorije gasova. Polo se, dakle, od postavke da se molekuli kiseonika kreu brzinom od preko 400 km u sekundi, pa je onda dobri profesor raunao, postavio jednaine, diferencirao, integralio, vrio zamene... Na kraju se ispostavilo da se ti molekuli, dodue, kreu tom brzinom, ali prelaze put dug samo stoti deo debljine jedne vlasi"! Kinetika teorija gasova bila je, kasnije se pokazalo, tema koja e Ajntajnu postati veoma vana u prouavanju Braunovog kretanja. Upravo ta problematika bie u sreditu veine Ajntajnovih radova iz 1905. godine. Iz prethodnog Milevinog pisma, vidljivo je da je ona jo tokom letnjih ferija svom ocu Milou pominjala Alberta. Dirnut njenom priom, Milo Mari poslao je mladom Jevrejinu smotuljak duvana, uzgajanog na imanju u Kau. "Svakako ete jednom morati sa mnom da poete tamo, kod mojih roditelja. Divno ete se provesti", napisala je Mileva Albertu. Iz njegovog pisma upuenog 16. februara 1898. saznaje se da se Mileva vratila u Cirih kako bi nastavila studije na Politehnici. Do poetka 1899. godine, njihovo prijateljstvo preraslo je u ljubav. Kako se njihova veza produbljivala, Mileva je Alberta upoznala sa prijateljicama. Jedna od njih, Milana Bota, studentkinja psihologije iz Kruevca, napisala je svojim roditeljima i ovo: "Marieva me je sad upoznala s njenim dobrim prijateljem. Nemac je, zove se Ajntajn, divno svira violinu". Tokom uskrnjeg raspusta te godine, Albert je otiao u Milano, gde se u meuvremenu preselila njegova porodica, nosei sa sobom Milevinu sliku. Namerio je da je, na taj nain, predstavi roditeljima. Njegovo pismo iz Milana prvi je sauvani dokaz njihove romanse: "Zahvaljujui tome to ste mi upravo dobro "oprali" glavu, ivo sam se setio Vas", pie Ajntajn Marievoj 20. marta 1898. godine. Za razliku od rasejanog i neurednog Alberta, Mileva je bila dosledna i odluna u svemu ega se latila. Svoje obaveze detaljno je planirala. Pokuavala je i u Albertov ivot da unese red, te on stoga to u pismu i naziva "pranjem glave". U svojoj knjizi "ivot sa Albertom Ajntajnom" Radmila Milentijevi navodi rei Voltera Ajzaksona koji je analizirao koliko su Albert i Mileva bili srodne due. Zakljuio je da su oboje bili intelektualci koji su eznuli da podele svoju ljubav prema nauci i drugim arima ivota. Albert je Milevi pisao da je svojoj majci Paulini pokazao njenu fotografiju koja je "ostavila dubok utisak na moju staru".

Kasnije, poto je shvatila de je vrag odneo alu i da se njen Albert ozbiljno zaljubio u Milevu, Paulina Ajntajn pokuala je sve da ga odgovori od enidbe. Jedan od njenih "argumenata" bio je i da je Srpkinja previe obrazovana: "ta e tebi "ena knjiga"", uzalud je savetovala svog sina Paulina Ajntajn.

ena prvi savetnik!

Jovanka Simi | 24. mart 2012. 19:56 | Komentara: 2 Sedam godina Albert nosio u glavi ideju o svojoj uvenoj teoriji. Paulina Ajntajn uporno protiv braka sina i Mileve

Mileva iz studentskih dana Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Tazbina aavog zeta Tajna raanja genija Ljubav na asu fizike Albert svira violinu ena prvi savetnik! Venanje na Badnji dan Nobel ocu - novac deci Beg iz branog pakla Traume posle razvoda

Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

LETNjI raspust 1898. godine Mileva je, kao i obino, provela kod kue u Novom Sadu i Kau. Otputovala je iz Ciriha poetkom avgusta putnikim vozom, za koji je kupila najjeftiniju kartu. Te jeseni, sve kolege s druge godine cirike Dravne politehnike kole polagale su prelazni diplomski ispit. Najbolju prosenu ocenu dobio je Albert - 5,7, od maksimalnih est. Svoj ispit, iz nedovoljno poznatih razloga, Mileva je odloila za narednu godinu. Na treoj godini studija u Cirihu (1898/1899) ljubav i saradnja gospoice Mari i gospodina Ajntajna sve vie su se produbljivale. To je veoma vidljivo i iz Albertovog pisma koje je avgusta 1899. godine, iz hotela Raj u Metmentetenu u vajcarskoj, poslao Milevi u Ka: Kada sam prvi put itao Helmholca, nikako nisam mogao da shvatim to Vas nema pored mene, a ni sada se ne oseam mnogo bolje, pisao je mladi Ajntajn, oigledno zaljubljen i u Milevin intelekt. U svojoj knjizi Mileva i Albert Ajntajn, Novosaanin ore U. Krsti, koji se bavio istorijom fizike i bio jedan od prvih istraivaa ivota i dela slavnog naunog para, navodi da je u naredna dva pisma koja je poslao Milevi u Ka, Ajntajn puno razmiljao o elektrodinamici pokretnih tela. To je tema koju danas podrobnije poznajemo u okviru posebne teorije relativiteta. U tim svojim razmiljanjima Ajntajn se oslanjao i na Milevino miljenje. Znatno kasnije, 1952. godine, priseajui se kako je nastala ta teorija, Ajntajn je rekao da je ta problematika bila moj ivot i glavna preokupacija preko sedam godina. To je upravo period od kada se Mileva vratila iz Hajdelberga, pa sve do 1905. godine, kada je Albert, u saradnji sa Milevom, tada ve svojom venanom suprugom, objavio revolucionarni lanak o toj teoriji. Naunici, meu kojima je bio i poljski psihijatar Leopold Infeld, na osnovu tog lanka zakljuili su da je Ajntajnov um genijalan: U tom jednom primeru vidimo neke znaajne crte Ajntajnovog genija - zapisao je Infeld. Iznad svega, tu je sposobnost da se postavljaju pitanja, zatim i mo da se godinama razmilja o istom problemu, sve dok se tema ne pretvori u svetlost razumevanja. I tree: on poseduje sposobnost da formulie jednostavne, idealizovane eksperimente koji se nikada ne mogu izvesti u praksi, ali koji, ako se propisno analiziraju, rasvetljavaju i menjaju nae shvatanje sveta koji nas okruuje. U jesen 1899. godine, Mileva je poloila prelazni diplomski ispit s prosenom ocenom 5,05, a iz fizike dobila je 5,5, kao i Albert godinu dana ranije. Kada nije bio na predavanjima, mladi par je najradije boravio kod Mileve u pansionu, a da bi joj bio to blie, Albert je iznajmio sobu u oblinjoj Union ulici. Iz pisama koje su Milevine drugarice slale svojima, vidljivo je da su njih dvoje kod Mileve esto pili kafu. On je puio, a ona je pripremala jelo, najee kobasice iz paketa koje su joj slali roditelji.

Albertova majka Paulina, u Milanu, meutim, do koje je stigao glas o velikoj ljubavi njenog sina prema onoj eni-knjizi, nije imala razumevanja za lepotu njihovih zajednikih trenutaka. U nedatiranom, ogorenom pismu Albertovoj tetki Heleni Kaufler, koju je esto viala u Cirihu, Mileva pita: Smatrate li da me ona (Paulina) uopte ne trpi, strepela je mlada Kaanka. Da li mi se u Vaem prisustvu izrugivala? Znate, na trenutak sam sebi izgledala potpuno bedna, ali sam se teila jer je najvanija osoba (Albert), kao to znamo, drugaijeg miljenja i kad mi on opisuje lepe slike budunosti, ja zaboravim svu onu bedu. U narednom pismu iz Ciriha, datiranom 9. marta 1900. godine, Mileva obavetava Helenu da je prebolela Paulinino ruganje i da su dan ranije proslavili Albertov 21. roendan. U tom pismu, ona navodi da je profesor Veber prihvatio njen predlog za diplomski rad i da je ak bio njime veoma zadovoljan. Mnogo se radujem istraivanjima koja me ekaju s tim u vezi, a Albert je takoe za sebe izabrao zanimljivu temu, pie Mileva. Usmeni diplomski ispiti na odeljenju 6-a, koje su pohaali Mileva i Albert, odrani su 27. jula 1900. Polagali su teorijsku i eksperimentalnu fiziku, teoriju funkcija, astronomiju i branili diplomski rad. Ajntajn je dobio ocenu 4,91, a Mileva 4,0. Pretpostavlja se da utljivoj i povuenoj Milevi nije odgovaralo da usmeno polae ispite. Iz diplomskog rada Albert je od moguih 24 dobio 18, a Mileva 16 poena. Usledilo je jo neprijatnije iznenaenje iz teorije funkcija. Mileva je dobila najniu ocenu od svih kolega (samo pet poena) to je njen prosek ocena znatno pokvarilo i zbog toga, jedina u razredu, nije dobila diplomu. Postoje miljenja da problem, zapravo, nije bio u Milevinom neznanju ve u shvatanju profesora teorije funkcija, Minkovskog, da ene nemaju ta da trae na Politehnici. Poetkom avgusta 1900. godine, na Dravnoj politehnikoj koli u Cirihu podeljena su konana svedoanstva. U njima, Albertov prosek ocena je 4,7, a Milevin 4,7, ali ona, za razliku od njega, nije dobila diplomu.

HILjADU POLjUBACA GOSPOICI IM je dala diplomski ispit, 27. jula 1900, Mileva je otputovala u Ka, a Albert u vajcarsko seoce Melhtal, sa majkom Paulinom i sestrom Majom. U pismu Milevi opisao je razgovor sa majkom: - Ona me sasvim bezazleno upitala: ta e biti sa Dokserl? - Bie mi ena - odgovorim ja isto tako bezazleno. Mama se bacila na krevet, zarila glavu u jastuk i zaridala.

- Upropastie sebi budunost, ona nije prilika za pristojnu porodicu. Ona je jedna knjiga kao i ti, a tebi treba ena. Kada ti napuni 30 godina, ona e biti stara vetica! Poto je Milevi verno preneo dijalog sa majkom, Albert je na kraju pisma dodao: - Kada bih opet, to pre, mogao da budem sa tobom u Cirihu, blago moje! Hiljadu puta te pozdravlja i ljubi tvoj Johonesl.

Venanje na Badnji dan

Jovanka Simi | 25. mart 2012. 20:30 | Komentara: 2 Kumovi jedini gosti na venanju Mileve i Alberta u Cirihu. Veo misterije oko sudbine vanbrane erke Lizerl

Mladenci Mileva i Albert Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Tazbina aavog zeta Tajna raanja genija Ljubav na asu fizike Albert svira violinu ena prvi savetnik! Venanje na Badnji dan Nobel ocu - novac deci Beg iz branog pakla Traume posle razvoda

Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC

Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

PO zavretku kolske 1901. godine, Albert je otputovao sa majkom Paulinom na odmor strepei od njenih sve eih prigovora zbog veze sa Milevom. Ona je ostala u Cirihu da bi 26. jula opet izala na diplomski ispit. Ponovo ga nije poloila. Bez diplome sa Politehnike, Mileva nije mogla da dobije ni pravo na doktorat na Cirikom univerzitetu. Posle pet godina studiranja, njena akademska sudbina bila je u potpunom rasulu. Sva utuena, zaputila se roditeljima u Novi Sad. Novi krah na zavrnom ispitu, meutim, nije bio jedini razlog njenoj utuenosti. Nosila je svojima jo jednu vest - bila je u treem mesecu trudnoe! Na to suoenje sa svojom porodicom putovala je bez Alberta. Uoi tog njihovog privremenog razdvajanja rekla mu je: - Ja ovako trudna ne smem i ne mogu u Novi Sad! Ni Milevini roditelji nisu bili naklonjeni njihovoj vezi, ali najtea, gotovo nepremostiva prepreka bila je Albertova porodica. Albertova majka Paulina imala je bar etiri razloga protiv. Najpre, Mileva je bila Srpkinja i pravoslavka, a Albert Jevrejin. Poetkom 20. veka, u malograanskim porodicama, nije se blagonaklono gledalo na enidbu sinova - jedinaca obrazovanim enama. Najzad, Mileva je bila bezmalo etiri godine starija od Alberta, a uz to je i hramala. Jedino ohrabrenje za Milevu su bila pisma koje joj je Albert slao poto se vratio u Cirih, uzalud pokuavajui da na Politehnici dobije posao koji mu je obeao profesor Veber. S njim poslednjih meseci studija nije bio u dobrim odnosima i profesor Veber ga vie nije eleo za asistenta. Uoi povratka kod porodice u Milano, Milevi, kojoj su roditelji, u blagoslovenom stanju, pruili porodinu podrku i ljubav, Ajntajn je pisao: - Bez tebe mi nedostaje samopouzdanje, bez tebe ne oseam elju za radom niti se radujem ivotu. Ukratko, bez tebe moj ivot nije ivot! U jednom od narednih pisama on Milevi saoptava svoju odluku. - U vezi sa naom budunou, ja sam doneo sledeu odluku: potraiu odmah bilo kakvo mesto, makar ono bilo bedno. Moji nauni ciljevi i moja lina sujeta nee me spreiti da preuzmem i podreenu ulogu. im naem takvo mesto oeniu te i dovesti te k sebi. Ali, nikome neu napisati nijednu re pre nego to sve to bude obavljeno. Venanje je uprilieno tek poetkom 1903. godine, a godinu pre toga, vanbrano je roena Milevina i Albertova kerka Lizerl, ija sudbina je i danas, 11 decenija docnije, obavijena velom misterije.

Iz tog perioda kerka se samo ovla pominje u svega tri pisma koja su njeni roditelji meusobno razmenili 1902. godine. Krajem januara te godine, Lizerl je u tajnosti roena u domu Milevinih roditelja u Novom Sadu. Podaci koji na to upuuju sadrani su u Albertovom pismu iz februara 1902. godine. Iz njega se saznaje da je Mileva imala teak poroaj. Neto ranije, poetkom 1902. godine Albert je dao otkaz u privatnoj koli u afhauzenu, mada je trebalo da bude angaovan do kraja te godine. Odmah potom povukao je svoju doktorsku disertaciju koju je predao nekoliko meseci ranije Cirikom univerzitetu. Uinio je to, najverovatnije, po savetu prof. Klajnera, koji je zapazio da je Ajntajn svoj rad uradio brzopleto. Potom je otputovao u Bern odakle je, saznavi da je upravo postao otac, Milevi 4. februara 1902. napisao pismo. - Milo moje zlato, koliko li samo pati kada vie sama ne moe ni da mi pie. I naa draga Lizerl mora odmah da upoznaje svet s te strane. Samo da mi opet, kada moje pisamce stigne, bude krepka i raspoloena. Kada sam primio pismo od tvog oca toliko sam se prestravio da sam se bezmalo obeznanio, jer sam odmah naslutio neko zlo. U poreenju s tim, sve ostale nedae nisu nita. Eto, zaista je dola Lizerl, ba kao to si ti elela. Poetkom juna te godine, Mileva je otputovala u Bern kod Alberta, ostavivi kod roditelja petomesenu Lizerl. Sredinom istog meseca Albert je dobio privremeno radno mesto tehniara tree klase u Zavodu za patente vajcarske, za godinju platu od 3.500 franaka. Mileva se vratila u Novi Sad. U Bern kod Alberta ponovo je dola da bi 17. decembra objavili veridbu, a sutradan u Cirihu najavili su venanje i zakazali ga za 6. januar 1903. godine. Bilo je to skromno venanje. Jedini gosti bili su venani kumovi Moric Solovin i Konrad Habit, njihovi prijatelji sa studija. Medenog meseca nije bilo, a mladenci su se uselili u svoj prvi brani dom, stani u Ulici Tilirtrase broj 18 na desnoj obali reke Are. Gradskim vlastima prijavili su se kao par bez dece. U to vreme u Novom Sadu, njihova Lizerl bliila se prvom roendanu. Pretpostavlja se da je Albertov uslov za brak bio da se vanbrano roena kerka i dalje dri u tajnosti, te da se da docnije na usvajanje. To je bio ustupak njegovoj porodici koja nije odobravala brak. Ajntajnov biograf Piter Majklmor zabeleio je da su prijatelji branog para Ajntajn primetili veliku promenu u Milevinom ponaanju i pomislili su da se njihovoj romansi, uprkos venanju, blii kraj. - Neto se desilo izmeu njih dvoje, ali je Mileva samo rekla da je u pitanju neto sutinski lino - pie Majklmor. - Prijatelji su slutili da je za to Albert odgovoran, hrabrili su Milevu da istraje, ali je ona i dalje govorila kako je posredi neto previe lino. Tajila je to itavog ivota.

ERKU DALA DRUGARICI PROFESORKA Radmila Milentijevi u svojoj knjizi Mileva Mari Ajntajn - ivot sa Albertom Ajntajnom (Matica srpska, 2010) iznela je verziju prema kojoj je Lizerl vanbrana kerka Alberta i Mileve, data na usvajanje i ivela je u Beogradu. - Imam mnogo dokaza da je devojicu Lizerl usvojila Milevina najbolja prijateljica iz studentskih dana Helena Kaufler, koja se kasnije udala za Milivoja Savia i preselila u Beograd. Podaci do kojih sam dola ukazuju na to da je Lizerl bila majka penzionisanog profesora Popovia sa Beogradskog univerziteta - napisala je Milentijevieva.

Nobel ocu - novac deci

Jovanka Simi | 26. mart 2012. 19:50 | Komentara: 3 Novani deo Nobelove nagrade, odlukom suda, pripao Milevi i sinovima. Albert odbio ponuenih 100.000 kruna miraza

Mileva i Albert sa sinom prvencem Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Tazbina aavog zeta Tajna raanja genija Ljubav na asu fizike Albert svira violinu ena prvi savetnik! Venanje na Badnji dan Nobel ocu - novac deci Beg iz branog pakla Traume posle razvoda

POSLE tamne epizode u vezi sa njihovom vanbrano roenom kerkom Lizerl, koju su najverovatnije dali na usvajanje, nikada je ne spomenuvi ni svojim kasnije roenim sinovima (stariji Hans Albert za sestru je saznao iz pisama, sluajno otkrivenih 10 godina posle majine

smrti), Mileva i Albert venali su se u Bernu 6. januara 1903. Od tada je njihov ivot krenuo uzlaznom linijom. Mileva 20. marta 1903. pie prijateljici Heleni Kaufler, koja se u meuvremenu udala za Milivoja Savia i preselila u Beograd, da se posvetila novim dunostima, voenju domainstva: "Ja sam, ako je to uopte mogue, jo vie vezana za svog dragog, nego u cirika vremena. Samo s njim razgovaram i on je moje jedino drutvo. Najsrenija sam kada je pored mene i esto se ljutim na njegovu dosadnu kancelariju koja mu oduzima puno vremena. Zaposlen je kao ekspert u ovdanjem Zavodu za duhovnu svojinu i svakog dana osam sati obavlja vrlo dosadan posao." Na kraju Milevinog pisma porodinoj prijateljici, Albert je dodao ovu reenicu: "Mi smo, najzad, postali besprekoran mali brani par." U tom periodu u Bernu, sasvim logino, produbila se i njihova nauna saradnja. Osim zajednikog veernjeg rada na naunoj tematici sa Albertom, Mileva je prisustvovala i sastancima Akademije "Olimpija", osnovane godinu dana ranije na inicijativu rumunskog studenta filozofije u Bernu. Albert je bio predsednik te akademije. Kako je Mileva ponovo bila u blagoslovenom stanju, suprunici su se preselili u vei stan na drugom spratu u Ulici Kramgase 49. Tu se 14. maja 1904. godine rodio njihov sin Hans Albert, a iste godine u tom stanu Mileva i Albert postavili su temelje kvantne teorije. Da je to bila prava porodina idila, svedoi i novosadski fiziar ore U. Krsti, koji je bezmalo pola veka izuavao zajedniki ivot i rad Ajntajnovih. PRESUILA INSPIRACIJA OBJAVLJIVANJE do tada nepoznatih pisama Mileve i Alberta 1987. godine podstaklo je polemike o Milevinom doprinosu Albertovim naunim radovima. Glavni urednik "Sabranih spisa" Don Stael u uvodniku je naveo da je Mileva bila "rezonator Ajntajnovih ideja". Dve godine kasnije, fiziar Evan Haris Voker bio je mnogo konkretniji, rekavi da su njih dvoje radili kao tim. U tekstu objavljenom u prestinom asopisu "Fizika danas", Voker kae: "Njihove zajednike godine izrodile su Ajntajnova najvea dostignua. Njegova fizika bila je tada ispunjena smelim idejama o izobliavanju prostora i vremena, o gravitaciji, o protonima koji su zapravo svenjevi energije. Ali kada se njegov brak sa Milevom okonao, Ajntajnova je fizika postala konzervativna. On vie nije bio predvodnik avangardnih fiziara." "Bili su to sreni dani i zato to su posle roenja unuka 'omekali' i Milevini roditelji", zapisao je Krsti na osnovu svedoenja familije Mari i njihovih prijatelja. Milevin otac Milo doputovao je u Bern da vidi unuka i mlade suprunike i da Albertu urui miraz, kako je u to vreme nalagao obiaj u srpskim porodicama. Milo Mari pruio je zetu 100.000 austrougarskih kruna (oko 25.000 dolara), ali je iznenaeni Albert, uz dozvolu svoje supruge, taj neoekivani dar - odbio. Rekao je da se Milevom nije oenio zbog novca, ve iz ljubavi, "zato to je ona moj aneo uvar i inspiracija".

Albert i Mileva bili su u to vreme veoma posveeni zajednikom naunom radu, s tim to je ona uporedo vodila brigu o domainstvu i negovala dete. On je imao 26, a ona bezmalo 30 godina. Tih dana poslali su u "Annalen der Physik" etiri nauna lanka, od kojih je prvi bio "O nastanku i apsorpciji svetlosti". Taj lanak bavio se jednainom fotoelektrinog efekta u kojem je upravo zahvaljujui Ajntajnu uveden, danas opteprihvaen, pojam "kvantna svetlost". I danas se to zove Ajntajnova jednaina fotoelektrinog efekta. Upravo za to otkrie Albert je 1922. godine dobio Nobelovu nagradu, iji je novani deo, istina pod pritiskom suda radi izdravanja dece, prepustio tada ve bivoj supruzi Milevi. Iz srenih godina braka sa Milevom, naroito iz 1905, potiu sva znaajna Albertova otkria, pa tako i "O elektrodinamici pokretnih tela". Do tada, a to je period od gotovo 200 godina, ova oblast fizike vrsto se bazirala na klasinim postulatima Isaka Njutna (1643-1727). Engleski fiziar je tvrdio da pravo vreme tee samo od sebe i ba zato je ravnomerno i nezavisno od ikakvih predmeta. Tek 1871. godine Ernst Maks je naeo Njutnovu teoriju dijalektikim objanjenjem da se "u naem koncipiranju vremena izraava najdublja i najoptija povezanost predmeta". Potom su ameriki fiziari Albert Abraham Majkelson (dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1907) i Edvard Vilijams Morli eksperimentalno utvrdili da je brzina svetlosti nezavisna od kretanja svetlosnog izvora i posmatraa. Ali to dugi niz godina nije bilo i dokazivo, pa je Ajntajnov lanak prvi postavio temelje danas opteprihvaene specijalne teorije relativiteta. Ovom teorijom Ajntajn je nedvosmisleno dokazao da koncept univerzalnog i apsolutnog vremena na kojem poiva kompletna Njutnova kinematika ne stoji na pouzdanim naunim temeljima. U svojoj knjizi "Mileva i Albert Ajntajn", ore Krsti navodi da je jedne veeri 1905. godine, posle razgovora sa svojim prijateljem iz cirikih dana Mikelom Besoom, Albert dobio snanu inspiraciju za teoriju relativiteta, te je od tada na njoj radio kao u transu. O tome P. Mielmor u svom osvrtu na ivot i delo Alberta Ajntajna pie: "Prenos irokog teorijskog koncepta, u matematiki logian oblik na papiru, trajao je pet nedelja i bio je veoma naporan. Ajntajn je posle toga bio toliko iscrpljen da je dve nedelje morao da odlei u krevetu. Mileva je nekoliko puta proveravala lanak i tek onda ga je poslala, rekavi svom muu: Ovo je vaoma lepo delo!"

Beg iz branog pakla

Jovanka Simi | 27. mart 2012. 18:31 | Komentara: 2 Poniena i skrhana Mileva naputa porodini pakao. Rastanak na eleznikoj stanici u Berlinu, po seanju starijeg sina Hansa Alberta, tada desetogodinjaka, bio je potresan

Milena i Albert zajedno Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Tazbina aavog zeta Tajna raanja genija Ljubav na asu fizike Albert svira violinu ena prvi savetnik! Venanje na Badnji dan Nobel ocu - novac deci Beg iz branog pakla Traume posle razvoda

Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

PORODICA Ajntajn se iz Berna oktobra 1909. preselila u Cirih. Na tamonjem univerzitetu, Albert je predavao uvod u mehaniku i termodinamiku i vodio seminar iz fizike, a u letnjem semestru predavao je i kinetiku teoriju toplote. Ve krajem te godine, Ajntajn je postao aktivan lan Udruenja fiziara u Cirihu. Mileva pie prijateljici Heleni Savi da je njen mu veoma zadovoljan svojim novim poloajem: "Radi vrlo mnogo, puno je i objavio. Prolog septembra drao je predavanje na skupu nemakih prirodnjaka u Salcburgu. Kao to vidi, uz takvu slavu ne ostaje mnogo vremena za enu. Proitala sam iz tvojih aljivih redova da moram da budem ljubomorna i na nauku. Ali, ta da se radi, nekom biser, nekom kutija" Ni roenje mlaeg sina Eduarda (28. jula 1910) nije spreilo neumitnu krizu u braku Mileve i Alberta. Razlozi nisu bili u injenici da su se na Albertovo insistiranje, preselili iz Ciriha u Prag,

gde je on poeo da predaje mehaniku i termodinamiku. Osim to se u tom periodu potpuno predao nauci, Albert se poeo ponovo zbliavati sa svojom porodicom, koja mu je zbog njegove sve vee naune slave, oprostila enidbu sa Milevom, ali ju je i dalje ignorisala. Kobna po njihov brak bila je Albertova poseta Berlinu u zimskom semestru 1912. godine kada je pozvan na razgovor sa tamonjim fiziarima. Tih nedelju dana proveo je uglavnom kod svoje roene tetke Fani Ajntajn. Ali, najvie vremena provodio je, ipak, sa njenom kerkom, a svojom sestrom Elzom Levental, koju je poznavao iz detinjstva. Elza se upravo razvela od Maksa Leventala s kojim je imala dve kerke. Nedugo po povratku u Prag, Albert i Elza razmenili su nekoliko pisama. Albert je pisao svojoj novoj ljubavi: "Draga Elza, jo jednom ti kaem: volim te. Ja patim ak vie nego ti, jer ti pati samo zbog onog to nema. Imam oseaj da nee biti dobro ni za nas, ni za druge da se jo vie zbliimo". Brana kriza privremeno se stiala, Ajntajnovi su se iz Praga vratili u Cirih. Naredne pune dve godine prole su u Milevinim pokuajima da putovanjima iz njihove mladosti po mestima u junoj varcajskoj, ponovo probudi ljubav svog mua. Slali su prijateljima razglednice iz kojih se vidi da su bili sreni. Ali, sa svakog od tih putovanja, Albert se obavezno javljao Elzi. Sanjario je da bi s njom mogao da ponovo oseti onaj zanos koji mu se u studentskim danima u Cirihu, dogodio s Milevom. Elza je, meutim, sanjala o pompeznom, bunom ivotu sa svojim sada ve slavnim roakom. Iz pisama koje su razmenjivali prijatelji Ajntajnovih, vidljivo je da se Mileva "skoro razbolela zbog neprestanih uzbuenja". Vrhunac se desio jula 1914. godine kada je Albert sroio i uruio Milevi listu uslova za nastavak zajednikog ivota. Na tom poniavajuem spisku, Albert je Milevi propisao o emu mora da se brine i od ega mora da odustane, ako eli i dalje da ivi s njim u istom stanu. NE TRAIM RAZVOD PLAEI se da bi Mileva mogla njegovu preljubu da iskoristi kao zakonsku prepreku za razvod, Albert je obeao da nee traiti razvod. To potvruje u pismu od 18. avgusta 1914. "Nemam nameru da od tebe traim razvod, nego samo da sa decom ostane u vajcarskoj", napisao je Milevi i obeao da e nju i decu izdravati sa 400 franaka meseno, to je na godinjem nivou iznosilo 4.800 franaka. To je, meutim, za 2.200 franaka manje nego to je bilo predvieno u njihovom Sporazumu o razvodu. Bez imalo grie savesti, Albert je Milevi napisao da je to "sve to mogu da ti priutim" i zamolio je za vesti "o mojim dragim deacima". Slinu "igru" izbegavanja obaveza, Albert je ponovio i nekoliko godina docnije kada je, po sudskom nalogu, trebalo da ustupi Milevi novani deo Nobelove nagrade. Po njegovom zahtevu, ona je trebalo da se brine: da su njegova odela i ve isti i u dobrom stanju, da on redovno dobija tri obroka dnevno u svojoj sobi, da su mu spavaa i radna soba uredne, a posebno da njegov pisai sto bude na raspolaganju samo njemu.

"Treba da odustane i od svih linih odnosa sa mnom, osim ukoliko to nije neophodno iz drutvenih razloga. Posebno mora da se odrekne prava da kod kue sedim pored tebe, da zajedno etamo ili putujemo". U meusobnim odnosima, Albert je naloio Milevi i da mu ne prebacuje "to ti ne nudim nenosti, a od tebe ih ne oekujem".Traio je, takoe, da to manje razgovara s njim i da ga, ni reima ni postupcima, ne poniava pred sinovima. U svojoj knjizi "Mileva i Albert Ajntajn", ore U. Krsti zakljuuje da je simptomatino to to je Albert zabranio Milevi da prilazi pisaem stolu, onom istom koji su delili poslednjih 15 godina i za kojim su nastala njihova zajednika nauna dela, ija slava je docnije u potpunosti pripisana Albertu. Poto je sva slomljena nekoliko dana razmiljala, Mileva je odluila da sa decom napusti porodini pakao u Berlinu. Dan poto je Austrougarska monarhija objavila rat Srbiji, to je bio znak za poetak Prvog svetskog rata, Mileva je s decom otputovala u Cirih. Rastanak na eleznikoj stanici u Berlinu, po seanju starijeg sina Hansa Alberta, tada desetogodinjaka, bio je potresan. Poniena i skrhana, Mileva je grcala u suzama. Poto ih je ispratio, Albert je napisao pismo Elzi: "Jue sam poslednji put razgovarao s njom. Oprostili smo se uvreeni. Ona je moje postupke doivela kao zloin prema njoj i deci. Ali, znam da je to najbolje to sam mogao uiniti, pa makar se deca otuila od mene". Istog dana, napisao je jo jedno pismo Elzi u kojem je obavetava da je posetio svoju majku Paulinu i njene (Elzine) roditelje. "Svi su bili presreni to je Mileva otila, javljao je Albert Elzi. Jedino su mi zamerili to sam joj obeao previsoku finansijsku pomo".

Traume posle razvoda

Jovanka Simi | 28. mart 2012. 19:19 | Komentara: 4 Nikada pred drugima nije pustila suzu niti otvorila duu. Sud spreio tampanje pisama branog para Ajntajn

Mileva sa decom Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Tazbina aavog zeta Tajna raanja genija Ljubav na asu fizike Albert svira violinu ena prvi savetnik! Venanje na Badnji dan Nobel ocu - novac deci Beg iz branog pakla Traume posle razvoda

Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

U JAPANU, na proputovanju sa novom suprugom Elzom, Ajntajn je novembra 1922. godine saznao da je dobio Nobelovu nagradu. Sva slava je pripala njemu, mada se znalo da je to bio rezultat zajednikog rada sa tadanjom suprugom Milevom. Uostalom, upravo zbog toga, Albert je uoi razvoda i pristao da novani iznos Nobelove nagrade prepusti Milevi i njihovim sinovima Hansu Albertu i Eduardu. Novani deo nagrade iznosio je 121.572 vedske krune. Toliko je u to vreme vredela desetogodinja zarada univerzitetskog profesora. injenicu da je sav taj novac morao da ustupi bivoj supruzi Ajntajn je krio i od roaka i od prijatelja. Presudom o razvodu od 14. februara 1919. godine, novac od Nobelove nagrade trebalo je da na Milevino ime bude poloen u vajcarsku banku. Ona je imala pravo da raspolae kamatom, a glavnicu je mogla da podie jedino uz Albertovu saglasnost. To nije ilo glatko, pa je Albert jedno vreme bio u zavadi i sa Milevom i sa njihovim sinom Hansom Albertom.

Kada je kasnije novosadski fiziar i biograf Ajntajnovih ore U. Krsti razgovarao sa Hansom Albertom, on je zaplakao. Ispriao je Krstiu da je otac na sve naine pokuavao da izbegne dogovor da iz Berlina alje novac za izdravanje dece. Popustio je slavni naunik tek kad je Mileva poruila: "U redu, onda u da napiem tvoju i moju autobiografiju. Moram da ivim od neeg". IRILINA SETA MILEVA Mari je uvek bila ponosna na svoje srpsko poreklo. Naroito je to vidljivo u pismima koja je od 1935. do 1948. iz Ciriha razmenjivala sa svojim kumovima okom i Sidonijom Gajin u Novom Sadu. Ukupno 30 pisama, ispisanih setom, nostalgijom i nadom u povratak u zaviaj, prole godine dr Drago Njegovan priredio je u knjigu "Dragi moji kumovi", a objavio je "Prometej". Mileva je pisala divnim irilinim rukopisom. Albert se toliko uplaio da je odmah poslao pare. Prema svedoenjima bliskih saradnika, kasnije je govorio da nee imati mira sve dok je ta ena iva. Mileva je tim novcem u Cirihu kupila tri kue. U jednoj od njih, na petom spratu, ivela je sama do kraja ivota. Povremeno je sa njom boravio mlai sin Eduard koji je zbog izofrenije vei deo ivota proveo u cirikom sanatorijumu. U tom stanu, Albert je nekoliko puta posetio bivu suprugu i obolelog sina. Poslednji put video ih je 1933. godine. Nekoliko godina docnije, pred rastuim nacionalizmom, Ajntajn se sa starijim sinom preselio u Ameriku. Prema pisanim biografijama suprunika Ajntajn, kada im se brak raspao, Mileva je doivela duevni i fiziki slom od kojeg se nikada nije oporavila. Godinama se borila s depresijom, a puno podataka o Ajntajnovom naunom uspehu, kojem je nesumnjivo mnogo doprinela, zauvek je zadrala za sebe. Ljudi iz neposrednog komiluka koji su sretali Milevu poslednjih godina njenog ivota, svedoili su biografima da je bila jako usamljena. "uvala je neto u srcu zbog ega je uvek bila tuna", seala se Marija Grendelmajer iz Ciriha. "Nikada nije pred drugima pustila suzu, nikada nije otvorila duu. Eduard joj je bio na srcu, svu je panju usmerila na njega. Poslednjih godina delovala je zaputeno. Bila je loe obuena, ruke su joj bile isuene, ali nosila je i dalje venanu burmu". Ostala je odana Albertu gotovo do kraja svog ivota. Usprotivila mu se jedino kada je naumila da novac od prodaje kue u Hutentrase u Cirihu, ostavi za leenje mlaeg sina, kako bi ga obezbedila i posle njene smrti. Mileva Mari preminula je 4. avgusta 1948. godine u 73. godini, u cirikoj klinici "Eos" u koju je dospela mesec dana ranije zbog loga. Leva strana tela joj je bila oduzeta i oteano je govorila. Poslednji put se ozarila kada je na samrti posetio sin Hans Albert.

Po pravoslavnom obiaju, Mileva je sahranjena na cirikom groblju Nordhajm. Opelo je sluio ruski svetenik, otac ubov, a u lokalnim novinama objavljena je itulja ovog sadraja: "Odlazi na veni poinak naa voljena majka Mileva Ajntajn Mari" U potpisu: Hans-Albert i Frida Ajntajn iz Berklija (Kalifornija) i Eduard Ajntajn. Biografi su zabeleili da Ajntajn u godinama posle razvoda, ni najbliim prijateljima nikada nije pominjao bivu suprugu. U pismu Hansu Albertu on ispisuje i ovu surovu reenicu: "Da sam znao sve injenice, Eduard nikada ne bi ni doao na svet"! Sedamnaest godina posle svoje majke, Eduard je 25. oktobra 1965. umro u sanatorijumu u Cirihu. Vest da je njegov slavni otac Albert Ajntajn preminuo 1955. godine u Prinstonu nikada nije ni doprla do njegove svesti. Njegov brat Hans Albert, ugledni strunjak u oblasti hidraulinog inenjerstva, nadiveo ga je osam godina. Pokuao je da 1958. objavi prepisku svojih roditelja koju je sluajno pronaao u jednoj kutiji. Pisma su otkrivala i da su njegovi roditelji zajedno radili na naunim otkriima koja su proslavila samo Alberta Ajntajna. Pokuaj Hansa Alberta i njegova supruge Fride da publikuju prepisku spreen je sudskom tubom. Uinili su to ljudi koji su po Ajntajnovom testamentu bili zadueni da brinu o njegovoj zaostavtini. Doprinos Mileve Mari svetskoj nauci kroz dela njenog mua trebalo bi da bude jo preciznije objanjen narednih godina, kada e, kako je ovih dana najavljeno, zbirka od 80.000 dokumenata iz privatnog i naunog ivota Alberta Ajntajna u Izraelu biti postavljena na internet.