PA PP COVSKI KA KK NA NN LI

Naslov originala: Ratlines by Mark Aarons and John Loft ff us

Copyright za Srbij i u: Metaphysica
Prvo izdanj n e: 2012.
Izdav aa a: Apis, Banj n aluka
Prevod: Milan Milievi
Tira: 500
tampa: GP
Distribucij i a: BiH - 065/415-765, Srbij i a: 064/089-6937
Mark Arons
Don Loft ff us
Pacovski
kanali
Sadraj
Predgovor ................................................................ 7
1. Avet nad Evropom .............................................. 9
2. Biskup Hudal i prvi talas ................................... 19
3. Francuski pijun u Vatikanu .............................. 45
4. Udarac koji je uzdrmao Vatikan ........................ 59
5. Pacovski kanal ................................................... 79
6. Zlatni svetenik ................................................. 115
7. Vatikanski crni orkestar .................................... 137
8. Diplomatske obmane ........................................ 146
9. Zakljuak .......................................................... 167
Izjave zahvalnosti ................................................. 177
Fusnote ................................................................. 179
6
"U svakom sluaj a u, dav aa no sam shvatio da je svetovnj n aku i neka-
toliku, a istini na volj l u i veini katolika i duhovnika izvan grada
Vatikana, skoro nemogue da daj a u valj l anu procenu ili iskau
pouzdano milj l enj n e o papskoj politici. Na papinu odluku moe,
ili mora, da utie toliko mnogo nemerlj l ivih ili nevidlj l ivih eleme-
nata. tav aa ie, atmosfe ff ra Vatikana ne samo da je nadnacionalna i
univerzalna... ve se prostire u nekoj etvrtoj dimenzij i i i, da tako
kaem, van vremena je... na primer, oni su u stanj n u da dinastij i u
Sav aa oja shvate kao neko kratko meusluenj n e, a eru fa ff izma kao
incident u istorij i i Rima i Italij i e. Oni raunaj a u u vekovima, a pla-
niraj a u za venost i to neizbeno ini nj n ihovu politiku nedokui-
vom, zbunj n uj u uom i, ponekad, prekorevaj a uom za praktine i
vremenom i svetom uslovl vv j l ene umove."
Ser Dars rr i Ozborn
Brita tt nski ambasador u Va VV tikanu, mart 1947. 77 go gg dine
"Pretpostav aa l vv j l am da... je neki sporazum skloplj l en s Vatikanom i
Argentinom... da se zatite ne samo kv kk islinzi ve i oni... koji su
krivi za uasne zloine poinj n ene u Jugoslav aa ij i i. Jasno mi je da
moramo da zatitimo nae agente, mada se toga gadim... mi u-
ruj u emo s Vatikanomi Argentinomda krivcima obezbedimo raj a u
ovoj drugoj zemlj l i."
D DD on Murz rr Ke KK bot
Amerik i ambasador u Beogr gg a rr du, jun 1947. 77 go gg dine
Prvi nagovetaj a i postojanj n a vatikanskih Pacovskih kanala
pojav aa ili su se u Americi. Verovatno je tako i trebalo da bude, jer
su uprav aa o Amerikanci tim imenom nazvali podzemne mree
Svete Stolice za bekstvo nacista. Za vreme Drugog svetskog rata,
Uprav aa a strategij i skih slubi (OSS) skovala je naziv Pacovske lini-
je za svoje mree bekstva i skrivanj n a koje su koristile posade
av aa iona amerike ratne av aa ij i acij i e, oborene iznad okupirane Ev-
rope. Pacovska linij i a se nij i e odnosila na nacistiku gamad koja
je beala kroz vatikansko podzemlj l e (mada je, ako se bolj l e raz-
misli, to sasvimodgovaraj a ui opisni naziv) v . Pacovska linij i a, veza,
je naziv za lestve od konopca koje se pruaj a u do vrha jarbola,
poslednj n eg bezbednog mesta u situacij i i kad brod tone. Tako je
Pacovska linij i a, odnosno, Pacovski kanal postao uopteni oba-
vetaj a ni naziv za mreu evakuacij i e, bekstva.
Dok su se veterani OSS hvalisali svojim Pacovskim kanalima,
vatikanski su morali zauvek da ostanu skriveni. Meutim, ispod
mirne varoi Sutlenda, Merilend, SAD, nalazi se dvadeset pod-
zemnih odaj a a, svaka povrine jutra zemlj l e, koje su od poda do
tav aa anice ispunj n ene uredno sloenim taj a nim dokumentima iz
Drugog svetskog rata. Ti dokumenti su skrivani od pogleda
jav aa nosti blizu pola veka. Kako su decenij i e prolazile, prvobitne
uvare smenili su drugi koji nisu ni sanj n ali kakv kk e sve uasne
taj a ne lee sahranj n ene u podzemnim odaj a ama, sve dok, malo
pomalo, nisu podigli veo s taj a ne Vatikana.
Kada efo ff vi obav aa etaj a nih slubi budu itali ovu knj n igu, bie
ve kasno. Nij i e vano da li se predmetni dogaaj a i jo uvek vode
pod oznakom strogo pov, niti da li su dosij i ea grekom otvorena,
inj n enica je da je legalnim putem otvoreno toliko dokumenata,
da je svako dalj l e prikrivanj n e besmisleno. Vatikanski Pacovski
7
Predgovor
kanali su preli iz domena taj a ne u istorij i u. Re je o nakaznom
zav aa etanj n u koje su ostav aa ili pij i uni, o skandalima i krij i umarenj n u
nacista. To je tuna istorij i a vatikanske obav aa etaj a ne slube.
8
Posle krvav aa ih srednj n evekovnih krstakih ratova pape su po-
primile mnoge osobine kralj l eva. itav aa e italij i anske pokraj a ine bile
su politiki ugraene u papske zemlj l e. Stanovnitvo je dugovalo
podaniku pokornost i plaalo poreze rimskom biskupu. No,
potresi, refo ff rmacij i e i Napoleonovi ratovi nagovestili su postepe-
nu erozij i u papinih zemalj l skih moi. Do polovine devetnaestog
veka, neumitni politiki, drutveni i kulturni procesi su potko-
pali, a onda i nadvl vv adali politiku mo Vatikana.
Uj U edinj n enj n e Italij i e, konfi ff skacij i a crkv kk enih poseda i suav aa anj n e
papske zemlj l e na nekoliko kv kk adratnih kilometara oko Trga Sv.
Petra simbolizovali su gubitak svetovne moi. Ve kada je Pij i e XI
izabran, svet je odav aa no prevaziao potrebu za imperatorskim
papama. Ovo je, na mnogo naina, bio neizbean ishod poeta-
ka sav aa remenog doba, ulaska demokratij i e, antiklerikalizma, libe-
ralizma, socij i alizma i komunizma. Rezultat je bio taj a da se do
kraj a a devetnaestog veka rairilo verovanj n e da bi bilo "anahrono
da pape igraj a u civilnu politiku ulogu u sav aa remenoj meuna-
rodnoj zaj a ednici Evrope."
1
Umesto da se bav aa e promenama koje donosi vreme, pape su
se povukle iza zidina Vatikana. Katolianstvo je poelo da stag-
nira pod tekim bremenom izolacij i e, konzervativizma i sve vee
krutosti. Sve ovo je, nemalim delom, bilo uzrokovano destruk-
tivnom politikom izbora, koja je iz papstva isklj l uivala sve osim
Italij i ana prilikom glasanj n a u Sav aa etu kardinala. Nekoliko stotina
godina Univerzalnomkatolikomcrkv kk omdoslovno je dominira-
lo italij i ansko svetenstvo.
Svet se menj n ao brzo, i to nagore. ak i u katolianstvom be-
zuslovno duboko proetoj Italij i i, stare tradicij i e i poslunost sve-
tenstvu bile su nestale, dok su se nove doktrine uzdizale na nj n i-
9
1. poglavlj l e
Av AA et nad Evropom
hova mesta. Musolinij i eva fa ff istika vl vv ada je bila preuzela Italij i u,
a s oduevl vv j l enom dobrodolicom su je primili slojevi obinih
katolika. Pored jaanj n a fa ff izma u Italij i i i uzlaza komunizma u
Rusij i u, Svetu Stolicu su zabrinj n av aa ali sve snanij i i uticaj a i sekulari-
zacij i e, materij i alizma, pa ak i irenj n e demokratij i e. Pij i e XI je ve-
rovao da je ovo potonj n a fo ff rma vl vv adav aa ine, "zasnovana na skoro
univerzalnom prav aa u glasa, puna tekih mana" zato to doputa
ak i obinom "rabadij i i" da vl vv ada jednom demokratskom zem-
lj l om.
2
Ove nove doktrine su ga uznemirav aa ale jo vie posle propasti
starog poretka u Srednj n oj Evropi. Po tradicij i i, Vatikan je obraao
panj n u habzburkim vl vv adaocima Austro-Ugarske carevine radi
zatite katolianstva u Srednj n oj Evropi. Dinastij i a Habzburga je
bila Vatikanov vojni grudobran izmeu protestantske Pruske i
prav aa oslav aa ne Rusij i e.
Raspad Austro-Ugarske carevine na zav aa retku Prvog svetskog
rata bio je jo jedna velika katastrofa ff za Svetu Stolicu. Dugo-
godinj n i drav aa ni sekretar, kardinal Pij i etro Gaspari (Pietro Gas-
parri), smatrao je da je ishod u vidu stvaranj n a vie malih nezav aa is-
nih drav aa a "kraj a nj n e nesrean". Po nj n egovom milj l enj n u, "ta nova
ehoslovaka je toliko nacionalno heterogena i sa toliko geo-
grafs ff kih anomalij i a da je nestabilna i verovatno e izazvati velike
tekoe". Nj N egovi pogledi na verovatan razvoj dogaaj a a u Jugo-
slav aa ij i i kojom dominiraj a u Srbi bili su istovetni.
3
Ruenj n e jedne postojane, katolike, srednj n eevropske carevine
je bio teak udarac istorij i skom poimanj n u prav aa ilnog poretka u
Vatikanu. Novofo ff rmirane drav aa e su naglasak stav aa l vv j l ale na sekula-
rizacij i u, uz odbij i anj n e drevnog koncepta po kom nj n ihovo stanov-
nitvo duguj u e vojnu odanost i potinj n enost - Crkv kk i i drav aa i. Va-
tikan je posmatrao ove promene zbunj n eno.
Kao preanj n i diplomata, Pij i e XI je shvatao realnost sav aa reme-
nog doba i pokrenuo je rasprav aa e za razreav aa anj n e politikih od-
nosa i veza Vatikana s italij i anskomvl vv adom. Od 1870. godine nj n e-
govi prethodnici su uporno odbij i ali da prihvate gubitak pap-
skih zemalj l a i nj n ihovo preputanj n e Italij i i i opredelili su se da
ostanu zatoenici u Vatikanu. Pij i e XI je ponudio da se odrekne
10
svojih prav aa a na svetovnu vl vv ast nad nekadanj n im pokraj a inama, u
zamenu za traj a no priznanj n e suverenog statusa grada Vatikana.
Pij i e XI zvanino nikada nij i e voleo, a kamoli prihvatio fa ff i-
zam, izj z av aa l vv j l uj u ui da "nij i edan katolik ne moe da bude istinski
ubeen fa ff ista".
4
Meutim, s Musolinij i em je ipak postignut
jedan kompromis, u cilj l u okonanj n a stagnacij i e Crkv kk e. Februara
1929. godine zaklj l uen je Lateranski ugovor, kojim je namireno
takozvano "rimsko pitanj n e".
Posle ovoga, od papskih zemalj l a ostalo je ono nekoliko kv kk ad-
ratnih kilometara grada Vatikana, uz jo neto internata i zav aa o-
da sa ekstrateritorij i alnimstatusomu samomRimu. Ustvari, Pij i e
XI je vl vv adao malenom zemlj l om sa svih strana okruenom Mu-
solinij i evom fa ff istikom drav aa om. Koliko god da je kralj l evstvo
bilo malo, grad Vatikan je naj a zad priznat kao papina suverena
teritorij i a, sa vl vv astitim obezbeenj n em granica (srednj n evekovna
vaj a carska garda), bankama, potanskom slubom, diplomati-
jom i prav aa nim sistemom.
Lateranski ugovor je znaio realno priznanj n e da u dvadese-
tom voku vie nema mesta drevnom statusu papa kao politikih
voa. Ipak, gubitak papskih zemalj l a je doneo veliku promenu u
orij i entacij i i Svete Stolice. Od Lav aa a XIII kraj a em 1870-ih godina,
rimske pape su sve vie teile "nadnacionalnom svetu moralnog
autoriteta".
Zanimaj a ui se daleko vie za pitanj n a socij i alne prav aa de i prav aa a
radnika (na primer, pouna "radnika" enciklika Lav aa a XIII, Re-
rum Novarum) i za jo ira pitanj n a, poput mira u svetu, Sveta
Stolica je nastojala da se uspostav aa i kao moralna sila pred gresi-
ma sav aa remenog sveta. Luteranski ugovor je sadrao sutinske
elemente ovog sav aa remenog nadnacionalnog moralnog poloaj a a.
U lanu 24. Vatikan je izj z av aa io da eli da ostane i da e ostati
izvan svetovnih nadmetanj n a izmeu drugih drav aa a i van meu-
narodnih kongresa sazvanih po takv kk om pitanj n u, osim ukoliko
suprostav aa l vv j l ene strane upute sloan apel za nj n egovu misij i u mira,
u svakom sluaj a u zadrav aa aj a ui za sebe prav aa o da istie i brani
svoju moralnu i duhovnu vl vv ast.
Posle Lateranskog ugovora s Musolinij i em iz 1929. godine i
Konkordata s Hitlerom iz 1933. godine, Pij i e XI je koristio osna-
11
en diplomatski status Crkv kk e kao odskonu dasku za nj n enu
sav aa remenu misij i u.
Februara 1939. godine, nekoliko dana pred smrt, Pij i e XI je
navodno pripremio poslednj n i govor namenj n en italij i anskim
biskupima. Bio je nav aa odno spreman da naj a otrij i im i naj a jetkij i im
recima, kao ubodom aoke, osudi nacizam i fa ff izam. On je
napustio ovaj a svet a da taj a govor nij i e odrao.
5
U nedav aa no objav aa l vv j l enoj studij i i britansko-vatikanskih odnosa
iz ovog perioda, Oven edvik (Owen Chadwick) tvrdi da je
"fe ff bruara 1939. godine, velikim silama bilo vanij i e ko e biti
novi papa nego pri bilo kom izboru od poetka devetnaestog
veka". Hitler i Musolini su prielj l kivali papu koji e makar da
ostane neutralan u nj n ihovoj borbi s Britanij i om i Francuskom. A
opet, kako edvik detalj l no prikazuj u e, sve strane su podrale uz-
dizanj n e kardinala Euenij i a Paelij i a. Gotovo svi veliki akteri na
svetskoj sceni su, polazei od veoma razliitih perspektiva i su-
koblj l enih interesa, videli Paelij i a kao oveka za kog je naj a vero-
vatnij i e da e posluiti nj n ihovim cilj l evima.
Paeli je poticao iz istaknute rimske aristokratske porodice,
koja je imala uticaj a a u Vatikanu jo od prvih godina devetnaes-
tog veka. On je mogao da se opredeli skoro za bilo koji ivotni
put i karij i eru, ali je sledio poziv Crkv kk e i rukopoloen je 1899.
godine. Iako je eleo pastorsku slubu, brzo je dobio postav aa l vv j l e-
nj n e u Drav aa nomsekretarij i atu Svete Stolice (vatikansko Ministar-
stvo inostranih poslova), 1901. godine. Ubrzo se istakao i stekao
"ugled izvanrednog vatikanskog diplomate, sluei s takv kk om
odanou i uspehom da je proizveden u poasnog Sardskog
nadbiskupa. Pre slubovanj n a u Minhenu, Paeli se ve bio uzdi-
gao do viih fu ff nkcij i a u Drav aa nom sekretarij i atu Svete Stolice,
postav aa i podsekretar za vanredne poslove 1914. godine, kada
mu je bilo trideset osam.
6
Ovo odelj l enj n e je u stvari bilo "politiki organ" Vatikana i ru-
kovodilo je odnosima Svete Stolice s inostranim vl vv adama, uklj l u-
uj u ui pregovaranj n a u cilj l u postizanj n a konkordata. Drugo odelj l e-
nj n e ovog sekretarij i ata, "redovni poslovi", dav aa alo je pomo, pot-
poru i subvencij i e i prualo sav aa ete za katoliku akcij i u irom sve-
ta, utiui tako na "unutranj n u politiku drugih zemalj l a".
7
12
Paeli je zatim postav aa l vv j l en za papskog nuncij i a u Nemakoj, i
bio je zaduen za pregovore oko zaklj l uenj n a konkordata i s
Bav aa arskom i s Pruskom. Godine 1929. postao je kardinal, a nare-
dne ga je Pij i e XI postav aa io za drav aa nog sekretara. Kao "ovek
ubedlj l ivo svetake prirode", kao "odlian propovednik, ovek
velike pobonosti, inteligencij i e i neuobiaj a enog linog arma",
kako ga je opisao jedan britanski diplomata, Euenio Paeli je
igrao i glav aa nu ulogu u stvaranj n u vatikanskog Konkordata s Hit-
lerovom Nemakom 1933. godine.
Ubrzo, kardinal Paeli je uzdignut na naj a vii poloaj a , volj l om
sebi jednakih. Preuzeo je titulu pape uprav aa o kada se svet pripre-
mao za novi svetski rat. Na svoj ezdeset trei roendan, 2. mar-
ta 1939. godine, Paeli je uzeo ime Pij i e XII. Neki su u ovome vi-
deli veliku simboliku, tvrdei da je novi papa tako objav aa io name-
ru da nastav aa i politiku i stav aa ove svoga prethodnika.
Prva odluka Pij i a XII je bila da neobjav aa l vv j l ene osude nacizma od
strane nj n egovog prethodnika prepusti zaborav aa u vatikanskih Taj a -
nih arhiva, gde su one ostale dvadeset godina, sve dok Jovan
XX XX III nij i e neke od nj n ih pustio u jav aa nost, 1959. godine.
8
Polemika
o stav aa ovima i politici Pij i a XII za vreme Drugog svetskog rata je
dobro poznata (videti knj n igu Hitlerov papa, Don Kornvel).
Kritiari optuuj u u Pij i a XII da je odustao od svojih moralnih i
milosrdnih stav aa ova za vreme rata, da je ostao nem kada je bez
odlaganj n a trebalo da digne glas protiv kasaplj l enj n a miliona nevi-
nih. Oni veruj u u da je on trebalo da se oglasi s nedvosmislenom
moralnom silinom, umesto da ublaav aa a, pa ak i prikriva svoje
poruke saoseanj n a i solidarnosti sa stradalnicima. Dalj l e, evrop-
skim biskupima je moglo da se naloi da preduzimaj a u efi ff kasnij i e
akcij i e u smislu obuzdav aa anj n a svireposti i pruanj n e vee moralne i
materij i alne pomoi. Zar mnogi od usmrenih nisu mogli da pre-
ive samo da je papa za borbu protiv nacizma upotrebio u punoj
meri sredstva Crkv kk e, koja nikako nisu za zanemarivanj n e?
Od kraj a a rata naovamo, na Katoliku crkv kk u se upire prstom
zbog zatvaranj n a oij i u pred Holokanstom. Prenerauj u ue utanj n e
Vatikana u odnosu na Jevrej e e moe se prikazati jednim dogaa-
jem koji se zbio 1944. godine, uprav aa o kada je Adolf Aj A hman
(A (( dolf Eichmann) pripremao svoju poslednj n u veliku operacij i u
13
istreblj l enj n a. Veina od 800.000 maarskih Jevrej e a je dotadanj n i
rat bila preivela, sve dok Nemci nisu postav aa ili potpuno prona-
cistiku vl vv adu, marta 1944. godine.
Vatikanu je bio upuen hitan apel od strane jedne amerike
delegacij i e. U ime Komiteta za ratne izbeglice, oni su zahtevali
papinu intervencij i u u cilj l u spaav aa anj n a bespomonih rtav aa a. "I
vreme je i prav aa i povod da veruj u emo da na moralne vrednosti
koje su u pitanj n u i na duhovne posledice koje moraj a u da prois-
teknu iz rav aa nodunosti prema progonima i masovnim ubij i anj n i-
ma bespomonih mukaraca, ena i dece treba da se skrene pa-
nj n a maarskih vl vv asti i naroda." Apelovali su da "Nj N egova Svetost
moda nae za shodno da se izrazi po ovompitanj n u u obraanj n u
vl vv astima i narodu Maarske, koji u velikom broju iskazuj u e duho-
vnu pripadnost Svetoj Stolici".
Tokom meseci koji su usledili, maarski Jevrej e i su prikuplj l a-
ni i koncentrisani u na brzinu pripremlj l ena geta, u kojima su bili
strahovito zlostav aa l vv j l ani. Veina ih je onda prebaena u Auvic i
ubij i ena. Do oktobra je ve nj n ihov broj bio drastino smanj n en, ali
su Amerikanci primili info ff rmacij i u da e neto manj n e od 300.000
preivelih biti poslano u sigurnu smrt. Usledilo je jo jedno ob-
raanj n e Vatikanu, a od pape je traeno da se putem radij i a obra-
ti jav aa nim apelom narodu i svetenstvu u Maarskoj, "podstiui
ih da privremeno sakrivaj a u Jevrej e e i usprotive se deportovanj n u i
istreblj l enj n u tih lj l udi koliko god je to u nj n ihovoj moi".
9
Papa Pij i e XII odluio da ne uini ovakav aa apel, "jer bi, ukoliko
bi tome ve pristupio, iz potenj n a prema svim stranama morao
da kritikuj u e Ruse".
U maj a u 1943. godine, Tardini je otvoreno predviao da "ima
osnova da se strahuj u e (a) da e se rat zav aa riti preteno ruskom
pobedom u Evropi i (b) da e rezultat toga biti brza difu ff zij i a
komunizma u velikom delu kontinentalne Evrope, pa da e sto-
ga doi do razaranj n a evropske civilizacij i e i hrianske kulture.
10
Bliska pobeda Sav aa eznika takoe je znaila potvrdu naj a crnj n ih
strahova monsinj n ora Tardinij i a - sovj v etsku okupacij i u naj a veeg
dela Srednj n e i Istone Evrope, i fo ff rmiranj n e jednog monog ko-
munistikog bloka. Pre toga je ak bilo i razgovora o nekoj vrsti
zbliav aa anj n a izmeu Moskv kk e i Vatikana. Meutim, kako je sovj v et-
14
ska armij i a napredovala prema zapadu, Moskv kk a je pokrenula
propagandnu kampanj n u, optuuj u ui papu da je profa ff ista i da je
za pobedu Nemake.
Dok je Vatikan pred jav aa nou utao u vezi nacistikih zver-
stav aa a za vreme rata, Pij i e XII je 1945. godine preokrenuo vl vv astitu
politiku i odluio da sada glas Crkv kk e mora da se digne protiv
Stalj l inovih zloina. Vatikan je obezbeivao Zapadnim silama
detalj l ne izvetaj a e o stanj n u u Sovj v etskoj zoni Berlina. Ti materij i a-
li su bili puni pria o konfi ff skacij i ama, deportovanj n u, ogromnom
broju vetakih prekida trudnoe kao posledici iroko praktiko-
vanih silovanj n a od strane Sovj v etskih trupa, bolestima, otimai-
nama i nasilnim izgladnj n ivanj n ima.
11
Upitanj n u je bila pozornica uasa o kojoj je Vatikan izvetav aa ao
iz svake zemlj l e pod sovj v etskom okupacij i om.
Do 1950. godine Vatikan je ve prikupio dovolj l no obav aa etaj a -
nih podataka da pokae kako ista situacij i a, u veoj ili manj n oj
meri, vl vv ada u svim drugim zemlj l ama u kojima su komunisti us-
postav aa ili praktinu vl vv ast - u Albanij i i, ehoslovakoj, Bugarskoj,
Rumunij i i, baltikim drav aa ama, Jugoslav aa ij i i, Istonoj Nemakoj i
Polj l skoj.
Papa nij i e imao armij i e pod svojim zapovednitvom, samo
diplomate i nj n ihove sadruge i saputnike. U svojoj borbi, papa se
opredelio za pij i unau i sve ono to uz nj n u ide. Pre zav aa retka
Drugog svetskog rata taj a na diplomatska skupina oko pape je reg-
rutovala agente za ovaj a sledei rat.
Raanj n e i razvoj tih aktivnosti verovatno poinj n e od papinog
zahteva upuenog Montinij i u da organizuj u e vatikansku Info ff rma-
tivnu slubu. Amerika armij i a je zapazila sumnj n ive aktivnosti
ove humanitarne agencij i e jo marta 1944. godine, uz napomenu
da je ona "organizovana radi slanj n a pozdrav aa a i lepih elj l a radio-
putem ratnim zaroblj l enicima u Severnoj Afr ff ici i prenoenj n a nj n i-
hovih poruka sline prirode. Amerikanci su verovali da se tu
odvij i a neka prikrivena aktivnost i naloili da ni o kakv kk om "pro-
irenj n u vatikanske Info ff rmativne slube ne sme da se razmilj l a i
planira, iz dunog obzira prema bezbednosnim pitanj n ima".
12
Ako je verovati kasnij i im izvetaj a ima, Info ff rmativna sluba Va-
tikana je posle rata prerasla u veliku i snanu obav aa estaj a nu silu.
15
Amerika obav aa etaj a na sluba se neko vreme aktivno zanima-
la aktivnosti Vatikana. Prema nekim izvetaj a ima, "sav aa ezniki
obav aa etaj a ni ofi ff ciri visokin inova i poloaj a a" odrav aa ali su "tesne
veze s visokim vatikanskim velikodostojnicima" dosta pre pada
nacizma.
13
Oktobra 1945. godine, Amerikanci su zapazili da "je-
zuitski oci, koji uvek izlau konkretne i razumom potkovane
projekte, imaj a u sve snanij i i uticaj a nad Kurij i om. Prema nj n ihovom
izvoru, jezuiti su vodili borbu Svete Stolice, a
jedini pozitivan korak koji je do sada preduzeo Vatikan je
organizacij i a programa proboja; naroito snalalj l ivo i sposobno
lj l udstvo se alj l e u razne oblasti radi voenj n a katolikih elemena-
ta, kako bi svojim odanim zanosom i primerom odralo te ele-
mente na prav aa om putu bez kolebanj n a. Veina tih agenata su je-
zuiti.
14
Kraj a em 1947. godine, obav aa etaj a na mrea SAD je primila goto-
vo neverovatne izvetaj a e o umeanosti Vatikana u prikrivene
operacij i e. Dek Nil (Jack Neal), ef Odelj l enj n a za "Korelacij i u ino-
stranih aktivnosti Stej e t departmenta (taj a ne obav aa p v taj a ne grupe
pri Ministarstvu spolj l nih poslova SAD), uputio je jednu beleku
direktoru Federalnog istranog biroa (FBI) Edgaru Huveru (J.
Edgar Hoover), efu ff Mornarike obav aa etaj a ne slube i amerikim
diplomatama pri Svetoj Stolici:
"...izvor koji se smatra veoma pouzdanimizvetav aa a da je vati-
kanska Info ff rmativna sluba, sa seditem u gradu Vatikanu, me-
unarodna pij i unska sluba Vatikana.
Isti izvor izvetav aa a da su se za vreme i po zav aa retku posled-
nj n eg rata dezerteri taj a no organizovali u Nemakoj i Austrij i i. Ubr-
zo po Danu pobede u Evropi, pronosile su se glasine da se ta gru-
pacij i a sastoji od nekoliko miliona lj l udi... ini se, tav aa ie, da je
Vatikan odluio da iskoristi tu taj a nu organizacij i u, i izvetaj a i na-
vode da je ve utroio milione dolara u tom cilj l u, mogue kroz
delatnost pomenute Info ff rmativne slube.
Za veinu tih dezertera se kae da su Estonci, Litvanci, esi i
pripadnici drugih nacionalnosti preteno katolikog porekla,
koji su silom odvueni u rusku vojsku za vreme rata.
Pria se da Vatikan sada organizuj u e te lj l ude u zemlj l ama u
kojima se nalaze, a izvetaj a i kau da takoe planira da se u
16
budunosti alj l e u te zemlj l e dodatno lj l udstvo pod maskomrase-
lj l enih lica ili imigranata. Tvrdi se da se takv kk e grupe organizuj u u u
razliitim zemlj l ama pod imenom Hrianskog fr ff onta... Prevas-
hodan preduslov za prij i em sastoji se u tome da svaki lan polo-
i zakletvu na odanost Crkv kk i, koja povl vv ai za sobom vernost jau
i uzvienij i u podanike nacionalne pripadnosti svakog pojedi-
nanog lana.
15
Kad se osvrnemo, jasno je da je malo ko verovao da je Vatikan
napustio svoju politiku strplj l ivog otpora i pokrenuo jedan prikri-
ven rat. Takv kk i izvetaj a i su smesta odbacivani kao bespredmetno
preterivanj n e. Kako je onda tako zamaan poduhvat mogao da
tee neotkriveno? I gde da Vatikan nae sredstva za toliko og-
romno pregnue, posebno kad se zna da je veliki deo nj n egovog
bogatstva u nekretninama?
Jedan ameriki diplomata pri Svetoj Stolici je upozorav aa ao da
"izvetaj a e da Vatikan troi 'milione dolara' na parav aa ojne organi-
zacij i e treba posmatrati s ozbilj l nomrezervom". On je isticao mo-
ralna i praktina ogranienj n a i prepreke takv kk om nj n ihovom uklj l u-
ivanj n u, nav aa odei stav aa ove jednog "jezuitskog svetenika na viso-
kom poloaj a u ij i e se ime dovodi u vezu s poverlj l ivim info ff rma-
tivnim slubama". Nj N egov jezuitski dostav aa l vv j l a nij i e znao nita o
"Hrianskom fr ff ontu", mada je "u jednoj prilici izj z av aa io da se ne-
kako maglovito sea takv kk ih antikomunistikih grupa u istonoj
Pruskoj i u baltikim zemlj l ama. Verovao je, meutim, da su one
duboko proete ruskim agentima".
16
Za razliku od ovih prenaduvanih tvrdnj n i, bilo je zrnaca istine
u nekim od obav aa etaj a nih podataka koji su stizali do Zapadnih
agentura. Kao to emo videti, ista grupa visokih vatikanskih
zvaninika koja je podrav aa ala pomenuti program takoe je us-
merav aa ala taj a ne operacij i e u ovoj oblasti. Rei da su napori te
grupe vodili velikoj nesrei bilo bi nedovolj l no. Zav aa erenika gru-
pa zvaninika oko Pij i a XII je koordinirala tu naj a taj a nij i u i naj a -
sramnij i u operacij i u u istorij i i Vatikana. Oni su regrutovali bive
naciste za borbu protiv svojih neprij i atelj l a.
Kasnij i e, kada je amerika obav aa etaj a na sluba izvrila provalu
u sredite vatikanske mree za krij i uinarenj n e nacista, ozvuila
im ifr ff antsku sobu i privukla nj n ihove vl vv astite dostav aa l vv j l ae, otkri-
17
veno je da su mnoge od naj a gorih glasina bile tane. Neki od no-
vih vatikanskih boraca bili su okoreli nacistiki ratni zloinci.
Nekoliko zvaninika Crkv kk e "pralo" je nakradeno nacistiko bla-
go za potrebe fm ff ansiranj n a nj n ihovih "boraca za slobodu".
Isprva se Vatikan bav aa io nacistikim beguncima na neorgani-
zovan nain, ak "amaterski". Prvi svetenik koji je vodio tu ope-
raij i u bio je biskup Alojz Hudal (A (( lois Hudal). Hudal je tesno
saradivao s Montinij i em i De Gasperij i em na fo ff rmulisanj n u reakci-
je Svete Stolice na oekivanu pobedu Sav aa eznika. Sada je nj n egov
posao bio da spase koliko god je mogue nacista od "sav aa eznike
osvete" u koju je bio ubeen, i on se tog zadatka prihvatio s veli-
kim oduevl vv j l enj n em. Komari Pij i a XII su tek poinj n ali, kako su
Hudalove pomamno zabludele operacij i e povele Vatikan nizbr-
do ka Pacovskim kanalima i tragedij i i.
18
Vatikanov put u veliku sramotu bio je prikriven dobrim na-
merama. Skandal Pacovskih kanala je poeo na kraj a u rata. Ne-
make, austrij i ske i italij i anske zone okupirane od strane Za-
padnih sila, vrvele su od miliona raselj l enih lica iz svih delova
Evrope. Veina su bile istinske rtve nacizma i komunizma. Bili
su to lj l udi proterani iz svojih postojbina, oni koji su napustili
svoje domove ne zato to su tako hteli, ve zato to ih je na to
neposredno naterao rat.
Bilo je tu mnogo katolika, i zato nij i e nimalo udno to se Va-
tikan zauzeo za nj n ih kod Zapadnih vojnih vl vv asti. Mesecima pre
nego to se Trei raj a h raspao, Drav aa ni sekretarij i at Svete Stolice
pokrenuo je usklaenu kampanj n u za irenj n e svog uticaj a a. Tra-
ena je dozvola da odabrani svetenici poseuj u u civilne logore i
logore s ratnim zaroblj l enicima. Cilj l evi takv kk ih misij i a bili su spo-
lj l a plemeniti i humanitarni - da se prui duhovna i materij i alna
podrka, i da se prui ruka hrianskog milosra onima koji su u
nevolj l i.
Meutim, u uglav aa nom nedunim masama, ipak, bilo je mno-
go nacista ij i e su ake bile ukalj l ane krvl vv j l u miliona nevinih. Vati-
kan dosledno i uporno tvrdi da nij i e bio upoznat sa identitetom
onih koji nisu zasluivali humanitarnu pomo. Meutim, neki
uticaj a ni svetenici ne samo da su znali ko su nacisti meu ma-
som lj l udi, ve su aktivno tragali za nj n ima i pruali im neto
sasvim posebno...
Godine l948. Franc tangl (Franz Stangl) je umorno teturao
drumom ka Rimu. Tri godine pre toga, on je bio veoma vaan
ovek - zapovednik logora za unitenj n e Treblinka. Bio je pedan-
tan i precizan u svom radu. Kada bi pristigli teretni vagoni pretr-
pani deportovanim mukarcima, enama i decom, ti nesrenici
19
2. poglavlj l e
Biskup Hudal i prvi talas
su jedino videli obinu elezniku stanicu, ukusno ukraenu
ardinj n erama sa cveem. U dalj l ini se nalazilo nekoliko upa be-
zazlenog izgleda. Franc tangl je insistirao na redu. Putnicima bi
bilo reeno da izau radi uobiaj a enog zastanka za odmor i tui-
ranj n e. Kada bi se razodenuli, lj l udima je govoreno da palj l ivo
ostav aa e sve svoje vrene stvari u brojevima oznaenim pregrada-
ma kako bi kasnij i e mogli lako da ih pronau i uzmu.
Sve se deav aa alo tako brzo, tako organizovano, tako smrtonos-
no. Tuevi su u stvari bili gasne komore u kojima je 900.000 lj l udi,
uglav aa nomJevrej e a, ubij i eno odmah po dolasku. Za razliku od Au-
vica, ovde se nij i e obav aa l vv j l ao nikakav aa rad. Treblinka je imala samo
jednu svrhu - masovno ubij i anj n e lj l udskih bia. Franc tangl je bio
zapovednik naj a efi ff kasnij i e fa ff brike smrti Treeg raj a ha.
Kada je postalo jasno da e nacisti izgubiti rat, Treblinka je
zbrisana i uinj n eno je sve da se sakrij i u i poslednj n i nj n eni tragovi.
Stabla topole su zasaena na itav aa om tlu, a sagraena je i jedna
mala seoska kua s imanj n em, od cigala iz razgraenih gasnih
komora. Tu je uselj l ena jedna ukraj a inska porodica, u oekivanj n u
dolaska Crvene armij i e. tangl tada nij i e bio tu: on je ve bio pre-
baen u borbu protiv jugoslovenskih partizana.
Kada se Trei raj a h sruio, tangla je zarobila Amerika armij i a
i internirala u Ba Il, blizu Salcburga u Austrij i i. Jula 1945. godi-
ne on je prebaen u veliki logor za ratne zaroblj l enike u Glazen-
bahu, gde je ostao doslovno anoniman vie od dve godine. Neg-
de oko Boia 1947. godine, Amerikanci su tangla predali Aus-
trij i ancima, koji su ga drali u obinom jav aa nom zatvoru u Lincu.
Bilo je mnogo Austrij i anaca koji su bili volj l ni da zamure pred
dobrim drugarom. Narednog maj a a, tangl je "pobegao" i otpu-
tovao na jug. Jedan od naj a traenij i ih ratnih zloinaca se tako iz-
migolj l io iz sav aa eznike mree i sada se polako gegao na putu ka
Rimu.
Posle mnogo dana na pranj n av aa im drumovima, malaksalo je
prelazio preko mosta na Tibru, u potrazi za nekim svetenikom,
ij i e mu je ime bilo apatom dostav aa l vv j l eno jo u zaroblj l enikom
logoru. Naj a ednom se naao licem u lice s jednim svojim ranij i im
kolegom, policij i skim ofi ff cirom bezbednosti koji je slubovao u
Vi VV ij i u u Francuskoj. "Idete da se jav aa ite Hudalu?", upitao ga je taj a -
20
ovek. "Da", uzvratio je tangl, "samo ne znam gde da ga na-
em".
1
Mnogo godina kasnij i e, poto je ponovo uhapen, tan-
glova seania na ovo bekstvo snimila je u jednom nemakom
zatvoru Gita Serenj n i (Gitta Sereny), istaknuti pisac nj n egove bio-
grafi ff j i e. tangl je izj z av aa io da je tada, kada je stigao u Rim, u stvari
traio biskupa Alojza Hudala, rektora Papskog zav aa oda Santa tt
Ma MM ria del Anima, jednog od tri semenita za nemake sveteni-
ke u Rimu. Uprav aa o je Hudal bio taj a ij i e je ime apatom prenoe-
no kroz nacistiko podzemlj l e.
Biskup je uao u sobu u kojoj sam ekao, ispruio obe ruke i
rekao: Vi VV ste sigurno Franc tangl. Oekivao sam Vas."
2
tangl je opisivao snagu i uticaj a Hudalove razuene mree za
krij i umarenj n e nacistikih begunaca. Hudal je lino pripremio
"prostorij i e u Rimu u kojima je trebalo da borav aa im dok mi ne
stignu papiri. Dao mi je jo i malo para - bio samostao skoro bez
iega". Posle nekoliko nedelj l a Hudal "me je pozvao kod sebe i
dao mi novi paso - paso Crvenog krsta. Pribav aa io mi je ulaznu
vizu za Sirij i u i obezbedio posao u jednoj tekstilnoj fa ff brici u Da-
masku, a dao mi je i kartu za brod. Tako sam otiao u Sirij i u".
3
No, kada mu je predat paso, besprekorno pedantni Nemac
je zapazio da su mu imena nav aa edena pogrenimredosledom, pa
je srdito kazao: "Pogreili su, ovo nij i e tano. Moje ime je Franc
D. Paul tangl". Hudal je potapao naivnog tangla po ramenu i
oinski mu rekao "Da se ne igramo vie vatrom - nita to ne
mari".
4
Hudal je znao da tangl vie nikad ne sme da se izloi
opasnosti korienj n a svog prav aa og imena. Poput mnogobrojnih
odbeglih nacista, tangl je bio veoma zahvalan milosrdnim or-
ganima Katolike crkv kk e koje su doprinele nj n egovom begu.
Gita Serenii ie traila komentar ovih zbivanj n a od monsinj n ora
Karla Baj a era (Karl Bay aa er). Uono vreme, Baj a er je bio direktor rim-
ske fi ff lij i ale katolike dobrotvorile organizacij i e Karitas internacio-
nal (Caritas International). On je izj z av aa io da su takv kk e greke na
alosti, bile neto uobiaj a eno u takv kk om posleratnom haosu.
Uostalom, Crkv kk a se brinula o ogromnom broju izbeglica. tangl
bi, potvrdio je, verovatno "svakako dobio novac - koji je stizao
od Vatikana - ili kartu za put u Sirij i u, ali teko i jedno i drugo".
Baj a er je doputao mogunost da je bilo "izuzetnih sluaj a eva ka-
21
da su 'izbeglicama' dav aa ali kartu i novac, ali se to sigurno nij i e
desilo nikom kome sam ja pomogao ."
5
Baj a er je u poetku tvrdio da Hudal nij i e imao pristupa doku-
mentima Meunarodnog Crvenog krsta, ali je na kraj a u priznao
da je "Hudal moda zaista pribav aa io izvrsnu koliiniu pasoa ba
za te lj l iide". Naj a zad se sloio da je novac koji je Hudal dao tan-
glu svakako poticao iz vatikanskih fo ff ndova. Papa je zaista obez-
beivao novac za tu svrhu; dodue vrlo malo, ali ipak neto."
6
Da li je tangl bio usamlj l en sluaj a - alosna ali neizbena
greka legitimnih dobrotvornih akcij i a Katolike crkv kk e? Ili je on
jedan od mnogih koji su pobegli koristei Hudalovu taj a nu crkv kk e-
nu vezu? Simon Vi VV zental (Simon Wi WW esenthal), koji je zasluan za
tanglovo konano hvatanj n e u Brazilu 1967. godine, veruj u e da je
u sve bila uklj l uena sloena i razraena vatikanska mrea.
Vi VV zental se nalazio u sudnici kada je tangl izveden pred sud
u Diseldorfu ff , u Zapadnoj Nemakoj, i uo ga je kako sudij i i govo-
ri da su nacisti unapred bili upoznati s Vatikanskim putevima
bekstva. "U vreme kada smo borav aa ili kao internirci u logorima,
znali smo da treba da idemo u Rim... Katolici su trebali da idu
biskupu Hudalu koji bi nam onda dao linu kartu Meuna-rod-
nog Crvenog krsta i potom vizu."
7
Pomo koju je tangl primio od Hudala upadlj l ivo je slina
onome to je inj n eno i za druge nemake ratne zloince. Gustav aa
Vagner (Gustav aa Wagner), jedan od tanglovih bliskih prij i atelj l a,
takoe je dobio pomo od Hudala. Vagner je bio zapovenik u
Sobiboru u vreme kada je tangl vodio Treblinku, To su bili naj a -
vei nacistiki logori za unitenj n e u okupiranoj Polj l skoj. Posle
bekstva iz zatvora koje su drali sav aa eznici, sluaj a no su se sreli u
Gracu, Austrij i a, i kretali se zaj a edno na dugom putu ka Rimu.
Naj a zad su se skrasili u Brazilu, a obojica su hvalili pomo bisku-
pa Hudala.
8
Vi VV zental tvrdi da je jo jedan nacista, Alojz Bruner (A (( lois Bru-
nner), takoe pobegao kroz Hudalovu vatikansku krij i umarsku
mreu. Bruner, jedan od naj a okrutnij i ih visokih rukovodilaca pro-
grama "deportovanj n a" Jevrej e a, pobegao je u Damask u Sirij i i, gde
jo ivi pod imenom dr Georg Fier (Dr Georg Fischer). Prema
svemu to je poznato, on je i dalj l e bez ikakv kk og kaj a anj n a u odnosu
22
na stotine hilj l ada rtav aa a koje je poslao na "preradu" tanglu i
Vagneru.
Vi VV zental je ubeen da je Hudal odgovoran i za taj a no prebaci-
vanj n e naj a ozloglaenij i eg od svih ratnih zloinaca: Adolfa ff Aj A hma-
na, glav aa nog arhitekte velike klanice. Kao ef SS Odelj l enj n a za
"jevrej e ska pitanj n a Aj A hman je palj l ivo vodio rauna da lj l udi kao
tangl i Vagner uprav aa l vv j l aj a u mainerij i om smrti s punom uposle-
nou kapaciteta. Vi VV zental veruj u e da je Hudal snabdeo Aj A hmana
lanim dokumentima, po kojima je bio izbeglica iz Hrvatske
"Rihard Klement" (Richard Klement), i da ga je poslao u eno-
vu. Tamo je Aj A hman naj a verovatnij i e bio sakriven u jednom ma-
nastiru pod milosrdnom uprav aa om nadbiskupa Sirij i a (Siri), pre
nego to je konano prokrij i umaren u Junu Ameriku.
9
Tako ozloglaen ovek nij i e mogao da bude zatien zauvek.
Aj A hmana je naj a zad u Argentini otkrila izraelska obav aa etaj a na slu-
ba; otet je, izveden pred sud i pogublj l en u Jerusalimu 1962. godi-
ne. Ono to ozlojeuj u e Vi VV zentala je inj n enica da je katolika
dobrotvorna organizacij i a Karitas "platila za Aj A hmana sve putne
trokove da bi on stigao do June Amerike.
10
Slubeni vatikanski istoriar, svetenik Robert Grej e em (Ro-
bert Graham), doputa mogunost da je Hudal moda mogao da
pomogne "aci, ali samo aci, nacistikih ratnih zloinaca da
pobegnu".
Kada je Aj A hman uhapen tvrdilo se da je proao kroz Rim i
da mu je nekakv kk u pomo pruio biskup Hudal. Na pitanj n a o ovo-
me Hudal je kazao: Ne znam. Pomogao sam mnogim lj l udima, i
moda je Aj A hmah bio meu nj n ima. Ne znam, on nij i e koristio
svoje prav aa o ime. Hudal jeste pomogao Nemcima da se otisnu u
Latinsku Ameriku, naroito u Argentinu, ali to nij i e bio Vatikan,
to nij i e bio papa Pij i eXII.
11
Ako je Aj A hmanov sluaj a primer neovl vv aenog pruanj n a po-
moi, on sigurno nij i e bio jedini. Izgleda da je Hudal inio takv kk e
greke sa zastrauj u uom redovnou. Vi VV zental se prisea: "Dok
sam tragao za Aj A hmanom otkrio sam da mnogi (ratni zloinci)
ive u manastirima, snabdeveni Hudalovim lanim dokumenti-
ma", prema kojima su oni izbeglice. Jedno je sasvim sigurno -
mnogi ratni zloinci koji su pobegli u Junu Ameriku sa zahval-
23
nou su izj z av aa l vv j l ivali da slobodu duguj u u tom biskupu roenom u
Austrij i i.
Hudal svakako nij i e bio nepoznat nacistima, poto je za vreme
rata slubovao kao komesar Biskupstva za Katolike nemakog
govornog podruj a u Italij i i, a i kao svetenik ispovednik u Ne-
makoj optini u Rimu. Roen je 31. maj a a 1885. godine, a 1919.
godine je postao profe ff sor starozav aa etnih studij i a na Univerzitetu
u Gracu. etiri godine potom, Hudal je preao u Rim kao rektor
Papskog zav aa oda Santa Maria del Anima, u ulici koja se ironi-
nom igrom sluaj a a zvala Vi VV a del Pae - "Ulica mira". Ako je Vi VV -
zental u prav aa u, za vreme Hudalovog rav aa natelj l stva, bilo je tu sve-
ga osim mira. Zav aa od je inae bio ustanovl vv j l en u esnaestom veku
u cilj l u teolokog obrazovanj n a nemakih svetenika, ali je u pos-
leratnoj eri bio leglo krij i umarenj n a nacista.
Nij i e nimalo udno to Vi VV zental optuuj u e Hudala. Biskupovi
pronacistiki pogledi bili su dobro znani. I samsvetenik Grej e em
doputa ovu inj n enicu; "Hudal je bio na prilino zlu glasu u Ri-
mu zbog svoje lj l ubav aa i prema nacistima i nacizmu. Imao je ne-
kakv kk u predstav aa u da mu je boanski poziv da sredi odnose izme-
u nacista i Katolike crkv kk e".
12
Poetkom 1930-ih Hudal je ve
otvoreno podrav aa ao Hitlera, a putovao je po itav aa oj Italij i i i Ne-
makoj da bi se obraao masi katolika nemakog govornog pod-
ruj a. Od samog poetka nacistike vl vv adav aa ine, on je srdano pri-
grlio tu novu vl vv adu kao svoju.
13
Nj N egov prvi dodir s jednim visokim nacistikim fu ff nkcione-
rom bio je verovatno susret s Francom fo ff n Papenom (Franz von
Papen), Hitlerovim vicekancelarom. Fon Papen je stigao u Rim
aprila 1933. godine, radi pregovora o konkordatu izmeu Ber-
lina i Svete Stolice. Mesec dana kasnij i e, Hudal je drao govor u
svom Zav aa odu u Rimu. Meu pozvanim gostima bili su lanovi
nemkog diplomatskog kora, kao i mesni predstav aa nici razliitih
nacistikih organizacij i a. Biskup je kazao svojoj zahvalnoj publi-
ci da "u ovom sudbonosnom asu svi nemaki katolici koji ive
van Nemake pozdrav aa l vv j l aj a u novi Nemaki raj a h, ij i a se poimanj n a
saglaav aa aj a u i s hrianskim i s nacionalnini vrednostima.
14
Nema neposrednih dokaza da je Hudal stvarno radio s nom
na Konkordatu iz 1933. godine, iako je bio tesno povezan s glav aa -
24
nim vatikanskim pregovaraem, drav aa nim sekretarom Paeli-
jem. Meutim, naredne godine Hudal je svakako ve bio Pa-
penov politiki sav aa eznik, i Papen mu se obraao za milj l enj n e od-
mah po neuspelom nacistikom puu u Austrij i i.
15
Za samo koju godinu, Hudalova topla naklonj n enost nacizmu
je postala znana optoj jav aa nosti. Godine 1936, on je objav aa io jed-
nu "fi ff lozofs ff ku" rasprav aa u, Osnovi nacionalsocij i alizma. Kasnij i e
je skromno tvrdio da nj n egov rad prouav aa a tokove i tenj n e u Na-
cistikoj partij i i "objektivno, kako to ini uen ovek, a ne politi-
ar". U stvari, ta je knj n iga vrvela od pohvala idej e ama, programi-
ma i akcij i ama nacista, mada je zbilj l a i kritikovala antihrianske
elemente u toj partij i i. Do tog vremena su mnoge od naj a gorih cr-
ta nacistike vl vv adav aa ine ve bile oigledne. A Hudal je ipak obja-
nj n av aa ao i tvrdio da ne postoje nikakv kk i fi ff lozofs ff ki razlozi zbog kojih
"dobri" nacisti i katolici ne bi mogli da sarauj u u tesno na izgrad-
nj n i jedne hrianske Evrope.
Hudal nij i e bio jedini pripadnik katolikog klera koji je zastu-
pao ovakv kk a gledita. Primas (nadbiskup) Austrij i ske crkv kk e, kardi-
nal Teodor Inicer (Theodore Innitzer), bio je u to vreme snano
pronacistiki orij i entisan. Stoga je bilo prirodno to je na Huda-
lovu knj n igu stav aa io oznaku imprimatur ("da se tampa"), odnos-
no dao zvanihu dozvolu Crkv kk e za objav aa l vv j l ivanj n e. Kardinal je vat-
reno odobrio rukopis "kao dragoceno nastojanj n e da se umiri
verska situacij i a nemakog naroda.
16
Hudalova knj n iga je, meutim, naila na razliit prij i em kod
nacista. Nj N egov prij i atelj l vicekancelar Franc fo ff n Papen, bio je
oaran "to jedan biskup Hudalovog nivoa toliko hvali pozitivna
ostvarenj n a nacional-socij i alizma. Pa ipak, ministar propagande
Jozef Gebels (Joseph Gobels) ju je smesta zabranio, to je bio od-
raz zlovolj l nog raspoloenj n a nacista prema vatikanskim fu ff n-kci-
onerima uopte.
Vodei ideolog nacizma, Alfr ff ed Rozenberg (A (( lfr ff ed Rosen-
berg), smatrao je oprav aa danomovu odluku, izj z av aa l vv j l uj u ui da "mi ne
doputamo da temelj l ne postav aa k vv e Pokreta, analizira i kritikuj u e je-
dan rimski biskup".
17
No, uprkos otromstav aa u prema knj n izi, Hu-
dala je nacistika hij i erarhij i a oigledno dobro primala jer je bio i
vl vv asnik Zlatne znake lanstva u Nacistikoj partij i i.
18
25
Jasno je i da Hudalov pronacistiki profi ff l nij i e tetio nj n egovoj
Vatikanskoj karij i eri. Od 1930. godine je bio sav aa etnik Inkv kk izicij i e,
visokog vatikanskog tribunala, ij i i se rad odvij i ao "u naj a strooj
taj a nosti", kako je izvetav aa ala obav aa etaj a na mrea SAD. Osnovano
1542. godine radi "borbe protiv kalvinistikih i luteranskih bu-
na", ovo telo je u osnovi imalo ulogu odranj n a ideoloke istote
"u odbranu verovanj n a, katolikog morala, i jedinstvenosti Crkv kk e
pred jeresima i raskolima".
Inkv kk izicij i a je kontrolisala i "starala" se o zatiti religiozne
doktrine. Grubo reeno, ona je bila odelj l enj n e Vatikana zadueno
za cenzurisanj n e knj n iga i obrazovnih materij i ala. Hudalu to nita
nij i e bilo strano. Danas je Inkv kk izicij i a kongregacij i a za doktrinu ve-
re, i dalj l e jedno od naj a uticaj a nij i ih vatikanskih ministarstav aa a, "u-
var prav aa overj r a doktrine" i nameta religiozne discipline.
19
Mesto
konsultanta je izuzetno vano u ovom radu, poto ti visokopre-
asnici "moraj a u da istrauj u u, prouav aa aj a u i pripremaj a u sve slua-
jeve iznesene pred Inkv kk izicij i u".
Ipak, i kako su Hudalovi pogledi postaj a ali sve napadnij i e i sve
jav aa nij i e pronacistiki, nita nij i e uinj n eno da se on ili disciplinuj u e
ili ukloni sa tog monog poloaj a a. Umesto toga, Vatikan ga je
juna 1933. godine unapredio od svetenika u poasnog biskupa,
to je izuzetno retka ast za jednog relativno sitnog rektora nas-
tav aa nog zav aa oda.
20
Uprkos ovom unapreenj n u, svetenik Grej e em Hudalova pro-
nacistika raspoloenj n a distancira od Vatikana. On je prosto
bio katoliki biskup s dobrim poloaj a em i ugledom, a meu tak-
vim lj l udima ima prostora za pregrt politikih milj l enj n a i stav aa o-
va".
21
Svetenik Burhart naj a der (Burkhart Schneider), nemaki je-
zuita, takoe je siguran da "biskup Hudal nij i e bio ni naj a manj n e
blizak s Vatikanom. A svakako ne tesno vezan sa Svetim Ocem.
On je bio ... kako da to kaem... ak i tada pomalo sumnj n iv - nisu
ga shvatali ozbilj l no. Oaj a niki je hteo da bude shvaen ozbilj l -
no". naj a der, koji je za potrebe Svete Stolice s Grej e emom radio
na pripremi odbrane ratne uloge Pij i a XII, bio je nepokoleblj l iv u
tvrdnj n i da je Hudal u velikoj meri pripadao perife ff rij i i.
22
26
Suprotno, svetenik Jakob Vaj a nbaher (Jacob Weinbacher),
koji je bio u pozicij i i da moda vie zna, nimalo ne sumnj n a da je
"Hudal bio veoma blizak Pij i u XII... bili su prij i atelj l i". Vaj a nbaher je
postao rektor Zav aa oda Santa Maria dell'Anima 1952. godine, i
jasno se prisea nekoliko razgovora u kojima je nj n egov prethod-
nik izlagao o svom prisnom linom odnosu s papom. "Mnogo
sam priao s nj n im i to se svakako vrlo jasno ispolj l av aa alo."
23
Vaj a nbaherov prikaz nij i e jedini koji se suprotstav aa l vv j l a Grej e emo-
vim i naj a derovim tvrdnj n ama da Hudal nij i e imao nikakv kk og uti-
caj a a na vodee vatikanske zvaninike. Jedna verzij i a nav aa odi da su
Hudal i Pij i e XII odrav aa ali dugotraj a no prij i atelj l stvo zaeto 1924.
godine, kada je Paeli bio nuncij i e u Nemakoj.
24
Jedna jo poverlj l ivij i a verzij i a kae da je Hudal koraao blista-
vim stopama svog pokrovitelj l a. Hudal je za slubi pri Inkv kk izicij i i
1930. godine i za uzdizanj n e do poasnog biskupa od Elij i e 1933.
godine imao da zahvali Paelij i evom rastuem uticaj a u u Svetoj
Stolici. Zaista, Hudalovo unapreenj n e dolo je posle Paelij i evog
postav aa l vv j l enj n a za drav aa nog sekretara 1930. godine.
Prema ovoj teorij i i, Hudalova prisna veza s Paelij i em ilustru-
je se inj n enicom da je Paeli lino itao misu (Hudalovog) osve-
enj n a .... kao biskupa u Zav aa odu Santa Maria delAnima. Iz pote-
nj n a prema Paelij i u, treba napomenuti da je on tada ve bio slu-
beni protektor tog Zav aa oda. Meutim, prema ovoj verzij i i, nj n ihov
odnos je bio i politike prirode i proisticao je iz Hudalove uloge
Paelij i evog sav aa etnika u dugotraj a nim pregovaranj n ima koja su vo-
dila Konkordatu s Austrij i om 1934. godine.
25
Daleko od statusa obinog anonimnog svetenog lica na peri-
fe ff rij i i Vatikana, "Hudal je itekako mogao da bude rezonator papi-
nog glasa u zemlj l ama hemakog govornog podnaj a".
26
Sadanj n i
rektor Zav aa oa, monsinj n or Johanes Nedbal (Johannes Nedbal),
siguran je da je Hudal bio veoma blizak Pij i u XI. Nedbal nav aa odi
Hudalov udeo u Konkordatu s Austrij i om kao razlog za nj n egovo
postav aa l vv j l enj n e za biskupa.
U jednom skoranj n em razgovoru Nedbal je priznao da je Hu-
dalova karij i era bila veoma izuzetna. Po nj n egovom milj l enj n u,
"sasvim je neobino" da rav aa natelj l jednog rimskog zav aa oda bude
proizveden u biskupa. Nedbal potvruj u e da je Paeli inodej e -
27
stvovao na Hudalovom posveenj n u za biskupa, ali insistira na
tome da ta inj n enica nikako nij i e znaila priznav aa anj n e Hudalovih
pronacistikih gledita. Tako se dogodilo pre zbog toga to je
"kardinal Paeli bio protektor Zav aa oda".
27
Dok se slae o tome da je Hudal radio neposredno s dvojicom
papa, Nedbal je beskompromisno otar u vezi s radom nj n egovog
prethodnika na izbav aa l vv j l anj n u nacistikih ratnih zloinaca. "Sasvim
je mogue da je pomogao pojedinima, nekolicini... On sampria
da ih je bilo nekoliko stotina, ali ja mislim da je to preterivanj n e, a
on je stvarno bio sklon preterivanj n u."
Nedbal je ponudio udesan uvid u Hudalov karakter, nagla-
av aa aj a ui da je on "bio ovek vrlo sitne grae i da je uvek nastojao
da 'ispadne veliki. Moete to da vidite na nj n egovim fo ff tografi ff j i a-
ma, a da ste ga poznav aa ali mogli biste da vidite i ovo drugo".
28
Meutim, za oveka s problemom sopstvenog 'ja', Hudal je sva-
kako imao neuobiaj a ene i mone prij i atelj l e.
Godine 1943, na primer, upoznao je Valtera Raufa ff (Walter Ra-
uff ff ) ff , velikog ratnog zloinca. Poto se Himler (Himmler) potre-
sao kada je prisustvovao masovnom strelj l anj n u Jevrej e a u Minsku
1941. godine, Rauf je preduzeo nadzor nad razradom programa
sa gasnim kamionima-fu ff rgonima. Ti "crni gav aa ranovi" ubij i ali su
Jevrej e e ubacivanj n em izduvnih dimova iz dizel-motora u herme-
tiki zapeaene fu ff rgonske komore.
Raufo ff vi gasni kamioni nisu bili bez odreenih jezivih teh-ni-
kih nedostataka; pri poetnim probama nesrene rtve su umi-
rale ne od izduvnih gasova, ve od postepenog guenj n a usled ne-
dostatka vazduha. Umesto da bude po kratkom postupku otro-
van, lj l udski tovar je iznutra ostav aa l vv j l ao krvav aa e tragove grebanj n a po
metalnim zidovima dok ga je guenj n e polako i postepeno vodilo
smrti. Kad je Raufo ff v sistem naj a zad "usav aa ren, nekih 100.000
lj l udi, uglav aa nomena i dece iz Istone Evrope, nalo je smrt u tim
pokretnim gasnim komorama.
Posle ruenj n a Musolinij i evog reima u septembru 1943. godi-
ni, Rauf je prebaen na sever Italij i e, gde je bio u slubi SS u
regionu oko enove, Torina i Milana. I opet mu je zadatak bio
unitenj n e jevrej e skog stanovnitva. Uprav aa o u ovom periodu je
Hudal ostvario kontakt s tim zloglasnim masovnim ubicom.
28
Razvojna linij i a Hudalovog i Raufo ff vog prij i atelj l stva u samom
svompoetku je pomalo obav aa l vv j l ena velomtaj a ne. Alfr ff ed Jarel (A (( l-
fr ff ed Jarschel), nekadanj n i voa Nacistike omladine, tvrdi da je
Rauf prvi put sreo Hudala u prolee 1943, kada ga je Firerov
zamenik Martin Borman (Martin Bormanh) poslao na est me-
seci u Rim bez ikakv kk og oiglednog zadatka. Bilo je to uprav aa o u
vreme kada su Raj a hu oaj a niki trebali visoki ofi ff ciri Raufo ff vog
iskustva i kalibra poto je ishod rata jo bio neizvestan. Jarel
veruj u e "da su prvi dodiri s Vatikanom bili uspostav aa l vv j l eni uprav aa o u
tim mesecima, a da im je svrha bila da konano dovedu do us-
postav aa l vv j l anj n a Hudalove mree za bekstva".
30
Brzo se bliilo vreme kada e ta mrea stvarno zatrebati. Do
poetka 1944. godine, kada su se Sav aa eznici iskrcali na Sicilij i i, ak
je i Hudal video da je Hitlerov "hilj l adugodinj n i Raj a h" osuen na
propast. Sve dok su nacistike armij i e beleile pobede, on se
vozao po Rimu sa zastav aa om "Velike Nemake" na svom auto-
mobilu; ali kada su Sav aa eznici stigli u italij i ansku prestonicu, juna
1944. godine, Hudal je "bio prvi koji je tu zastav aa u promenio -
odj d ednom je zakaio austrij i sku".
31
Poput mnogih Austrij i anaca 1945. godine, Hudal je preko noi
od uloge fa ff istikog fi ff lozofa ff preao na ispolj l av aa anj n e svojih no-
vootkrivenih demokratskih tenj n i. Odbacuj u ui dugo odrav aa anu
progermansku pozicij i u, pourio je da pristupi Komitetu slobod-
ne Austrij i e u Rimu, pa ak i pomogao da se organizuj u e "simbo-
lino" osloboenj n e Poslanstva Austrij i e, zakasnelo se pozivaj a ui
na dav aa no izgublj l eni nacionalni ponos. Hudal nij i e bio usamlj l en
u svom licemerstvu. Ironij i a je u tome to je austrij i ski narod, koji
je imao vei procenat lanstva u Nacistikoj partij i i nego Nema-
ka, smesta zahtevao za sebe poseban tretman kao prva rtva Hit-
lerove tiranij i e.
32
I u Vatikanu su se deav aa ale mnoge dramatine promene, od
kojih je jedna moda odigrala klj l unu ulogu u razradi Hudalove
mree bekstav aa a. Av AA gusta 1944. godine umro je kardinal Malj l one
(Maglione), a Pij i e XII je odluio da ne postav aa l vv j l a novog drav aa nog
sekretara, ve da preuzme na sebe odgovornost za spolj l nu poli-
tiku. Od tog vremerii su monsinj n ori Tardini i Montini radili
neposredno za papu.
29
U svojoj knj n izi Ono posle (A (( ft ff ermath), koja je izazvala dosta
polemike, Ladislas Farago je tvrdio da je ova papina odluka
"znaila Hudalov ulazak u naj a vie krugove Svete Stolice". Farago
tumai da je Malj l one drao Hudala na distanci, te je ovaj a jedino
mogao da se uzda u prilino retke susrete s papom lino da bi
uticao na vatikansku politiku. Ali, sada je "stekao prij i atelj l a u
Drav aa nom sekretarij i atu".
33
Posle Malj l oiieove smrti, ovani Montini je dobio zaduenj n e
da vodi poslove oko papske pomoi izbeglicama, to je otvaralo
vrata Hudalovim planovima. Farago tvrdi da je uprav aa o Montini
obezbedio Hudalu pristup vatikanskim pasoima i drugim li-
nim i putnim isprav aa ama, koje je on potom koristio da pomogne
svojim nacistikim prij i atelj l ima. Istovremeno je Hudal usposta-
vio dobre veze s jo jednim znaaj a nim vatikanskim nadletvom
pod Montinij i evom uprav aa om. Bila je to papska komisij i a za po-
mo izbeglicama, koja je direktno radila sa izbeglicama. Jedan
od nj n enih glav aa nih zadataka bilo je izdav aa anj n e putnih isprav aa a legi-
timnim izbeglicama. Naj a zad, tvrdio je Farago, Montini je uveo
Hudala u Karitas internacional, katoliku milosrdnu organizaci-
ju koja je istinskim izbeglicama obezbeivala smetaj a i hranu i
plaala trokove putovanj n a.
Jedan od vatikanskih slubenih istoriara ustro pobij i a Fara-
gove tvrdnj n e. Iako priznaj a e da se Hudal "zanimao, prema sop-
stvenompriznanj n u, za bive naciste", svetenik Robert Grej e emje
siguran da "biskup Hudal nij i e imao nikakv kk u ulogu u Papskoj
komisij i i za pomo izbeglicama. Nij i e "ak imao nikakv kk e veze sa
nj n enim radom".
34
Meutim, Faragove tvrdnj n e, ukoliko su tane,
dale bi objanj n enj n e zato Vi VV zental uporno dokazuj u e da su Karitas
i Vatikanski biro za izbeglice bili neposredno uklj l ueni u krij i um-
arenj n e nacista.
Veza sa nacistima je teko bila isto Hudalova lina, a da nij i e
uklj l uivala same slubenike, iako oni insistiraj a u na tome da je
nj n ihova uloga bila isto humanitarna, tvrdei da su bili potpuno
nesvesni ma kakv kk ih operacij i a krij i umarenj n a nacista. Ali, ukoliko
su Faragovi nav aa odi tani, zaprepauj u e mogunost da je Montini
dopustio Hudalu, deklarisanom pro-nacisti, ma kakav aa pristup
tim vatikanskim nadletvima u vreme kada su nacisti bili u bez-
30
nau koje ih tera na beg. Takv kk u jednu odluku bi Hudal svakako
doiveo kao otvoreni in podrke za pomo nj n egovim prij i atelj l i-
ma nacistima. Ako je Farago u prav aa u, Montini je oigledno pru-
io Hudalu priliku da stvar tako i shvati.
U amerikoj diplomatskoj dokumentacij i i postoje neki spo-
redni dokazi koji podrav aa aj a u tvrdnj n u da je Montini svesno dopri-
nosio Hudalovomkrij i umarenj n u nacista. Do toga je dolo na be-
zazlen nain. Posle praktinog sloma nemake vojske u Italij i i,
Pij i e XII je poeo da se bori za prav aa o da alj l e svoje line predstav aa -
nike u posete desetinama hilj l ada ratnih zaroblj l enika i internira-
nih civila koji su tada drani u italij i anskim logorima.
Kao to je ve reeno, papa je eleo da proiri svoju "misij i u
milosra u korist svih rtav aa a rata bez obzira na nacionalne ili
verske razlike". U pokretanj n u tog sluaj a a pred sav aa eznikim vl vv as-
tima av aa gusta 1944. godine, Drav aa ni sekretarij i at Vatikana je isti-
cao da Sveta Stolica "ima dunost da se sada zainteresuj u e i za te
nemake zaroblj l enike".
Tokom nekoliko sledeih sedmica, britanski i ameriki zva-
ninici su polemisali oko papinog zahteva. Traili su od Svete
Stolice da prui detalj l no obrazloenj n e za predloene posete, i
primili ovaj a odgovor:
... Izaslanik Nj N egove Svetosti (obino neki nadbiskup), u
pratnj n i jednog sekretara, koji po potrebi slui i kao prevodilac,
poseuj u e logor, donosei sa sobom neke sitne darove (duhovne
knj n ige, poune knj n ige ili laganu literaturu, drutvene igre, itd.);
odri kratak govor-predav aa anj n e i provede neko vreme sa zarob-
lj l enicima ili internircima...
... svrha ovakv kk e posete izaslanika Svete Stolice je da se obez-
bedi normalna religiozna pomo katolikim zatvorenicima, kao
i da se sprovede milosrdna misij i a kakv kk a dolii Crkv kk i donoenj n em
izvesne utehe i onima koji su u nevolj l i.
Bilo je to potpuno razurnno oobrazloenj n e u prilog humani-
tarnom i milosrdnom radu. Dana 10. novembra lini izaslanik
predsednika SAD kod pape je preneo odluku Sav aa eznika vatikan-
skom Drav aa nom sekretarij i atu. Te posete e biti doputene, pod
uslovom da se ogranie na religioznu pomo, a za svaku posetu
se pojedinano podnosi zahtev.
35
31
Nekoliko sedmica kasnij i e usledio je jedan veoma osoben
zahtev. Poto je nj n ihov humanitarni cilj l ostvaren, 2. decembra
Vatikan je molio da se jednom predstav aa niku dopusti "da poseti
civilne internirce nemakog govornog podruj a na tlu Italij i e".
Biskup odabran da odri slubu pred tom poraenom neprij i a-
telj l skom populacij i om bio je niko drugi do Hudal, Vatikanov
"duhovni uprav aa itelj l nemakog naroda u Italij i i".
Zaprepauj u e to to je za ovu kraj a nj n e osetlj l ivu misij i u Sveta
Stolica izdvojila naj a ozloglaenij i eg pronacistiki raspoloenog
biskupa u Rimu. Bilo je dobro znano da ti "civilni" logori vrve od
odbeglih nacista koji su odbacili unifo ff rme i sada se krij i u meu
stvarnim izbeglicama. Amerikanci su bili makar delom krivi to
je Hudalu doputen pristup u internirske logore. Kada je jedan
visoki diplomata SAD u Vatikanu prosledio pismo Drav aa nog
sekretarij i ata sav aa eznikom tabu u Rimu, nij i e nita pomenuo o
Hudalovoj pronacistikoj boleivosti. A Amerikanci u Vatikanu
su znali sve o Hudalovim pogledima. Jedan diplomata je bio fo ff r-
mirao loe milj l enj n e o nj n emu za vreme rata, primeuj u ui da on
"ne veruj u e biskupu Hudalu", poto "glas koji ga bij i e... nij i e naro-
ito dobar sa stanovita Sav aa eznika".
36
Amerika obav aa etaj a na sluba takoe je bila upoznata s Huda-
lovim shvatanj n ima, i prikupila je itav aa obav aa etaj a ni dosij i e o nj n e-
govoj pronacistikoj knj n izi. Mada je Sav aa ezniki tab prethodno
odbio neke zahteve Vatikana za putne dozvole, Odelj l enj n e bez-
bednosti je ovaj a odobrilo, "pod uslovom da je cilj l (Hudalove)
posete izriito ogranien na pruanj n e normalne verske pomoi
katolikim internircima".
38
Ipak, to to je Vatikan pribav aa io Hu-
dalu putnu dozvolu od Sav aa eznika kako bi posetio nemake in-
ternirce bilo je pomalo kao kad alkoholiaru daj a ete viski, a govo-
rite mu da ne pij i e; pokv kk arenosti koje su usledile bile su nemi-
novne.
Opremlj l en specij i alnimakreditivima, Hudal je sada bio slobo-
dan da svojim nemakim prij i atelj l ima u logorima iri dobre vesti
o sistemu bekstva. Nij i e bilo potrebe da traeni ratni zloinci do-
laze u Rim da bi pribav aa ili pomo; Hudal ju je donosio nj n ima "na
noge". Mnogo godina kasnij i e zapisao je jednu potenu ispovest
o svojim putovanj n ima:
32
Zahvalan sam Bogu to mi je (dopustio) da posetim i uteim
mnoge rtve u nj n ihovim zatvorima i koncentracionima logorima
i (da pomognem) da uteknu s lanim linim isprav aa ama.
39
Za amerike pobednike koji su mu pomogli, Hudal nij i e ose-
ao nita drugo do prezir:
Sav aa ezniki rat protiv Nemake nij i e bio sveti rat, ve bojno
nadmetanj n e privrednih kompleksa za ij i u pobedu su se oni bori-
li. Taj a takozvani biznis... koristio je lozinke kao to su demokra-
tij i a, rasa, verska sloboda i hrianstvo kao mamac za mase. Sva
ta shvatanj n a i iskustva bila su razlog to sam osetio dunost i
obav aa ezu da se posle 1945. godine u itav aa om svom milosrdnom
radu posvetim uglav aa nom bivim nacional-socij i alistima i fa ff isti-
ma, naroito takozvanim ratnim zloincima.
40
Hudalove aktivnosti koje i sam priznaj a e i ispoveda utoliko su
poleminij i e to je on dej e stvovao s punimovl vv aenj n ima Vatikana.
Hudal ne samo da nij i e bio na "perife ff rij i i", kako svetenik naj a der
tvrdi, ve je pribav aa io saglasnost zvaninika na naj a viem nivou.
Bez Vatikanovog neposrednog diplomatskog zauzimanj n a da se
za nj n ega pribav aa i putna dozvola Sav aa eznika, on nikada ne bi uspeo
da ostvari dodir s toliko nacistikih ratnih zloinaca. Zbilj l a, bez
takv kk e pomoi on bi bio stisnut u Rimu kao brod u boci.
Izgleda da je jedan od prvih nacista koje je Hudal posetio bio
nj n egov stari prij i atelj l , Valter Rauf, f u Milanu. Osamnaest meseci
pre toga, Rauf je napustio Rim da bi postao ef Uprav aa e veza (SD)
u Milanu. To ga je uinilo glav aa nim SS ofi ff cirom bezbednosti za
itav aa severozapad Italij i e, uklj l uuj u ui Torino i enovu. Godine
1944. Pij i e XII je ve bio duboko zabrinut da e glav aa ni italij i anski
industrij i ski region biti uniten u zav aa rnoj ofa ff nzivi Sav aa eznika.
Uz Raufo ff vu pomo, visoki ofi ff ciri Vermahta u severnoj Italij i i
zapoeli su niz taj a nih pregovora o predaj a i. Alen Dulz (A (( llen Du-
lles), ameriki obav aa etaj a ni ef u vaj a carskoj, razradio je predaj a u
nemakih snaga uz pomo vatikanskih posrednika, Ovi prego-
vori su nosili ifr ff irani naziv Operacij i a zora. Mada pojedinano
nisu imali uspeha u nastojanj n u da skrate rat, svi nacistiki ofi ff ci-
ri koji su ovde bili uklj l ueni umakli su ozbilj l noj kazni.
41
Kada se, 29. aprila 1945. godine, Nemaka armij i a u Italij i i pre-
dala, Rauf je doao do lanog pasoa na ime Karlo Komte (Carlo
3333
Comte) i zakupio stan u Milanu. Onda je uzeo svoj primerak
arhiva Musolinij i eve taj a ne policij i e, uklj l uuj u ui i spiskove lan-
stva u Faistikoj partij i i, i mirno ih zakopao negde van grada.
Znao je da e ti materij i ali biti od velike koristi u mesecima koji
su nailazili, a pokazalo se da je tano prosuivao. Doslovno
sutradan, Raufa ff su uhapsili Amerikarici i smestili ga u milanski
zatvor San Vi VV tore. Za samo koji sat stigao je neki svetenik i ude-
sio da se Rauf prebaci u jednu ameriku vojnu bolnicu.
Prema Vi VV zentalu, Raufo ff vo putanj n e je izdej e stvovao monsinj n or
Do uzepe Bikj k erai (Don Giuseppe Bicchierai), sekretar milan-
skog kardinala ustera (Schuster). Bikj k erai je bio jedan od vati-
kanskih posrednika u taj a nim pregovorima o predaj a i, a krio je
Raufa ff po nj n egovom putanj n u i udesio da taj a no borav aa i "u samo-
stanima Svete Stolice".
42
S druge strane, Alfr ff ed Jarel (Jarschel) veruj u e da je Raufo ff vo
putanj n e isposlovao milanski ogranak Komunistike partij i e Ita-
lij i e. U zamenu za Raufo ff ve spiskove lanstva u Faistikoj partij i i,
komunisti su oigledno zamurili pred organizovanj n em nj n ego-
vog bekstva.
43
Ono to ni Vi VV zental ni Jarel nisu znali bilo je da je Rauf pu-
ten pod staratelj l stvo "S grupe Verona", jedinice Uprav aa e stra-te-
gij i skih slubi (OSS) koja je radila s britansko-amerikom "Spe-
cij i alnom kontraobav aa etaj a nom" ekipom i Italij i i (SCI-Z), na ij i em
je elu bio Dej e mz Dizus Englton (James Jesus Angleton).
S Grupa je bila, izmeu ostalog, zapadnj n aki ekv kk ivalent Rau-
fo ff vog odelj l enj n a za borbu protiv komunista u vreme rata. Rauf je
bio vredan plen u rukama, pa je i pored protivl vv j l enj n a Kontraoba-
vetaj a nog korpusa Armij i e SAD, gde su ga nazivali "nepoprav aa l vv j l i-
vim nacistom bez kaj a anj n a i preporuivali ako ne likv kk idacij i u ono
doivotnu robij i u, S Grupa Verona preuzela staranj n e o zahval-
nom Raufu ff . Posle opirnih ispitivanj n a o komunistikoj aktivnos-
ti u nj n egovom sektoru, pustili su ga. Moda je tako bilo zato to
se Rauf otvoreno hvalisao vezama na naj a viem nivou u vatikan-
skim pregovorima, za koje je tvrdio da mogu da ih "potvrde i
Husman i gospodin Dulz, sav aa ezniki agenti u vaj a carskoj.
44
Nij i e sluaj a nost to je Raufo ff v "gospodin Dulz" kasnij i e postao
direktor Centralne obav aa etaj a he slube (CIA), ili to je Dej e mz
34
Dizus Englton postao ef Kontraobav aa etaj a nog odelj l enj n a CIA.
Tokom itav aa e svoje karij i ere Englton je zadrao isklj l uivu kon-
trolu nad amerikim obav aa etaj a nim vezama s Vatikanom.
45
Koji
god da je bio motiv Amerikanaca, neporeciva je istina da je Rauf
puten iz pritvora i vraen u svoj stan u Milanu.
Prema fr ff ancuskoj publikacij i i Crni krug (Cercle Noir), Rauf
je ostvario vezu s nadbiskupom Sirij i em od enove, i smesta se
stav aa io na raspolaganj n e Vatikanu radi uspostav aa l vv j l anj n a sistema za
krij i umarenj n e nacista. Osim visokih amerikih i vatikanskih ve-
za, Raufo ff v glav aa ni doprinos Hudalovom krij i umarskom sistemu
moda je bio onaj a fi ff nansij i ski. ovek koji je nekada vodio pro-
gram s kamionima-gasnim komorama, sada je postao pera
novca, uz pomo Frederika venta (Frederico Schwendt), svog
nekadanj n eg SS kolege. vent se smatra jednim od naj a veih kri-
votvoraca u istorij i i, koji je za vreme rata fa ff lsifi ff kovao milione
papirnih novanica u okv kk iru SS operacij i e pod konspirativnim
nazivom Okret (Wendig).
46
Prvobitna namera je bila da se potkopaj a u, ako je mogue i
unite, privrede Sav aa eznika, ali je, kako se rat primicao zav aa retku,
vent prao fa ff lsifi ff kovani novac kroz razliite banke i dolazio do
prav aa ih novanica zapadnih zemalj l a. Bio je to prvi novac za mre-
e nacistikih bekstav aa a. Vi VV zental tvrdi da je vent predav aa ao tako
steen novac svom starom kamaratu, Valteru Raufu ff .
47
Meutim, Jarelova verzij i a se neto malo razlikuj u e. On tvrdi
da je Hudal kontaktirao Raufa ff jula 1945. godine, pozivaj a ui ga da
doe u Rimradi taj a nog sastanka. Pokazalo se da je to nemogue,
tako da je Hudal predloio da Rauf onda otputuj u e u enovu i
ostvari vezu s novopostav aa l vv j l enim nadbiskupom Sirij i em, jo jed-
nom klj l unom fi ff gurom u operacij i i krij i umarenj n a nacista. Rauf
je otiao u enovu, a primio ga je jedan od Sirij i evih linih sekre-
tara. Jarel tvrdi da je Rauf tada dobio znatnu sumu hovca kao i
paso Crvenog krsta s vaeom vizom za Sirij i u. Potom se vratio
u Milano i uspostav aa io kanale bekstva.
48
Moda je istina negde na sredini: Rauf je verovatno upotrebio
Sirij i ev novac da uvea zaradu od pranj n a fe ff lsifl ff kovanih novani-
ca. Jarel i Crnilrug se slau u tome da su tokom naredne etiri
godine neki od naj a traenij i ih nacistikih ratnih zloinaca prelazi-
35
li iz Raufo ff vih ruku u Milanu u ruke biskupa Hudala u Zav aa odu
Santa Maria dell' Anima u Rimu, da bi potom bih predav aa ani
nadbiskupu Sirij i u u enovi. Tu su se ukrcav aa ali u brodove i odla-
zili da zaponu nov ivot u Junoj Americi.
Vatikan nikada nij i e otvorio svoju bankarsku dokumentacij i u
da bi pokazao koje sume novca su usmerav aa ane za pomo izbeg-
licama. Do dananj n eg dana, dosij i ea o ventu i o pranj n u nacisti-
kog novca su meu strogo poverlj l ivom amerikom obav aa etaj a -
nom dokumentacij i om. Meutim, pasus jednog teksta koji je
"puten" sadri zanimlj l ivu opasku o ventovoj vezi s nacisti-
kim podzemlj l em:
Na putu iz Austrij i e preko prevoja Brener, prva stanica pod-
zemne eleznice u Italij i i je kod jednog zamka u Meranu, u kom
uprav aa itelj l i govore nemaki. (Vl VV asnik je) neki agent SS operativne
grupe ponekad zvane Grupa Vendig pod komandom pukovni-
ka Frederika venta, koji 'je odgovarao samo Kaltenbruneru i
Himleru. Jedan (agent) ... je zahtevao 5.000.000 dolara od vl vv ade
SAD na ime naknade za imovinu konfi ff skovanu u Meranu po
zav aa retku rata. Sva ta imovina bila je plen SS grupe koji je bio
smeten u ... ventovom tabu i drugim zgradama u Meranu. U
ovom plenu se nalazila i velika koliina britanskih fu ff nti u bank-
notama.
49
Izvetaj a se nastav aa l vv j l a nav aa oenj n embanaka u Britanij i i, Palestini,
Italij i i i vaj a carskoj koje su bile povezane sa ventovom mreom.
Ali, novac sam po sebi nij i e bio dovolj l an. Lane isprav aa e su bile
naj a vanij i a stvar za naciste u begu. Hudal je bio u stanj n u da obez-
bedi sve to: italij i anske line isprav aa e, lane krtenice, ak i vize za
odredine zemlj l e. Naj a neophodnij i i su bili pasoi Meunarodnog
Crvenog krsta.
Prema recima gospoe Gertrude Dipui (Gertrude Dipuis), vi-
sokog inovnika u rimskom ogranku Crvenog krsta, "Hudalu je
zaista bilo relativno lako da to ostvari; bio je biskup, ne zabora-
vite - to je mnogo znailo... Kako smo mogli da odbij i emo da slu-
amo re svetenika?", pitala je ona.
50
Gospoa Dipui je objasni-
la da, ako je Hudal zantevao a se isprav aa e Crvenog krstasastav aa e
prema nj n egovim specifi ff kacij i ama" pa da mu se poalj l u u Zav aa od,
onda je verovatno tako i bilo".
51
36
Meunarodni Crveni krst u Rimu je bio preplav aa l vv j l en molba-
ma-prij i av aa ama u onoj masovnoj zbrci na kraj a u rata. Poteno re-
eno, milioni lj l udi su se kretali po itav aa oj Evropi, a mnogi od nj n ih
su bili ostali bez sopstvenog doma i bez linih dokumenata; oni
drugi, s umrlj l anom prolou, vie su voleli da su "izgubili" do-
kumenta koja bi moda mogla da posvedoe o nj n ihovom stvar-
nom identitetu pred Tribunalom za ratne zloine.
Mnoge dobrotvorne organizacij i e su izdavale izbeglicama
nove line isprav aa e. Neke su vaile samo za tle Italij i e. Na primer,
Karitas Internacional i Vatikanska Komisij i a za izbeglice u to vre-
me su izdav aa ale na stotine lokalnih "linih dokumenata" sedmi-
no. Mnoge izbeglice su koristile ove nezvanine vatikanske is-
prav aa e kao polazim taku u dugom lovu na papire neophodne za
emigracij i u.
Mada je mogla da se upotrebi pri prij i av aa l vv j l ivanj n u za druga do-
kumenta neophodna za emigracij i u, vatikanska lina karta sama
po sebi nij i e doputala vl vv asniku da napusti Rim, a kamoli Italij i u.
Prema tome, nij i e istinita esto ponav aa l vv j l ana tvrdnj n a da je Vatikan
predao nacistima hilj l ade pasoa. Zaista, jedini strogo-vatikanski
pasoi bili su slubena uverenj n a za nj n egove akreditovane svete-
ne diplomate i zvanine predstav aa nike.
Crveni krst je za odbegle naciste bio izvor koji daleko vie
obeav aa a. Za one koji nisu smeli da se izloe opasnosti i lino se
pojav aa e pred stolovima-alterima za pomo izbeglicama, posto-
jala je obilato snabdevena i iva crna berza ukradenih i fa ff lsifi ff ko-
vanih dokumenata. Ga Dipui je imala lino iskustvo po ovom
pitanj n u; lj l utito se priseala da je videla takv kk e papire na stolu u
kancelarij i i svog pretpostav aa l vv j l enog u Rimskomtabu Meunarod-
nog Crvenog krsta. Vi VV dela sams nekoliko metara da su lani. Ne
samo da su bili ispunj n eni razliito od naina na koji mi to obino
radimo, nego je i moj potpis bio oigledno fa ff lsifi ff kovan."
52
Dok
ga Dipui nij i e mogla nita naroito da uini s ovim u vezi, neki
slubenici Meunarodnog crvenog krsta su oigledno svesno
murili na ove zloupotrebe.
Nezakonitu trgovinu dokumentima Crvenog krsta ubrzo je
otkrila amerika obav aa etaj a na sluba. Kraj a em 1945. godine oni su
bili skoro sigurni da su meu nj n ihovim korisnicima odbegli na-
37
cisti. To je potvreno sredinom 1946. godine, kada je dolo do
bekstva nemakih zatvorenika iz logora u Riminij i u u severnoj
Italij i i. Mnogi koji su odatle odbegli kasnij i e su uhvaeni s lanim
dokumentima Meunarodnog crvenog krsta.
Istragu povodom ove pojav aa e, pod taj a nim nazivom Operacij i a
krug, pokrenuo je Kontraobav aa etaj a ni korpus amerike vojske.
Oni su svoje prve nalaze prosledili Vi VV nsentu La Vi VV sti (Vi VV ncent La
Vi VV sta), visokomrimskomslubeniku Odelj l enj n a za korelacij i u ino-
stranih aktivnosti. La Vi VV sta je prethodno ve bio uklj l uen u iz-
vestan broj vrhunski taj a nih obav aa etaj a nih operacij i a posle rata, i
istraivao fa ff istike pij i unske elij i e na delu u Americi, i trgovin-
ske, fi ff nansij i ske i industrij i ske odnose izmeu Italij i e i Nemake.
Vi VV sta je obav aa io istragu i maj a a 1947. godine je uputio izvetaj a u
Vaington. Od kada je puten za jav aa nost, 1984. godine, on je
postao poznat prosto kao "La Vi VV stin izvetaj a ". Mada izloeni
rezultati sadre znatne zablude i greke, u pitanj n u je dosta is-
crpna analiza nelegalne emigracij i e kroz Italij i u. Treba napome-
nuti da je La Vi VV sta bio katolik, ali je jedan od nj n egovih glav aa nih
zaklj l uaka bio da Vatikan pomae bekstvo odbeglih ratnih zloi-
naca.
53
Kada je izvetaj a konano izaao na videlo, Crkv kk a je stro-
go pobij i ala ovu tvrdnj n u.
Zvanini vatikanski istoriar, svetenik Grej e em, objanj n av aa ao
je da je stvarna svrha tog izvetaj a a bila "potpuno pogreno pred-
stav aa l vv j l ena". U ii nj n egovog interesovanj n a nisu bili nacisti koji
bee, ve "komunistika infi ff ltracij i a u Junu Ameriku. Nij i e ba
poteno, niti objektivno, izdvojiti stranicu i po gde La Vi VV sta alu-
dira na beanj n e nacista, kada itav aa izvetaj a i nij i e bio o nacistima,
ve o komunistima. Jedini prav aa i nacista koji je tu pomenut ute-
kao je uz pomo Jevrej e ske cionistike organizacij i e".
54
Meutim, veliki deo La Vi VV stinog izvetaj a a se bav aa i ulogomvati-
kanskih institucij i a i zvaninika u ilegalnoj nacistikoj emigraci-
ji. Slubenik Stej e t departmenta je izloio spisak od preko dvade-
set "vatikanskih organizacij i a za milosre i pomo koje su uklj l u-
ene, ili za koje se sumnj n a da su uklj l uene, u ilegalne tokove
emigracij i e". Na samom vrhu tog spiska nalazio se sveprisutni
biskup Hudal.
55
Kontraobav aa etaj a ni korpus armij i e SAD, (CIC) je
sproveo nekoliko obimnih istraivanj n a crne berze fa ff lsifi ff kovanih
38
dokumenata, i jo nekoliko izvetaj a a je pridodato La Vi VV stinom
izvetaj a u.
Dodatak B nairoko se bav aa io bekstvom iz Riminij i a koje se
dogodilo jula prethodne godine. Jedan pouzdan dostav aa l vv j l a CIC
je izvestio da su dvojica begunaca, ani (Gianni) i Forkerper
(Vorkrper) "prethodno bili upueni da produe u Rim i da kon-
taktiraj a u" jednog CIC dostav aa l vv j l aa, koji je trebalo da im pomogne
da emigriraj a u u Junu Ameriku. Nemci su stav aa l vv j l eni pod prismot-
ru i ispostav aa ilo se da je anij i evo prav aa o ime Valter Fitling (Walter
Ftlung) i da "ivi u stanu jedne Nemice koja je nekada radila u
Ambasadi Nemake u Vatikanu". Dvojica odbeglih su se pri-
klj l uili dvojici drugih begunaca u Rimu, koji su bili u tesnom
dodiru s tamonj n im svetenicima.
Za jednog svetenika je jav aa l vv j l eno da "pomae beguncima hra-
nom, smetaj a em i vezama s nemakim i vatikanskim zvaninici-
ma". Kada su dvojica begunaca otili u enovu da ugovore pre-
voz do June Amerike, dostav aa l vv j l a slube CIC je "pozaj a mio" nj n i-
hove pasoe i otkrio da je nj n ih "izdao Meunarodni Crveni
krst".
56
Agent CIC je uputio svog dostav aa l vv j l aa da pokua da i za
sebe pribav aa i laan paso. On je to i uinio "tako to je platio
20.000 lira jednoj osobi poznatoj po vezama s Meunarodnim
Crvenim krstom".
Sistem za pribav aa l vv j l anj n e pasoa je bio jednostav aa an. Dostav aa l vv j l a
je poslat do jednog oveka koji je zabeleio sve nj n egove line po-
datke. Taj a ovek je imao vezu iznutra koja je pretresla dokumen-
tacij i u Meunarodnog crvenog krsta, u potrazi za "imenom neke
nestale ili mrtve osobe koja odgovara (dostav aa l vv j l aevom) opisu".
Dva dana potom dostav aa l vv j l au CIC je reeno da se prij i av aa i Crve-
nom krstu za paso pod lanim imenom Mirko Baueh (Mirko
Baucech). Takoe su mu bila potrebna i dva pisma-potvrde
identiteta, koja je nj n egova veza nabav aa ila od Crvenog krsta Vati-
kana i Italij i e.
57
Av AA gusta 1946. godine, ova operacij i a CIC je prestala poto su
lj l udi pod prismotrom bili uhapeni; trojica su bili begunci iz
Riminij i a, a etvrti je posedovao "lane potvrde o otpustu". Nem-
ci su priznali da imaj a u veze s lj l udima bliskim Vatikanu. Izvetaj a
CIC je govorio o jo jednom vatikaskom predstav aa niku koji je
39
imao dobre veze s junoamerikim konzulatima i poslovnim
fi ff rmama. Ova vatikanska veza je bila poslednj n a karika u "lancu
nemake emigracij i e koji sve svoje klij i ente usmerava preko
Meunarodnog Crvenog krsta".
58
La Vi VV sta je potvrdio i da je Milano znaaj a an centar u mrei kri-
jumarenj n a. Mada ne pominj n e Raufa ff , La Vi VV sta je otkrio jednu
mreu koju je vodio nj n egov blizak prij i atelj l , Frederiko vent.
Veliki je broj Nemaca... koji prelaze granicu prerna Trevizu i
Milanu s isklj l uivom svrhom da pribav aa e... lane line isprav aa e,
pasoe i vize, pa skoro smesta odlaze preko enove i Barcelone
put June Amerike.
59
Da bi pokazao kako je lako Vatikan u stanj n u da pribav aa i lane
isprav aa e Meunarodnog crvenog krsta, La Vi VV sta je udesio da dvo-
jica "maarskih izbeglica" posete svetenika Jozefa ff Galova (Josef
Gallov) v , koji je vodio agencij i u za pomo Maarima "pod pokro-
vitelj l stvom Vatikana". La Vi VV sta je za Galova smatrao da je "po-
ten, sav aa estan katoliki svetenik, ali da je isto tako i boleiv sta-
rac" koji se ne trudi da postav aa l vv j l a previe pitanj n a o tim "izbeglica-
ma".
Ti lj l udi su bili odabrani zato to su govorili maarski. Oni su
stigli u kancelarij i u svetenika Galova bez ikakv kk ih linih isprav aa a
ili ma kakv kk ih dokumenata, govorei da su uprav aa o pobegli iz ruku
Sovj v eta. "Obojica su tvrdili da su roeni stanovnici jednog malog
sela u Maarskoj i da su izgubili svoje porodice u av aa ionskim
bombardovanj n ima za vreme rata". Drugi dostav aa l vv j l a je pristao da
pod zakletvomposvedoi u korist prie svoga prij i atelj l a i Galov je
pripremio zapis o tome. Onda je oveku dao pismo koje treba da
preda Crvenomkrstu i, samo koji sat kasnij i e, La Vi VV stin dostav aa l vv j l a
je doao do sav aa reno isprav aa nog pasoa. Ubrzo potom, prvi dos-
tav aa l vv j l a je jednostav aa no preokrenuo postupak i izdej e stvovao paso
za svog prij i atelj l a "Maara". "Ne treba da napominj n em", propra-
tio je ovo La Vi VV sta, "da su obojica u stvari Italij i ani, i da nij i edan od
nj n ih ak nikad nij i e ni bio van Italij i e".
60
Jo jedan ofi ff cir CIC je zaklj l uio da dokumenta Meuna-
rodnog crvenog krsta mogu da se nabav aa e bez ikakv kk e provere
identiteta zahvalj l uj u ui "pomoi osoba koje deluj u u pod zatitom
Vatikana". Pol Laj a on (Paul Ly LL on) je kasnij i e postao klj l uni ame-
40
riki ovek za vezu s vatikanskim Pacovskim kanalima, ali je
1946. godine istraivao nj n ihove operacij i e. On je otkrio da je
Vatikan pokrovitelj l nezakonite trgovine papirima Crvenog krsta,
pribav aa l vv j l enim ili "pod pseudonimima ili s lano nav aa edenom na-
cionalou.
61
Laj a on je takoe potvrdio da je maarski katoliki
svetenik Galov sredina linost ove operacij i e. On je takoe
identifi ff kovao neke od lj l udi koji su nabav aa ili ove lane isprav aa e kao
"poznate ili poternicom traene ratne zloince".
62
Prema ofi ff ciru CIC, sistem za pribav aa l vv j l anj n e lanih papira je bio
prilino neposredan. Moliocu bi bilo obezbeeno pismo koje je
nosilo "slubeni peat Vatikana" i koje je onda nosio linoj vezi
svetenika Galova "u Meunarodnom Crvenom krstu... da mu
obezbedi... linu isprav aa u Crvenog krsta". Ova je onda mogla da
se upotrebi da se nabav aa e "neophodne kartice za snabdevanj n e i
privremena prij i av aa a borav aa k vv a od italij i anskih policij i skih vl vv asti kako
bi se bezbedno ostalo u Italij i i", u oekivanj n u "dozvole od konzu-
lata drav aa a Srednj n e i June Amerike za uselj l enj n e".
63
La Vi VV stin izvetaj a je u poetku izazvao veliki preokret u Va-
ingtonu. Stej e t department je zaklj l uio da izvetaj a "zahteva da
mu se smesta posveti panj n a".
64
Sazvan je jedan skup u potpu-
noj taj a nosti, ali su vaingtonske birokrate odluili da izdaj a u sa-
mo jedan vrlo diskretan i nefo ff rmalan protest.
65
ak ni od La
Vi VV ste nij i e traeno da produi svoju istragu da bi se ustanovilo
puno grananj n e i razuenost te vatikanske mree krij i umarenj n a.
Amerikanci su zaklj l uili da su dobri odnosi sa Vatikanom
vanij i i nego da se masovne ubice izvedu pred sud. Nareenj n a
koja je Stej e t department uputio svom predstav aa niku u Vatikanu
ne bi se ba mogla smatrati tipinim amerikim izraav aa anj n em
gneva.
66
Od nj n ega je traeno samo da se nefo ff rmalno obrati Va-
tikanu. Preputam tebi da odlui ta bi, i u kojoj meri, trebalo
da se uini po ovom pitanj n u".
67
Diplomata je shvatio taj a mig, i
zaklj l uio da e usmena poruka, ili No NN ta tt Ve VV rbale, biti dovolj l na.
To je naj a nia vrsta diplomatske komunikacij i e, rezervisana za
nezvanine teme koje su suvie beznaaj a ne da bi se iskazivale u
vidu slubene diplomatske note.
Pa i kada je bila prenesena, ta usmena poruka je bila jo vie
razvodnj n ena. Monsinj n oru Volteru Kerolu (Walter Carroll) iz vati-
41
kanskog Drav aa nog sekretarij i ata je samo sugerisano da su "neke
beskrupulozne osobe, esto upletene u nezakonite i taj a ne aktiv-
nosti" nekako uspele da nabav aa e putne isprav aa e "uz nesvesnu i
neopreznu pomo milosrdnih organizacij i a". Mada je ta poruka
u izvesnoj meri bila dvosmislena, oigledno nij i e bilo nikakv kk og
pomena o La Vi VV stinim dokazima da Vatikan aktivno pomae na-
cistima da uteknu.
Izgleda da se Stej e t department vie brinuo da bi lana doku-
menta mogla igrom sluaj a a da pomognu i Jevrej e ima koji odlaze
u Palestinu ili "taj a nim (komunistikim) agentima, od kojih su se
mnogi uputili ka zapadnoj hemisfe ff ri". Zbunj n eni vatikanski zva-
ninik verovatno je mislio da Amerikance brinu samo lukav aa e i
razraene jevrej e ske i komunistike krij i umarske organizacij i e.
Pourio je da uveri amerikog diplomatu da "takv kk e agenture ni-
su povezane s Vatikanom.
68
Amerikanac je zaklj l uio svoj "protest" zahtevaj a ui od Vati-
kana pomo kako bi se obezbedilo da se "sve nacij i e sauvaj a u od
infi ff ltracij i e neprij i atelj l skih elemenata i da milosrdan i dobrotvo-
ran rad na pomoi potenim raselj l enim licima... ne bude uka-
lj l an takv kk im nelegalnim aktivnostima.
69
Nij i edan od svetenika
imenovanih u La Vi VV stinom izvetaj a u nij i e ak ni pomenut.
Kada bi svetenik Grej e em samo proitao usmeno sroeni sa-
etak ovog udnog sastanka, imao bi puno prav aa o da pretpostav aa i
da La Vi VV stin izvetaj a nij i e imao nikakv kk e veze s krij i umarenj n em
nacista. Ameriki diplomata je dao providno oprav aa danj n e da "nij i e
bio u mogunosti da bude preciznij i i usled neophodne potrebe
da se zatite nai izvori info ff rmacij i a i nai istraitelj l i pred kojima
je i dalj l e vaan tekui posao. Takoe sam oseao da moj nastup
treba da je unekoliko ublaen zbog toga to su mi u nekoliko pri-
lika zvaninici u Vatikanu otkrili da su veoma osetlj l ivi zbog
koliine amerikog privatnog kapitala koji je otiao na fi ff nansira-
nj n e nezakonitih migracij i a".
Ovo je zaista mogao da bude razlog za ameriku rav aa nodu-
nost prema vatikanskim Pacovskim kanalima. Meutim, jedan
istraiva je otkrio dokument u Arhivima SAD koji baca zapre-
pauj u ue svetlo na zvanine stav aa ove SAD. Prema arlsu Alenu
(Charles Allen), istog onog dana kada je Vaington obav aa eten o
42
ovom susretu s monsinj n orom Kerolom, iz Rima je poslato u
Vaington jo jedno, nepotp t isano pismo, s opomenom da je
"monsinj n or Volter Kerol iz Drav aa nog sekretarij i ata Svete Stolice,
upozorio... u 'usmenoj poruci' da se ne ulazi preduboko u poje-
dinosti u vezi s fi ff nansiranj n em puteva za beg nacista".
70
Oigledno je da je Stej e t department bio obav aa eten o tome da
je Vatikan zaista upoznat s aranmanima za fi ff nansiranj n e mree
krij i umarenj n a.
Dok su takv kk e diplomatske fi ff nese razmatrane, Hudal je i dalj l e
slao traene begunce niz kanale za bekstvo, sve dok sam Vatikan
nij i e doao pod udar slone kritike. Jedan niz lanaka u italij i an-
skoj tampi postav aa l vv j l ao je pitanj n a o motivima Pij i a XII, koji je tada
ve bio nairoko etiketiran kao nemaki papa. itav aa oj vatikan-
sko-nacistikoj vezi je pretilo da bude razotkrivena. Na primer,
6. av aa gusta 1947. godine milanski veernj n i list Mi MM lano Sera rr obja-
vio je napis pod naslovom "Previe Nemaca oko pape". On je
tvrdio da se u
papskim odaj a ama u Vatikanu govori samo nemaki - jezi-
kom kojim papa izuzetno dobro vl vv ada... Papa ivi na nemakoj
kuhinj n i... Lini sekretar Pij i a XII (svetenik Laj a ber) je krupni Ba-
varac... esto se via po Rimu u svom automobilu, iz kog izlazi
sami svraa u jednu od tipinih nemakih pivnica... u koju dola-
ze... SS ratni zloinci koji se krij i u pod tuim imenima.
Jasno je kao na dlanu da je novi mit, kom se ak i Vatikan pri-
klonio, o "jadnom Nemcu" koji snosi kaznu za krivicu drugih i
koji ima prav aa o na pomo od itav aa og sveta, nastao isklj l uivo iz
ove naroite (pro-nemake) atmosfe ff re koja tesno obav aa ij i a Gla-
vara Crkv kk e.
71
Vatikan je shvatio da ovaj a vid publiciteta kodi nj n egovomme-
unarodnom ugledu. Smesta su znali koga da krive. Primenj n en
je pritisak na Hudala; on je kasnij i e pisao da su vatikanske diplo-
mate poeli da ga se klone, a da su ga neki zvali "nacista, fa ff is-
tiki biskup - troppo te tt desco (komplet-vaba)".
72
Meutim, upr-
kos inj n enici da je Hudalova operacij i a krij i umarenj n a nacista
pretila da se pretvori u jav aa ni skandal, trebalo je skoro etiri godi-
ne da on bude smenj n en s mesta rektora Zav aa oda Santa Maria
dellAnima. On je konano popustio pred neizbenim, o Boiu
43
1951. godine, objav aa l vv j l uj u ui da e da napusti Zav aa od jula naredne
godine.
73
Ubeen da je nj n egov jedini greh loa slika koju su stvorile
novine, Hudal je ostao u Rimu do smrti, bez imalo kaj a anj n a za
svoj rad za dobro nacistikih ratnih zloinaca:
Pomagati lj l udima, izbav aa iti nekog od nj n ih, bez razmilj l anj n a o
posledicama, raditi nesebino i predano, prirodno je bilo ono
to je trebalo da se oekuj u e od jednog prav aa og hrianina. Mi ne
veruj u emo u jevrej e sku izreku 'oko za oko.
74
Jasno je da je biskup Hudal smatrao da Nemcima treba op-
rostiti nj n ihove zloine u ime hrianskog Milosra, dok je obina
prav aa da za nj n ega znaila osvetu, bar kada se primeni na ubice
Jevrej e a. Do same svoje smrti Hudal je ostao ubeeni antisemita.
Novinski skandal koji je izbio 1947. godine nij i e zatvorio naci-
stike Pacovske kanale. Sada, kada je nj n egova zvezda bledela,
diskretnij i i svetenici su ve zauzeli nj n egovo mesto u mranom
sazveu krij i umarskog sistema. Jav aa ila se i jedna neposredna
korist od pretnj n e novinskim skandalom. Od tog trenutka nadalj l e
preduzimane su izuzetne mere da se sakrij i e postojanj n e puteva
za beg nacista. Nj N ihova puna grananj n a i dometi nee biti jav aa no
otkriveni jo punih etrdeset godina.
Dosta pre nego to je biskup Hudal siao s pozornice, scena je
bila postav aa l vv j l ena za profe ff sionalnij i e i taj a novitij i e operacij i e kri-
jumarenj n a koje e pomoi ratnim zloincima i kv kk islinzima iz
svih katolikih zemalj l a Evrope. Bilo da je Hudal nekada delovao
sam ili ne, nj n egovi naslednici su, sasvim je jasno, imali ovl vv ae-
nj n a visokih vatikanskih zvaninika. Kao i Hudalu, i nj n egovim
sledbenicima je zamaj a ac u krij i umarenj n u nacista predstav aa l vv j l ala
slubena intervencij i a Vatikana da se pribav aa e putne isprav aa e Sa-
veznika.
75
I nij i e nimalo sluaj a no to je Vatikan za ovaj a rad birao
fa ff istike svetenike iz Srednj n e i Istone Evrope. Hudal je ve bio
poslao mnogo Nemaca u Junu Ameriku, ali su sada desetine
hilj l ada nacistikih saradnika drugih nacionalnosti glasno vapile
da im se pomogne.
Kao to e Amerikanci ubrzo otkriti, Vatikan je bio volj l an i
spreman da prokrij i umari fa ff iste svih zastav aa a i inova. Ono to
Amerikanci nisu znali bilo je zbog ega je Vatikan u sve to uao.
44
Specij i alni agent Vi VV lj l emGauen (Wi WW lliamGowen) bio je smeten
i snuden. Ovaj a ofi ff cir amerike obav aa etaj a ne slube bivao je sve
potitenij i i zbog svog neuspeha da ue u trag emigrantskom na-
cistikom podzemlj l u u Rimu i otkrij i e traene ratne zloince koji
su "cvetali" u tom gradu. im bi otkrio nj n ihova kretanj n a, oni bi
nestaj a ali s vidika, kao da ih guta neka mrana i neizmerna pro-
valij i a. Bio je siguran da je tu na neki nain uklj l uena taj a novita
grupa zvana Intermarij i um, ali mu je nedostaj a alo vrih dokaza
da potvrdi svoje sumnj n e.
Nekoliko meseci pre toga, Gauen i nj n egove kolege iz Kontra-
obav aa etaj a nog korpusa amerike vojske bili su, inilo se, na pragu
velikog upada u neprij i atelj l ske redove, ali je sve to sada izgledalo
dalj l e nego ikad. Kada su razmotreni izvetaj a i o Operacij i i krug,
mislili su da su blizu reenj n a vatikanske misterij i e. Kao to je ve
izloeno, ova taj a na operacij i a je bila pokrenuta jula 1946. godine,
da bi se otkrilo kako su begunci u stanj n u da preive u begu, ko im
pomae da se sakrij i u u Rimu, a potom da odu u sigurnost June
Amerike.
Ameriki ofi ff ciri su zaklj l uili da je Vatikan "naj a vea pojedi-
nana organizacij i a uklj l uena u nelegalna kretanj n a emigranata"
kroz Italij i u i preko nj n e, i da je oprav aa danj n e Vatikana za "nj n egov
doprinos u tom nelegalnom prometu jednostav aa no propagiranj n e
vere". Jer bila je
...elj l a Vatikana da pomogne svakoj osobi bez obzira na
nacionalnost ili politika ubeenj n a, sve dok ta osoba moe da
dokae za sebe da je katolik... Vatikan dalj l e oprav aa dav aa a svoj dop-
rinos elj l om da ubaci, ne samo u evropske ve i u latinoameri-
ke zemlj l e, lj l ude svih politikih ubeenj n a, sve dok su ona antiko-
munistika, a u korist Katolike crkv kk e.
1
45
3. poglavlj l e
Francuski pijun u Va VV tikanu
Obav aa etaj a ni ofi ff cir Stej e t departmenta Vi VV nsent La Vi VV sta izveta-
vao je da je Vatikan "stvorio pritisak i preneo teret" na katolike
zemlj l e u Junoj Americi, posebno na Argentinu, ali i na Meksiko,
Kubu i druge. Ovo je rezultirano "inostranim misij i ama ovih ze-
malj l a ij i i su stav aa ovi skoro podsticali ulazak bivih nacista (na-
roito) i preanj n ih fa ff ista u nj n ihovu zemlj l u kao i pripadnika
drugih politikih grupacij i a, pod uslovom da su antikomunisti".
Za vreme istrage, obav aa etaj a na mrea SAD je naila na pregrt
"dobrotvornih i milosrdnih organizacij i a u Rimu koje se bav aa e, ili
se sumnj n a da se bav aa e, nelegalnom emigracij i om" pod pokrovi-
telj l stvom Vatikana. La Vi VV sta je razgovarao s mnogim crkv kk enim
zvaninicima, koji su uestvovali u timakcij i ama, zaklj l uuj u ui da
oni deluj u u "pod blagonaklonim pokrovitelj l stvom Vatikana":
Ne treba ni da se napominj n e, sve te agenture koje dej e stvuj u u
u sprezi s Vatikanom ili pod nj n egovom zatitom fi ff nansiraj a u se iz
vatikanskih fo ff ndova. Nij i e uinj n en pokuaj a da se dokui iznos tih
fo ff ndova, nj n ihovo poreklo ili nain nj n ihove distribucij i e, ali pisac
ovih redova smatra da se znatne sume troe na podsticanj n e
ovakv kk og rada.
2
La Vi VV sta je bio kv kk alifi ff kovan da izvue ovakav aa zaklj l uak, poto
je istraivao mreu nezakonitog pranj n a nacistikog novca koje se
odvij i alo posle Drugog svetskog rata. Sline tvrdnj n e su nepresta-
no inili i drugi istraivai. Lovac na naciste nastanj n en u Austrij i i,
Simon Vi VV zental, dao je ovome i naziv "Rimski put". On tvrdi da
je Vatikan vodio sistematian krij i umarski sistem da bi nacisti-
ke masovne ubice izvukao iz Evrope.
3
Vatikan je neprestano poricao ove tvrdnj n e. Kada je, poetkom
1984. godine, La Vi VV stin izvetaj a izaao na svetlost dana, izazvao
je meunarodnu pomamu, prinuuj u ui Vatikan da ga pobij i a.
Nj N ihov portparol, preasni Romeo Paniroli (Romeo Panciroli),
nav aa odio je rei dvojice istoriara Vatikana, svetenika Roberta
Grej e ema i preasnog Pj P era Blea (Pierre Blet). Grej e em je tvrdio da
su La Vi VV stini nalazi "propagandistiki manevri" lj l udi koji "nikad
ne proputaj a u priliku da raspnu" Crkv kk u. "Optube u tom izve-
taj a u nemaj a u nikakv kk u vrstu osnovu, ve su plod mate", govorio
je taj a ameriki svetenik.
46
Preasni Ble se slagao da je izvetaj a "vetaki i laan, da nij i e
vredan panj n e", a i da je verovatno "zasnovan na info ff rmacij i ama
koje su dali problematini elementi". Preasni Antonio Veber
(A (( ntonio Weber), po roenj n u Nemac, svetenik koji je vodio
jednu organizacij i u za pomo pod pokrovitelj l stvom Vatikana,
bio je jo kategorinij i i, tvrdei da "Vatikan nikada nij i e skrivao
naciste niti im je pomagao posle rata".
4
Jasno je da izmeu Vatikana i nj n egovih kritiara nema saglas-
nosti. Meutim, Vi VV lj l em Gauen je sredinom 1947. godine ustano-
vio gde istina lei. Gauen je bio u dobrom poloaj a u da otkrij i e ta
se stvarno deav aa alo. Ne samo da je sam bio agent Kontra-
obav aa etaj a nog korpusa (CIC), nego je i nj n egov svetenik, Frenklin
Gauen, bio visoki slubenik Stej e t departmenta. Godine 1940.
predsednik Ruzvelt je poslao Maj a rona Tej e lora (Myron Tay aa l yy or)
kao svog linog zastupnika kod Pij i a XII, a Gauen starij i i je otiao
u Vatikan kao jedan od nj n egovih pomonika. Slubovao je tamo
do 1947. godine, kada se vratio u Vaington. Sin mu je ostao u
Rimu i istraivao je vatikanske veze nacista.
Gauen mlai je tada ve bio mladi obav aa etaj a ni ofi ff cir u uspo-
nu, elj l an zadataka u uzbudlj l ivom svetu evropske pij i unae.
Taj a anstvena rasej e anost nacista kao da je zav aa ela i smutila nj n ego-
ve kolege, ali je Gauen sada slagao komadie u mozaik. On je
reio tu slagalicu koja ga je toliko meseci kopkala i muila, zao-
bilazei zaklj l uke Operacij i e krug i koncentriui se direktno na
Intermarij i um. Otkrio je da poricanj n e Vatikana nij i e potkreplj l eno
dokazima.
Gauen je otkrio da jedna dobro organizovana mrea nacisti-
kih emigranata iz Srednj n e i Istone Evrope operie na obodu
Vatikana i da prima taj a nu podrku i pomo od male ali mone
grupe zav aa erenika, uklj l uuj u ui papu Pij i a XII lino. Ova istraiva-
nj n a su odnela skoro itav aa ih osamnaest meseci, a u tom procesu
je ameriki ofi ff cir otkrio i da je ova grupa samo mali deo miste-
riozne vatikanske pij i unske organizacij i e zvane Intermarij i um.
Mladi Gauen je otkrio da nj n eni koreni seu u rane 1920-e go-
dine, do takozvane "bele" ruske emigrantske grupe, koja je bila
pod kontrolom rimske crkv kk e, a koja je pobegla u Pariz kada su
bolj l evici preuzeli vl vv ast. Nj N ima je pripao naziv "beli" da bi se raz-
47
likovali od komunistikih "crvenih" u graanskom ratu. Kada su
se konano nali u Parizu, jedan bivi carski general, pod kon-
trolom Rima, je osnovao grupu sa zadatkom i cilj l em da se nav aa o-
dno uj u edine svi narodi podj d armlj l eni komunizmom.
5
Sredinom 1930-ih ova pariska grupa se ve bila razvila u
Intermarij i um, "taj a nu meunarodnu organizacij i u koja za svoje
lanove eli lj l ude ij i i su domovi u prostoru 'Intermare' - onom
delu Evrope koji lei izmeu Baltikog, Crnog mora, Egej e skog,
Jonskog mora i Jadrana, kao i na itav aa Kav aa k vv az".
Intermarij i um je uzvieno proklamovao jedinstvo esnaest
nacij i a "koje nastanj n uj u u teritorij i u izmeu Nemake i same
Rusij i e... koje su sjedinj n ene u naporima borbe za osloboenj n e,
kao i u tenj n i da obezbede mirnu egzistencij i u i da doprinesu
izgradnj n i jedne nove Evrope i stvaranj n u jednog novog sveta,
osloboenog tiranij i e, stradanj n a i gladi". Cilj l je bio da se obezbe-
di samoopredelj l enj n e svih tih sasvim razliitih "nacij i a", ali je kao
takav aa bio potpuno nepraktian. Mnoge od tih zemalj l a toboe
sjedinj n enih ovim nastojanj n ima imale su dugu istorij i u krvav aa ih
meusobnih sukoba, u kojima su etnike, kulturne, pa ak i ver-
ske, razlike igrale monu ulogu.
6
Bilo kako bilo, Intermarij i um je zagovarao neophodnost stva-
ranj n a jedne mone, antikomunistike, podunav aa ske konfe ff deraci-
je, sastav aa l vv j l ene od naj a vanij i ih katolikih nacij i a Srednj n e Evrope.
Pre rata on je dobij i ao snanu podrku sa vie strana.
7
Cilj l Intermarij i uma je bio da se stvori cord rr on sanita tt ire rr , jedan
zdra rr v poj o as, sa katolikom veinom. Taj a plan je imao podrku
Vatikana u 1920-im i 1930-im godinama. Vatikan je s velikom
naklonou gledao na Francusku, za koju je Pij i e XI otvoreno
smatrao da je "prvoroena u Velikoj katolikoj porodici".
Britanski Forin ofi ff s je jo oktobra 1942. godine napominj n ao da
e posleratna politika Vatikana "ii u prilog stvaranj n u jedne veli-
ke dunav aa ske fe ff deralne drav aa e, ukoliko ona bude stabilna i ne
bude pod kontrolom bolj l evike Rusij i e.
8
Guenove kolege iz Kontraobav aa etaj a nog korpusa u Austrij i i
nale su tragove ove podunav aa ske konfe ff deracij i e jo u svojim
poetnim istraivanj n ima posleratnog oivl vv j l av aa anj n a i jaanj n a usta-
a. Ofo ff rmlj l ena kraj a em 1920-ih, ova fa ff istika grupacij i a je spro-
48
vodila kampanj n u meunarodnog terorizma tokom 1930-ih.
Onda su nacisti postav aa ili ustae na vl vv ast u Hrvatskoj za vreme
rata, a oni su se dali na unitav aa anj n e stotina hilj l ada nedunih civi-
la. Samo sedam sedmica poto je rat okonan, 25. juna 1945.
godine, ustae su ostvarile kontakt s jednom papskom misij i om
u Salcburgu, u Amerikoj zoni Austrij i e. Traili su papinu pomo
za stvaranj n e ili nove nezav aa isne hrvatske drav aa e ili makar "Du-
nav aa sko-jadranske unij i e u kojoj bi, prema svim prirodnim zako-
nima, Hrvatska imala mogunost da se razvij i a".
9
Gauen je otkrio zamrene veze izmeu Intermarij i uma i Va-
tikana, tako to je pratio jednog mladog Maara za kog je sum-
nj n ao da je jedan od klj l unih organizatora. Nadao se da e Ferenc
Vaj a ta da prui dragocene info ff rmacij i e "iznutra" o tome kako se
Intermarij i um vezuj u e i uklapa u dobro organizovanu i fi ff nansira-
nu mreu za krij i umarenj n e nacista. Verovao je ak da Vaj a ta
moe da potvrdi uee Vatikana u ovim delatnostima, poto je
znao da je Maar dobro povezan sa elnicima Crkv kk e.
Pokazalo se da je Vaj a ta teko uhvatlj l iva zverka, dobro skriven
u emigrantskom podzemlj l u koje je bilo izgraeno u Rimu po
zav aa retku rata. Nagovetaj a i nj n egove znaaj a ne uloge bili su se
pojav aa ili kraj a em 1946. godine, kada je vl vv ada Maarske tvrdila da
on "ivi na visokoj nozi u hotelu Grand u Rimu". CIC je otkrio da
to nij i e tano. Istina je bila da, "prema prilino pouzdanim izvo-
rima", on u stvari ivi "u jednom od mnogih samostana na pod-
ruj u Rima".
10
Ovo sluaj a no otkrie je odvelo Gauena do Vaj a te u
prvoj polovini 1947. godine.
Gauen je Vaj a tinim bliskim prij i atelj l ima rekao da e, u zamenu
za info ff rmacij i e, pomoi beguncu da ponovo dobij i e svoja lina
dokumenta, koja mu je nedav aa no pre toga bila oduzela italij i anska
policij i a.
11
Vaj a ta je imao mnogo toga da ispria. Prema Vaj a ti, Va-
tikan je radiona oivl vv j l av aa anj n u Intermarij i uma posle drugog svet-
skog rata.
12
Osebi, Vaj a ta je otkrio da je pred kraj a rata bio generalni konzul
Maarske u Beu, sa zadatkomda organizuj u e evakuacij i u maar-
ske industrij i e i uspostav aa i linij i e bekstva za "izbeglice". On je "or-
ganizovao vie od 7.000 eleznikih vagona s mainama i ita-
49
vim fa ff brikama" za transport do zapadne Nemake, i izbav aa io
"veliku veinu maarske buroazij i e i aristokratij i e" od Sovj v eta.
13
Vaj a ta je postao visoki fu ff nkcioner Intermarij i uma, napisav aa i
knj n ige i propagandne priloge za In II te tt rmarij i umov bilte tt n.
14
On je
kasnij i e za Etat maer i (fr ff ancuskog) ministra inostranih poslova
"razradio izvestan broj poverlj l ivih poslova" za organizovanj n e
taj a nih aktivnosti na Balkanu.
Posle jula 1946. godine Vaj a ta je kratko iveo u Insbruku kod
mesnog efa ff fr ff ancuske obav aa etaj a ne slube, ij i i je predlog bio da
Vaj a ta treba da usmerav aa a sve emigrantske operacij i e iz Pariza.
Meutim, on je odbio ovaj a poziv zbog jedne velike razmirice,
napustio fr ff ancusku zonu sa svojim naj a bliim kamaratima i
ponovo se nastanio u Italij i i. Ubrzo je ponovo uspostav aa io tesne,
odranij i e izgraene veze s Vatikanom i italij i anskim katolikim
politiarima iz 1930-ih, kada je bio novinar u Rimu.
Amerika obav aa etaj a na mrea je ustanovila da je u Rimu Vaj a ta
"poeo da radi s jezuitima. Ova linij i a delatnosti ga je odvela u
panij i u i vaj a carsku".
15
Gauen je konano uklapao komadie zagonetne slagalice In-
termarij i uma. "Tokom druge polovine 1945. godine", pisao je,
"'Intermarij i um' je bio u fo ff rmi embriona, a u leto 1946. godine je
ve bio dobro razvij i ena organizacij i a...".
16
Gauen je napominj n ao da je sredinom 1946. godine Inter-
marij i um ve bio dovolj l no jak da pokrene jednu "propagandnu
kampanj n u irokih razmera" u italij i anskim logorima za raselj l ena
lica. "Oigledno je da je organizacij i a imala na raspolaganj n u znat-
ne sume, poto je tampala i rasturala povelj l u o SlobodnomMe-
umorj r u (Intermare) na 14 stranica, i pokrenula tampanj n e bil-
tena u Rimu."
Gauen je takoe zapaao da je "propaganda postala toliko ja-
ka u logoru u Fermij i u", gde su bili smeteni mnogi hrvatski ratni
zloinci, da je svetenik Krunoslav aa Draganovi, sekretar Bratstva
Svetog Jeronima u Rimu, "postao hrvatski predstav aa nik u 'Inter-
marij i umu' u, na neki nain, slubenom svojstvu". Zvanini
predstav aa nik je bio elnik Hrvatske selj l ake stranke, Vl VV atko Ma-
ek, koji je u stvari borav aa io u Vaingtonu. U Rimu, ovek koji je
50
Intermarij i umu obezbeivao naj a monij i i uticaj a u Vatikanu bio je
svetenik Draganovi.
17
Opisan od Taj a ne obavetaj a ne slube kao "istaknuti lan
Intermarij i uma", Draganovi je bio naj a znaaj a nij i a fi ff gura u toj taj a -
noj mrei. Sveti Jeronim je bio sredite operacij i e, potpomognu-
te monim pojav aa ama u hij i erarhij i i Svete Stolice. Osnovan 1453.
godine pod patronatom pape Nikole V, Zav aa od svetog Jeronima
je proizveo neke od naj a istaknutij i ih hrvatskih uenj n aka, nauni-
ka, pisaca i svetenika. Poput Francuske, Hrvatska je bila jedna
od milj l enica Crkv kk e, katoliki branik pred prav aa oslav aa nim jeretici-
ma.
18
Posle Drugog svetskog rata, svetenik Draganovi je veto
koristio blagonaklonost s kojom se Vatikan odnosio prema
Zav aa odu Svetog Jeronima kako bi izgradio jedan potpuno "profe ff -
sionalan" sistem za krij i umarenj n e nacista. Uz pomo drugih
hrvatskih svetenih lica, fa ff natino nacionalistiki opredelj l enih,
Zav aa od je postao glav aa ni tab za fu ff nkcionisanj n e Pacovskih kanala.
Roen 1903. godine u Brkom, u Bosni, Draganovi je bio odga-
jan u duhu hrvatskog katolianstva. Po zav aa retku obrazovanj n a u
Saraj a evu i Beu studirao je teologij i u, da bi bio rukopoloen 1928.
Godine 1932. Draganovi je otiao u Rim da studira na Papskom
institutu za orij i entalistiku i Jezuitskom gregorij i anskom univer-
zitetu. Tamo je ostao do 1935. godine, radei u Vatikanskim
arhivima. Potom je postao sekretar biskupa Ivana aria u Sa-
raj a evu, koji je u ratu stekao glas "delata" za vreme krvav aa ih us-
takih pokolj l a nad Srbima.
19
Draganovi se vratio u Rim av aa gusta 1943. godine, kao pred-
stav aa nik ustaa i Crvenog krsta Hrvatske. To mu je omoguilo da
otvara puteve bekstva za nacistike ratne zloince. Imao je podr-
ku nadbiskupa Hrvatske, Alojzij i a Stepinca, koji je Draganovia
upoznao s uticaj a nim linostima u Vatikanu. Zahvalj l uj u ui tome,
mogao je da se kree u viim krugovima, da se redovno sree s
drav aa nim sekretarom Malj l oneom, pa ak i s papom Pij i em XII.
Osim toga, odrav aa ao je tesne veze s diplomatama Osovine u Va-
tikanu, za koje e se kasnij i e pokazati da su od neprocenj n ive
vrednosti.
51
Svetenik Draganovi je uspostav aa io veoma prisne odnose s
visokim vatikanskim linostima, naroito s pomonikom drav aa -
nog sekretara Montinij i em, koji mu je pomogao da dobij i e prav aa o
pristupa Papskoj komisij i i za pomo izbeglicama. Do 1944. godi-
ne ve je bio spreman da otvori svoj Pacovski kanal. U velikoj
meri se oslanj n ao na Papsku komisij i u za pomo, od koje je pri-
bav aa l vv j l ao line isprav aa e u znaaj a nom broju. Iako su mnoge od tih
isprav aa a, moda veina, izdav aa ane stvarnim izbeglicama, hilj l ade
takv kk ih papira su pomogle beguncima da uspeno umaknu prav aa -
di.
20
Jedan od naj a znaaj a nij i ih Draganovievih kolega iz svetovnih
krugova je bio predsednik Intermarij i uma, Miha Krek, elnik ka-
tolike slovenake Narodne stranke, i blizak prij i atelj l Ferenca
Vaj a te. Gauen je zabeleio da je Krek "poznat po irokom krugu
poznanstav aa a i veza", a da mu je jedan od glav aa nih
...asistenata Kotnik Ciro, bivi diplomata Kralj l evine Jugo-
slav aa ij i e akreditovan u Vatikanu. Kotnik, koji je u Italij i i preko dva-
deset (20) godina, ima izgraen lanac korisnih veza. Tako, u
pojedinanim sluaj a evima, Krek alj l e Kotnika u Rimsku kv kk estu-
ru (policij i u) da sredi papire za strance u Rimu koji imaj a u nekog
znaaj a a za Kreka. To je Kotniku relativno lako, poto je on uva-
eni poznanik dr Anela de Fjorea (Dr Angelo de Fiore), koji vodi
Uff ff i ff cio Stranieri (Odelj l enj n e italij i anske policij i e za poslove strana-
ca).
21
Draganovievi vl vv astiti kontakti dosezali su do samog vrha ita-
lij i anskog Ministarstva unutranj n ih poslova. Ta dvojica su imalii
jo neto zaj a edniko: veze u Vatikanu na visokom nivou. Krek je
operisao preko slovenakog Generala asistencij i e Jezuitskog re-
da, monsinj n ora Antona Preerna. Uprav aa a strategij i skih slubi je
izvestila da je papa dao Kreku i Preernu "privatnu audij i encij i u"
novembra 1944. godine. Prema italij i anskoj obav aa etaj a noj slubi,
Preern je bio elnik jedne mone grupe Slovenaca unutar Va-
tikana.
Veina elnika Intermarij i uma bili su bivi fa ff istiki lideri.
Gauena je zapanj n ila inj n enica da mnoge elne linosti Interma-
rij i uma vode i razne komisij i e za emigracij i u pod pokrovitelj l stvom
Vatikana, inae nav aa edena u La Vi VV stinom izvetaj a u. U vrhu tog
52
spiska bio je biskup Hudal iz Austrij i skog komiteta, koji je orga-
nizovao prva bekstva dok je Intermarij i umjo bio u procesu stva-
ranj n a: svetenik Draganovi, monsinj n or Preern, biskup Buko i
svetenik Galov, svi su oni bili aktivni u operacij i ama krij i umare-
nj n a nacista koje je organizovao Intermarij i um.
22
Vi VV lj l em Gauen je, razumlj l ivo, bio prilino siguran da e razvi-
janj n em svojih odnosa s Vaj a tom dospeti do naj a niih slojeva mut-
nih voda koje su prekrivale Intermarij i um. Zato je posetio sedi-
te mesne policij i e i "izradio da mu Italij i ani vrate Vaj a tina doku-
menta a potom je nastav aa io istragu o Intermarij i umu koja je vodi-
la u niz razliitih kanala".
23
Vaj a ta je objasnio da je po dolasku u Rim u septembru 1946.
godine brzo "uspostav aa io veze s razliitim krugovima unutar Va-
tikana", posebno s jezuitima, meu kojima je uticaj a an bio jedan
od elnika Intermarij i uma, monsinj n or Preern: oni su "uvek po-
drav aa ali moju borbu".
Meutim, po povratku u Rim, Vaj a ta je doiveo straan potres:
uhapen je kao "ratni zloinac". Oigledno je maarska vl vv ada bi-
la organizovala taj a potez preko Euenij i a Realea (Eugennio Re-
ale), italij i anskog komunistikog podsekretara za inostrane pos-
love. "Narav aa na je stvar da u trenutku kada sam uhapen Crkv kk a
nij i e mogla nita da uini za mene", govorio je Vaj a ta, naglaav aa a-
jui da su nj n egove bliske veze s nj n ima "ostale netaknute".
24
Poto je istraio ovaj a dogaaj a , Gauen je izvestio da se Vaj a ta
bio "prij i av aa io" u hotel Mediterane 10. aprila 1947. godine, od-
mah po povratku iz panij i e". Kada je posle dva dana uhapen,
"smeten je u zatvor u Regina Coeli, ali je 26. aprila "puten
uprkos inj n enici da je na slubenom spisku ratnih zloinaca i da
bi kao takv kk og Italij i a trebalo automatski da ga izrui inostranim
vl vv astima".
Gauen je dalj l e napomenuo da Vaj a ta ima jednog prisnog pri-
jatelj l a u neposrednoj blizini pape, nekog "Padre (svetenika)
Galusa (Gallus) iz Germanikuma, papinog ispovednika". Ger-
manikum je jedan od zav aa oda u Rimu za svetenike nemakog
govornog podruj a.
25
Jo jedan primer Vaj a tinog uticaj a a ispolj l io se ubrzo po nj n ego-
vom putanj n u. Nekih deset dana pre nj n egovog hapenj n a bio je
53
uhvaen i jedan od nj n egovih prij i atelj l a Maara. Oliver Vi VV rtoloi-
Rupreht (Oliver Vi VV rtschologi-Rupprecht) je bio "bivi urednik
nacistikog dnevnog lista Ma MM g a y gg a yy rs rr ar" i "jedan od naj a ozloglae-
nij i ih propagatora nacizma" u Maarskoj.
26
Vaj a ta je preko svojih uticaj a nih italij i anskih veza izdej e stvovao
da nj n egovog prij i atelj l a puste iz zatvora. Gauen je to otkrio od sa-
mog Ruprehta, koji je kasnij i e postao jedan od nj n egovih izvora.
Agent CIC je izvestio da je Rupreht bio
uhapen pod prezimenom svoje maj a ke (Marconnay aa ) u Bol-
canu zbog ilegalnog ulaska. Pre nego to je uao u Italij i u propu-
stila ga je fr ff ancuska O(bav aa etaj a na) S(luba) u Insbruku, koja je
kao legalnu priznala i nj n egovu promenu imena... Za vreme
borav aa k vv a u Austrij i i poznato je da je radio za Francuze i da je viao
Vaj a tu. Posle hapenj n a je prebaen u zatvor u Regina Coeli u
Rimu. Tamo se sreo s Vaj a tom, koji je uprav aa o bio uhapen. Vaj a ta
se razmetao da e ubrzo biti otputen i da e... (Rupreht) takoe
biti osloboen.
Gauen je potom izvestio o jednom istinski upeatlj l ivom do-
gaaj a u. Poto je Vaj a ta osloboen, Ruprehta su prebacili u Kon-
centracioni logor Farfa ff za "nepoelj l ne strance". Jednog dana ga
je pozvao u svoju kancelarij i u direktor logora, "koji ga je obav aa es-
tio da je stigao telegram Ministarstva unutranj n ih poslova" u
kome se nalae da treba da "bei":
Sledeeg jutra su V(irtoloi)-R(uprehta) ubacili u autobus i
odveli na salarij i ski autoput 30 kilometara od logora i pustili.
Meutim, u dokumentacij i i Farfe ff vodi se da je on pobegao. Taj a
ovek je sada u Rimu u kontaktu s ovim Agentom... (koji)... pret-
postavlja da je njegovo bekstvo bilo organizovano preko
Intermarij i uma.
27
"Vatikan moe i mora da igra istorij i sku ulogu", bio je uporan
Vaj a ta
...poto je u nj n egovom interesu i da zadobij i e Ameriku za
stvarnu rekonstrukcij i u Evrope. Vatikan mora da nam pomogne
da se udruimo, zato to, iako su veina Amerikanaca protestan-
ti, u dolinama Dunav aa a postoji preovl vv auj u ui i tradicionalni kato-
licizam, prema tome Amerika mora da se okrene Svetoj Stolici za
54
pomo. Iz te saradnj n e moe da se rodi jedan nov i moderan
svet.
28
Dva meseca poto je Gauen preporuio Sjedinj n enim Dra-
vama da se pozabav aa e Intermarij i umom, maarska vl vv ada je obno-
vila nastojanj n a da izdej e stvuj u e Vaj a tino izruenj n e. ef policij i e pri
Ministarstvu inostranih poslova je prethodno kazao Maarima
da Vaj a ta uopte nij i e u Rimu. Gauen je kasnij i e izvestio da se Vaj a ta
vratio u Rim 3. septembra, s jednog taj a nog putovanj n a s Kazi-
mirom Papeom. Poznat kao "istaknuti polj l ski diplomata", Pape
je bio pri Svetoj Stolici jo od 1939,
29
a poznato je da je bio i jedan
od vodeih pripadnika Intermarij i uma.
Gauen je uo glasine da treba da se izdaj a u nalozi za Vaj a tino
izruenj n e. Po nj n egovom povratku prij i atelj l i su ga saekali i upo-
zorili da mu preti hapenj n e. Umesto da se vrati u pansion
"Patricij i a", smesta je otiao u Kastelgandolfo ff , dvadesetak kilo-
metara izvan Rima. To je selo u kome se nalazi letnj n a papska
rezidencij i a. Mada nij i e izvesno da je Vaj a ta bio zbilj l a sakriven na
vatikanskom imanj n u, zna se da je u to vreme Kastelgandolfo ff bio
omilj l eno skrovite za odbegle naciste, kao to e se videti u sle-
deem poglav aa l vv j l u.
Pre podne 4. septembra 1947. godine, Vaj a ta je napustio Ka-
stelgandolfo ff i vratio se u Rim, gde je imao mnogo prij i atelj l a. Ga-
uen je napominj n ao da Vaj a tine veze doseu do samog vrha De-
mohrianske partij i e. Nj N en voa i premij i er Italij i e, Alide de
Gasperi, lino je garantovao Vaj a ti sigurnost. Gauen je takoe
zapazio da su Francuzi izdali Vaj a ti lane isprav aa e pomou kojih je
on jo putovao Evropom u relativnoj sigurnosti.
Ofi ff cir CIC je potom pronikao do same sri stvari, izvetav aa a-
jui ta se dogodilo 4. septembra:
Podnosilac izvetaj a a je imao sastanak s Vaj a tom u 14.00 sati u
jednombaru na Pj P aca Venecij i a u Rimu. Odmah po susretu info ff r-
macij i a u vezi s nalozima za hapenj n e je prenesena i Vaj a ta se sklo-
nio kod jednog maarskog jezuitskog svetenika u oblinj n em
Jezuitskom gregorij i anskom univerzitetu. Podnosilac izvetaj a a je
potom krenuo u Kastelgandolfo ff , plaei se da su nalozi moda
ve stigli u to selo i da za Vaj a tu lino ne bi bilo bezbedno da se
vrati. Nalozi od policij i e su ve bili prosleeni, ali je podnosilac
55
izvetaj a a izj z av aa io policij i i da je Vaj a ta ranij i e otiao u Rim. Na kraj a u
je podnosilac izvetaj a a uzeo i poneo Vaj a tine stvari.
U 17.30 podnosilac izvetaj a a je pokupio Vaj a tu sa Gregorij i an-
skog Univerziteta i krenuo put Leghorna, gde je stigao kasno
uvee. Vaj a ta je sutradan ostao skriven u predelu Leghorna, dok
se podnosilac izvetaj a a vratio u Rim. Vaj a ta je podnosiocu izve-
taj a a dao svoje lane isprav aa e, pomou kojih e kasnij i e morati da
se organizuj u e beg iz Italij i e.
Po povratku podnosioca izvetaj a a u Rim, on se sastao i sav aa e-
tovao sa (cenzurisano). Ovaj a drugi je, na pitanj n e ta misli gde bi
Vaj a ta trebalo da se poalj l e, uzvratio da bi verovatno bilo naj a bo-
lj l e u panij i u, bar to se (cenzurisano) tie. Podnosilac izvetaj a a
je izj z av aa io da sam Vaj a ta oigledno eli da ode u panij i u, gde lino
poznaj a e generala Franka, panskog ministra inostranih poslova
Artaha (A (( rtaj a o) i kardinala nadbiskupa panij i e.
30
Gauen je onda obav aa io neophodne pripreme da Vaj a ta otputu-
je u panij i u. Kada se naao u panij i i, begunac se odmah pove-
zao sa svojim starim prij i atelj l em Marj r anom umlakovskim. Oni
su vodili pregovore s visokim inovnicima vlade generala
Franka. Rezultat je bio da je u Madridu uspostav aa l vv j l en novi centar
emigracij i e.
Pomo im je pruio i jedan visoki katoliki svetenik, Maar,
monsinj n or Zoltan Nj N itor (Zoltn Nyisztor), "bivi ef vatikan-
skog Pres-biroa u Rimu". Ovo im je omoguilo da dobij i u podr-
ku papskog nuncij i a u Madridu, koji im je "priskoio u pomo
jednim ubedlj l ivim pismom na etiri stranice upuenim minis-
tru inostranih poslova Artahu", u kom se upozorav aa a da je u
Intermarij i um "prodrlo fr ff ancusko i britansko slobodno zidar-
stvo". Posle te intervencij i e vatikanskog diplomate, Artaho je na-
loio svojim slubenicima da pomognu Vaj a ti.
Monsinj n or Nj N itor je omoguio Vaj a ti i da upozna jednog od
vodeih panskih eksperata za Vatikan, Hoakina Ruis-Himenesa
(Joaquin Ruiz-Gimnez), predsednika vl vv adinog panskog insti-
tuta za kulturu. Vana uloga koju je Ruiz-Himenez igrao u pan-
sko-vatikanskim odnosima ubrzo je postala jasna, kada je on
postav aa l vv j l en za ambasadora generala Franka pri Svetoj Stolici.
56
Vaj a ta je doao u Nj N uj u ork 16. decembra 1947. godine. Jasno je
da je Gauen predao svoju vezu obav aa etaj a noj slubi Stej e t depart-
menta, koja je Vaj a tu odvela u Vaington. Maarskom beguncu je
izdata viza u Madridu poto je priloio "pisma od Vi VV lj l ema
Gauena... u kojima se ukazuj u e na korist koju mogu imati SAD od
ovog izleta". Ambasada je prosledila pojedinosti u vezi s Vaj a -
tinim putovanj n em jednom slubeniku obav aa etaj a ne agencij i e, za-
jedno sa spiskom lj l udi koje on eli da upozna u Americi. Na tom
spisku su bili i kardinal Spelman (Spellman), jezuitski voa sve-
tenik La Far (La Farge) i mnotvo emigrantskih politikih lide-
ra.
Mada je stekao uticaj a nu podrku u krugovima obav aa etaj a nih
fu ff nkcionera SAD i meu diplomatama, nj n egova misij i a se pret-
vorila u katastrofu ff . Vesti o nj n egovom dolasku brzo su stigle do
dvojice dobro poznatih novinara, Drua Pirsona (Drew Pearson)
i Voltera Vi VV nela (Walter Wi WW nchell). Vl VV ada je zaas bila obav aa ij i ena
negativnim i nepovolj l nim jav aa nim odj d ekom, i neko je morao da
bude odgovoran.
Vaj a ta je smesta uhapen i zadran na Ostrvu Elis, a 3. fe ff brua-
ra 1948. godine, Maari su zahtevali nj n egovo izruenj n e. Zaas je
organizovana taj a na Kongresna istraga, ali nj n eni rezultati nikada
nisu objav aa l vv j l eni. Sam Vaj a ta je postao gotovo slav aa na medij i ska li-
nost; hvalisao se novinarima i insistirao da je istina da je itali-
janski demohrianski lider Fausto Pekorari svojevremeno tra-
io od efa ff Rimske policij i e da nj n emu izdaj a e razne dozvole. Me-
utim, kao to se dalo oekivati, demokratske grupe Maara
jav aa no su optuivale Vaj a tu kao "nacistu", to je bio stav aa s kojim su
se ameriki sudovi na kraj a u sloili.
31
Izvetaj a i Vi VV lj l ema Gauena su priznav aa ali ne samo nj n egovu vl vv as-
titu uklj l uenost u Vaj a tino bekstvo, nego i nj n egovo blisko pozna-
vanj n e uloge Vatikana u skrivanj n u i pomaganj n u poznatih nacisti-
kih begunaca.
A tamo, u Sjedinj n enim Drav aa ama, Vaj a ta je zbog svojih izj z av aa a
postao katastrofa ff lno opasan za vl vv adu. Uprav aa a za imigracij i u i
naturalizacij i u je preduzela korake da se on po kratkom postup-
ku deportuj u e. Mada se odupirao nizom prav aa nih albi, naj a zad je
izbaen iz zemlj l e fe ff bruara 1950. godine. U svojoj knj n izi Lovci na
57
naciste tt (Th TT e Na NN zi Hunte tt rs rr ) arls Emen (Charles Ashman) i
Robert Vegmen (Robert Wagman) iznose da je otiao u Ko-
lumbij i u, poto su i Italij i a i panij i a odbile da ga ponovo prime.
Kako Amerikanci nisu hteli da ga vrate u Maarsku, koja je i
1950. godine uporno traila da joj ga predaj a u, jo jednom je
zapalo Vatikanu da prui Vaj a ti svoju milosrdnu ruku. Prema
Emenu i Vegmenu, tu se umeao "Vatikan i izdej e stvovao da ga
prihvati Kolumbij i a i da ga tamo zaposli jedan mali katoliki
zav aa od. Ostatak ivota je proveo u Bogoti kao profe ff sor ekonomi-
je".
32
Sredinom 1947. godine, Vi VV lj l em Gauen je ve predlagao i
smatrao da Amerika treba da zanemari zatitu koju je Vatikan
pruao jednom jo ozloglaenij i em nacisti i masovnom ubici.
Kao to e se videti u narednom poglav aa l vv j l u, on je oprav aa danj n e vi-
deo u doprinosu Svete Stolice nav aa odnoj borbi protiv komuniz-
ma. Posle buke koja se u jav aa nosti jav aa ila u vezi s Hudalom, moda
je moglo da se oekuj u e da e Vatikan postati obazrivij i i. Ali, Vaj a tin
sluaj a nij i e bio poslednj n i vatikanski u vezi s nacistima. Naj a gore je
tek trebalo da doe. Za odbegle naciste, svi putevi su vodili u
Rim.
58
Ante Pav aa eli se okrenuo i ugledao sunce na izlasku. Iako je
prolee 1945. godine traj a alo ve sedmicama, u Slovenij i i je jo
bilo hladno, a magla je visila nad dolinama i uvalama. Uprkos
takv kk oj temperaturi, Pav aa eli je brisao znoj sa ela. Odbegli dikta-
tor je sada gazio peke, poto je automobil ostav aa io na nekom
zapreenom drumu i priklj l uio se gomili izbeglica koje su se
umorno vukle prema Austrij i i.
Pav aa eli se zamislio nad ironij i om svoga poloaj a a. Jo samo do
pre nekoliko dana on je bio poglav aa nik "nezav aa isne" Hrvatske, u
vl vv asti moan poput fi ff rera u Nemakoj. ak je uspevao da mai-
nu smrti odri u pogonu skoro do kraj a a, dok su Nemci groznia-
vo demontirali i sklanj n ali svoje. Onda su, bez naj a av aa e i upozore-
nj n a, nacisti kapitulirali. Poglav aa nik je sada bio samo jedan od sto-
tine hilj l ada onih koji bee prema Austrij i i da se predaj a u Britan-
cima.
Pav aa eli se s gorinom priseao svog prethodnog izgnanikog
bega, 1929. godine. Tada je bio mlad, a podzemni ivot - rad na
izgradnj n i taj a ne ustake teroristike mree - bio je privl vv aan i od-
govarao mu je. Izgledalo je da se nj n egovih dvanaest godina van
zemlj l e isplatilo, poto je aprila 1941. godine preuzeo vl vv ast u svo-
joj volj l enoj Hrvatskoj, bez obzira na to to su italij i anski fa ff isti i
nemaki nacisti stvarno gospodarili iza kulisa.
Diktator koji bei bio se nav aa ikao na vl vv ast i sada se pitao da li
e je ikada ponovo okusiti. Jer, Pav aa eli je znao da e mu budu-
nost biti zbilj l a vrlo kratka ukoliko padne u pogrene ruke.
Nadao se da su emisari poslati ispred nj n ega u Austrij i u ve
ostvarili prav aa e kontakte s Katolikom crkv kk om. Ako oni nisu us-
peli, ekala ga je samo smrt.
59
4. poglavlj l e
Udarac koj o i je uzdrmao Va VV tikann
Pav aa eli se stresao, skoro nalik preplaenom zecu. Bio je sigu-
ran da u dalj l ini vidi motorizovanu partizansku jedinicu. Ponovo
se okrenuo prema austrij i skoj granici i dao u oaj a niki trk...
* * *
Takv kk a je legenda o nestanku Ante Pav aa elia maj a a 1945. godine.
Ona je prepriav aa anj n em tokom godina narasla. U zav aa isnosti od
toga koja strana pria tu priu, nj n egovo bekstvo je ili kraj a naj a slav aa -
nij i e etiri godine u hrvatskoj istorij i i, ili osloboenj n e zemlj l e od
teroriste i masovnog ubice.
1
Nemogue je zasigurno znati precizne pojedinosti poglav aa ni-
kovog bega iz domovine. Ono to znamo je da je pobegao iz Zag-
reba u Austrij i u preko slovenakog grada Maribora na jugoslo-
vensko-austrij i skoj granici. Svakako, i Pav aa eliu i Titu naklonj n eni
izvori slau se da je vrhovnitvo u totalnoj panici bealo da sau-
va glav aa u pred komunistikim snagama.
Pav aa eli je imao mnogo razloga za brigu i strah, a meu nj n ima
uasne pokolj l e Srba, Jevrej e a i Roma tokom prethodne etiri go-
dine. Pola miliona nedunih civila je pogublj l eno pod nj n egovim
zapovednitvom. Mnogi su bili uklonj n eni s ovog sveta primenom
naj a mranij i ih srednj n evekovnih metoda; oi su im kopane, udovi
odsecani, creva i drugi unutranj n i organi upani iz ivih tela.
Neki su poklani kao da nisu lj l udi, vratovi su im celom irinom
presecani specij i alnim noevima. Drugi su umirali od udaraca
malj l evima u glav aa u. Jo je mnogo vie nj n ih koji su, jednostav aa no,
ivi spalj l eni.
2
I pored svega, Pav aa eli se nadao da e ga u Austrij i i dobrodoli-
com saekati vodei lj l udi Crkv kk e kao istaknutog katolikog elni-
ka u borbi protiv "ateistikog bolj l evizma". Uostalom, britanska
obav aa etaj a na mrea je pre rata odrav aa ala bliske odnose s nj n ego-
vom podzemnom teroristikom mreom, ak i posle atentata na
jugoslovenskog kralj l a Aleksandra u Marselj l u 1934. godine. Pa-
veli je takoe znao da Sveta Stolica gleda na Hrvatsku kao na
"granicu hrianstva"; jo od leta Gospodnj n eg 700. traj a ao je je-
dan naroit odnos izmeu Hrvata i pape.
3
60
Nezav aa isno od ove snane istorij i ske povezanosti, Pav aa eli je
bio svestan da Pij i e XII i nj n egovi vrhovni sav aa etodav aa ci gaj a e kraj a nj n e
blagonaklon stav aa prema nj n egovom militantnom katolicizmu.
Tokom rata Pav aa eli je silom, pod pretnj n om smru, pokrstio de-
setine hilj l ada srpskih prav aa oslav aa aca. U stvari, zverstva su se ve
uveliko odvij i ala u onom trenutku kada je Pij i e XII primio poglav aa -
nika u privatnu audij i encij i u, kraj a em aprila 1941. godine.
Birokrate u britanskom Forin ofi ff su su reagovale s gnevom na
to to "papa prima jednog zloglasnog teroristu i ubicu, opisuj u ui
Pij i a XII kao "naj a veu moralnu kukav aa icu naeg doba". Pod pritis-
kom da oprav aa da ovaj a prij i em, Vatikan je neubedlj l ivo objanj n av aa ao
da je Pav aa eli primlj l en samo u linom svojstvu, ne kao poglav aa nik
Hrvatske drav aa e. Nisu mogli da zanemare jednog katolikog "dr-
av aa nika" kao to je Pav aa eli, uzvraao je Vatikan. Ali Forin ofi ff s je
bio "zaista zaprepaen" i pogoen to Vatikan makar i na tre-
nutak tako gleda na nj n ega".
4
Britanski ambasador pri Svetoj
Stolici naao se u tekoj pozicij i i kada je pomenuo tu stvar lino
pred veitim volebnikom Pij i em XII:
... nj n emu ovek prilazi s gnevom u dui i negodovanj n em na
usnama, (ali) nemogue je ne biti razoruan nj n egovim hladnim
stav aa om.
5
Papa je nazvao Pav aa elia "mnogo opanj n kav aa anim ovekom".
Pij i e nij i e mogao da veruj u e da je on bio uklj l uen u atentat u Mar-
selj l u, iako je Pav aa eli bio osuen in absentia (u odsustvu) pred
fr ff ancuskim sudom. Cinici u Forin ofi ff su su se slagali da je papa
"svakako linost koja oarav aa a" ali su svom ambasadoru otvore-
no kazali da je in primanj n a Pav aa elia "naneo vie tete papinom
ugledu u naoj zemlj l i nego ma koji drugi in od poetka rata".
6
Bilo je to licemerj r e naj a gore vrste! Pre rata, britanska obav aa e-
taj a na sluba je iskoristila Pav aa elia, uprkos nj n egovoj nezgodnoj
reputacij i i teroriste i ubice. Sada je, meutim, papu trebalo bez
milosti osuditi samo zato to ga je primio u posetu. Narav aa no,
vremena su se izmenila, a Pav aa eli je satirao stotine hilj l ada ne-
dunih u okv kk iru Hitlerovog divl vv j l akog rasnog rata. Zar da Sveti
svetenik ostane po strani i posmatra tako jeziva dela bez podi-
zanj n a glasa hrianskog milosra?
61
Jedan mladi Jugosloven, po imenu Branko Bokun, verovao je
da se to ne moe dogoditi. Bokuna je poslao u Rim jedan od el-
nika jugoslovenske obav aa etaj a ne mree sa zadatkom da zatrai
intervencij i u Vatikana kako bi se zaustav aa io pokolj l u Hrvatskoj.
Opremlj l en velikim dosij i eom dokumenata, iskaza oevidaca pa
ak i fo ff tografi ff j i a masakra, Bokun je konano uspeo da ue u Dr-
av aa ni sekretarij i at Vatikana septembra 1941.godine.
eleo je da preda svoje materij i ale monsinj n oru Djovanij i u
Montinij i u, drav aa nom podsekretaru za redovne poslove, ali nij i e
uspevao da dobij i e audij i encij i u. Bokunu su kazali da ostav aa i dosi-
je i da ponovo doe kroz jednu sedmicu, s obeanj n em da e
"monsinj n or palj l ivo razmotriti tu stvar".
Ovo se dogaalo u jeku naj a gorih zverstav aa a, a Pav aa eli je bio
preduzeo korake da utie na stav aa Vatikana. Odaslao je sveteni-
ka Kerubina Seguia u Rim da suzbij i a sve iri talas uasa u mno-
gim katolikim krugovima zbog pokolj l a u Hrvatskoj. Segui je
ubrzo otkrio da na ustaki reim mnogi gledaj a u kao na "rulj l u
varvara i lj l udodera". Smesta je zatraio audij i encij i u kod Mon-
tinij i a, a u svom dnevniku je zabeleio da taj a vatikanski inovnik
trai "puna obav aa etenj n a o dogaaj a ima u Hrvatskoj", potvruj u ui
jo da su "klevete" ve stigle do monsinj n orovih uij i u.
7
Izgleda da je svetenik Segui ubedlj l ivo delovao na Mon-
tinij i a. Kada je Bokun ponovo doao da pretrese svoj dosij i e uz
precizno dokazivanj n e "kleveta", kratko mu se "u poverenj n u" ob-
ratio Montinij i ev sekretar. Bokunu je jednostav aa no reeno "zver-
stva opisana u vaoj dokumentacij i i su delo komunista, ali su pri-
pisana katolicima". Bokun je posedovao dokaze, ali nij i e imao
pristup Montinij i u, dok Segui nij i e imao nikakv kk e tekoe u izno-
enj n u svoje strane te prie.
8
Nema nimalo sumnj n e da je Montini bio dobro obav aa eten o
stvarnoj situacij i i, poto je u nekoliko prilika ukorio predstav aa nika
Hrvatske pri Vatikanu. Dok bi Montini poinj n ao otrim reima,
takv kk i sastanci su bez razlike zaklj l uivani uverav aa anj n ima da e
Sveti svetenik pomoi katolikoj Hrvatskoj.
9
Papino lino dranj n e u odnosu na ubilakog ustakog vou
bilo je vie od blagonaklonog prenebregav aa anj n a. Kada se poglav aa -
nik obratio za novu audij i encij i u kod Svetog svetenika, u maj a u
62
1943. godine, dobio je uverav aa anj n e drav aa nog sekretara Malj l onea
da "nema nikakv kk ih tekoa u vezi s poglav aa nikovom posetom
Svetom ocu, osim to ne moe da bude primlj l en kao suveren".
Sam Pij i e je obeao da Pav aa eliu ponovo d lini blagoslov.
10
Do
tada je Sveta Stolica ve posedovala obilj l e dokaza o zverstvima
koja je poinio nj n egov reim.
Vatikan dosledno brani svoju politiku, istiui da je Pav aa eli-
evoj drav aa i uskraeno zvanino priznanj n e od strane Vatikana.
Meutim, visoki vatikanski zvaninici, uklj l uuj u ui Pij i a XII, re-
dovno su primali nj n egovog "neofi ff cij i elnog" diplomatskog pred-
stav aa nika, koji je sebe nazivao "hrvatskim ambasadorom". Papa
je takoe nastav aa io da prima druge visoke zvaninike i delegaci-
je, odvraaj a ui pri tom pogled od nj n ihovih nebrojenih rtav aa a.
11
O Pav aa eliu se sve dobro znalo. U jednoj prilici, nekom itali-
janskom fa ff istikom novinaru je bio obezbeen susret i razgo-
vor s poglav aa nikom. Zapaaj a ui neto to je izgledalo kao velika
inij i a puna ostriga, on je pitao Pav aa elia da li su to kolj l ke s dal-
matinske obale. Bio je preneraen kada mu je diktator odgovo-
rio da je u posudi dvadeset kilograma srpskih oij i u koje su mu
poslale nj n egove verne ustae.
12
U jednoj drugoj situacij i i, Pav aa eli je bio na razgovorima kod
Hitlera u Berlinu. U udnoj zameni uloga, zamerio je fi ff reru na
"popustlj l ivom" postupku prema nemakim Jevrej e ima, hvalisa-
jui se da je, za razliku, on ve u potpunosti reio "jevrej e sko pita-
nj n e" u Hrvatskoj, dok su u Treem raj a hu neki od nj n ih ostali u i-
votu.
13
Ali kada je Hitlerov ivot okonan, Pav aa eli nij i e mogao da bu-
de siguran da e mu i naj a nepokoleblj l ivij i i podrav aa aoci iz redova
Crkv kk e pruiti zatitu. Nestao je bez traga kao da ga je progutao
neki pej e za u Austrij i i. Sledeih meseci britanski i ameriki oba-
vetaj a ci su elj l ali oblasti pod svojom uprav aa om. Forin ofi ff s i Stej e t
department su neprestano govorili Titovoj vl vv adi da e Pav aa eli
biti vraen, kako bi mu se sudilo kao ratnom zloincu, im bude
naen, ali sve to su otkrili bile su senkom obav aa ij i ene glasine.
Komunistika vl vv ada u Beogradu se sa skepsom odnosila pre-
ma stalnim poricanj n ima Zapada. Tito je imao borbom prekalj l e-
nu i izuzetno efi ff kasnu obav aa etaj a nu mreu na delu u Austrij i i, koja
63
je pratila kretanj n e ustaa. Jula 1945. godine nj n ihov ambasador u
Londonu je kazao Britancima da je Pav aa eli "zaroblj l en od strane
trupa fe ff ldmarala Alegzandera (A (( lexander), i... sada je u delu
Austrij i e pod uprav aa om britanske armij i e". Kraj a em av aa gusta Jugos-
loveni su ponovili tvrdnj n u da je Pav aa eli "zatvoren u Celovcu
(Klagenfu ff rt), Austrij i a, od strane britanskih trupa".
14
Forin ofi ff s je bio nepopustlj l iv u tvrdnj n i da Ante Pav aa eli nij i e
nikada bio u nj n ihovim rukama, i uverav aa ao je nepoverlj l ive Ju-
goslovene da se ulau "kraj a nj n i napori da bi se otkrila sadanj n a
kretanj n a dr Pav aa elia". Nj N ihova "energina nastojanj n a" nisu uro-
dila "nikakv kk imsaznanj n ima osimda se za Pav aa elia i dalj l e uka da
je u predelu Salcburga, na dan 26. septembra".
15
Salcburg ak
nij i e bio u Britanskoj zoni, ve u delu koji su okupirali Ameri-
kanci.
Bilo je jo mnogo tragova koje su Britanci trebali da prate.
Srpski etniki ofi ff ciri su tvrdili da je Pav aa eli "preruen u kalue-
ra u jednom samostanu u Klagenfu ff rtu". Jugosloveni su takoe
iznosili da je on u "nekoj vili nedaleko od Klagenfu ff rta". Britanci
su sproveli "temelj l ito pretraivanj n e" itav aa e oblasti "bez rezulta-
ta" i naj a zad su zaklj l uili da begunac mora da je u rukama
Sovj v eta. Pismeno su se obratili ministru inostranih poslova
Vi VV inj n skij i u (Vy VV shinski), ali su primili negativan odgovor.
16
Jugosloveni su pokrenuli unu kampanj n u u tampi, tvrdei
da su Britancima pruili "precizna obav aa etenj n a u smislu grada i
ulice" gde Pav aa eli ivi "u potpunoj slobodi". Forin ofi ff s je zak-
lj l uio da je vreme da se "malo uzvrati palj l bom", pa se pismeno
obratio jugoslovenskom ambasadoru tvrdei da je jugosloven-
ska kampanj n a u tampi "u potpunosti bez osnova".
17
Jugoslovenski ambasador je ostao uporan, tvrdei Britancima
poetkom januara 1946. godine da je Pav aa eli "preruen u ka-
luera. Pitao je zar je mogue da Britanci "nemaj a u nikakav aa uti-
caj a na Vatikan". Tito je oigledno bio ubeen da su Britanci u
dosluhu sa Vatikanom u cilj l u zatite ustakog poglav aa nika. Forin
ofi ff s je uzvraao s potpunom nedunou, pokazuj u ui prstom na
sve druge strane. ak su upitali svoje amerike sav aa eznike da li su
moda oni zarobili Pav aa elia, da bi dobili samo jo jedan negati-
van odgovor.
18
64
Tokomitav aa e 1946. godine dve strane su se loptale tvrdnj n ama
i poricanj n ima. Jugoslovenski komunisti su upuivali diplomat-
ske note i usmerav aa ali svoju tampu da pokree jo histerinij i e
kampanj n e. Poruka je jo uvek bila ista: Zapad moe da nae Pa-
velia ukoliko to tamo stvarno ele, ali oni to odbij i aj a u, zato to se
on i nj n egove pristalice koriste u krstakom ratu protiv Tita.
19
Britanski odgovor je takoe postao stvar koja se ponav aa l vv j l a;
"naroiti napori" su bili inj n eni da se ue u trag Pav aa eliu, koji "ni
u jednom trenutku nij i e bio zatvoren od strane Britanaca, niti su
nj n egova kretanj n a ikad bila znana ma kojoj institucij i i britanske
vl vv asti". Amerikanci su se pridruili ovim naglaenim poricanj n i-
ma nav aa odei da su vl vv asti "u zonama SAD i Britanij i e marlj l ivo tra-
gale" za Pav aa eliem "bez uspeha".
20
Kako se 1946. godina bliila isteku, nav aa rav aa alo se osamnaest
meseci od kada je Pav aa eli preao austrij i sku granicu i naizgled
bez traga nestao. Kad se prouav aa a slubena dokumentacij i a,
pada u oi da ona poprima znatno drugaij i i ton kraj a em novem-
bra. Odj d ednom je Pav aa elieva zagonetka bila reena. Jedan visoki
britanski politiki sav aa etnik je izvestio da "postaj a e sve jasnij i e da
se mnogi od vanij i ih kv kk islinga skrivaj a u pod okrilj l em Crkv kk e",
pesimistino nagovetav aa aj a ui da tu malo ta moe da se uradi
"ukoliko se Vatikan ne nagovori da aktivno sarauj u e".
21
Britanci su bili otkrili da se pet traenih Jugoslovena nalazi
"trenutno u Institutu za orij i entalistiku u Rimu". Bio je to papin
institut specij i alizovan za istonoevropska pitanj n a, s povl vv asticom
potpune eksteritorij i alnosti. Forin ofi ff s se pribojav aa ao da bi se
"stvorio veoma nesrean utisak ako bi britanske vl vv asti odluile
da uhapse te lj l ude na vatikanskoj teritorij i i bez ikakv kk og prethod-
nog upozorenj n a vatikanskim vl vv astima". Oni su predloili Ame-
rikancima da zaj a edno kau Titu da "poto ti izdaj a nici borav aa e na
vatikanskoj teritorij i i, oni su van nae jurisdikcij i e, a vl vv ada Jugo-
slav aa ij i e treba da se obrati Vatikanu, gde ima akreditovanog diplo-
matskog predstav aa nika". Amerikancima je potpuno odgovaralo
da se pridrue ovom bezonom predlogu.
22
Naj a zad su britanske birokrate imale koga da krive za Pav aa eli-
ev nestanak. Oni su 18. decembra zapazili da izgleda "sve vero-
vatnij i e da je Pav aa eli u Italij i i, a da su nj n egova kretanj n a moda poz-
65
nata dr Draganoviu... i nikom vie". Britanci su bili prikupili
detalj l ne obav aa etaj a ne podatke, iz kojih se videlo da je svetenik
Krunoslav aa Draganovi, sekretar hrvatskog Zav aa oda Svetog Jero-
nima, glav aa ni organizator Pacovskih kanala koje poznati ratni
zloinci koriste za bekstvo u mreu Zapada. Forin ofi ff s je verovao
u tvrdnj n u britanske armij i e da "nij i e verovatno da je Pav aa eli u
Austrij i i od poetka britanske okupacij i e, osim moda u prolazu".
Oni su bili sigurni da Draganovi uva odgovor na pitanj n e pog-
lav aa nikovog nestanka.
23
Ako moe da se veruj u e Draganovievoj linoj verzij i i u vezi s
nj n egovim odnosom prema Pav aa eliu, on je smatrao da je diktator
okrutan masovni ubica, jedan od "naj a opasnij i ih lj l udi" koje je
sreo u itav aa om svom ivotu. Godinama kasnij i e, Draganovi je
uporno tvrdio da je za vreme rata neprestano intervenisao kod
ustakog vostva, preklinj n ui za ivote Jevrej e a, Srba, pa ak i
komunista.
24
Ovaj a svetenik je tvrdio da se uvek rukovodio zapo-
veu o hrianskoj lj l ubav aa i, bez obzira na veru, politika ubee-
nj n a ili nacionalnost. Hvalisao se da mu je ovo svojevremeno ug-
rozilo i vl vv astiti ivot, poto su ustae bile snano protiv nj n egovog
milosrdnog rada i energinih intervencij i a. Draganovi je nagla-
av aa ao da je pritube ulagao i kod Pav aa elia lino.
25
Neka nezav aa isna, neutralna, potvrda Draganovieve prie ne
postoji. Ukoliko je ona tana, baca neobino svetlo na nj n egovu
posleratnu odluku da pomogne ovom masovnom ubici, koga je
s prav aa om optuivao za unitav aa anj n e nevinih Srba, Jevrej e a, Cigana
i drugih. Obav aa etaj a na mrea Zapada je ipak bila sigurna da su
ova dvojica bili izuzetno bliski posle rata i da Pav aa eli nikada ne
bi mogao da klizne kroz nj n ihove razapete zamke bez Dragano-
vieve milosrdne pomoi.
Specij i alni agent Vi VV lj l em Gauen i nj n egove kolege u rimskom
odelj l enj n u Kontraobav aa etaj a nog korpusa armij i e SAD otkrili su da
je nj n ihov britanski sav aa eznik sve vreme lagao: oni su znali veoma
mnogo o Pav aa elievim kretanj n ima. Do ovog se dolo poetkom
1947. godine, kada je amerika obav aa etaj a na mrea pokrenula
vl vv astitu intenzivnu operacij i u da pronae Pav aa elia.
26
Kada su
istraivanj n a koja je sprovodio CIC zaklj l uena, ustanovl vv j l eno je da
je jugoslovenska obav aa etaj a na mrea bila u potpunosti u prav aa u.
66
Prema "pouzdanim izvorima", Pav aa eli je zaista bio preao preko
austrij i ske granice i stigao do britanskih linij i a, gde je
...bio zatien od strane Britanaca tokomdve sedmice u pro-
storij i ama koje su Britanci oduzeli za vojne svrhe i sada palj l ivo
uvali. Zbog nesigurnosti nj n egovog borav aa k vv a i poto je bio smet-
nj n a radu britanske komande, on je napustio te prostorij i e, ali je
ostao u britanskoj okupacionoj zoni naj a manj n e jo dva ili tri me-
seca, ali i dalj l e u kontaktu s britanskom obav aa etaj a nom slu-
bom.
27
Ovim je potvreno ono to je Ferenc Vaj a ta govorio Gauenu o
pojav aa i da Taj a na obav aa etaj a na sluba regrutuj u e ustae neposredno
nakon obustave neprij i atelj l stva. Gauenov kolega, specij i alni
agent CIC Robert Mad (Robert Mudd), takoe je radio na ovom
sluaj a u. A 30. januara 1947. godine je izvestio da je bivi poglav aa -
nik pobegao iz Jugoslav aa ij i e i da se sakrio u Klagenfu ff rtu, gde "ima
stan i vilu", uprav aa o kao to su prethodno tvrdili etnici i komu-
nisti. Ovaj a izvetaj a je predstav aa l vv j l ao jo jedan dokaz o uklj l uenosti
Katolike crkv kk e.
"Aprila 1946. godine Pav aa eli je napustio Austrij i u i stigao u
Rim u pratnj n i samo jednog ustakog porunika, po imenu Dok-
sen (Dochsen). Obojica su bili obueni kao rimokatoliki svete-
nici. Tamo su se sakrili u jednom zav aa odu u Vi VV a Djakomo Beli br.
3." Pav aa eliev saputnik bio je u stvari Dragutin Doen, bivi viso-
ki ofi ff cir u poglav aa nikovoj linoj telesnoj gardi. Britanci su otkrili
da je Doen "zvezda vodilj l a Svetog Jeronima (Draganoviev
tab)".
28
Madov dostav aa l vv j l a je verovao da se Pav aa eli sakrio u nekom za-
vodu pod pokrovitelj l stvom Vatikana u Rimu, samo autori nisu
uspeli da potvrde ovu tvrdnj n u. Dostav aa l vv j l a je takoe izvestio da je
Pav aa eli nabav aa io panski paso "na ime Don Pedro Goner", pri-
premaj a ui se za konano bekstvo, verovatno u panij i u ili Junu
Ameriku.
Meutim, sredinom 1946. godine, Pav aa eli se pobojao da je
preblizu budnim oima koje ga prate pa se, umesto da napusti
Evropu, vratio u Austrij i u.
Mad je uputio svog dostav aa l vv j l aa "da prodre u ustaku obav aa e-
taj a nu mreu", kako bi izvetav aa ao o nj n ihovim putevima bekstva:
67
... ta mrea se prua na linij i i Grumo-Rim-Venecij i a-Trst-
Lj L ublj l ana-Zagreb. itav aa a stvar se vodi pod zaklonom rimokato-
likog klera, ij i i su svetenici u timsamostanima skoro svi hrvat-
skog porekla... Ustaka organizacij i a u Italij i i je u ovom trenutku
vrsto isprepletena grupa koja jo odrav aa a svoju satnu organi-
zacij i u, jo objav aa l vv j l uj u e svoje listove i jo se zanima za iste cilj l eve
koje su proklamovali pre rata i za vreme rata... ina taka ita-
ve obav aa etaj a ne i druge aktivnosti je Samostan Svetog Jeronima,
u Vi VV a Tomaeli 132 u Rimu.
29
Iz jednog veoma poverlj l ivog izvora, amerika obav aa etaj a na
mrea je maj a a 1946. godine, otkrila da poglav aa nik ivi "blizu Rima
u jednoj zgradi koja je pod jurisdikcij i om Vatikana".
30
To je bilo
ubrzo poto je Pav aa eli prvi put stigao u Rim iz Austrij i e, a sada se
zna da je poglav aa nik, poput Ferenca Vaj a te, u stvari naao skrovi-
te u Kastelgandolfu ff , gde se nalazi papina letnj n a rezidencij i a. Iz-
gleda da je put mnoge naciste vodio u Kastelgandolfo ff , poto je
Pav aa eli bio smeten s jednim bivim ministrom nacistike vl vv ade
Rumunij i e.
31
Obav aa etaj a na mrea SAD je primila jo senzacionalnij i u info ff r-
macij i u iz svog poverlj l ivog izvora, koji je tvrdio da "Pav aa eli odr-
av aa a este taj a ne sastanke s monsinj n orom Montinij i em, drav aa nim
podsekretarom Vatikana".
32
Gauen je uprav aa o tada poinj n ao da
uklapa delie Intermarij i umove slagalice. Prema onome to je
prethodno saznao od Vaj a te, bio je uveren da je Vatikan duboko
upetlj l an u neka vrlo neprij i atna posla. Obav aa etenj n a koja je Am-
basada SADu Rimu primila poetkomjanuara 1947. godine, tvr-
dila su da je Pav aa eli prethodnog meseca bio u Svetom Jeronimu,
a da sada putuj u e koristei nekoliko razliitih pseudonima.
33
Na-
jednom se pred Gauenom otvarao krupan sluaj a . Do pred kraj a
januara ameriki obav aa etaj a ni ofi ff cir je ve bio prikupio dovolj l no
dokaza od "pouzdanih dostav aa l vv j l aa" da bi mogao da izvesti da je
Pav aa eli
... u ovom trenutku na eksteritorij i alnom imanj n u ograenom
zidovima na levoj obali Tibra, u Lungo Tevere Av AA entino u Rimu.
Iza zidina imanj n a nalazi se pet katolikih organizacij i a... 1) Sa-
mostan sv. Sabine koji pripada dominikanskom redu; 2) Fakul-
tet sv. Alesij i a za rimske studij i e; 3) Vi VV tezi Suverenog vojnog reda
68
Malte; 4) Benediktinski samostan sv. Anselma; 5) kola za deij i e
obrazovanj n e koju vode kaluerice. itav aa kompleks je smeten na
vrhu Av AA entinskog brega, koji ... poznato je da je ispresecan
podzemnim tunelima koji povezuj u u pojedinane zgrade.
34
Poto je "palj l ivo istraio" kompleks, Gauen je zaklj l uio da je
Pav aa eli verovatno u Samostanu sv. Sabine, izvetav aa aj a ui da dru-
ge "info ff rmacij i e od pouzdanih dostav aa l vv j l aa izgleda da se slau da
tramvaj a ska linij i a koja vodi ispod Av AA entinskog brega du Tibra, a
odatle ide na Cirkus maksimus, do Koloseuma i Vi VV a Kav aa ur, jeste
pruga koja povezuj u e Pav aa elia i Vi VV a Kav aa ur br. 210, stan 3, gde se
nalazi ustaka baza koja je dobro znana u Rimu". Mada mi
nismo uspeli da potvrdimo postojanj n e podzemnog tunela koji je
povezivao Pav aa elia s odanim ustakim simpatizerima, Gauen je
svom izvetaj a u priloio i mapu koja pokazuj u e rutu za koju je
verovao da vodi do tramvaj a ske pruge.
35
inilo se da je Gauen naj a zad otkrio konkretan trag u zagonet-
nom Pav aa elievom sluaj a u. Ipak, on je i dalj l e bio oprezan, izve-
tav aa aj a ui da "ta info ff rmacij i a izgleda verovatna i stvara jednu
sasvim moguu sliku kad se uzme u celini". Meutim, bio je
ubeen da samo "akcij i a usmerena ka znanim Pav aa elievim kon-
taktima kao to je Krunoslav aa Draganovi, moe konano da ot-
krij i e Pav aa elievo skrovite i dovede do nj n egovog hvatanj n a".
36
Izgledalo je da se zamka konano stee, a svi prsti, od britan-
skog Forin ofi ff sa do Kontraobav aa etaj a nog korpusa armij i e SAD,
sada su pokazivali na svetenika Draganovia, kao oveka koji
moe da odvede do Pav aa elia i omogui nj n egovo hapenj n e i
izruenj n e. ia kampanj n e u jugoslovenskoj tampi sada je bila
prebaena u Vatikan. Oni su tvrdili da je "izvesnom broju jugo-
slovenskih ratnih zloinaca omogueno da emigriraj a u iz Italij i e
pod zatitom jedne vatikanske institucij i e".
37
Obav aa etaj a na mrea SAD je pokrenula sloenu i obuhvatnu
operacij i u da ustanovi istinu, brzo potvruj u ui da je Draganovi
sve vreme u tesnom dodiru s bivim hrvatskim diktatorom. Pre-
ma jednom izvetaj a u, Draganovi je bio poznat kao drugo ja
Ante Pav aa elia, s kojim je odrav aa ao prisne veze. Zbilj l a, Dragano-
vi je odrav aa ao redovnu kurirsku vezu izmeu Svetog Jeronima i
poglav aa nikovog skrovita u Austrij i i.
38
69
Poto su ustanovili postojanj n e tesnih veza izmeu ove dvoji-
ce, Amerikanci su sazvali taj a nu konfe ff rencij i u za 11. april 1947.
godine s cilj l em da se planira Pav aa elievo hapenj n e. Bili su prisut-
ni svi visoki obav aa etaj a ni ofi ff ciri armij i e SAD, stacionirani u Rimu,
ij i i je zadatak bio da razmotre raspoloiva obav aa etenj n a i da raz-
rade plan za upad u Pav aa elievu vatikansku mreu.
39
Tokom sledeih sedmica, ofi ff ciri CIC su primali info ff rmacij i e
da se on krij i e u ovoj ili onoj institucij i i pod uprav aa om Vatikana.
Otkrili su i jo neka beguneva lana imena. U tom vremenu su
meu nj n egovim naj a prisnij i im pomagaima iz redova Crkv kk e bili
jezuiti, koji su pomagali u nj n egovimplanovima da napusti Italij i u
udeav aa aj a ui mu put za panij i u pod imenom "Oca Gomesa",
tobonj n eg "panskog ministra vere".
40
Silni izvetaj a i da se Pav aa eli sakrio pod okrilj l em Vatikana pri-
morali su jednog visokog inovnika Stej e t departmenta da zatra-
i od diplomata u Vatikanu da izvre istragu. On je cinino ista-
kao:
... ja poznaj a em i pozdrav aa l vv j l am humanitaran stav aa Vatikana
prema zloincima koji su moda iskazali ma kakav aa znak pokaj a a-
nj n a, ali mi se ini da Pav aa eliev, posebno neprij i atan, ugled Crkv kk i
oteav aa a odluku da mu prui zatitu.
Vaington oigledno nij i e "urio" da primi odgovor; "ovaj a slu-
aj a nama nij i e hitan, ali bih bio zahvalan da od vas uj u em mo-
gue novosti".
41
U Rimu su oigledno prihvatili ovaj a mig, poto
im je trebalo vie od dva meseca da jav aa e da nisu uspeli da utvr-
de kretanj n a traenog oveka; "Izgleda da se Pav aa eli, kao i Kilroj
(Kilroy), nalazi svuda. Tako bar nagovetav aa aj a u izvetaj a i desetina
taj a nih pratilaca".
42
Sredinom juna je ve i Forin ofi ff s bio uklj l uen u lov, s prepo-
rukama da se uloe kraj a nj n i napori da se Pav aa eli uhvati. Oigled-
no je da je izmeu Vaingtona i Londona postojao ogroman jaz
nepoverenj n a. Britanci su sumnj n ali da Amerikanci namerno sa-
botiraj a u plan insistiranj n em da italij i anska policij i a mora da se uk-
lj l ui u operacij i u, poto "s praktinog stanovita postoji daleko
vea opasnost da neto 'procuri' ili da se u neem bude nespre-
tan i neefi ff kasan".
43
70
Ustaka obav aa etaj a na mrea je bila naroito efi ff kasna u Rimu,
gde je imala izuzetno dobre veze s italij i anskompolicij i om, koja je
Pav aa eliu bila pokrovitelj l tokom nj n egovog izgnanstva 1930-ih go-
dina.
Britanska pozicij i a je bila izuzetno nepotena. Dok je Taj a na
obav aa etaj a na sluba titila Pav aa elia, Forin ofi ff s se alio na nasto-
janj n a SAD da omete plan za nj n egovo hvatanj n e. Kao to emo vi-
deti, obe vl vv ade su bile umeane u podmukle i esto suprotstav aa -
lj l ene mahinacij i e na viim nivoima kreiranj n a politike.
Sredinom jula Britanci su primili i info ff rmacij i u da Pav aa eli ivi
"u gradu Vatikanu" i predloili su zdruenu operacij i u radi hap-
enj n a.
44
Ne mnogo oduevl vv j l eni Amerikanci su pristali, pod uslo-
vomda Pav aa elievo hapenj n e bude "izvedeno u naj a veoj moguoj
meri od strane Italij i ana".
45
Britanci su ponovo upozorili na rizik
uklj l uivanj n a Italij i ana, insistiraj a ui na "naj a neposrednij i em nad-
zoru nad itav aa om operacij i om od strane bezbednosnih vl vv asti Sa-
veznika".
46
Stej e t department je 28. jula izdao amerikim vl vv astima dosta
mlak nalog da se uklj l ue "u meri koja je neophodna i mogua u
(taj a ) Pav aa eliev sluaj a ".
47
Narednog dana je politiki sav aa etnik SAD
u Rimu preneo ovu instrukcij i u glav aa nokomanduj u uem sav aa ez-
nikih snaga, i dalj l e insistiraj a ui na tome da e snage SAD samo
"asistirati italij i anskimvl vv astima u nastojanj n ima da se on uhapsi u
nekoj pogodnoj prilici izvan teritorij i e Vatikana". Nj N egov britan-
ski pandan je slino postupio 2. av aa gusta.
48
U stvari, britanski i ameriki inovnici su igrali neku vrstu
birokratskog aha. Obav aa etaj a ni operativci na terenu bili su samo
pioni i u stvarnosti nisu shvatali prav aa ila igre. Britanci su se nada-
li da krivicu svale na Amerikance ukoliko operacij i a ne uspe, dok
su Amerikanci oaj a niki nastojali da prisile Britance da izvre
hapenj n e, kako bi mogli da tvrde da oni nisu odgovorni.
U ovakv kk oj igri Britanci su naj a zad prisilili svog sav aa eznika da
"nadzire to hapenj n e" i inili se da je konano, posle vie od dve
godine preganj n anj n a, sve spremno da se akcij i a preduzme.
49
Na
dan 7. av aa gusta ameriki zamenik efa ff taba pri Komandi sav aa ez-
nikih snaga je napomenuo da e to biti "kraj a nj n e osetlj l iva opera-
71
cij i a, koja zahteva sloenu koordinacij i u izmeu britanskih i itali-
janskih vl vv asti i ouvanj n e apsolutne taj a nosti".
50
Tada su prikuplj l ene nove info ff rmacij i e o tome gde se Pav aa eli
tano nalazi, i otkriveno je da se on "krij i e kao bivi maarski ge-
neral pod imenom 'Djuzepe'. Nosi zailj l enu bradicu, a kosa mu
je kratko podiana". Dalj l e, on
... ivi na imanj n u Crkv kk e pod zatitom Vatikana, na adresi Vi VV a
Djakoma Venecij i an br. 17-C, drugi sprat. Kad se ue u zgradu,
ide se jednim dugim i neosvetlj l enim hodnikom. Na kraj a u tog
hodnika se grana stepenite, jedno na levu a drugo na desnu
stranu. Mora da se ide desnim. Na desnoj strani sobe su oznae-
ne brojevima 1, 2, 3 i tako dalj l e. Ako se pokuca jednom ili dva
puta na vrata br. 3, izai e neka nevana osoba. Ali ako se poku-
ca tri puta na vratima br. 3. otvorie se vrata br. 2. Ona vode u
sobu u kojoj ivi Pav aa eli, zaj a edno s uvenim bugarskim teroris-
tom Vanom Mihaj a lovom i jo dve osobe. Jo dvanaestak drugih
lj l udi ivi u toj kui. Svi su ustae, a ine Pav aa elievu telesnu stra-
u. Kad negde izlazi, Pav aa eli koristi automobil s vatikanskom
(SCV) VV registarskom tablicom.
51
Vest o poglav aa nikovom skrovitu u Vi VV a Djakoma Venecij i an sa
zakanj n enj n em je stigla pred italij i ansku jav aa nost septembra 1948.
godine, kada je tampa objav aa ila senzacionalan niz lanaka koji
su se bav aa ili ulogom Vatikana u toj afe ff ri. Tada je Pav aa eli ve dav aa -
no bio nestao, i moda je negde objanj n av aa ao zbog ega je neko u
obav aa etaj a noj mrei Zapada dopustio da pria procuri u novine.
52
Dvanaest meseci pre toga obav aa etaj a na mrea SAD je pre-
traivala Vi VV a Djakoma Venecij i an 17-C. Pretpostav aa l vv j l ali su da je ta-
mo jedna od vatikanskih biblioteka, a nisu bili u stanj n u da to
potvrde. Ali zato su se uverili da neki visoki vatikanski zvaninik
titi Pav aa elia: on se redovno kretao naokolo u nj n ihovim slube-
nim automobilima. Poto su na nj n ima bile specij i alne registarske
tablice diplomatskog kora, Zapadne vl vv asti nisu mogle da ih za-
ustav aa l vv j l aj a u, ak ni kada je Pav aa eli naputao vatikansku teritorij i u.
Meutim, inilo se da je sve na svom mestu; zdruena oba-
vetaj a na ekipa je imala samo tiho da motri na Pav aa elia, a kada
napusti zatitu vatikanskog eksteritorij i alnog statusa da ga prati
dok ne izae iz automobila i da ga uhapsi. Tri sedmice su pro-
72
tekle, a nita se nij i e dogodilo, to je podstaklo London da od Ri-
ma zatrai da "izvesti o naj a novij i em razvoju dogaaj a a". Jo est
sedmica je promaklo, ali jo nikakav aa odgovor nij i e dolazio; Forin
ofi ff s se uznemirio i ponovo je traio da mu se odgovori.
53
Na kraj a u je puteno da operacij i a tiho zamre. Ona naoko vrs-
ta odlunost da se uhapsi ozloglaeni nacista i masovni ubica je
negde nestala, kao to je i sam Pav aa eli naizgled nestao maj a a
1945. godine. Odgovori na ovu produenu zagonetku delom se
nalaze u tri klj l una amerika obav aa etaj a na dokumenta. Dana 7.
jula 1947. godine je Bernard Grenan (Bernard Grennan), ruko-
vodilac operacij i a CIC u Rimu, naloio svom agentu za nadzor,
Gonou Moreni (Gono Morena), da smesti Pav aa elia "u pritvor
im bude spaen". To nareenj n e je preneseno preko pomonika
efa ff taba Obav aa etaj a ne slube Armij i e.
Jednu sedmicu dana kasnij i e, Morena je Grenanovom uput-
stvu rukom dodao kratku beleku. Bio je primio "nove instrukci-
je", koje je saeo u kratak ali vie nego oigledan komentar:
"Ne diraj a ."
Ovo nareenj n e su Moreni preneli Grenan i potpukovnik arls
Hartman (Charles Hartman), zapovednik Kontraobavetaj a ne
slube armij i e u Rimu. Grenan i Hartman su prisustvovali skupu
na vrhu odranom 11. aprila s cilj l em da se isplanira operacij i a, i
mora da su bili zaprepaeni ovom iznenadnom promenom
smera.
54
Evidentno je neko mnogo vii u itav aa om nizu ve bio
odluio da sabotira operacij i u, ak pre nego to je ona privedena
zav aa rnoj fa ff zi. Ti visoki ameriki ofi ff ciri su svakako preneli odluku
"Ne diraj a " dalj l e, niz svoj lanac komandovanj n a. Prema svim ras-
poloivim dokazima, meutim, izgleda verovatno da su prvobit-
nu odluku doneli britanski obav aa etaj a ni ofi ff ciri, koji su bili begun-
evi stvarni pokrovitelj l i.
Motiv amerike strane za tiho uklapanj n e u odluku Londona
da se dopusti Pav aa elievo bekstvo bio je zbilj l a veoma jednosta-
van. Vi VV soki inovnici SAD su uprav aa o tada razvij i ali vl vv astitu mreu
bivih nacista, i poinj n ali su da usklauj u u aktivnosti i s Vatika-
nom i s Londonom.
Odluka i uputstvo "Ne diraj a " stupili su na snagu samo osam
dana poto je Gauen upotpunio svoj izvetaj a o traenom maar-
73
skom ratnom zloincu Ferencu Vaj a ti i o vatikanskoj vezi. Gauen
je 6. jula izneo preporuku da bi amerika obav aa etaj a na mrea tre-
balo da preuzme Intermarij i um, prenosei svoje poglede "viim
komandama kako bi nj n egov pun meunarodni znaaj a (mogao)
da bude razmotren i procenj n en".
55
Skoro dva meseca poto je donesena odluka o politici "Ne
diraj a ", Gauen i jo jedan ofi ff cir su podneli podui izvetaj a o Pa-
velievom sluaj a u. Morali su da priznaj a u da je
... tokom prvih meseci Pav aa elieve vl vv adav aa ine oko 150.000 lica
srpske prav aa oslav aa ne vere pobij i eno - u mnogim sluaj a evima, a to
je stvar dokumentacij i e, nj n ima je bilo ponueno da se spasu uko-
liko se odreknu svoje vere i postanu katolici.
Tako je, danas, u oima Vatikana Pav aa eli militantni katolik,
ovek koji je greio, ali koji je greio borei se za katolianstvo.
Uprav aa o iz tog razloga (Pav aa eli) sada uiva zatitu Vatikana...
Poznato je da je Pav aa eli u dodiru s Vatikanom, koji u nj n emu vidi
militantnog katolika koji se jue borio protiv Prav aa oslav aa ne crkv kk e,
a danas ratuj u e protiv komunistikog bezbonitva...
Iz nav aa edenih razloga on prima zatitu Vatikana, ij i e gledanj n e
na itav aa o Pav aa elievo pitanj n e jeste da, poto hrvatska drav aa a ne
postoji, i poto od Titovog reima ne moe da se oekuj u e da ma
kome prui poteno suenj n e, (Pav aa eli) ne treba da se vrati sada-
nj n oj jugoslovenskoj vl vv asti radi tobonj n eg izvoenj n a pred sud. Iz-
ruenj n e Pav aa elia bi samo oslabilo snage koje se bore protiv bez-
bonitva, a doprinelo komunizmu u borbi protiv Crkv kk e.
56
Agentima CIC-a je ipak bilo pomalo nelagodno zbog ovakv kk og
pristupa Svete Stolice, tako da su se svojski potrudili da u potpu-
nosti objasne Vatikanovo oprav aa dav aa anj n e sopstvene nemoralne
politike:
Pav aa elievi zloini iz prolosti ne mogu da budu zaborav aa l vv j l eni,
ali nj n emu mogu da sude samo Hrvati koji predstav aa l vv j l aj a u jednu
hriansku i demokratsku vl vv adu, uporan je Vatikan. Dok se za
Pav aa elia tvrdi da je odgovoran za smrt 150.000 lica, Tito je agent
Stalj l ina, koji odgovara za smrt desetina miliona lj l udi u Ukraj a ini,
Belorusij i i, Polj l skoj, u baltikim i u balkanskim drav aa ama, u pe-
riodu od dvadeset pet (25) godina.
57
74
Ofi ff ciri CIC-a su preporuili
... da se pogledi Vatikana na Pav aa elia uvae i da se protiv
nj n ega ne preduzima nikakv kk a neposredna policij i ska akcij i a od
strane amerikih vojnih vl vv asti.
58
Obav aa etaj a na mrea SAD je do tada ve bila potpuno svesna
da Taj a na obav aa etaj a na sluba Britanij i e regrutuj u e bive naciste za
svoje antikomunistike krstake cilj l eve.
59
Post fa ff cto je naen razlog da bi se oprav aa dala politika "ne di-
raj a ". Ni Britanci ni Amerikanci nisu bili ozbilj l ni u nameri zatva-
ranj n a Pav aa elia i nj n egovog vraanj n a Titovoj "prav aa di". Birokrate u
Londonu i Vaingtonu fo ff rmalno se jesu zalagale za ovakav aa smer,
ali su zatvarali oi pred aktivnostima svojih obav aa etaj a nih slubi.
CIC je tada gradila velike politike, obav aa etaj a ne i vojne operaci-
je protiv Tita. Koristei Pav aa elieve sledbenike, oni su hteli da
zbace komunistiku vl vv adu u Beogradu. Neki Amerikanci sagla-
snih stav aa ova ve su radili na takv kk im operacij i ama bez slubenih
sankcij i a. I oni su gledali na ustae kao na korisno oruj e u borbi
protiv komunizma i komunista.
Jasno je, ako bi Amerikanci predali elnika pokreta neprij i ate-
lj l u, bilo bi nemogue oekivati odanost obinih ustaa. Reenj n e
se jasno nametalo: "Britanci moraj a u biti prisilj l eni da ga sami
uhapse i izrue. Konano, neophodno je reiti se Pav aa elia ukoli-
ko hrvatske demokratske snage i snage otpora ikada treba da do-
bij i u priznanj n e Sjedinj n enih Drav aa a".
60
Ubrzo, poto je pomogao Vaj a ti da napusti Rim, Gauen je
napisao zav aa rni izvetaj a :
Pav aa elieve veze su toliko visoke, a nj n egov sadanj n i poloaj a je
toliko kompromituj u ui za Vatikan, da bi ma kakv kk o izruenj n e
(Pav aa elia) zadalo teak udarac Rimokatolikoj crkv kk i.
61
Anti Pav aa eliu je jo jednom doputeno da nestane bez tra-
ga. Imena nj n egovih visokih kontakata unutar inovnikog apa-
rata Vatikana se jo uvaj a u kao vrhunska taj a na. Kao to je ve re-
eno, bar jedan obav aa etaj a ni izvor SAD je verovao da je u pitanj n u
monsinj n or Djovani Montini, papin drav aa ni podsekretar za redo-
vne poslove i potonj n i papa Pav aa l vv e VI VV . Dananj n i visoki inovnik va-
tikanske birokratij i e, monsinj n or Milan Simi, koji je u to vreme
bio prisan kolega svetenika Draganovia u Rimu, to porie.
75
Iako je Simi odbacio tvrdnj n u da je Montini bio umean u
poglav aa nikov sluaj a , bio je apsolutno siguran da je Pav aa eli bio u
tesnomdodiru sa Draganoviem. Simi je insistirao na tome da
su Draganovi i Montini takoe bili izuzetno bliski, nagoveta-
vaj a ui mogunost da je Montini, budui papa, mogao da zna za
Pav aa elievo bekstvo.
62
Nekoliko meseci posle Gauenove sugestij i e da se Pav aa elia
treba "konano reiti" begunac je ponovo iskrsnuo, u Argentini,
gde ga je diktator Huan Peron (Juan Pern) uposlio kao "sav aa et-
nika za bezbednost". Ima znatnih neslaganj n a o tome kako je
poglav aa nik konano uspeo da pobegne. Ono to se zna jeste da je
napustio Italij i u 13. septembra 1947. godine, da bi prispeo u
Buenos Aires 6. novembra italij i anskim parabrodom Sestriere,
kojim je putovao pod imenom Pablo Aranj n os (Pablo Aranyos).
Poetkom 1950-ih je Av AA ro Menhetn (A (( v AA ro Manhattan), opori
kritiar Vatikana i katolianstva, tvrdio da svetenik Draganovi
ne samo da je obezbedio paso Crvenog krsta koji je Pav aa eli
iskoristio, pripremio mu sve za put, ve je lino prav aa io drutvo
odbeglom ratnom zloincu do Buenos Airesa i zadrao se pored
nj n ega dvanaest meseci. Iako je bio potpuno neupuen u veru i
nij i e je podnosio, Menhetn je bio veoma dobro obav aa eten, poto
je za vreme rata radio za britansku obav aa etaj a nu mreu.
63
ak i pre pet godina, 1986. godine ovo je jo bila "poluzvani-
na" pria koju je krmila jugoslovenska taj a na policij i a, Udba, u
jednom nizu lanaka u saraj a evskom magazinu Svij i et.
64
Meu-
tim, u poslednj n e vreme su se pojav aa ili novi dokazi, koji nagove-
tav aa aj a u drugaij i u verzij i u. Poetkom 1990. godine autorima je iz
Istone Evrope prokrij i umaren jedan taj a ni komunistiki oba-
vetaj a ni dosij i e. Mada identitet tog izvora koji je sluio komu-
nistima nij i e otkriven, ko god da je to bio imao je intiman kontakt
s poglav aa nikom, nj n egovom porodicom i naj a bliim saradnicima,
poto su uklj l uene i naj a sitnij i e pojedinosti dogaaj a a i razgovo-
ra.
65
Dokument potvruj u e da su se Pav aa eli i Draganovi nebrojeno
puta sreli, i da je svetenik zaista obezbedio paso Crvenog krsta
na ime Pabla Aranj n osa, tobonj n eg izbeglice iz Maarske. Ali,
prema ovom izvoru, nj n ih dvojica su imali i neku vrstu nespora-
76
zuma, svae. Draganovi je predlagao da Pav aa eli napusti Rim
vazdunimputem, ali poto su begunevi naj a blii sav aa etodav aa ci to
smatrali suvie opasnim svetenik je bio isklj l uen iz konanih
priprema.
Ukomunistikompolicij i skomdosij i eu nema apsolutno ni po-
mena o tome da je Draganovi pratio poglav aa nika do Argentine.
Prema tom izvoru, ovek za kog se tvrdi da je obav aa io zav aa rne
pripreme bio je takoe hrvatski svetenik, po imenu svetenik
Jole. U stvarnosti je to bio svetenik Josip Buj u anovi, jo jedan
traeni ratni zloinac koji danas mirno ivi u Australij i i.
Ova verzij i a dogaaj a a je u osnovi potvrena od strane Draga-
novievog bliskog kolege, monsinj n ora Simia. U razgovoru koji
je magnetofo ff nski zabeleen, on je otvoreno priznao da je Pav aa eli
molio Draganovia da mu asistira u bekstvu. Simi je uporno
tvrdio da je Draganovi radio na taj a nom izvl vv aenj n u ovog poter-
nicom traenog zloinca iz Italij i e. Bio je siguran, meutim, da je
Pav aa eli na kraj a u promenio plan. Reklo bi se da je stvarno bilo
tako, poto dokazi ukazuj u u na to da je Pav aa eli koristio izuzetno
uticaj a ne veze u italij i anskoj taj a noj slubi da ostvari svoj beg. Koji
god da je postupak Pav aa eli primenio, nema sumnj n e da mu je
Draganovi obezbedio zatitu Vatikana pre nego to se Pav aa eli
ukrcao na brod, kao i neophodne putne isprav aa e.
66
tav aa ie, Draganovi se bio izloio znatnim tekoama da Pa-
veliu organizuj u e doek u Argentini. Tlo je bilo veoma palj l ivo
pripremlj l eno. Prema obav aa etaj a noj mrei SAD, neki Daniel Cr-
lj l en je av aa ionom poslat u Buenos Aires uz vatikansku pomo, s
cilj l em da se "sav aa etuj u e s generalom Peronom u vezi organizacij i e
ustakog 'Elitnog' pokreta u Argentini".
67
Crlj l en je bio jedan od
vrhunskih ideologa i propagatora tog pokreta, a igrao je klj l unu
ulogu u podstrekav aa anj n u pokolj l a Srba za vreme rata.
Crlj l enova misij i a je svakako bila uspena. Pav aa elievo prispee
je samo upotpunilo prelazak skoro itav aa e nj n egove vl vv ade u Argen-
tinu. Meu one veterane koji su ekali da ga dobrodolicompoz-
drav aa e bili su skoro svi preiveli kabinetski ministri, kao i mnogi
gradski fu ff nkcioneri, vojni i policij i ski zapovednici. Veina nj n ih su
bili traeni ratni zloinci, a ipak su izmakli prav aa di koristei iste
metode kao i nj n ihov poglav aa nik.
77
Draganovieva Pacovska linij i a je bila precizno razraena i
struna operacij i a. Bila je izuzetno dobro organizovana i mogla
je da se pobrine za stotine begunaca odj d ednom. Jedan od Dra-
ganovievih klj l unih operativaca procenj n uj u e da je ak 30.000 lica
sprovedeno iz Austrij i e u Rim, dalj l e u Djenovu pa potom u svoje
nove domove u Severnoj i Junoj Americi i Australij i i.
68
Mnogi od
onih koji su odrav aa ali Pacovsku linij i u i sami su imali veoma
mranu prolost. Oni nisu bili deo nekakv kk og egzotinog SS
"bratstva". U stvari, skoro itav aa o lj l udstvo koje je organizovalo i
vodilo mreu za krij i umarenj n e bili su hrvatski katoliki sveteni-
ci.
78
Apsurdno bi bilo verovati da je 30.000 odbeglih nacista utek-
lo u Junu Ameriku u ono malo nemakih podmornica preosta-
lih na zav aa retku rata, ili da su oni svi uspeli da sami sebi obezbe-
de putovanj n e. Sav aa remena popularna kultura prikazuj u e bekstvo
nacista u pustolovnoj, skoro romantinoj, svetlosti. Naj a ire poz-
nati krij i umari nacista su ODESSA i Die Spinne (Pauk), mada se
tu i tamo pominj n u i druge zagonetne grupe. Ali takv kk e prie ug-
lav aa nom duguj u u vie plodnoj imaginacij i i scenarista i romanopis-
ca nego istorij i skim istraivanj n ima i preciznosti.
Prav aa a istina je mnogo obinij i a, skoro prizemna. Utoliko je i
potresnij i a kad se sazna. Jer, kakav aa god da je uspeh organizacij i a
ODESSA ostvarila, svi oni su bili amateri u krij i umarenj n u nacista
kad se uporede s Vatikanom. Draganoviev Pacovski kanal je bio
istinski struan, i profe ff sionalno je obezbeivao da mnogi uka-
lj l ani ratni zloinci dosegnu raj a sigurnosti. Oni naj a ee nisu za-
vrav aa ali u zabitim dunglama June Amerike, ve su nalazili no-
vo stanite u Britanij i i, Kanadi, Australij i i i Sjedinj n enim Drav aa a-
ma.
Veina nacistikih masovnih ubica u stvari nisu ni bili Nemci.
Pred kraj a Drugog svetskog rata, bilo je na desetine hilj l ada nacis-
tikih saradnika iz Srednj n e i Istone Evrope koji su bili greni ko-
liko i nj n ihovi nemaki pokrovitelj l i. Bili su to elnici nacistikih
marionetskih vl vv ada, gradski fu ff nkcioneri, efo ff vi policij i a i pripad-
nici pomonih mesnih policij i skih sastav aa a koji su svojevremeno
sprovodili pogrome. Mnogi su se nalazili na "crnim listama" Sa-
veznika, ili zato to se pojedinano znalo da su nareivali ili vri-
li ratne zloine, ili zbog toga to su pripadali sastav aa ima koji su za
naciste obav aa l vv j l ali krvav aa e poslove.
79
5. poglavlj l e
Pacovski kanal
Uprav aa o za takv kk e se naj a vie brinuo svetenik Krunoslav aa Dra-
ganovi, sekretar hrvatskog Zav aa oda svetog Jeronima u Rimu.
Draganovi je bio dobro znan po saoseanj n u s hrvatskim ustaa-
ma, ak i s onima koji su poinili ratne zloine. Maj a a 1945. godi-
ne mnogi, relativno neduni Hrvati su bili licemerno vraeni od
strane Britanaca u sigurnu smrt u rukama Titove komunistike
vl vv asti. Ali, zato su mnogi drugi, naj a svirepij i i ratni zloinci umakli,
i onda ih je lovila obav aa etaj a na mrea Zapada. Prema Dragano-
viu, nj n ihov jedini zloin je bio nj n ihov antikomunistiki nacio-
nalizam.
Ustae su bili prvi koji su se nali pod Draganovievom zati-
tom. Britanij i a i Sjedinj n ene Drav aa e su posle rata zaklj l uile da su
ustaka zverstva toliko strana da e svi potvreni pripadnici biti
izrueni komunistikoj vl vv asti, jedino to takav aa pristup nikada
nij i e stvarno primenj n en usled dramatine promene u oseanj n ima
Vaingtona.
1
Slubeni istoriar Vatikana, svetenik Robert Grej e em, prizna-
je Draganovievu ulogu. Grej e em je isprva one kojima je Draga-
novi pomagao opisivao kao "hrvatske izbeglice", ali je onda
priznao da su mnogi bili pripadnici ustaa. "Nimalo ne sum-
nj n am da je Draganovi bio izuzetno aktivan u odvoenj n u svojih
hrvatskih prij i atelj l a ustaa". Ali, svetenik Draganovi, kao ni bis-
kup Hudal, nij i e bio itav aa Vatikan. "Sama inj n enica da je svete-
nik, ne znai da on predstav aa l vv j l a Vatikan. Bila je to samo nj n egova
operacij i a. On nij i e Vatikan".
2
Ovo objanj n enj n e, meutim, nema potporu u inj n enicama.
Kao to je ranij i e izloeno, Draganovi je borav aa io u Rimu jo od
av aa gusta 1943. godine, a pogaao se za Pav aa elia u Vatikanu i radio
za Crveni krst Hrvatske. Pav aa elievi planovi za delovanj n e krij i um-
arske mree su ve tada bili daleko odmakli. Obav aa etaj a na slu-
ba SAD je nekoliko meseci kasnij i e izvestila "da je Pav aa elieva vl vv a-
da nabav aa ila ezdeset argentinskih pasoa za potrebe evakuacij i e.
Sredstva su prebaena u Argentinu".
3
Draganovi je bio klj l uni ovek u uspostav aa l vv j l anj n u ove Pacov-
ske linij i e. Ostvario je kontakte s Pij i em XII, kao i s visokim inov-
nicima Drav aa nog sekretarij i ata Vatikana i italij i anske obav aa etaj a ne
mree. Nj N egova naj a znaaj a nij i a veza bila je s monsinj n oromMonti-
80
nij i em, drav aa nim podsekretarom za redovne poslove i ovekom
odgovornim za papin milosrdni rad u ime izbeglica.
Poput biskupa Hudala, i Draganovi je nailazio na veoma po-
volj l an prij i em kod sav aa eznikih vl vv asti. Kraj a em 1944. godine Vati-
kan je zahtevao da se Draganoviu dopusti da poseuj u e logore u
kojima su bili smeteni nj n egovi zemlj l aci. Mada je Draganovi di-
plomatama Zapada bio dobro znan kao fa ff natian ustaa, oba-
vetaj a na mrea Sav aa eznika mu je dala carte blanche. Koristei
amerike putne isprav aa e, on se onda odvaio iz Rima u maj a u
1945. godine. Putuj u ui u amerikomautomobilu obiao je sever-
nu Italij i u i regij i e oko Klagenfu ff rta i Filaha na austrij i sko-jugoslo-
venskoj granici. Tamo je ostvario kontakte s visokim ustakim
elnicima, kao i s drugim fa ff istikim svetenicima koji su radili
na Pacovskom kanalu.
4
Draganovieva mrea za krij i umarenj n e je bila organizovana
oko Bratstva Svetog Jeronima, koje je tako nazvano prema Zav aa o-
du u Vi VV a Tomaeli 132. Ono je bilo glav aa na baza itav aa e operacij i e.
Uprav aa ni odbor Bratstva su inili monsinj n or Juraj a Magj gg erec, pred-
sednik i rektor Zav aa oda; zamenik predsednika i blagaj a nik, svete-
nik Dominik Mandi, s pomonikom Vi VV tomirom Naletiliem; i
sekretar, svetenik Krunoslav aa Draganovi. Ovo Bratstvo je ubrzo
bilo priznato kao zvanian Hrvatski komitet pri Papskoj stara-
telj l skoj komisij i i, papinoj linoj organizacij i i za pomo izbeglica-
ma.
5
Bila je to mona osnova za irenj n e mree. Hrvatski komitet je
toboe nudio moralnu i materij i alnu potporu izbeglicama. Ali,
kroz delatnost Papske komisij i e oni su odrav aa ali i tesne veze s
Meunarodnim crvenim krstom i vl vv astima Sav aa eznika u Italij i i.
Draganovi je imao naroito bliske odnose s dvojicom obav aa e-
taj a nih ofi ff cira Zapada, pukovnikom C. Findlej e om (C. Findlay aa ),
direktoromOdelj l enj n a okupacij i skih snaga za raselj l ena lica i repa-
trij i acij i u, i nj n egovim pomonikom, maj a orom Simkokom (Sim-
cock). Ovo se pokazalo dragocenim, poto su ta dvojica bili izu-
zetno spremni da asistiraj a u svetenikovim taj a nim delatnostima.
Draganovi je imao tesne odnose i sa znaaj a nim italij i anskim
zvaninicima, naroito s ministrom unutranj n ih poslova, dr Mi-
lj l oreom(Dr Migliore), koji je dirigovao italij i anskomtaj a nomslu-
81
bom i odelj l enj n em policij i e zaduenim za izbeglice u Italij i i. Dra-
ganovi je s Milj l oreom sklopio sporazum o nezvaninoj pomoi
Italij i e namenj n ene nj n egovom Pacovskom kanalu, i naroito o
podrci Odelj l enj n a za strance pri Kv KK esturi.
6
Kroz paukovu mreu uticaj a nih kontakata Draganovi je izgra-
dio sloen i razuen preplet koji se pruao kroz Italij i u, Austrij i u i
Nemaku. Slubeni Hrvatski komitet Papske komisij i e za izbegli-
ce je bio u mogunosti da alj l e agente u posete brojnim logori-
ma u kojima su se bili sakrili odbegli nacistiki ratni zloinci. Ve-
ina tih agenata su bili hrvatski katoliki svetenici. Mada su u
okv kk iru svog duhovnog i materij i alnog rada pomagali bolesnima,
invalidima, udovicama i stvarnim izbeglicama, preostaj a alo je i
dosta vremena za pomo beguncima.
7
U toku rada na istraivanj n u i prikuplj l anj n u materij i ala za ovu
knj n igu obav aa l vv j l eno je i nekoliko poseta Zav aa odu svetog Jeronima u
Rimu u potrazi za neposrednim svedocima Draganovievih ak-
tivnosti. Sadanj n i rektor, Ratko Peri, isprva je bio hladan, apsur-
dno tvrdei da Draganovi nikada nij i e bio znaaj a na pojav aa a. Me-
utim, Peri je predloio da razgovaramo s jednim svetenikom
koji je stvarno tada bio tamo. Monsinj n or Milan Simi je bio je-
dan od Draganovievih naj a prisnij i ih kolega u mrei krij i uma-
renj n a. Preko Simia je uspostav aa l vv j l en i kontakt s svetenikom Vi VV -
limom Cecelj l om i monsinj n orom Karlom Petranoviem, takoe
bliskim kolegama u Pacovskom kanalu. Svi ovi hrvatski svete-
nici su slobodno i otvoreno govorili o svojimznaaj a nimulogama
u toj krij i umarskoj mrei.
Prvi svetenik
Operacij i a krij i umarenj n a je zapoeta u Austrij i i, gde je svete-
nik Cecelj l a bio veza s Rimom. Cecelj l a je umro nekoliko meseci
poto se odazvao pozivu na razgovor, u kom se ivo priseao
svog rada na Pacovskom kanalu. Svoje poslednj n e godine proveo
je u jednom slikovitom selu blizu Salcburga, gde su ga pazile ka-
luerice enskog samostana Maria Pline. Tada ve starac od pre-
ko osamdeset, Cecelj l a je bio jako povij i en ovek niskog rasta, oi-
gledno u slabomzdrav aa l vv j l u. Jo je bio neizmerno ponosan to je za
82
svoju volj l enu Hrvatsku odigrao znaaj a nu ulogu. Mada je zame-
rao ustaama to su nav aa ukli na Hrvate "zao glas", nij i e iskazivao
ni krivicu ni kaj a anj n e zbog vl vv astitog vanog poloaj a a meu usta-
ama.
Cecelj l a je otvoreno priznav aa ao da je zauzimao visok poloaj a
vojnog kapelana u ratnim ustakim snagama.
8
U stvari, on je bio
zamenik vojnog biskupa za ustaku milicij i u (razliitu od obine
hrvatske vojske, koja je malo uestvovala u zverstvima) u inu
potpukovnika. Bio je postav aa l vv j l en od strane Pav aa elia lino, oktob-
ra 1941. godine, a kasnij i e je to potvrdio nj n egov blizak prij i atelj l ,
nadbiskup (potom kardinal) Alojzij i e Stepinac.
Cecelj l a se nij i e nimalo stideo to ga je Titova vl vv ast vodila na
spisku kao "ratnog zloinca broj 7.103". I dok je pri razgovoru
voenom 1989. godine kritikovao ustae, ranij i e je uvek bio po-
nosan to im je pripadao. Deset dana po Pav aa elievom postav aa l vv j l a-
nj n u na vl vv ast od strane nacista, zvanini ustaki list, Hrvatski na-
rod, objav aa io je dugaak intervj v u s Cecelj l om. Pod naslovom "Us-
taki svetenik Cecelj l a", taj a lanak je predstav aa l vv j l ao prikaz nj n ego-
vih stvarnih stav aa ova u tom trenutku.
Cecelj l a se hvalisao znaaj a nom ulogom u ilegalnim predrat-
nim aktivnostima pokreta u Zagrebu, gde su se mnoge podzem-
ne ustake voe taj a no sastaj a ale u nj n egovomupnomdomu. Priz-
nao nam je svoje taj a no pripadnitvo ustaama, s ponosom opi-
suj u ui ritualnu zakletvu koju je poloio ispred dve upalj l ene
svee, raspea i ukrteno poloenih kame i revolvera. To mu je
dalo prav aa o na uzvieni naziv "zakletog ustae", koji su samo
predratni veterani imali prav aa o da koriste. Faistiki svetenik je
kasnij i e poklonio Pav aa eliu svoje raspee i svee kao znak odanos-
ti. Cecelj l a je s ponosom govorio i o svojoj vodeoj ulozi u orga-
nizovanj n u 800 selj l aka za borbu rame uz rame s nacistikimosva-
jaima.
Kada je zatraeno da jedan svetenik inodej e stvuj u e pri svea-
nosti Pav aa elievog zaklinj n anj n a, Cecelj l a je oduevl vv j l eno prihvatio.
Izgovarao je svom poglav aa niku zakletvu koju je ovaj a ponav aa l vv j l ao,
daj a ui blagoslov Crkv kk e nacistikom marionetskom reimu. Ubr-
zo potom, Cecelj l a je jav aa no "s ushienj n em pozdrav aa io trenutak
slobode", otvoreno objav aa l vv j l uj u ui svoje veze s visokim ministrima
83
ustakog kabineta, kakav aa je bio Mile Budak. Nekoliko sedmica
potom, Budak je jav aa no obznanio sudbinu dva miliona Srba u Hr-
vatskoj: jedna treina je trebalo da bude pobij i ena, druga depor-
tovana, a ostatak je trebalo prisilno da se prevede u katolian-
stvo. Cecelj l a, meutim, nij i e nimalo izmenio svoj blagonakloni
stav aa u odnosu na Budaka.
9
Cecelj l ini potonj n i stav aa ovi prema ustaama su veoma zagonet-
ni i zbunj n uj u ui. Iz sigurnosti vremenskog rastojanj n a od pola ve-
ka, on je kritikovao svoje stare kamarate. Ali, tokom vitalnog pe-
rioda u kom su oni sprovodili neke od naj a gorih pokolj l a i unita-
vanj n a Drugog svetskog rata, on je bio odani pristaa. To se vidi iz
nj n egove uloge u Pav aa elievoj zvaninoj delegacij i i poslatoj u Rim
1941. godine, koja je 17. maj a a primila blagoslov Pij i a XII u Vati-
kanu. Do tada su diktatorovi antisrpski i antij i evrej e ski zakoni ve
bili proklamovani i genocid je bio u punom jeku. Naj a vee "pos-
tignue" te delegacij i e bilo je da se dalmatinska obala prepusti
Italij i i, to teko da se moe smatrati inom hrvatskog patrio-
tizma.
10
U svetlu preovl vv auj u uih uslova u Hrvatskoj za vreme rata,
nemogue je da potpukovnik svetenik Cecelj l a nij i e mogao da
bude svestan ubij i anj n a stotine hilj l ada Srba, Jevrej e a i Roma. Ipak,
on priznaj a e da je ostao na svom mestu sve dok naj a crnj n a zlodela
nisu izvrena, mada nij i e pomenuo visoko odlikovanj n e koje mu je
dodelio volj l eni poglav aa nik.
11
Tek je u maj a u 1944. godine naj a zad
napustio svoj poloaj a da bi otiao u Be, toboe da bi se brinuo
za ranj n ene pripadnike hrvatskih snaga. Stvaran zadatak mu je
bio da priprema austrij i ski krak mree bekstva, jer je tamo osno-
vao i lokalni ogranak Crvenog krsta Hrvatske koji je obezbeivao
idealan zaklon za nj n egov ilegalni rad.
Uodgovorima na naa pitanj n a Cecelj l a je tvrdio da je bio "lan
Centralnog taba Meunarodnog crvenog krsta za vreme rata".
12
A u stvarnosti, Meunarodni crveni krst je odbij i ao da zvanino
prizna Crveni krst Hrvatske, mada mu je zaista pruao veliku
meru neslubene pomoi. Cecelj l ino upravl vv j l anj n e austrij i skim
odelj l enj n em ovog tela pokazalo se kao ivotno znaaj a no za dej e -
stvovanj n e Draganovievog Pacovskog kanala.
13
84
Jedan ameriki diplomata je naknadno oslobodio Cecelj l u
svih optubi u vezi sa saradnj n oms nacistima. Konzul SADu Zag-
rebu je tvrdio da je on bio oteran od strane Pav aa elia u Be zbog
svoje uloge u jednoj zav aa eri protiv ustaa. Meutim, ovo se ini
neverovatnim, poto je Cecelj l a nastav aa io da redovno putuj u e slu-
benim ustakim av aa ionima izmeu Bea, Zagreba, Praga i Berli-
na, pripremaj a ui osnove za mreu bekstva nacista. Dalj l e, Ce-
celj l a je 1944. godine primio nareenj n a od Zagreba da sprovodi
intenzivnu propagandnu kampanj n u meu ustaama u Austrij i i,
naroito u kolama za obuku ofi ff cira. Umesto da bude jedan od
Pav aa elievih neprij i atelj l a, kako je Amerikanac tvrdio, on je aktiv-
no podupirao malaksalu Pav aa elievu stvar do samog kraj a a.
14
Oko Uskrsa 1945. bilo je ve oigledno da je "nezav aa isna" hr-
vatska drav aa a osuena na propast. Kako je Crvena armij i a ne-
umolj l ivo napredovala, ovaj a "zakleti ustaa" u svetenikom ru-
hu je napustio Be i preselio svoju bazu u Alt Ausze kraj a Salc-
burga, gde su se kraj a em rata skupili mnogi nacistiki begunci.
Ova oblast oko Salcburga bila je, u stvari, jedno od glav aa nih odre-
dita nj n egovih ustakih kamarata, koji su bili prisilj l eni da bee
koju sedmicu kasnij i e. Bio je na dovolj l no dobrom poloaj a u da im
pomogne da izbegnu repatrij i acij i u od strane Sav aa eznika.
Cecelj l a je bio snabdeven papirima Crvenog krsta i amerikim
dokumentima koji su omoguili da slobodno putuj u e kroz zonu
pod okupacij i om SAD. Bio je to samo primer vie da Sav aa eznici
obezbeuj u u jednom fa ff istikom sveteniku putne isprav aa e, koje
je on smesta iskoristio da pomogne ozloglaenim masovnim
ubicama da izmaknu prav aa di. Cecelj l a je s ponosom izj z av aa l vv j l ivao:
"Kako sam putovao po amerikoj zoni, ostav aa l vv j l ao sam te male
line isprav aa e Crvenog krsta u svim logorima... Bio sam zaduen
da lj l udima koji su izgubili svoje papire obezbedim nove." Uop-
te nij i e taj a io da je pomagao beguncima da promene identitet -
"Imao sam blokove fo ff rmulara za prij i av aa u Crvenom krstu, po-
mou kojih je pruao nov identitet svakom ko je eleo da pro-
meni ime i linu prolost.
15
A onda je, 19. oktobra 1945. godine uhapen od strane 430.
jedinice Kontraobav aa etaj a nog korpusa armij i e SAD. Ostao je u
zatvoru narednih osamnaest meseci, poto je CIC bio otkrio da
85
je svetenik Cecelj l a dokazani "elnik ustaa u ovom regionu".
Znali su da on koristi Crveni krst Hrvatske kao zaklon za stvarne
aktivnosti: da "titi pripadnike ustaa u Salcburgu" koji su trae-
ni ratni zloinci". Prema pomoniku efa ff taba Obav aa etaj a ne
slube armij i e SAD u Austrij i i, Cecelj l a je ugroav aa ao "bezbednost
okupacionih snaga kao i cilj l eve Vojne uprav aa e".
16
Deset meseci potom, jugoslovenska vl vv ada je zahtevala da se
on izrui kao izdaj a nik, isprav aa no naglaav aa aj a ui nj n egove aktivnosti
u korist ustaa za vreme rata.
17
Forin ofi ff s je napomenuo da "i-
nj n enica da je on bio kapelnik Ustakih oruanih snaga predstav aa -
lj l a dovolj l nu optubu da bi bio izruen". Na kraj a u su Britanci
ipak zaklj l uili da je "veina nj n egovih dela, ini se, bila humani-
tarnog i nepolitikog karaktera". Amerikanci su ga ispitivali de-
cembra 1945. godine, a tokom narednih osamnaest meseci ula-
gani su kraj a nj n i napori da se ovaj a "zakleti ustaa" oslobodi optu-
be.
18
Meu onima koji su govorili nj n emu u prilog bio je nj n egov stari
prij i atelj l , nadbiskup Stepinac. Za vreme "predstav aa e" od nj n egovog
suenj n a u Zagrebu oktobra 1946. godine Stepinac je opisivao Ce-
celj l u kao "asnog oveka, protiv koga ne mogu da prozborim
nij i ednu jedinu re prekora... kad bi svi bili kao Cecelj l a, nikom ni
dlaka s glav aa e ne bi otpala".
19
Jo jedan visoki crkv kk eni velikodos-
tojnik koji se bav aa io nj n egovim sluaj a em bio je ameriki biskup
Dozef Patrik Herli (Joseph Patrick Hurley), koji je borav aa io u Ju-
goslav aa ij i i kao papin predstav aa nik. Herli je verovao da su motivi ju-
goslovenske strane "isto politiki", da su samo deo kampanj n e
protiv Crkv kk e.
20
Na osnovu sasvim neodgovaraj a ue istrage, konzul SAD u Za-
grebu je preporuio da Cecelj l a "ne bude predat Jugoslovenima",
poto je on "svetenik visokih moralnih standarda".
21
Ova inten-
zivna kampanj n a je pratila odluku Komisij i e SAD za ekstradicij i u u
Austrij i i da se odobri "jugoslovenski zahtev za izruenj n e Vi VV lima
Cecelj l e kao kolaboracioniste". Pre toga su Amerikanci otkrili da
nema dovolj l no dokaza da se oprav aa da nj n egovo izruenj n e, traei
od Jugoslovena da svoj zahtev vre zasnuj u u.
Sa 4. aprilom 1947. godine, Komisij i a je ve smatrala da su ju-
goslovenske optube potvrene nj n ihovim vl vv astitim obav aa etaj a -
86
nim izvetaj a ima, koji "potvruj u u Cecelj l ino uee u kolabora-
cionistikim aktivnostima".
22
Meutim, ovakav aa nalaz je zane-
maren, a drav aa ni sekretar SAD Dord Maral (George Marshall)
je naloio da se Cecelj l a ne preda. No, bilo je kasno. Ustaki sve-
tenik je bio puten na slobodu sedamnaest dana pre toga.
23
Po izlasku je Cecelj l a neko vreme proveo u bolnici, a onda se
vratio krij i umarenj n u traenih nacista. Kada se, 1957. godine, pri-
jav aa io za vizu da bi posetio Ameriku, zvanian stav aa je bio da tvrd-
nj n a da Cecelj l a "svesno titi i skriva bive pripadnike ustakog
pokreta nikada nij i e dokazana".
Meutim, obav aa etaj a na mrea SAD je bila prikupila veoma
mnogo info ff rmacij i a koje dovode Cecelj l u u vezu s militantnimus-
takim aktivnostima.
etiri godine pre nego to je fa ff istikom sveteniku izdata
amerika viza, ofi ff ciri SAD u Austrij i i su zabeleili da je Cecelj l in
ogranak Crvenog krsta Hrvatske u stvari bio pod nadzoromusta-
a. Oni su nj n egove razliite ispostav aa e koristili kao "agencij i u za
prikuplj l anj n e info ff rmacij i a" za prikrivene operacij i e u Jugoslav aa ij i i i
Austrij i i. Dalj l e, bilo je poznato da je Cecelj l a jedan od glav aa nih
organizatora ustaa u Austrij i i, gde je redovno pohaao militan-
tne skupove i drao vatrene govore okuplj l enim vernicima i pris-
taama. Kasnij i e su ga bezbednosni organi Australij i e neposredno
povezivali s nizom teroristikih akcij i a koje su pokretale ustake
elij i e u Sidnej e u i Melburnu.
24
U stvari, Amerikanci su imali obilj l e dokaza da je Cecelj l a ne-
posredno upetlj l an u splet taj a nih nacistikih aktivnosti. U razgo-
voru koji smo vodili 1989. godine otvoreno je priznao svoju ulo-
gu u Draganovievom Pacovskom kanalu. Ponosio se to je po-
magao beguncima "hranom i smetaj a em, upisivanj n em i snabde-
vanj n em imigrantskim papirima, pruaj a ui im priliku da se kreu
po svetu do Argentine, Australij i e i June Amerike. Papire sam
nabav aa l vv j l ao od Crvenog krsta".
25
Cecelj l a je bio dobro info ff rmisan o lj l udima koje je slao niz Pa-
covski kanal u Rim, a onda dalj l e, do nj n ihovih novih borav aa ita.
"Neki od nj n ih su bili visoki ministri i drav aa ni inovnici", priznao
je. Dalj l e, bio je siguran da je Draganovi imao odobrenj n e Vatika-
na za svoj rad, tvrdei da je Sveta Stolica traila od nj n ega da se
87
stara o irokoosnovanoj emigracij i i "izbeglica" iz Srednj n e Evrope.
Draganovi je bio "u potpunosti ovl vv aen od Svete Stolice i bio
je zaduen ne samo za Hrvate, ve za svakog", naglaav aa ao je u
razgovoru koji smo snimili.
26
Mada mu je smrt bila veoma blizu, Cecelj l a se ivo priseao
kako je delovao sistem za krij i umarenj n e. Gore, u Austrij i i, za be-
gunce bi se brinuo nj n egov odelj l ak organizacij i e, koji im je obez-
beivao novac, hranu, smetaj a i lane papire koji su im bili pot-
rebni da otputuj u u iz Austrij i e u Italij i u. Dole, u Rimu, Draganovi
je bio u "nervnom centru" operacij i e. On bi isposlovao meuna-
rodne putne isprav aa e, a preko svojih visokih kontakata s junoa-
merikim konzulatima organizovao bi pribav aa l vv j l anj n e neophodnih
viza, naroito za Argentinu. Jednom sedmino Cecelj l a je pozi-
vao Draganovia, koji mu je govorio koliko je mesta raspoloivo
te sedmice. Cecelj l a bi onda slao tano toliki broj u Rim.
27
Razgovor s besramnim fa ff istikim svetenikom nas je stvar-
no zaprepastio. Nj N egovo svedoenj n e je bilo vitalna karika u lancu
dokaza o Pacovskom kanalu i o nj n egovoj povezanosti s vatikan-
skom hij i erarhij i om. Dosij i ea obav aa etaj a nih mrea Zapada u pot-
punosti potvruj u u Cecelj l ina seanj n a. Britanci su utvrdili da "jez-
gro oko kog se odigrava itava ustaka aktivnost u Italij i i...
(j ( este)... bratstvo s(vetog) Jeronima u Rimu". Oni su otkrili da
Draganovi ne samo da je bio "mozak u pozadini ustakog pok-
reta u Italij i i", ve je imao i prolost upadlj l ivo slinu Cecelj l inoj.
28
Drugi svetenik
Kao i nj n egov blizak prij i atelj l u Austrij i i, svetenik Draganovi je
bio ratni zloinac za kojimje raspisana poternica. Jugoslovenska
komisij i a za ratne zloine je zabeleila da je on bio visoki zvani-
nik odbora zaduenog za prisilno prevoenj n e prav aa oslav aa nih Srba
u katolianstvo. Dalj l e, bili su otkrili nj n egovu vodeu ulogu u
nasilnoj rekv kk izicij i i hrane za vreme krvav aa e ofa ff nzive nacista protiv
partizana na planini Kozari, u zapadnoj Bosni, u leto 1942. godi-
ne. Bila je to ista ona ofa ff nziva u kojoj je austrij i ski predsednik
Kurt Valdhaj a m(Kurt Waldheim) igrao istaknutu ulogu kao nacis-
88
tiki ofi ff cir.
29
Pav aa eli je dodelio Valdhaj a mu visoko odlikovanj n e za
zasluge u slubi, da bi na zav aa retku rata poao za nj n imu Austrij i u.
Jula 1947. godine Jugosloveni su zahtevali Draganovievo iz-
ruenj n e, naroito nav aa odei nj n egovu ulogu u ofa ff nzivi na Kozari,
koju je obav aa l vv j l ao u svojstvu potpredsednika ustake "Uprav aa e za
kolonizacij i u". Ta sluba je bila sastav aa ni deo nacistike maine
genocida, a pripremala je Srbe i Jevrej e e za zatiranj n e ili, ukoliko su
naroito imali sree, za deportacij i u.
30
Mada je tvrdio da se pro-
tivi ustakim pokolj l ima, da se ak toboe alio Pav aa eliu lino,
Draganovi nij i e poricao sutinu komunistikih optubi. Kada su
aprila 1941. godine nacisti okupirali Zagreb on je bio profe ff sor
teologij i e na Sveuilitu. Kasnij i e je priao da je, kada je prog-
laena "nezav aa isna" hrvatska drav aa a, "Bdio u Zagrebu sa suzama
u oima. Mislio sam da je hrvatska nacij i a, posle osam vekova,
naj a zad ostvarila svoje naj a dublj l e elj l e za nezav aa isnou i autono-
mij i om".
31
Draganovi je u potpunosti prihvatao Pav aa elievu drav aa u.
Oseao je da je zadobio svoju slobodu kada su ustae dole na
vl vv ast, i saraivao je sa nj n ima "kao graanin u skladu sa zakonima
Svevinj n eg". Jedan od zadataka za koje je priznao da ih je obav aa -
lj l ao s velikom energij i om bio je nadzor nad prevoenj n em prav aa o-
slav aa nih Srba u katolianstvo, u svojstvu lana odbora posebno
ustanovl vv j l enog u tu svrhu.
32
Tvrdio je da nikada nij i e bio stvarno prisutan u srpskimselima
gde su se ta prisilna pokrtav aa anj n a odvij i ala. Ona su "bogoslue-
na" od strane katolikih svetenika pod budnom prismotrom do
zuba naoruanih ustakih policij i skih jedinica. Pretnj n a smru je
lebdela nad takv kk im sveanim obredima, poto su srpski selj l aci
bili potpuno svesni da su te jedinice iste one koje su sprovodile
pokolj l e u susednimkraj a evima. Meutim, postojala je makar jed-
na prilika u kojoj se svetenik Draganovi odvaio da izae iz
svoje prij i atne kancelarij i e u Zagrebu. On nij i e skrivao inj n enicu
da se nalazio na visokom poloaj a u potpredsednika ustakog Od-
bora za kolonizacij i u. Dva svedoka su potvrdila da su svetenici
bili prisutni u krvav aa oj kozarakoj ofa ff nzivi, kada je Odbor za
kolonizacij i u igrao klj l unu ulogu u juriima na stanovnitvo.
33
89
Izmeu Draganovieve i Cecelj l ine karij i ere postoji jo jedna
upadlj l iva slinost, jer je Draganovi takoe radio na pitanj n ima
Crvenog krsta Hrvatske. Av AA gusta 1943. godine, Pav aa eli i nadbis-
kup Stepinac su ga poslali u Rim. Amerika obav aa etaj a na mrea je
zapaala da je to "klasian primer guranj n a uzbrdo, poto je pri-
lino pouzdano ustanovl vv j l eno da elnici Nezav aa isne Drav aa e Hr-
vatske oekuj u u da im crkv kk eni velikodostojnik, preko svojih dob-
rih veza u Vatikanu, bude orue za okretanj n e Hrvatske prema
Zapadu, a ne prema Istoku".
34
Mada je Draganovi toboe poslat u Rimzbog svog prkoenj n a
Pav aa eliu, on je priznao i da je prihvatio postav aa l vv j l enj n e za ustakog
predstav aa nika u Vatikanu. Moda se ovimobjanj n av aa a zbog ega je
i dalj l e imao pristup visokim pripadnicima Pav aa elievog reima
prilikom svojih redovnih poseta Hrvatskoj. Kao i Cecelj l a, Dra-
ganovi je u nekoliko prilika putovao u Zagreb i odlazio iz Zag-
reba, u svrhu konsultacij i a s pretpostav aa l vv j l enim ustaama. Oi-
gledno je postojala usklaena kampanj n a da se takv kk imfa ff istikim
svetenicima obezbede dobre "parav aa anske" prie, kako bi im se
omoguilo da se prikazuj u u kao rtve ustaa dok tiho i mirno
sprovode zadatak izgradnj n e podzemne mree za bekstvo.
35
Draganovi je od ustake vl vv ade primio i "znatnu novanu
potporu" od koje je velika suma ostala u nj n egovom posedu na
zav aa retku rata. Ameriki obav aa etaj a ci su dalj l e ustanovili da "po-
to je on pouzdan sledbenik Ante Pav aa elia... poverene su mu...
sve dragocenosti koje su prokrij i umarile ustae". Ta sredstva su
bila fi ff nansij i ska osnova na kojoj je nj n egov Pacovski kanal prvobit-
no graen.
36
Prema britanskoj obav aa etaj a noj mrei, pri kraj a u rata Sveti Je-
ronim je preuzeo "ulogu bezbednog utoita" za ustaku emi-
gracij i u:
U leto 1945. godine Draganovi je lino obiao logore u koji-
ma su bili smeteni bivi pripadnici ustakih oruanih snaga i
politikih organizacij i a. Ubrzo je razvio pojaanu politiku delat-
nost i ostvario kontakt s vrhovnim predstav aa nicima ustaa. U
ovome su mu pomagali drugi hrvatski svetenici, a tesna veza je
odrav aa ana izmeu Sv. Jeronima i ustakih grupa irom Italij i e i u
Austrij i i. Ovo je vodilo fo ff rmiranj n u politike obav aa etaj a ne mree
90
koja je omoguav aa ala Sv.Jeronimu da prikuplj l a izvetaj a e i podat-
ke u vezi s politikim kretanj n ima meu emigracij i om. Takoe je
verovatno da su info ff rmacij i e iz takv kk ih izvetaj a a potomprenoene
Vatikanu.
37
Trei svetenik
Izrazita karakteristika Pacovskog kanala je bila da su veinu
nj n egovih operativaca inili hrvatski svetenici, od kojih su mnogi
bili ubeeni fa ff isti. Cecelj l a i Draganovi su imali mutnu pro-
lost, ali je svetenik Dragutin Kamber bio krvav aa i masovni ubica.
Poput tolikih svetenika upetlj l anih u krij i umarsku mreu, Kam-
ber je imao dugotraj a nu vezu sa Svetim Jeronimom, gde je studi-
rao kraj a em 1920-ih i poetkom 1930-ih godina.
Jugoslovenska vl vv ada je zahtevala izruenj n e svetenika Kam-
bera aprila 1947. godine, tvrdei da je on bio pripadnik ustaa
jo od 1936.godine. Posle invazij i e sila Osovine, postav aa l vv j l en je za
vrhovnika ustake uprav aa e u varoi Doboju, "i jedno od nj n egovih
prvih dela bilo je da se ustanovi koncentracioni logor, na ij i em
je elu bio lino, kao zapovednik logora. U itav aa oj toj oblasti on
je uveo nacistika rasna prav aa ila, a u skladu s nj n ima izdao naree-
nj n a da Jevrej e i nose ute, a Srbi bele trake oko rukav aa a".
Kasnij i e, "on je proglasio da Srbi i Jevrej e i treba da budu istreb-
lj l eni kao kodlj l ivi za ustaku drav aa u. U Doboju je sprovodio ma-
sovna hapenj n a i proterivanj n a Srba. Mnoge od rtav aa a su prvo
dopremane u Kamberovu kuu radi ispitivanj n a, da bi, po nj n ego-
vimnareenj n ima, potombile ubij i ane u podrumima te kue. Prvi
koji su na taj a nain ubij i eni bili su srpski uitelj l i i svetenici".
38
Bile su ovo neverovatne optube protiv jednog rimokatoli-
kog svetenika. Je li to bila samo komunistika propaganda? Me-
utim, britanski konzul u Zagrebu se dobro raspitao i otkrio da
je Kamber zaista "odgovoran, do neke mere, za pokolj l e u Dobo-
ju". Dalj l om istragom je ustanovl vv j l eno da je on bio i ofi ff cir zloglas-
ne Pav aa elieve line telesne garde, i da je nepobitno "podsticao
(taj a ) veliki pokolj l Srba u Doboju, u Bosni". Britanci su dalj l e zapa-
zili da je Kamber bio "u tesnom dodiru" sa Svetim Jeronimom.
39
91
Uprkos Draganovievim bliskim vezama s fa ff istikim svete-
nicima poput Cecelj l e i Kambera, on je neprestano lagao ofi ff cire
obav aa etaj a nih slubi Zapada, tvrdei da uopte nij i e imao nikakv kk e
veze s pokretom.
40
I britanska i amerika obav aa etaj a na mrea su
otkrile da je to neistina. Jedan ameriki izvetaj a je zaklj l uio da je
"nj n egov zadatak (j ( este) da usklauj u e i usmerav aa a aktivnost ustaa
u Italij i i. On im obezbeuj u e moralnu i materij i alnu pomo" i or-
ganizuj u e sve da ih poalj l e u Junu Ameriku:
U ovoj aktivnosti pomau mu brojni kontakti s ambasadori-
ma i poslanstvima zemalj l a June Amerike u Italij i i i s Meuna-
rodnim crvenim krstom, kao i inj n enica da hrvatsko Bratstvo
Zav aa oda sv. Jeronim Ilirski, u kom on slui, izdaj a e ustaama lane
line karte. S takv kk im isprav aa ama i s odobrenj n em Papske staratelj l -
ske komisij i e za izbeglice, ij i e je sedite u Vi VV a Pj P av aa e 41 u Rimu, a
kojom uprav aa l vv j l aj a u skoro isklj l uivo ustae, pasoi mogu da se pri-
bav aa e od Meunarodnog crvenog krsta, gde Draganovi ima neki
svoj nain da ih obezbedi.
41
etvrti svetenik
Da li je mogue da je jedan fa ff istiki svetenik mogao da ima
pristup papinoj dobrotvornoj organizacij i i, a da to niko u vati-
kanskoj hij i erarhij i i ne zna? "Papska staratelj l ska komisij i a" je, uos-
talom, bila zvanino vatikansko telo, koje je papa ustanovio radi
podrke stvarnim izbeglicama. Draganovieve zloupotrebe su
morale da budu poznate visokim vatikanskim krugovima, poto
su lane line karte koje je on izdav aa ao odbeglim ratnim zloinci-
ma bile "tampane na fr ff anj n evakoj tamparskoj presi". Obav aa e-
taj a ci SAD su otkrili da se za ovo bio postarao svetenik Dominik
Mandi, zvanini predstav aa nik Vatikana u Svetom Jeronimu.
42
Mandi je, prisetiemo se, bio visoki lan Bratstva Svetog Je-
ronima, koje je bilo slubeno hrvatsko odelj l enj n e papine Komi-
sij i e za pomo izbeglicama. On je bio i visoki zvaninik fr ff anj n e-
vakog reda, na poloaj a u glav aa nog ekonoma, odnosno blagaj a ni-
ka. Ne samo da je omoguio tampanj n e lanih linih isprav aa a za
Sv. Jeronim, nego je fr ff anj n evaku tamparsku presu stav aa io na ras-
polaganj n e i ustakoj propagandnoj mainerij i i. Veliki deo kampa-
92
nj n e pod pokrovitelj l stvom Britanaca voene u logorima za rase-
lj l ena lica poput onih u Fermij i u, Modeni i Banj n olij i u dugovao je
uspeh fr ff anj n evakim tamparima. Mandi je lino redovno po-
seivao te logore da bi drao raspiruj u ue govore okuplj l enim us-
takim bojovnicima.
43
Svetenik Mandi je bio presudna karika u Pacovskom kana-
lu. Koristei veze s italij i anskom taj a nom policij i om, Draganovi je
uspeo da fr ff anj n eveve line karte budu prihvaene "kao zvanina
dokumenta na osnovu kojih su izdav aa ane italij i anske line karte i
prij i av aa e borav aa k vv a". Italij i ani su budno motrili Draganovieve aktiv-
nosti. Pokrenuli su jednu taj a nu obav aa etaj a nu operacij i u i ubrzo
otkrili da brojni ustaki begunci koriste lane line karte koje su
odtampali fr ff anj n evci. Italij i ani su nali da su mnogi traeni ratni
zloinci smeteni u Svetom Jeronimu, meu nj n ima i visoki la-
novi Pav aa elieve vl vv ade, ali nita nij i e preduzeto protiv Dragano-
via ili italij i anskih slubenika koji su mu asistirali.
44
I britanski obav aa etaj a ci su palj l ivo pratili ove dogaaj a e, mada
su svoje info ff rmacij i e krili od Italij i ana:
Postoje neoborivi dokazi da su nekim od naj a ozloglaenij i ih
ratnih zloinaca na ovaj a nain izdate line karte Sv. Jeronima
koje glase na potpuno lana imena, i da im je tako omogueno
da pribav aa e italij i anske dozvole za borav aa ak vize i druga dokumen-
ta koja im doputaj a u da emigriraj a u.
45
Agent CIC Robert Mad je pribav aa io "neoborive dokaze" u vezi
s Draganovievim aktivnostima. Ubacio je sopstvenog pij i una u
Sv. Jeronim, i nj n egova jav aa l vv j l anj n a su potvrdila izvetaj a e italij i anskih
obav aa etaj a aca. Italij i anski agenti su opisivali Sv. Jeronim kao "jaz-
binu hrvatskih nacionalista i ustaa. Pria se da su zidovi tog
Zav aa oda prekriveni Pav aa elievim slikama".
46
Monsinj n or Milan Simi je u to vreme radio u Svetom Jeroni-
mu, gde je pomagao Draganoviu u operacij i ama "izbav aa l vv j l enj n a". S
indignacij i om je poricao da je Pav aa elieva fo ff tografi ff j i a izloena u
Svetom Jeronimu, poto fo ff tografi ff j i e nosilaca civilne vl vv asti nisu
doputene u "jednoj crkv kk enoj institucij i i". Simi je priznav aa ao da
je nekim ustaama bilo doputeno da spav aa aj a u u Zav aa odu, "ali to
je bilo samo za nekoliko meseci 1945. godine".
47
93
Ipak, u fe ff bruaru 1947. godine Madov pij i un je otkrio sasvim
drugaij i u situacij i u u samom Zav aa odu. On je potvrdio info ff rmaci-
je italij i anske taj a ne slube, izvetav aa aj a ui da je Sveti Jeronim "na-
ikan elij i ama ustakih operativaca":
Da bi uao u ovaj a samostan, ovek mora da se podvrgne
pretresu, ij i i je cilj l da se otkrij i u oruj e i lina dokumenta; mora
da odgovara na pitanj n a odakle je, ko je, koga poznaj a e, koji je cilj l
nj n egove posete, i kako je uo da u Samostanu ima Hrvata. Sva
vrata izmeu soba su zaklj l uana, a ona koja nisu imaj a u naoru-
anu strau ispred i neophodno je znati lozinku da bi se prelo iz
prostorij i e u prostorij i u. itav aa u okolinu uvaj a u naoruani ustaki
mladii u civilnoj odei, a neprestano se izmenj n uj u u ustaki poz-
drav aa i.
48
U razgovoru koji smo snimili Simi se sloio da su u to vre-
me u Svetom Jeronimu sprovoene izuzetno stroge mere bez-
bednosti. Mada je poricao da su mladii korieni za uvanj n e
zgrade bili naoruani, tvrdio je da je predostronost bila neop-
hodna usled neprestano prisutne opasnosti od napada komu-
nista. "Bio sam u opasnosti i niko nij i e mogao tek tako da ue u
Svetog Jeronima, poto su lj l udi unutra bili kraj a nj n e preplaeni.
Komunisti su nas napali nekoliko puta, kao to je dobro pozna-
to".
49
Madov pij i un je prikupio mnogo info ff rmacij i a koje su obja-
nj n av aa ale snano zanimanj n e komunista za ono to se odigrav aa a u
Svetom Jeronimu. Dobio je neposredan uvid u kalibar onih koji
su iveli ili u Svetom Jeronimu ili "u Vatikanu". pij i un je uspeo
da sebi otvori put do nekakv kk og poloaj a a od poverenj n a, poto je
znao linosti koje su prisustvovale Draganovievim redovnim
taj a nimsastancima. Daleko od ma kakv kk ih verskih obelej a, ti sku-
povi su bili ista politika. Ti lj l udi su vie liili na spisak naj a trae-
nij i ih i naj a ozloglaenij i ih hrvatskih ratnih zloinaca, nego na Skup
vernika:
1. Ivan Devi, potpukovnik, 2. Vr VV ani, dr Vj VV ekoslav aa , zame-
nik ministra inostranih poslova, 3. Tot, dr Dragutin, ministar
Hrvatske drav aa ne blagaj a ne, 4. Sui Lovro, ministar korporacij i a
u hrvatskoj kv kk islinkoj vl vv adi, 5. Starevi, dr Mile, hrvatski mini-
star obrazovanj n a, 6. Rupi, general Dragutin, general ustakih
94
zranih snaga, 8. Penikar Vi VV lko ustaki general i Z(apovednik)
Ustake andarmerij i e, 9. Markovi Josip, ministar saobraaj a a u
Pav aa elievoj vl vv adi, 10. Kren Vl VV adimir - vrhovni zapovednik hrvat-
skih zranih snaga.
50
Negde septembra 1947. godine obav aa etaj a ci SADsu ve bili us-
tanovili da nekolicina ovih visokih ustakih lidera stanuj u e sa svo-
jimpoglav aa nikomna mestu za koje se verovalo da je jedna od Va-
tikanovih biblioteka u Vi VV a Djakoma Venecij i an 17-C.
51
Meu nj n i-
ma je bio i Lovro Sui, Pav aa eliev ministar nacionalne privrede.
On je u svoje vreme tesno saraivao s nacistima na deportova-
nj n u hrvatskih radnika na prisilan rad u Nemakoj, a kasnij i e je
sluio pri krvav aa oj SS divizij i i Princ Eugen. O Suievom izrui-
vanj n u Titovoj vl vv adi bio je postignut dogovor av aa gusta 1946. godi-
ne.
52
Dragutin Tot je jo jedna visoka linost na Madovom spisku.
On je bio Pav aa eliev ministar trgovine i industrij i e, predsednik
Narodne banke Hrvatske i, naj a zad, ministar fi ff nansij i a.
53
Don
Kolvil (John Colville) iz britanskog Forin ofi ff sa, koji je kasnij i e
priznao da je namerno dopustio mnogim "fa ff natinim" ustaa-
ma da umaknu prav aa di, smatrao je da Tot "zvui, i izgleda, pokv kk a-
reno". I London i Vaington su pristali da se Tot izrui Jugo-
slovenima, ali je i on skliznuo niz Draganoviev Pacovski kanal i
uspeo da se dokopa Argentine sredinom 1947. godine.
54
Vj VV ekoslav aa Vr VV ani je takoe bio istaknuti ratni zloinac koji se
okoristio zatitom Vatikana. Vr VV anieva klj l una uloga u progra-
mu istreblj l enj n a se jasno oituj u e u nj n egovompostav aa l vv j l enj n u za pod-
sekretara ustakog Ministarstva unutranj n ih dela. To telo je bilo
neposredno odgovorno za koncentracione logore i represivni
policij i ski aparat. Vr VV ani je trebalo da bude predat Jugoslove-
nima, ali je tri dana po donoenj n u te odluke na zagonetan nain
"pobegao" iz britanskog pritvora. Onda se probio u sigurnost
Svetog Jeronima, pa ga je svetenik Draganovi otpremio niz
Pacovski kanal. Novembra 1947. godine obav aa etaj a na mrea SAD
je izvestila da je stigao u Argentinu, pod imenom Ivo Raj a ievi,
gde je postao istaknuta linost u oivl vv j l av aa anj n u ustakog teroristi-
kog aparata.
55
95
Jo jedan u nizu je sluaj a Vi VV lka Penikara, veterana pokreta i
organizatora Pav aa elievih predratnih teroristikih grupa. Za vre-
me rata se uzdigao do generala u Pav aa elievoj linoj telesnoj gar-
di, takoe komanduj u ui brutalnom andarmerij i om, koja je radi-
la u tesnoj saradnj n i s Gestapoom. I Britanij i a i Amerika su bile
saglasne da se on preda Titu.
56
Obav aa etaj a na mrea SAD je opisala Penikara kao "protivnika
Jevrej e a, protivnika Srba, pristau Austrij i anaca, koji ivi u samos-
tanu". Prema ovom izvetaj a u, Draganovi i Penikar su radili u
tesnom dodiru na reorganizacij i i ustakog pokreta. Faistiki
svetenik je dopustio Penikaru i pristup dragocenostima koje je
on bio prikupio za svoj Pacovski kanal. Kao to e se videti, neto
od tih sredstav aa a je korieno i za fi ff nansiranj n e jedne nove terori-
stike kampanj n e unutar Jugoslav aa ij i e, podrane od strane Zapa-
da.
57
Svi ovi ratni zloinci bili su na spisku koji je dostav aa io Madov
pij i un u Svetom Jeronimu. Ali taj a na operacij i a je "naglo prestala
kada je postala preopasna za kontraobav aa etaj a nog agenta u Sa-
mostanu". Vi VV soki ofi ff ciri i inovnici SAD su traili dalj l e dokaze,
pa je Gauen organizovao smelu provalu u Draganovievu kan-
celarij i u, sredite vatikanske operacij i e krij i umarenj n a. Nij i e poz-
nato kako je ovo postignuto, ali rezultati su bili spektakularni,
poto je Gauen uspeo da fo ff tografi ff e veliki deo Draganovieve
taj a ne dokumentacij i e.
58
Dokumenti pribav aa l vv j l eni iz Draganovieve kancelarij i e bili su
predati Madu na razmatranj n e. Jedan od naj a znaaj a nij i ih dokume-
nata je bio spisak s imenima Hrvata koji su "nahranj n eni, obue-
ni, smeteni i na druge naine zbrinuti u Samostanu Svetog Je-
ronima". Poreenj n em tog spiska sa spiskovima traenih ratnih
zloinaca kojima je Zapad raspolagao, Mad je ustanovio da se na
nj n emu nalaze i "imena nekoliko dugo traenih jugoslovenskih
ratnih zloinaca ij i e prisustvo u Samostanu i uivanj n e vatikan-
skog pokrovitelj l stva Draganovi dosledno i uporno porie".
U stvari, naj a manj n e dvadesetorica stanovnika Zav aa oda bili su
na "crnimlistama" Zapada. Pojedinosti u vezi s ovimbeguncima
su pribav aa l vv j l ene iz jednog od naj a upeatlj l ivij i ih dosij i ea fo ff tografi ff sa-
nih za vreme provale. Tu je otkriven ne samo nj n ihov identitet,
96
ve i pseudonimi koje im je Draganovi dodelio.
59
Drugi doku-
menti su sadrali detalj l na obav aa etenj n a o Draganovievom siste-
mu za pribav aa l vv j l anj n e viza srednj n oamerikih i junoamerikih ze-
malj l a.
Mad je o rezultatima Gauenove provale u Svetom Jeronimu
izvestio septembra 1947. godine. Napomenuo je da "fo ff tostati-
fa ff ksimili linih dosij i ea i dokumentacij i e hrvatskog nacionali-
stikog svetenika Draganovia, Krunoslav aa a, do kojih se dolo u
Rimu, jasno pokazuj u u da je umean u pruanj n e pomoi ustaa-
ma da pobegnu u Junu Ameriku. Dokumenti ukazuj u u i na nj n e-
gove veze s ustakim vostvom, to je inj n enica koju je Dra-
ganovi lino poricao pred sastav aa l vv j l aem izvetaj a a.
60
Mad je
dalj l e izvestio da "sva ova aktivnost izgleda potie iz Vatikana i
prua se preko Samostana Svetog Jeronima do Fermij i a, glav aa nog
logora za Hrvate u Italij i i. Izgleda da su meu obav aa etaj a nim ope-
rativcima u Samostanu Svetog Jeronima glav aa ni dr Draganovi i
monsinj n or Maarac."
61
Mad je u zaklj l uku opisao kako su ustae smetene u Vatika-
nu putovali izmeu svojih stanova i Svetog Jeronima:
... ti Hrvati putuj u u iz Vatikana i vraaj a u se nekoliko puta sed-
mino u automobilu sa ofe ff rom na ij i oj se registarskoj tablici
nalaze dva velika slova CD, diplomatski kor. Automobil napu-
ta Vatikan i ostav aa l vv j l a putnike u Samostanu svetog Jeronima. Us-
led potovanj n a diplomatskog imuniteta nemogue je zaustav aa iti
automobil i otkriti ko se vozi u nj n emu.
Pokrovitelj l stvo nad tim hrvatskim kv kk islinzima Draganovia
defi ff nitivno dovodi u vezu s planovima Vatikana da zatiti te
bive ustake nacionaliste do vremena kada budu u stanj n u da im
pribav aa e odgovaraj a ua dokumenta pomou kojih mogu da odu u
Junu Ameriku.
Peti svetenik
Sledea, i poslednj n a, stanica na vatikanskoj palj l ivo razrae-
noj Pacovskoj linij i i bila je enova, gde se opet jedan hrvatski
svetenik starao o putnicima. Monsinj n oru Karlu Petranoviu je
sada skoro osamdeset godina (ova knj n iga je pisana 1990. godine,
97
prim. prev.), a u poslednj n e tri decenij i e ivi u Nij i agara Folzu u
Kanadi. Mada se ali da pobolj l eva, a imao je i operacij i u premo-
ivanj n a krvnih sudova na srcu u dobroj je snazi i jo je veoma
aktivan. Kada smo ga intervj v uisali 1989. godine, delovao nam je
kao plemenit i dobroduan ovek. No, on je posle rata bio Dra-
ganoviev operativac u enovi, gde je smetao u brodove stoti-
ne odbeglih ratnih zloinaca.
Razgovor je sniman magnetofo ff nom, a monsinj n or Petranovi
je vrsto pobij i ao da je ikada bio pripadnik ustaa. Kada su, apri-
la 1941. godine nacisti uli u Jugoslav aa ij i u, Petranovi je bio vojni
svetenik, kapelan. Na dan kada je proglaena "nezav aa isna" hr-
vatska drav aa a bio je stacioniran u Topuskom, juno od Zagreba.
Poto je uo za razvoj dogaaj a a vratio se u Ogulin, gde je bio
parohij i ski svetenik (upnik) jo od 1934. godine. Ogulin i okoli-
na naselj l eni su i Hrvatima i Srbima, i tokom rata su bili poprite
nekih od naj a okrutnij i ih i naj a masovnij i ih ustakih pokolj l a Srba.
Petranovi je tamo bio itav aa o vreme rata ali su do nj n ega doprle
samo nej e asne glasine o tim zverstvima.
62
Na pitanj n e o svom stav aa u prema Pav aa elievoj "nezav aa isnoj" Hr-
vatskoj, rekao je "Veoma sam se radovao kada je stvorena", a
upitan o pokolj l ima - "Nisam video nita". Kada smo ga jo malo
pritisli, prisetio se da je "uo glasine da lj l udi umiru, a bilo je tek
dva-tri Jevrej e a u Ogulinu, ali ne znam ta se sa nj n ima desilo, jed-
nostav aa no su nestali". Prema Petranoviu, nj n emu su pretpostav aa -
lj l eni naredili da se ne mea u politiku i, mada je pozdrav aa io i prih-
vatio tu novu hrvatsku drav aa u, tvrdi da je potovao ovo naree-
nj n e.
63
U londonskom Arhivu smo otkrili dokumenta koji posredno
protivree monsinj n orovoj verzij i i. Kada su se, jula 1947. godine,
Jugosloveni obratili Britancima pisanim zahtevom za Petrano-
vievo izruenj n e, kategoriki su tvrdili da je on pripadnik ustaa.
Nav aa eli su da se priklj l uio pokretu odmah po dolasku Nemaca,
posle ega je postav aa l vv j l an na nekoliko veoma visokih i uticaj a nih
zvaninih poloaj a a. U stvari, dobio je in kapetana u ustakoj
vojsci, a prihvatio je i poloaj a zamenika mesnog ustakog elni-
ka za Ogulin. Nasuprot Petranovievoj tvrdnj n i da nij i e bio uk-
lj l uen u politiku, Jugosloveni su iznosili da je "on postao veoma
98
znaaj a an inilac u politici lokalnog ustakog reima, koji je od-
luivao o ivotu i smrti Srba u Ogulinu i okolnoj oblasti. Kako
dokazi pokazuj u u, ova politika se sastojala od terora nad potpuno
nedunim srpskim stanovnitvom, a ishod joj je bio unitenj n e
oko 2.000 lokalnih Srba".
64
Jugosloveni su ili jo dalj l e, dokazuj u ui da je Petranovi orga-
nizovao i podsticao nekoliko veoma ozbilj l nih ratnih zloina. U
jednoj prilici, tvrdili su, naloio je hapenj n e i pogublj l enj n e sedam-
deset vienij i ih Srba. Drugi put je, tvrdi se, svetenik bio odgovo-
ran za uklanj n anj n e pet ili est pacij i enata Srba iz bolnice u Ogu-
linu, koji su pobij i eni "pod naj a zverskij i imokolnostima". Jo jedan
teak dogaaj a bilo je ubistvo dr Branka ivanovia 31. jula 1941.
godine, "na osnovu lane izj z av aa e koju je dao Petranovi".
Ovo se deav aa alo u leto 1941. godine na vrhuncu prvog usta-
kog naleta na Srbe. Tokom tog perioda, pisalo je u jugosloven-
skom zahtevu, Petranovi je pomogao da se organizuj u e "masov-
no zatvaranj n e Srba iz Ogulina i okoline" koji su oplj l akani i pou-
bij i ani, "neki u mestu Breno, ostali kraj a sela (Sv.) Petra". Jo jed-
na optuba odnosila se na Petranovievu ulogu u ubistvu oko
stotinu Srba kraj a em jula te godine. Re je o pokolj l u sprovede-
nom"u skladu s odlukomkoju je doneo ogulinski ustaki odbor"
u kom je Petranovi bio visoki uticaj a ni lan. Jugoslovenski zah-
tev za izruenj n e zav aa rav aa ao se tvrdnj n ama da je pored ovih zloina,
Ustaki odbor u Ogulinu, ij i i je Petranovi bio aktivan fu ff nkcio-
ner, odgovoran za slanj n e nekoliko stotina lokalnih Srba i Hrvata
u ustake koncentracione logore, to je za veinu bilo kobno.
65
Iako Petranovi porie da je imao bilo kakv kk e veze s ustaama
za vreme rata, postoje nezav aa isni dokazi koji podupiru optube
jugoslovenske strane. Naprimer, 1. jula 1941. godine, zvanine
ustake novine, Novi list, objav aa ile su da je Petranovi postav aa l vv j l en
"na mesto pobonika u logoru za ogulinsku oblast".
66
Uprav aa o je
to bio poloaj a za koji su Jugosloveni tvrdili da je pripadao Pet-
ranoviu; on je zaista bio drugokomanduj u ui, odmah posle us-
takog elnika za Ogulin.
Kad je upitan o svojim posleratnim aktivnostima monsinj n or
Petranovi je veselo priznao da je pomogao da "jedno dve hilj l a-
de lj l udi" napuste Italij i u iz enove. Kad se rat zav aa rio, kae da je
99
bio svedok komunistikih pokolj l a nad zaroblj l enim ustaama.
Posle kratkog borav aa k vv a u Zagrebu, poslat je na jugoslovensko-
austrij i sku granicu, gde se slobodno kretao meu ustaama u
begu. Neko vreme se zadrao u Gracu, gde su se krili mnogi zlo-
glasni ratni zloinci. U poslu koji je tamo obav aa l vv j l ao pomagao mu
je biskup Ferdinand Pav aa l vv ikovski (Ferdinand Paw aa l ww ikowski), koji je
kod efa ff mesne policij i e isposlovao dozvolu da Petranovi osta-
ne u Gracu.
Odande se spustio u Trst, gde se mesni biskup postarao za
nj n egov smetaj a , a onda otputovao u Milano, gde mu je pomogao
kardinal uster (Shuster), da bi pred kraj a 1945. godine naj a zad sti-
gao u enovu. eleo je da ide u Sveti Jeronim u Rimu, ali poto
je tamo sve bilo puno, ostao je u enovi i postao Draganoviev
mesni operativac.
Petranovi je prvi kontakt s krij i umarskom mreom imao
preko svog kolege, ratnog zloinca, svetenika Kambera, koji ga
je poveo u jednu dugu etnj n u po enovskoj luci i ubeivao ga da
moe da pomogne. Ubrzo potom, Draganovi je lino posetio
enovu i pridobio Petranovia za rad na Pacovskom kanalu.
Nj N emu je oaj a niki bila potrebna pouzdana veza u tom klj l u-
nom italij i anskom lukom gradu, neko na koga bi mogao da
rauna da e obezbediti dovolj l no postelj l a u brodovima za Junu
Ameriku. Petranovi je pristao da obav aa l vv j l a taj a posao pod jednim
uslovom: insistirao je na tome da mu Sveti Jeronim plaa tele-
fo ff nske raune. Petranovi tvrdi da nij i e primao nikakv kk u drugu
naknadu za svoj rad u enovi.
67
Upitan o svojoj ulozi u Pacovskom kanalu, Petranovi je ob-
jasnio da je ona bila stvarno sasvim jednostav aa na. Draganovi bi
mu se redovno jav aa l vv j l ao telefo ff nom da kae koliko mesta trai.
Petranovi bi prethodno ve nav aa raao u urede mesnih brodskih
prevoznika i nabav aa l vv j l ao rezervacij i e za leaj a e u kabinama. Kazao
bi Draganoviu s koliko garantovanih postelj l a raspolae, odgo-
varaj a ui broj lj l udi bi bio poslat u enovu koji dan pre ukrcav aa a-
nj n a. Draganovi bi pre toga snabdeo putnike neophodnim put-
nim isprav aa ama i vizama, tako da je Petranovi trebalo samo da
im nae prenoite za tih nekoliko dana, a onda da ih sprovede
na brod.
68
100
Neki lj l udi kojima je pomogao bili su, van svake sumnj n e, stvar-
ne izbeglice. On se naroito ponosi to je pomogao glumici ro-
enoj u Maarskoj Zazi Gabor (Zsa Zsa Gabor) da otputuj u e u
Ameriku, gde je naprav aa ila slav aa nu karij i eru. Meutim, obav aa etaj a ci
Zapada su znali da veina Petranovievih putnika nisu fi ff lmski
glumci elj l ni slav aa e. Bili su potpuno svesni da mnogi ratni zloin-
ci bee preko enove uz nj n egovu pomo. Na primer, fe ff bruara
1947. godine je jedan spisak Hrvata poslat iz Rima u London.
Britanski obav aa etaj a ci su se takoe infi ff ltrirali u Zav aa od sv. Jeroni-
ma, poto su znali da begunci ubrzo treba da budu otpremlj l eni
Pacovskimkanalomu enovu, gde e imsmetaj a i drugu pomo
"verovatno organizovati hrvatski svetenik svetenik Petrano-
vi".
69
Britanci su tada stav aa ili Petranovia u iu osmatranj n a, zapa-
aj a ui da on "pomae hrvatskim emigrantima, naroito ustaa-
ma, da uteknu u Argentinu". Tokom meseci koji su usledili uve-
rili su se da Petranovi pomae uglav aa nom "evidentiranim rat-
nim zloincima", i zapazili da je hrvatski svetenik "verovatno
isti kao ti hrvatski kv kk islinzi". Trojica koji su kratko pre toga po-
begli uz svetenikovu pomo bili su ministri Pav aa elieve vl vv ade
Stj t epan Hefe ff r, Mile Starevi i Vj VV ekoslav aa Vr VV ani. Svi su bili skri-
veni u Rimu od strane Draganovia, koji im je pribav aa io lane
putne isprav aa e, a potom ih poslao u Petranoviev milosrdni zagr-
lj l aj a u enovi.
70
Monsinj n or Petranovi danas sleganj n em ramena odbacuj u e
znaaj a posla koji je obav aa l vv j l ao za Draganovia, uz rei da on zapra-
vo nij i e bio dobro organizovan, svakako ne politiki obojen, ve
da je u pitanj n u bilo "Boij i e provienj n e". Meutim, imao je vrlo
dobre veze meu velikodostojnicima Crkv kk e, a naroito je to bio
enovski biskup Siri, jo jedna visoka crkv kk ena linost uklj l uena
u krij i umarenj n e odbeglih nacista. Obav aa etaj a na mrea SAD je ot-
krila da je Siri jedan od glav aa nih pokretaa "meunarodne orga-
nizacij i e ij i a je svrha da prebacuj u e evropske antikomuniste u
Junu Ameriku... Ova opta klasifi ff kacij i a antikomunista bi oigle-
dno obuhvatala sve osobe politiki kompromitovane pred ko-
munistima, naime fa ff iste i ustae i druge sline grupe.
71
101
Siri je onaj a isti visoki duhovnik za kog se tvrdi da je bio veza
Valtera Raufa ff prilikom uspostav aa l vv j l anj n a krij i umarske mree bis-
kupa Hudala. Nimalo nij i e neobino to je nj n egovo delovanj n e
uglav aa nom bilo usmereno na pomaganj n e nemakih begunaca,
uklj l uuj u ui Adolfa ff Aj A hmana. Ali, on je pomagao i Petranoviu,
nalazei mu se na usluzi kad god je mogao.
Iako je odrav aa ao vl vv astitu organizacij i u, Siri je bio u potpunosti
upoznat s hrvatskommreom. Petranovi se prisetio jednog pri-
mera, koji je ilustrovao bliskost odnosa izmeu nj n ega i enov-
skog biskupa. Hrvat se starao o izvesnombroju begunaca kojima
je bilo nuno da to pre krenu za Argentinu, ali nij i e mogao da
obezbedi dovolj l no postelj l a u kabinama. Zato je u Sirij i evo ime
poslao telegram brodoprevoznikom uredu u Buenos Airesu,
zahtevaj a ui da se za nj n egove putnike obezbede mesta. Ovo je
dalo elj l eni rezultat i nj n ima je doputeno da se ukrcaj a u. Petrano-
vi je kasnij i e obav aa estio Sirij i a o ovoj podvali, ali je biskup, umes-
to da se nalj l uti, bio oduevl vv j l en Hrvatovom preduzimlj l ivou.
72
Petranovi se ivo seao i jedne od malobrojnih prilika u koji-
ma je obav aa etaj a na mrea Zapada preduzimala praktinu akcij i u
protiv nj n egovog delovanj n a. To se dogodilo poetkom marta
1947. godine, kada je maj a or Stiven Klisold (Stephen Clissold)
doao u enovu. Klisold je pre rata bio britanski diplomata u
Zagrebu, a potom je sluio kao ofi ff cir za vezu s Titovim partiza-
nima. Nj N egova misij i a u enovi bila je da uhapsi oekivane us-
take ratne zloince pre nego to otplove na brodu Philippa, jed-
nom od parobroda koji su redovno povezivali enovu i Buenos
Aires natovareni beguncima.
Klisold je radio za britansku Specij i alnu trij i anu misij i u, koja je
pratila naciste u begu. Bio je primio pouzdano obav aa etenj n e da e
se jedna grupa ratnih zloinaca, koji svi putuj u u pod lanim ime-
nima, ukrcati na brod Philippa 4. marta. Znao je da e u toj grupi
biti Vl VV adimir Kren, koji se otisnuo pod pseudonimom Marko
Rubini. Klisold se u svojimmemoarima priseao da su ti lj l udi bili
"pod pokrovitelj l stvomPapske Commissione d'Assistenza", i "da
se o nj n ima u enovi starao svetenik Petranovi, Draganoviev
poverlj l ivi saradnik".
73
102
Na dan kada je brod trebalo da napusti luku, Klisoldovi lj l udi
su presreli esnaestoricu Petranovievih putnika kad su pokuali
da se ukrcaj a u. Jedan ovek, "zdepast i oigledno ne-jevrej e skog
izgleda", rekao je da se zove Marko Rubini. Klisold se seao da se
nj n egov "nastup, isprva kooperan, postao je dodvoran i na kraj a u
ponizan kada je priznao da je on general Vl VV adimir Kren, ofi ff cir
bive jugoslovenske av aa ij i acij i e, koji je aprila 1941. godine organi-
zovao veliku predaj a u i prelazak na nemaku stranu i za to bio
nagraen zapovednitvom nad Pavelievim zranim snaga-
ma".
74
Obav aa etaj a na mrea SAD je prethodno otkrila Krenovo
ime meu visokim ustakim inovnicima pod Draganovievim
staranj n em. On je jedan od malobrojnih zloinaca koji su predati
Jugoslovenima.
Kad je uo da je Krena i jo devetoricu zadrao Klisold, Pet-
ranovi je otiao kod britanskog ofi ff cira i nav aa alj l ivao da "pusti
nj n egove lj l ude". On se sea da se Klisold samo nasmeio, ali nij i e
rekao nita. Sutradan je Petranovi opet intervenisao kod bri-
tanskog ofi ff cira, govorei da su "Hrvati vrlo nesreni u Jugoslav aa ij i i
i da su se zato radovali kada je proglaena Nezav aa isna Drav aa a Hr-
vatska". To je, oigledno, trebalo da ublai stvar u korist onih
koji su odano sluili stvari nacizma.
75
Bila je ovo jedna od retkih prilika u kojima su obav aa etaj a ci Za-
pada trij i umfo ff vali nad veoma dobro organizovanim i uspenim
Pacovskim kanalom koji su vodili svetenik Krunoslav aa Dragano-
vi i niz pripadnika hrvatskog klera. Nekoliko nedelj l a kasnij i e,
Britanci su izvrili prepad u samom Svetom Jeronimu, gde su
uhapsili otprilike stotinu lj l udi po naputanj n u nekakv kk og sastan-
ka.
76
Meutim, uglav aa nom su operacij i e zapadnj n aka bile spektaku-
larno neuspene. Razlog tome je bio vrlo prost. Neka odelj l enj n a
sav aa eznikih vl vv asti su, u stvari, saraivala s Vatikanom kako bi
omoguili da mnogi begunci tiho otplove iz enove. Jedan od
diplomata SAD je otkrio da sile Zapada "oigledno uruj u u s
Vatikanom i Argentinom, kako bi se lj l udi neiste sav aa esti izvukli
u raj a u ovoj drugoj zemlj l i". Zaista je bilo tako. I Vaington i Lon-
don su sklopili sporazume sa Vatikanom da se pomogne mno-
gim nacistikim kolaboracionistima da emigriraj a u preko Dra-
103
ganovievog sistema za krij i umarenj n e. Zapad je licemerno isko-
riav aa ao Vatikan kao potovanj n a dostojan parav aa an za sopstvene
nemoralne postupke.
77
Uspena operacij i a u enovi bila je izuzetak meu inae nek-
valitetnim akcij i ama Zapada. Gauenova provala u Sveti Jeronim
je verovatno otkrila Krenov pseudonim, to je nj n ega svrstalo u
aicu onih koji se nisu okoristili sav aa eznikom politikom amne-
stiranj n a.
Svetenikovi putnici
Nema nikakv kk e sumnj n e da su Draganovi i nj n egove kolege
organizovali svoju mreu zbog svog tvrdog, ak fa ff natinog,
hrvatskog nacionalizma. Ne moe biti nikakv kk og spora ni da su
veina bili fa ff istiki svetenici i posveeni ustaki bojovnici,
kojima je bila zaj a ednika Pav aa elieva histerina mrnj n a prema Sr-
bima. ta im je, onda, kao hrianima bilo oprav aa danj n e za skla-
nj n anj n e masovnih ubica od prav aa de? Jedinstven uvid u nj n ihov
mentalitet moe da se stekne iz jednog opirnog Dragano-
vievog pismenog obraanj n a amerikom ambasadoru u Italij i i,
poslatog maj a a 1947. godine.
78
Draganovi je tvrdio da pod komunistima u Jugoslav aa ij i i prav aa -
da doslovno ne postoji. Nedvosmisleno je izj z av aa l vv j l ivao da oni "koji
su izvrili ratne zloine" naroito "zloini protiv ovenosti...
moraj a u da budu kanj n eni". Meutim, onda je mudro rasprav aa l vv j l ao
da naj a grenij i i ne treba da budu razvrstani kao ratni zloinci, pra-
vei razliku izmeu onih koji su lino izvrav aa ali takv kk e zloine i
politikih voa Pav aa elieve vl vv ade. Nj N egov stav aa je bio da "biti dr-
av aa ni zvaninik, ak i na nekom visokom poloaj a u, ili pripadnik
Ustakog pokreta, ne mora obav aa ezno da oznaav aa a da su dotine
osobe ratni zloinci".
79
Ovakv kk a izj z av aa a, narav aa no, moe da se posmatra kao neto pot-
puno neiznimno, obino. Ratno zloinatvo treba da se prosu-
uj u e prema dokazima u svakom pojedinanom sluaj a u, ne isto
stvorenom uoptenim optubama za politiki nepodobno dra-
nj n e. Meutim, jedini koje je Draganovi osudio kao ratne zloin-
ce bili su obini vojnici koji su stvarno okrvav aa ili ruke u selima i
koncentracionim logorima.
104
On je isklj l uivao politiare koji su praktino ozvaniili rasne
zakone kojima je legalizovana masovna klanica. Bili su to visoki
ministri i fu ff nkcioneri Pav aa elieve "nezav aa isne" Hrvatske, oni koji
su u svojim izj z av aa ama i propagandi otvoreno podsticali masovno
ubij i anj n e i tako stvarali opaku klimu. Neki neobrazovani hrvatski
selj l aci su stoga poverovali da je masovno zatiranj n e prihvatlj l iv,
ak poelj l an vid ponaanj n a i delovanj n a. A ipak je Draganovi
branio one prve, a osuivao ove druge.
To je, onda, bilo nj n egovo oprav aa danj n e za pomaganj n e Pav aa eliu i
nj n egovim naj a bliim kolegama. Meutim, ak je i to bilo la, jer je
on svesno pomagao mnogim obinim ubicama. Lj L ubo Milo je,
na primer, nekada bio visoki fu ff nkcioner u koncentracionom lo-
goru Jasenovac. Jedno od nj n egovih omilj l enih dela bilo je "obred-
no ubij i anj n e" Jevrej e a. Poto bi transport pristigao u logor, Milo
bi "nav aa l vv aio beli lekarski mantil, slao strau da mu dovedu sve
one koji su se prij i av aa ili za bolnicu, odvodio ih u ambulantu,
postav aa l vv j l ao uza zid i udarcima noem sekao rtvama vratove,
parao i rastav aa l vv j l ao rebra i rastvarao stomake".
80
Milo je takoe nadzirao druge okrutne metode unitav aa anj n a.
Nagi logorai su ivi ubacivani u razbuktalu pe ciglane odmah
uz logor, dok su drugi premlaivani do smrti tolj l agama i malj l e-
vima. Milo sasvim sigurno nij i e bio "neduni" hrvatski patriota
koji je samo sluio Pav aa elievoj vl vv adi iz oseanj n a "dunosti" pre-
ma svojoj nacij i i. Bio je obian sadista i ubica, kriv za tano onak-
ve zloine za koje je Draganovi smatrao da zasluuj u u kaznu.
81
Draganovi je ipak pruio svoje "hriansko milosre" ovom
oveku. Nema sumnj n e da je znao za Miloeve uasne zloine,
poto je kasnij i e osuivao Jasenovac kao "naj a stranij i e krvopro-
lie za koje Hrvatska uopte zna". Prema Draganoviu, Milo je
bio "udovite, kolj l a nedunog sveta i obina kukav aa ica". On je
upoznao ovo "udovite" sredinom 1945. godine u Austrij i i, gde
se zloinac krio pod lanim imenom, a kasnij i e ga je video u
Rimu. Svetenik je priznao da je dao Milou mnogo novca, ali
samo zbog toga to se bojao da e ga Milo ubiti.
82
Meutim, obav aa etaj a ne mree Zapada su ustanovile da Dra-
ganovi lae. Otkrili su da Milo ivi u jednomitalij i anskomlogo-
ru i spremali su se da ga uhapse. Draganoviu je to dojav aa io neko
105
iz britanske obav aa etaj a ne slube, pa je upotrebio svoju razraenu
mreu da Miloa izvue i skloni u sigurnost.
83
Ovo se prilino esto deav aa alo. Zapadni obav aa etaj a ci su stalno
iznova zapaali da Draganovia neko unapred upozorav aa a na nj n i-
hove operacij i e za hapenj n e ratnih zloinaca. ak su otkrili i da je
nekako dobav aa io spiskove onih koji treba da budu uhapeni, to
je ukazivalo na nj n egov uticaj a u naj a viim krugovima obav aa etaj a nih
slubi Zapada. U stvari, mnogi klj l uni ofi ff ciri Sav aa eznika su bili
veoma spremni da sarauj u u. Draganovi je redovno poseivao
vojne i obav aa etaj a ne tabove u Rimu, gde bi mu maj a or Simkok
govorio pojedinosti predstojeih operacij i a za hvatanj n e beguna-
ca.
84
Kada se uzme sve u obzir, ipak naj a vie kopka pitanj n e zato je
toliko ratnih zloinaca kojima je pomognuto na ovaj a nain, uk-
lj l uuj u ui i Miloa, kasnij i e uhvaeno u teroristikim akcij i ama
unutar Jugoslav aa ij i e. Moda je prav aa i razlog Draganovieve blago-
naklonosti bio u vezi s Pav aa elievom potrebom za lj l udima koji e
da slue u nj n egovoj antititovskoj armij i i, koja je tada organizova-
na uz pomo Zapada.
Kakav aa je to svetenik koji e da prui zatitu jednomubici po-
put Lj L uba Miloa? Italij i anska tampa pisala je o sveteniku Dra-
ganoviu 1948. godine, opisuj u ui ga kao "snanog, a vitkog, ode-
venog u besprekornu sveteniku odoru. Izvetav aa ala je da "taj a
svetenik, bez sumnj n e sloena i zagonetna pojav aa a, predlae da se
oprosti zloinakim ustaama, iz isto jevanelj l skih pobuda".
85
Uto vreme je Pacovski kanal delovao punomsnagom, ali je Dra-
ganovi bio okruen taj a nom. Oko vatikanske "sive eminencij i e"
narastala je legenda, ali je malo ko zaista znao, a kamoli razu-
meo, tog oveka u stvarnosti.
Trojica nj n emu naj a bliih kolega su nedav aa no dali izvanrednu
sliku nj n egovog karaktera. Svi su bili znaaj a ne fi ff gure u Pacovskom
kanalu, predani poslu sa zadivl vv j l uj u uom posveenou da izbav aa e
svoje kamarate. Draganovieva izvanredna inteligencij i a je osta-
vila utisak i na monsinj n ora Petranovia i na svetenika Cecelj l u.
Petranovi ga se seao kao "uzdranog, hladnog i veoma ozbilj l -
nog", a ne kao osobe kojoj je do ale ili uputanj n a u leerno ega-
enj n e.
86
106
Monsinj n or Simi ga je naj a bolj l e opisao. Od ove trojice svete-
nika, on je bio naj a blii Draganoviu poto je nekoliko godina ra-
dio na Pacovskom kanalu u Rimu. On je bio "udesna linost,
veliki pregalac i izvanredan organizator, ovek velikih idej e a. Kao
i svi takv kk i lj l udi, pokazivao je zanimanj n e za krupne projekte, a
pojedinosti je ostav aa l vv j l ao drugima. Moda se previe uzdao u sop-
stvenu intuicij i u".
Simi je hvalio Draganovievu inteligencij i u, siguran u nj n e-
govu veliinu. On je bio "jedan od naj a znaaj a nij i ih lj l udi u Evropi,
veliki uenj n ak s odlinim znanj n em istorij i e". Draganovi je pose-
dovao "veliko srce, iroke horizonte, dalekovidost, ali je bio nai-
van, to je esto meu velikim lj l udima". Naivnost, ipak, nij i e
smetala Draganoviu da bude i veliki zav aa erenik. "Nosio je u sebi
veliku lj l ubav aa prema zav aa eri", a duhovna hrana su mu bile lozinke
i taj a ni sastanci. esto je preduzimao sloene mere predostro-
nosti da izbegne praenj n e kad bi naputao Sveti Jeronim. Ali
Simi je bio siguran da Draganovi nij i e oprezan po svim pita-
nj n ima. Jedan prav aa i zav aa erenik ne bi prav aa io one greke koje je on
poinio".
87
Svedoci s kojima smo razgovarali nisu se sloili s ovom pos-
lednj n om tvrdnj n om. Meutim, skoro svi koji su poznav aa ali Dra-
ganovia slau se da je on jedan od naj a taj a novitij i ih lj l udi koje su
ikada sreli. Jedan ofi ff cir britanske obav aa etaj a ne slube ga se seao
kao "veoma zav aa ereniki orij i entisanog, poput svih Hrvata". Taj a
ofi ff cir je dobro poznav aa ao balkanske intrige. Za vreme rata je slu-
io u Grkoj, Jugoslav aa ij i i i Albanij i i, a potom bio aktivno uklj l uen
u antititovske operacij i e u posleratnoj Italij i i. U vie nav aa rata je
vodio duge rasprav aa e s Draganoviem, i smatrao da je on dosta
nepristupaan "s lj l udske strane. Mislim da je bio vrlo hladan, u
velikoj meri realista... Nij i e bio nametlj l iv, upadlj l iv ili previe
otvoren, ve vrlo zatvoren i taj a anstveno krut".
88
Da li je bilo mogue, pitali smo tog britanskog ofi ff cira, da papa
Pij i e XII nij i e znao za Draganovievu taj a nu nameru da krij i umari
naciste? U razgovoru koji je magnetofo ff nski snimlj l en, ispriao
nam je da je obav aa etaj a na mrea Zapada bila u potpunosti oba-
vetena o vatikanskim spletkama, uklj l uuj u ui tu i smicalice oko
nabav aa k vv e lanih isprav aa a. Draganovi je sasvim sigurno bio klj l u-
107
na fi ff gura, podvl vv aio je on, i dodao da je Pij i e XII "znao sve o aktiv-
nostima svetenika Draganovia, inae on nikako ne bi opstao
na svom poloaj a u".
Na osnovu nj n emu dostupnih obav aa etenj n a, ovaj a ofi ff cir je bio
siguran da je Draganoviev stvarni status u Vatikanu bio poloaj a
"efa ff Odseka za Balkan u Drav aa nom sekretarij i atu". Svetenik
Draganovi je bio "veoma blizak, na primer, s monsinj n orom An-
elom Delakv kk om (A (( ngelo dell'Acqua)", tada vrlo visokim vati-
kanskim obav aa etaj a nim inovnikom. Kasnij i e je Delakv kk a postao
nadbiskup, ali je, prema britanskom ofi ff ciru, u to vreme on u
stvari bio Draganoviev pretpostav aa l vv j l eni u vatikanskoj obav aa etaj a -
noj hij i erarhij i i. On je jo potvrdio Draganovieve vrste veze s
italij i anskom obav aa etaj a nom mreom, koje su bile dobro poznate
u uskom krugu obav aa etaj a nih agenata Zapada u Rimu. Izmeu
tih ofi ff cira su vl vv adale bliske drutvene veze i odnosi, tako da je
sve to se "ukalo" brzo bilo svima poznato.
Prema nj n egovom iskustvu i znanj n u, u obav aa etaj a noj mrei Za-
pada skoro svi su znali da Draganovi titi Antu Pav aa elia, koji se
skrivao u Vatikanu. Dalj l e, Draganoviev Pacovski kanal je bio
jav aa na taj a na u obav aa etaj a nim krugovima u to vreme. Svetenik je
bio na zlu glasu zbog pomaganj n a ratnim zloincima pri bekstvu.
Pominj n ao je i druge ustake linosti za koje je znao da su bile
zatiene od strane Crkv kk e. Jedan je bio bivi pukovnik, Jozo
Rukav aa ina, koji je "radio kao batovan u samomgradu Vatikanu".
U stvari, Draganovi je bio nairoko poznat meu zapadnim
obav aa etaj a cima kao "balkanska siva eminencij i a''. Tim alj l ivim
imenom dugo su ga nazivali i ameriki i britanski ofi ff ciri, u ij i im
krugovima se Draganovi slobodno kretao. Ovo je potvrdio i
Simi, koji je bio siguran da Draganovi ima neposredan dodir
s britanskom, amerikom i italij i anskom obav aa etaj a nom mre-
om.
89
Bivi britanski ofi ff cir je takoe naglaav aa ao da se "skoro
moe govoriti o zaj a ednikoj diktaturi obav aa etaj a nih mrea Za-
pada i Vatikana u ovom periodu".
90
Ukoliko je ova optuba tana, papa Pij i e XII je duboko upleten
u jednu mnogo iru zav aa eru nego to je Draganovieva mrea kri-
jumarenj n a. Vatikan uporno i dosledno pobij i a tvrdnj n e u vezi s
108
uklj l uenou svojih visokih zvaninika u Draganovievu mreu,
a naroito u operacij i e obav aa etaj a nih slubi Zapada.
Postoje neki dokazi koji podrav aa aj a u ovakav aa stav aa . Na primer,
jedan britanski diplomata u Vatikanu je stao u nj n ihovu odbranu
novembra 1947. godine, tvrdnj n om "da Vatikan verovatno ne
odobrav aa a politike delatnosti svetenika Draganovia i nj n egove
klike za razliku od verskih. Meutim, Forin ofi ff s je ovo u potpu-
nosti odbio:
Mi potpuno shvatamo gledita vatikanskih vl vv asti i s nekima
od nj n ih se i sami slaemo. Iako ne moemo da osudimo milosr-
dan stav aa Crkv kk e prema grenim pojedincima, smatramo, ipak, da
ima mnogo dokaza koji pokazuj u u da Vatikan doputa podstica-
nj n e ustaa, i taj a no i otvoreno. Ta nepoelj l na organizacij i a ne sa-
mo da je kolektivno odgovorna za zverstva ogromnih razmera u
vreme rata, ve od samog svog nastanka koristi ubistvo kao nor-
malno politiko oruj e. Pretpostav aa l vv j l amo da postoji ogromna
razlika izmeu pruanj n a utoita takozvanim otpaenim slove-
nakim svetenicima, i pruanj n a pozitivne pomoi osobi kao to
je Pav aa eli?
91
Sa svoje strane, Vatikan se prilino potrudio da ublati i baci
sumnj n u na pouzdanost izvetaj a a zapadnih obav aa etaj a aca koji su
upirali prstom u Crkv kk u. Na primer, kada smo skuplj l ali grau za
ovu knj n igu, vatikanski slubeni istoriar, svetenik Grej e em, upo-
zorav aa ao nas je da se ne uzdamo u verodostojnost izvetaj a a oba-
vetaj a ne mree SAD. A Britanci su ipak dosledno potvrivali
amerike info ff rmacij i e. Isto vai i za italij i ansku taj a nu policij i u, ko-
ja je takoe budno motrila na tu zav aa eru. Vr VV lo je teko poverova-
ti da je obav aa etaj a na mrea Zapada tako redovno greila, i u svo-
jim info ff rmacij i ama i u optoj analizi. Naj a zad, oni su preko svojih
agenata prodrli u samo sredite Pacovskog kanala. Amerikanci
su otili jo korak dalj l e, i stvarno upali u Sveti Jeronim i fo ff togra-
fi ff sali Draganovieve materij i ale.
Nadalj l e, dva klj l una svedoka unuta tt r Crkve potvrdila su ume-
anost Vatikana. Monsinj n or Milan Simi i svetenik Vi VV lim Ce-
celj l a, obojica bliski saradnici svetenika Draganovia, bili su si-
gurni da visoki vatikanski zvaninici znaj a u za Draganoviev rad
i da ga odobrav aa aj a u.
109
Danas (ova knj n iga se u originalu pojav aa ila 1990. godine, prim.
prev.) je Simi visoki vatikanski inovnik, koji sasvim otvoreno
priznaj a e da je Sveti Jeronim titio znaaj a ne ustake linosti i po-
magao im da pobegnu. On je to znao iz prve ruke, a ne iz glasi-
na. U dva intervj v ua, Simi se priseao da su mnogi begunci bili
smeteni, nahranj n eni i odeveni od strane Zav aa oda. Otvoreno je
tvrdio da se za "naj a znaaj a nij i e lj l ude", uklj l uuj u ui "bive ministre
vl vv ada, efo ff ve vojnih fo ff rmacij i a i ranij i e policij i ske elnike, starao
posebno dr Draganovi". Simi je tvrdio da je Draganovi imao
sloenu i razraenu podzemnu mreu za te poslove, koja je kori-
stila radio-poruke i obav aa etaj a ne kontake.
92
Uprav aa o su ustaki be-
gunci bili ti za koje je obav aa etaj a na mrea Zapada utvrdila da se
krij i u u Svetom Jeronimu i u Vatikanu.
Lj L udi koje je pomenuo Simi ne mogu da se nazovu "izbeg-
licama" ni u trenutku naj a vee matovitosti. Po nj n egovom vl vv asti-
tompriznanj n u, to su bili visoki politiari i inovnici jedne od naj a -
ozloglaenij i ih nacistikih marionetskih vl vv ada. Simi je samo
tumaio, oigledno mirne sav aa esti, da zadatak Svetog Jeronima
nij i e bio "da se donose ma kakv kk i moralni sudovi o lj l udima koje
smo pomagali. Na posao je bio da im omoguimo da pobegnu,
a istorij i a moe da im sudi kasnij i e".
Svetenik Grej e em je, meutim, bio izrazito uporan da Dra-
ganovi "nij i e isto to i Vatikan". On je vodio svoje nez ee avisne ope-
racij i e, a papa Pij i e XII i pomonik drav aa nog sekretara Montini ni-
su znali nita o nj n oj, a kamoli je odobrav aa ali.
esti svetenik
Meutim, Simieva izj z av aa a deluj u e kao eksplozij i a bombe. Pre-
ma nj n egovom prikazu dogaaj a a iz prve ruke, "dr Draganovi i
Montini su se sastaj a ali mnogo, mnogo puta", i razgovarali o radu
Svetog Jeronima. Simi je siguran da je pomonik drav aa nog
sekretara Vatikana znao tano ta taj a rad podrazumeva, poto je
u specifi ff nim sluaj a evima Draganovi esto molio za nj n egov
sav aa et i pomo. On bi esto traio od Montinij i a da "nabav aa i vie
viza" od zemalj l a koje ih nisu izdav aa ale u odgovaraj a uem broju, i
110
vatikanski birokrata bi se onda zauzimao na odgovaraj a uem
mestu.
93
Simi je bio siguran da se ovaj a odnos odvij i ao dvosmerno, i
da je Draganovi esto uzvraao Montinij i u uslugama. Odluno
je tvrdio:
Montini je stupio u dodir s Draganoviem mnogo puta, tra-
ei mu da pomogne nekim lj l udima u nj n egovo ime.
Montini ne samo da je bio upoznat sa Draganovievim
Pacovskim kanalom, nego je Simi siguran i da ga je on stvarno
i sam koristio. Upitan ta to znai, Simi je tvrdio da jo pose-
duj u e kopij i e Montinij i evih pisama Draganoviu u kojima visoki
vatikanski inovnik moli za pomo da se prokrij i umare odree-
ni lj l udi. Mada nij i e hteo da prui te dokumente na uvid, Simi je
uporno naglaav aa ao da je Montini traio od Draganovia da delu-
je u ime Svete Stolice u nekoliko prilika.
U stvari, postojali su "odlini odnosi izmeu nas i hij i erarhi-
je". Dok je Simi palj l ivo izbegav aa ao da umea papu Pij i a XII,
nema nikakv kk e sumnj n e da je papa bio potpuno svestan Draga-
novievog rada. Kao to je ve razmotreno, u to vreme je Mon-
tini bio papin milj l enik, i neposredno je nadzirao milosrdni rad
Svete Stolice na pomoi izbeglicama. Kako su se dvojica visoko-
preasnika svakodnevno sretali i razmatrali rad Drav aa nog sekre-
tarij i ata, nezamislivo je da je Pij i e XII dran u tami neobav aa ete-
nosti. Drugim reima, dvojica visokih vatikanskih zvaninika su
bili o svemu info ff rmisani. I vl vv adaj a ui i budui papa (Montini je
kasnij i e postao papa Pav aa l vv e VI VV ) odobrav aa ali su Pacovski kanal sve-
tenika Draganovia.
94
Svetenik Cecelj l a je otiao jo dalj l e od Simia, tvrdnj n ama da
je Draganovi bio slubeni zastupnik Svete Stolice za emigracij i u
svih nacistikih grupa, ne samo Hrvata. Mada se Simi nij i e slo-
io po ovoj taki, ona je nezav aa isno potvrena drugim izvorima.
Boidar Kav aa ran, istaknuti pripadnik Pav aa elieve posleratne pod-
zemne mree, posvedoio je da se Draganovi u nj n egovom pri-
sustvu razmetao da je zvanian predstav aa nik Vatikana za sve
zemlj l e Istone Evrope. Naj a zad, obav aa etaj a ci SAD su identifi ff kova-
li Draganovia kao vatikanskog "efa ff za ponovno naselj l av aa anj n e
raselj l enih lica". Oni su to znali zbog toga to su i sami koristili
111
nj n egov Pacovski kanal da kriom izvuku vl vv astite agente iz Ev-
rope.
95
Osim svedoenj n a oevidaca i jednoglasnog stav aa a zapadnih
obav aa etaj a aca, postoje i drugi dokazi koji jasno prikazuj u u Dra-
ganoviev uticaj a i kod drav aa nog sekretara i kod pape lino. Na
primer, Vatikan je u mnogo prilika intervenisao u korist interni-
ranih ustakih zatvorenika u logorima Sav aa eznika. Skoro svaki
put je ta posredovanj n a organizovao Draganovi. U jednoj prilici,
poetkom marta 1946. godine, Draganovi je apelovao na vode-
e linosti Crkv kk e irom sveta, uklj l uuj u ui kardinale Grifi ff na
(Griff ff i ff n) i Gilroja (Gilroy) u Britanij i i odnosno Australij i i, i zahte-
vao nj n ihovu pomo. Potom se aktivno zalagao kod Drav aa nog
sekretarij i ata da zvanino intervenie.
96
Naj a zad je otiao prav aa o
kod pape Pij i a XII.
Predmet ovog apela bile su dve stotine lj l udi bive ustake
milicij i e, kao i brojni pripadnici zloglasnih SS divizij i a "Princ
Eugen" i "Handar". Prva divizij i a je bila sastav aa l vv j l ena od jugoslo-
venskih Nemaca, dok je druga sakuplj l ena iz brojne populacij i e
bosanskih muslimana. I jedna i druga su vrile zverstva nad
nedunim civilnim stanovnitvom. Izmeu ostalog, Draganovi
se zalagao za sluaj a eve kao to su ministri bive ustake vl vv ade
Dragutin Tot, Vj VV ekoslav aa Vr VV ani, Mile Starevi i Stj t epo Peri,
kao i bivi ef av aa ij i acij i e, Vl VV adimir Kren. Za nekoliko tih lj l udi kas-
nij i e se ispostav aa ilo da se krij i u u Svetom Jeronimu ili u Vatikanu,
kako je otkrio Madov pij i un.
Vatikan je ubrzo uinio svoje, preuzimanj n em ovih sluaj a eva
pred amerikim i britanskim diplomatama, uz preporuivanj n e
nj n ihovoj "lj l ubaznoj panj n i i razmatranj n u" apela koji je uloio
svetenik Draganovi.
97
Sledilo je jo mnogo diplomatskih inter-
vencij i a Vatikana, uglav aa nom u korist lj l udi koji su u bliskoj pro-
losti sprovodili nacistiki holokaust.
Draganovi je imao mnogo prilika da prenese svoju poruku
papi Pij i u XII. Na primer, juna 1946. godine je Izvrni odbor Sve-
tog Jeronima odredio "specij i alnu delegacij i u" koja je trebalo da
se uputi kod pape lino. Draganovi je bio visoki lan tog odbo-
ra, tako da nimalo ne iznenauj u e to su nj n egovi "bliski prij i atelj l i",
dr Ivo Omranin i profe ff sor Nikoli, poznati ustaki propagator,
112
bili odabrani da prisustvuj u u tom sastanku. Dvanaest meseci pre
toga italij i anska vl vv ada se alila silama Zapada u vezi s Omra-
ninovimaktivnostima, s napomenomda je on bio inovnik usta-
kog Ministarstva inostranih poslova.
98
Obav aa etaj a na mrea SAD je utvrdila da je Omranin "u tesnoj
saradnj n i s Draganoviem... pomaui na pitanj n ima emigracij i e
hrvatskih begunaca". Simi se seao Omranina kao oveka
punog sebe, nekog ko se neprestano razmee svojom vanom
ulogom. Pored toga, Simi je potvrdio da je Omranin "bio
veoma blizak Draganoviu i da su oni u tom periodu saraiva-
li".
99
Omranin je u stvari radio neposredno pod Draganoviem
u Hrvatskom komitetu Papske pomoi izmeu 1948. i 1953. go-
dine, kada je obilazio logore za raselj l ena lica i hilj l ade begunaca
slao niz Pacovski kanal.
Omranin sada ivi u Vaingtonu, gde obilato objav aa l vv j l uj u e pro-
ustake propagandne pamfl ff ete. On potvruj u e Simieve i Ce-
celj l ine poglede. Na primer, u jednom razgovoru voenom 1986.
godine, tvrdio je da je pomonik drav aa nog sekretara Montini bio
svestan punih dimenzij i a Draganovieve krij i umarske mree.
Omranin se takoe hvalisao da je 30.000 lj l udi odaslano Pacov-
skim kanalom, i da je meu nj n ima bilo mnogo nemakih nau-
nika i lica tehnikih struka.
100
Naj a zad, postoji i pitanj n e uklj l uenosti Vatikana u fi ff nansij i e
Svetog Jeronima. Britanska obav aa etaj a na mrea je otkrila da je
svetenik Dominik Mandi "veoma umeno" uprav aa l vv j l ao fi ff nansi-
jama Svetog Jeronima. On je bio blagaj a nik slubenog Hrvatskog
odelj l enj n a Papine Komisij i e za pomo izbeglicama. Britanci su
ustanovili da je jedan od nj n egovih prevashodnih zadataka bio da
"priprema i stara se o plasmanu zlata, dragulj l a i stranog novca
koje su deponovali visoki ustaki inovnici", i o pretvaranj n u tih
vrednosti u italij i ansku valutu". U stvari, to su bile dragocenosti
otete od Pav aa elievih usmrenih rtav aa a koje su ukrale ustae u
begu.
101
Mandi je bio onaj a visoki fr ff anj n evaki inovnik koji je tam-
parsku presu svog svetenikog reda stav aa io Svetom Jeronimu na
raspolaganj n e kako bi se beguncima obezbedile lane line karte.
Ameriki obav aa etaj a ci su otkrili da je on u stvari bio "zastupnik
113
Vatikana" u Svetom Jeronimu. Nij i e bila sluaj a nost to to je sve-
tenik Mandi bio blagaj a nik Draganovieve operacij i e krij i umare-
nj n a.
102
Da li je mogue da svi neposredni svedoci koji su radili na
ovoj mrei sada lau, moda da bi isprav aa ili vl vv astite politike cilj l e-
ve? Ili da su svi ofi ff ciri obav aa etaj a nih slubi Zapada primili i zabe-
leili inj n enice potpuno pogreno? Prema sveteniku Grej e emu,
VA VV tikan nij i e ak ni znao, a kamoli odobrav aa ao, ono to su radili
Draganovi i nj n egovi saradnici - fa ff istiki svetenici.
To ipak izgleda nemogue. Za jav aa nost otvorena obav aa etaj a na i
diplomatska dokumenta Zapada u potpunosti podupiru oevi-
ce. Ameriki ofi ff ciri kao Vi VV lj l em Gauen i Robert Mad koristili su
izuzetna sredstva i naine da otkrij i u istinu. Ubacili su pij i une u
Svetog Jeronima, prodrli u ustaku obav aa etaj a nu mreu, pa ak i
taj a no fo ff tografi ff sali Draganovieva dosij i ea. Nj N ihovi nalazi su bili
nedvosmisleni: Vatikan je staj a ao iza onoga to radi taj a fa ff istiki
svetenik. Gauen je doao do ubeenj n a da je dranj n e Vatikana,
mada moda neukusno i neprij i atno, u potpunosti oprav aa dano
neophodnim potrebama hladnog rata. Ovo nj n egove zaklj l uke u
vezi s uklj l uenou Vatikana ini utoliko snanij i im.
Dosij i ea britanske Taj a ne obav aa etaj a ne slube o ovom predme-
tu (kao u skoro svim sluaj a evima) su potpuno zatvorena. Meu-
tim, ima nekoliko klj l unih diplomatskih i vojno-obav aa etaj a nih iz-
vetaj a a koji su dostupni jav aa nosti, a koji u potpunosti podupiru
amerike podatke. Nemogue je da su sve te izvetaj a e pisali nes-
posobni ili pristrasni slubenici. Uostalom, i Britanci i, kasnij i e,
Amerikanci prethodno su regrutovali iste te naciste koji su ui-
vali zatitu Crkv kk e. Nj N ima su info ff rmacij i e u stvari dolazile iz sa-
mog srca itav aa e mainerij i e. Dalj l e, jasno je da je obav aa etaj a na
mrea Zapada i saraivala s Vatikanom i bezono se nj n ime poi-
grav aa ala radi ostvarenj n a vl vv astitih cilj l eva.
Sve u svemu, praktino je nezamislivo da klj l un i inovnici u
vatikanskoj hij i erarhij i i nisu imali pojma o Draganovievoj mrei
za krij i umarenj n e nacista. Bez obzira koliko je bila velika ili mala
ova grupa zav aa erenika, oni su u svojim redovima imali naj a uticaj a -
nij i e zvaninike, uklj l uuj u ui papu i bar jednog pomonika drav aa -
nog sekretara. Bili su to lj l udi s pristupom prav aa oj vl vv asti i sredstvi-
ma. Prav aa i vatikanski skandal se tek spremao.
114
Naj a vea hala starog zagrebakog Saj a ma bila je dupke napu-
nj n ena palj l ivo odabranom publikom od 1.500 odlunih pobor-
nika komunizma. Pedeset sedam optuenih sa zebnj n om je oe-
kivalo neizbene osude, drei se nekako rezignirano. Tokom
itav aa og jula i av aa gusta 1948. godine, u sparnom i vruem letu,
sprovoen je sudski proces. Preovl vv aivala je skoro karnevalska
atmosfe ff ra, jer su neobuzdani posmatrai naizmenino aplaudi-
rali optunicama u velikom oduevl vv j l enj n u, onda zvidali, izrugi-
vali se, hukali i smej e ali nesrenim ustakim bojovnicima prive-
denim da odgovaraj a u za svoje zloine.
Dogaaj a i su bili uivo prenoeni preko lokalne radio-stanice.
Kad god bi dolo do neprij i atnog udalj l av aa anj n a od brilj l ivo prip-
remlj l enog scenarij i a, prepuna sudnica bi gromoglasno uzviki-
vala "iveo drug Tito", a radio-stanica bi prelazila na ponav aa -
lj l anj n e parola kojima se slav aa i i velia maral.
Meu optuenima su bili neki od naj a okrutnij i ih Pav aa elievih
masovnih ubica, lj l udi koji su svojevremeno primenj n ivali krvav aa a
rasna i politika opredelj l enj n a svoga poglav aa nika s nepojmlj l ivom
nasladom.
1
Optueni su bili krem Pav aa elievih krstaa, takozvani Kriari,
podzemni pokret otpora koji je ostav aa l vv j l en u zemlj l i da bi pripre-
mao i podigao ustanak protiv Jugoslav aa ij i e. Veina optuenih bila
se ubacila u Hrvatsku iz kriarskih baza u Austrij i i tokom pret-
hodne dve godine.
Nareenj n a su im bila da ojaaj a u podzemlj l e i pokrenu lanac
ubistav aa a, sabotaa i raznih remeenj n a i uznemirav aa anj n a, u pripre-
mi za trenutak kada e naj a zad izrav aa nati raune sa svojim starim
neprij i atelj l ima. Cilj l im je bio da uspostav aa e vezu s monim jedini-
cama koje su delovale u nepristupanoj prirodi, da unitav aa aj a u
115
6. poglavlj l e
Zlatni svetenik
telegrafs ff ke, telefo ff nske i eleznike veze, napadaj a u industrij i ska
postrojenj n a i likv kk idiraj a u vienij i e politike i vojne predstav aa nike.
Umesto da naiu na dobro organizovano podzemlj l e s preko
300.000 lj l udi, brzo su naleteli na Titovu efi ff kasnu i nemilosrdnu
taj a nu policij i u. Veina ih je bila u rukama komunista samo koji
dan po prelasku granice, mnogi posle samo nekoliko sati.
Veina optuenih je priznala svoje ubilake uloge koje su
igrali pod Pav aa elievom vl vv au. Mnogi su se pozivali na obav aa e-
taj a ne slube Zapada bez preciznog nav aa oenj n a, koje su imnav aa od-
no pruale pozadinsku pomo, obuku i opremu za teroristike
operacij i e unutar nj n ihove domovine.
Nimalo ne iznenauj u e to je, u svetlosti monog poloaj a a
hrvatske Katolike crkv kk e, naroita panj n a bila rezervisana za zlo-
kobne mahinacij i e Vatikana, koji je kovao zav aa eru za obaranj n e
Tita u sprezi s nadbiskupom Stepincem i lokalnim sveten-
stvom. Tito je zapoeo svoju kampanj n u protiv Crkv kk e novembra
1945. godine, kada je objav aa io da su "otkrivene teroristike orga-
nizacij i e koje su predvodili svetenici, a sainj n av aa ale ustae, koji
su sada promenili naziv u Kriari".
2
Suenj n a pripadnicima Kriara poela su narednog meseca,
kada su svetenik Ivan Condri i jo etiri svetenika proglaeni
krivim za organizovanj n e teroristikih akcij i a Kriara. Govorilo se
da je ovek u pozadini tih planova svetenik Krunoslav aa Draga-
novi, sekretar Bratstva svetog Jeronima u Rimu i "zastupnik
ustaa u Vatikanu".
3
Mnogi od optuenih na suenj n u 1948. godine priznali su da
su se sklanj n ali i skrivali u Svetom Jeronimu, gde ih je Draganovi
regrutovao za Kriare. Opisivali su nj n egovu sredinu ulogu u us-
merav aa anj n u podzemne mree, ak uz tvrdnj n e da je papa lino bla-
goslovio taj a rad prilikom jednog sastanka s Draganoviem. Pre-
ma jednom optueniku, Draganovi je bio "siva eminencij i a"
Kriara, "glav aa na linost, koja moe da snanij i e deluj u e iza pozor-
nice nego pred publikom. On je bio glav aa ni elnik, zbog toga to
je imao za sobom sve snage, i Vatikan i strane sile".
4
Tuilac je tvrdio da su naroito sramnu ulogu igrali vatikan-
ski krugovi. Svetenik Draganovi je uspostav aa io vezu izmeu us-
takih teroristikih grupa, Vatikan ih je fi ff nansirao, a Draganovi
116
je osnovao jedan pij i unski centar u Trstu 1945. godine i uputio
tamo prvu grupu terorista.
Draganovi je, takoe, odrav aa ao bliske veze s britanskom i
amerikom obav aa etaj a nom slubom, koje su usmerav aa ale i poma-
gale vojnike pripreme Kriara. Lj L ubo Milo je izj z av aa io sudu da su
Pav aa eli i Draganovi tesno saraivali, zaj a edniki izdaj a ui nare-
enj n a teroristikimgrupama. Milo je znao o emu govori, poto
ga je iz sav aa eznikog pritvora bio izbav aa io svetenik Draganovi,
uprkos nj n egovoj krvav aa oj reputacij i i ustakog ratnog zloinca.
5
Vatikan, je dakle, podrav aa ao ratne zloince u pokretanj n u tero-
ristike kampanj n e protiv svojih neprij i atelj l a. A u Forin ofi ff su u
Londonu, birokrate su odbacile te tvrdnj n e, uz primedbu da su
mnogi "od 'dokaza' podnesenih u ovomsmislu svakako ista de-
tinj n arij i a". Ipak, morali su da priznaj a u da je misij i a general-maj a o-
ra Ficroja Maklej e na (Fitzroy Maclean) u Italij i i doslovno nagazila
na vrste dokaze o upletenosti obav aa etaj a ne Mree SADu ustake
aktivnosti. Nema nikakv kk e sumnj n e, dalj l e su napominj n ali Britanci,
da je Sveti Jeronim "sredite veoma sumnj n ivih radnj n i".
6
Poto su zaklj l uili da je naj a zgodnij i e da se krivica prebaci na
nj n ihovog amerikog sav aa eznika, inovnici u Forin ofi ff su su sa za-
dovolj l stvom oprali ruke od ma kakv kk e odgovornosti. A stvarnost
je bila mnogo drugaij i a...
Vi VV lj l em Gauen i nj n egove kolege iz Kontraobav aa etaj a nog korpu-
sa su poeli da otkrivaj a u detalj l e o ulozi Britanij i e u operacij i ama
Kriara u vreme lova na Antu Pav aa elia 1947. godine. Kao to je
ve izloeno, ubrzo su otkrili da Vatikan skriva Pav aa elia, uz pre-
utno slaganj n e britanske Taj a ne obav aa etaj a ne slube. Gauen je ta-
da potvrdio i senzacionalne tvrdnj n e Ferenca Vaj a te. Prisetiemo
se da je maarski nacista ispriao Amerikancu da se iza vojni-
kog i politikog buenj n a ustaa nalazi Taj a na obav aa etaj a na sluba.
Gauen je istraivao fi ff nansij i sku snagu i poslovanj n e Kriara i
ubrzo otkrio neprij i atnu istinu: nj n ihov novac je delom poticao od
"blaga" koje su "Pav aa elievi privrenici" izneli iz Hrvatske. Prema
Gauenu, ustae su pobegle s mnogo kamionskih tovara pokra-
denih dragocenosti. Kada su, maj a a 1945, pripadnici britanske
Taj a ne obav aa etaj a ne slube uhapsili Pav aa elia u Austrij i i, pokupili su
117
i neto od nj n egovog plena. Gauen je verovao da je "naj a blia isti-
ni" sledea pria:
Britanski potpukovnik Donson je zaduen za dva (2) ka-
miona natovarena nav aa odnom imovinom Katolike crkv kk e u bri-
tanskoj zoni Austrij i e. Ta dva (2) kamiona, u pratnj n i izvesnog bro-
ja svetenika i tog britanskog ofi ff cira, potomsu ula u Italij i u i oti-
la ka neznanom odreditu.
7
Maj a or Stiven Klisold je potvrdio da su dva takv kk a ustaka "ka-
miona s blagom" zaista stigla u Austrij i u. Klisold je tvrdio da je
"blago ostav aa l vv j l eno na uvanj n e u jednom samostanu".
8
Blago se
koristilo za fi ff nansiranj n e
...hrvatskog pokreta otpora u Jugoslav aa ij i i. Te snage otpora...
deluj u u pod imenomKriari (krstai)... Radio-veza se odrav aa a po-
mou polj l ske radio-stanice kojom rukuj u e Vr VV ani, bivi Pav aa e-
liev ministar, koji se nalazi u britanskoj zoni Austrij i e. Veruj u e se
da ustakoj kurirskoj slubi izmeu austrij i skih zona pomae
Rimokatolika crkv kk a u Austrij i i.
Za kardinala Graca se zna da je u tesnim odnosima sa... pro-
fe ff sorom Draganoviem, Krunoslav aa om, poznatom Pav aa elievom
vezom u Rimu.
9
Osim toga zapadni obavetaj a ci su otkrili da je svetenik
Draganovi u sreditu taj a nih ustakih aktivnosti. Zaista, meu
obav aa etaj a cima Zapada i u emigrantskimkrugovima on je bio na-
iroko poznat kao "zlatni svetenik" zato to je uprav aa l vv j l ao velikim
delom ukradenog blaga.
10
Pukovnik Donson je 1945. zaista od-
vezao ona dva tovara, ali je to bio samo deli Pav aa elievog plena.
etiri stotine kilograma zlata, vrednog milione dolara, i znat-
na koliina strane valute bili su sakriveni u Volfs ff bergu, gde se o
nj n ima starao bivi ustaki ministar Lovro Sui. Draganovi je
ovo saznao od visokih ustakih zvaninika za vreme posete
Austrij i i sredinom 1945. godine. Oni su oigledno bili reeni da
odre izvesnu nezav aa isnost od Britanaca, od kojih su se bojali da
e im ugrabiti zlato, tako da su zamolili Draganovia da ga sau-
va. Svetenik je oigledno oduevl vv j l eno pristao da im udovolj l i,
poto je stupio u vezu sa Suiem i uz nj n egovu saglasnost poneo
u Rim etrdeset kilograma zlatnih poluga sakrivenih u dva san-
duka sa stvarima.
11
118
Nema nikakv kk e sumnj n e po pitanj n u Draganovieve tesne pove-
zanosti s ustakom hij i erarhij i om u ovom taj a nom planu za pra-
nj n e novca. Sui je postav aa io Draganovia u trolanu komisij i u za
uprav aa l vv j l anj n e blagom. Nj N egove kolege, bivi ustaki ministar Stj t e-
pan Hefe ff r i general andarmerij i e Vi VV lko Penikar, takoe su bili
visoki ofi ff ciri Kriara. Penikar je bio Pav aa eliev zet i igrao je po-
sebno znaaj a nu ulogu u toj teroristikoj mrei. Obav aa etaj a na
sluba SAD je otkrila da on "odrav aa a kontakt s nekoliko taj a nih
nacistikih organizacij i a" i vodi jednu razraenu obav aa etaj a nu
slubu koja povezuj u e grupe u Austrij i i i Italij i i. Svi ovi lj l udi bili su
traeni ratni zloinci, ali su izmakli lovakim zamkama Zapada
uz Draganovievu pomo. U ovom ili onom trenutku, svaki od
nj n ih se skrivao pod nj n egovim okrilj l em, ili u Svetom Jeronimu ili
u nekom drugom mirnom gnezdu pod zatitom Vatikana.
12
Draganoviev blizak saradnik na Pacovskom kanalu, monsi-
nj n or Milan Simi, siguran je da nj n egov zav aa ereniki prij i atelj l nij i e
bio upetlj l an u operacij i e Kriara. Simi se seao raspoloenj n a
koje je preovl vv aivalo meu ustaama pri kraj a u rata. Nairoko je
vl vv adao optimizam, prema nj n egovim reima, i vrsto uverenj n e da
e sile Zapada ubrzo pokrenuti jedan nov rat, protiv komuniz-
ma, i sruiti Titovu vl vv ast. Ustako vrhovno zapovednitvo je
smatralo da e nj n ihovo izgnanstvo biti brzo okonano, i da e se
uz pomo Zapada oni vratiti da stvore novu "nezav aa isnu" hrvat-
sku drav aa u.
Prema Simiu, Kriari su bili "idealisti", koji su organizovali
teroristiku mreu bez ikakv kk e pomoi bilo od Draganovia ili od
obav aa etaj a aca Zapada, mada je priznav aa ao i da su mnogi od nj n ih
"fa ff natici".
13
Meutim, Draganovi je ipak priznao da je bio po-
vezan s vrhovnim zapovednitvom Kriara, mada je nastojao da
svede svoju ulogu na naj a manj n u moguu meru.
14
Draganovi je oaj a niki nastojao da itav aa u krivicu za Kriare
prenese na Pav aa elia, koji je, prema nj n egovim reima, organizo-
vao te teroriste dok se skrivao u britanskoj zoni Austrij i e. ovek
kome je povereno komandovanj n e operacij i om bio je jedan od
poglav aa nikovih naj a odanij i ih slugu, Boidar Kav aa ran, a pomagao
mu je Lovro Sui, Draganoviev partner u spaav aa anj n u ukrade-
nog blaga skrivenog u Austrij i i. Svetenik je priznao da je s Kav aa -
119
ranom rasprav aa l vv j l ao o Kriarima na jednom sastanku u Rimu, ali
je uporno tvrdio da Kriarima nij i e bio veza sa Crkv kk om.
15
Tvrdio je da je u pitanj n u jedan drugi hrvatski fa ff istiki svete-
nik, svetenik Josip Buj u anovi, koji je za vreme rata bio ustaki
elnik u varoi Gospiu. Mladi britanski kapetan po imenu Ivl vv in
Vo (Evelyn Waugh) je istraivao aktivnosti svetenika Buj u ano-
via u Gospiu, i zaklj l uio da se "za nj n ega pouzdano nav aa odi da je
lino uestvovao u pokolj l u prav aa oslav aa nih selj l aka".
16
Poput svojih
kolega svetenika koji su vodili Pacovski kanal, Buj u anovi je po-
begao iz Hrvatske pred komunistima i postao visoki ofi ff cir Kri-
ara, pa je radio neposredno pod Kav aa ranom i Suiem. Kao to
je ve razmotreno, Buj u anovi je organizovao Pav aa eliu put u Ar-
gentinu, onda je otiao za nj n im u Junu Ameriku, pre nego to se
konano skrasio u Australij i i.
Poto je potvrdio da je svetenik Buj u anovi bio visoki ofi ff cir u
toj teroristikoj mrei, Draganovi je poricao da je i sam bio uk-
lj l uen u nj n u. Naprotiv, on je "bio siguran da svetenik ne treba
da bude deo takv kk e jedne revolucionarne organizacij i e", i nedvos-
misleno je tvrdio da je ostao van Kriara. Ustvari, odluno je tvr-
dio da je odvraao druge od uestvovanj n a u tako opasnim ope-
racij i ama. Nj N egov stari prij i atelj l , monsinj n or Simi, u potpunosti
je podrao Draganovia po ovom pitanj n u.
17
Meutim, u traganj n u za Pav aa elievim blagom Gauen je otkrio
da je uloga Crkv kk e u akcij i ama Kriara sezala mnogo dalj l e od sve-
tenika Buj u anovia. U stvari, ofi ff cir Kontraobav aa etaj a nog korpusa
je naj a zad sastav aa io jo jednu slagalicu koja je itav aa e dve prethod-
ne godine zbunj n ivala i muila obav aa etaj a nu mreu SAD. Nj N egove
kolege iz CIC u Austrij i i su stav aa ile Kriare pod tesnu prismotru
odmah po zav aa retku rata, uhapsivi neke od visokih elnika. Br-
zo su ustanovili da su ustae u povl vv aenj n u "ve uklj l uile Rimo-
katoliku crkv kk u u svoju borbu". Kao to je ve izloeno, ovo je
ostvareno 25. juna 1945. godine, kada je odran sastanak s "pap-
skom misij i om u Salcburgu".
Papi je bilo upueno jedno pismo, u komje izloen plan usta-
a da stvore ili novu hrvatsku drav aa u ili neki vid podunav aa ske
konfe ff deracij i e. Da bi poduprli svoj zahtev da imse pomogne, do-
kazivali su da je Hrvatska bastion u borbi protiv velike "srpske
120
drav aa e" (tj t . Jugoslav aa ij i e), koja je "oruj e za osvaj a anj n e Balkana u
rukama Rusij i e".
18
Postoji veoma mnogo dokaza da je Vatikan
pozitivno uzvraao na ovakv kk e pristupe. Jedan ofi ff cir britanske
obav aa etaj a ne slube je nedav aa no potvrdio da su Kriari imali izu-
zetno snane veze s Vatikanom.
Taj a ofi ff cir je radio na antikomunistikim operacij i ama u Italij i i
posle rata i bio je siguran da je tada Crkv kk a bila veza visokim ita-
lij i anskim politiarima i inovnicima koji su pomagali terori-
stike operacij i e Kriara. Uhisterinomstanj n u u prvimgodinama
hladnog rata Vatikan je video Hrvatsku kao svoje uporite na
Balkanu.
19
Ameriki obav aa etaj a ci su zabeleili da ustae "primaj a u veliku
pomo od Katolike crkv kk e od zav aa retka rata".
20
Jedan od nj n iho-
vih glav aa nih pomagaa iz krugova Crkv kk e bio je nadbiskup Andre-
as Roraher (A (( ndreas Rohracher) iz Salcburga. Prema svedoenj n u
Lj L uba Miloa na "pozorinom" suenj n u Kriarima, Roraher je
stav aa io Crkv kk u na raspolaganj n e Intermarij i umovoj podunav aa skoj
konfe ff deracij i i.
Na Roraherovu inicij i ativu, biskup Klagenfu ff rta je sazvao sas-
tanak na kom je trebalo da se razmotri uvoenj n e katolikih ze-
malj l a Srednj n e Evrope u ovu konfe ff deracij i u. Osim Rorahera i kla-
genfu ff rtskog biskupa, sastanku su prisustvovali biskupi Gregorij i
Roman iz Lj L ublj l ane i Ivan ari iz Saraj a eva. Dvojica velikodos-
tojnika bili su oduevl vv j l eni saradnici nacista, uz napomenu oba-
vetaj a ne slube SADda je biskup ari bio "'delat kog su upam-
tili Srbi u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini pod ustakim rei-
mom za vreme rata".
21
I nadbiskup Roraher je intervenisao u korist ustaa kod sa-
veznikih vl vv asti u Austrij i i, "da bi stvorio povolj l an utisak" u pri-
premama za nj n ihovu ponudu da se "stav aa e na raspolaganj n e pod
anglo-amerikom komandom". Italij i ani su juna 1945. pribav aa ili
pouzdana obav aa etenj n a da su Britanci smesta prihvatili ovu po-
nudu. Info ff rmacij i a je, ni manj n e ni vie, stigla od Iva Omranina,
bliskog kolege svetenika Draganovia u Pacovskim kanalima.
Prema italij i anskom izvetaj a u, Omranin im je ispriao da se Pa-
veli i nj n egovi naj a blii saradnici redovno sastaj a u sa "simpatizer-
skim elementima iz britanskih snaga, koji plaaj a u za reorganiza-
121
cij i u i sjedinj n av aa anj n a ustaa kako bi ih konano poslali protiv Ti-
ta".
22
Jedan drugi italij i anski izvetaj a je napominj n ao da te aktivnosti
imaj a u za cilj l "da srue Titovu vl vv ast u Jugoslav aa ij i i". Amerika oba-
vetaj a na sluba je priznala da nj n ihovi britanski sav aa eznici koordi-
niraj a u operacij i e u Austrij i i. Gauen je ustanovio da je av aa gusta
1946. "znatan broj letaka i broura bacan na teritorij i u Hrvatske
iz av aa iona, oigledno iz britanske zone Austrij i e. Takv kk i tekstovi, s
Pav aa elievim potpisom... objav aa l vv j l ivali su da e se neumorno rato-
vanj n e nastav aa iti sve do trenutka kad zauvek uklonj n en bude ili Tito
ili Pav aa eli". A ovaj a poslednj n i e svakako biti pobednik u toj "borbi
na ivot i smrt".
23
Dalj l e, ameriki ofi ff ciri su primili info ff rmacij i e da su vojna ma-
terij i alna sredstva kojima raspolau Kriari skoro u potpunosti
britanska, uklj l uuj u ui minobacae, mitralj l eze, automatske pu-
ke, polj l ske primopredaj a ne radio-ureaj a e i unifo ff rme proizvedene
u Britanij i i. Stanj n e naoruanj n a je dobro i svaki ovek je opremlj l en
vatrenim oruj em. Skoro svo naoruanj n e je britanske proizvod-
nj n e.
24
Pristupi ustaa Katolikoj crkv kk i bili su oigledno podj d ednako
uspeni. Obav aa etaj a na mrea SAD je primila info ff rmacij i u da se
organizacij i a Kriara "pruila i na Vatikan, gde se trenutno nala-
zi sedite nj n ihove komande. Iz Vatikana, pomo se dostav aa l vv j l a
podzemnim kanalima, misli se na dotur oruj a i drugih vitalnih
materij i alnih sredstav aa a... Za oruj e koje stie u Hrvatsku kae se
da potie iz vaj a carske".
25
U optubama koje su Jugosloveni uloili tokom suenj n a Kri-
arima bilo je dosta istine. Dvanaest meseci pre nego to je to
suenj n e i poelo, Kontraobav aa etaj a ni korpus u Salcburgu je iz po-
uzdanog izvora saznao da Draganovi ne samo da je ef
"Hrvatske klerikalne stranke", nego je i visoki glav aa eina Kriara.
Odrav aa ao je odline kontakte sa svojim snagama unutar Hr-
vatske i primao "potporu Katolike crkv kk e".
26
Salcburki odred Kontraobav aa etaj a nog korpusa je kasnij i e iz-
vestio da je ta takozvana "Klerikalna stranka" pod "neposrednim
vostvom pape", koji eli da stvori katoliku podunav aa sku konfe ff -
122
deracij i u.
27
Dalj l e je ustanovl vv j l eno da Draganovi radi "ruku pod
ruku" sa Slovenakom klerikalnom strankom.
28
Dvojica naj a znaaj a nij i ih pripadnika ove grupe u Rimu bili su
visoke linosti Intermarij i uma - Miha Krek, politiki vo slove-
nakih katolika, i monsinj n or Anton Preern, pomonik generala
monog jezuitskog reda. Italij i anska taj a na sluba je zapazila uti-
caj a koji Slovenci vre u Vatikanu jo av aa gusta 1944. Italij i ani su pri-
metili da pripadnici slovenakog klera aktivno sarauj u u s nacis-
tima, a da u tesnom dodiru s Draganoviem ve rade na prua-
nj n u potpore i pomoi "izbeglicama". U to vreme je preasni Ah-
in bio "kurir" koji je povezivao ovu grupu i Vatikan, napominj n u
Italij i ani.
29
Preko svojih veza u italij i anskoj obav aa etaj a noj slubi Ameri-
kanci su jula 1945. godine otkrili da su Krek, Preern i Ahin u
stvari britanski agenti.
30
Tada je ve Preern bio glav aa ni kontakt
sa Vatikanom. Pod zatitom Crkv kk e, a u tesnoj kooperacij i i s Dra-
ganoviem, Slovenci su uspostav aa ili vl vv astitu sekcij i u Kriara.
31
Slovenci se nisu izletali preteranim izj z av aa ama poput nj n ihovih
hrvatskih kolega, koji su se lano hvalisali da imaj a u izmeu
40.000 i 300.000 kriara na planini Papuku i u drugim brdovitim
predelima. Slovenci su, meutim, odrav aa ali jedan postojan tok
propagande, kako bi uverili sav aa eznike da i oni imaj a u velike snage
na terenu.
32
Ispitivanj n em slovenakih voa dolo se do saznanj n a
da nj n ihove gerilske jedinice operiu uglav aa nomu regionu Gorenj n -
ske i na Pohorj r u, pri emu odrav aa aj a u visok nivo saradnj n e s usta-
kim grupama. Gerilci su "odeveni u amerike i britanske borbe-
ne unifo ff rme, a naoruani automatima. Nj N ihove radove ine ug-
lav aa nom dezerteri i selj l aci".
33
Duhovni vo tih slovenakih kriarskih snaga bio je biskup
Gregorij i Roman, ij i e se pastorsko sedite nalazilo u glav aa nom
gradu, Lj L ublj l ani. Taj a veoma politini biskup, dodue, tamo nij i e
bio jo od poetka maj a a 1945. godine, kada je zaj a edno s drugim
nacistikim kolaboracionistima pobegao u Austrij i u. U britan-
skoj okupacionoj zoni ga je srdanom dobrodolicom saekao
biskup Klagenfu ff rta. Romanu je oaj a niki trebala nj n egova zati-
ta, poto je bio jedan od saradnika nacista za kojim se vodila
estoka potera. U Krekovoj odsutnosti za vreme rata, Roman je
123
preuzimao staranj n e o Slovenakoj klerikalnoj partij i i, uspostav aa -
lj l aj a ui tesne veze i s italij i anskim fa ff istima i s nacistima.
Roman je bio vie od obinog elnika, poto je aktivno ues-
tvovao u organizovanj n u kv kk islinkih snaga. Sredinom 1942. godi-
ne otiao je u taj a nu misij i u u Vatikan, s molbom pape Pij i u XII da
nabav aa i oruj e, hranu, unifo ff rme i drugu neophodnu opremu za
nj n egovu katoliku antikomunistiku vojsku. Ishod je bio takav aa
da su Italij i ani snabdeli Romanove snage. Na nj n egov predlog,
izvestan broj svetenika je preuzeo i klj l une vojne i obav aa etaj a ne
uloge u korist sila Osovine.
34
Kada su septembra 1943. godine, Italij i ani kapitulirali, Ro-
man je organizovao neosetan prelazak na nacistiku vl vv adav aa inu,
uz predlaganj n e Hitlerovom sreskom naelniku da se fo ff rmiraj a u
slovenaki domobrani. Ta domobranska vojska je bila potpuno
pod nemakom kontrolom, na slubi pod neposrednim zapo-
vednitvom lokalnog efa ff SS i Vi VV e policij i e. Bila je ozloglaena
zbog ubij i anj n a civila, naroito pristalica partizana koje su vodili
komunisti, dok je nj n ena taj a na policij i a sprovodila kampanj n u tero-
ra i ubij i anj n a po uputstvima Gestapoa.
35
Dok su ova zverstva bila u toku, Roman je dav aa ao oduevl vv j l e-
nu podrku nacistikoj stvari, upuuj u ui mnoge apele Sloven-
cima "da se bore na strani Nemake". Pastorska poslanica koju
je objav aa io 30. novembra 1943. godine, bila je tipian primer
upadlj l ivo pronacistiki intoniranog "duhovnog rada" ovog bis-
kupa. Poto je podstakao svoje vernike da se bore za Nemaku,
istakao je da samo "ovom sranom borbom i marlj l ivim radom
za Boga, za narod i Otadbinu mi emo, pod vostvom Nema-
ke, obezbediti nae postojanj n e i bolj l u budunost, u borbi protiv
jevrej e ske urote".
36
ULondonu niko nij i e sumnj n ao u istinitost tvrdnj n e da je biskup
Roman ozloglaeni nacistiki kv kk isling koji zasluuj u e izruenj n e
Titovoj Jugoslav aa ij i i. Dokaza protiv nj n ega bilo je napretek. Pored te
antisemitske pastorske poslanice, Romana je optuivala i fo ff to-
grafi ff j i a na podij i umu s mesnim zapovednikom SS za vreme jedne
zvanine sveanosti. Domobrani su se uprav aa o bili zakleli na
slubu pod Hitlerovom komandom i sada su marirali kraj a svog
zapovednika. General SS je kruto staj a ao u stav aa u 'mirno', s nacis-
124
tikim pozdrav aa om, dok je biskup pobono odobrav aa ao svojoj
kv kk islinkoj vojsci.
Pred kraj a 1945. godine, Forin ofi ff s je zaklj l uio da je Roman
"kolaborirao s neprij i atelj l em" i da nij i e nita manj n e kriv od onih
koji su ve bili izrueni komunistima.
37
Meutim, Roman je
imao mone prij i atelj l e u Vatikanu, i to je konano objanj n enj n e
zato su mu Britanci dopustili da "pobegne" i igra jednu od naj a -
veih uloga u interesu Kriara.
est meseci pre zav aa retka rata, Krek i monsinj n or Preern su se
zaloili za Romanovu stvar pred papom. Prilikom sastanka s
papom Pij i em XII na dan 26. novembra 1944. godine, oni su
poglav aa aru uruili lino biskupovo pismo. Roman je tu izloio
svoj plan za jedan pokuaj a da se poraze Titovi partizani uz
podrku Zapada i da se uspostav aa i Zapadu naklonj n ena vl vv ast.
38
im su neprij i atelj l stva obustav aa l vv j l ena, Vatikan je pokrenuo us-
klaenu kampanj n u da se izdej e stvuj u e biskupova sloboda, uz ne-
prestano traenj n e da mu se omogui bezbedan prelaz iz Austrij i e
da bi naao utoite pri Vatikanu.
39
Ponudili su da jedan naroito odabrani svetenik otputuj u e u
Klagenfu ff rt i preuzme Romana. ovek odabran za taj a zadatak
bio je niko drugi do svetenik Draganovi, koji se kasnij i e pri-
seao da je Romanovo izbav aa l vv j l enj n e jedan od naj a znaaj a nij i ih za-
dataka koje mu je Vatikan poverio. Draganoviu je bilo naloeno
da pronae biskupa prilikom svoje posete Austrij i i maj a a 1945.
godine i da ga vrati u Rim. On je marlj l ivo radio i pripremao se da
sprovede svoju misij i u, nastojei da pribav aa i neophodne putne is-
prav aa e pomou kojih e Roman obav aa iti to putovanj n e. Meutim,
naiao je na ozbilj l ne tekoe kod Britanaca. Dozvolili su mu da
poseti biskupa, ali su odbili da obezbede putnu dozvolu i Ro-
man je bio primoran da ostane u Austrij i i. Draganovi je bio
zgroen, i gorko se tuio da se politika grubo umeala u milosrd-
ni rad Crkv kk e.
40
Zbilj l a je tako i bilo, poto je u odgovoru na intervencij i e
Vatikana, Forin ofi ff s napomenuo da je Roman "kv kk isling". Ovo je
objanj n av aa alo zato su se ogluili o Draganovieva preklinj n anj n a,
poto su ve bili odluili da Romanu ni po koju cenu ne sme da
se dopusti da "nae utoite u Vatikanu". U zvaninom smislu,
125
Britanci su bili za to da se on preda komunistima. Ali, u svom
karakteristinom cinizmu, oni su okrivili svoje amerike sav aa ez-
nike za neuspeh u sprovoenj n u ove odluke. Nj N ihova ambasada u
Vaingtonu je januara 1946. godine, izvestila da na osnovu "ve-
rovatnih posledica meu katolicima u ovoj zemlj l i i na drugim
mestima, Stej e t department eli da bude sasvim siguran u nj n ihov
poloaj a pre nego to se saglasi s izruenj n em biskupa Romana".
Vi VV soki ameriki inovnici su, meutim, nezvanino ve bili na-
govestili da e se u kraj a nj n em ishodu verovatno sloiti da se on
isporui Titu.
41
Ustvari, visoki zvaninici Stej e t departmenta su zaklj l uili da je
taj a "sluaj a , onako kako ga je izloio jugoslovenski ambasador,
dovolj l an da se oprav aa da biskupovo izruenj n e Jugoslav aa ij i i". Me-
utim, drav aa ni sekretar je jednostav aa no odluio da je interes Va-
tikana u ovom sluaj a u jai od dokaza. Amerika je odbila da se
saglasi s predlogom Londona o Romanovoj ekstradicij i i.
42
Britanski obav aa etaj a ci su bili oarani. Stav aa ovi Amerikanaca i
Vatikana su bili sav aa rena dimna zav aa esa za sprovoenj n e nj n ihovog
prav aa og plana. Tokomdvadeset meseci koji su usledili Britanci su
odrav aa ali nekakav aa fo ff rmalan nadzor nad Romanomu nj n egovom
prilino raskonom borav aa itu u dvoru klagenfu ff rtskog biskupa.
Kako je hladni rat pretio da postane "vru", nezvanino su od-
luili da puste biskupa, uprkos svojoj preanj n oj odluci da ga
isporue Jugoslovenima.
Ovo je usledilo posle jo jedne intervencij i e Intermarij i umovog
predsednika Kreka, koji je izvrio znatan pritisak na Forin ofi ff s
kroz zalaganj n e jednog laburistikog lana Parlamenta. Krekovi
hvalospevi o Romanu bili su nacifr ff ani brojnim izmilj l otinama i
laima, izmeu ostalog tvrdnj n om da "Sveti svetenik odobrav aa a
sva dela i postupke monsinj n ora dr Gregorij i usa Romana" iz vre-
mena rata. Prema Kreku, Roman je u stvari bio odvaan anti-
nacista. Prav aa i razlog Titovog zahteva za izruenj n e krio se u tome
to je Roman bio i "odluan, aktivan, nepopustlj l iv protivnik
komunista".
43
Britanci su znali da je Krekova verzij i a u potpunom neskladu
sa stvarnou, ali se kampanj n a koja je tada voena u Parlamentu
ipak poklapala s nj n ihovim sopstvenim planovima. Ovo je uk-
126
lj l uivalo i obav aa l vv j l anj n e nagodbe s Vatikanom da se izvede uprav aa o
ono reenj n e koje su oni zahtevali tokom prethodne dve godine.
Britanci su tiho predloili da se biskupu dozvoli da "pobegne",
otputuj u e iz Klagenfu ff rta u Salcburg, a onda u sigurnost u Italij i i i,
konano, Vatikanu. Kada jednom "utekne", Roman e biti pod
staranj n em Katolike crkv kk e i prestae da bude briga Forin ofi ff sa.
Stoga je u novembru 1947. godine, jedan britanski diplomata
posetio monsinj n ora Tardinij i a, efa ff Odelj l enj n a za izvanredne pos-
love u Drav aa nomsekretarij i atu Vatikana. Izneo je zamilj l eni plan
Tardinij i u, kome je "veoma laknulo kad je uo za predlog Vl VV ade
Nj N enog Velianstva, pa je smesta sugerisao da bi naj a bolj l e bilo"
da se Roman poalj l e u Sjedinj n ene Drav aa e, gde e se, zasigurno
je oseao, ameriki katoliki biskupi "rado starati" o nj n emu ako
to zahteva papa.
44
Tardini je takoe pokrenuo nadahnutu odbranu Romana,
izj z av aa ama da je on "odlian biskup". Jedini nj n egov greh je to "to
je uinio sve da se organizuj u e antititovska vl vv ada, u oekivanj n u da
e britanske i amerike trupe, koje su, po nj n egovomvienj n u zna-
ile odbranu poretka i civilizacij i e, stii u nj n egov deo sveta pre Ti-
tovih trupa, koje su samo 'bezbona i odrpana rulj l a'.
45
Tardini nij i e spomenuo da je Romanova antikomunistika
vl vv ada u stvari potpuno pod kontrolom nacista, mada je "dodao
da je tano da je Vatikan kao optu maksimu usvojio stav aa da
svetenstvo ne treba da se mea u politiku, ali je biskupima pre-
puteno da odlue kako e ovo da tumae u svetlosti datih okol-
nosti i nj n ihovog delovanj n a na vernike. Biskup Roman je delao u
naj a bolj l oj nameri u skladu sa svojom sav aa eu, i Vatikan ne moe
da ga se odrekne".
46
U Londonu su bili veoma zadovolj l ni Tardinij i evim reagova-
nj n em i smesta su pitali Amerikance da li e se uklopiti u ovaj a
plan. Meutim, jo dok su konane pripreme za biskupovo
"bekstvo" bile u toku, Roman se tiho izvukao, bez ikakv kk e naj a av aa e
i upozorenj n a. Ovo je smesta nav aa elo britanske birokrate da lice-
merno primete: "udno bi bilo da jedan ojstvenik Rimske crkv kk e
ne odri svoju re". Romanu je tada ve u potpunosti bila poz-
nata pogodba postignuta s Vatikanom. Svej e edno, Forin ofi ff s je
127
glumio preneraenost to se jedan visoki velikodostojnik, koji je
puten "na re", poneo tako neasno.
47
U stvari, Romanov beg je bio deo ireg plana. Biskup se tiho
izvukao i nestao posle jedne poruke amerikog kardinala Spel-
mana upuene nadbiskupu Salcburga Roraheru, u kojoj mu ka-
e da Roman "moe da nae utoite u Sjedinj n enim Drav aa a-
ma". Ubrzo potom, 11. novembra 1947. godine, Roman je ne-
opaeno nestao iz dvora klagenfu ff rtskog biskupa i uputio se
prav aa o pod zatitu nadbiskupa Rorahera u Salcburgu. Forin ofi ff s
je zapazio da pria koja krui Beom glasi da je Roman "napus-
tio Klagenfu ff rt u jednom tapskom vozilu Amerike armij i e, za
ij i im je uprav aa l vv j l aem sedeo Amerikanac!"
48
Ovim se moda objanj n av aa a zato je obav aa etaj a na mrea SAD
ubrzo otkrila prav aa i razlog Romanovog nestanka. Povezali su
trag do nj n egovog skrovita u Salcburgu, i stav aa ili ga pod budnu
prismotru. Izvetav aa ali su da je Roman oduevl vv j l eno nastav aa io rad
za dobro nacistikog podzemlj l a odmah poto je pobegao iz Kla-
genfu ff rta. Kv KK islinki biskup se bio povezao sa zapovednitvom
Kriara i preduzeo jedan izuzetno znaaj a an zadatak u nj n ihovu
korist.
Prema Amerikancima, Roman je namerav aa ao da poseti Bern
u vaj a carskoj, gde su obav aa etaj a ni ofi ff ciri SADmalo pre toga otkri-
li gde je smeten veliki deo ustakog blaga koje je Pav aa eli poslao
u inostranstvo. Uz pomo katolikih svetenika, Pav aa eli je po-
etkom 1944. godine, bio zapoeo prebacivanj n e velikih koliina
zlata i novca u vaj a carsku. Neto od tih dragocenosti je odneo u
Italij i u britanski potpukovnik Donson, radi fi ff nansiranj n a kriar-
skih snaga. Drugi deo je otiao u Rim s Draganoviem i takoe
konano posluio za fi ff nansiranj n e te teroristike mree.
49
Ali vie od 2.400 kilograma zlata i drugih dragocenosti je i
dalj l e ostalo sakriveno u Bernu. Ta vrednost je trebalo da bude
upotreblj l ena da se "pomogne izbeglicama katolike vere", ali je
stvarno bila namenj n ena za taj a ne operacij i e ustaa. Mada su im
Sav aa eznici privremeno bili onemoguili pristup tim sredstvima,
poetkom 1948. godine, je ve nastupilo vreme da se za izvl vv ae-
nj n e plena upotrebi Crkv kk a.
128
U Bernu su Romanovi ustaki prij i atelj l i bili angaovani na
trgovakoj velepodvali korienj n em crnog trita za pretvaranj n e
zlata u dolare, a kasnij i e i austrij i ske ilinge. "Pomo za izbeglice
se rauna i prav aa da prema slubenom kursu razmene za dolare",
napominj n ali su ameriki ofi ff ciri, uz dodatak da se "sprovede zlo-
upotreba (zvanino, dolar vredi 10 ilinga; na crnoj berzi, 100 do
150)". Prema pouzdanim info ff rmacij i ama:
Roman odlazi u Bern da se postara za te fi ff nansij i e. Novac je
u jednoj vaj a carskoj banci, a on planira da se nj n egov naj a vei deo
prebaci u Italij i u a odande ustaama u Argentini.
50
Malo posle ovoga Roman je prema oekivanj n ima stigao u
Bern, u drutvu s biskupom Ivanom ariem, "delatom" iz Sa-
raj a eva. Kraj a em maj a a 1948. godine, Roman je oigledno ve bio
sproveo svoju operacij i u pranj n a novca za ustae, poto je tada
posetio Konzulat SAD u Cirihu, gde mu je uruena "uselj l enika
viza van odreene kv kk ote, kao propovedniku i slubeniku vere".
Onda je otputovao u Sjedinj n ene Drave i nastanio se u
Klivl vv endu, Ohaj a o.
51
Krug je sada bio skoro zatvoren. Pav aa elievom nakradenom
"blagu" se u potpunosti ulo u trag i sudbinu palj l ivim motre-
nj n emna kretanj n a i aktivnosti kv kk islinkog biskupa iz Lj L ublj l ane. Ali
ovo je bio tek poetak kriarskih ema za pranj n e i dotur novca.
Preko crkv kk enih linosti na visokom nivou, zapovednitvo Kri-
ara je u stvari primalo vatikanska sredstva. Neto od toga je ko-
rieno za podsticanj n e italij i anske vl vv ade Alida de Gasperij i a da
obezbedi naoruanj n e koje su Kriari traili za svoj pohod protiv
Tita...
Prve ovakv kk e nagovetaj a e je u Sav aa eznikoj zoni u Trstu priku-
pio specij i alni agent Kontraobav aa etaj a nog korpusa Vi VV lard Tomas
(Wi WW llard Thomas). Maj a a 1947. godine, jedan od nj n egovih dostav aa -
lj l aa je stupio u blizak dodir s kriarskim"pukovnikom" Dragom
Marinkoviem. Prema Tomasovom izvoru, Marinkovi je "bio
zaduen da obezbedi oruj e i sredstva od italij i anskog izvora", pa
je po takv kk im zadacima nairoko putovao izmeu Trsta, Venecij i e
i Rima. Dalj l e, Marinkovi je "kontaktirao Vatikan u Rimu, gde je
nedav aa no uspeo da obezbedi veliku sumu novca, mada nij i e poz-
129
nato da li je taj a novac primlj l en od Vatikana ili od neke druge
strane korienj n em vatikanskih mogunosti".
52
Tomas je napomenuo da je taj a novac bio uspeno primenj n en
za nabav aa k vv u naoruanj n a, "poto je jednog dana prole sedmice
kamion s prikolicom koji je nosio automatske puke sakrivene i
zaklonj n ene nametaj a em... saekala grupa lj l udi koji su ekali da
oruj e prenesu u Jugoslav aa ij i u". Ameriki ofi ff cir je jo komentari-
sao da, mada oigledno ne pomae Kriarima u Italij i i, "Zapad
verovatno dotura pomo preko austrij i ske granice".
53
Izvor ovih isporuka oruj a je utvren nekoliko sedmica kasni-
je, kada su Amerikanci vodili istragu o voi slovenakih Kriara,
Franj n u Lipoveca. Prema nj n ihovim info ff rmacij i ama, Lipovec je bio
jedan od prvih kriarskih elnika koje je britanska obav aa etaj a na
mrea pridobila posle rata. Nj N ega je 1945. godine "pokupila" Taj a -
na obav aa etaj a na sluba u Trstu, gde ga je kasnij i e "zaposlila za pla-
tu" jedna obav aa etaj a na jedinica Britanske armij i e.
Ofi ff ciri Kontraobav aa etaj a nog korpusa su ustanovili da je Li-
povec glav aa na veza izmeu Kriara i italij i anske vl vv ade. Av AA gusta
1946. godine on je upoznao visoke ofi ff cire italij i anske vojne oba-
vetaj a ne mree, koji su "istupili s predlogom da bi saradnj n a u
nekom stepenu trebalo da se uspostav aa i".
54
Lipovec je prihvatio
ponudu i "prodao i sebe i sve svoje planove" Italij i anima. Nj N egovi
planovi su potomdostav aa l vv j l eni De Gasperij i evomefu ff kabineta, pa
je italij i anski premij i er posle toga "pruio Lipovecu uverav aa anj n a da
e... nj n egova vl vv ada neslubeno uiniti sve u okv kk iru svojih moi da
ojaa opozicij i u Titu". Obeana je bezuslovna jav aa na podrka, kad
situacij i a bude povolj l nij i a.
Uz fi ff nansij i sku potporu italij i anske obav aa etaj a ne mree, Lipo-
vec i nj n egovi drugovi su pokrenuli propagandnu kampanj n u za
regrutovanj n e novih pristalica meu emigracij i omu Trstu. Sledei
korak je bio da se naoruaj a u tamonj n e kriarske jedinice, i posle
nekoliko sastanaka s italij i anskim obav aa etaj a cima Lipovec je pos-
tigao dogovor "po kom e naoruanj n e iz magacina za snabdeva-
nj n e Italij i anske armij i e biti dostupno Lipovecu da bi ga on dalj l e
upuivao kriarskim elementima" u Trstu.
U okv kk iru ovog sporazuma, u fe ff bruaru i martu 1947. godine je
izvreno osam isporuka oruj a, uklj l uuj u ui vie od 500 automa-
130
ta, oko 4.000 runih bombi, 100 pitolj l a i preko 30 tempirnih
bombi. Italij i anska obav aa etaj a na mrea je platila trokove tran-
sporta ovog oruj a u Jugoslav aa ij i u iz sav aa eznike zone Trsta.
55
Jedan bivi britanski obav aa etaj a ni ofi ff cir, koji je u to vreme slu-
io u Trstu, potvruj u e ove izvetaj a e Amerikanaca. U razgovoru
koji je snimlj l en, on se seao da mu je nareenj n e bilo da usposta-
vi specij i alni ured bezbednosti u Trstu. Veina u nj n egovoj ekipi
bili su britanski ofi ff ciri, ali su operacij i e koordinirali i s amerikim
obav aa etaj a cima i s lokalnomitalij i anskompolicij i om. Ovi drugi bili
su u stvari transki specij i alni ogranak, ili "politika policij i a", ali
su u stvarnosti bili pod komandom sav aa eznika.
56
Glav aa ni zadatak im je bio da kontroliu subverzivne aktivnosti
Jugoslovena, uklj l uuj u ui ubacivanj n a u takozvanu Slobodnu teri-
torij i u Trsta, koja je bila pod britanskom vojnom uprav aa om. U is-
traivanj n u komunistikih obav aa etaj a nih operacij i a, ovaj a britanski
ofi ff cir je dolazio u dodir s antikomunistiki opredelj l enim jugos-
lovenskim teroristima, koji su, uz pomo italij i anskih fa ff ista, kri-
jumarili oruj e u svoju domovinu.
Prema ovomofi ff ciru, Trst je bio "zborno mesto za snage otpo-
ra unutar Jugoslav aa ij i e i snage koje ih fi ff nansiraj a u, kontroliu i us-
merav aa aj a u u Italij i i". Glav aa ni ovek za vezu je bio profe ff sor Ivan
Protulipac, kog je britanski ofi ff cir opisao kao "Draganovievog
oveka u Trstu". Tokom 1930-ih godina, Protulipac je bio elnik
jedne zvanine crkv kk ene grupe, koja se, ironij i om sudbine, takoe
zvala Kriari. Posle rata, on je preuzeo jednu od vodeih uloga u
teroristikim Kriarima, sve dok ga jugoslovenski agenti nisu
ubili u Trstu, kraj a em 1946. godine.
57
Britanski ofi ff cir potvruj u e i da je Draganovi radio u tesnom
dodiru s italij i anskim obav aa etaj a cima, na krij i umarenj n u oruj a u
Jugoslav aa ij i u pod maskom Crvenog krsta Italij i e. U pitanj n u su bili
isti oni italij i anski obav aa etaj a ni ofi ff ciri koji su u amerikim izveta-
jima opisani kao Lipovecova veza sa De Gasperij i em. Britanskom
ofi ff ciru je bila poznata i uloga Zapada u operacij i ama Kriara, ma-
da lino nij i e bio uklj l uen.
Ofi ff cir nam je ispriao da su to bili obini kriminalci, naroito
krij i umari droge i crnoberzij i anci, esto iskoriav aa ani da pomog-
nu Kriarima da preu jugoslovensku granicu. Po nj n egovom vi-
131
enj n u, ovo je bio jedan razlog zbog kog su politike i vojne ope-
racij i e Zapada bile katastrofa ff lno neuspele. "Uvek smo koristilii
pogrene elemente. Uzimali smo svaku lopuu, svakog ko je
pred zakonom ve kompromitovan", uklj l uuj u ui naciste i ubi-
ce.
58
Mada su Britanci vodili glav aa nu re o zdruenoj obav aa etaj a noj
operacij i i u Trstu, s Amerikancima je odrav aa ana tesna veza. Od-
red Kontraobav aa etaj a nog korpusa u Trstu je primio obav aa etenj n e o
zdruenimbritansko-amerikimoperacij i ama, koje su uklj l uiva-
le
kampanj n u pridobij i anj n a dobrovolj l aca za Kriarski pokret pod
pokrovitelj l stvom Sav aa eznika... Mnogi od tih dobrovolj l aca su ve
odvedeni u jedan ameriki logor za obuku u Udinama ili negde
u okolini, gde ue i obuav aa aj a u se. Opskrblj l eni su sledovanj n ima i
unifo ff rmama Amerike armij i e, i jo dobij i aj a u po 700 lira dnevno...
Po zav aa retku obuke tim se lj l udima daj a e ameriko oruj e, pa ih
odvode u Austrij i u, odakle ulaze na jugoslovensku teritorij i u.
Imaj a u na raspolaganj n u britanske logore u Austrij i i... u koje se po-
vremeno sklanj n aj a u radi predaha.
59
Amerikanci su verovali da je mogue da je ova pria komunis-
tiki nastrojena propaganda, "putena u opticaj a u nastojanj n u da
se diskredituj u u Amerikanci, pa kao takv kk a uopte nij i e tana".
60
Meutim, svakako je bilo Amerikanaca koji su u Trstu i Udinama
radili na zdruenim operacij i ama Sav aa eznika i Kriara.
Na primer, prema naem bivem britanskom obav aa etaj a nom
kontaktu, pukovnik Luis Peri (Lewis Perry rr ) je tokom1946. i 1947.
nav aa odno bio pri odredu Kontraobav aa etaj a nog korpusa SAD u
Trstu, iako na unifo ff rmi nij i e nosio nikakv kk e odreuj u ue vojne
oznake. "Znam da je redovno odlazio u Rim i apsolutno sam
siguran da mora da je poznav aa ao Draganovia". Kao to e se vi-
deti, Peri je kasnij i e postao jedna od klj l unih amerikih karika u
Pacovskom kanalu svetenika Draganovia.
Peri je jedan od malobrojnih ofi ff cira Zapada koji su po imenu
nav aa edeni na suenj n u Kriarima u Zagrebu 1948. godine, poseb-
no optuen da je bio ef "pij i unskog centra u Trstu".
61
Jugo-
sloveni su od optuenih otkrili mnogo toga u vezi s Perij i em. Na
primer, po inu naj a vii Kriar na suenj n u, Boidar Kav aa ran, pru-
132
io je niz pojedinosti u vezi s Amerikanevim kontaktima s tero-
ristikom mreom.
Kav aa ran je za vreme rata bio zapovednik ustake komande, da
bi posle rata bio zaduen za austrij i sku bazu Kriara u Trofa ff j a ahu.
Radio je neposredno pod Pav aa eliem i Draganoviem na kriar-
skim teroristikim i obav aa etaj a nim operacij i ama. Skoro etrdeset
godina kasnij i e, izvetaj a i s nj n egovog ispitivanj n a su prokrij i umare-
ni autorima iz Istone Evrope. Oni otkrivaj a u mnoge aspekte Pe-
rij i evog rada u Trstu, naroito nj n egov blizak odnos sa Srekom
Roverom, jednom od mlaih zvezda u usponu u toj teroristikoj
mrei. Kav aa ran i Rover su radili u tesnomdodiru jo pre rata, kada
su obojica bili pripadnici podzemnih ustaa u Bosni, umeani u
zav aa eru da se ubij i e kralj l Petar.
Kada su nacisti stigli 1941. godine, Rover je postao lan jed-
nog od Pav aa elievih smrtonosnih, pokretnih prekih sudova, koji
su po kratkom postupku pogublj l ivali rasne i politike neprij i ate-
lj l e ustaa. Posle slubovanj n a u takv kk om tumaraj a uem odelj l enj n u
za unitav aa anj n e Rover je poslat u Austrij i u radi specij i alne ofi ff cirske
obuke, a onda unapreen u slubu u Pav aa elievoj linoj telesnoj
gardi, represivnoj policij i skoj fo ff rmacij i i slinoj Gestapou.
62
Posle rata Rover se umeao u gomilu traenih ratnih zloina-
ca koji su se skrivali po prirodnim predelima Italij i e, da bi ubrzo
pristupio kriarskom podzemlj l u. Lana lina dokumenta je do-
bio od Draganovia u Svetom Jeronimu, to mu je omoguilo da
pribav aa i zvanine isprav aa e, naroito papire o borav aa k vv u u Italij i i. Ro-
ver je tesno saraivao s Draganoviemi prihvatao se brojnih mi-
sij i a u korist te ustake "sive eminencij i e", da bi se konano popeo
do samog vrha kriarskog zapovednitva.
63
Poetkom 1946. godine Rover je upuen u Trst, na rad pri
Draganovievoj obav aa etaj a noj mrei. Stupio je u dodir s pukovni-
kom Perij i em i uspostav aa io bliske radne veze s amerikim oba-
vetaj a nim ofi ff cirom. Roverovi predlozi su oigledno ostav aa ili sna-
an utisak na Perij i a, poto je ovaj a privukao kriarskog "kape-
tana" i snabdeo ga putnim i linim isprav aa ama. Amerikanac ga je
onda poslao u Jugoslav aa ij i u da uspostav aa i taj a nu rutu za ubacivanj n e
agenata u tu zemlj l u. Bio je to poetak jednog veoma isplativog i
133
korisnog odnosa za "vuia", to je nadimak odmila koji su Ro-
veru dali nj n egovi kriarski kamarati.
Skoro svaki put kad bi Rover zapao u nevolj l u s vl vv astima Za-
pada, Peri mu je dolazio u pomo. Sav aa eznike jedinice za lov na
naciste hapsile su Rovera mnogo puta, ali bi mu Peri svojim
intervencij i ama uvek izdej e stvovao putanj n e. Roverov odnos s
Amerikancem donosio je "vuku" i pristup sredstvima i obav aa e-
tenj n ima koji su mu obezbeivali brzo napredovanj n e kroz kriar-
ske inove, da bi naj a zad postao Kav aa ranov zamenik, drugoko-
manduj u ui u bazi Trofa ff j a ah u Austrij i i.
Kako se taj a na mrea irila, Rover se prihvatao mnogih znaaj a -
nih zadataka. Isprva je bio kurir, a raznosio je vrhunski taj a na
uputstva izmeu kriarskih elnika. Takoe se izvetio u pribav aa -
lj l anj n u i krivotvorenj n u naj a komplikovanij i ih putnih i linih isprav aa a,
to mu je omoguav aa alo da on i nj n egovi drugari putuj u u slobodno,
ak i u komunistiku Jugoslav aa ij i u. A onda je regrutovao dobro-
volj l ce za teroristike i obav aa etaj a ne misij i e.
Po povratku s taj a nog zadatka - misij i e za Perij i a, Rover je otpu-
tovao u Rim i sastao se s Draganoviem da ga neposredno izvestii
o svom skoranj n em uspehu. Ubrzo je radio rame uz rame s dru-
gim visokim pripadnicima Draganovieve mree, meu kojima
su bili mnogi koji su se kasnij i e nali na suenj n u u Zagrebu.
Od samog poetka nj n egove veze s Perij i em izgledalo je da
stvari idu naopako. Na primer, Rovera je prva misij i a za Ame-
rikanca odvela u Rij i eku i Zagreb. Mada se on vratio bezbedno,
prva sledea osoba koju je Rover ovom rutom poslao u zemlj l u
bila je smesta uhvaena. Uprkos tome, "vuko" je govorio svo-
jim naj a bliim drugovima da veruj u e da je ruta koju je on usposta-
vio preko Trsta sav aa reno sigurna, i da je treba koristiti za dalj l e
operacij i e.
Moda je re samo o sluaj a nosti, ali skoro svaka kriarska
operacij i a na kojoj je Rover radio bila je potpuna katastrofa ff . I
sam Pav aa eli je posumnj n ao da je Rover moda jugoslovenski
dvostruki agent, ili makar neka vrsta provokatora. Meu visokim
kriarskim voama, ini se da je Rover bio jedan od malog broja
onih koji su stalno iznova ulazili u Jugoslav aa ij i u, a uspevali da
ostanu neotkriveni i izbegnu hapenj n e od Titove taj a ne policij i e.
134
Oigledno je Rover imao izuzetnu sreu, za razliku od mnogih
kriara koje je on privukao u Italij i i, Nemakoj i Austrij i i.
Po Draganovievim i Kav aa ranovim nareenj n ima, Rover je pu-
tovao po brojnimlogorima u zapadnimzonama, ubeuj u ui velik
broj ustaa da pristupe Kriarima. Kada je postao Kav aa ranov za-
menik u Trofa ff j a ahu zaduen je za radio-komunikacij i e u pod-
zemlj l u. Bio je dobro upoznat s taj a nim ifr ff ama korienim za
komuniciranj n e izmeu austrij i skog taba i kriarskih jedinica
unutar Jugoslav aa ij i e.
Kada su, sredinom 1948. godine, zapoete poslednj n e strane
operacij i e, Rover je postav aa l vv j l en za odgovornog vodia teroristi-
kih grupa preko granice u zemlj l u. Igrom sluaj a a, svi lj l udi koje je
on preveo bili su ili pobij i eni ili pohvatani, veina za samo neko-
liko sati, a oni zaostali i zalutali uhvaeni su za nekoliko dana.
Preiveli su se nali pred Titovim sudom u Zagrebu 1948. godi-
ne. ini se da je Sreko Rover jedan od aice visokih kriarskih
operativaca koji se nij i e nalazio meu nj n ima. Kasnij i e je Rover
imao sline teke neuspehe operiui iz Australij i e.
Kad se sve sagleda, jasno je da je jugoslovenska taj a na policij i a
bila dobro obav aa etena o svim naj a vanij i im aspektima kriarskih
planova. Nekim obav aa etaj a nim ofi ff cirima SAD u Salcburgu se jav aa -
lj l ala ovakv kk a sumnj n a od pred kraj a 1947. godine, kada im se pribli-
io dr Petar Prokop u traenj n u "aktivne fi ff nansij i ske i moralne
potpore". Prokop je obeav aa ao izvoenj n e teroristikih akata u Ju-
goslav aa ij i i kao dokaz kriarskih "umea i organizacij i e". Amerikan-
ci su komentarisali da je "taj a Prokop moda agent-provokator
koga koriste Titove vl vv asti u nastojanj n u da kompromituj u u agentu-
re SAD".
64
Dokazi izneseni na suenj n u Kriarima 1948. godine skoro da
nisu ostav aa l vv j l ali mesta sumnj n i da je jugoslovenska taj a na policij i a
koristila dvostruke agente, za voenj n e jedne veoma prefi ff nj n ene
kontraoperacij i e. Nekako su bili doli do taj a nih radio-ifa ff ra koje
su koristili Kriari i vie nego blagovremeno bivali obav aa eteni o
preciznimpojedinostima nj n ihovih operacij i a. Tano su znali lini-
je kretanj n a koje koriste grupe, kao i datume i vreme ulazaka u
zemlj l u. S takv kk im prednostima, taj a noj policij i i je bilo lako da na-
vodi kriare koji nita ne slute prav aa o u svoje ake, korienj n em
135
nj n ihovih vl vv astitih radio-ifa ff ra. Kada bi se nali u zemlj l i, skuplj l a-
ni su kao ovce.
Bio je to obrazac koji se sablasno ponav aa l vv j l ao tokom godina
koje su sledile. Uprkos stranim osuj u eivanj n ima, operacij i e su
nastav aa l vv j l ene, ak i proirene na druge komunistike zemlj l e. ita-
vim tokom 1950-ih i dugo u 1960-im godinama jugoslovenska
vl vv ast je drala suenj n e uhvaenim agentima, od kojih su mnogi
primali fi ff nansij i ska sredstva od svetenika Draganovia i delova-
li po nj n egovim nalozima. Jedan izvetaj a obav aa etaj a ne mree SAD
je iznosio pojedinosti velikih ilegalnih poslova s valutom u Aus-
trij i i, uz zapaanj n e da je nj n ima fi ff nansirano "slanj n e kurira i agena-
ta u Jugoslav aa ij i u". Kontraobav aa etaj a ni ofi ff cir je zaklj l uio da ovakv kk e
"prole i sadanj n e aktivnosti sprovode sledbenici ustaa, u spre-
zi s austrij i skom vl vv adom i Katolikom crkv kk om, koji nastoje da us-
postav aa e Intermarij i um ili interdunav aa sku drav aa u, sastav aa l vv j l enu od
svih katolikih zemalj l a u Jugoistonoj Evropi".
65
Pav aa elievi Kriari su bili samo deo ireg nastojanj n a koje je
pokrenuo Vatikan u saradnj n i s obav aa etaj a nom mreom Zapada.
Druge podzemne katolike vojske su podizane i pokretane da se
poremete, ukoliko je mogue i srue, komunistiki reimi u
Srednj n oj i Istonoj Evropi. U ehoslovakoj, Polj l skoj, baltikim
drav aa ama i u Ukraj a ini, taj a ne nacistike grupe su dej e stvovale u
tesnoj vezi s Kriarima.
Obav aa etaj a na mrea SAD je isprva mislila da se te operacij i e
odvij i aj a u pod kodiranim nazivom "Integral". Ubrzo su otkrili da
su partneri Kriara zloglasni fa ff isti, koji dej e stvuj u u pod vostvom
ukraj a inskog naciste Stepana Bandere (Stepan Bandera) da bi se
izgradila jo jedna mona, preteno katolika alij i ansa - Antibolj l -
eviki blok nacij i a. Oni su ubrzo poeli da rade za Zapad na ope-
racij i ama slinim kriarskim, koje su se isto katastrofa ff lno zav aa ra-
vale.
66
Mnogo pre nego to su pokrenute ove operacij i e, jugosloven-
ska taj a na policij i a je preduzela mere da se obeshrabri i uniti
Zapadom podupirana emigracij i a. Proi e mnogo godina pre
nego to istinita pria o prodiranj n u komunista i nj n ihovim mani-
pulacij i ama s katolikim nacistima uspe da se izmigolj l i iz strogo
poverlj l ivih dosij i ea.
136
Prvi jav aa ni nagovetaj a da su jugoslovenski komunisti naprav aa ii
dogovor sa Vatikanomdat je 1967. godine, kada je svetenik Kru-
noslav aa Draganovi iznenada nestao iza "gv gg ozdene zav aa ese". o-
vek koji je poznav aa ao svaki detalj l Pacovskih kanala, uklj l uuj u ui i
ulogu koju su u tome imali dvojica papa, sada se spremao da
sazove konfe ff rencij i u za tampu u komunistikoj Jugoslav aa ij i i.
Mora da je to veoma obradovalo Tita. Draganovi je bio u
srcu obav aa etaj a ne mree Vatikana preko tri decenij i e, a nj n egovi
odnosi sa prethodnim papom Pij i em XII i sa papom na vl vv asti,
Pav aa l vv om VI VV bili su veoma bliski. Takoe je saraivao sa zapadnim
obav aa etaj a nim slubama u nizu osetlj l ivih operacij i a.
Titu je jo vie ilo u prilog to to je Draganovi bio spreman
da uini neto nezamislivo - da otvoreno obaspe pohvalama ko-
munistiku Jugoslav aa ij i u. Do trenutka kada se svetenik Dragano-
vi susreo sa jugoslovenskim i stranim novinarima 15. novem-
bra 1967. godine, on je ve proveo u rukama jugoslovenskih
vl vv asti vie od dva meseca. "Siva eminencij i a" Vatikana se samou-
vereno obratila okuplj l enim novinarima pre nego to su oni us-
peli da postav aa e pitanj n a i veina izvetaa se slae da je Draga-
novi u potpunosti vl vv adao situacij i om.
Draganovievi prij i atelj l i meu ustaama su bili potpuno ne-
pripremlj l eni za ovakv kk u predstav aa u. Nj N egove ranij i e ogorene op-
tube na raun srpske i komunistike dominacij i e nad Hrvat-
skom sasvim su nestale, a zamenile su ih ushiene pohvale
upuene "demokratizacij i i i humanizacij i i ivota" u Titovoj
Jugoslav aa ij i i i nj n enoj posveenosti destalj l inizacij i i.
1
Nekoliko dana
ranij i e, jugoslovenska tampa je objav aa ila Draganovievo pismo
upueno okrunom tuiocu u Saraj a evu, gde je Draganovi iveo
potpuno slobodno. Za Titovu Jugoslav aa ij i u imao je samo rei hva-
137
7. 77 poglavlj l e
Va VV tikanski crni orkestar
le jer "nj n ena nezav aa isna unutranj n a i spolj l na politika predstav aa l vv j l a-
ju primer i uzor za mnoge narode".
2
Na nesumnj n ivo zgraav aa anj n e mnogih lokalnih katolika, Draga-
novi je izj z av aa io da u komunistikoj Jugoslav aa ij i i cvetaj a u verske slo-
bode i da Crkv kk a slobodno ispunj n av aa a svoju misij i u. Takoe je nag-
lasio da se u zemlj l u vratio "svojom volj l om i slobodno", i da nj n e-
gov povratak nij i e rezultat "otmice, prevare, zamke ili policij i ske
zav aa ere", kao to je to tvrdila ustaka emigrantska tampa.
3
Meutim, Draganoviev blizak poverenik i saradnik na pos-
lovima oko Pacovskih kanala, monsinj n or Milan Simi, odluno
je osporio ove nav aa ode. Poetkom 1990. godine on je tvrdio da se
svetenik Draganovi nij i e svojevolj l no vratio u Jugoslav aa ij i u, ve
da je "uhapen od strane Udbe (j ( ugoslovenska taj a na policij i a)".
Prema Simiu, Udba je naprav aa ila komplikovan plan da nama-
mi Draganovia da doe na sastanak na jugoslovensko-italij i an-
sku granicu, gde je kidnapovan sredinom septembra 1967. godi-
ne.
4
Simi tvrdi da je mamac bio jedan ofi ff cir Udbe koji je bio u
dalekoj rodbinskoj vezi sa Draganoviem. Tvrdei da se razo-
arao u komunizam, ponudio je da preko Draganovia potaj a no
obav aa esti Amerikance o delovanj n u Jugoslovenske armij i e protiv
Atlantskog sav aa eza (NA NN TO). Prema tome, Udba ga je uhapsila na
prevaru.
5
Brojne verzij i e ovog dogaaj a a su ubrzo poele da se ire u
ustakoj emigracij i i irom sveta. Po jednoj popularnoj verzij i i,
svetenik je u stvari oduvek bio agent Udbe. ak se tvrdilo da je
prilikom bekstva poneo celokupnu arhivu Zav aa oda sv. Jeronima i
da je odmah predao Udbi. Drugi su nagaali da se Draganovi
pokorio elj l ama pape Pav aa l vv a VI VV , koji ga je zamolio da se vrati u
svoju zemlj l u za dobrobit Crkv kk e.
6
Draganoviev povratak je fa ff scinirao i jugoslovenske info ff rma-
tivne medij i ume, ali je poluzvanina pria "iz krugova upuenih"
objav aa l vv j l ena tek posle skoro dvadeset godina. Saraj a evski list Svij i et
je 1986. godine objav aa io u petnaest nastav aa aka priu biveg ofi ff cira
Udbe i jednog novinara, zasnovanu na zvaninim dokumenti-
ma. Po nj n ihovoj verzij i i, u celu stvar je zaista bio umean jedan
138
agent Udbe, ali ne onako kako su to tvrdili Simi i ustaka emi-
gracij i a.
lanci u Svij i etu otkrili su da se jedan ofi ff cir Udbe po imenu
"Zlatko", poetkom 60-ih godina, sprij i atelj l io sa svetenikom
Draganoviem i da je odrav aa ao blisku vezu sa nj n im prvo u Rimu,
a zatim, kasnij i e, u Beu i Presbaumu u Austrij i i. Draganovi je iz-
gleda bio svestan kakav aa je Zlatkov zadatak, ali je ipak dozvolio
sebi da ga Udba uvue u svoju zamku. Konano je, kraj a em av aa -
gusta 1967.godine, nav aa odno odluio da se vrati u domovinu.
19. septembra se sastao sa Zlatkom u jednom hotelu blizu
Trsta odakle su zaj a edno otili mercedesom jugoslovenske regis-
tracij i e. Ubrzo posle toga su preli jugoslovensku granicu, a Dra-
ganovi je prvo odveden u Beograd, a posle nekoliko dana u Sa-
raj a evo, gde ga je Udba drala krae vreme.
7
Jedan vii hrvatski
prelat, kardinal eper, nagovestio je da se radi o prlj l av aa oj igri i da
je Udba podmetnula svog agenta u ui Draganoviev krug.
8
U meuvremenu, zapadne obav aa etaj a ne slube su se oaj a ni-
ki trudile da razotkrij i u vatikanski Pacovski kanal, a tu su mnogi
tragovi vodili prav aa o do Draganovia. Stari znanci su bili uasnu-
ti zbog mogunosti da je Draganovi zaista sve vreme saraivao
sa komunistima. Reakcij i a jednog biveg ofi ff cira britanske oba-
vetaj a ne slube je tipina. Kao to je ve reeno, ovaj a specij i alista
obav aa etaj a ac je ustanovio da je svetenik Draganovi hladna i
nepristupana linost. Posle svega to je o nj n emu naknadno saz-
nao, stekao je uverenj n e da je on sigurno radio za komuniste:
Mislim da je imao sposobnost realnog sagledav aa anj n a situaci-
je, ali ni dan-danas nisam siguran da li je zaista bio dvostruki
agent... nemogue je da bi se Draganovi,... siva eminencij i a
balkanskih obavetaj a aca u Vatikanu, posebno za Hrvate...
dobrovolj l no vratio (tamo) i ostao do kraj a a ivota. Ja u to, jedno-
stav aa no, ne veruj u em. Otiao je dobrovolj l no, nij i e bio kidnapo-
van... poto ga nisu ubili, to znai da je bio dvostruki agent. Po
mom milj l enj n u, tu nema mesta za sumnj n u.
9
Suoen sa ovim nav aa odima, monsinj n or Simi je iskazao kraj a -
nj n u nevericu:
Tu nema nikakv kk e logike, niega. Poznav aa ao sam ga, u duu
sam ga znao... bio je to veliki Hrvat koji uopte nij i e mogao da se
139
pomiri sa idej e omJugoslav aa ij i e. Ceo svoj ivot koji je posvetio borbi
za slobodnu Hrvatsku. Bio je protivnik svake Jugoslav aa ij i e, bez ob-
zira na politiku i reim u nj n oj... Draganovi je bio religiozni anti-
komunista. Recite mi, onda, kako bi on mogao biti jugoslovenski
pij i un, posebno za raun komunistike Jugoslav aa ij i e?
10
Draganovi nikako nij i e bio, kako to tvrdi britanski ofi ff cir, hla-
dan i proraunat, ve "veoma naivna osoba" koju je jedan dobar
komunistiki pij i un doveo u zabludu. Prema Simiu, "jedan
ovek loe reputacij i e... ozloglaeni pij i un" zaista se uvukao u
kancelarij i u svetenika Draganovia u Zav aa odu sv. Jeronima u Ri-
mu. Nj N egovo ime je Miroslav aa Varo.
11
Varoeva karij i era se veoma malo razlikuj u e od Draganovieve.
Obojica potiu iz Saraj a eva. Kada je Draganovi doao u Rim
1943. godine, uskoro i Varo stie za nj n im. I on je, takoe, postao
aktivan u ustakoj emigracij i i. Brzo je uspostav aa io bliske odnose
sa Zav aa odom sv. Jeronima, gde je radio za Draganovia kao dak-
tilograf. ff Mnogo je pisao za razne emigrantske novine i, po nav aa o-
dima komunista, saraivao je sa brojnim zapadnim obav aa etaj a -
nim organizacij i ama.
12
Simi je siguran da je uprav aa o Varo namamio Draganovia
da padne u ruke Udbe. Osim toga, uprav aa o je on organizovao ge-
rilske akcij i e u Jugoslav aa ij i i. Sigurno je bio dvostruki agent jer se,
posle Draganovievog hapenj n a, vratio u Jugoslav aa ij i u i nastav aa io
da radi za Udbu.
13
Ako je verzij i a monsinj n ora Simia verodostoj-
na, to bi znailo da je svetenik koji je prokrij i umario hilj l ade na-
cista begunaca i pomogao imda ostanu na slobodi, i kome su na
tom poslu pruali podrku papa Pij i e XII, Montini i mone slu-
be sav aa eznikih obav aa etaj a nih organizacij i a, prevaren i kidna-po-
van samo zahvalj l uj u ui svojoj naivnosti.
Britanski ofi ff cir se, meutim, ne sea ove crte naivnosti u Dra-
ganovievom karakteru.
14
U izvesnom smislu nij i e ni vano ko je
ovde u prav aa u. Jer i Simi i britanski ofi ff cir se slau da su komu-
nisti uspeno prodrli u vatikanski Pacovski kanal. Da li je u pita-
nj n u Draganovi ili Varo, samo je stvar akademske rasprav aa e. U
oba sluaj a a, Tito je znao sve o aktivnostima Vatikana i o klj l unoj
ulozi koju je imao papa Pav aa l vv e VI VV .
140
U snimlj l enom intervj v uu Milan Simi je nepokoleblj l ivo tvr-
dio da komunisti nisu izvukli nikakv kk e info ff rmacij i e od Draga-
novia. "Bio je veliki u svojoj tragedij i i", rekao je ponosno. "Kada
su ga uhvatili i prisilili da d neke izj z av aa e, ak i tada se poneo kao
veliki ovek i zatitio je druge - prihvatio je odgovornost na se-
be... Udba nij i e dola ni do kakv kk ih vrednih saznanj n a". Draganovi
je kasnij i e kriom uputio pismo Simiu i poruio mu: "Budi
miran, moje rei nee ugroziti nikoga".
15
Narav aa no, jugoslovenska jav aa nost nij i e mogla da sazna da je
Draganovi osoba koja je bila u sreditu naj a znaaj a nij i e operacij i e
koju je Vatikan izveo u ovom veku. Umesto da se ponovi propa-
gandna kampanj n a kakv kk a je voena 40-tih godina protiv Vatika-
na, nij i edan detalj l o ulozi Crkv kk e nij i e jav aa no obelodanj n en. tampa,
kontrolisana od strane komunista, samo je saoptila da je Dra-
ganovi "veto izbegao da odgovori na neka delikatna pitanj n a".
Sigurno je, meutim, da je Udba zabranila Draganoviu da sa-
opti svetu ono to zna. Umesto toga, nareeno mu je da otro
napada ustaku meunarodnu teroristiku mreu i da, kad god
se za to ukae prilika, hvali Titov reim.
16
Treba se setiti da je taj a reim igosao Draganovia kao ratnog
zloinca, organizatora sloene mree za skrivanj n e nacistikih
begunaca i kao mozak koji stoji iza teroristikih akcij i a Kriara.
Pa ipak, kada im je konano pao aka, nisu preduzeli nita da ga
kazne.
17
Umesto toga, dozvolj l eno mu je da se zakloni iza amnes-
tij i e koju je Titova vl vv ada proglasila 1962. godine. Oigledno je da
je nainj n en sporazum, jer Draganovi je uverav aa ao jugoslovensku
jav aa nost da se "drav aa ni organi ponaaj a u korektno, ak humano i
sa uvaav aa anj n em prema meni kao oveku i sveteniku, zbog ega
im se iskreno i jav aa no zahvalj l uj u em."
18
Kasnij i e mu je taj a na policij i a dozvolila da se mirno nastani u
Saraj a evu, mada ga je brilj l ivo drala na oku. Odmah se vratio ra-
du u okv kk iru svoje volj l ene Crkv kk e i ostatak ivota je proveo auri-
raj a ui opti registar Katolike crkv kk e u Jugoslav aa ij i i koji je objav aa io
1939. godine.
19
Umro je mirno, juna 1982. godine, i mada je Ud-
ba odmah zaplenila veliku gomilu nj n egovih papira, nij i e usledilo
nikakv kk o uverlj l ivo zvanino saoptenj n e o razlozima nj n egovog
prelaska na drugu stranu.
141
Uprkos izuzetnom propagandnom efe ff ktu koji su postigli ko-
munisti, monsinj n or Simi je siguran da Draganovi nij i e podle-
gao uceni kojoj je bio izloen:
"Neeee," rekao je odluno, "Draganovi nij i e bio ovek koji se
moe ucenj n ivati... sasvim sam siguran da nisu mogli da ga uce-
nj n uj u u... kao i da od nj n ega nisu izvukli nita znaaj a no."
20
Moda je, naposletku, svetenik Draganovi poslat kui kao
rtveno jagnj n e u okv kk iru sloenog dogovora postignutog izmeu
Tita i Vatikana. Koreni nj n egove demisij i e mogu se, verovatno,
pratiti do 1960. godine, kada se odigrao niz procesa u Jugoslav aa ij i i.
Za Draganovia je tada reeno da je on organizator ilegalne mre-
e ustakih svetenika koji rade irom zemlj l e. Izgleda da su se
nj n egove aktivnosti pranj n a novca nastav aa ile nesmanj n enim tem-
pom, jer je nav aa odno oprao milione dinara za pruanj n e podrke
subverzivnim akcij i ama te mree svetenika.
21
Ubrzo posle ovih senzacionalnih optubi, Draganovi se "uk-
lonio" iz Zav aa oda sv. Jeronima i tako nagovestio znaaj a no pobolj l -
anj n e odnosa izmeu Vatikana i Jugoslav aa ij i e.
22
Nj N egov stari prij i a-
telj l Vi VV lim Cecelj l a, koji je uspeno vodio austrij i ski ogranak Pa-
covskog kanala, jadikovao je, jer Draganovi "vie nij i e prihva-
en" u viim vatikanskim krugovima. U stvari, od tog trenutka je
on otvoreno odbacivan i poto je "bio u vrhu, platio je glav aa om".
23
Prema jugoslovenskimizvorima, Draganovi je u stvari uklonj n en
iz Zav aa oda sv. Jeronima i napadnut je od strane monih fr ff akcij i a u
krilu Vatikana. Neposredno posle toga je zagonetni ofi ff cir Udbe,
Zlatko, stupio u kontakt sa Draganoviem i verovatno zapoeo
postupak nj n egovog "povratka kui".
24
Sledeih nekoliko godina dolo je do znaaj a nog pobolj l anj n a
odnosa izmeu Vatikana i komunistike Jugoslav aa ij i e, to je kul-
miniralo nizom razgovora na naj a viem nivou i potpisivanj n em
protokola kojim se odnosi praktino normalizuj u u, juna 1966.
godine.
25
etrnaest meseci kasnij i e, svetenik Draganovi je bio
kod kue, hvalio je protokol i osporav aa ao "direktno politiko an-
gaovanj n e svetenika" koje je "u prolosti donelo (Crkv kk i) tako
mnogo nesree".
26
Moda je Krunoslav aa Draganovi bio rtva novog duha koji je
zapahnuo Katoliku crkv kk u posle smrti pape Pij i a XII, pobolj l anj n a
142
za vreme Jovana XX XX III i radikalnih promena sa Drugog vatikan-
skog koncila. Ali, verovatnij i e je da je dogovor izmeu Tita i Va-
tikana obuhvatio i odredbu o nj n egovom povl vv aenj n u iza gv gg ozde-
ne zav aa ese i tihoj saradnj n i sa Udbom. Komunistika taj a na policij i a
je ionako ve sve znala, i verovatno je zato Vatikan bio prisilj l en
na poputanj n e. Moda je svetenik Draganovi morao da plati
uprav aa o tu cenu - ak i dobrovolj l no - zbog uasnih greaka koje
je naprav aa io Vatikan uspostav aa l vv j l aj a ui Pacovske kanale.
Pomalo je udno da se monsinj n or Simi i poluzvanina Ud-
bina verzij i a slau u jednoj vanoj taki - Draganovi se ponaao
izuzetno dobro na sasluanj n ima. Prema Svij i etu, bio je izuzetno
lukav aa , potpuno je porazio barem jednog vieg ofi ff cira Udbe, a
drugog je doveo skoro do potpunog oaj a anj n a. Komunisti su priz-
nali da je Draganovi veto izbegav aa ao nj n ihove zamke kada je ve-
rovao da ne znaj a u odgovor na postav aa l vv j l ena pitanj n a. Ali, kada je
bio siguran da su o neemu dobro obav aa eteni, po tim pitanj n ima
je rado saraivao.
27
Meutim, nedav aa no su se pojav aa ili novi dokazi da je on, u suti-
ni, dosta priznao Udbi. 1990. godine je iz jednog istonoev-
ropskog komunistikog izvora prokrij i umaren i autorima dos-
tav aa l vv j l en primerak jednog Draganovievog iskaza koji mnogo ot-
kriva. Po prvi put se priznanj n e svetenika Draganovia dato Udbi
nalo u rukama nekoga na Zapadu. Dokument nosi datum 26.
septembar 1967. godine i nesumnj n ivo je prvi jasan iskaz dat od
strane ovog svetenika posle nj n egovog zagonetnog povratka. U
nj n emu se detalj l no opisuj u e kako je Vatikan uspostav aa io Pacovski
kanal preko Zav aa oda sv. Jeronima i bliske veze papine Komisij i e za
izbeglice sa Crvenim krstom i obav aa etaj a nim slubama Italij i e i
Zapadnih zemalj l a.
28
Draganovi je takoe otkrio mnoge detalj l e o ulozi koju je Va-
tikan odigrao u spaav aa anj n u Pav aa elievog ratnog plena i u radu ile-
galne teroristike organizacij i e Kriari. Moda je Udba ve znala
veinu ovih inj n enica preko Varoa ili iz drugih izvora. Veliki deo
je mogao da otkrij i e samo lino Draganovi. ak je i Svij i et priz-
nao da su nj n egove info ff rmacij i e pomogle Udbi da sklopi sliku o
lav aa irintu ustakog emigrantskog podzemlj l a i nj n egovih veza sa
zapadnim obav aa etaj a nim slubama. Udba je dve sedmice nepre-
143
kidno sasluav aa ala Draganovia uprav aa o o ovim pitanj n ima, otkri-
vaj a ui sve o ustakoj dij i aspori i traei inj n enice koje dopu-
nj n av aa aj a u ve postojeu obimnu dokumentacij i u.
29
Meutim, ak ni posle Draganovieve smrti, komunisti nisu
objav aa ili celu priu. Iako je bilo oigledno da je Svij i et objav aa io
svoje lanke 1986. godine na osnovu izvetaj a a o istrazi nad
Draganoviem, ne pominj n u se klj l una pitanj n a izloena u ovom
prvomdokumentu. Usutini, Draganovievo priznanj n e je prui-
lo komunistima jedinstven uvid u taj a ne vatikanskog Pacovskog
kanala. Bile su to taj a ne koje je Tito odluio da veoma palj l ivo
pothrani, tako da nikada kasnij i e nisu obelodanj n ene, ak ni u
Jugoslav aa ij i i. Tu spada sledee:
- opis bliskih veza koje je odrav aa ao sa vatikanskim Drav aa nim
sekretarij i atom
- detalj l an opis krij i umarskog sistema Zav aa oda sv. Jeronima,
uklj l uuj u ui imena svetenika na klj l unim poloaj a ima i fo ff rmalne
odnose koje su odrav aa ali sa papinom Komisij i om za humanitar-
ni rad
- imena sav aa eznikih ofi ff cira sa kojima je blisko saraivao
- imena demohriana sa kojima je uspostav aa io kontakt u Mi-
nistarstvu unutranj n ih poslova Italij i e
- kompletan opis nj n egove uloge u koordinacij i i vatikanskih
Pacovskih kanala za pripadnike naroda iz centralne i istone Ev-
rope
- detalj l an opis taj a nih misij i a koje je preduzeo za raun Va-
tikana
- opis nj n egove uloge u spaav aa anj n u i krij i umarenj n u ustakog
ukradenog blaga
- detalj l i pranj n a ustakog novca u vaj a carskoj
- opis vodeih linosti, komandne strukture i naina rada Kri-
ara.
30
Verzij i a koju je Udba lukav aa o podmetnula Svij i etu zanemaruj u e
sve ove aspekte. Dodue, dozvolili su da im se omakne jedan
veoma zanimlj l iv podatak: svetenik Draganovi je takoe radio
za efa ff bezbednosti Zapadne Nemake, Raj a nharda Gelena (Re-
inhard Gehlen), biveg generala nacistike obav aa etaj a ne slube
na istonom fr ff ontu.
31
144
Izgleda da je Draganovi prodro u sve glav aa ne zapadne slube
bezbednosti. Meutim, ako je Milan Simi u prav aa u, i ako je Mi-
roslav aa Varo, a ne Krunoslav aa Draganovi Udbin ubaeni pij i un u
Zav aa odu sv. Jeronima, onda su komunisti znali sve detalj l e Pa-
covskih kanala jo pre Draganovievog povratka kui. Vatikan je,
verovatno, odav aa no shvatio da je to tako, jer se pokazalo da su
Sovj v eti prodrli u emigrantske nacistike grupe mnogo pre nego
to je papa odluio da se nj n ima poslui. Kao i Draganovi, i nj n i-
hov agent je prodro u veinu zapadnih obav aa etaj a nih slubi, kao
i u jo neke osim zapadnih...
145
Vatikan nij i e bio usamlj l en u pruanj n u zatite nacistikim
beguncima posle rata. I nij i e samo Vatikan staj a ao iza transfo ff rma-
cij i e bivih nacista u "borce za slobodu". Okonanj n e istraivanj n a
tekih ratnih zloina dolo je kao rezultat zvaninih diplomat-
skih odluka donetih od strane nekoliko zapadnih sila.
ak i pre kraj a a rata pronela se vest meu fa ff istikimsnagama
u Evropi da treba beati prema britanskoj okupacionoj zoni u
Austrij i i kako bi se izbeglo zaroblj l av aa anj n e od strane komunista i
sav aa eznika. Neki od begunaca, posebno oni iz Ukraj a ine, verova-
tno su se plaili da se predaj a u bilo kome. Jedan broj pripadnika
Galicij i ske SS divizij i e general andruka bio je na loem glasu
zbog surovosti u toku jezivih policij i skih egzekucij i a u Ukraj a ini.
Neki su, pak, uestvovali u krvav aa om guenj n u Varav aa skog ustan-
ka, dok su se drugi moda borili protiv zapadnih sav aa eznika na
Monte Kasinu. Drugi su opet bili umeani u masakriranj n e fr ff an-
cuskih partizana.
Pod andrukom su jedinice imale malo prilike da poine rat-
ne zloine. Izgleda da je veina zverstav aa a bila poinj n ena pre
1943. godine, dok je ukraj a inska jedinica bila samo skup pomo-
nih policij i skih batalj l ona i pre nego to je fo ff rmalno potpala pod
SS.
1
Iako se jo uvek vode ustre rasprav aa e o ulozi koju je imala
galicij i ska SS divizij i a, jedno je sigurno: u prolee 1945. godine
pripadnici ove jedinice su poli na zapad. Prva ukraj a inska divizi-
ja, poslednj n a velika uzdanica biskupa Buka, predala se maj a a
1945. godine britanskoj armij i i u Klagenfu ff rtu u Austrij i i.
2
Dolazak andrukove jedinice u kojoj je devedeset procenata
vojnika pripadalo katolicima unij i atima nij i e bio sasvim neoeki-
146
8. poglavlj l e
Diplomatske obmane
van za Britance. Prema izj z av aa ama Ukraj a inaca, Britanci su pokaza-
li veliko interesovanj n e za nj n ih:
...uspostav aa l vv j l eni su kontakti sa britanskim snagama... cela
jedinica je 8. maj a a uspela da pree granicu i da se pridrui bri-
tanskim snagama u Klagenfu ff rtu. ...Jedinici nij i e oduzeto naoru-
anj n e; naprotiv, izdato im je jo oruj a i naloeno im je da preu
u Italij i u. Jedinica je krenula 28. maj a a i zaustav aa ila se u Riminij i u.
3
Galicij i ski esesovci su kasnij i e sami podrobno priali da su oni
jedina vojna sila Osovine koja je preivela zav aa retak rata netak-
nuta, pod oruj em i sa svojim ofi ff cirima. Britanci nisu smestili
Ukraj a ince u logor za ratne zaroblj l enike ve u Logor 374 za "Iz-
dvojeni neprij i atelj l ski personal" u Riminij i u, to je Ukraj a incima
pokazalo da uivaj a u poseban status.
4
Meutim, jedna jedinica
ove divizij i e bila je odseena i pala je u ruke Amerikancima, koji
su pokazali mnogo manj n e gostolj l ubivosti.
Predsednikov lini predstav aa nik kod pape primio je 5. jula
1945. godine, diplomatsku notu od Drav aa nog sekretarij i ata Vati-
kana:
Nekoliko hilj l ada Ukraj a inaca nalazi se u Nemakoj u strahu
da e moda biti poslati u Galicij i u. U nj n ihovo ime Sveta Stolica
je zamolj l ena da preko svojih slubi omogui da se ovim jadnim
izbeglicama dozvoli da uskoro napuste Nemaku i nau utoite
u Belgij i i, Holandij i i ili bilo kojoj drugoj zemlj l i, samo da ne budu
primorani da se vrate na teritorij i u pod ruskom dominacij i om.
5
Problem je, meutim, bio u tome to su te "jadne izbeglice"
bile jo uvek u nemakimunifo ff rmama kada su zaroblj l ene. Ame-
rika armij i a je smatrala da nema mesta za tu vrstu humora kada
su ovi zaroblj l enici u pitanj n u. Otkriveno je da jedan od galicij i skih
ofi ff cira ima istetoviran karakteristini znak SS-a ispod pazuha i
oznaku krvne grupe u sluaj a u ranj n av aa anj n a u borbi. Amerikanci su
brzo uredili sve za nj n egovu ekstradicij i u Sovj v etima. Jednostav aa no
nisu mogli da dozvole da jedna SS jedinica pree u prij i atelj l sku
katoliku drav aa u, kako je to zahtevao Vatikan, ve su nastav aa ili da
trae "izbeglice" sa SS tetovaom.
6
Vest o ovome je verovatno izazvala nespokojstvo jer je preko
2.000 pripadnika galicij i ske SS divizij i e prolo SS-ovu obuku. Ve-
liki broj andrukovih ofi ff cira imao je inkriminisanu tetovau.
7
147
Bilo je kraj a nj n e vreme da se Vatikan neposredno angauj u e za ka-
toliku ukraj a insku armij i u.
Nekoliko sedmica kasnij i e, 11. av aa gusta 1945. godine, Drav aa ni
sekretarij i at Vatikana uruio je diplomatsku notu Amerikancima
"u ime duhovne i verske brige za raselj l ena lica koja pripadaj a u
rutenskom katolikom obredu u Nemakoj... bez obzira da li se
nalaze u koncentracionim logorima ili izvan nj n ih".
8
Vatikan je posebno zahtevao da se nj n egovom nedav aa no nai-
menovanom apostolskom poslaniku "dozvoli obilazak... kon-
centracionih logora u Nemakoj u kojima se nalaze rutenski
katolici". Svakako nij i e bilo sluaj a no to to je ovek koji je odab-
ran za papskog emisara bio niko drugi do "nj n egova preuzvie-
nost monsinj n or Buko". Vatikan je ponovo imenovao ovog sve-
tenika-fa ff istu za svog emisara katolicima koji su saraivali sa
nacistima. Takoe je traena dozvola da mu "svetenici koje e
nai meu raselj l enim Rutenima" prue pomo. Ovo se oigled-
no odnosilo na unij i atske kapelane poput Ivana Grinioha koji su
sluili u galicij i skoj SS divizij i i.
9
Vatikan je uputio prvi u kasnij i emnizu zahteva za amnestij i om
koji su usledili iz Istone kongregacij i e. Vatikanski advokati su
oigledno radili prekovremeno i nali su nain kako da spasu ga-
licij i ske esesovce i da ne dozvole da padnu Sovj v etima u ruke:
... te Ukraj a ince ... koji se vode kao ratni zaroblj l enici... ne
treba smatrati dezerterima iz Crvene armij i e, jer oni su 1939. go-
dine bili itelj l i Polj l ske, a ne Rusij i e. Iz istog razloga se ne moe
zahtevati da se na osnovu sporazuma na Jalti staranj n e o nj n ima
poveri sovj v etskimvl vv astima jer taj a sporazumpredvia repatrij i aci-
ju samo za one ruske graane koji su napustili sovj v etske teritori-
je posle 1927. godine ili za one pojedince koji su bili pripadnici
Crvene armij i e.
10
Britanski Forin ofi ff s je shvatio ovaj a izuzetno lukav aa argument.
Galicij i ski esesovci ne mogu da se izrue Sovj v etima, jer su neka-
da bili Polj l aci. S druge strane, ne mogu se izruiti Polj l skoj jer je
Galicij i a sada deo Sovj v etskog Sav aa eza. Bila je to "kv kk aka 22" u vati-
kanskom izdanj n u, tako da je, po nj n oj, trebalo jednostav aa no oslo-
boditi sve ratne zloince iz Galicij i e i poveriti ih dobronamer-
nom biskupu Buku. Ali Amerikanci nisu hteli da odstupe.
11
148
Prema sporazumu sa Jalte, ti nacisti moraj a u da se izrue Sovj v e-
tima.
Sedam dana kasnij i e pritisak se malo poveao tako to je ne-
kadanj n i Bukov pretpostavlj l eni, biskup Bohaevski iz Pit-
sburga, poslao 25. av aa gusta pismo generalu Dordu Maralu,
efu ff taba u Ministarstvu rata. Insistirao je da se svim Uk-
raj a incima u amerikoj zoni da azil, da im Crveni krst prui po-
mo i da im se prizna pravo na organizovanj n e sopstvenih
"dobrotvornih komiteta":
Ovi Ukraj a inci koji se vode kao Rusi ili Polj l aci ive u smrtnom
strahu da e biti izrueni sovj v etskoj Rusij i i ili Polj l skoj. Izvetaj a i iz
poluzvaninih i privatnih izvora otkrivaj a u da se ire prie o tome
kako sovj v etske vl vv asti nemilosrdno, uasno, varvarski proganj n aj a u,
hapse i ubij i aj a u Ukraj a ince, posebno intelektualce, svetenike itd,
zbog nj n ihovih verskih, socij i alnih i politikih uverenj n a, to znai
da Ukraj a inci imaj a u razloga za strah i uznemirenost.
12
Nema sumnj n e da je veina ukraj a inskih izbeglica u Nemakoj
imala razloga za strah. Stalj l in je ak i sa ratnim zaroblj l enicima i
lj l udima koji su poslati na prinudni rad postupao kao sa nacis-
tikim kolaboracionistima. Mnogi koji su se vratili masovno su
pobij i eni, a ostali su otpremlj l eni u Sibir. Meu galicij i skim ese-
sovcima bilo je mnogo onih koji su sluili u pokretnimodredima
smrti u mestima kao to je Babi Jar, gde je za tri dana ubij i eno
vie od 100.000 Jevrej e a. Te ubice su zaista imale razloga za strah
i uznemirenost.
13
Ministarstvo rata je uputilo pismo biskupa Bohaevskog Stej e t
departmentu koji je nekoliko meseci kasnij i e poslao biskupu po-
vran odgovor u kome se jednostav aa no kae da se "situacij i a onih
koji su preostali razmatra s dunom panj n om kako bi se izbegle
nepotrebne tekoe".
14
Tokom cele jeseni 1945. godine ameri-
ka armij i a je nastav aa ila da skuplj l a begunce iz Ukraj a ine i da ih vraa
u Sovj v etski Sav aa ez. Kao to se kasnij i e pokazalo, oni su bili meu
poslednj n ima koji su izrueni, jer je sve bilo spremno da nacisti
dobij i u lep boini poklon.
Vatikan je 30. novembra 1945. godine uputio fo ff rmalnu diplo-
matsku notu "u ime 2.000 ukraj a inskih izbeglica koje se nalaze u
tutgartu... Ove izbeglice smatraj a u da bi posle repatrij i acij i e sko-
149
ro sasvim sigurno bili izloeni deportacij i i, fi ff zikim i duhovnim
torturama, pa ak i smrti strelj l anj n em... Imaj a ui u vidu uverav aa a-
nj n a koja su nedav aa no pruena maarskim izbeglicama da nee
doiveti repatrij i acij i u protiv svoje volj l e, veruj u e se da ima mesta
za nadu da se ni sa Ukraj a incima nee postupiti drugaij i e".
15
I
opet su Amerikanci utivo odbili Vatikan. Lj L udi o kojima je ovde
re bili su osumnj n ieni za saradnj n u sa nacistima.
16
Dve sedmice kasnij i e Vatikan se ponovo oglasio novom diplo-
matskom notom sa oznakom HITNO. Biskup Buko se obratio
direktno papi Pij i u XII. Vatikan je tvrdio da Amerikanci, uprkos
svim uverav aa anj n ima, i dalj l e prebacuj u u ukraj a inske zaroblj l enike
Sovj v etima u tutgart. Citiran je Bukov apel upuen papi Pij i u XII
i Amerikancima kojim se trai privremeno obustav aa l vv j l anj n e izrue-
nj n a da bi se zaroblj l enici, kako pie biskup Buko, "pripremili za
hriansku smrt". Buko je takoe nav aa eo da su u "Logoru za ra-
selj l ena lica u Hanaj a u neke izbeglice izvrile samoubistvo, radij i e
nego da budu izruene".
17
Bukova propagandna kampanj n a je bila efi ff kasna. Pet sedmi-
ca kasnij i e, 23. januara 1946. godine, Stej e t department je izdao
"novu direktivu" kojom su promenj n ena prav aa ila u korist Ukra-
jinaca. Od toga trenutka mogli su da budu nasilno izrueni samo
oni Ukraj a inci koji su posle 1939. bili graani Sovj v etskog Sav aa eza.
Ovimje izuzeta veina "polj l skih" Ukraj a inaca iz Galicij i e. Osimto-
ga, Stej e t department e izruiti samo one "nepolj l ske" Ukraj a ince
koji su zaroblj l eni u nemakim unifo ff rmama ili za koje postoje
"valj l ani dokazi" da su svojom volj l om pruali pomo i podrku
nacistima.
18
Nisu samo Amerikanci trpeli katoliki pritisak. Kanadska vl vv a-
da je nevolj l no dozvolila veleasnom Kuniru (Kushnir), koji je
toboe doao u dobrotvornu misij i u, da poseti zaroblj l ene Ukra-
jince u zapadnoj okupacionoj zoni Nemake. Ubrzo posle toga
je veleasni Kunir kao "predsednik Odbora" jedne politike
grupe odluno protestovao protiv politike nasilne repatrij i acij i e
Ukraj a inaca i time zadao neoekivani, podmukli udarac vatikan-
skom Forin ofi ff su.
19
Vatikan je ve postigao znaaj a an kompromis za Ukraj a ince, ali
je iao dalj l e i intervenisao i za pripadnike Vl VV asovl vv j l eve armij i e.
20
150
Amerikanci su, naime, odluili da sve Ruse tretiraj a u u skladu sa
prav aa ilima koja su vaila za Ukraj a ince, to je znailo da e biti iz-
rueni. Ali tu su nainili greku zbog koje e Zapad kasnij i e gorko
zaaliti, jer ih je skupo kotala tokom hladnog rata. Vl VV asovl vv j l eva
armij i a u velikoj meri nij i e bila okalj l ana ratnim zloinima, to se
nikako ne moe rei za galicij i ske esesovce, od kojih su neki poi-
nili zapanj n uj u ua zverstva.
Jedan od naj a traginij i ih dogaaj a a posleratne epohe zbio se
kada su amerika i britanska vl vv ada skupile desetine hilj l ada sit-
nih saradnika okupatora, ratnih zaroblj l enika i nevinih politikih
izbeglica i nasilno ih predale sigurnoj smrti ili zaroblj l enitvu.
Jedno kratko vreme je Zapad bio Stalj l inov sauesnik u nj n egovim
posleratnim masakrima.
21
Ono to celoj stvari daj a e ironian
prizvuk je da su protesti Vatikana pomogli samo zloincima da
izbegnu kaznu. Zato su Ukraj a inci poverovali da su privilegovani
tienici Zapada i poeli su da trae amerike vize.
22
Promena u amerikoj politici nij i e prola nezapaeno. Ukra-
jinsko-amerika liga je 25. juna 1946. godine napisala u svom
pismu Stej e t departmentu:
Odluno protestuj u emo protiv planova da se u nau zemlj l u
dovedu lj l udi koji su saraivali sa nemakim fa ff istima u terorisa-
nj n u ukraj a inskog, polj l skog i jevrej e skog stanovnitva zapadne Uk-
raj a ine (ranij i e dela Polj l ske), ili koji su bili vojnici u SS divizij i i
"Halychyna" (Galicij i a) i borili se protiv amerike i britanske
armij i e u Italij i i, ili lj l udi koji su pripadali naoruanim bandama i
pomagali nemakim fa ff istima u terorisanj n u i proganj n anj n u naro-
da u sav aa eznikim zemlj l ama. Oni su pomagali Nemcima u logo-
rima smrti gde su unitav aa ali ne samo Ukraj a ince, Polj l ake i Jevrej e e,
ve i graane Britanij i e, Francuske i Sjedinj n enih Drav aa a.
23
Stej e t department je uzvratio da sav aa eznike vojne vl vv asti strogo
proverav aa aj a u zaroblj l enike "u potrazi za ratnim zloincima, kv kk is-
linzima i kolaboracionistima... sa cilj l em da se takv kk e osobe elimi-
niu iz Centara za raselj l ena lica".
24
Amerika vl vv ada jo uvek je
gaj a ila iluzij i e da nij i edan saradnik nacista nee izbei kaznu. Bri-
tanci nisu vie imali takv kk e iluzij i e.
Mada zvui neverovatno, galicij i ski esesovci su se pune dve
godine izleav aa ali na suncu u britanskom logoru u Riminij i u. On-
151
da je Britancima iznenada sinula idej e a da bi mogli barem da
izvre proveru tih lj l udi, pre nego to predaj a u logor italij i anskoj
vl vv adi septembra 1947. godine. Tako su januara 1947. godine u
Rimini stigli brigadni general Ficroj Meklin (Fitzroy Maclean) i
nj n egov pomonik da provere da li u logoru ima nepoelj l nih
osoba.
25
Provera je bila povrna. Ispitano je samo 200 od 8.272 lj l udi.
Ekipa je koristila logorae za prevoenj n e u toku provere, nij i e
obav aa l vv j l eno unakrsno ispitivanj n e, sve u svemu, od Ukraj a inaca se
samo trailo da sami ispriaj a u gde su bili u toku Drugog svetskog
rata. Ekipa brigadnog generala Meklina je vedro priznala da su
"sami Ukraj a inci ispriali celokupnu kratku istorij i u divizij i e, a mi
sami nismo raspolagali nikakv kk im info ff rmacij i ama na osnovu ko-
jih bismo proverav aa ali nj n ihove iskaze".
26
Ukraj a inski ofi ff ciri su namerno izneli pogrean redosled borbi
koje su vodili i tvrdili su da je nj n ihova jedinica Prva ukraj a inska
divizij i a Vermahta koja je imala relativno dobru reputacij i u. Kon-
trolna ekipa je primetila: "Neki od istinskih zloinaca... ako ih
ovde uopte ima, moda se skrivaj a u u ovim naizgled bezopas-
nimjedinicama, ali taj a rizik moramo da prihvatimo".
27
Britanska
istraga je, naime, kasnila ve mesecima. "Ako elimo da ovaj a
posao zav aa rimo, moramo, a po mom milj l enj n u i moemo, da
pretpostav aa imo da su ti lj l udi zaista onakv kk i kakv kk i tvrde da su, i da
su radili ono to kau da su radili" napisao je Meklin.
28
Brigadni general Meklin se suoio sa jednim malim proble-
mom kada su neki zaroblj l enici poeli da priaj a u o svom rangu u
galicij i skomSS-u. Ali takv kk a priznanj n a nisu mnogo uznemirila bri-
tanske kontrolore. Zaroblj l enici su se sigurno zbunili i malo po-
greili. "Ne vidimnita sumnj n ivo u tome to neki od zaroblj l enika
ne znaj a u tano u kojoj jedinici su bili... meutim, izgleda da su
neki proli esesovsku obuku".
29
Britanci su se radij i e drali izmi-
lj l enog pokria da se radi o jedinici Vermahta, ak i kada su bili
suoeni sa suprotnimdokazima koje su dav aa ali sami zaroblj l enici.
Kontrolorima je ve bilo neto malo tee kada su zaroblj l eni-
ci, uprkos diskretnim opomenama, uporno tvrdili da je "veina
dobrovolj l no pristupila nemakim oruanim snagama i borila se
protiv naih sav aa eznika". Kako bi ih ovakav aa iskaz svrstao u one
152
koji podleu izruivanj n u Sovj v etima, kontrolori su pretpostav aa ili
da zatvorenici nisu mislili da kau da su bili "dobrovolj l ci" u pra-
vom smislu te rei.
30
Nij i edan zaroblj l enik nij i e bio toliko glup da prizna ratne zloi-
ne, tako da nij i e otkriven ni jedan ratni zloinac. Uprkos primed-
bi svog pomonika da bi temelj l na provera svake osobe u tom
logoru zahtevala vie meseci, Meklin je u fe ff bruaru obav aa estio Fo-
rin ofi ff s da e nj n egova istraga u Riminij i u biti okonana ve sredi-
nom marta.
31
Bila je to "dobra vest" za Forin ofi ff s, koji se nadao da e izbei
neprij i atnosti koje prirodno prate svaku temelj l itu istragu.
32
Vest
da su mnogi priznali da su dobrovolj l no sluili pod Treim raj a -
hom bila je veoma neprij i atna. Britanci su se ponadali da bi
problem nestao ako bi jednostav aa no nestali i ti zaroblj l enici koji
samo stvaraj a u probleme i utivo su primetili: "Verovatno e se ta
gomila kv kk islinga smanj n iti zahvalj l uj u ui manj n ku uvara koji bi
spreili nj n ihovo bekstvo".
33
Ali za to nij i e trebalo da brinu.
U leto 1945. godine je jedna sovj v etska ekipa dola u kratku
posetu Ukraj a incima i identifi ff kovala "malu grupu fa ff ista" na vo-
deim poloaj a ima. Jedanaestorica su "na zahtev sovj v etske misij i e
uklonj n eni, ali su imkasnij i e britanske vl vv asti dozvolile povratak".
34
To je jedan od retkih primera kada su nacistiki begunci sami
hteli da se vrate u "zaroblj l eniki logor". Tako je izgledala inter-
nacij i a pod Britancima u Italij i i. Logor u Riminij i u je bio ozlogla-
en meu amerikim kontraobav aa etaj a cima zbog lakoe s kojom
su zaroblj l enici dolazili i odlazili iz nj n ega po svojoj volj l i.
35
Ukraj a inci su uivali pod britanskimstaratelj l stvomi nisu imali
nameru da ga napuste. Brigadni general Meklin, koji je gaj a io is-
krene simpatij i e prema ovimmomcima,
36
pitao je Forin ofi ff s kako
da zatiti Ukraj a ince i da sprei da oni padnu u ruke Sovj v etima u
trenutku kada italij i anska vl vv ada bude preuzela logor. Bez obzira
na sva objanj n enj n a, Ukraj a inci su ipak bili zaroblj l eni u nemakim
unifo ff rmama i ve su priznali da su se dobrovolj l no prij i av aa ili da se
bore za naciste. "U takv kk im okolnostima izgleda da je jedino mo-
gue reenj n e da ih sklonimo iz Italij i e pre ratifi ff kacij i e Sporazuma
i prebacimo u britansku zonu gde bi mogli da budu dalj l e ispiti-
vani, ako to bude neophodno", pisao je Maklin.
37
153
Forin ofi ff s se podelio oko ovog predloga. Mala veina se zala-
gala da se cela galicij i ska SS divizij i a dovede u Britanij i u i tu zadr-
i dok se stvari ne ree.
38
Neke birokrate su se tome ustro uspro-
tivile tvrdei da je taj a plan samo mlak izgovor da se zaobiu oba-
veze preuzete na Jalti.
39
Drugi su govorili da treba pomoi onima
koji su se borili na strani Britanaca, a ne i onima koji su se borili
za Nemce.
40
Britanci su u to vreme saoseali sa svakim ko je za
sebe tvrdio da je antikomunista. Zato je, bez obzira na nemilo-
srdnu istinu o galicij i skoj jedinici, ipak odlueno da Ukraj a ince
pod britanskim staratelj l stvom treba prebaciti na sigurno tle, u
Britanij i u.
41
Meutim, ostao je u rukama Amerikanaca jo veliki broj ukra-
jinskih kolaboracionista. Tada je pokuaj a da se galicij i ski esesov-
ci predstav aa e kao "borci za slobodu" poprimio meunarodne
razmere. Februara 1947. godine je Ukraj a inski komitet Kanade
veleasnog Kunira ponovo zadao jedan podmukli udarac, ovog
puta Drav aa nom sekretaru SAD, tvrdnj n om da je "izruivanj n e tih
momaka u ruke Sovj v etima isto to i potpisivanj n e smrtne presude
bez suenj n a. Obraamo se vama i vaoj vl vv adi da interveniete u
ime prav aa de".
42
Maj a a meseca je kardinal Spelman (Spellman) iz Nj N uj u orka pos-
tao osoba kojoj se upuuj u u preklinj n anj n a. On je primio peticij i u
koju je potpisalo 5.000 Ukraj a inaca iz Salcburga, u amerikoj oku-
pacionoj zoni Austrij i e, i odmah je uputio Nacionalnoj katolikoj
konfe ff rencij i i za humanitarne aktivnosti, organizacij i i ne malog
politikog znaaj a a, koja je, opet, predala peticij i u dalj l e, Stej e t de-
partmentu.
43
Ta peticij i a je oznaila veliku prekretnicu u propagandnoj tak-
tici ukraj a inskih emigranata. Po prvi put su preli u ofa ff nzivu i
poeli da tvrde da Sovj v eti lano optuuj u u mnoge Ukraj a ince za
ratne zloine samo zato to su ovi podrav aa ali Banderin ilegalni
antikomunistiki pokret koji jo uvek vodi rat iza gv gg ozdene zav aa e-
se:
Iz novinskih izvetaj a a agencij i a Asoij i eted pres i Dana-Roj-
ter od 12. maj a a 1947. godine, saznali smo da su... SSSR, Polj l ska i
ehoslovaka potpisale Ugovor o sav aa ezu protiv partizanske gru-
pe, takozvane Ukraj a inske ustanike armij i e (UPA PP ) ... svakodnev-
154
no u tampi nalazimo sve vie izvetaj a a o tekim borbama na
granicama pomenutih zemalj l a uz upotrebu tekog naoruanj n a,
artilj l erij i e, vazduhoplovstva i padobranskih jedinica... Sve ovo se
deav aa a na drugu godinj n icu prestanka svih vojnih aktivnosti u
Evropi... Zvanina tampa pomenutih zemalj l a nalazi samo
jedan naziv za ove jedinice - banditi. Mi znamo, vaa preuzvi-
enosti, da su u redovima tih takozvanih bandita i mnogi sve-
tenici... mi znamo da su vam poznate mnoge strane inj n enice o
proganj n anj n u grkokatolike crkv kk e na teritorij i i zapadne Ukraj a ine.
Celomsvetu je poznato da je sedamnaih biskupa baeno u zat-
vor gde su ili umrli ili su mueni u naj a stranij i im okolnostima.
44
Do leta 1947. godine britanska vl vv ada je privela kraj a u svoje
napore da zatiti ukraj a inske "borce za slobodu". Taj a potez nij i e
izmakao panj n i svetske tampe:
"Galicij i ska divizij i a" u Britanij i i ... Depea iz Rima komentari-
e izj z av aa u g. Hektora Maknila (Hector McNeil), britanskog drav aa -
nog ministra, o Hitlerovoj takozvanoj Galicij i skoj divizij i i, ij i ih je
8.000 pripadnika dovedeno u Britanij i u iz Italij i e. G. Maknil tvrdi
da je sovj v etska komisij i a uzela uee u proverav aa anj n u ovih 8.000
lj l udi iz zapadne Ukraj a ine i da meu nj n ima nisu otkriveni ratni
zloinci.
Ova izj z av aa a izazvala je veliko iznenaenj n e u novinarskim kru-
govima u Rimu jer je Galicij i ska divizij i a spadala u fo ff rmacij i e SS-
a i bila ozloglaena zbog svoje surovosti. Nikakv kk i sovj v etski pred-
stav aa nici nisu uestvovali u proveri tih 8.000 lj l udi jer su britanske
vojne vl vv asti uvek dav aa ale negativan odgovor kad god su im se
sovj v etski predstav aa nici obraali u vezi sa tim predmetom. Izj z av aa a
g. Maknila ima jasnu nameru da obmane jav aa no mnj n enj n e.
45
Forin ofi ff s je blago ukoren od strane Feliksa Verta (Felix Wi WW rth)
iz Asocij i acij i e stranih novinara u Britanij i i, koja je oigledno shva-
tila da je zbog urbe da se Ukraj a inci to pre evakuiu obav aa l vv j l ena
veoma povrna kontrola tih lj l udi:
Bilo bi interesantno ustanoviti palj l ivom istragom da li bi se
neki od tih lj l udi mogli svrstati u ratne zloince... Ucelini se malo
zna o uasnoj ulozi koju su Ukraj a inci, kao verne i aktivne sluge
Nemaca, imali u pokolj l u Jevrej e a u Lav aa ovu i drugim gradovima
tog dela sveta, kao i u fa ff brikama smrti irom istone Evrope.
155
Ozloglaena ukraj a inska SS divizij i a Galizien i druge ukraj a inske
fo ff rmacij i e nose punu odgovornost za veinu monstruoznih
zloina koji su se tamo odigrali.
Bez obzira na na spor sa Rusima, sav aa est civilizacij i e nam
sigurno ne bi mogla dozvoliti da te lj l ude proglasimo za nevine
politike izbeglice sve dok sa sigurnou ne ustanovimo da oni
nisu odgovorni za zloine koji neosveeni vapij i u do neba.
46
Da li je Maknil doveo britanski parlament u zabludu? Zar nij i e
obav aa l vv j l ena efi ff kasna provera? etrdeset godina kasnij i e, 1988. go-
dine, Britanski svepartij i ski parlamentarni komitet utvrdio je da
galicij i ski esesovci nisu proli ak ni kroz minimalnu proveru
koja je obav aa ezna pri normalnom uselj l av aa anj n u u Britanij i u, a ka-
moli rigoroznu proveru obeanu 1947. godine.
47
U to vreme su
data zvanina uverav aa anj n a da e se obav aa iti dalj l e iscrpne provere i
objanj n eno je da su Ukraj a inci dovedeni u Britanij i u samo zato
"da bi se onemoguilo beanj n e onih koji imaj a u sumnj n iv ratni
dosij i e".
48
Vi VV lij i amVi VV lkinson (Wi WW lliamWi WW lkinson) iz Forin ofi ff sa uporno je
tvrdio da "nij i e verovatno da e se meu nj n ima nai neki ratni
zloinac".
49
Moda je znao da ih niko i ne trai. U svojim mno-
gobrojnim memorandumima Vi VV lkinson je insistirao da su Uk-
raj a inci ve proli kontrolu brigadira Meklina u Riminij i u.
50
Na
nesreu, i Meklin i Vi VV lkinson su se oslanj n ali na izj z av aa e samih
zaroblj l enika. Pokrie u vidu prie "nikad u SS-u" brzo su opo-
vrgli sami Ukraj a inci.
Do 1947. godine je u Britanij i u dolo tako mnogo Ukraj a inaca
da su poeli da dre svoje skupove. Februara 1947. godine je
odrana etvrta konvencij i a Ukraj a inske unij i e u Vestminsterskoj
katedrali. Osim kardinala Grifi ff na (Griff ff i ff n) prisustvovao je i sve-
tenik Josefa ff t Jan (Josephat Jean) kao predstav aa nik katolika unij i a-
ta. Prema izvetaj a ima sa konvencij i e, "Unij i a oekuj u e veliki porast
broja lanova u bliskoj budunosti kada lj l udi iz SS divizij i e
Galiz ii ien, koji su do sada bili ratni zaroblj l enici, postanu slobod-
ni radnici".
51
Ovim je raspreno pokrie u vidu prie da su oni samo bili
deo Vermahta. Osim toga, Ukraj a inci su ovim odali taj a nu da se
Forin ofi ff s sprema da tiho oslobodi ratne zaroblj l enike i da im da
156
status graana. Vapaj a koji je posle ovoga odj d eknuo u tampi
morao je da dovede do potene istrage. Umesto toga, Vi VV lkinson
je napisao intimnu poruku DragomGarelonu, voi Ukraj a inske
unij i e i potpisao se kao "Vi VV li". Izgrdio je svog prij i atelj l a zbog
objav aa l vv j l ivanj n a neugodne istine:
Siguran sam da e se sloiti sa mnom da je sasvim nepo-
elj l no da se jav aa no daj a u takv kk e izj z av aa e koje mogu da izazovu utisak
da se esesovcima dozvolj l av aa a da se nastane u Uj U edinj n enom
Kralj l evstvu, jer se budua sudbina tih lj l udi jo uvek razmatra.
Bio bih ti zahvalan ako bi se ovo pitanj n e ubudue tretiralo s dis-
krecij i om.
52
Umesto da dri jezik za zubima, Garelon je poslao Vi VV lij i u me-
morandum u kome se iznosi priznanj n e koje jo vie zaprepa-
uj u e: svako je morao da "potpie molbu u kojoj izj z av aa l vv j l uj u e da se
dobrovolj l no prij i avlj l uj u e da slui u Galicij i skoj divizij i i".
53
Ovo Ga-
relonovo priznanj n e je bilo u suprotnosti s Meklinovom izj z av aa om
da su ti lj l udi bili regrutovani protiv svoje volj l e. Osim toga je
znailo da se oni mogu legalno smatrati izbeglicama.
54
Poto je tako sam onemoguio svojim lj l udima da uivaj a u sta-
tus raselj l enih lica, Garelon je ustvrdio da nj n ihovo dobrovolj l no
sluenj n e Raj a hu nij i e vano.
55
Na kraj a u kraj a eva, nij i e to prvi put da
Britanci kre propise ove vrste:
Jugosloveni koji su sainj n av aa ali slinu jedinicu od 12.000 lj l udi
prebaeni su u britansku zonu u isto vreme kada su Ukraj a inci
prebaeni u UK, pre godinu dana. Svi su osloboeni u britanskoj
zoni i stekli status raselj l enih lica.
56
Izgleda da je "Dragi Garelon" dovodio Forin ofi ff s u neugodnu
situacij i u. Ukraj a inci su oigledno znali previe o tome kako
Britanci tite druge bive fa ff iste i mogli su da izazovu jo vei
jav aa ni skandal. Meutim, Forin ofi ff s je odbio Garelonov poziv da
"jav aa no pohvali Ukraj a insku ustaniku armij i u".
57
Potaj a no pripre-
manj n e plana o naselj l av aa anj n u ukraj a inskih esesovaca u nekoj dru-
goj zemlj l i je ubrzano.
Maj a a 1948. godine Vi VV lkinson je zatraio od britanskog Kabi-
neta da prenebregne odredbe Sporazuma sa Jalte koje se odno-
se na nasilnu repatrij i acij i u Sovj v eta to bi "bilo dobro jer bi se
time naa politika prema sovj v etskim nacionalistima usaglasila
157
sa politikom koju imamo prema Jugoslovenima i drugima".
58
Hladni rat se razbuktav aa ao i svaki neprij i atelj l britanskog neprij i a-
telj l a sada je postaj a ao prij i atelj l . Bez obzira to je moda bilo poh-
valno to to je vl vv ada odbila da izrui lj l ude kako ne bi bili masov-
no pogublj l eni, nij i e za pohvalu inj n enica da britanska vl vv ada nij i e
ni pokuala da se pozabav aa i dosadnim problemom eventualnog
prisustva ratnih zloinaca na nj n enoj sopstvenoj teritorij i i. ak i
poto je sovj v etski ambasador podneo spisak 124 ofi ff cira galicij i ske
SS divizij i e, za kojima je raspisana poternica kao za ratnim zlo-
incima, Vi VV lkinson je napisao: "Mislim da u ovom trenutku nij i e
potrebna temelj l na provera".
59
Umesto toga, predloio je da se
Forin ofi ff s osloni na rezultate prethodne, nezadovolj l av aa aj a ue
Meklinove provere.
60
Na nesreu, Ministarstvo unutranj n ih poslova se nij i e dalo
tako lako prevariti. Ono se obratilo amerikoj obav aa etaj a noj slu-
bi u Nemakoj. Amerikanci su ve pre toga uhapsili jednog ove-
ka sa karakteristinom esesovskom tetovaom. I jo gore od to-
ga, ameriki cenzori su imali kopij i e pisama koja je uhapeni raz-
menj n ivao sa prij i atelj l ima, esesovcima iz Galicij i e, koji se nalaze u
Britanij i i.
61
Ministarstvu unutranj n ih poslova se ovo uopte nij i e
dopalo:
Verovatno bi ih dovelo u neprij i atnu situacij i u da toj 124-orici
ofi ff cira daj a u graanska prav aa a, a da se kasnij i e otkrij i e da se radi o
ratnim zloincima u naj a gorem smislu te rei, ili da imaj a u dosij i e
kao esesovci.
62
Ministarstvo unutranj n ih poslova je predloilo "da se svi ti
lj l udi vrate u Nemaku milom ili silom", to je uasnulo Forin
ofi ff s.
63
Ta sugestij i a je spremno zapostav aa l vv j l ena u oekivanj n u pred-
stojeih razgovora sa kanadskom vl vv adom o prihvatanj n u ovih lj l u-
di kao doselj l enika,
64
uprkos sumnj n ama britanskog Ministarstva
unutranj n ih poslova da bi "neki od tih lj l udi mogli da budu ratni
zloinci".
65
Oigledno je postojala ogromna razlika izmeu pre-
bacivanj n a esesovaca u Kanadu i dav aa anj n a britanskog drav aa l vv j l an-
stva takv kk im lj l udima.
Samo je privilegovana manj n ina u Forin ofi ff su shvatala da su
galicij i ski esesovci na strani Britanaca. Dobar deo ukraj a inske ma-
rionetske vl vv ade ve je bio regrutovan u Taj a nu obav aa etaj a nu slu-
158
bu.
66
To nij i e bilo nespojivo s nj n ihovim nadzorima. Voa ukra-
jinskih nacionalista Stefa ff n Bandera je jo pre rata radio za ovu
slubu. Posle poraza nacista 1945. godine, zabludeli sin je pono-
vo primlj l en u nj n eno okrilj l e.
Bandera nij i e bio usamlj l en u tome. Manj n e od godinu dana
kasnij i e, general Pav aa el andruk, poslednj n i komandant galicij i skih
esesovaca, naao se na spisku rukovodeih lj l udi organizacij i e
Prometej e , koju su pre rata vodili Britanci, zatim su je preuzeli
nacisti i naposletku povratila britanska sluba SIS.
67
Britanci
nisu eleli kontrolu samo nad ukraj a inskim snagama otpora, ve
su hteli da udrue sve "borce za slobodu" i da osnuj u u masovni
"Antibolj l eviki blok nacij i a" (A (( BN). U poetku je ABN okuplj l ao
samo fa ff iste iz OUN i nj n ihove severne susede, beloruske nacis-
te.
68
Bila je to arena druina. Jaroslav aa Stetsko je postao predsed-
nik, Mikolaj a Abramik potpredsednik, a Stanislav aa Stankj k evi je
bio sekretar.
69
Stetsko se zakleo na veitu vernost Fireru usred
pokolja Jevreja koji su poinili lanovi OUN u Lavovu.
70
Abramik je za vreme rata bio nacistiki ministar za obav aa etaj a nu
delatnost u marionetskoj vl vv adi Belorusij i e.
71
Stankj k evi je bio ta-
kav aa zloinac da je Stetsko u poreenj n u sa nj n im izgledao kao dob-
riina. Opis nj n egovih gnusnih zverstav aa a unet je u zapisnik Kon-
gresa SAD.
72
Nj N egovo ime je nedugo zatim ponovo pomenuto u jav aa nosti
kada je sovj v etski delegat ustao u Uj U edinj n enimnacij i ama i optuio
Ameriku da krij i e Stankj k evia, Banderu i druge "kv kk islinge i izdaj a -
nike" u sav aa eznikim okupacionim zonama Zapadne Nemake.
73
Stej e t department je porekao te optube, ali je Kontraobav aa etaj a ni
korpus Armij i e SAD pokrenuo istragu u Nemakoj. Stankj k evi je
uhapen, ali je ubrzo puten na slobodu, poto je objasnio
Amerikancima o emu je re. Naime, britanska obav aa etaj a na
sluba je mudro smestila tab ABN-a u ameriku okupacionu
zonu, zaj a edno sa Banderom i ostalim vodeim nacistima pome-
nutim u Uj U edinj n enim nacij i ama.
CICje bio ogoren zbog britanskog postupka. CICje prethod-
no ponudio Banderine usluge Amerikancima, ali su ovi tu ponu-
du odbili.
74
Jedno je pomagati Britancima taj a no, a sasvim drugo
159
biti jav aa no optuen zbog regrutovanj n a ozloglaenih ratnih zloi-
naca. Umesto da svoje agente-naciste dre u svojoj okupacionoj
zoni, Britanci su ih cinino posadili u Minhen i tako izloili
Amerikance eventualnim napadima u sluaj a u da stvar izae na
videlo. Amerikanci su u samoodbrani promenili oznaku na
Banderinom dosij i eu sa strogo gg poverlj l ivo na poverlj l ivo kao uvod
u kasnij i e obelodanj n ivanj n e istine.
75
Ministarstvo rata je zatrailo
dozvolu od Stej e t departmenta da izda saoptenj n e za tampu da
Amerika ne titi ratne zloince i da e odmah uhapsiti Banderu
ako ga nae u svojoj okupacionoj zoni u Nemakoj.
76
Taj a pred-
log je odmah odbacio Dek D. Nil (Jack D. Neal), ef Odelj l enj n a za
odnose sa inostranstvom u Stej e t departmentu. Ovo odelj l enj n e se
bav aa ilo obav aa etaj a nim vezama sa Britancima. Nil je izj z av aa io da "sa-
vetuj u e da se ne objav aa l vv j l uj u e nikakv kk o saoptenj n e za tampu o tom
predmetu" jer se u tom saoptenj n u "nagovetav aa a spremnost za
hapenj n e" Bandere, ako bi ovaj a bio otkriven.
77
Kasnij i e je drugi
ef pij i una u Stej e t departmentu priznao prav aa i razlog zato je bri-
tanska zatita ukraj a inskih nacista skrivana od oij i u jav aa nosti. I
sami Amerikanci su pokuav aa ali da sa nj n ima sklope posao iza lea
Britancima. Od 1946. godine je vostvo ukraj a inskih nacista bilo
neprekidno onemoguav aa ano da u punoj meri sarauj u e sa
predstav aa nicima amerike obav aa etaj a ne slube u Nemakoj pr-
venstveno zbog cene koju je za punu saradnj n u zahtevao Stefa ff n
Bandera u smislu politikog priznav aa anj n a i dav aa anj n a takv kk ih garan-
cij i a nj n egovoj grupi kakv kk e ni jedan Amerikanac u Nemakoj nij i e
mogao da im prui... Amerike vl vv asti su prvi put obratile panj n u
na ovu mogunost kada su Rusi zatraili ekstradicij i u Bandere i
mnogih drugih ukraj a inskih nacionalista, kao ratnih zloinaca.
Na sreu, pokuaj a otkrivanj n a ovih Ukraj a inaca antisovj v eta one-
moguilo je nekoliko dalekovidih Amerikanaca koji su upozorili
traena lica da se sakrij i u.
78
U izvetaj a u se zaklj l uuj u e da, iako ti Ukraj a inci ne rade za Ame-
rikance, "ne bi ilo posebno u prilog Sjedinj n enim Drav aa ama da
takv kk u grupu odbace". Shodno tome, Stej e t department je priznao
da "ameriki zvaninici u Nemakoj nikada nisu ozbilj l no poku-
ali da razbij i u tu grupu".
79
Amerikanci su tiho oslobodili svoje
zaroblj l ene galicij i ske esesovce i posmatrali kako se zadovolj l no
160
vraaj a u u britansku zonu ili se polako utapaj a u u izbegliku po-
pulacij i u u nj n ihovoj zoni. irom Nemake su ukraj a inski esesovci
poeli da primaj a u sledovanj n a u hrani kao "rtve nacistike opre-
sij i e".
80
Optube u Uj U edinj n enim nacij i ama su brzo zaborav aa l vv j l ene. Ali
Simon Vi VV zental nij i e mogao da zaborav aa i oveka koji je bio orga-
nizator nacista u Galicij i i, SS Brig i a gg def e ff hre rr ra rr Dr Ota Gustav aa a
Vehtera:
Vi VV deo sam ga poetkom 1942. godine u getu u Lav aa ovu. Lino
je komandovao tog 15. av aa gusta 1942. godine kada je odvojeno
4.000 starij i ih lj l udi i odvedeno na elezniku stanicu. Meu nj n i-
ma je bila i moja maj a ka.
81
Vi VV zental oigledno nij i e znao za vezu izmeu Vatikana i bri-
tanske obav aa etaj a ne slube. Mislio je da je
Vehter pobegao posle rata uz pomo organizacij i e ODESA i
naao utoite u verskom zav aa odu u Rimu kod slovakih svete-
nika koji nisu znali nj n egov identitet... Vehter se 1949. godine oz-
bilj l no razboleo i oekivalo se da e uskoro umreti. Otkrio je lj l u-
dima u Rimu svoj identitet i zatraio svetenika. Priestio ga je
biskup Hudal.
82
Vi VV zental je ispriao kraj a ove prie u jednom intervj v uu. Za-
padnonemaki tuioci su pozvali Hudala da se pojav aa i kao sve-
dok na procesu koji se ticao galicij i ske SS divizij i e. Hudal je pod
zakletvom priznao da je Vehter osoba koja je ivela u Vatikanu
preruena u "svetenika Ota Raj a nharta". Hudalu je oigledno bi-
lo neprij i atno, ali, rekao je, nij i e on taj a koji odluuj u e o politici
Vatikana.
83
Meutim, Vi VV zental je u svojim memoarima napisao da je "je-
dan austrij i ski aristokrata, koji mi je povremeno pomagao, za-
molio biskupa Hudala da mu omogui uvid u Vehterov dosij i e.
Biskup je odbio".
84
Pretpostav aa l vv j l a se da Vatikan jo uvek uva
arhivske podatke o galicij i skoj SS jedinici. Ali Vi VV zental nij i e znao
da su Ukraj a inci imali mnogo monij i e zatitnike od biskupa Hu-
dala. Sampapa je uestvovao u pregovorima o pruanj n u utoita
ukraj a inskim esesovcima. Pred kraj a rata je
... general Pav aa l vv o andruk, voa Ukraj a inskog oslobodilakog
komiteta koji je fo ff rmiran pod pokrovitelj l stvom nacista, stupio u
161
kontakt sa nadbiskupom Ivanom Bukom, visokim prelatom u
Rimu, koji je bio specij i alista Svete Stolice za Ukraj a inu... andruk
se nadao da bi nadbiskup Buko mogao da prenese lino papi
generalovu molbu za milost u ime nj n egovih lj l udi.
Nadbiskup Ivan (Buko) je brzo odgovorio na moje pismo i
obav aa estio me da je ve posetio divizij i u, priseao se kasnij i e an-
druk. U posebnoj audij i encij i i (u toku noi) nadbiskup je molio
Nj N egovu svetost papu Pij i a XII da posreduj u e ... rezultat posredo-
vanj n a Nj N egove svetosti je bio taj a da su vojnici iz divizij i e tretirani
kao obini zatvorenici, a bolj l evikimagentima je bilo zabranj n e-
no da ih obilaze. ... Do prolea 1946. godine andruk je uz
pomo nadbiskupa Buka i Ukraj a inskog komiteta za pruanj n e
pomoi iz Velike Britanij i e uredio sa britanskomvl vv adomda ukra-
jinski SS veterani smeteni u Riminij i u dobij i u emigrantski status
slobodnih doselj l enika i da im britanska vl vv ada pomogne da se
nastane u Kanadi, Australij i i i drugim zemlj l ama Komonvelta.
85
U jednom dokumentu s kog je skinuta oznaka poverlj l ivo
amerika obav aa etaj a na sluba je nav aa ela spisak istaknutih voa
Intermarij i uma. Kao to je ve reeno, ukraj a inski delegat je bio
uprav aa o biskup Buko, spasilac galicij i skih esesovaca, agent bri-
tanskog SIS-a.
86
Buko nij i e bio jedini prelat koji je sluio dva gospodara. In-
termarij i um je bio pun svetenika, monaha i brae redovnika uk-
lj l uuj u ui jezuite, benediktince i fr ff anj n evce. Imali su tamparsku
mainu za izradu fa ff lsifi ff kovanih isprav aa a, uprav aa l vv j l ali su mreom
samostana koji su sluili kao sklonita, prali su prlj l av aa i novac i,
to je moda naj a vanij i e, organizovali su vrlo efi ff kasne propagan-
dne kampanj n e koje su ile u prilog britanskim interesima. Od
Kriara do OUN, od Baltika do Crnog mora, katoliki svetenici
poput Draganovia i Buka vodili su pij i unsku mreu.
Forin ofi ff s je imao mnogo neugodnosti zato to se trudio da
Vatikanska mrea ostane neotkrivena. S jedne strane je vl vv ada
Nj N egovog velianstva dala veoma plemenitu (kasnij i e se pokaza-
lo i veoma nezgodnu) izj z av aa u u vezi sa obav aa ezom Britanij i e da ot-
kriva nacistike ratne zloince. S druge strane je, pak, bio Va-
tikan sa naj a veom obav aa etaj a nom mreom u istonoj Evropi koja
bi znatno pomogla Britanij i i da tamo uspostav aa i svoju interesnu
162
sfe ff ru ili da barem oivi veze sa desetinama nacionalistikih or-
ganizacij i a koje su posle poraza nacista uprav aa o od Vatikana pot-
raile spas. Plemeniti ideali su brzo ustuknuli pred mogunou
regrutovanj n a istonoevropskih nacista.
Ukraj a inski nacisti su bili poslednj n a vea grupa koja je kriom
prebaena direktno preko britanske teritorij i e. Uz pomo bisku-
pa Buka, andruk se dogovorio o evakuacij i i galicij i skih esesova-
ca u Kanadu i Australij i u. Britancima se oduio na taj a nain to je
preuzeo vostvo nad grupom Prometej e . Grupa je, da bi sve ima-
lo demokratski prizvuk, promenila ime u "Liga atlantske povelj l e
Prometej e ". Ali je, bez obzira na ime, to ostala ona ista parav aa an
grupa koju je kontrolisao ef SIS-a ser Stj t uart Menzis, grupa koja
je prila SS-u, a zatim se vratila Britancima. Propagandna mo
Prometej e a je do 1946. godine bila ve skoro sasvim spremna za
borbu protiv komunista.
87
Direktno krij i umarenj n e veeg broja nacista postalo je rizino
za Britanij i u. Ne samo to se Parlament zainteresovao za prav aa u
prirodu galicij i ske SS jedinice ve je i obav aa etaj a na sluba SAD
poela da uvia da je Prometej e slabo maskirani britanski poku-
aj a ponovnog naoruav aa anj n a ukraj a inskih nacista pod maskom
Polj l ske armij i e generala Andersa u Italij i i.
88
Osim toga, ta maska je bila pomalo preterana. Andersove
snage su primile begunce iz beloruske SS divizij i e Belarus i Uk-
raj a ince, tako da su nj n ihovi logori bili prepuni. Vatikan je bio veli-
koduan, ali u nj n egovim samostanima nij i e bilo dovolj l no pros-
tora za nove regrute. Kako je predstojalo povl vv aenj n e sav aa eznika iz
Italij i e, neto se moralo uiniti sa preostalim nacistima do tog
dana 1947. godine, kada e Italij i ani moda morati da ih izrue
kao ratne zloince.
Pribliav aa anj n e dana kada e Italij i ani ponovo preuzeti kontrolu
nad svojom teritorij i om uticalo je da vie britanskih diplomata
meka srca zauzme odlunij i i stav aa . ak su i Pav aa elieve ustae ose-
tile blagotvorni efe ff kat ukraj a inskog talasa. Jo u maj a u 1947. godi-
ne Forin ofi ff s je prebacivao Vatikanu zbog pruanj n a zatite usta-
ama:
Bilo bi mi drago ako biste ukazali Drav aa nom sekretarij i atu
(Vatikana) da su one osobe koje su aktivno radile za Pav aa elievu
163
ustaku vl vv adu podrav aa ale i odobrav aa ale jedan reim koji se izru-
givao principima humanosti i pratao svireposti kakv kk e nisu za-
beleene ni u jednom periodu lj l udske istorij i e.
89
Ve u novembru, Forin ofi ff s je sasvim promenio svoj stav aa .
Umesto da kritikuj u e Vatikan, diskretno je traio pomo da se
ustae kriom prebace izvan Italij i e:
Vl VV ada Nj N egovog velianstva se obratila Vatikanu molbom da
pomogne pri prebacivanj n u sivih u Junu Ameriku bez obzira na
to to jugoslovenska vl vv ada trai nj n ihovo izruenj n e.
90
Iako je upotreblj l ena ifr ff ovana re, nema sumnj n e da su
begunci u stvari nacisti za kojima se traga. Re "sivi" koristili su
zapadni Sav aa eznici da oznae saradnike nacista. Re "crni" je
oznaav aa ala ratne zloince za koje postoji zahtev za ekstradicij i u.
"Beli" su bili rtve nacistike opresij i e - Jevrej e i, lj l udi odvedeni na
prinudni rad, logorai itd. "Beli" nisu morali da putuj u u kriom
jer im je Meunarodna organizacij i a za pomo izbeglicama da-
vala isprav aa e i sredstva za legalno nastanj n ivanj n e. Samo je "crni-
ma" i "sivima" bila potrebna pomo Vatikana da bi napustili
zemlj l u. Oni su bili ilegalni doselj l enici.
Da bi pomogli Vatikanu, Britanci su promenili prav aa ila i oko
4.000 "crnih" svrstali u "sive", to je veoma razgnevilo brigadira
Meklina koji je za vreme rata bio u Jugoslav aa ij i i. I dok su mu Uk-
raj a inci bili simpatini, prema hrvatskim ustaama je gaj a io fa ff na-
tinu mrnj n u. Bio je veoma rigorozan kada je kontrolisao jugo-
slovenske naciste. Ovog puta se nij i e oslanj n ao na izmilj l ene prie
samih zaroblj l enika. Znao je, i to iz prve ruke, ta su radili Pav aa e-
lievi sledbenici.
Budui da je Meklin bio na elu Kontrolne komisij i e, nj n egova
tvrdoglav aa ost je mogla da pokv kk ari plan izvl vv aenj n a nacista iz Ita-
lij i e. A jo gore je bilo to to je Meklin poeo da uvia da nj n egovi
pretpostav aa l vv j l eni doturaj a u strogo poverlj l ive izvetaj a e o radu komi-
sij i e sveteniku Draganoviu, koji onda upozorav aa a ustae da se
sklone pre hapenj n a. Dobri brigadir je postao preterano sum-
nj n iav aa . Reenj n e je bilo jednostav aa no: Meklinu treba doskoiti na
taj a nain to e za celu stvar biti zaduen neko sa veim ovl vv ae-
nj n ima od nj n ega. Za to je uvek bilo na raspolaganj n u dosta prij i a-
telj l ski nastrojenih Amerikanaca, spremnih da pomognu.
164
Juna 1942. godine amerika i britanska vl vv ada izdale su strogo
poverlj l ivi dokument poznat pod oznakom FAN 757. U nj n emu su
se sloile da ubudue kontrolu nad nacistima vri Zaj a edniki
istrani komitet. Italij i a je, na kraj a u kraj a eva, zaj a edniki problem
sav aa eznika, pa prema tome niko ne bi mogao da prigovori zbog
uea Amerikanaca u postupku kontrole. Sve je delovalo tako
nevino.
A u stvarnosti, koju ilustruj u u telegrami Stej e t departmenta, sve
je bilo cinina igra kojom se prikrivalo da Vatikan kriom preba-
cuj u e takozvane "sive" naciste u Argentinu, pre nego to dou
pod udar kontrole. Sredinom 1947. godine oni Amerikanci koji
su u ovo bili umeani koristili su vojne kanale za svoje strogo
poverlj l ive poruke, kako bi se izbeglo da se otkrij i e ovaj a sporazum
izmeu Britanij i e i Vatikana. Politiki sav aa etnik SAD u Leghornu u
Italij i i je 7. juna 1947. godine obav aa estio Stej e t department:
Razgovarao sam o dokumentu FAN 757 sa britanskim kole-
gom. Podrazumeva se da e kontrolori dati Vatikanu imena i
podatke onih osoba koje su neprihvatlj l ive za kontrolu. Izgleda
mogue da se kao rezultat ovog aranmana desi da u Argentinu
prebacimo veliki broj osoba (koje bi se na kontroli pokazale kao
crne ili sive). Da bi se izbegli mogui nesporazumi i zbrka,
veruj u em da bi trebalo jasno utvrditi da li se moraj a u kontrolisati
svi neprihvatlj l ivi... ili samo oni koje Argentinci odbij i u da prime...
ova druga alternativa bi znatno smanj n ila obim posla... i reila bi
problem naina tretiranj n a sivih.
91
Stej e t department SAD nij i e mogao da prihvati da se ratni
zloinci svrstani u kategorij i u "crnih" alj l u preko vatikanskog
Pacovskog kanala:
Takv kk a akcij i a moe da se preduzme samo za bele i sive, s tim
to je za sive bolj l e da se to obav aa i pre fo ff rmalnog svrstav aa anj n a, kako
bi im se olakao odlazak.
92
Celokupna prepiska FAN757 (polovina smetena u Londonu,
ostatak u Vaingtonu) razotkriva diplomatij i u kao sauesnika
Vatikana u spaav aa anj n u nacista. Kontrola je bila jedna velika fa ff r-
sa. Nacisti su urno poverav aa ani Vatikanu pre nego to bi i "fo ff r-
malno bili proglaeni za naciste". Iako Vatikan ponekad nij i e
znao prav aa u istinu o ratnoj prolosti putnika, dosij i ei pokazuj u u da
165
su zvaninici Vatikana svesno pomagali zapadu da prokrij i uma-
ri poznate nacistike kolaboracioniste.
Poslednj n i nacisti su poli na dugako putovanj n e u slobodu iz
Rima. Otili su iz Italij i e pre povl vv aenj n a sav aa eznika. Tako je izbeg-
nuta izuzetno neugodna situacij i a. Poveao se broj "boraca za
slobodu" protiv komunizma. Diplomate u Londonu, Vaingtonu
i Vatikanu obav aa ile su svoj posao izuzetno dobro. Svi oni snose
svoj deo krivice za ono to je usledilo u toku hladnog rata.
Do povl vv aenj n a sav aa eznika iz Italij i e Britanci su ve dobro od-
makli u poslu udruivanj n a svih parav aa an grupa koje su za vreme
rata kontrolisali nacisti. Intermarij i um, Prometej e , Abramikova
fr ff akcij i a i Banderin OUN su se uj u edinile u Antibolj l eviki blok
nacij i a.
93
Nj N ihovi lanovi su se raselili po celomsvetu i nastanili u
prij i atelj l skimzapadnimzemlj l ama. Zapad nikada nee saznati ko
su bili prav aa i nacisti u tim grupama, a ko dvostruki agenti. Do
1947. godine je u Intermarij i umu otkriveno nekoliko komunista,
to su Amerikanci saznali od Ferenca Vaj a te, koji je bio veza Vi VV -
lij i ama Gauena u nacistikoj Maarskoj.
94
166
renila delove ume i naprav aa ila provalij i e meu narodima, neka-
da taj a ni dosij i ei iz raznih delova sveta ukazuj u u kojim putem je
protutnj n ala kataklizma koja je te provalij i e stvorila. Trag upropa-
enih poduhvata i prikrivenog razaranj n a neumolj l ivo nas vodi
ka Rimu. U srcu kataklizme je bio Vatikan.
Austrija
Austrij i ski dosij i ei sa kojih je skinut embargo potvruj u u da je
posleratna austrij i ska vl vv ada podrav aa ala planove Vatikana za oiv-
lj l av aa anj n e Intermarij i uma. Po jednom izvoru, austrij i ska veza za In-
termarij i um bio je Kurt Valdhaj a m.
1
Ako je to istina, onda bi se
mnogo tota razj z asnilo. Valdhaj a m kae da nij i e bio umean u
ratne zloine prilikom krvav aa og masakra na Kozari 1942. godine,
ve da je u to vreme bio daleko odatle i da je radio u nemakoj
intendantskoj slubi u zapadnom delu Jugoslav aa ij i e. Prikuplj l anj n e
hrane teko moe da se svrsta u zloin, ali pokazuj u e da je Vald-
haj a m imao priliku da se tada upozna sa svetenikom Dragano-
viem, kome je bila poverena nasilna rekv kk izicij i a za potrebe usta-
a u zapadnoj Bosni, u vreme ofa ff nzive na Kozari.
2
Valdhaj a m je
ostav aa io dobar utisak na Pav aa elia, koji ga je odlikovao srebrnom
medalj l om sa vencem od hrastovog lia za zasluge uinj n ene u to
vreme, na tom podruj u.
Valdhaj a mov nekadanj n i pretpostav aa l vv j l eni je kasnij i e potvrdio da
je trebalo da obav aa etaj a ne slube Sav aa eznikih zemalj l a onemo-
gue Valdhaj a ma da se zaposli u austrij i skom Ministarstvu inos-
tranih poslova.
3
Zet Alena Dalsa je 1945. godine dao austrij i skoj
vl vv adi sasvim iskrivl vv j l eni izvetaj a o Valdhaj a mu u kome se ne pomi-
nj n e nj n egova prolost u vojsci.
4
167
Zakljuak
Mi ne tvrdimo da je ova pria o vatikanskim Pacovskim kana-
lima kompletna. Analiza arhivskih dosij i ea lii na pokuaj a da se
na drvo sa kojeg je snana oluj u a otrgla listove ti listovi vrate na
one grane s kojih su otrgnuti.
Nij i e nam bila namera da damo sliku jednog stabla, ve da
iscrtamo obrise ostataka jedne ume. Tamo gde je istorij i a isko-
Namerno ili sluaj a no, Valdhaj a mje oznaen kao osoba podob-
na za austrij i ski diplomatski kor u vreme kada je nj n egova vl vv ada
stalno zatvarala oi pred ustakom teroristikom mreom na
nj n enom tlu i ak je dozvolj l av aa ala pripadnicima te mree da otvo-
reno regrutuj u u svoje pristalice u logorima za raselj l ena lica. I sam
Draganovi je kasnij i e postao drav aa l vv j l anin Austrij i e pre svog pov-
ratka u Jugoslav aa ij i u.
Komunistike zemlj l e su utale o Valdhaj a movoj prolosti i da-
le su mu glasove koji su mu bili neophodni da bi pobedio svog
protivk vv andidata i da bi postao Generalni sekretar UN. Zapadno-
nemaka tampa je kritiki razmotrila Valdhaj a mov dosij i e u UN i
sada se pita za koga je on u stvari radio. Treba meutim prime-
titi da jugoslovenske glasine o Valdhaj a movom taj a nom nacisti-
kom dosij i eu nisu nikada bile proverene.
Prema amerikim obav aa etaj a nim dosij i eima, neko iz austrij i -
skog ministarstva inostranih poslova pomagao je vatikanske taj a -
ne operacij i e posle rata. Identitet te osobe e se saznati samo ako
austrij i ska vl vv ada bude sprovela nezav aa isnu istragu i prouila one
dosij i ee koji su jo uvek pod embargom.
Sj S edinjene Amerike Dr rr ave
Av AA et vatikanskih Pacovskih kanala jo uvek proganj n a ame-
rike politiare. U oekivanj n u sigurne pobede svog kandidata na
amerikim izborima 1948. godine, Alen Dals je rekao svom pri-
jatelj l u Frenku Vaj a sneru da nastav aa i da prebacuj u e naciste preko
Pacovskog kanala. Vei deo posla oko pripreme lanih isprav aa a za
pridolice bio je ve u toku kada je stigla vest da je Truman po-
novo izabran. Dalsa je ta vest sigurno uzdrmala. To je znailo da
e morati da eka jo etiri godine da stane na elo organizacij i e
CIA. Vaj a sner je svakako bio prestrav aa l vv j l en, jer je bio svestan da je
vatikanski Pacovski kanal nj n egovom zaslugom postao ilegalni
kanal za doselj l av aa anj n a u Ameriku, pod ifr ff ovanim nazivom ope-
racij i a "Crveni kamen".
Prvi nacistiki agenti Intermarij i uma stigli su u Ameriku 1949.
godine, posle dugog putovanj n a. Doekao ih je "Karmel Ofi ff (Car-
mel Off ff i ff e), slubenik OPC-a, kome je posao u Stej e t departmentu
168
bio pokrie za pij i unsku aktivnost. On je bio zaduen da se brine
o smetaj a u i ishrani brojnih emigranata prispelih u okv kk iru ope-
racij i e 'Crveni kamen'".
5
Ofi ff je pre toga bio unapreen i postav aa -
lj l en za Vaj a snerovog pomonika za "poslove sa emigrantima".
Uspeo je da zaposli neke naciste kao spikere u Radio-Slobodi i
Glasu Amerike.
Ofi ff j i u su bila poznata prav aa ila igre. Jo ranij i e je pomogao Va-
tikanu da lanovi "verske misij i e" (Hudal i Draganovi) dobij i u
putne isprav aa e za posetu zaroblj l enikim logorima.
Kada je Alen Dals 1953. godine konano postao prvi ovek
agencij i e CIA, on i Vaj a sner su bili ili previe glupi da vide istinu.
Po reima jednog biveg obav aa etaj a ca, "zav aa rni udarac" je zadat
kada je Vaj a sner preuzeo niz obav aa etaj a nih mrea i uklj l uio ih u
CIA.
6
Po jednoj proceni, oko 10.000 nacistikih ratnih zloinaca
je ulo u Sjedinj n ene Amerike Drav aa e posle Drugog svetskog ra-
ta.
7
Narav aa no, uvek je postojao mali broj upuenih u prlj l av aa u taj a nu
o nacistima. Dok je Nikson bio na vl vv asti, Stej e t department je
taj a no obav aa estio australij i sku vl vv adu da se u Americi zatvaraj a u oi
pred ustaama, jer su korisni za pridobij i anj n e glasova etnikih
grupa "na sav aa eznim, drav aa nim i gradskim izborima".
8
Niksonov Stej e t department je preduzeo samo jednu stvar ka-
da su u pitanj n u nacisti: diskretno je upozorio nekoliko amerikih
politiara da ne prisustvuj u u nikakv kk im hrvatskim proslav aa ama na
dan 10. aprila, jer to je prilika kada ustae slav aa e dan osnivanj n a
Pav aa elieve marionetske drav aa e pod Hitlerovim pokriem. Ovo
upozorenj n e izgleda nij i e nalo svoj put do guvernera Ronalda
Regana. On je 10. april proglasio Danom hrvatske nezav aa isnosti u
Kalifo ff rnij i i, a kasnij i e se, sad ve kao Predsednik, slikao ispred
Bele kue sa istaknutim bivim fa ff istima i ratnim zloincima iz
ABN-a. Iako je Jaroslav aa Stetsko doiveo osudu od strane Stej e t
departmenta i agencij i e CIA, ipak su ga Regan i voe nekoliko
drugih zemalj l a Zapada primali kao uvaenog gosta.
Teko je poverovati da Dord Bu ne zna ba nita o hrvat-
skim teroristima, jer su uprav aa o oni oteli jedan ameriki putniki
av aa ion dok je on bio na elu agencij i e CIA. I pored toga Predsednik
Bu prav aa i iste "greke" kao Regan: nj n egov tab za predizbornu
169
kampanj n u je odtampao kalendar u kome je 10. april oznaen
kao Dan hrvatske nezav aa isnosti. Osim toga, osobama za koje se
zna da su fa ff isti dozvolj l eno je da sprovode program "prikuplj l a-
nj n a etnikih glasova" u toku izborne kampanj n e 1988. godine.
Mnoge politiare, uklj l uuj u ui i Ronalda Regana, sa Pacov-
skim kanalima povezuj u u veoma neugodne veze. U Arhivu SAD
postoji fi ff lmski urnal iz 1950. godine koji prikazuj u e Regana kako
naivno skuplj l a novac za jednu od Dalsovih grupa koja je sluila
za pranj n e novca namenj n enog "borcima za slobodu". Reganov ef
obav aa etaj a ne slube Vi VV lij i am Kej e si (Wi WW lliam Casey) bio je na elu
jedne takv kk e grupe, Meunarodnog komiteta za osloboenj n e, ko-
ja je pomagala beguncima da ree probleme u novoj sredini.
Moda Oliver Nort (Oliver North) nij i e morao da smilj l a nain za
pranj n e novca u afe ff ri sa fi ff nansiranj n em "kontraa" u Nikaragv gg i.
Moda je samo oponaao nain koji su jo ranij i e primenili Kej e si
i Regan.
Pacovski kanali su, po svemu sudei, i danas prisutni u
Americi.
Nemaka
Meu nacistikim naunim dostignuima koja izazivaj a u mo-
ralne nedoumice su i nervni gasovi sarin, tabun i soman. NA NN TO
je kasnij i e ove otrovne gasove nazvao G-serij i om, a toliko su efi ff -
kasni da i Sovj v eti i Zapad jo uvek koriste istu fo ff rmulu za nj n iho-
vo prav aa l vv j l enj n e. Britanci su, prema podacima iz nj n ihovih arhiva,
ispitivali 1945. godine jednog oveka po imenu Mengele o he-
mij i skom oruj u. Ne zna se da li je ovde re o Jozefu ff Mengeleu ili
nj n egovom bratu Karlu. Treba znati da su uz saglasnost Ame-
rikanaca svi nemaki strunj n aci za bakterioloki i hemij i ski rat
predati na uvanj n e Britancima.
9
Postoje indirektni dokazi da su se Britanci nagodili sa Men-
geleom da bi dobili fo ff rmule nervnih gasova. Jozef Mengele je
iznenada napustio svoje skrovite, preao u sovj v etsku zonu, iako
je bio ratni zloinac za kojimje raspisana poternica, i doneo pun
sanduk hartij i a koje je zakopao neposredno pred kraj a rata. Usko-
ro zatim su Mengeleov brat, svetenik i saradnik-istraiva na
170
Institutu Kaj a zer Vi VV lhelm puteni iz pritvora i dozvolj l eno im je da
se vrate na svoje civilne poslove bez obzira na nacistiku pro-
lost.
10
Sam Mengele je produio u Italij i u i odatle emigrirao u Argen-
tinu. Po reima Ive Omranina, Draganovievog pomonika u
radu na Pacovskim kanalima, "hilj l ade" nemakih naunika su
eleli da emigriraj a u u Junu Ameriku, i to im je omogueno. Ka-
da su Amerikanci shvatili u kojim koliinama Stalj l in proizvodi
nervni gas, i sami su zaposlili nekoliko nemakih strunj n aka. ak
je i ef fa ff brike I. G. Farben doveden u Ameriku da bi gradio fa ff bri-
ke gasa smrti, zaj a edno sa nekolicinomvetih projektanata. Poto
su ispunili svoj zadatak, dozvolj l eno im je da se vrate u Zapadnu
Nemaku i da ponovo obav aa l vv j l aj a u svoje ranij i e poslove.
11
Ve VV lika Britanija
Britanij i a je jedina zapadna zemlj l a koja ve pola veka odbij i a
da stav aa i na uvid jav aa nosti svoje obav aa etaj a ne arhive. Postoji valj l an
razlog za to. Autorima ove knj n ige stalno je uskraivan pristup
amerikimdokumentima sa obrazloenj n emda bi nj n ihovo obelo-
danj n ivanj n e izazvalo neprilike za jednu inostranu vl vv adu. Kada su
autori pitali ko to uskrauj u e dokumenta o nacistima, data im je
kopij i a pisma od britanske ambasade u Vaingtonu. Britanska
vl vv ada je uvar poslednj n ih taj a ni hladnog rata i oaj a niki pritiska
sav aa eznike da i oni dre poklopac sputen.
Dokumentarna serij i a, koju su autori naprav aa ili o nacistima
koji ive "tamo dole" u Australij i i, dobila je pohvale od australij i -
ske vl vv ade kao podsticaj a da se ponovo otvore sluaj a evi koji se tiu
ratnih zloina. Kada je jedan od autora zatraio dozvolu od
agencij i e CIA da obav aa esti Australij i u o nekim pojedinostima u
vezi sa taj a nim dolaskom nacista u tu zemlj l u, CIA je iz nj n ihovog
pisma izbrisala toliko delova da je ono, sa svim tim prazninama,
liilo na vaj a carski sir. Autori su zatim ponudili Australij i ancima
da im dostav aa e one info ff rmacij i e sa kojih je skinut embargo o ulozi
britanske obav aa etaj a ne slube u pruanj n u zatite nacistikim
beguncima poslednj n ih etrdeset godina. Australij i ski islednik je
na to reagovao kao da ga je uj u ela zmij i a.
171
Lj L udi koji u Australij i i, Britanij i i i Kanadi istrauj u u ratne zloi-
ne ograniav aa aj a u istragu samo na otkrivanj n e nacista koji ive u
okv kk iru nj n ihove jurisdikcij i e. Niko ne istrauj u e ko je pomogao
nacistima da tamo dou. Jedan od autora je svedoio pred ame-
rikim Kongresom 1985. godine o tome kako su Britanci poma-
gali nacistiku emigracij i u. Generalni knj n igovodstveni ured SAD
izdao je izvetaj a u kome se nalazi potvrda za nae optube da su
amerike obav aa etaj a ne slube titile naciste koji su pre toga radi-
li za izvesnu sav aa ezniku zemlj l u, ali je izbrisano svako pomi-nj n a-
nj n e Britanij i e. Jedino u emu su Britanci bili uspeni je sakrivanj n e
vl vv astitog neuspeha.
Ali ovo je vreme dokumenata, vreme u kojemnema vie taj a ni,
samo se postav aa l vv j l a pitanj n e kada e se doznati ono to je jo uvek
skriveno. Lj L udi u arhivama u Vaingtonu, Rimu, Otav aa i, Londonu
i Kamberi oslobaaj a u jedan po jedan "naizgled bezopasan doku-
ment", a iz nj n ih se raaj a u obrisi Pacovskih kanala. Iza nacista je
staj a ao Vatikan.
Va VV tikan
Pod rej u Vatikan podrazumevamo samo onu malu taj a nu
druinu svetenika i diplomata koji su aktivno radili na Pacov-
skim kanalima. Trudili smo se da u prethodnim poglav aa l vv j l ima
izloimo samo inj n enice, i to na neposredan nain. Sada bismo
eleli da iznesemo svoje milj l enj n e i zaklj l uke. Neke nae optu-
be su teke, ali ponav aa l vv j l amo da se one odnose samo na one ne-
dostojne birokrate koje su vodile politiku Vatikana.
Nae je milj l enj n e da papa Pij i e XII i ovani Montini (kasnij i e
papa Pav aa l vv e VI VV ) nisu uvek trpeli udarce sila koje nisu mogli da
kontroliu. Umnogo sluaj a eva oni su sami zasluni za ono to ih
je zadesilo, ili su ak bili aktivni sauesnici u tuim zloinima.
Voa svake drav aa e, pre ili kasnij i e, uvek mora da stane pred sud
istorij i e, a od toga nij i e izuzet ni prvosvetenik. Kada je papa pre-
uzeo svetovnu vl vv ast koju mu daj a e trea papska kruna, postao je
podloan svetovnim merilima odgovornosti, a tu je jedini sud
jav aa no mnj n enj n e.
172
inj n enice jasno kau da ono to je papa uradio posle rata bilo
je strano. Umesto da se u Argentinu kriom prebacuj u u Jevrej e i
koji su ostali bez doma, preko Pacovskih kanala su, izmeu osta-
lih, otili Aj A hman (Eichmann), Pav aa eli i tangl (Stangl). Umesto
da se odrekne biskupa Hudala, Vatikan ga je zamenio manj n e
upadlj l ivim, ali daleko efi ff kasnij i im i vetij i im operativcem u liku
svetenika Draganovia. Umesto meunarodne prav aa de Vatikan
je podrav aa ao Intermarij i um i brojne emigrantske nacistike gru-
pe. Svet je takv kk e odluke Vatikana skupo platio.
Vatikan je posle Drugog svetskog rata poinio zloin. Dokazi
su neoborivi: Vatikan je pomagao beguncima da izbegnu pra-
vedno suenj n e. Pacovski kanali su stvoreni u nameri da se po-
mogne i podstakne spaav aa anj n e nacistikih ratnih zloinaca za
kojima je raspisana poternica. Hudalova naklonost prema na-
cistima bila je poznata jo mnogo pre 1945. godine, a on je upr-
kos tome zadrao svoj visoki poloaj a . Nj N egovom nasledniku sve-
teniku Draganoviu pomagalo je nekoliko crkv kk enih redova koji
su tampali lane line isprav aa e, nabav aa l vv j l ali pasoe Crvenog krsta
i obezbeivali prevoz lj l udima pod lanim imenima. To nisu bila
dela hrianskog milosra. Taj a nim spaav aa anj n em nacista nemo-
ralno su zloupotreblj l ene legitimne dobrotvorne organizacij i e
Crkv kk e.
Neznanj n e u ovom sluaj a u ne moe da se prihvati kao odbra-
na, jer je papa Pij i e XII bio sasvim svestan zloina koje je poinio
Ante Pav aa eli. A ni Pav aa eliev sluaj a nij i e bio usamlj l en. Pacovski
kanali su radili efi ff kasno bez obzira na zloine koje su begunci
poinili protiv oveanstva. Papa je, da je to eleo, mogao da
sazna nj n ihova prav aa a imena od Draganovia. Provala u Draga-
novievu kancelarij i u otkrila je da on uva spiskove lanih i pra-
vih imena begunaca. Papine diplomatske poruke otkrivaj a u nj n e-
govo posredovanj n e i uzimanj n e u zatitu ratnih zloinaca. Meu
preivelim svedocima, kako meu crkv kk enim tako i meu oba-
vetaj a nim zvaninicima, vl vv ada jednoduno uverenj n e da je Va-
tikan znao da su osobe kojima prua zatitu nacisti.
Neovl vv aeno ponaanj n e takoe ne moe biti argument od-
brane jer su Pacovski kanali bili produetak taj a ne vatikanske
diplomatij i e. Dosij i ea u SAD i Britanij i i potvruj u u da je od Vati-
173
kana traeno da prokrij i umari saradnike nacista, takozvane "si-
ve", i da je on to uinio. Postoji praktino jednoduna saglasnost
meu preivelim svedocima da je Draganovi imao zvanino
odobrenj n e sa naj a vieg mesta za svoj rad. Jedan klj l uni svedok
izj z av aa io je da je Montini traio od Draganovia da izbav aa i begun-
ce. Obav aa etaj a ni dosij i ei u nekoliko zemalj l a potvruj u u da su lj l udi
u samom vrhu Vatikana odobrav aa ali i usmerav aa ali spaav aa anj n e od-
beglih ratnih zloinaca.
Pacovskim kanalima je nastav aa l vv j l eno spaav aa anj n e ratnih zloi-
naca sve do sredine 50-ih godina iako im nij i e vie pretila repat-
rij i acij i a. Ali ta je sa Aj A hmanom, tanglom i Raufo ff m, izmeu os-
talih? ta je sa mnogim nemakim i austrij i skim nacistima koje
nisu traili Sovj v eti ni nj n ihovi sav aa eznici? Zapadni sudovi su bili
sramno popustlj l ivi, pa je kanj n ena samo aica takv kk ih.
12
Vatikan je skrivao i one naciste koji su osueni za vreme
postojanj n a demokratskih vl vv ada u Maarskoj i ehoslovakoj.
Pacovski kanal nij i e bio namenj n en spaav aa anj n u nevinih, ve samo
krivih. Nevinima nij i e bio potreban lani identitet. Zato smatra-
mo da postoji obilj l e dokaza da se Vatikan osudi zbog spreav aa a-
nj n a prav aa de.
Agenti Vatikana su svesno uzimali pasoe koji su kraom ili
prevarompribav aa l vv j l ani od Crvenog krsta. Raspoloivi dokazi samo
indirektno ukazuj u u da su Fransoa Ponse i kasnij i e Alen Dals bili
sauesnici u krai. Ali Draganovi je znao da je roba ukradena. I
ne samo to, on je fa ff lsifi ff kovao line isprav aa e, to je bio deo istog
nepotenog plana.
Dokazano je da je biskup Roman prao novac na crnoj berzi
u vaj a carskoj, i da taj a novac predstav aa l vv j l a deo ili celokupno usta-
ko oplj l akano blago koje je izneto iz Jugoslav aa ij i e, kriom, uz po-
mo rimske crkv kk e. Draganovi je priznao da je deo ovog novca
uzeo za Vatikan.
Dokazi govore da je novac za Pacovske kanale poticao od
zlatnih poluga iz Pav aa elievog ratnog plena. U jednom dosij i eu se
sugerie da je to blago bilo vl vv asnitvo Hrvatske katolike crkv kk e,
ali to nij i e istina. Pav aa elievo blago su inile zlatne poluge i zapad-
na valuta, a ne odore ukraene dragulj l ima ili dragoceni putiri.
Osim toga, ak i kada je zlato bilo izvan domaaj a a komunista,
174
Draganovi je i dalj l e za nj n ega polagao raune ustakim zvani-
nicima. Mi smatramo da ima dovolj l no dokaza da se Vatikan
optui za primanj n e ukradenih dobara i stav aa l vv j l anj n e u promet
dokumenata pribav aa l vv j l enih kraom ili prevarom.
Dokazi jasno govore da je Vatikan krio diplomatske norme
ponaanj n a. Odbegli ratni zloinci prevoeni su automobilima sa
diplomatskim tablicama da bi se izbeglo nj n ihovo hapenj n e. Vi VV -
soki slubenici vatikanske diplomatij i e intervenisali su kod Sa-
veznika da biskup Hudal, svetenik Draganovi, biskup Buko i
drugi dobij i u slubene putne isprav aa e koje su im omoguile da
organizuj u u beanj n e Pacovskim kanalom, pod maskom vrenj n a
verskih dunosti. Vatikanova zvanina ekstrateritorij i alnost, koja
mu je de fa ff cto tt pruala imunitet, upotreblj l ena je za privremeni
smetaj a ratnih zloinaca. Vatikanski diplomatski kanali su omo-
guili da Hudal, Draganovi, Buko i drugi, lano se predstav aa l vv j l a-
jui, izdej e stvuj u u oslobaanj n e nacistikih ubica i nj n ihovih sarad-
nika.
Neznanj n e ne moe da bude oprav aa danj n e, kao to smo ve rani-
je izloili. Pacovski kanali ne bi mogli da opstanu bez diplomat-
ske zatite Vatikana. Vatikanske diplomate su svesno prebaciva-
le naciste u druge zemlj l e i time krile imigracione zakone tih ze-
malj l a. A to je uprav aa o i bila svrha Pacovskih kanala. Time to je
Vatikan zatvorio oi pred nacistikim zloinima pomogao je da
se kasnij i e dese sve nesree koje su nas zadesile za vreme hlad-
nog rata.
Vatikan se ne moe osloboditi krivice oprav aa danj n em da je slu-
aj a no pogreio jer je vrlo dobro znao ta radi. Papa Pij i e XII i
Montini bili su iskusne diplomate, a bav aa ili su se stratekim i dip-
lomatskim inicij i ativama.
Mi veruj u emo da dokazi optuuj u u Vatikan da je pruao pomo
ratnim zloincima, rukovao ukradenim dobrima i krio meu-
narodne norme ponaanj n a u diplomatij i i.
Priznaj a emo da e ova knj n iga pozlediti stare rane i baciti novo
svetlo na odnos Vatikana prema holokaustu. Postav aa ie se pitanj n e
kako je Vatikan mogao da uini toliko mnogo da bi pomogao
nacistima za vreme hladnog rata, a toliko malo da bi zatitio nj n i-
hove rtve. Zato je papa Pij i e XII svoju politiku utanj n a o Jevre-
175
jima zamenio 1945. godine otvorenim staj a anj n em na stranu na-
cista? Zato nisu postojali taj a ni putevi spaav aa anj n a iz Auvica?
Zato je Vatikan dav aa ao lane pasoe nacistima, kada su nj n egovi
zvaninici retko izdav aa ali lane krtenice Jevrej e ima? Da li su Pa-
covski kanali svedoanstvo dvolinosti, ili, jo gore, potvrda dvo-
strukih, antisemitskih merila? Svesni smo da nai dokazi protiv
pogrenog ponaanj n a Vatikana u hladnom ratu pokreu nova i
tea pitanj n a o nj n egovom ponaanj n u za vreme holokausta, a to je
da je poinio zloin protiv oveanstva.
176
Ovo delo ne bismo mogli ni da zaponemo da nam nisu sta-
jali na raspolaganj n u strplj l enj n e i istraj a nost arhivskih slubenika iz
celog sveta, a posebno onih iz Drav aa nog arhiva u Londonu i iz
Nacionalnog arhiva SAD, gde su namDon Tej e lor iz Sav aa remenog
vojnog odelj l enj n a i Seli Marks iz Diplomatskog odelj l enj n a pruili
veoma veliku pomo.
Kristofe ff r Simpson je bio izuzetno velikoduan i dozvolio nam
je da se sluimo nj n egovim privatnim belekama koje je sakupio
pripremaj a ui svoju knj n igu Blowback. Demsu Uolstonu se ta-
koe zahvalj l uj u emo za nj n egov strplj l iv istraivaki rad u Itali-
janskom arhivu u Rimu, kao i brojnim slubenicima Rimo-
katolike crkv kk e i Vatikana koji su nam pruili podrku u jednom
segmentu istraivanj n a. Iako oni ne ele da impomenemo imena,
nj n ihova pomo se ogleda u tekstu.
Treba napomenuti da smo se mnogo trudili da dobij i emo po-
datke samog Vatikana o dogaaj a ima o kojima se ovde govori, ali
nam je uskraen pristup svim znaaj a nim dosij i eima. U Taj a nom
arhivu Vatikana istraivaima je zabranj n en uvid u sva dokumen-
ta nastala posle 22. januara 1922. godine. Zahvalj l uj u emo se zva-
ninom istoriaru Vatikana, sveteniku Robertu Grej e emu, na
pokuaj a u da popuni neke praznine koje su rezultat te zabrane, i
na odgovorima na naa brojna pitanj n a.
Brojni lj l udi su nam pruili dragocenu pomo tako to su pre-
veli na engleski jezik stotine stranica raznih dokumenata sa
mnogih jezika. Nj N ihov rad nam je omoguio da prezentiramo
obilj l e materij i ala iz velikog broja izvora. Posebno se zahvalj l uj u e-
mo Poli Gruden za prevoenj n e materij i ala sa srpskohrvatskog i
slovenakog jezika i Klaudij i i Taranto za prevoenj n e sa italij i an-
177
Izj z ave zahvalnosti
Mnogi lj l udi su nampomogli prilikompisanj n a ove knj n ige, tako
da je nemogue da se svima zahvalimo, delom zbog nedostatka
prostora, a delom zato to su mnogi eleli da ostanu anonimni.
Posebno smo zahvalni mnogim bivim i sadanj n im slubenici-
ma zapadnih i komunistikih vl vv ada koji su nam nenametlj l ivo
dav aa ali info ff rmacij i e, dokumente, indicij i e i sav aa ete. Nj N ihov identitet
mora da ostane skriven, ali naa zahvalnost im nij i e uskraena.
skog. Pj P er Vi VV kari je obav aa io i snimio mnoge razgovore do kojih ne
bismo mogli da doemo ni na koji drugi nain.
eleli bismo, na kraj a u, da zabeleimo da bez obzira na brojne
sav aa ete koje smo tokom rada dobili, za sve greke, propuste i
nedostatke ove knj n ige snosimo krivicu isklj l uivo nas dvojica.
Ma MM rk Arons i D D on Lof o t ff us, No NN vembar 1990. go gg dine
178
3. "The policy of the Catholic Church in the Danube Valley", Foreign
Research and Press Service, Balliol College, Oxfo ff rd, 21. oktobar 1942, PRO
FO 371 33434
4. Ib II id.
5. Pismo Britanskog poslanstva pri Svetoj Stolici Forin ofi ff su, 31. decem-
bar 1938, PRO FO 371 23810, Chadwick, Brita tt in and th tt e Va VV tican during th tt e
Second Wo WW rld Wa WW r, str. 25-7; i Falconi, Th TT e Silence of o Pius XI XX I II , II str. 96.
6. Dobar prikaz Paelij i eve karij i ere nalazi se u Pallenberg, Th TT e Va VV tican
Fr FF om Wi WW th tt in.
7. Pallenberg, Th TT e Va VV tican Fr FF om Wi WW th tt in, str. 123-4; i beleka Centralne
obav aa etaj a ne grupe od nepoznatog (cenzurisanog) izvora za Deka D. Nila,
Department of State, 24. oktobar 1946, USNA NN , RG 59, 866A.404/10-2446
8. Falconi, Th TT e Silence of o Pius XI XX I II , II str. 95.
9. Telegram Stej e t departmenta SAD upuen linom zastupniku predsed-
nika SAD pri Svetoj Stolici, 25. oktobar 1944, Myron Tay aa l yy or Papers, USNA NN ,
Box 4
10. "Info ff rmal Notes Concerning Communistic Peril Aft ff er the War by H.
E. Monsignor Tardini May aa 30. 1943, jedan od dokumenata u "Memoranda
Concerning Vatican, Czechoslovakia, Germany, Hungary rr , Italy, Poland, Ru-
mania, Russia, Yu YY goslav aa ia, Austria, 1941 do 1946", od Maj a rona Tej e lora Stej e t
departmentu, 4. septembar 1946, USNA NN , RG 59, 121.866A/9-446.
11. "Confi ff dential notes on the situation in the Russian-occupied zone of
Berlin - (april, maj a , jun 1945)", priklj l uene pismu Svete Stolice Stej e t depart-
mentu, 15. oktobar 1945, USNA NN , RG 59, 740.00119 Control (Germany)/10-
1545
12. Memorandumi od 15. marta i 16. oktobra 1944, USNA NN , RG 319, ABC,
Box 73
13. Izvetaj a o istrazi Alberta Hartla, 17. maj a 1946, USNA NN , RG 59
14. Izvetaj a iz oktobra 1945, USNA NN , RG 226, Records of the Off ff i ff ce of
Strategic Services, XL 24218
15. Memorandumi od 18. decembra 1947. i 5. januara 1948, USNA NN , RG
59, 866A.20200/12-1847
179
Fusnote
1. Av AA et nad Evropom
1. "A Survey of Modern Trends in Papal Diplomacy", studij i ski rad Stej e t
departmenta, USNA NN , RG 59, 866A.00/3-2448
2. Pismo Britanskog poslanstva pri Svetoj Stolici Forin ofi ff su, 6. januar
1932, PRO FO 371 16400
16. "Memorandum on Reported 'Christian Front'", priloen uz beleku
od 29. aprila 1948, od Svete Stolice Stej e t departmentu, USNA NN , RG 59,
866A.20200/4-2948
2. Biskup Hudal i prvi talas
1. Ovaj a prikaz je zasnovan na razgovorima Gite Serenj n i sa tanglom, u
In II to tt th tt at Darkness, str. 289.
2. Ib II id.
3. Ib II id.
4. Ib II id.
5. Ib II id.
6. Ib II id.
7. Razgovor sa Simonom Vi VV zentalom, Be, 21. fe ff bruar 1985.
8. Svedoenj n e gospoe tangl na suenj n u nj n enom muu u Diseldorfu ff ,
nav aa edeno u Sereny, In II to tt th tt at Darkness, str. 357.
9. Razgovor sa Simonom Vi VV zentalom, Be, 21. fe ff bruar 1985.
10. Ib II id.
11. Ib II id.
12. Razgovor sa ocem Grej e emom, 15. april 1985.
13. Na primer, u jednom pismu napisanom za vreme rata Hudal se sea
da je "govorio u gradu Trij i eru novembra 1934, u okv kk iru niza predav aa anj n a u
Nemakoj", USNA NN , RG 226, Records of the Off ff i ff ce of Strategic Services,
Izvetaj a od 2. septembra 1944, 95157
14. Alois Hudal, Die Grndlag a e gg n des Na NN tionals ll ozialismus; eine ideenge gg -
schichtliche Un UU te tt rs rr uchung, gg Johannes Gnther, Leipzig, 1937, str. 9.
15. Erika Weinzierl, "Austria: Church, State, Politics" u Richard Wolff ff i
Jorg Hnsch (urednici), Ca CC th tt olics cc , th tt e Sta tt te tt and th tt e European Radical Rig i h gg t
1919-1945, Columbia University tt Press, New York, 1987, str. 23.
16. USNA NN , RG 226, Records of the Off ff i ff ce of Strategic Services, Izvetaj a od
septembra 1944, 95157
17. Ib II id.
18. Karlheinz Deschner, Ein Ja JJ hrhunder He HH ils ll g s e gg schichte tt ; e Die Politik der
Pa PP pste tt im Ze ZZ ita tt lte tt r der We WW ltk tt rieg e e gg . Vo VV n Pius XI XX I II 1939 bis zu Jo JJ hannes Pa PP ul I
1978 77 , Kiepenheuer und Wi WW tsch, Kln, 1983, str. 135, 359.
19. Pismo Centralne obav aa etaj a ne grupe, izvor nepoznat (cenzurisan) za
Deka D. Nila, Department of State, 24. oktobar 1946, USNA NN , RG 59,
866A.404/10-2446; pismo od svetenika Roberta Grej e ema, 22. januar 1990; i
Pallenberg, Th TT e Va VV tican Fr FF om Wi WW th tt in, str. 185-90.
20. Alois Hudal, Rmische Ta TT g a e gg bcher: Lebenberichte tt eines alte tt n Bishof o s ff ,
Leopold Stocker, Graz/Stuttgart, 1976, str. 317; razgovor s rektorom
"Anime" Nedbalom, Rim, 13. maj a 1989; pismo od svetenika Roberta
Grej e ema, januar 1990; i Pallenberg, Th TT e Va VV tican Fr FF om Wi WW th tt in, str. 186.
21. Razgovor s ocem Grej e emom, 15. april 1985.
180
22. Vi VV di Blet et al., Les Acte tt s et Documents tt du Saint Sig e gg re rr latif i a la
Seconde Guerre rr Mo MM ndiale; e i Sereny, In II to tt th tt at Darkness, str. 303.
23. Sereny, In II to tt th tt at Darkness, str. 305.
24. Alfr ff ed Persche, "Die Aktion Hudal; Das letzte Aufg ff ebot des Aben-
dlandes", neobjav aa l vv j l eni rukopis, str. 73, u posedu Dokumentationsarchiv des
sterreichischen Wi WW derstandes
25. Anton Szanya, "Alois Hudal Zum100 Geburstag eines Gern vergesse-
nen sterreichers", Der Fr FF e rr idenker, godina 15, broj 4, 1985, str. 12; i pismo
od svetenika Roberta Grej e ema, januar 1990.
26. Persche, "Die Aktion Hudal; Das letzte Aufg ff ebot des Abendlandes",
neobjav aa l vv j l en rukopis, str. 73, u posedu Dokumentationsarchiv des sterreic-
hischen Wi WW derstandes
27. Razgovor s rektorom Nedbalom, Rim, 13. maj a 1989.
28. Ib II id.
29. Raul Hilberg, Th TT e Destruction of o th tt e European Je JJ ws ww , Homes & Meier,
New York, 1985, str. 333-4.
30. Werner Brockdorff ff (Alfr ff ed Jarschel), Flucht vor N NN rnberg r , gg
Welsermuhl Verlag, Wels/Munich, 1969, str. 25-6. Za pojedinosti u vezi s
Raufo ff vim zadatkom u Italij i i, vidi Hilberg, Th TT e Destruction of o th tt e European
Je JJ ws ww , str. 668.
31. Sereny, In II to tt th tt at Darkness, str. 321.
32. USNA NN , RG 226, Records of the Off ff i ff ce of Strategic Services, Izvetaj a
broj 88819
33. Memorandum Centralne obav aa etaj a ne grupe od neznanog (cenzuri-
sanog) izvora, za Deka D. Nila, Department of State, 24. oktobar 1946,
USNA NN , RG 59, 866A.404/10-2446; Ladislas Farago, Af A t ff e tt rmath tt , Pan, London,
1976, str. 210-11.
34. Farago, Af A t ff e tt rmath tt , str. 211-12; i pismo svetenika Grej e ema od 22.
januara 1990.
35. Za pojedinosti u vezi sa zahtevom Vatikana i stav aa om Sav aa eznika, vidi
memorandum Drav aa nog sekretarij i ata Vatikana od 23. av aa gusta 1944; pismo
od Carmel Off ff i ff e za Tittman-a, 8. septembar 1944; Verbalnu notu Maj a rona
Tej e lora Drav aa nom sekretarij i atu Vatikana od 19. septembra 1944; memoran-
dum Drav aa nog sekretarij i ata Vatikana od 3. oktobra 1944; pisma Carmel
Off ff i ff e Maj a ronu Tej e loru od 26. oktobra 1944. i 7. novembra 1944; i Verbalnu
notu Maj a rona Tej e lora Drav aa nom sekretarij i atu Vatikana od 10. novembra
1944, USNA NN , Myron Tay aa l yy or Papers, Box. 6
36. Memorandum od 7. decembra 1945, za Samj m ueal Rebera, Vaington,
USNA NN , Myron Tay aa l yy or Papers, Box 29
37. Poetkom septembra 1944. biskup Hudal je napisao jedan izvetaj a u
kom je nastojao da pokae da je nj n egova knj n iga Osnovi nacionals ll ocij i aliz ii ma
"daleko od nacistike propagande, nego /u stvari/ jedna iskrena, smirena,
nauna kritika... koja odmerav aa a nacizam prema hrianskom moralu i
181
drav aa noj doktrini". Vi VV di izvetaj a od 2. septembra 1944, USNA NN , RG 226,
Records of the Off ff i ff ce of Strategic Services, 95157.
38. Pismo od 19. decembra 1944, uputio John Chapman Odelj l enj n u za
vezu Sav aa eznike komisij i e, USNA NN , Myron Tay aa l yy or Papers, Box 6
39. Hudal, Rmische Ta TT g a e gg bcher, str. 21.
40. Ib II id.
41. Karl Wolff ff , f na primer, bio je zapovednik jedne zloglasne SS Ein-
satzgruppe u Sovj v etskom Sav aa ezu. Bio je lino upetlj l an u ubistvo 300.000
lj l udi, a ipak je 1949. osuen na zaj a edlj l ivo smenu kaznu od etiri godine zat-
vora, od koje je odleao samo jednu nedelj l u. Bio je ponovo uhapen 1962. a
1964. osuen na petnaest godina robij i e. Odleao je est godina, da bi bio
osloboen zbog loeg zdravstvenog stanj n a. Vi VV di Christopher Simpson,
Blowback, Weidenfe ff ld & Nicolson, New York, 1988, str. 92-4. i 93-4n;
Volfo ff va itulj l a, Daily l Te TT leg e ra rr ph, London, 17. jul 1984; i Hilberg, Th TT e
Destruction of o th tt e European Je JJ ws ww , str. 1085. 1109.
42. Simpson, Blowback, str. 92-3
43. Jarschel, Fl FF ucht vor N NN rnberg rr , gg str. 77-9
44. "Interrogation of SD Off ff i ff cers", 1. maj a 1945, USAINSCOM, dosij i e D-
216719, Ft. George V. Meade, Mary rr l yy and
45. Dav aa id Martin, Wi WW lderness of o Mi MM rrors rr , Harper & Row, New York, 1980,
str. 182.
46. Stej e t department, Izvetaj a Vi VV nsenta La Vi VV ste Herbertu D. Kamingzu,
15. maj a 1947, USNA NN , RG 59, FW 800.0128/5-1547; citat iz fr ff ancuske knj n ige
Ce CC rc rr le No NN ir je uzet iz prevedenih odlomaka koje je bio veoma lj l ubazan da
ustupi Charles Kenney iz lista Bosto tt n Globe.
47. Razgovor sa Simonom Vi VV zentalom, Be, 21. fe ff bruar 1985. Vi VV di i Wer-
ner Brockdorff ff (Jarschel), Fl FF ucht vor N NN rnberg rr , gg str. 55-6, 81. Brokdorf, f to jest
bivi vo nacistike omladine Jarel, potvruj u e i da je vent tesno saraivao
s Raufo ff m u Milanu.
48. Jarschel, Fl FF ucht vor N NN rnberg rr , gg str. 79.
49. Stej e t department, Izvetaj a Vi VV nsenta La Vi VV ste Herbertu D. Kamingzu,
15. maj a 1947, USNA NN , RG 59, FW 800.0128/5-1547. Appendix C, str. 4, para-
graf 16.
50. Sereny, In II to tt th tt at Darkness, str. 316-17.
51. Ib II id.
52. Ib II id., str. 317.
53. Stej e t department, Izvetaj a Vi VV nsenta La Vi VV ste Herbertu D. Kamingzu,
15. maj a 1947, USNA NN , RG 59, FW 800.0128/5-1547. Neke pojedinosti o La
Vi VV stinom ranij i em radu mogu se nai u jednom telegramu Stej e t departmen-
ta Ambasadi SAD u Rimu, od 28. jula 1945, USNA NN , RG 59, 840.414/7-2845.
Vi VV di i Charles R. Allen, Junior, "The Vatican and the Nazis", u Ref e o ff rm
Judaism, prolee/leto 1983, i "Debate Rages: did Vatican help Nazis to esca-
pe fr ff om Europe?", u Na NN tional Ca CC th tt olic Reporte tt r, 2. mart 1984.
182
54. Razgovor s ocem Robertom Grej e emom, 15. april 1985.
55. Stej e t department, Izvetaj a Vi VV nsenta La Vi VV ste Herbertu D. Kamingzu,
15. maj a 1947, USNA NN , RG 59, FW 800.0128/5-1547, Appendix A
56. Izvetaj a CIC koji je napisao Leo Pagnotta 28. decembra 1946, oslo-
boen za jav aa nost Zakonom o slobodi info ff rmacij i a SAD (US FOIA), str. 1-10.
Ovaj a izvetaj a takoe ide uz Department of State Izvetaj a Vi VV nsenta La Vi VV ste
Herbertu D. Kamingzu, 15. maj a 1947, USNA NN , RG 59, FW 800.0128/5-1547,
kao Appendix B
57. Ib II id.
58. Ib II id.
59. Stej e t department, Izvetaj a Vi VV nsenta La Vi VV ste Herbertu D. Kamingzu,
15. maj a 1947, USNA NN , RG 59, FW 800.0128/5-1547, str. 10.
60. Ib II id, d str. 3-4
61. Izvetaj a CIC broj D-3330 od Pauela Laj a ona, 16. decembar 1946, oslo-
boen za jav aa nost prema FOIA, str. 7-9.
62. Ib II id.
63. Ib II id.
64. Memorandum Uprav aa e vrhunske taj a ne od Hamiltona Robinsona,
Uprav aa a evropskih poslova, 26. jun 1947, USNA NN , RG 59, 865.56/6-2647
65. Vi VV di Odelj l enj n e slube zatite, Stej e t department, Lelandu Harisonu,
amerikom ministru u Bernu, 11. jul 1947, USNA NN , RG 59, 800.142/5-1547; i
pismo ministra Lelanda Harisona iz Amerikog poslanstva u Bernu upue-
no drav aa nom sekretaru, 12. septembar 1947, USNA NN , RG 59, 800-142/9-1247
66. Uprav aa a vrhunske taj a ne, memorandum od Hamiltona Robinsona iz
Uprav aa e za evropske poslove, 26. jun 1947, USNA NN , RG 59, 865-56/6-2647
67. Pismo od 28. jula 1947, od Daulinga u Stej e t departmentu za Parsonsa
u Vatikanu, USNA NN , Myron Tay aa l yy or Papers, Box 17
68. Pismo i Usmena poruka od Parsonsa Daulingu, 29. av aa gust 1947,
USNA NN , Myron Tay aa l yy or Papers, Box 17
69. USNA NN , Myron Tay aa l yy or Papers, Box 17
70. Pismo i Usmena poruka Parsonsa Daulingu, 29. av aa gust 1947, USNA NN ,
Myron Tay aa l yy or Papers, Box 17; i Charles R. Allen, Junior, "The Vatican and the
Nazis", u Ref e o ff rm Judaism, prolee/leto 1983.
71. Prilog br. 1 depei 603 od 13. av aa gusta 1947. od Grej e ema D. Parsonsa,
Grad Vatikan, USNA NN , RG 59, 866A.00/8-1347
72. Hudal, Rmische Ta TT g a e gg bcher, str. 21.
73. Nekoliko lanova Biskupstva Austrij i e koji su glasali da se on ukloni
kasnij i e su izraav aa ali kaj a anj n e. Nadbiskup Salcburga Roraher pisao je Hudalu
24. januara 1952. i objanj n av aa ao da je zahtev za ostav aa k vv u potpisao tek "pod
pritiskom". A 22. juna 1953, kada je Hudal ve napustio Zav aa od Santa Maria
dell'Anima, biskup Graca, Ferdinand Pav aa l vv ikovski uinio je isto. Vi VV di Hudal,
Rmische Ta TT g a e gg bcher, str. 303, 306.
74. Hudal, Rmische Ta TT g a e gg bcher, str. 21.
183
75. Vi VV di pismo Drav aa nog sekretarij i ata Titmanu od 11. av aa gusta 1945,
USNA NN , Myron Tay aa l yy or Papers, Box 8.
3. Francuski pijun u Va VV tikanu
1. Vi VV ncent La Vi VV sta, "Illegal Emigration Movements in and Through
Italy", 15. maj a 1947, USNA NN , RG 59, FWI WW 800.0128/5-1547
2. Ib II id.
3. Razgovor sa Simonom Vi VV zentalom, Be, 21. fe ff bruar 1985.
4. Ne NN w Yo YY rk Ti TT mes, 30. januar 1984.
5. Gauenov izvetaj a CIC-u od 23. juna 1947, Vaj a tin dosij i e, pribav aa l vv j l en
prema US FOIA, str. 49-51
6. In II te tt rmarij i um Bulletin, broj 5, januar 1947, lj l ubaznou Kristofe ff ra
Simpsona. Primerci ove publikacij i e mogu se nai u Kongresnoj biblioteci u
Vaingtonu, a neki u dokumentacij i i FBI dostupnoj prema Zakonu o slobodi
info ff rmacij i a SAD (US FOIA).
7. Anthony Cav aa e Brown, Th TT e Secre rr t Servant, t Michael Joseph, London,
1988, str. 143-4.
8. "Annual Report, 1925" britanskog ministra pri Svetoj Stolici, ser Odo
Rasela (Odo Russel), Londonu, 21. april 1926, PRO FO 371 11399; i izvetaj a
Naune i pres-slube Forin ofi ff sa "The policy of the Catholic Church in the
Danube Valley", 21. oktobar 1942, PRO FO 371 33434
9. CIC izvetaj a o "Pokretu za nacionalnu nezav aa isnost Hrvatske" ("The
Croatian National Independence Movement"), 9. april 1946, dosij i e o usta-
ama, pribav a l vv j l en prema US FOIA, str. 23-5.
10. Appendix D za: Vi VV ncent La Vi VV sta, "Illegal Emigration Movements in
and Through Italy", 15. maj a 1947, USNA NN , RG 59, FW 800.0128/5-1547
11. Vi VV di Gauenov izvetaj a CIC od 5. marta 1948, Vaj a tin dosij i e, str. 30-3,
pribav aa l vv j l en prema US FOIA, radi prikaza nj n egovih poetnih kontakata s
Vaj a tom.
12. Izuzetno detalj l no izlaganj n e Vaj a tinih tvrdnj n i i zahteva Amerikancima
sadrano je u nj n egovoj kratkoj biografi ff j i i i u nj n egovom radu "Borba za domi-
nacij i u u Srednj n oj i Jugoistonoj Evropi", Rim, 10. fe ff bruar 1947, i jedno i
drugo na fr ff ancuskom jeziku i priloeno memorandumu Stej e t departmenta
od 10. aprila 1948. iz Rima u Vaington, USNA NN , RG 59, 111.20A/4-1048.
13. Vaj a tina kratka biografi ff j i a dostav aa l vv j l ena Ambasadi SAD u Rimu, prilog
memorandumu Stej e t departmentu od 10. aprila 1948. iz Rima u Vaington,
USNA NN , RG 59, 111.20A/4-1048
14. Telegrami Stej e t departmenta od 24. fe ff bruara i 24. marta 1948. od
Vaingtona Rimu, i od Madrida Vaingtonu, USNA NN , RG 59, 111.20A/2-2448,
i 111.20A/3-2448.
15. Smofo ff rdov CIC izvetaj a od 19. januara 1948, Vaj a tin dosij i e, pribav aa l vv j l e-
no prema US FOIA, str. 40-1.
184
16. Gauenov CIC izvetaj a od 23. juna 1947, Vaj a tin dosij i e, pribav a l vv j l eno
prema US FOIA, str. 49-51.
17. Gauenov CIC izvetaj a od 23. juna 1947, Vaj a tin dosij i e, pribav a l vv j l eno
prema US FOIA, str. 49-51; i memorandumi CIC od 21. av aa gusta, 4. i 15. okto-
bra i 10. decembra 1946, Intermarij i umov dosij i e, pribav aa l vv j l eno prema US
FOIA, str. 1-6.
18. Za ranu istorij i u Svetog Jeronima, vidi Mons Dr Juraj a Magj gg erec,
Hr HH vats tt ki Za ZZ vod Sv. Je JJ ronima u Rimu: Jubilej e ske proslave (1 (( 453-1953) 3 ,
Tiskara Papinskog Sveuilita Gragoriane, Rim, 1953. Ovo je naroito
zanimlj l iv prikaz, posebno zbog toga to ga je u velikoj meri priredio svete-
nik Draganovi.
19. Ove pojedinosti o Draganovievoj mladosti izvuene su iz nj n egove
izj z av aa e jugoslovenskim vl vv astima, 26. septembar 1967; u vezi s biskupom
ariem vidi Haringtonov CIC memorandum od 9. marta 1948, "Activity tt of
Bishops Roman and ari", osloboeno za jav a nost prema US FOIA.
20. CIC indeksna kartica, i kapetan Dav aa is, nedatirana beleka, "Con-
solidated Interrogation Report od Dr Krunoslav aa Stepano Draganovi", Dra-
ganoviev dosij i e, pribav aa l vv j l eno prema US FOIA, str. 2, 41-6; neobjav aa l vv j l eni ru-
kopis Stivena Klisolda; Razgovor s Milanom Simiem, Rim, 12. maj a 1989;
nedatiran izvetaj a italij i anske Taj a ne policij i e, priloen memorandumu Mi-
nistarstva inostranih poslova od 20. av aa gusta 1944, Arhiv Ministarstva ino-
stranih poslova, "Aff ff a ff ri politici (Jugoslav a ia), 1948", Busta 33, fa ff sciolo 3,
Attivit di jugoslav aa i contrari di Tito in Italia; Draganovieva izj z av aa a Jugo-
slovenskim vl vv astima, 26. septembar 1967; i Bogdan Kriman, Pa PP veli u bj b e-
ks kk tvu, Globus, Zagreb; 1986, gde se nav aa odi Hr HH vats tt ka Revij i a, Minhen, 1975,
godina 25, broj 4, str. 655-64.
21. Gauenov CIC izvetaj a od 23. juna 1947, Vaj a tin dosij i e, pribav aa l vv j l eno
prema US FOIA, str. 49-51. Takoe vidi nedatiran izvetaj a italij i anske Taj a ne
policij i e, priloen memorandumu Ministarstva inostranih poslova od 20.
av aa gusta 1944, Arhiv Ministarstva inostranih poslova, "Aff ff a ff ri politici (Ju-
goslav aa ia), 1948", Busta 33, fa ff sciolo 3, Attivit di jugoslav aa i contrari di Tito in
Italia.
22. Appendix A za Vi VV ncent La Vi VV sta, "Illegal Emigration Movements in
and Through Italy", 15. maj a 1947, USNA NN , RG 59, FW 800-0128/5-1547.
23. Gauenov CIC izvetaj a od 5. marta 1948, Vaj a tin dosij i e, pribav aa l vv j l en
prema US FOIA, str. 30-3
24. Vaj a tina kratka biografi ff j i a, prilog memorandumu Stej e t departmentu
od 10. aprila 1948. iz Rima u Vaington, USNA NN , RG 59, 111.20A/4-1048. Za
zvanino gledite Amerike u vezi s Vaj a tinim hapenj n em vidi Poverlj l iv tele-
gram Stej e t departmenta iz Rima u Vaington, USNA NN , RG 59, 16. april 1947.
740.00116EW/4-1647
25. Ib II id., str. 49-51
185
26. Poverlj l iv telegram Stej e t departmenta iz Budimpete u Vaington,
USNA NN , RG 59, 24. aprila 1947, 740.00116EW/4-2447
27. Gauenov CIC izvetaj a od 23. juna 1947, Vaj a tin Dosij i e, pribav aa l vv j l en
prema US FOIA, 49-51. Za pojedinosti u vezi s Ruprehtovom ulogom kao
nacistikog propagatora, vidi Randolph Braham, Th TT e Politics cc of o Genocide:
Th TT e Ho HH locaust in Hunga gg ry rr , Columbia University tt Press, New York, 1981, str.
55-6, 160-1
28. Ovaj a razgovor izmeu Gauena i Vaj a te zasnovan je na Vaj a tinom tekstu
punom pojedinosti predatom Ambasadi SAD otprilike u isto vreme kad su
se nj n ih dvojica upoznali, Borba za dominacij i u u Srednj n oj i Jugoistonoj
Evropi, Rim, 10. fe ff bruar 1947, prilog memorandumu Stej e t departmenta od
10. aprila 1948. iz Rima u Vaington, USNA NN , RG 59, 111.20A/4-1048, kao i na
onim delovima materij i ala koji su osloboeni za jav aa nost iz Gauenovih linih
izvetaj a a
29. Falconi, Th TT e Silence of o Pius XI XX I II , II str. 158
30. Gauenov CIC izvetaj a od 5. marta 1948, Vaj a tin dosij i e, pribav aa l vv j l eno
prema US FOIA, str. 30-3; i Kanilj l in i Gauenov CIC izvetaj a od 9. septembra
1947, Vaj a tin dosij i e, pribav aa l vv j l eno prema US FOIA, str. 47-8
31. Interna dostav aa a taba Evropske komande od 16. fe ff bruara 1948, i
izvetaj a pukovnika Laj a stera od 20. januara 1948. upuen general-maj a oru
Flojdu Parksu, Odelj l enj n e Armij i e za info ff rmisanj n e jav aa nosti u Vaingtonu,
Vaj a tin dosij i e, pribav aa l vv j l eno prema US FOIA, str. 37-9; telegram Stej e t depart-
menta od 24. marta 1948. iz Budimpete u Vaington, USNA NN , RG 59,
111.20A/3-2448; nota Poslanstva Maarske Stej e t departmentu od 3. fe ff brua-
ra 1948, USNA NN , RG 59, 740.00116EW/2-348; telegram Stej e t departmenta od
24. januara 1948. iz Budimpete u Vaington, USNA NN , RG 59, 851.20263/1-
2348; mikro fi ff lm LM 108, rolna 15, kv kk adrat 00442; telegram Stej e t depar-
tmenta od 24. fe ff bruara 1948. iz Vaingtona u Rim, USNA NN , RG 59, 111.20A/2-
2448; memorandum od 27. av aa gusta 1948. od Klarka Kulbertsonu, priloen
memorandumu Stej e t departmenta od 8. septembra 1948. iz Madrida u
Vaington, iz Vaj a tinog FBI dosij i ea, osloboeno za jav aa nost prema US FOIA; i
Simpson, Blowback, str. 83.
32. Charles Ashman i Robert Wagman, Th TT e Na NN zi Hunte tt rs rr , Pharos Books,
New York, 1988, str. 189-90.
4. Udarac koj o i je uzdrmao Svetu Stolicu
1. Prikaz Pav aa elievog beanj n a iz Zagreba preko Rogake Slatine i Ma-
ribora u Austrij i u moe se nai u Kriman, Pa PP veli u bj b ekts tt tvu; i Vi VV lim
Cecelj l a, "etrdesetgodinj n ica Bleiburga", u Vj VV esnik, urnal hrvatskih radni-
ka i migranata u Nemakoj, godina 14, broj 51, Uskrs 1985. Prvonav aa edeni
autor daj a e prikaz sa stanovita jugoslovenske orij i entisanosti, dok je drugo-
nav aa edeni bio visoki pripadnik ustaa i portretie Pav aa elia sa simpatij i ama.
186
2. Detalj l isana istorij i a rasta Ustakog pokreta, nj n egovih teroristikih ak-
tivnosti tokom 1930-ih godina i stranih zverstav a a poinj n enih u vreme rata
moe se nai u Mark Aarons, Sanctuary rr ! Na NN zi Fugitives in Austra rr lia,
Heinemann Australia, Melbourne, 1989, str. 57-63. Pomalo pristrasan,
mada uglav aa nom taan prikaz moe se nai u Edmond Paris, Genocide in
Sate tt llite tt Croatia, 1941-1945, The Serbian Thought, Melbourne, 1981.
3. Magj gg erec, Hr HH vats tt ki Za ZZ vod sveto tt g Je JJ ronima u Rimu: Jubilej e s jj ke Proslave
(1 (( 453 55 -1953 55 ) 3 str. 177-80.
4. Rukom pisane napomene od 5. juna i 26. maj a a 1941, PRO FO 371
30174 i 30226; i memorandum od Apostolskog delegata Forin ofi ff su od 23.
maj a a 1941. i memorandum od Idna upuen Ozbornu, britanskom ambasa-
doru pri Svetoj Stolici, 24. maj a 1941, PRO FO 371 30174
5. Ozbornov izvetaj a Forin ofi ff su, 13. jun 1941, PRO FO 371 30174
6. Rukompisana beleka od 10. jula 1941. u memorandumod Forin ofi ff sa
Ozbornu, 21. jul 1941, PRO FO 371 30174
7. Falconi, Th TT e Silence of o Pius XI XX I II , II str. 307
8. Bokun, Spy pp in th tt e Va VV tican, str. 21-3
9. Falconi, Th TT e Silence of o Pius XI XX I II , II str. 308, 335-6
10. Ib II id., str. 330. i 350.
11. Paris, Genocide in Sate tt llite tt Croatia, 1941-1945, str. 167, 221; Bokun,
Spy pp in th tt e Va VV tican, str. 46; i Falconi, Th TT e Silence of o Pius XI XX I II , II str. 344-51.
12. Curzio Malaparte, Ka KK putt, t Harborough, London, 1960, str. 200.
13. Vi VV di prikaz u Hilberg, Th TT e Destruction of o th tt e European Je JJ ws ww , str. 711-
8.
14. Nota od 3. jula 1945, PROFO371 48890; i Nota Ambasade Jugoslav aa ij i e,
London, Forin ofi ff su, 30. av aa gust 1945, PRO FO 371 48892
15. Nota Forin ofi ff sa Ambasadi Jugoslav aa ij i e, London, 9. oktobar 1945, PRO
FO 371 48892; i Telegram iz Bea Forin ofi ff su, 28. oktobar 1945, PRO FO 371
48893
16. Telegram od Forin ofi ff sa Kazerti, 12. septembar 1945, PRO FO 371
48892; Telegram iz Beograda u Kazertu, 15. oktobar 1945, PRO FO 371
48893; Telegram od Beograda Forin ofi ff su, 27. av aa gust 1945, PRO FO 371
48892; Telegramiz Kazerte Forin ofi ff su, 10. oktobar 1945, PROFO371 48893;
pismo Vi VV inj n skij i u od Frenka Robertsa iz Britanske ambasade, Moskv kk a, 15.
oktobar 1945, PRO FO 371 48893; pismo Forin ofi ff su od Sav aa eznike komisij i e
za Austrij i u (Britanski element), 2. decembar 1945, PRO FO 371 48894; i
pismo Forin ofi ff sa Ambasadi Jugoslav aa ij i e, London, 3. januar 1946, PRO FO
371 48894.
17. Telegram od Beograda Forin ofi ff su, 14. decembar 1945, PRO FO 371
48894; Kolvilova beleka od 22. decembra 1945, PRO FO 371 48894;
Telegram od Beograda Forin ofi ff su, 14. decembar 1945, PRO FO 371 48894; i
pismo Forin ofi ff sa Ambasadi Jugoslav aa ij i e, London, 19. Decembar 1945, PRO
FO 371 48894;
187
18. Kolvilova beleka od 10. januara 1946, PRO FO 371 59399; Telegram
Forin ofi ff sa Vaingtonu, 10. januar 1946, PRO FO 371 59399; i Telegram
Vaingtona Forin ofi ff su, 14. januar 1946, PRO FO 371 59399
19. Vi VV di telegram Beograda Forin ofi ff su, 9. jun 1946, PRO FO 371 59408,
radi primera pritubi u jugoslovenskoj tampi; za ilustracij i u traj a ne slubene
kampanj n e vidi, na primer, notu Ambasade Jugoslav aa ij i e Forin ofi ff su od 2.
av aa gusta 1946, PRO FO 371 59415.
20. Pismo Britanske ambasade, Beograd, jugoslovenskom ministru
spolj l nih poslova, 21. av aa gust 1946, PRO FO 371 59417; i pismo Valvorta
Barbura (Walwort Barbour), vrioca dunosti efa ff Odelj l enj n a za junoevrop-
ske poslove u Stej e t departmentu SAD, upueno D. K Mensu (J.C. Mance),
7. oktobar 1946, USNA NN , RG 59, 740.00116EW/9-2546
21. Pismo od 21. novembra 1946. upueno Forin ofi ff su, PRO FO 371
59423
22. Pismo Britanske ambasade, Vaington, Stej e t departmentu, 9. novem-
bar 1946, i odgovor Stej e t departmenta, 20. novembar 1946, USNA NN , RG 59,
860H.00/11-946; i pismo svetenika Roberta Grej e ema, 22. januar 1990.
23. Nota od 18. decembra 1946; i Telegram iz Bea Forin ofi ff su, 14.
decembar 1946, PRO FO 371 59423
24. Draganovieva izj z av aa a jugoslovenskim vl vv astima, 26. septembar 1967.
25. Ib II id.
26. Vi VV di, na primer, indeksni registar u kom se iznose stav aa ovi Ogranka za
ratne zloine Naelstva prav a ne slube od 5. novembra 1945, USNA NN , Arhiv
istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav aa eliev dosij i e, XE 001109
27. Gauenov i Kanilj l in izvetaj a od 29. av aa gusta 1947, Pav aa eliev dosij i e pri
CIC, pribav aa l vv j l eno prema US FOIA, str. 2-6
28. Beleka od 16. jula 1947, i pismo maj a ora Vi VV vij i ana Strita (Vi VV vien
Street), Rim, Forin ofi ff su, 5. juna 1947, PRO FO 371 67380
29. Madova beleka od 30. januara 1947, CIC izvetaj a od Kanilj l e i Capale
od 15. marta 1947, i indeksni registar od 14. aprila 1947, USNA NN , Arhiv istra-
ne dokumentacij i e, RG 319, Pav aa eliev dosij i e, XE 001109
30. Podsetnik od 10. maj a a 1946, u kom se iznose vienj n a Izvora P, USNA NN ,
Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav aa eliev dosij i e, XE 001109
31. Hubert Butler, Es EE cape fr ff om th tt e Anth tt ill, The Lilliput Press, Mullingar,
1985, str. 282; i dokument komunistike obav aa etaj a ne mree, "Poglav aa nikov
borav aa ak u Rimu i odlazak u Argentinu"
32. Podsetnik od 10. maj a a 1946, u kom se iznose pogledi Izvora P, USNA NN ,
Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav aa eliev dosij i e, XE 001109
33. Telegram od 7. januara 1947. iz Rima pukovniku Smitu, USNA NN , Arhiv
istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav aa eliev dosij i e, XE 001109
34. Gauenov memorandum od 22. januara 1947, USNA NN , Arhiv istrane
dokumentacij i e, RG 319, Pav aa eliev dosij i e, XE 001109. svetenik Robert
188
Grej e em potvruj u e da su ove ustanove Crkv kk e u stvari locirane u ovom kom-
pleksu, Pismo od 22. januara 1990.
35. svetenik Robert Grej e em nam je ispriao da "Starij i i Rimlj l ani s kojima
sam razgovarao ne seaj a u se nikakv kk e tramvaj a ske linij i e koja je ila "ispod"
Av AA entina. Narav aa no, postojala je tramvaj a ska pruga koja je tamo kruila".
Pismo od 22. januara 1990.
36. Gauenov memorandum od 22. januara 1947, USNA NN , Arhiv istrane
dokumentacij i e, RG 319, Pav aa eliev dosij i e, XE 001109.
37. Pismo britanskog politikog sav aa etnika, Kazerta, Forin ofi ff su, 26. fe ff b-
ruar 1947, PRO FO 371 67372
38. Vi VV di, na primer, CIC izvetaj a "Pav a eli, Ante i 'Legitimisti' u Ustakom
pokretu", Pav aa eliev CIC dosij i e, pribav aa l vv j l eno prema US FOIA, str. 3-4; i izve-
taj a i CIC od 10. oktobra i 26. novembra 1946, Draganovievi dosij i ei, pribav aa -
lj l eno prema US FOIA; str. 49-54
39. CIC izvetaj a Mariona Skota (Marion Scott), od 18. aprila 1947, USNA NN ,
Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav aa eliev dosij i e, XE 001109
40. Vi VV di Saetak info ff rmacij i a, Pav aa eliev CIC dosij i e, pribav aa l vv j l eno prema US
FOIA, str. 9; i memorandum kapetana Roberta Stj t uarta, 20. jun 1947, USNA NN ,
Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav aa eliev dosij i e, XE 001109
41. Memorandumod 22. maj a a 1947, USNA NN , Myron Tay aa l yy or Papers, Box 17
42. Parsonsov memorandum od 26. jula 1947, USNA NN , Myron Tay aa l yy or Pa-
pers,
Box 17
43. Vornerova (Warner) nota od 19. juna 1947, PRO FO 371 67385
44. Telegrami od Rima Leghornu, 17. jul 1947, i od Forin ofi ff sa Rimu, 20.
jul
1947, PRO FO 371 67385. Vi VV di i Telegram Rima Forin ofi ff su, 22. jul 1947,
PRO FO 371 67386
45. Telegram Forin ofi ff sa Vaingtonu, 25. jul 1947, PRO FO 371 67385
46. Telegram Vaingtona Forin ofi ff su, 25. jul 1947, PRO FO 371 67387
47. Telegram od 28. jula 1947. od Vaingtona Rimu, USNA NN , RG 59,
740.00116EW/7-2847
48. Memorandumi od 29. jula i 2. av aa gusta 1947, USNA NN , Arhiv istrane
dokumentacij i e, RG 319, Pav aa eliev dosij i e, XE 001109. Vi VV di i dva telegrama od
Leghorna Forin ofi ff su, 30. jul 1947, PRO FO 371 67387.
49. Telegram Forin ofi ff sa Rimu, 30. jul 1947, PRO FO 371 67387
50. USNA NN , Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav aa eliev dosij i e, XE
001109
51. Nefo ff rmalna uzgredna beleka, 8. av aa gust 1947; "Ante Pav aa eli i druge
ustake linosti" i Gauenov i Kanilj l in CIC memorandum od 9. juna 1947,
USNA NN , Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav aa eliev dosij i e, XE 001109
189
52. lanci u La Repubblica, 23, 24. i 26. septembar 1948, Arhiv
Ministarstva inostranih poslova, 1948, Busta 33, fa ff sciolo 2, Processo di
Zagabbria
53. Telegrami od Forin ofi ff sa Rimu, 27. av aa gust i 7. oktobar 1947, PRO FO
371 67387; i Telegram od Transkog taba snaga Sjedinj n enih Drav aa a, 10.
septembar 1947, Pav aa eliev CIC dosij i e, pribav aa l vv j l eno prema US FOIA, str. 1-2
54. Memorandum od 7. jula 1947, i Morenina rukom pisana beleka od
14. jula 1947, USNA NN , Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav aa eliev dosi-
je, XE 001109
55. Gauenov memorandum od 6. jula 1947, Vaj a tin dosij i e, pribav aa l vv j l eno
prema US FOIA, str. 44-8
56. Gauenov i Kanilj l in izvetaj a od 29. av aa gusta 1947, Pav aa eliev CIC dosij i e,
pribav aa l vv j l eno prema US FOIA, str. 2-6
57. Ib II id.
58. Ib II id.
59. Ib II id.
60. Ib II id.
61. Gauenov, Kanilj l in i Morenin izvetaj a od 12. septembra 1947, USNA NN ,
Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav aa eliev dosij i e, XE 001109
62. Razgovori sa Simiem, Rim, 12. maj a 1989. i 16. fe ff bruar 1990.
63. Av AA ro Menhetn, Te TT rror over Yu YY go gg slavia, Watts &Co, London, 1953, str.
117-8, i Ca CC th tt olic Te TT rror To TT day a , Parav aa ision, London, 1969.
64. Saraj a evski Svij i et, t niz lanaka o Draganoviu, autora Sinie Ivanovia
i Krsta Lekovia, objav aa l vv j l ivanih nedelj l no izmeu 13. juna i 19. septembra
1986.
65. Dokument komunistike obav aa etaj a ne mree, "Poglav aa nikov borav aa ak
u Rimu i odlazak u Argentinu"
66. Razgovor sa Simiem, Rim, 16. fe ff bruar 1990; Kriman, Pa PP veli u bj b e-
ks kk tvu, str. 225.
67. CIC memorandum "Pav aa eli, Ante, i 'Legitimisti' u Ustakom pokre-
tu", Pav aa eliev dosij i e, pribav aa l vv j l eno prema US FOIA, str. 3-4.
68. Pojedinosti o sezanj n u te krij i umarske operacij i e dali su Ivo Omranin
u razgovorima za Reg e lig i ious Ne NN ws ww Service, maj a 1986, i Don Loft ff us, 1985.
5. Pacovski kanal
1. Vi VV di "United States Policy Toward the Ustashi", Istraivaki projekat
br. 61, Division of Historical Policy Research, Stej e t department, april 1948,
USNA NN , RG59, 740.00116EW/4-148
2. Razgovor s ocem Grej e emom, 15. april 1985.
3. Izvetaj a od 25. novembra 1943, USNA NN , RG 226, Records of the Off ff i ff ce of
Strategic Services, OB 6362
190
4. Draganovieva izj z av aa a jugoslovenskim vl vv astima, 26. septembra 1967; i
izj z av aa a Lj L uba Miloa jugoslovenskim vl vv astima.
5. Draganovieva izj z av aa a jugoslovenskim vl vv astima, 26. septembar 1967.
6. Ib II id.
7. Ib II id.
8. Razgovor s Vi VV limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989.
9. Beleka gospoice Dekson od 22. av aa gusta 1946, PRO PO 371 59415;
Dosij i e Jugoslovenske komisij i e za ratne zloine broj 7103, Arhiv Jugoslav aa ij i e,
Beograd; Stella Alexander, Th TT e Tr TT iple My MM th tt , East European Monographs,
Boulder, 1987, str. 86, 157; jugoslovenski zahtevi za izruenj n e od 6. av a gusta
1946, PRO FO 371 59415, i 4. septembra 1946, USNA NN , RG 59, 860H.00/9-446
10. Razgovor s Vi VV limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989; i Paris,
Genocide in Sate tt llite tt Croatia, str. 74.
11. Dosij i e jugoslovenske komisij i e za ratne zloine broj 7103, Arhiv
Jugoslav aa ij i e, Beograd
12. Razgovor s Vi VV limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989.
13. Bezbednosna provera za neuselj l eniku vizu, 18. septembar 1957,
USNA NN , RG 319, Arhiv istrane dokumentacij i e, Cecelj l in dosij i e, XE 006538
14. Telegram iz Zagreba Vaingtonu od 29. maj a a 1947, USNA NN , RG 59,
740.00116EW/5-2947; i Razgovor s Vi VV limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a
1989.
15. Razgovor s Vi VV limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989.
16. Appendix A Linom upitniku, i Bezbednosni izvetaj a o hapenj n u, oba
nav aa ode CICizvetaj a "Ustasha Activity tt in Land Salzburg", od 2. oktobra 1945;
Indeksna kartica; Memorandum od 14. fe ff bruara 1947; i Memorandum od
26. fe ff bruara 1947, USNA NN , RG 319, Arhiv istrane dokumentacij i e, Cecelj l in
dosij i e, XE 006538
17. Beleke od 6. av aa gusta 1946, PRO FO 371 59415, i 4. septembra 1946,
USNA NN , RG 59, 860H.00/9-446
18. Beleka od Deksona, 22. av aa gust 1946, i Pismo od 31. av aa gusta 1946,
PRO FO 371 59415
19. Kako je nav aa edeno u Memorandumu od Zagreba Vaingtonu, od 30.
maj a a 1947, USNA NN , RG 59, 740.00116EW/5-3047; i Alexander, Th TT e Tr TT iple
My MM th tt , str. 157-8.
20. Vi VV di Memorandum od Zagreba Vaingtonu, od 4. juna 1947, USNA NN ,
RG 59, 740.00116EW/6-447
21. Telegram iz Zagreba Vaingtonu, od 29. maj a a 1947, USNA NN , RG 59,
740.00116EW/5-2947
22. Telegram iz Bea Vaingtonu, od 4. aprila 1947, USNA NN , RG 59,
740.00116EW/4-447; i Memorandum od 12. marta 1947, USNA NN , RG 319,
Arhiv istrane dokumentacij i e, Cecelj l in dosij i e, XE 006538
23. Telegram od Bea Vaingtonu, od 6. juna 1947, USNA NN , RG 59,
740.00116EW/5-2947
191
24. Bezbednosna provera za neuselj l eniku vizu, 18. septembar 1957,
USNA NN , RG 319, Arhiv istrane dokumentacij i e, Cecelj l in dosij i e, XE 006538;
Indeksna kartica od 24. juna 1953, USNA NN , RG 319, Arhiv istrane dokumen-
tacij i e, Pav aa eliev dosij i e, XE 001109; CIC izvetaj a "Croatian migr Activities
in Austria" od 28. av aa gusta 1953, Ustaki CIC dosij i e, osloboeno za jav aa nost
prema US FOIA, str. 8; i dokumenti Australij i ske bezbednosne obav aa etaj a ne
organizacij i e, izloeni u Senatu Australij i e, 27. mart 1973. Razgovor s
Vi VV limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989.
25. Razgovor s Vi VV limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989.
26. Ib II id.
27. Ib II id.
28. "Memorandumon the Ustaa Organisation in Italy", prilog pismu od
Maklej e na Volinderu, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398
29. Dokument Jugoslovenske komisij i e za ratne zloine, 29. mart 1949,
Zh. 9670/11547, Arhiv Jugoslav a ij i e, Beograd
30. Draganovievo izruenj n e je traeno u jugoslovenskoj noti od 26. jula
1947, PRO FO 371 67378; neke pojedinosti o radu Uprav aa e za kolonizacij i u
mogu se nai u jednoj drugoj jugoslovenskoj noti, od 26. marta 1947, USNA NN ,
RG 59, 740.00116EW/3-2547.
31. Draganovieva izj z av aa a jugoslovenskim vl vv astima, 26. septembar 1967.
32. Ib II id.
33. Draganovieva izj z av aa a jugoslovenskim vl vv astima, 26. septembar 1967;
i izj z av aa e Mokova i Miloa jugoslovenskim vl vv astima
34. Madov memorandum od 12. fe ff bruara 1947, Draganoviev CIC dosi-
je, osloboeno za jav aa nost prema US FOIA, str. 311-13.
35. Draganovieva izj z av aa a jugoslovenskim vl vv astima, 26. septembar 1967.
36. "Memorandumon the Ustaa Organisation in Italy", prilog pismu od
Maklej e na Volinderu, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398; i "Consolidated
Interrogation Report on Dr Krunoslav aa Stepano Draganovi", i memoran-
dum od 26. novembra 1946, Draganoviev/Penikarov CIC dosij i e, pribav aa -
lj l eno prema US FOIA, str. 41-6, 49.
37. "Memorandumon the Ustaa Organisation in Italy", prilog pismu od
Maklej e na Volinderu, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398
38. Jugoslovenska nota od 23. aprila 1947, PRO FO 371 67376; vidi i jugo-
slovensku notu od 7. novembra 1947, PRO FO 371 67400; Magj gg arec, Hr HH vat-
ski zavod Sv. Je JJ ronima u Rimu: Jubilej e s jj ke Proslave (1 (( 453 55 -1953 55 ) 3 , str. 133; i
Manhattan; Te TT rror Over Yu YY go gg slavia, str. 76.
39. Beleka gospoice Dekson od 15. maj a a 1947, PRO FO 371 67376; i
prilog pismu od Specij i alne komisij i e za izbeglice upuenom Forin ofi ff su, od
23. oktobra 1947, PRO FO 371 67398
40. Vi VV di na primer "Consolidated Interrogation Report on Dr Krunoslav aa
Stepano Draganovi", Draganoviev/Penikarov CIC dosij i e, pribav aa l vv j l eno
prema US FOIA, str. 41-6
192
41. Memorandumod 26. novembra 1946, Draganoviev/Penikarov CIC
dosij i e, pribav aa l vv j l eno prema US FOIA, str. 49.
42. CIC beleka od 10. oktobra 1946, Draganoviev dosij i e, pribav a l vv j l eno
prema US FOIA, str. 54.
43. Radi nekih pojedinosti u vezi s Mandievom ulogom u ovoj propa-
gandnoj kampanj n i, vidi Paris, Genocide in Sate tt llite tt Croatia, str. 260;
Draganovieva izj z av aa a jugoslovenskim vl vv astima, 26. septembar 1967; sve-
doenj n a koja je pruio Mimo Rosandi priloena uz poilj l ku od Konzulata
SAD u Zagrebu od 4. av aa gusta 1948, USNA NN , RG 59, 860H.00/8-448.
44. Memorandum Ministarstva spolj l nih poslova od 2. novembra 1945,
Arhiv Ministarstva spolj l nih poslova, "Aff ff a ff ri politici (Jugoslav aa ia)", 1946,
Busta 1, fa ff sciolo 3, Esponenti del cessato regime ustascia in Italia; i
Ministarstvo unutranj n ih poslova (Rimska Policij i a) - izvetaj a od 9. jula 1946,
priloen memorandumu Ministarstva inostranih poslova od 30. jula 1946,
Arhiv Ministarstva inostranih poslova, "Aff ff a ff ri politici (Jugoslav aa ia)", 1948,
Busta 33, fa ff sciolo 3, Attivita di jugoslav aa i contrari al regime di Tito in Italia
45. "Memorandumon the Ustaa Organisation in Italy", prilog pismu od
Maklej e na Volinderu, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398
46. Nedatiran izvetaj a Italij i anske taj a ne slube, priloen memorandumu
Ministarstva inostranih poslova od 20. av aa gusta 1944, Arhiv Ministarstva ino-
stranih poslova, "Aff ff a ff ri politici (Jugoslav a ia)", 1948, Busta 33, fa ff sciolo 3,
Attivita di jugoslav aa i contrari al regime di Tito in Italia
47. Razgovor sa Simiem, Rim, 16. fe ff bruar 1990.
48. Memorandum od 12. fe ff bruara 1947. Draganoviev/Penikarov CIC
dosij i e, pribav aa l vv j l eno prema US FOIA, str. 38-40.
49. Razgovor sa Simiem, Rim, 16. fe ff bruar 1990.
50. Memorandum od 12. fe ff bruara 1947. Draganoviev/Penikarov CIC
dosij i e, pribav aa l vv j l eno prema US FOIA, str. 38-40
51. Telegram od 10. septembra 1947, Pav aa eliev CIC dosij i e, pribav aa l vv j l eno
prema US FOIA, str. 2
52. Vi VV di jugoslovensku notu Forin ofi ff su od 25. jula 1946, i odgovor Forin
ofi ff sa od 15. av aa gusta 1946, PRO FO 371 59415. Takoe vidi jugoslovensku
notu Stej e t departmentu od 15. av aa gusta 1946, USNA NN , RG 59, 860H.00/8-1546.
53. "Yu YY goslav aa Quislings and Possible War Criminals at Terni", PRO FO
371 59400
54. Vi VV di notu od Britanske ambasade, Vaington, Forin ofi ff su, od 20. juna
1946, i notu Forin ofi ff sa Ambasadi Jugoslav aa ij i e, London, od 2. jula 1946, PRO
FO 371 59412. Takoe vidi ranij i u notu Jugoslovena od 11. maj a a 1946, PRO
FO371 59406, radi dalj l ih pojedinosti i radi Kolvilovih i Deksonovih komen-
tara od 14. i 17. maj a a 1946. Pojedinosti o Totovom bekstvu u Buenos Aires
mogu da se nau u beleci od Buenos Airesa Vaingtonu od 16. jula 1947,
USNA NN , RG 59, 860H.00/7-2347, Mikro fi ff lm LM 76, rolna 12, kv kk adrati 3328-9.
Kolvilova ispovest o tome kako je mnogim ustaama dopustio da izbegnu
193
repatrij i acij i u nalazi se u John Colville, Fo FF otp t rints tt in Ti TT me, Michael Russell,
Salisburg, 1984, str. 212-13.
55. "Yu YY goslav aa Quislings and Possible War Criminals at Terni", PRO FO
371 59400; Telegrami od 8. i 11. septembra 1946. Od Ogranka A u GHQ CMF
da se podri 13. korpus, i od Kazerte Forin ofi ff su, 13. septembar 1946, PRO
FO 371 59418; i CIC beleka od 3. novembra 1947, Vr VV aniev dosij i e, pribav aa -
lj l eno prema US FOIA, str. 2.
56. Vi VV di jugoslovensku notu Stej e t departmentu od 19. av aa gusta 1946, i
odgovor Stej e t departmenta od 3. aprila 1947, USNA NN , RG 59, 860H.00/8-1946;
Pismo od Britanske ambasade, Vaington, Stej e t departmentu, od 18. sep-
tembra 1946. i odgovor Stej e t departmenta od 15. oktobra 1946, USNA NN , RG
59, 740.00116EW/9-1846 i 860H.00/10-1546; Telegram od Vaingtona
Leghornu, od 3. juna 1947, USNA NN , RG 59, 740.00116EW/5-2747; i pisma od
Forin ofi ff sa Beu i Kazerti, 17. av aa gust 1946, PRO FO 371 59415.
57. Memorandum od 5. novembra 1946, Draganoviev/Penikarov CIC
dosij i e, pribav aa l vv j l eno prema US FOIA, str. 53-4
58. Memorandum od 5. septembra 1947, Draganoviev CIC dosij i e, pri-
bav aa l vv j l eno prema US FOIA, str. 307-10.
59. Ib II id.
60. Ib II id.
61. Memorandum od 12. fe ff bruara 1947, Draganoviev/Penikarov CIC
dosij i e, pribav aa l vv j l eno prema US FOIA, str.38-40.
62. Razgovor s Karlom Dragutinom Petranoviem, Nij i agara Folz, Ka-
nada, 17. jun 1989.
63. Ib II id.
64. Jugoslovenska nota od 21. jula 1947, PRO FO 371 67386
65. Ib II id.
66. Kako je nav aa edeno u Manhattan, Te TT rror Over Yu YY go gg slavia, str. 77.
67. Razgovor s Karlom Dragutinom Petranoviem, Nij i agara Folz, Kana-
da, 17. jun 1989.
68. Ib II id.
69. Telegram od Rima Kazerti, od 25. fe ff bruara 1947, PRO FO 371 67372
70. Pismo Forin ofi ff sa Trij i anoj misij i i, Klagenfu ff rt, od 14. av aa gusta 1947,
PRO FO 371 67386; beleka G-2 od 16. januara 1947, Ustaki CIC dosij i e, pri-
bav a l vv j l eno prema US FOIA, str. 47; pismo od Kazerte Forin ofi ff su, 26. fe ff bruar
1947, PRO FO 371 67372; "Memorandum on the Ustaa Organisation in
Italy", priloen pismu od Maklej e na Forin ofi ff su, 17. oktobar 1947, PRO FO
371 67398; i telegram iz Leghorna Stej e t departmentu, USNA NN , RG 319. Radi
dalj l ih primera enovske operacij i e, vidi pismo od Maklej e na Forin ofi ff su, 16.
maj a 1947, od Forin ofi ff sa Klagenfu ff rtu, 30. jul 1947, jugoslovenske note Forin
ofi ff su od 15. jula i 3. septembra 1947, pismo od Klagenfu ff rta Forin ofi ff su, 29.
septembar 1947, PRO FO 371 67378, 67384, 67385, 67392 i 67393; i telegram
194
iz Leghorna Stej e t departmentu, 22. maj a 1947, USNA NN , RG59, 740.00116EW/5-
2147.
71. Izvetaj a Centralne obav aa etaj a ne grupe od 21. januara 1947, USNA NN , RG
59, 840.5510/1-2447
72. Razgovor s Karlom Dragutinom Petranoviem, Nijagara Folz,
Kanada, 17. jun 1989.
73. Stephen Clissold, neobjav aa l vv j l eni rukopis; i Telegram iz Rima Forin
ofi ff su od 22. fe ff bruara 1947, PRO FO 371 67372
74. Clissold, neobjav aa l vv j l eni rukopis
75. Razgovor s Karlom Dragutinom Petranoviem, Nijagara Folz,
Kanada, 17. jun 1989.
76. Clissold, neobjav aa l vv j l eni rukopis
77. Za jedan deo od mnotva dokumenata koji se bav aa e ovom operaci-
jom, vidi telegrame iz Leghorna Stej e t departmentu, 7. jun 1947, i Stej e t
departmenta Leghornu, 12. jun 1947, USNA NN , RG 319; i telegrame od 12. i 25.
juna 1947, od Beograda Stej e t departmentu, USNA NN , RG 59, 740.00116EW/6-
1147 i 740.00116EW/6-2547
78. "The Legal Position of Croatian War Criminals in Italy", 19. maj a 1947,
priloeno pismu od Rima Stej e t departmentu, 28. maj a 1947, USNA NN , RG 59,
740.00116EW/5-2847
79. Ib II id.
80. Jedan prikaz Miloevih zloina moe se nai u Zdenko Lwenthal
(ur.), Th TT e Crimes of o th tt e Fa FF scist Occupants tt and th tt eir Co CC llabora rr to tt rs rr ag a a gg inst
Je JJ ws ww in Yu YY go gg slavia, Sav a ez jevrej e skih optina Federativne Narodne Republike
Jugoslav aa ij i e, Beograd, 1957, str. 17.
81. Draganovieva izj z av aa a jugoslovenskim vl vv astima, 26. septembar 1967.
82. Ib II id.
83. Vi VV di CIC beleku od 10. oktobra 1946, Draganoviev dosij i e, pribav aa -
lj l eno prema US FOIA, str. 54; i pismo od Kazerte Forin ofi ff su, 2. novembar
1946, PRO FO 371 57729.
84. "Memorandumon the Ustaa Organisation in Italy", prilog pismu od
Maklej e na Volinderu, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398; i izj z av aa e koje su
jugoslovenskim vl vv astima dali Mimo Rosandi, Branko Kutro, Ivica Greta,
Julij i o Spalj l i Vl VV adko Hranilovi
85. lanak u La Repubblica, 26. septembar 1948, Arhiv Ministarstva ino-
stranih poslova, 1948, Busta 33, fa ff sciolo 2, Processo di Zagabbria
86. Razgovor s Karlom Dragutinom Petranoviem, Nij i agara Folz, Kana-
da, 17. jun 1989; i s Vi VV limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989.
87. Razgovor sa Simiem, Rim, 5. maj a 1989. i 16. fe ff bruar 1990.
88. Razgovor s jednim bivim britanskim ofi ff cirom vojne obav aa etaj a ne
slube, snimlj l en pod uslovom da se ne iznosi nj n egovo ime, London, 5. maj a
1989.
89. Razgovor sa Simiem, Rim, 16. fe ff bruar 1990.
195
90. Razgovor s jednim bivim britanskim ofi ff cirom vojne obav aa etaj a ne
slube, snimlj l en pod uslovom da se ne iznosi nj n egovo ime, London, 5. maj a
1989.
91. Perounij i evo (Perowne) pismo od 18. novembra 1947, i Volinderov
odgovor od 5. decembra 1947, PRO FO 371 67402
92. Razgovori sa Simiem, Rim, 12. maj a 1989. i 16. fe ff bruar 1990.
93. Razgovor sa Simiem, Rim, 16. fe ff bruar 1990.
94. Razgovor sa Simiem, Rim, 12. maj a 1989. i 16. fe ff bruar 1990.
95. Razgovor s Vi VV limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989; razgovor sa
Simiem, Rim, 12. maj a 1989. i 16. fe ff bruar 1990; Telegram od COMGE-
NUSFA (Rear) Salcburg, Austrij i a, od PA PP GBI, za Odelj l enj n e Armij i e za CSGID
za DISC, od 13. decembra 1949, USNA NN , RG 319, Dokumentacij i a taba
Armij i e, Box 135; i izj z av aa a Boidara Kav aa rana jugoslovenskim vl vv astima
96. Vi VV di Draganovievo pismo od 5. marta 1946, kao i fr ff ancusku verzij i u
istog materij i ala, PRO FO 800 476.
97. Beleka od 27. marta 1946, USNA NN , Myron Tay aa l yy or Papers, Box 21; i
PRO FO 204 11133
98. "Memorandum on the Ustaa Organisation in Italy", prilog u pismu
od Maklej e na Volinderu, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398, pismo itali-
janskog Ministarstva inostranih poslova upueno ambasadoru SAD, Rim, 7.
jul 1945, i Memorandum za Sav aa ezniku komisij i u, 29. jul 1945, USNA NN , RG
331, Sav aa eznika kontrolna komisij i a, Izvrni lanovi Komisij i e, 10000/109/
319, Box 9; i Klisold, neobjav aa l vv j l eni rukopis
99. Razgovor sa Simiem, Rim, i 16. fe ff bruar 1990.
100. CIC indeksna kartica, 7. fe ff bruar, Draganoviev dosij i e, pribav a l vv j l eno
prema US FOIA, str. 66; i razgovori s Omraninomza Relig i ious Ne NN ws ww Service,
maj a 1986; i Don Loft ff us, 1985.
101. "Memorandumon the Ustaa Organisation in Italy", prilog u pismu
od Maklej e na Volinderu, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398
102. CIC beleka od 10. oktobra 1946, Draganoviev dosij i e, pribav aa l vv j l eno
prema US FOIA, str. 54. U vezi s ocem Mandiem vidi Alexander, Th TT e Tr TT iple
My MM th tt , str. 94; i Paris, Genocide in Sate tt llite tt Croatia, str. 260
6. Zlatni svetenik
1. Detalj l ni prikazi suenj n a mogu se nai u telegramima i memorandu-
mima Stej e t departmenta SAD, 16. jul 1948, iz Zagreba u Vaington, USNA NN ,
RG 59, 860H.00/7-1648, 19. jul 1948, iz Zagreba u Vaington, USNA NN , RG 59,
860H.00/7-1948, 2. av aa gust 1948, iz Beograda u Vaington, USNA NN , RG 59,
860H.00/8-248, 30. jul i 4. av aa gust 1948, iz Zagreba u Vaington, USNA NN , RG59,
860H.00/8-448, 30. septembar 1948, iz Zagreba u Vaington, USNA NN , RG 59,
860H.00/9-3048; i izvetaj a i i memorandumi britanskog Forin ofi ff sa od 10.
septembra 1948, PRO FO 371 72563E
196
2. "Annual Report fo ff r 1945", od Britanskog poslanstva pri Svetoj Stolici
Forin ofi ff su, 22. fe ff bruar 1946, PRO FO 371 60803
3. Izvetaj a sa suenj n a u komunistikom listu Borba, kako je preneseno u
telegramu Stejt departmenta SAD od 2. avgusta 1948, iz Beograda u
Vaington, USNA NN , RG 59, 860H.00/8-248; i pisma Britanske ambasade,
Beograd, Forin ofi ff su, 2. januar i 20. mart 1946, PRO FO 371 59399 i 59403
4. Vi VV di prikaze svedoenj n a i dokaza koje su izneli Adam Milievi, Mimo
Rosandi i Boidar Petrai, u memorandumu Stej e t departmentu SAD od
30. jula, priloenom u poilj l ki od 4. av aa gusta 1948, iz Zagreba u Vaington,
USNA NN , RG 59, 860H.00/8-448.
5. Vi VV di dodatke 2. i 6. memorandumu Stej e t departmenta SAD od 30. jula,
priloene u depei od 4. av aa gusta 1948, iz Zagreba u Vaington, USNA NN , RG59,
860H.00/8-448
6. Izvetaj a i i memorandum britanskog Forin ofi ff sa od 10. septembra
1948, PRO FO 371 72563E
7. Gauenova beleka od 29. av aa gusta 1947, Pav aa eliev CIC dosij i e, oslo-
boeno prema US FOIA, str. 2-6
8. Izj z av aa a koju je dao Mimo Rosandi jugoslovenskim vl vv astima; i Klisold,
neobjav aa l vv j l eni rukopis
9. Gauenova beleka od 29. av aa gusta 1947, Pav aa eliev CIC dosij i e, oslo-
boeno prema US FOIA, str. 2-6.
10. Draganovieva izj z av aa a jugoslovenskim vl vv astima, 26. septembar 1967.
11. Ib II id.
12. Draganovieva izj z av aa a jugoslovenskim vl vv astima, 26. septembar 1967.
Radi nekih pojedinosti u vezi s Penikarovom ulogom u mrei Kriara, vidi
"Memorandum on the Ustaa Organisation in Italy", prilog u pismu od
Maklej e na Volinderu, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398; i memorandumi
o obavetaj a noj organizacij i i Kriara, TISSO, naroito u Brauningovom
memorandumu od 11. juna 1947, ustaki CIC dosij i e, osloboeno za jav aa nost
prema US FOIA, str. 89-113.
13. Razgovori sa Simiem, Rim, 12. maj a 1989. i 16. fe ff bruar 1990.
14. Draganovieva izj z av aa a jugoslovenskim vl vv astima, 26. septembar 1967.
15. Ib II id.
16. Kako je nav aa edeno u Alexander, Ch CC urc rr h and Sta tt te tt in Yu YY go gg slavia since
1945, str. 28, i Th TT e Tr TT iple My MM th tt , str. 76; i Draganovieva izj z av a a jugosloven-
skim vl vv astima, 26. septembar 1967.
17. Draganovieva izj z av aa a jugoslovenskim vl vv astima, 26. septembar 1967;
i razgovor sa Simiem, Rim, 16. fe ff bruar 1990.
18. Opiran prikaz ovoga moe se nai u izvetaj a u Vojne obav aa etaj a ne
slube SAD u Austrij i i "Specij i alna istraga i ispitivanj n e" od 9. aprila 1946, u
vezi s "The Croatian National Independence Movement", CIC dosij i e o
Ustaama, osloboeno za jav aa nost prema US FOIA, str. 10-30
197
19. Razgovor s jednim bivim britanskim ofi ff cirom vojne obav aa etaj a ne
slube, snimlj l en pod uslovom da se ne iznosi nj n egovo ime, London, 5. maj a
1989.
20. Radelov (Radell) izvetaj a od 4. aprila 1950, CIC dosij i e o Ustaama,
osloboeno za jav aa nost prema US FOIA, str. 1-5
21. Ispitivanj n e Lj L uba Miloa, kako je izveteno u Dodatku br. 6 Izvetaj a u
Stej e t departmenta SAD od 4. av aa gusta 1948, iz Zagreba u Vaington, USNA NN ,
RG59, 860H.00/8-448; Haringtonova CICbeleka od 9. marta 1948, "Activity tt
of Bishops Roman and ari, osloboeno za jav aa nost prema US FOIA
22. Izvetaj a italij i anskog Ministarstva inostranih poslova od 28. juna
1945, Arhiv Ministarstva inostranih poslova, 1946, Busta 1, fa ff sciolo 3,
Esponenti del cessato regime ustascia in Italia
23. Izvetaj a italij i anskog Ministarstva inostranih poslova od 23. jula 1945,
Arhiv Ministarstva inostranih poslova, 1946, Busta 1, fa ff sciolo 3, Esponenti
del cessato regime ustascia in Italia; i Gauenova beleka od 29. av aa gusta 1947,
Pav aa eliev CIC dosij i e, osloboeno za jav aa nost prema US FOIA, str. 2-6
24. Mardokov (Murdoch) izvetaj a od 25. septembra 1947, CIC dosij i e o
Kriarima, osloboeno za jav aa nost prema US FOIA, str. 6
25. Madevski (Madewski), izvetaj a od 12. septembra 1946, CIC dosij i e o
Kriarima, osloboeno za jav aa nost prema US FOIA, str. 38-9
26. Raduloviev izvetaj a od 23. jula 1947, Ustaki CIC dosij i e, osloboeno
za jav aa nost prema US FOIA, str. 12-13
27. Radelovi izvetaj a i od 18. novembra 1949. i 4. aprila 1950, CIC dosij i e o
ustaama, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 1-5
28. Raduloviev izvetaj a od 23. jula 1947, CIC dosij i e o Ustaama, oslo-
boeno za jav aa nost prema US FOIA, str. 12-13
29. Nedatiran izvetaj a italij i anske Taj a ne slube, pridodat memorandumu
Ministarstva inostranih poslova od 20. av a gusta 1944, Arhiv Ministarstva ino-
stranih poslova, "Aff ff a ff ri politici (Jugoslav aa ia)", 1948, Busta 33, fa ff sciolo 3,
Attivita di jugoslav aa i contrari di Tito in Italia
30. Izvetaj a o "Jugoslovenskim linostima u Rimu", od 20. jula 1945,
USNA NN , RG 226, Records of the Off ff i ff ce of Strategic Services, 139960
31. Izvetaj a italij i anske Taj a ne slube od 18. aprila 1946, Arhiv Ministarstva
inostranih poslova, 1946, Busta 1, fa ff sciolo 1, Rappporti politici
32. Vi VV di, na primer, Getiganov (Gettigan) izvetaj a od 24. maj a a 1947, CIC
dosij i e o Kriarima, osloboeno za jav aa nost prema US FOIA, str. 23-4
33. Izvetaj a o ispitivanj n u Franca Juine, Getiganov izvetaj a od 15. juna
1947, CICdosij i e o Kriarima, osloboeno za jav aa nost prema US FOIA, str. 14-
18
34. Razgovor s jugoslovenskim istoriarom po imenu Franek Saj a e, 1.
april 1979.
198
35. Za sav aa remen izvetaj a o zverstvima koja su inili domobrani vidi izve-
taj a amerikog Vojnoobav aa etaj a nog odelj l enj n a od 19. fe ff bruara 1944, USNA NN ,
RG 226, Records of the Off ff i ff ce of Strategic Services, 63632
36. Nota jugoslovenskog ambasadora u Londonu upuena britanskom
drav aa nom sekretaru za inostrane poslove, 15. novembar 1945, PRO FO 371
48893
37. Pismo Londona Ambasadi Velike Britanij i e, Vaington, od 28. novem-
bra 1945, PRO FO 371 48893
38. Izvetaj a od 8. fe ff bruara 1945, USNA NN , RG 226, Records of the Off ff i ff ce of
Strategic Services, 113566
39. Pismo vatikanskog Dravnog sekretarij i ata Frenklinu Gauenu u
Vatikanu, 19. fe ff bruar 1946, USNA NN , Myron Tay aa l yy or Papers, Box 21; rukom
pisana beleka od 16. jula 1945, PRO FO 371 48890; i telegram od Britanskog
poslanstva pri Svetoj Stolici Forin ofi ff su, od 23. fe ff bruara 1946, PRO FO 371
59401
40. Telegramod Karmela Ofi ff j i a u Kazerti upuen Titmanu u Vatikanu, 22.
jul 1945, USNA NN , Myron Tay aa l yy or Papers, Box 29; i Draganovieva izj z av aa a jugo-
slovenskim vl vv astima, 26. septembar 1967.
41. Beleka Dona Kolvila od 27. fe ff bruara 1946, PRO FO 371 59401; i
pismo Vaingtona Forin ofi ff su, 25. januar 1946, PRO FO 371 59400
42. Rukom pisana napomena na omotu memoranduma drav a nom
sekretaru, 29. decembar 1945, USNA NN , RG 59, 740.00116EW/12-2945; i tele-
gram Vaingtona Kazerti, 21. fe ff bruar 1946, USNA NN , RG 59, 740.00116 CON-
TROL/2-2146
43. Beleka Kreka, pridodata pismu od Stouksa Forin ofi ff su, 5. av aa gust
1947, PRO FO 371 67388
44. Pismo od Somerloksa Forin ofi ff su, 8. novembar 1947, PRO FO 371
67402
45. Ib II id.
46. Ib II id.
47. Rukom pisana beleka Kristofe ff ra Vornera, 11. decembar 1947, PRO
FO 371 67406
48. Pismo od Britanskog poslanstva, Be, Forin ofi ff su, 23. januar 1948; i
rukom pisana beleka na nj n egovom omotu, PRO FO 371 72559
49. Draganovieva izj z av aa a jugoslovenskim vl vv astima, 26. septembar 1967;
i lanak u listu La Repubblica, 24. septembar 1948, Arhiv Ministarstva ino-
stranih poslova, 1948, Busta 33. fa ff sciolo 2, Processo di Zagabbria
50. Haringtonov CIC memorandum od 9. marta 1948, "Activity tt of Bi-
shops Roman and ari, osloboeno za jav aa nost prema US FOIA
51. Haringtonov CIC memorandum od 9. marta 1948, "Activity tt of Bi-
shops Roman and ari, osloboeno za jav aa nost prema US FOIA; Radi-
ogram iz Berna Stej e t departmentu, USNA NN , Myron Tay aa l yy or Papers, Box 21;
199
pismo iz Vaingtona Forin ofi ff su, 1. jul 1948, PROFO371 72563C; i Magj gg erec,
Hr HH vats tt ki zavod sv. Je JJ ronima u Rimu, str. 188.
52. Tomasov memorandum od 17. maj a a 1947, Kriarski CIC dosij i e, oslo-
boeno za jav aa nost prema US FOIA, str. 29-30
53. Ib II id.
54. Getiganov memorandum od 1. jula 1947, CIC dosij i e osloboeno za
jav aa nost prema US FOIA, str. 8-10
55. Ib II id.
56. Razgovor s jednim bivim britanskim ofi ff cirom vojne obav aa etaj a ne
slube, snimlj l en pod uslovom da se ne iznosi nj n egovo ime, London, 5. maj a
1989.
57. Alexander, Th TT e Tr TT iple My MM th tt , str. 40-5; i razgovor s jednim bivim bri-
tanskim ofi ff cirom vojne obav aa etaj a ne slube, snimlj l en pod uslovom da se ne
iznosi nj n egovo ime, London, 5. maj a 1989.
58. Razgovor s jednim bivim britanskim vojno obav aa etaj a nim ofi ff cirom,
snimlj l en pod uslovom da se ne iznosi nj n egovo ime, London, 5. maj a 1989.
59. Izvetaj a od 25. aprila 1947, Kriarski CIC dosij i e, osloboeno za jav aa -
nost prema US FOIA, str. 34-5
60. Ib II id.
61. Izvetaj a i britanskog Forin ofi ff sa i memorandum od 10. septembra
1948, PRO FO 371 72563E
62. Za pojedinosti u vezi s Roverovom ratnom karij i erom, vidi Aarons,
Sanctuary rr ! yy Na NN zi Fu FF gitives in Austra rr lia, str. 219-20
63. Veina pojedinosti o Roverovim aktivnostima u Kriarima uzeta je iz
slubenih jugoslovenskih izvetaj a a o ispitivanj n u Boidara Kav aa rana i iz doku-
menata s nj n ima u vezi, koja se uvaj a u u Vr VV hovnom sudu u Zagrebu. Takoe
vidi Aarons, Sanctuary rr ! yy , ! str. 220-4, radi dalj l ih pojedinosti.
64. Izvetaj a Milovanovia i ostalih, 11. decembar 1947, Ustaki CIC dosi-
je, osloboeno za jav aa nost prema US FOIA, str. 32-3
65. Radelov izvetaj a od 18. novembra 1949, CIC dosij i e o ustaama, oslo-
boeno za jav aa nost prema US FOIA, str. 2. Dalj l i prikaz obav aa etaj a ne mree
SADu vezi s traj a nimvojnimoperacij i ama sadran je u Bidlovomizvetaj a u od
12. januara 1951, Ustaki CICdosij i e, osloboeno za jav aa nost prema US FOIA,
str. 81-2, Izvetaj a i o suenj n ima u kojima se pominj n u Draganovi i Kriari
mogu se nai u Obav aa etaj a nom izvetaj a u Stej e t departmenta od 25. fe ff bruara
1960, USNA, RG 59; i prevod lanka iz Borbe od 19. marta 1960,
Draganoviev CIC dosij i e, osloboeno za jav aa nost prema US FOIA, str. 37-43.
66. Goldenov izvetaj a od 9. fe ff bruara 1948, Ustaki CIC dosij i e, osloboe-
no za jav aa nost prema US FOIA, str. 97; i izvetaj a od 17. oktobra 1947, USNA NN ,
RG 319, Arhiv istrane dokumentacij i e, Pav aa eliev dosij i e, XE 001109
200
1. Osloboe nj n e, 16. novembar 1967., saraj a evski Svij i et, t serij i a lanaka o
Draganoviu od Sinie Ivanovia i Krste Lekovia, objav aa l vv j l ivana nedelj l no od
13. juna do 19. septembra 1986.
2. Vj VV esnik, 12. novembar 1967.
3. Osloboe nj n e, 16. novembar 1967.
4. Intervj v u sa Milanom Simiem, Rim, 2. fe ff bruar 1990.
5. Ib II id.
6. Saraj a evski Svij i et, t serij i a lanaka o Draganoviu od Sinie Ivanovia i
Krste Lekovia, objav aa l vv j l ivana nedelj l no od 13. juna do 19. septembra 1986.
7. Ib II id.
8. Ib II id.
9. Intervj v u sa bivim ofi ff cirom britanske obav aa etaj a ne slube, datim pod
uslovom da ostane anoniman, London, 5. maj a 1989.
10. Intervj v u sa Milanom Simiem, Rim, 2. fe ff bruar 1990.
11. Ib II id., neke pojedinosti o Varou mogu se nai u: Meerec, Hr HH vats tt ki
zavod sv. Je JJ ronima u Rimu, str. 174, 211
12. Saraj a evski Svij i et, t serij i a lanaka o Draganoviu od Sinie Ivanovia i
Krste Lekovia, objav aa l vv j l ivana nedelj l no od 13. juna do 19. septembra 1986.
13. Intervj v u sa Milanom Simiem, Rim, 2. fe ff bruar 1990.
14. Intervj v u sa bivim ofi ff cirom britanske obav aa etaj a ne slube, datim pod
uslovom da ostane anoniman, London, 5. maj a 1989.
15. Intervj v u sa Milanom Simiem, Rim, 2. fe ff bruar 1990.
16. Osloboe nj n e, 16. novembar 1967.
17. Vj VV esnik, 12. i 21. novembar 1967.
18. Ib II id, 21. novembar 1967.
19. Alexander, Ch CC urc rr h and Sta tt te tt in Yu YY go gg slavia since 1945, fu ff snota, str.
238-9
20. Intervj v u sa Milanom Simiem, Rim, 2. fe ff bruar 1990.
21. Izvetaj a i o ovim suenj n ima mogu se nai u Stej e t departmentu pod
nazivom "Obav aa etaj a ni izvetaj a i", broj 8230 od 25. fe ff bruara 1960, USNA NN , RG
59; saeti izvetaj a i iz jugoslovenske tampe, Politika 17, 18. i 19. mart 1960,
dosij i e CIC-a o Draganoviu sa koga je skinut embargo u skladu sa US FOIA,
str. 37-43; Alexander, Ch CC urc rr h and Sta tt te tt in Yu YY go gg slavia since 1945, str. 239-40.
22. Alexander, Ch CC urc rr h and Sta tt te tt in Yu YY go gg slavia since 1945, str. 239
23. Intervj v u sa Vi VV limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989.
24. Saraj a evski Svij i et, t serij i a lanaka o Draganoviu od Sinie Ivanovia i
Krste Lekovia, objav aa l vv j l ivana nedelj l no od 13. juna do 19. septembra 1986.
25. Detalj l ni opis ovakv kk og razvoja odnosa moe se nai u: Alexander,
Ch CC urc rr h and Sta tt te tt in Yu YY go gg slavia since 1945, str. 226-48
26. Vj VV esnik, 12. novembar 1967.
27. Saraj a evski Svij i et, t serij i a lanaka o Draganoviu od Sinie Ivanovia i
Krste Lekovia, objav aa l vv j l ivana nedelj l no od 13. juna do 19. septembra 1986.
201
7. Va VV tikanski crni orkestar
28. Draganoviev iskaz pred jugoslovenskim vl vv astima, Saraj a evo, 26. sep-
tembar 1967.
29. Saraj a evski Svij i et, t serij i a lanaka o Draganoviu od Sinie Ivanovia i
Krste Lekovia, objav aa l vv j l ivana nedelj l no od 13. juna do 19. septembra 1986.
30. Draganoviev iskaz pred jugoslovenskim vl vv astima, Saraj a evo, 26. sep-
tembar 1967.
31. Saraj a evski Svij i et, t serij i a lanaka o Draganoviu od Sinie Ivanovia i
Krste Lekovia, objav aa l vv j l ivana nedelj l no, od 13. juna do 19. septembra 1986.
8. Diplomatske obmane
1. Hilberg, Th TT e Destruction of o European Je JJ wry rr , str. 329-30; SS Oberstur-
mbannf ff hrer Friedrich Buchardt, neobjav aa l vv j l eni memoari, Die Behandlung
des russischen Problems whrend der Ze ZZ it des national-sozialistichen
Reg e imes in Deuts tt chland, strogo poverlj l iva dokumenta - indeks poverlj l ivih
dounika, Biro armij i skog obav aa etaj a nog taba, Trezor 2, USNA NN , Sjutlend
Merilend; Simpson, Blowback, str. 164; Dallin, German Rule in Russia, glav aa e
VI VV , XX XX II, XX XX V XX I VV II
2. Memorandum, Ukraj a inska divizij i a "Galicij i a" (ukraj a inski ratni zarob-
lj l enici u Velikoj Britanij i i), PRO FO 371/71636, str. 3
3. Komisij i a za kontrolu izbeglica. Izvetaj a o Ukraj a incima u SEP logoru br.
374 Italij i a, 21. fe ff bruara 1947. PRO FO 371/66605, str. 2; Memorandum,
Ukraj a inska divizija "Galicija" (ukraj a inski ratni zarobljenici u Velikoj
Britanij i i), PRO FO 371/71636, str. 3
4. Simpson, Blowback, str. 180n
5. Radiogram, poverlj l ivi dosij i ei, Drav aa ni sekretarij i at, 6. jul 1945. USNA NN ,
RG 59, kutij i a 291
6. Forin ofi ff s je oigledno bio jedina sav a eznika institucij i a koja nij i e shva-
tila u kojoj meri taj a znak optuuj u e onoga ko ga nosi. Vi VV deti RA RR E Zapisnik
N7588, 6. jul 1948. PRO FO 371/71663
7. Pismo, 3. jul 1948. prilog uz N7588, 6. jul 1948. PRO FO 371/71663
8. Note Verbale, 27. av aa gust 1945. USNA NN dokumenti Maj a rona Tej e lora
(Myron Tay aa l yy or), kutij i a 8/800
9. Ib II id.
10. Ib II id.
11. "Ovim lj l udima je zaista sve potaman". Izvetaj a , Komisij i a za kontrolu
izbeglica, PRO FO 371/66605, str. 6
12. Pismo br. 1423, Biskupska kancelarij i a, 25. av aa gust 1945. USNA NN , RG 59,
Kutij i a 4112, str. 1
13. Naj a bolj l i prikaz sav aa eznikih deportacij i a dao je Nikolai Tolstoy, Th TT e
Secre rr t Betra rr y a a yy l, Charles Scribner, Nj N uj u ork, 1978. Rasprav aa a o masakru u Babi
Jaru se moe nai kod Hilberg, Th TT e Destruction of o European Je JJ wry rr , str. 329-
30
14. Pismo od 12. oktobra 1945. USNA NN RG 59, 800.4016DP/9-145
202
15.17. Tolstoy, Th TT e Secre rr t Betra rr y a a yy l
18. Vatikanska korespondencij i a, 19. decembar 1945. USNA NN , RG 59.
800.4016DP/12-2045
19. Ib II id.
20. Pismo, 5. mart 1946. PRO FO 945/575
21. Vatikanska korespondencij i a, 30. mart 1945. USNA NN RG 59, 840.48
REFUGEES/3-3046, str. 1061-2
22. Odgovor na vatikansku korespondencij i u, 30. mart 1945. USNA NN , RG
59, 840.48 REFUGEES/3-3046, str. 1063. Meutim, meu snagama koje su se
borile sa Vl VV asovim bilo je i crvenih. Vi VV deti Simpson, Blowback, str. 20
23. Pismo, 25. jun 1946. Ukraj a insko-ameriki sav aa ez, USNA NN , RG 59,
800.4010 DP/6-2546
24. 8. jul 1946. Odgovor na pismo od 25. juna 1946. Ukraj a insko-ameriki
sav aa ez, USNA NN , RG 59, 88.4010 DP/6-2546
25. Komisij i a za kontrolu izbeglica, Izvetaj a o Ukraj a incima u SEP logoru,
Italij i a, 21. fe ff bruar 1947, PRO FO 371/66605
26. Ib II id., paragraf 3 i str. 5, paragraf 11
27. Ib II id., str. 3, paragraf 7
28. Ib II id., str. 5, paragraf 11
29. Ib II id., str. 2, paragraf 5
30. Ib II id., str. 6, paragraf B
31. Uporedite odlazni telegram br. 457 od 22. fe ff bruara 1947. dodat kao
prilog uz Izvetaj a Komisij i e za kontrolu izbeglica o Ukraj a incima u SEP logo-
ru br. 374, Italij i a, 21. fe ff bruar 1947. PRO FO 371/66605, paragraf 3, sa ifr ff o-
vanim dokumentom OTP br. 584, 9. mart 1947, PRO FO 371/66605
32. Zapisnik u rukopisu upuen WR858, 12. mart 1947. PRO FO
371/66605
33. Ib II id.
34. Komisij i a za kontrolu izbeglica o Ukraj a incima u SEP logoru br. 374,
Italij i a, 21. fe ff bruar 1947. PRO FO 371/66605, str. 4, paragraf 8
35. Vi VV deti, na primer, incident sa odbeglim Nemcima opisan u treem
poglav a l vv j l u, koji je nav aa eo CIC da zapone operacij i u Krug
36. Komisij i a za kontrolu izbeglica, LA LL CAB/62/INT/WOSM, 1. mart 1947.
prilog uz Izvetaj a o Ukraj a incima u SEP logoru br. 347, Italij i a, 21. fe ff bruar
1947. PRO FO 371/66605 ("Ti lj l udi su se nama predali... Prema tome, mi
smo za nj n ih odgovorni. Teko je shvatiti kako bi vl vv ada Nj N egovog velianstva
mogla da oprav aa da... nasilnu repatrij i acij i u.") Obratite panj n u i na komentare
nj n egovog pomonika na str. 6, paragraf B, da "Ja mislim da mi moramo da
uzmemo u obzir nj n ihove motive... Oni verovatno nisu bili progermanski
nastrojeni, a sada je sasvim sigurno da im takv kk a oseanj n a nisu prirasla za
srce..."
37. Ib II id., str. 2
203
38. Zapisnik, WR WW 957, 7. mart 1947, PRO FO 371/66606, paragraf 1
Zvaninog ofi ff cirskog zapisnika
39. Ib II id., paragraf 2 Braj a mlouovih zapisnika. Vi VV deti takoe paragraf 2
Henkij i evih zapisnika
40. Ib II id., paragraf 2 Henkij i evih zapisnika
41. Armstrong, Uk UU ra rr inian Na NN tionalism 1939-45
42. Telegram od 19. fe ff bruara 1947. Odelj l enj n e za specij i alne projekte,
USNA NN , RG 59, 740.621114/2-1947
43. Korespondencij i a od 16. septembra 1947, USNA NN , RG 59, 860E.00/9-
1947
44. Peticij i a od 21. juna 1947. prilog uz korespondencij i u od 16. septem-
bra 1947. USNA NN , RG 59, 860E.00/9-1947
45. Iseak iz tampe, prilog uz WR WW 2353, 19. jun 1947. PRO FO 371/66712
46. Pismo, 8. jun 1947. prilog uz WR WW 2353, 19. jun 1947. PRO FO
371/66712
47. Pismo, 9. jul 1947. prilog uz WR WW 2353, 19. jun 1947. PRO FO
371/66712
48. Ib II id.
49. Zapisnik pisan rukom za WR WW 2353, 19. jun 1947. PRO FO 371/66712
50. Ib II id., Meklinovi kontrolori su barem shvatili da "ti lj l udi moda lau,
moda su ak dali lana imena".
51. Pismo, 24. fe ff bruar 1948, prilog uz N2193, PRO FO 371/71636
52. Pismo, 8. april 1948. prilog uz N2193, PRO FO 371/71636
53. Memorandum, Ukraj a inska divizij i a "Galicij i a" (ukraj a inski ratni zarob-
lj l enici u Velikoj Britanij i i), prilog uz N2193, PRO FO 371/71636, paragraf 6
54. Komisij i a za kontrolu izbeglica, LA LL CAB/62/INT/WOSM, 1. mart 1947.
prilog uz Izvetaj a o Ukraj a incima u SEP logoru br. 347, Italij i a, 21. fe ff bruar
1947. PRO FO 371/66605, str. 2-3 (razlikovanj n e onih koji su bili prisilni
dobrovolj l ci)
55. Uporedite Panukov Memorandum, Ukraj a inska divizij i a "Galicij i a"
(ukraj a inski ratni zaroblj l enici u Velikoj Britanij i i), prilog uz N2193, PRO FO
371/71636, sa rasprav aa om u britanskom kontrolnom timu o statusu rase-
lj l enih lica prema prav aa ilima Meunarodne organizacij i e za izbeglice. Komi-
sij i a za kontrolu izbeglica, LA LL CAB/62/INT/WOSM, 1. mart 1947. prilog uz
Izvetaj a o Ukraj a incima u SEP logoru br. 347, Italij i a, 21. fe ff bruar 1947. PROFO
371/66605, str. 2-8
56. Memorandum, Ukraj a inska divizij i a "Galicij i a" (ukraj a inski ratni zarob-
lj l enici u Velikoj Britanij i i), prilog uz N2193, PRO FO 371/71636, str. 8, deo V,
paragraf 7
57. Prvi zapisnik u rukopisu uz N2193, 24. fe ff bruar 1948. PRO FO
371/71636
58. Prvi zapisnik u rukopisu uz Flag C N2193, 26. fe ff bruar 1948, PRO FO
371/71662
204
59. Drugi zapisnik u rukopisu uz N3730, 25. mart 1947. PRO FO
371/71662
60. Prvi zapisnik u rukopisu uz N3730, 25. mart 1948. PRO FO 371/71662
61. N7688 i prilozi, jul 1948. PRO FO 371/71663
62. O'Grady zapisnik otkucan na maini uz N7500, 30. jun 1948. PRO FO
371/71663
63. RA RR E zapisnik otkucan na maini uz N7500, 30. jun 1948. PRO FO
371/71663
64. N7500, jul 1948., zapisnik g. Starka u rukopisu, PRO FO 371/71663
65. "RMAH" Zapisnik otkucan na maini uz N7500, 30. jun 1948. PROFO
371/71663
66. Bruce Page ET. TT AL.., Th TT e Philby b Co CC nspira rr cy c , Ballantine, New York,
1988, str. 188-9; Kim Philby, My MM Silent Wa WW r, Ballantine, New York, 1983, str.
163-4, 208
67. USAINSCOM dosij i e "Prometej e ", kartica iz indeksa bez datuma nav aa o-
di andruka kao vou, spremite za istrane beleke Armij i e SAD, Fort
Dord V, Mid, Merilend, embargo skinut u skladu sa US FOIA; Stevenson;
"I " n II tre r pid's ' Last Ca CC se", str. 243, imenuj u e Kolina Gubinsa kao vou Prometej e a;
Cav aa e Brown, Th TT e secre rr t Lif i e ff of o Sir Ste tt wart Me MM nzies, str. 143-4, govori o
Prometej e u kao o operacij i i britanske obav aa etaj a ne slube pre preuzimanj n a od
strane nemake obav aa etaj a ne slube; Dallin, Russia Un UU der German Rule, str.
111, 117-18, 258n. opisuj u e se rad Prometej e a za naciste
68. Costello, Ma MM sk of o Tr TT e r achery rr , str. 535, 565-6; Anderson, In II side th tt e
Leag a ue, str. 35-7; Simpson, Blowback, str. 269-73
69. Anderson, In II side th tt e Leag a ue, str. 33-7
70. Dallin, Russia Un UU der German Rule, nav aa odi originalne nemake izve-
taj a e, str. 119-20, n.2-4
71. Loft ff us, Th TT e Belarus Secre rr t, t str. 48-9, 73-8, 106-19; Cav aa e Brown, "C"
Th TT e Secre rr t Lif i e ff of o Sir Ste tt wart Me MM nzies, str. 143-4
72. Loft ff us, Th TT e Belarus Secre rr t, t str. 20-8, 65-6
73. Telegram broj S 6496, 27. novembar 1946. prilog uz dosij i e Stej e t
departmenta 860E. 00/12-346, USNA NN , RG 59
74. Philby, My MM Silent Wa WW r, str. 163-6
75. Telegram broj S 6496, 27. novembar 1946. prilog uz dosij i e Stej e t
departmenta 860E.00/12-346, USNA NN , RG 59
76. Ib II id.
77. Pismo od 17. decembra 1946, prilog uz dosij i e Stej e t departmenta
860E.00/12-346, USNA NN , RG 59
78. OUN/SB dosij i ea pod embargom, Sluba za imigracij i u i naturalizaci-
ju SAD, Vaington HQ, citirano kod Loft ff us, Th TT e Belarus Secre rr t, t str. 102-4
79. Ib II id.
205
80. Panukova istorij i a galicij i ske brigade nav aa odi, bez citiranj n a izvora, da
su amerike snage drale 3.000 zaroblj l enika izmeu est meseci i godinu
dana, a zatim su ih oslobodili i dozvolili da dobij i u status raselj l enih lica.
81. Wi WW esenthal, Th TT e Murd rr ere rr rs rr Among Us UU , str. 275
82. Ib II id.
83. Intervj v u sa Simonom Vi VV zentalom 21. fe ff bruar 1985.
84. Wi WW esenthal, Th TT e Murd rr ere rr rs rr Among Us UU , str. 275
85. Simpson, Blowback, str. 180-1, n
86. USAINSCOM dosij i e "Intermarij i um" spremite za istrane beleke
Armij i e SAD, Fort Dord V, Mid, Merilend, embargo skinut u skladu sa US
FOIA
87. USAINSCOM, dosij i e "Prometej e ", kartica bez datuma iz indeksa
nav aa odi andruka kao vou, spremite za istrane beleke Armij i e SAD, Fort
Dord V, Mid, Merilend, embargo skinut u skladu sa US FOIA; Stevenson,
In II tre rr pid's ' Last Ca CC se, str. 243, imenuj u e Kolina Gubinsa kao vou Prometej e a;
Cav aa e Brown, "C" Th TT e Secre rr t Lif i e ff of o Ste tt wart Me MM nzies, str. 143-4, govori o
Prometej e u kao o operacij i i britanske obav aa etaj a ne slube pre preuzimanj n a od
strane nemake obav aa etaj a ne slube; Dallin, Russia Un UU der German Rule, e str.
111, 117-18, 258n, opisuj u e rad Prometej e a za naciste
88. INSCOM dosij i e "Polj l sko-ukraj a inski vojni tab", 970-ta CIC, spremi-
te za istrane beleke Armij i e SAD, Fort Dord V, Mid, Merilend, embargo
skinut u skladu sa US FOIA
89. Beleka od 14. maj a a 1947. iz Londona, upuena britanskoj ambasadi
pri Svetoj Stolici, PRO FO 371/67376
90. Pismo od 18. novembra 1947. iz britanske ambasade pri Svetoj Stolici
upueno Londonu, PRO FO 371/67402
91. Ministarstvo rata, strogo poverlj l iva ULA LL Z AA NA NN POVE VV RLJIVA VV PORUKA KK
br. 89, 7. jun 1947. AFHQ dosij i ei sa kojih je skinut embargo, USNA NN . (Dosij i ei
sa AFHQ telegramima su ureeni hronoloki onim redom kako su pristizali
ili odailj l ani. uvaj a u se u Trezoru est, aneksa u Sjutlendu)
92. Ministarstvo rata, strogo poverlj l iva ULA LL Z AA NA NN POVE VV RLJIVA VV PORUKA KK
br. 44, 12. jun 1947. AFHQ dosij i ei sa kojih je skinut embargo, USNA NN .
93. Costello, Ma MM sk of o Tr TT e rr achery rr , str. 535
94. Beleka od 20. decembra 1947. od Vi VV lfo ff rda Kulbertsonu, prilog uz
beleku Stej e t departmenta od 31. decembra 1947. iz Madrida za Vaington,
iz dosij i ea FBI o Vaj a ti, embargo skinut u skladu sa US FOIA, dokument 0009
Zakljuak
1. Poverlj l ivi razgovor voen 1984. godine sa bivim obav aa etaj a nim ofi ff ci-
rom jedne zapadne obav aa etaj a ne slube. Osoba koja je oznaila Valdhaj a ma
takoe je iscrpno opisala italij i ansko-austrij i ski deo Pacovskog kanala to je
kasnij i e potvrdio jo jedan izvor podataka koji je priznao da je jedinica DDU
bila preruena u medicinski tim 351. borbene jedinice peadij i skog puka u
206
Trstu, kasnij i e 349. puka u Lincu u Austrij i i. ak je i Valdhaj a mov pretpostav aa -
lj l eni u austrij i skom Ministarstvu inostranih poslova potvrdio da "moda
postoji veza izmeu amerike obav a etaj a ne slube i Valdhaj a ma". Izj z av aa a Karla
Grubera londonskom servisu Obzervera, citirana u Quinsy s Pa PP triot Ledg d e gg r,
29. april 1986. godine
2. Valdhaj a m je dobio ustaku srebrnu medalj l u kralj l a Zvonimira sa ven-
cem od hrastovog lia za hrabrost u bici pokazanu u vreme vrenj n a slube
jula 1942. godine. Valdhaj a m priznaj a e da se uprav aa o u to vreme dogodio
masakr na Kozari, ali tvrdi da je on bio 200 km daleko od Kozare. Nj NN uj u ork
ta tt j a ms, 6. mart 1986. "Valdhaj a m kae da je nj n egova prolost pogreno protu-
maena" videti takoe p ig i l, 14. april 1986. "Sluaj a Valdhaj a m: prikriveni
fa ff izam u Austrij i i". Meutim, provera originalnih ustakih novina u
Jugoslovenskomarhivu pokazala je da je Pav aa eli odlikovao Valdhaj a ma upra-
vo zbog nj n egove slube u "zapadnoj Bosni", to je bilo podruj e dodelj l eno
ocu Draganoviu od strane ustakog Biroa za kolonizacij i u
3. Londonski servis Obzervera, intervj v u sa Karlom Gruberom, prenet u
"Quincy Patriot Ledger", 29. aprila 1986. godine
4. Ib II id. (Fric Molden, Dalsov zet, preporuio je Gruberu da zaposli
Valdhaj a ma i proverio je nj n egovu prolost. Molden je bio ofi ff cir OSS-a u Italij i i)
5. Simpson, Blowback, str. 121
6. Costello, Ma MM sk of o Tr TT e rr achery rr , str. 596
7. Procena Alena Raj a ana, autora knj n ige Quiet Ne NN ig i h gg bors rr i biveg direkto-
ra Biroa za specij i alne istrage pri Ministarstvu prav aa de SAD. On je, takoe,
autor Raj a anovog izvetaj a a o Klausu Barbij i u. Ali Raj a an i dalj l e insistira da je tih
10.000 nacista ulo u Ameriku bez pomoi vl vv ade i da je Barbi jedini ratni
zloinac koji je proao Pacovskim kanalom. Vi VV deti Raj a anov izvetaj a , str. 212
8. Beleka, australij i sko Ministarstvo inostranih poslova, saoptav aa aj a u se
komentari g. Donsona iz Stej e t departmenta SAD. Kopij i u ovog dokumenta
predao je Senatu australij i ski Drav aa ni tuilac, 27. mart 1973. godine
9. Ministarstvo vojske, Kombinovani kratki pregled obav aa etaj a nih cilj l eva,
"Aktivnosti u vezi sa hemij i skim ratom u oblasti Munster-lagera", jul-av aa gust
1945. godine, embargo skinut u skladu sa US FOIA. Dokument u kojem se
nav aa odi Mengelovo ime pojav aa l vv j l uj u e se u dodatku gde se nav aa ode imena
nemakih ofi ff cira koji su se bav aa ili hemij i skim oruj em. Zvezdica oznaav aa a da
je Mengele bio u pritvoru u vreme kada je britanski izvetaj a nastao
10. Gerald Posner i John Ware, Me MM nge gg le: Th TT e Co CC mplete tt Sto tt ry rr , McGraw aa -
Hill, New York, 1986, str. 66-9, 70
11. Autorima je nedav aa no, u skladu sa US FOIA, dozvolj l en pristup i kori-
enj n e gotovo 20.000 stranica o ratnom i posleratnom regrutovanj n u nema-
kih naunika koji su se bav aa ili hemij i skim oruj em. udno je da meu tim
hartij i ama postoje detalj l ne fo ff rmule i instrukcij i e za proizvodnj n u svakog tipa
nervnog gasa
12. Bowers, Th TT e Pledg d e gg Betra rr y a ed, str. 182-203, 236-8, 276-7
207
208
Dravni sekretar Pija XI, Euenio Paeli, snimljen poto je uspeno zakljuio
Vatikanov konkordat s Nemakom. U nekoliko narednih sedmica, Hitler je
napadao Katoliku crkvu, dok je Paeli, kao papa Pije XII, nastojao da ouva
svoju diplomatsku neutralnost u predveerje rata.
Posle jo jednog trijumfa Paelijeve diplomatije, konkordata s faistikom
Italijom 1929. godine, Musolinijeva uparaena povorka stie u Vatikan na
zvanian prijem kod pape Pija XI. Za razliku od svog naslednika Paelija, Pije
XI je bio voljan da zauzme vrst zvanini stav protiv Hitlerove politike.
209
Posle Hitlerovog poraza, Paeli je odustao od kontroverzne ratne neutralnosti
u odnosu na Nemaku i rairio glas da e Vatikan pruiti utoite faistikim
beguncima. U strahu od odmazde za pokolje koje su poinili u ratu, hrvatske
ustae se pakuju za beg u Austriju, prvu stanicu na Pacovskoj liniji ka Rimu.
U meteu posleratne Evrope drumovi su bili zakreni izbeglicama koje su gra-
bile na zapad. Mnogi ozloglaeni ratni zloinci, meu njima i hrvatski diktator
Ante Paveli, utopili su se u guvu kako ne bi pali aka nemilosrdnim parti-
zanima marala Tita.
210
Svi putevi su vodili u Rim i
u milosrdne ruke svetenika
Draganovia u Zavodu Sve-
tog Jeronima, Via Tomaelli
132. Posle drugog svetskog
rata svetenik Draganovi je
ovaj hrvatski Zavod pretvo-
rio u utoite za faistike
be gunce koji su hitali niz
va tikanski Pacovski kanal.
Salon u Svetom Jeronimu u vreme kada su u njemu boravili poternicama
traeni ratni zloinci, krajem 1940-ih. Poto je otkriveno da je pronacistiki
opredeljeni biskup Alojz Hudal krijumario nemake i austrijske ratne zlo -
ince kao to su tangl i Ajhman, Sveti Jeronim je postao tab jedne diskret-
nije, ali daleko delotvornije vatikanske krijumarske mree.
211
Svetenici koji su vodili Zavod Svetog Jeronima poetkom 1950-tih, poziraju
s velikodostojnicima katolike crkve. Svetenik Draganovi je u donjem redu,
esti sleva. Nekolicina svetenika koji su radili na Pacovskim kanalima
svetenika Draganovia pristali su da s autorima vode razgovore koji su mag-
netofonski snimani.
Svetenik Draganovi (levo) i rektor Svetog Jeronima monsinjor Juraj Mag-
jerec (desno) na sveanoj misi odranoj u crkvi Sv. Jovana Laterana u Rimu,
1953. godine, u slavu petstote godinjice Zavoda. Draganovi i Magjerec su
bili kljuni operativci u mrei krijumarenja nacista koja je voena pod zak-
lonom "milosrdnog" rada Svetog Jeronima za pomo izbeglicama. Pripadnici
nekoliko verskih redova, ukljuujui franjevce i jezuite, obezbeivali su fal-
sifikovana dokumenta i drugu pomo Pacovskim kanalima.
212
Draganovi i Magjerec u jednoj od svojih mnogih poseta preteno hrvatskom
Logoru za raseljena lica u Banjoliju. Posle rata su se mnogi ustaki ratni
zloinci za kojima je bila raspisana poternica skrivali u Banjoliju.
Jedna velika grupa svetenika iz Svetog Jeronima sa dobrotvorima i simpa-
tizerima, na stepenicama Katedrale Sv. Petra tokom proslave petstote godi -
njice Zavoda. Svetenik Draganovi je drugi desno od velikodostojnika s
bradom u sredini, a monsinjor Magjerec je drugi levo od te osobe.
213
Monsinjor ovani
Montini, dravni
podsekretar Pija
XII, s jo jednim
velikodostojnikom,
na terasi Svetog
Jeronima. Upravo
je Montini tajno
nadzirao
Draganoviev Pa-
covski kanal.
Hrvatski ratni zloinac Ante Paveli s ustakim inovnicima u svom kabinetu
u Zagrebu za vreme rata. Sledei uputstva Adolfa Hitlera (ija slika visi na
zidu Pavelieve kancelarije), poglavnikova vlada je odgovorna za pokolj vie
od pola miliona Srba, Jevreja i Roma, izvren na najvarvarskiji nain. Posle
rata amerika armija je izvrila provalu u kancelariju svetenika Draganovia
i otkrila da Paveli ivi u Vatikanu, zajedno s drugim ratnim zloincima za
kojima je bila raspisana poternica.
214
Slika iz vremena rata na kojoj je hrvatski diktator Paveli s grupom fra nje -
vakih svetenika. Mnogi pripadnici hrvatskog svetenstva su podravali
Paveliev faistiki ustaki pokret. Kada je amerika armija otkrila njegovo
posleratno utoite u Vatikanu, Paveliu je doputeno da tiho pobegne u Junu
Ameriku, kako bi se spreio "strahoviti udarac" Rimokatolikoj crkvi.
Jedna od mnogih vila na terenima papine Letnje rezidencije u Kastelgandolfu
kraj Rima. Izvestan broj znaajnih begunaca skrivao se u Kastelgandolfu,
izmeu ostalih Ante Paveli i Ferenc Vajta. Vajta je radio za naciste u
Maarskoj, kasnije ga je privukla obavetajna sluba Francuske, potom
Vatikana, da bi on najzad sve njihove tajne preneo Amerikancima.
215
Posleratni italijanski predsednik Enriko de Nikola (Enrico de Nicola) (u sre-
dini) i premijer Alide de Gasperi (desno) snimljeni posle audijencije kod pape
Pija XII sredinom 1946. godine. De Gasperijeva vlada je u velikoj meri
umeana u vatikanske puteve spaavanja ratnih zloinaca. Ubrzo poto je
snimljena ova fotografija, de Gasperi je bio umean u aferu nabavke puaka
za vatikanske "borce za slobodu".
216
Na nesreu, mnogi od vatikanskih "boraca za slobodu" su u toku rata sara i -
vali sa nacistima. Ovde je prikazana fotografija jednog SS oficira koji vodi
armiju biskupa Gregorija Romana na ulicama Ljubljane 1944. Biskup Ro-
man, stojei na podijumu, lino vri smotru trupa zajedno sa lokalnim koman-
dantom SS-a i faistikim predsednikom Slovenije. U biskupovu ratnu
ko la boraciju spada i "Pastirska poslanica" u kojoj poziva svoje stado da se
pri drui nacistikom cilju "osiguranja egzistencije i bolje budunosti borbom
protiv jevrejske zavere".
217
Posle defilea biskup Roman srdano pozdravlja SS generala Rezenera (Ro -
sener). Iako su i britanska i amerika vlada zakljuile da Romana treba iz -
ruiti Titu kao nacistikog kolaboracionistu, dozvolili su mu da "pobegne" u
vajcarsku 1947. godine. U Bernu, biskup Roman se bavio pranjem fa is -
tikog blaga i finansiranjem teroristikih grupa pod nazivom Kriari koje su
operisale iza gvozdene zavese.
Ratni zloinac Sreko Rover, za
kojim se traga, pozira u ustakoj
uniformi. Posle rata je od svete -
ni ka Draganovia dobio lane is-
prave i napredovao do ranga
vi eg oficira u teroristikoj mrei
Kriari, koja je izvela niz razor -
nih akcija u periodu od 1946. do
1948. godine.
218
Jugoslovenska komunistika vlada optuila je svetenika Karla Petranovia
za uee u ratnim masakrima nad Srbima u okolini Ogulina. Posle rata on je
postao jedan od mnogih svetenika koje je Draganovi regrutovao za rad na
Pacovskim kanalima, na slanju hiljada begunaca iz enove prema Severnoj
ili Junoj Americi i Australiji. Ovde ga vidimo sa nekim "putnicima" u luci u
enovi.
219
Biskup Ivan Buko, izbavitelj
ukrajinske SS divizije "Galicija".
Buko je tesno saraivao sa
svetenikom Draganoviem na
krijumarenju nacistikih begu-
naca, a imao je, takoe, uticajne
veze sa visokim pripadnicima
vatikanske administracije,
ukljuujui tu i samog papu Pija
XII.
Ukrajinski dobrovoljci za SS diviziju "Galicija" na paradi u toku rata. Iako je
nadbiskup epticki iz Unijatske (katolike) crkve privatno denuncirao naciste
papi Piju XII, blagoslovio je SS dobrovoljce, od kojih su mnogi prethodno
poinili ratne zloine sluei u pomonim policijskim jedinicama.
Preporuujemo:
- Hitlerov papa, Don Kornvel
- Stepinac - nadbiskup genocida, Marko Aurelio Riveli
- Vatikanske ubice - ispovest biveg jezuite, dr Alberto
rivera
- Tajna istorija jezuita, Edmon Paris
- Vavilonska misterijska religija - ideologija otpalog
hrisanstva, Ralf Vudrou
- Ko vlada svetom, dr Miroljub Petrovi
- Skrivene tajne masonerije, dr Keti Barns
Distribucija: BiH 065-415-765, Srbija: 064-089-6937