P COVSKI KA

PA K NA
N LI
Naslov originala: Ratlines by Mark Aarons and John Loft
f us
Copyright za Srbij
i u: Metaphysica

Prvo izdanj
n e: 2012.
Izdav
a ač: Apis, Banj
n aluka
Prevod: Milan Milićević
Tiraž: 500
Štampa: GP
Distribucij
i a: BiH - 065/415-765, Srbij
i a: 064/089-6937
 Mark Arons
Džon Loft
f us

Pacovski
kanali
 Sadržaj

Predgovor ................................................................ 7
1. Avet nad Evropom .............................................. 9
2. Biskup Hudal i prvi talas ................................... 19
3. Francuski špijun u Vatikanu .............................. 45
4. Udarac koji je uzdrmao Vatikan ........................ 59
5. Pacovski kanal ................................................... 79
6. Zlatni sveštenik ................................................. 115
7. Vatikanski crni orkestar .................................... 137
8. Diplomatske obmane ........................................ 146
9. Zaključak .......................................................... 167
Izjave zahvalnosti ................................................. 177
Fusnote ................................................................. 179
"U svakom slučaj a u, dava no sam shvatio da je svetovnj n aku i neka-
toliku, a istini na volj l u i većini katolika i duhovnika izvan grada
Vatikana, skoro nemoguće da daj a u valj
l anu procenu ili iskažu
pouzdano mišlj l enj
n e o papskoj politici. Na papinu odluku može,
ili mora, da utiče toliko mnogo nemerlj l ivih ili nevidlj
l ivih eleme-
nata. Štav
a iše, atmosfe f ra Vatikana ne samo da je nadnacionalna i
univerzalna... već se prostire u nekoj četvrtoj dimenzij i i i, da tako
kažem, van vremena je... na primer, oni su u stanj n u da dinastij iu
Sav
a oja shvate kao neko kratko međuslučenj n e, a eru faf šizma kao
incident u istorij i i Rima i Italij
i e. Oni računaja u u vekovima, a pla-
niraj
a u za večnost i to neizbežno čini nj n ihovu politiku nedokuči-
vom, zbunj n uj
u ućom i, ponekad, prekorevaj a ućom za praktične i
vremenom i svetom uslovl vljene umove."
Ser Dars r i Ozborn
Brita
t nski ambasador u Va V tikanu, mart 1947. 7 go
g dine

"Pretpostav
avljam da... je neki sporazum sklopljl en s Vatikanom i
Argentinom... da se zaštite ne samo kvk islinzi već i oni... koji su
krivi za užasne zločine počinjn ene u Jugoslav
a ij
i i. Jasno mi je da
moramo da zaštitimo naše agente, mada se toga gadim... mi šu-
ruj
u emo s Vatikanom i Argentinom da krivcima obezbedimo raj a u
ovoj drugoj zemljl i."
D on Murz
Dž r Ke
K bot
Američkč i ambasador u Beogr
gradu, jun 1947. 7 go
g dine

6
 Predgovor

Prvi nagoveštaj a i postojanj n a vatikanskih Pacovskih kanala

pojav
a ili su se u Americi. Verovatno je tako i trebalo da bude, jer
su uprava o Amerikanci tim imenom nazvali podzemne mreže
Svete Stolice za bekstvo nacista. Za vreme Drugog svetskog rata,
Uprava a strategiji skih službi (OSS) skovala je naziv Pacovske lini-
je za svoje mreže bekstva i skrivanj n a koje su koristile posade
a iona američke ratne av
av a ij
i acij
i e, oborene iznad okupirane Ev-
rope. Pacovska linij i a se nij
i e odnosila na nacističku gamad koja
je bežala kroz vatikansko podzemlj l e (mada je, ako se bolj l e raz-
misli, to sasvim odgovaraj a ući opisni naziv) v . Pacovska liniji a, veza,
je naziv za lestve od konopca koje se pružaj a u do vrha jarbola,
poslednjn eg bezbednog mesta u situacij i i kad brod tone. Tako je
Pacovska linij i a, odnosno, Pacovski kanal postao uopšteni oba-
veštaj
a ni naziv za mrežu evakuacij i e, bekstva.
Dok su se veterani OSS hvalisali svojim Pacovskim kanalima,
vatikanski su morali zauvek da ostanu skriveni. Međutim, ispod
mirne varoši Sutlenda, Merilend, SAD, nalazi se dvadeset pod-
zemnih odaj a a, svaka površine jutra zemlj l e, koje su od poda do
tav
a anice ispunj n ene uredno složenim taj a nim dokumentima iz
Drugog svetskog rata. Ti dokumenti su skrivani od pogleda
jav
a nosti blizu pola veka. Kako su decenij i e prolazile, prvobitne
čuvare smenili su drugi koji nisu ni sanj n ali kakv
k e sve užasne
taj
a ne leže sahranj n ene u podzemnim odaj a ama, sve dok, malo
pomalo, nisu podigli veo s taj a ne Vatikana.
Kada šefof vi obav a eštaj
a nih službi budu čitali ovu knj n igu, biće
već kasno. Nij i e važno da li se predmetni događaj a i još uvek vode
pod oznakom strogo pov, niti da li su dosij i ea greškom otvorena,
činj
n enica je da je legalnim putem otvoreno toliko dokumenata,
da je svako dalj l e prikrivanjn e besmisleno. Vatikanski Pacovski

7
kanali su prešli iz domena taj a ne u istorij
i u. Reč je o nakaznom
zav
a eštanj
n u koje su ostav
a ili špij
i uni, o skandalima i krij
i umčarenj
nu
nacista. To je tužna istorij
i a vatikanske obav a eštaj
a ne službe.

8
 1. poglavlj
le

A et nad Evropom
Av

Posle krvava ih srednj n evekovnih krstaških ratova pape su po-

primile mnoge osobine kralj l eva. Čitava e italiji anske pokraja ine bile
su politički ugrađene u papske zemlj l e. Stanovništvo je dugovalo
podaničku pokornost i plaćalo poreze rimskom biskupu. No,
potresi, refof rmacij i e i Napoleonovi ratovi nagovestili su postepe-
nu erozij i u papinih zemalj l skih moći. Do polovine devetnaestog
veka, neumitni politički, društveni i kulturni procesi su potko-
pali, a onda i nadvl v adali političku moć Vatikana.
U edinj
Uj n enj
n e Italij
i e, konfif skaciji a crkvk enih poseda i sužav a anjne
papske zemlj l e na nekoliko kv k adratnih kilometara oko Trga Sv.
Petra simbolizovali su gubitak svetovne moći. Već kada je Pij i e XI
izabran, svet je odav a no prevazišao potrebu za imperatorskim
papama. Ovo je, na mnogo načina, bio neizbežan ishod početa-
ka sav
a remenog doba, ulaska demokratij i e, antiklerikalizma, libe-
ralizma, socij i alizma i komunizma. Rezultat je bio taj a da se do
kraj
a a devetnaestog veka raširilo verovanj n e da bi bilo "anahrono
da pape igraj a u civilnu političku ulogu u sav a remenoj međuna-
rodnoj zaj a ednici Evrope." 1

Umesto da se bav a e promenama koje donosi vreme, pape su

se povukle iza zidina Vatikana. Katoličanstvo je počelo da stag-
nira pod teškim bremenom izolacij i e, konzervativizma i sve veće
krutosti. Sve ovo je, nemalim delom, bilo uzrokovano destruk-
tivnom politikom izbora, koja je iz papstva isklj l učivala sve osim
Italij
i ana prilikom glasanj n a u Sav a etu kardinala. Nekoliko stotina
godina Univerzalnom katoličkom crkv k om doslovno je dominira-
lo italij
i ansko sveštenstvo.
Svet se menj n ao brzo, i to nagore. Čak i u katoličanstvom be-
zuslovno duboko prožetoj Italij i i, stare tradicij i e i poslušnost sve-
štenstvu bile su nestale, dok su se nove doktrine uzdizale na nj n i-

9
hova mesta. Musolinij i eva faf šistička vlv ada je bila preuzela Italij i u,
a s oduševl vljenom dobrodošlicom su je primili slojevi običnih
katolika. Pored jačanj n a faf šizma u Italij i i i uzlaza komunizma u
Rusij i u, Svetu Stolicu su zabrinj n ava ali sve snažnij i i uticaj
a i sekulari-
zaciji e, materij i alizma, pa čak i širenj n e demokratij i e. Pij
i e XI je ve-
rovao da je ovo potonj n a fof rma vl v adav
a ine, "zasnovana na skoro
univerzalnom prav a u glasa, puna teških mana" zato što dopušta
čak i običnom "rabadžij i i" da vl
v ada jednom demokratskom zem-
l om.2
lj
Ove nove doktrine su ga uznemirav a ale još više posle propasti
starog poretka u Srednj n oj Evropi. Po tradicij i i, Vatikan je obraćao
pažnj n u habzburškim vl v adaocima Austro-Ugarske carevine radi
zaštite katoličanstva u Srednj n oj Evropi. Dinastij i a Habzburga je
bila Vatikanov vojni grudobran između protestantske Pruske i
prava oslava ne Rusij i e.
Raspad Austro-Ugarske carevine na zav a ršetku Prvog svetskog
rata bio je još jedna velika katastrofa f za Svetu Stolicu. Dugo-
godišnj n i držav
a ni sekretar, kardinal Pij i etro Gaspari (Pietro Gas-
parri), smatrao je da je ishod u vidu stvaranj n a više malih nezav a is-
nih držav a a "kraja nj
n e nesrećan". Po nj n egovom mišlj l enj
n u, "ta nova
Čehoslovačka je toliko nacionalno heterogena i sa toliko geo-
grafsf kih anomalij i a da je nestabilna i verovatno će izazvati velike
teškoće". Nj N egovi pogledi na verovatan razvoj događaj a a u Jugo-
slav
a ij
i i kojom dominiraj a u Srbi bili su istovetni. 3

Rušenj n e jedne postojane, katoličke, srednj n eevropske carevine

je bio težak udarac istorij i skom poimanj n u prav a ilnog poretka u
Vatikanu. Novofo f rmirane držav a e su naglasak stav avljale na sekula-
rizacij i u, uz odbiji anj
n e drevnog koncepta po kom nj n ihovo stanov-
ništvo duguj u e vojnu odanost i potčinj n enost - Crkv k i i držav
a i. Va-
tikan je posmatrao ove promene zbunj n eno.
Kao pređašnj n i diplomata, Pij i e XI je shvatao realnost sav a reme-
nog doba i pokrenuo je rasprav a e za razrešav a anjn e političkih od-
nosa i veza Vatikana s italij i anskom vl v adom. Od 1870. godine nj n e-
govi prethodnici su uporno odbij i ali da prihvate gubitak pap-
skih zemalj l a i nj
n ihovo prepuštanj n e Italij i i i opredelili su se da
ostanu zatočenici u Vatikanu. Pij i e XI je ponudio da se odrekne

10
svojih prava a na svetovnu vl v ast nad nekadašnj n im pokraja inama, u
zamenu za traj a no priznanj n e suverenog statusa grada Vatikana.
Pij
i e XI zvanično nikada nij i e voleo, a kamoli prihvatio fa f ši-
zam, izjz av
avljuj
u ući da "nij i edan katolik ne može da bude istinski
ubeđen fa f šista".4 Međutim, s Musolinij i em je ipak postignut
jedan kompromis, u cilj l u okončanj n a stagnacij i e Crkv
k e. Februara
1929. godine zaklj l učen je Lateranski ugovor, kojim je namireno
takozvano "rimsko pitanj n e".
Posle ovoga, od papskih zemalj l a ostalo je ono nekoliko kv k ad-
ratnih kilometara grada Vatikana, uz još nešto internata i zav a o-
da sa ekstrateritorij i alnim statusom u samom Rimu. U stvari, Pij ie
XI je vl
v adao malenom zemlj l om sa svih strana okruženom Mu-
solinij
i evom fa f šističkom držav a om. Koliko god da je kralj l evstvo
bilo malo, grad Vatikan je naj a zad priznat kao papina suverena
teritorij
i a, sa vl
v astitim obezbeđenj n em granica (srednj n evekovna
švaj
a carska garda), bankama, poštanskom službom, diplomati-
jom i prava nim sistemom.
Lateranski ugovor je značio realno priznanj n e da u dvadese-
tom voku više nema mesta drevnom statusu papa kao političkih
vođa. Ipak, gubitak papskih zemalj l a je doneo veliku promenu u
orij
i entaciji i Svete Stolice. Od Lav a a XIII kraj a em 1870-ih godina,
rimske pape su sve više težile "nadnacionalnom svetu moralnog
autoriteta".
Zanimaj a ući se daleko više za pitanj n a sociji alne prav
a de i prava a
radnika (na primer, poučna "radnička" enciklika Lav a a XIII, Re-
rum Novarum) i za još šira pitanj n a, poput mira u svetu, Sveta
Stolica je nastojala da se uspostav a i kao moralna sila pred gresi-
ma sava remenog sveta. Luteranski ugovor je sadržao suštinske
elemente ovog sav a remenog nadnacionalnog moralnog položaj a a.
U Članu 24. Vatikan je izj z av
a io da želi da ostane i da će ostati
izvan svetovnih nadmetanj n a između drugih držav a a i van među-
narodnih kongresa sazvanih po takv k om pitanj n u, osim ukoliko
suprostav avljene strane upute složan apel za nj n egovu misij i u mira,
u svakom slučaj a u zadržav a aj
a ući za sebe prav a o da ističe i brani
svoju moralnu i duhovnu vl v ast.
Posle Lateranskog ugovora s Musolinij i em iz 1929. godine i
Konkordata s Hitlerom iz 1933. godine, Pij i e XI je koristio osna-
11
žen diplomatski status Crkv k e kao odskočnu dasku za nj n enu
sav
a remenu misij i u.
Februara 1939. godine, nekoliko dana pred smrt, Pij i e XI je
navodno pripremio poslednj n i govor namenj n en italiji anskim
biskupima. Bio je nav a odno spreman da naj a oštrij
i im i naja jetkij
i im
recima, kao ubodom žaoke, osudi nacizam i fa f šizam. On je
napustio ovaj a svet a da taja govor nij i e održao.5
U nedav a no objav avljenoj studiji i britansko-vatikanskih odnosa
iz ovog perioda, Oven Čedvik (Owen Chadwick) tvrdi da je
"fe
f bruara 1939. godine, velikim silama bilo važnij i e ko će biti
novi papa nego pri bilo kom izboru od početka devetnaestog
veka". Hitler i Musolini su priželj l kivali papu koji će makar da
ostane neutralan u nj n ihovoj borbi s Britanij i om i Francuskom. A
opet, kako Čedvik detalj l no prikazuj u e, sve strane su podržale uz-
dizanjn e kardinala Euđenij i a Pačelij
i a. Gotovo svi veliki akteri na
svetskoj sceni su, polazeći od veoma različitih perspektiva i su-
kobljl enih interesa, videli Pačelij i a kao čoveka za kog je naj a vero-
vatniji e da će poslužiti njn ihovim cilj l evima.
Pačeli je poticao iz istaknute rimske aristokratske porodice,
koja je imala uticaj a a u Vatikanu još od prvih godina devetnaes-
tog veka. On je mogao da se opredeli skoro za bilo koji životni
put i kariji eru, ali je sledio poziv Crkv k e i rukopoložen je 1899.
godine. Iako je želeo pastorsku službu, brzo je dobio postav avlje-
n e u Držav
nj a nom sekretarij i atu Svete Stolice (vatikansko Ministar-
stvo inostranih poslova), 1901. godine. Ubrzo se istakao i stekao
"ugled izvanrednog vatikanskog diplomate, služeći s takv k om
odanošću i uspehom da je proizveden u počasnog Sardskog
nadbiskupa. Pre službovanj n a u Minhenu, Pačeli se već bio uzdi-
gao do viših fu f nkciji a u Držav a nom sekretarij i atu Svete Stolice,
postava ši podsekretar za vanredne poslove 1914. godine, kada
mu je bilo trideset osam.6
Ovo odelj l enj
n e je u stvari bilo "politički organ" Vatikana i ru-
kovodilo je odnosima Svete Stolice s inostranim vl v adama, uklj l u-
čuj
u ući pregovaranj n a u cilj
l u postizanjn a konkordata. Drugo odelj l e-
n e ovog sekretarij
nj i ata, "redovni poslovi", dav a alo je pomoć, pot-
poru i subvencij i e i pružalo sava ete za katoličku akcij i u širom sve-
ta, utičući tako na "unutrašnj n u politiku drugih zemalj l a".7
12
 Pačeli je zatim postav avljen za papskog nuncij i a u Nemačkoj, i
bio je zadužen za pregovore oko zaklj l učenj
n a konkordata i s
Bav
a arskom i s Pruskom. Godine 1929. postao je kardinal, a nare-
dne ga je Pij i e XI postava io za držav a nog sekretara. Kao "čovek
ubedljl ivo svetačke prirode", kao "odličan propovednik, čovek
velike pobožnosti, inteligencij i e i neuobičaj a enog ličnog šarma",
kako ga je opisao jedan britanski diplomata, Euđenio Pačeli je
igrao i glava nu ulogu u stvaranj n u vatikanskog Konkordata s Hit-
lerovom Nemačkom 1933. godine.
Ubrzo, kardinal Pačeli je uzdignut na naj a viši položaj
a , volj
l om
sebi jednakih. Preuzeo je titulu pape uprav a o kada se svet pripre-
mao za novi svetski rat. Na svoj šezdeset treći rođendan, 2. mar-
ta 1939. godine, Pačeli je uzeo ime Pij i e XII. Neki su u ovome vi-
deli veliku simboliku, tvrdeći da je novi papa tako objav a io name-
ru da nastav a i politiku i stav
a ove svoga prethodnika.
Prva odluka Pij i a XII je bila da neobjav avljene osude nacizma od
strane njn egovog prethodnika prepusti zaborav a u vatikanskih Taj a-
nih arhiva, gde su one ostale dvadeset godina, sve dok Jovan
X III nij
XX i e neke od nj
n ih pustio u jav a nost, 1959. godine.8 Polemika
o stav
a ovima i politici Pij i a XII za vreme Drugog svetskog rata je
dobro poznata (videti knj n igu “Hitlerov papa”, Džon Kornvel).
Kritičari optužuj u u Piji a XII da je odustao od svojih moralnih i
milosrdnih stav a ova za vreme rata, da je ostao nem kada je bez
odlaganj n a trebalo da digne glas protiv kasaplj l enj
n a miliona nevi-
nih. Oni veruj u u da je on trebalo da se oglasi s nedvosmislenom
moralnom silinom, umesto da ublažav a a, pa čak i prikriva svoje
poruke saosećanj n a i solidarnosti sa stradalnicima. Dalj l e, evrop-
skim biskupima je moglo da se naloži da preduzimaj a u efi
f kasnijie
akcij
i e u smislu obuzdav a anj
n a svireposti i pružanj n e veće moralne i
materiji alne pomoći. Zar mnogi od usmrćenih nisu mogli da pre-
žive samo da je papa za borbu protiv nacizma upotrebio u punoj
meri sredstva Crkv k e, koja nikako nisu za zanemarivanj n e?
Od kraj a a rata naovamo, na Katoličku crkv k u se upire prstom
zbog zatvaranj n a očij
i u pred Holokanstom. Preneražuj u uće ćutanj ne
Vatikana u odnosu na Jevrej e e može se prikazati jednim događa-
jem koji se zbio 1944. godine, uprav a o kada je Adolf Aj A hman
( dolf Eichmann) pripremao svoju poslednj
(A n u veliku operacij iu
13
istrebljl enj
n a. Većina od 800.000 mađarskih Jevrej e a je dotadašnj ni
rat bila preživela, sve dok Nemci nisu postav a ili potpuno prona-
cističku vl v adu, marta 1944. godine.
Vatikanu je bio upućen hitan apel od strane jedne američke
delegacij i e. U ime Komiteta za ratne izbeglice, oni su zahtevali
papinu intervencij i u u cilj
l u spašava anjn a bespomoćnih žrtav a a. "I
vreme je i prav a i povod da veruj u emo da na moralne vrednosti
koje su u pitanj n u i na duhovne posledice koje moraj a u da prois-
teknu iz rav a nodušnosti prema progonima i masovnim ubij i anj
n i-
ma bespomoćnih muškaraca, žena i dece treba da se skrene paž-
n a mađarskih vl
nj v asti i naroda." Apelovali su da "Nj N egova Svetost
možda nađe za shodno da se izrazi po ovom pitanj n u u obraćanj nu
v astima i narodu Mađarske, koji u velikom broju iskazuj
vl u e duho-
vnu pripadnost Svetoj Stolici".
Tokom meseci koji su usledili, mađarski Jevrej e i su prikuplj l a-
ni i koncentrisani u na brzinu pripremlj l ena geta, u kojima su bili
strahovito zlostav avljani. Većina ih je onda prebačena u Aušvic i
ubiji ena. Do oktobra je već nj n ihov broj bio drastično smanj n en, ali
su Amerikanci primili info f rmacij i u da će nešto manj n e od 300.000
preživelih biti poslano u sigurnu smrt. Usledilo je još jedno ob-
raćanjn e Vatikanu, a od pape je traženo da se putem radij i a obra-
ti jav
a nim apelom narodu i sveštenstvu u Mađarskoj, "podstičući
ih da privremeno sakrivaj a u Jevrej e e i usprotive se deportovanj nui
istrebljl enj
n u tih lj
l udi koliko god je to u nj n ihovoj moći". 9

Papa Pij i e XII odlučio da ne učini ovakav a apel, "jer bi, ukoliko
bi tome već pristupio, iz poštenj n a prema svim stranama morao
da kritikuj u e Ruse".
U maj a u 1943. godine, Tardini je otvoreno predviđao da "ima
osnova da se strahuj u e (a) da će se rat zav a ršiti pretežno ruskom
pobedom u Evropi i (b) da će rezultat toga biti brza difu f zij
ia
komunizma u velikom delu kontinentalne Evrope, pa da će sto-
ga doći do razaranj n a evropske civilizacij i e i hrišćanske kulture.”10
Bliska pobeda Sav a eznika takođe je značila potvrdu naj a crnjn ih
strahova monsinj n ora Tardinij i a - sovjv etsku okupacij i u naja većeg
dela Srednj n e i Istočne Evrope, i fo f rmiranj n e jednog moćnog ko-
munističkog bloka. Pre toga je čak bilo i razgovora o nekoj vrsti
zbližava anjn a između Moskv k e i Vatikana. Međutim, kako je sovj v et-
14
ska armij i a napredovala prema zapadu, Moskv k a je pokrenula
propagandnu kampanj n u, optužuj u ući papu da je profa f šista i da je
za pobedu Nemačke.
Dok je Vatikan pred jav a nošću ćutao u vezi nacističkih zver-
stav
a a za vreme rata, Pij i e XII je 1945. godine preokrenuo vl v astitu
politiku i odlučio da sada glas Crkv k e mora da se digne protiv
Staljl inovih zločina. Vatikan je obezbeđivao Zapadnim silama
detalj l ne izveštaj a e o stanjn u u Sovj v etskoj zoni Berlina. Ti materij i a-
li su bili puni priča o konfi f skaciji ama, deportovanj n u, ogromnom
broju veštačkih prekida trudnoće kao posledici široko praktiko-
vanih silovanj n a od strane Sovj v etskih trupa, bolestima, otimači-
nama i nasilnim izgladnj n ivanj n ima.11
U pitanjn u je bila pozornica užasa o kojoj je Vatikan izveštav a ao
iz svake zemlj l e pod sovj v etskom okupacij i om.
Do 1950. godine Vatikan je već prikupio dovolj l no obava eštaj
a-
nih podataka da pokaže kako ista situacij i a, u većoj ili manj n oj
meri, vl v ada u svim drugim zemlj l ama u kojima su komunisti us-
postav a ili praktičnu vl v ast - u Albanij i i, Čehoslovačkoj, Bugarskoj,
Rumunij i i, baltičkim držav a ama, Jugoslav a ij
i i, Istočnoj Nemačkoj i
Poljl skoj.
Papa nij i e imao armij i e pod svojim zapovedništvom, samo
diplomate i nj n ihove sadruge i saputnike. U svojoj borbi, papa se
opredelio za špij i unažu i sve ono što uz nj n u ide. Pre zav a ršetka
Drugog svetskog rata taj a na diplomatska skupina oko pape je reg-
rutovala agente za ovaj a sledeći rat.
Rađanj n e i razvoj tih aktivnosti verovatno počinj n e od papinog
zahteva upućenog Montinij i u da organizuj u e vatikansku Info f rma-
tivnu službu. Američka armij i a je zapazila sumnj n ive aktivnosti
ove humanitarne agencij i e još marta 1944. godine, uz napomenu
da je ona "organizovana radi slanj n a pozdrav a a i lepih želj l a radio-
putem ratnim zaroblj l enicima u Severnoj Afr f ici i prenošenj n a nj
n i-
hovih poruka slične prirode”. Amerikanci su verovali da se tu
odvij i a neka prikrivena aktivnost i naložili da ni o kakv k om "pro-
širenjn u vatikanske Info f rmativne službe ne sme da se razmišlj lai
planira, iz dužnog obzira prema bezbednosnim pitanj n ima".12
Ako je verovati kasnij i im izveštaj a ima, Info f rmativna služba Va-
tikana je posle rata prerasla u veliku i snažnu obav a estaj
a nu silu.
15
 Američka obav a eštaja na služba se neko vreme aktivno zanima-
la aktivnosti Vatikana. Prema nekim izveštaj a ima, "sava eznički
obav
a eštaja ni ofi
f ciri visokin činova i položaj a a" održava ali su "tesne
veze s visokim vatikanskim velikodostojnicima" dosta pre pada
nacizma.13 Oktobra 1945. godine, Amerikanci su zapazili da "je-
zuitski oci, koji uvek izlažu konkretne i razumom potkovane
projekte, imaj a u sve snažnij i i uticaj
a nad Kurij i om. Prema nj n ihovom
izvoru, jezuiti su vodili borbu Svete Stolice, a
”jedini pozitivan korak koji je do sada preduzeo Vatikan je
organizacij i a programa proboja; naročito snalažlj l ivo i sposobno
l udstvo se šalj
lj l e u razne oblasti radi vođenj n a katoličkih elemena-
ta, kako bi svojim odanim zanosom i primerom održalo te ele-
mente na prav a om putu bez kolebanj n a. Većina tih agenata su je-
zuiti.”14
Kraj
a em 1947. godine, obav a eštaj
a na mreža SAD je primila goto-
vo neverovatne izveštaj a e o umešanosti Vatikana u prikrivene
operacij i e. Džek Nil (Jack Neal), šef Odelj l enj
n a za "Korelacij i u ino-
stranih aktivnosti Stej e t departmenta (taj a ne obav avpštaj
a ne grupe
pri Ministarstvu spolj l nih poslova SAD), uputio je jednu belešku
direktoru Federalnog istražnog biroa (FBI) Edgaru Huveru (J.
Edgar Hoover), šefu f Mornaričke obav a eštaja ne službe i američkim
diplomatama pri Svetoj Stolici:
"...izvor koji se smatra veoma pouzdanim izveštav a a da je vati-
kanska Info f rmativna služba, sa sedištem u gradu Vatikanu, me-
đunarodna špij i unska služba Vatikana.
Isti izvor izveštav a a da su se za vreme i po zav a ršetku posled-
n eg rata dezerteri taj
nj a no organizovali u Nemačkoj i Austrij i i. Ubr-
zo po Danu pobede u Evropi, pronosile su se glasine da se ta gru-
paciji a sastoji od nekoliko miliona lj l udi... Čini se, štava iše, da je
Vatikan odlučio da iskoristi tu taj a nu organizacij i u, i izveštaj
a i na-
vode da je već utrošio milione dolara u tom cilj l u, moguće kroz
delatnost pomenute Info f rmativne službe.
Za većinu tih dezertera se kaže da su Estonci, Litvanci, Česi i
pripadnici drugih nacionalnosti pretežno katoličkog porekla,
koji su silom odvučeni u rusku vojsku za vreme rata.
Priča se da Vatikan sada organizuj u e te ljl ude u zemlj l ama u
kojima se nalaze, a izveštaj a i kažu da takođe planira da se u
16
budućnosti šalj l e u te zemlj l e dodatno lj l udstvo pod maskom rase-
l enih lica ili imigranata. Tvrdi se da se takv
lj k e grupe organizuj uuu
različitim zemlj l ama pod imenom Hrišćanskog fr f onta... Prevas-
hodan preduslov za prij i em sastoji se u tome da svaki član polo-
ži zakletvu na odanost Crkv k i, koja povlv ači za sobom vernost jaču
i uzvišenij i u podaničke nacionalne pripadnosti svakog pojedi-
načnog člana.”15
Kad se osvrnemo, jasno je da je malo ko verovao da je Vatikan
napustio svoju politiku strplj l ivog otpora i pokrenuo jedan prikri-
ven rat. Takv k i izveštaj a i su smesta odbacivani kao bespredmetno
preterivanj n e. Kako je onda tako zamašan poduhvat mogao da
teče neotkriveno? I gde da Vatikan nađe sredstva za toliko og-
romno pregnuće, posebno kad se zna da je veliki deo nj n egovog
bogatstva u nekretninama?
Jedan američki diplomata pri Svetoj Stolici je upozorav a ao da
"izveštaja e da Vatikan troši 'milione dolara' na parav a ojne organi-
zacij
i e treba posmatrati s ozbilj l nom rezervom". On je isticao mo-
ralna i praktična ograničenj n a i prepreke takv k om nj n ihovom uklj l u-
čivanj
n u, nava odeći stav a ove jednog "jezuitskog sveštenika na viso-
kom položaj a u čiji e se ime dovodi u vezu s poverlj l ivim infof rma-
tivnim službama". Nj N egov jezuitski dostav avljač niji e znao ništa o
"Hrišćanskom fr f ontu", mada je "u jednoj prilici izj z av
a io da se ne-
kako maglovito seća takv k ih antikomunističkih grupa u istočnoj
Pruskoj i u baltičkim zemlj l ama. Verovao je, međutim, da su one
duboko prožete ruskim agentima".16
Za razliku od ovih prenaduvanih tvrdnj n i, bilo je zrnaca istine
u nekim od obav a eštaja nih podataka koji su stizali do Zapadnih
agentura. Kao što ćemo videti, ista grupa visokih vatikanskih
zvaničnika koja je podržav a ala pomenuti program takođe je us-
merava ala taja ne operacij i e u ovoj oblasti. Reći da su napori te
grupe vodili velikoj nesreći bilo bi nedovolj l no. Zava erenička gru-
pa zvaničnika oko Pij i a XII je koordinirala tu naj a taj
a nij
i u i naj
a-
sramnij i u operacij i u u istorij i i Vatikana. Oni su regrutovali bivše
naciste za borbu protiv svojih neprij i atelj
l a.
Kasniji e, kada je američka obav a eštaj
a na služba izvršila provalu
u središte vatikanske mreže za krij i uinčarenj n e nacista, ozvučila
im šifr
f antsku sobu i privukla nj n ihove vlv astite dostav avljače, otkri-
17
veno je da su mnoge od naj a gorih glasina bile tačne. Neki od no-
vih vatikanskih boraca bili su okoreli nacistički ratni zločinci.
Nekoliko zvaničnika Crkvk e "pralo" je nakradeno nacističko bla-
go za potrebe fmf ansiranj
n a nj
n ihovih "boraca za slobodu".
Isprva se Vatikan bav
a io nacističkim beguncima na neorgani-
zovan način, čak "amaterski". Prvi sveštenik koji je vodio tu ope-
račij
i u bio je biskup Alojz Hudal (A( lois Hudal). Hudal je tesno
saradivao s Montiniji em i De Gasperiji em na fo
f rmulisanj
n u reakci-
je Svete Stolice na očekivanu pobedu Sav a eznika. Sada je nj
n egov
posao bio da spase koliko god je moguće nacista od "sav a ezničke
osvete" u koju je bio ubeđen, i on se tog zadatka prihvatio s veli-
kim oduševl vljenj
n em. Košmari Piji a XII su tek počinjn ali, kako su
Hudalove pomamno zabludele operacij i e povele Vatikan nizbr-
do ka Pacovskim kanalima i tragedij i i.

18
 2. poglavlj
le

Biskup Hudal i prvi talas

Vatikanov put u veliku sramotu bio je prikriven dobrim na-

merama. Skandal Pacovskih kanala je počeo na kraj a u rata. Ne-
mačke, austrij i ske i italij
i anske zone okupirane od strane Za-
padnih sila, vrvele su od miliona raselj l enih lica iz svih delova
Evrope. Većina su bile istinske žrtve nacizma i komunizma. Bili
su to ljl udi proterani iz svojih postojbina, oni koji su napustili
svoje domove ne zato što su tako hteli, već zato što ih je na to
neposredno naterao rat.
Bilo je tu mnogo katolika, i zato nij i e nimalo čudno što se Va-
tikan zauzeo za nj n ih kod Zapadnih vojnih vl v asti. Mesecima pre
nego što se Treći raj a h raspao, Država ni sekretarij i at Svete Stolice
pokrenuo je usklađenu kampanj n u za širenj n e svog uticaj a a. Tra-
žena je dozvola da odabrani sveštenici posećuj u u civilne logore i
logore s ratnim zaroblj l enicima. Ciljl evi takv
k ih misiji a bili su spo-
l a plemeniti i humanitarni - da se pruži duhovna i materij
lj i alna
podrška, i da se pruži ruka hrišćanskog milosrđa onima koji su u
nevoljl i.
Međutim, u uglav a nom nedužnim masama, ipak, bilo je mno-
go nacista čiji e su šake bile ukalj
l ane krvl vlju miliona nevinih. Vati-
kan dosledno i uporno tvrdi da nij i e bio upoznat sa identitetom
onih koji nisu zasluživali humanitarnu pomoć. Međutim, neki
uticaj
a ni sveštenici ne samo da su znali ko su nacisti među ma-
som lj l udi, već su aktivno tragali za nj n ima i pružali im nešto
sasvim posebno...
Godine l948. Franc Štangl (Franz Stangl) je umorno teturao
drumom ka Rimu. Tri godine pre toga, on je bio veoma važan
čovek - zapovednik logora za uništenj n e Treblinka. Bio je pedan-
tan i precizan u svom radu. Kada bi pristigli teretni vagoni pretr-
pani deportovanim muškarcima, ženama i decom, ti nesrećnici

19
su jedino videli običnu železničku stanicu, ukusno ukrašenu
žardinj n erama sa cvećem. U dalj l ini se nalazilo nekoliko šupa be-
zazlenog izgleda. Franc Štangl je insistirao na redu. Putnicima bi
bilo rečeno da izađu radi uobičaj a enog zastanka za odmor i tuši-
ranjn e. Kada bi se razodenuli, lj l udima je govoreno da pažlj l ivo
ostava e sve svoje vređne stvari u brojevima označenim pregrada-
ma kako bi kasnij i e mogli lako da ih pronađu i uzmu.
Sve se dešav a alo tako brzo, tako organizovano, tako smrtonos-
no. Tuševi su u stvari bili gasne komore u kojima je 900.000 lj l udi,
uglava nom Jevrej e a, ubij i eno odmah po dolasku. Za razliku od Auš-
vica, ovde se nij i e obav avljao nikakav a rad. Treblinka je imala samo
jednu svrhu - masovno ubij i anj
n e lj
l udskih bića. Franc Štangl je bio
zapovednik naj a efi
f kasnij i e fa
f brike smrti Trećeg raj a ha.
Kada je postalo jasno da će nacisti izgubiti rat, Treblinka je
zbrisana i učinj n eno je sve da se sakrij i u i poslednjn i nj
n eni tragovi.
Stabla topole su zasađena na čitav a om tlu, a sagrađena je i jedna
mala seoska kuća s imanj n em, od cigala iz razgrađenih gasnih
komora. Tu je uselj l ena jedna ukraj a inska porodica, u očekivanj nu
dolaska Crvene armij i e. Štangl tada nij i e bio tu: on je već bio pre-
bačen u borbu protiv jugoslovenskih partizana.
Kada se Treći raj a h srušio, Štangla je zarobila Američka armij ia
i internirala u Baš Išl, blizu Salcburga u Austrij i i. Jula 1945. godi-
ne on je prebačen u veliki logor za ratne zaroblj l enike u Glazen-
bahu, gde je ostao doslovno anoniman više od dve godine. Neg-
de oko Božića 1947. godine, Amerikanci su Štangla predali Aus-
trij
i ancima, koji su ga držali u običnom jav a nom zatvoru u Lincu.
Bilo je mnogo Austrij i anaca koji su bili volj l ni da zažmure pred
dobrim drugarom. Narednog maj a a, Štangl je "pobegao" i otpu-
tovao na jug. Jedan od naj a traženij i ih ratnih zločinaca se tako iz-
migolj l io iz sav
a ezničke mreže i sada se polako gegao na putu ka
Rimu.
Posle mnogo dana na prašnj n av
a im drumovima, malaksalo je
prelazio preko mosta na Tibru, u potrazi za nekim sveštenikom,
čij
i e mu je ime bilo šapatom dostav avljeno još u zaroblj l eničkom
logoru. Naj a ednom se našao licem u lice s jednim svojim ranij i im
kolegom, policij i skim ofi f cirom bezbednosti koji je službovao u
V šij
Vi i u u Francuskoj. "Idete da se jav a ite Hudalu?", upitao ga je taj a-
20
čovek. "Da", uzvratio je Štangl, "samo ne znam gde da ga na-
đem".1 Mnogo godina kasnij i e, pošto je ponovo uhapšen, Štan-
glova sećania na ovo bekstvo snimila je u jednom nemačkom
zatvoru Gita Serenj n i (Gitta Sereny), istaknuti pisac nj n egove bio-
grafifije. Štangl je izjz av
a io da je tada, kada je stigao u Rim, u stvari
tražio biskupa Alojza Hudala, rektora Papskog zav a oda Santa t
M ria del Anima, jednog od tri semeništa za nemačke svešteni-
Ma
ke u Rimu. Uprav a o je Hudal bio taja čiji e je ime šapatom prenoše-
no kroz nacističko podzemlj l e.
“Biskup je ušao u sobu u kojoj sam čekao, ispružio obe ruke i
rekao: ‘Vi V ste sigurno Franc Štangl. Očekivao sam Vas."2
Štangl je opisivao snagu i uticaj a Hudalove razuđene mreže za
krij
i umčarenj n e nacističkih begunaca. Hudal je lično pripremio
"prostorij i e u Rimu u kojima je trebalo da borav a im dok mi ne
stignu papiri. Dao mi je još i malo para - bio sam ostao skoro bez
ičega". Posle nekoliko nedelj l a Hudal "me je pozvao kod sebe i
dao mi novi pasoš - pasoš Crvenog krsta. Pribav a io mi je ulaznu
vizu za Sirij i u i obezbedio posao u jednoj tekstilnoj fa f brici u Da-
masku, a dao mi je i kartu za brod. Tako sam otišao u Sirij i u".3
No, kada mu je predat pasoš, besprekorno pedantni Nemac
je zapazio da su mu imena nav a edena pogrešnim redosledom, pa
je srdito kazao: "Pogrešili su, ovo nij i e tačno. Moje ime je Franc
D. Paul Štangl". Hudal je potapšao naivnog Štangla po ramenu i
očinski mu rekao "Da se ne igramo više vatrom - ništa to ne
mari".4 Hudal je znao da Štangl više nikad ne sme da se izloži
opasnosti korišćenj n a svog prav a og imena. Poput mnogobrojnih
odbeglih nacista, Štangl je bio veoma zahvalan milosrdnim or-
ganima Katoličke crkv k e koje su doprinele nj n egovom begu.
Gita Serenii ie tražila komentar ovih zbivanj n a od monsinj n ora
Karla Baj a era (Karl Bay
a er). U ono vreme, Baj a er je bio direktor rim-
ske fif lij
i ale katoličke dobrotvorile organizacij i e Karitas internacio-
nal (Caritas International). On je izj z av
a io da su takv k e greške na
žalosti, bile nešto uobičaj a eno u takv k om posleratnom haosu.
Uostalom, Crkv k a se brinula o ogromnom broju izbeglica. Štangl
bi, potvrdio je, verovatno "svakako dobio novac - koji je stizao
od Vatikana - ili kartu za put u Sirij i u, ali teško i jedno i drugo".
Baj
a er je dopuštao mogućnost da je bilo "izuzetnih slučaj a eva ka-
21
da su 'izbeglicama' dav a ali kartu i novac, ali se to sigurno nij ie
desilo nikom kome sam ja pomogao ."5
Baj
a er je u početku tvrdio da Hudal nij i e imao pristupa doku-
mentima Međunarodnog Crvenog krsta, ali je na kraj a u priznao
da je "Hudal možda zaista pribav a io izvrsnu količiniu pasoša baš
za te lj
l iide". Naja zad se složio da je novac koji je Hudal dao Štan-
glu svakako poticao iz vatikanskih fo f ndova. “Papa je zaista obez-
beđivao novac za tu svrhu; doduše vrlo malo, ali ipak nešto."6
Da li je Štangl bio usamlj l en slučaj a - žalosna ali neizbežna
greška legitimnih dobrotvornih akcij i a Katoličke crkv
k e? Ili je on
jedan od mnogih koji su pobegli koristeći Hudalovu taj a nu crkv k e-
nu vezu? Simon Vi V zental (Simon Wi W esenthal), koji je zaslužan za
Štanglovo konačno hvatanj n e u Brazilu 1967. godine, veruj u e da je
u sve bila ukljl učena složena i razrađena vatikanska mreža.
V zental se nalazio u sudnici kada je Štangl izveden pred sud
Vi
u Diseldorfuf , u Zapadnoj Nemačkoj, i čuo ga je kako sudij i i govo-
ri da su nacisti unapred bili upoznati s Vatikanskim putevima
bekstva. "U vreme kada smo borav a ili kao internirci u logorima,
znali smo da treba da idemo u Rim... Katolici su trebali da idu
biskupu Hudalu koji bi nam onda dao ličnu kartu Međuna-rod-
nog Crvenog krsta i potom vizu."7
Pomoć koju je Štangl primio od Hudala upadlj l ivo je slična
onome što je činj n eno i za druge nemačke ratne zločince. Gustav a
Vagner (Gustav a Wagner), jedan od Štanglovih bliskih prij i ateljl a,
takođe je dobio pomoć od Hudala. Vagner je bio zapoveđnik u
Sobiboru u vreme kada je Štangl vodio Treblinku, To su bili naj a-
veći nacistički logori za uništenj n e u okupiranoj Polj l skoj. Posle
bekstva iz zatvora koje su držali sav a eznici, slučaj
a no su se sreli u
Gracu, Austrij i a, i kretali se zaja edno na dugom putu ka Rimu.
Naj
a zad su se skrasili u Brazilu, a obojica su hvalili pomoć bisku-
pa Hudala.8
V zental tvrdi da je još jedan nacista, Alojz Bruner (A
Vi ( lois Bru-
nner), takođe pobegao kroz Hudalovu vatikansku krij i umčarsku
mrežu. Bruner, jedan od naj a okrutnij i ih visokih rukovodilaca pro-
grama "deportovanj n a" Jevrej
e a, pobegao je u Damask u Sirij i i, gde
još živi pod imenom dr Georg Fišer (Dr Georg Fischer). Prema
svemu što je poznato, on je i dalj l e bez ikakvk og kaj
a anj
n a u odnosu
22
na stotine hilj l ada žrtav
a a koje je poslao na "preradu" Štanglu i
Vagneru.
V zental je ubeđen da je Hudal odgovoran i za taj
Vi a no prebaci-
vanj
n e naj
a ozloglašenij i eg od svih ratnih zločinaca: Adolfa f AjA hma-
na, glava nog arhitekte velike klanice. Kao šef SS Odelj l enj
n a za
"jevrej
e ska pitanjn a” Aj
A hman je pažlj l ivo vodio računa da lj l udi kao
Štangl i Vagner uprav avljaj
a u mašinerij i om smrti s punom uposle-
nošću kapaciteta. Vi V zental veruj u e da je Hudal snabdeo Aj A hmana
lažnim dokumentima, po kojima je bio izbeglica iz Hrvatske
"Rihard Klement" (Richard Klement), i da ga je poslao u Đeno-
vu. Tamo je Aj A hman naj a verovatniji e bio sakriven u jednom ma-
nastiru pod milosrdnom uprav a om nadbiskupa Sirij i a (Siri), pre
nego što je konačno prokrij i umčaren u Južnu Ameriku.9
Tako ozloglašen čovek nij i e mogao da bude zaštićen zauvek.
A hmana je naj
Aj a zad u Argentini otkrila izraelska obav a eštaja na služ-
ba; otet je, izveden pred sud i pogublj l en u Jerusalimu 1962. godi-
ne. Ono što ozlojeđuj u e Vi
V zentala je činj n enica da je katolička
dobrotvorna organizacij i a Karitas "platila za Aj A hmana sve putne
troškove da bi on stigao do Južne Amerike”.10
Službeni vatikanski istoričar, sveštenik Robert Grej e em (Ro-
bert Graham), dopušta mogućnost da je Hudal možda mogao da
pomogne "šaci, ali samo šaci, nacističkih ratnih zločinaca da
pobegnu".
“Kada je AjA hman uhapšen tvrdilo se da je prošao kroz Rim i
da mu je nekakv k u pomoć pružio biskup Hudal. Na pitanj n a o ovo-
me Hudal je kazao: ‘Ne znam. Pomogao sam mnogim lj l udima, i
možda je Aj A hmah bio među nj n ima. Ne znam, on nij i e koristio
svoje prava o ime.’ Hudal jeste pomogao Nemcima da se otisnu u
Latinsku Ameriku, naročito u Argentinu, ali to nij i e bio Vatikan,
to nij
i e bio papa Piji eXII.”11
Ako je Aj
A hmanov slučaj a primer neovl v ašćenog pružanj n a po-
moći, on sigurno nij i e bio jedini. Izgleda da je Hudal činio takv k e
greške sa zastrašuj u ućom redovnošču. Vi V zental se priseća: "Dok
sam tragao za Aj A hmanom otkrio sam da mnogi (ratni zločinci)
žive u manastirima, snabdeveni Hudalovim lažnim dokumenti-
ma", prema kojima su oni izbeglice. Jedno je sasvim sigurno -
mnogi ratni zločinci koji su pobegli u Južnu Ameriku sa zahval-
23
nošću su izj z av
avljivali da slobodu duguj u u tom biskupu rođenom u
Austrij i i.
Hudal svakako nij i e bio nepoznat nacistima, pošto je za vreme
rata službovao kao komesar Biskupstva za Katolike nemačkog
govornog područj č a u Italiji i, a i kao sveštenik ispovednik u Ne-
mačkoj opštini u Rimu. Rođen je 31. maj a a 1885. godine, a 1919.
godine je postao profe f sor starozav a etnih studij i a na Univerzitetu
u Gracu. Četiri godine potom, Hudal je prešao u Rim kao rektor
Papskog zav a oda Santa Maria del Anima, u ulici koja se ironič-
nom igrom slučaj a a zvala Vi V a del Pače - "Ulica mira". Ako je Vi V-
zental u prav a u, za vreme Hudalovog rav a nateljl stva, bilo je tu sve-
ga osim mira. Zav a od je inače bio ustanovl vljen u šesnaestom veku
u cilj
l u teološkog obrazovanj n a nemačkih sveštenika, ali je u pos-
leratnoj eri bio leglo krij i umčarenj n a nacista.
Niji e nimalo čudno što Vi V zental optužuj u e Hudala. Biskupovi
pronacistički pogledi bili su dobro znani. I sam sveštenik Grej e em
dopušta ovu činj n enicu; "Hudal je bio na prilično zlu glasu u Ri-
mu zbog svoje lj l ubav
a i prema nacistima i nacizmu. Imao je ne-
kakv
k u predstav a u da mu je božanski poziv da sredi odnose izme-
đu nacista i Katoličke crkv k e".12 Početkom 1930-ih Hudal je već
otvoreno podržav a ao Hitlera, a putovao je po čitav a oj Italij
i i i Ne-
mačkoj da bi se obraćao masi katolika nemačkog govornog pod-
ručj
č a. Od samog početka nacističke vl v adava ine, on je srdačno pri-
grlio tu novu vl v adu kao svoju. 13

N egov prvi dodir s jednim visokim nacističkim fu

Nj f nkcione-
rom bio je verovatno susret s Francom fo f n Papenom (Franz von
Papen), Hitlerovim vicekancelarom. Fon Papen je stigao u Rim
aprila 1933. godine, radi pregovora o konkordatu između Ber-
lina i Svete Stolice. Mesec dana kasnij i e, Hudal je držao govor u
svom Zav a odu u Rimu. Među pozvanim gostima bili su članovi
nemčkog diplomatskog kora, kao i mesni predstav a nici različitih
nacističkih organizacij i a. Biskup je kazao svojoj zahvalnoj publi-
ci da "u ovom sudbonosnom času svi nemački katolici koji žive
van Nemačke pozdrav avljaja u novi Nemački raj a h, čij
i a se poimanj na
saglašav a aja u i s hrišćanskim i s nacionalnini vrednostima.”14
Nema neposrednih dokaza da je Hudal stvarno radio s nom
na Konkordatu iz 1933. godine, iako je bio tesno povezan s glav a -
24
nim vatikanskim pregovaračem, držav a nim sekretarom Pačeli-
jem. Međutim, naredne godine Hudal je svakako već bio Pa-
penov politički sav a eznik, i Papen mu se obraćao za mišlj l enj
n e od-
mah po neuspelom nacističkom puču u Austrij i i.15

Za samo koju godinu, Hudalova topla naklonj n enost nacizmu

je postala znana opštoj jav a nosti. Godine 1936, on je objav a io jed-
nu "fi
f lozofs
f ku" rasprav a u, “Osnovi nacionalsocij i alizma”. Kasnij ie
je skromno tvrdio da nj n egov rad proučav a a tokove i težnj n e u Na-
cističkoj partij i i "objektivno, kako to čini učen čovek, a ne politi-
čar". U stvari, ta je knj n iga vrvela od pohvala idej e ama, programi-
ma i akciji ama nacista, mada je zbilj l a i kritikovala antihrišćanske
elemente u toj partij i i. Do tog vremena su mnoge od naj a gorih cr-
ta nacističke vlv adav a ine već bile očigledne. A Hudal je ipak objaš-
n av
nj a ao i tvrdio da ne postoje nikakv k i fi
f lozofsf ki razlozi zbog kojih
"dobri" nacisti i katolici ne bi mogli da sarađuj u u tesno na izgrad-
n i jedne hrišćanske Evrope.
nj
Hudal nij i e bio jedini pripadnik katoličkog klera koji je zastu-
pao ovakv k a gledišta. Primas (nadbiskup) Austrij i ske crkv k e, kardi-
nal Teodor Inicer (Theodore Innitzer), bio je u to vreme snažno
pronacistički orij i entisan. Stoga je bilo prirodno što je na Huda-
lovu knjn igu stava io oznaku imprimatur ("da se štampa"), odnos-
no dao zvaničhu dozvolu Crkv k e za objav avljivanj
n e. Kardinal je vat-
reno odobrio rukopis "kao dragoceno nastojanj n e da se umiri
verska situacij i a nemačkog naroda”. 16

Hudalova knj n iga je, međutim, naišla na različit prij i em kod

nacista. NjN egov prij i atelj
l vicekancelar Franc fo f n Papen, bio je
očaran "što jedan biskup Hudalovog nivoa toliko hvali pozitivna
ostvarenjn a nacional-socij i alizma”. Pa ipak, ministar propagande
Jozef Gebels (Joseph Gobels) ju je smesta zabranio, što je bio od-
raz zlovoljl nog raspoloženj n a nacista prema vatikanskim fu f n-kci-
onerima uopšte.
Vodeći ideolog nacizma, Alfr f ed Rozenberg (A ( lfrf ed Rosen-
berg), smatrao je oprav a danom ovu odluku, izj z av
avljuj
u ući da "mi ne
dopuštamo da temelj l ne postavavke Pokreta, analizira i kritikuj u e je-
dan rimski biskup".17 No, uprkos oštrom stav a u prema knj n izi, Hu-
dala je nacistička hij i erarhiji a očigledno dobro primala jer je bio i
v asnik Zlatne značke članstva u Nacističkoj partij
vl i i.18
25
 Jasno je i da Hudalov pronacistički profi f l nij
i e štetio njn egovoj
Vatikanskoj karij i eri. Od 1930. godine je bio sav a etnik Inkv k iziciji e,
visokog vatikanskog tribunala, čij i i se rad odvij i ao "u naj a strožoj
taj
a nosti", kako je izveštav a ala obava eštaja na mreža SAD. Osnovano
1542. godine radi "borbe protiv kalvinističkih i luteranskih bu-
na", ovo telo je u osnovi imalo ulogu održanj n a ideološke čistote
"u odbranu verovanj n a, katoličkog morala, i jedinstvenosti Crkv k e
pred jeresima i raskolima".
Inkv
k iziciji a je kontrolisala i "starala" se o zaštiti religiozne
doktrine. Grubo rečeno, ona je bila odelj l enj
n e Vatikana zaduženo
za cenzurisanj n e knjn iga i obrazovnih materij i ala. Hudalu to ništa
nij
i e bilo strano. Danas je Inkv k iziciji a kongregacij i a za doktrinu ve-
re, i dalj
l e jedno od naj a uticaj
a nij
i ih vatikanskih ministarstav a a, "ču-
var prava overj r a doktrine" i nametač religiozne discipline.19 Mesto
konsultanta je izuzetno važno u ovom radu, pošto ti visokopre-
časnici "moraj a u da istražuj
u u, proučav a aj
a u i pripremaj a u sve sluča-
jeve iznesene pred Inkv k izicij
i u".
Ipak, i kako su Hudalovi pogledi postaj a ali sve napadnij i e i sve
jav
a niji e pronacistički, ništa nij i e učinj
n eno da se on ili disciplinuj ue
ili ukloni sa tog moćnog položaj a a. Umesto toga, Vatikan ga je
juna 1933. godine unapredio od sveštenika u počasnog biskupa,
što je izuzetno retka čast za jednog relativno sitnog rektora nas-
tav
a nog zav a oda.20
Uprkos ovom unapređenj n u, sveštenik Grej e em Hudalova pro-
nacistička raspoloženj n a distancira od Vatikana. “On je prosto
bio katolički biskup s dobrim položaj a em i ugledom, a među tak-
vim ljl udima ima prostora za pregršt političkih mišlj l enj
n a i stav
a o-
va". 21

Sveštenik Burhart Šnaj a der (Burkhart Schneider), nemački je-

zuita, takođe je siguran da "biskup Hudal nij i e bio ni naj a manj ne
blizak s Vatikanom. A svakako ne tesno vezan sa Svetim Ocem.
On je bio ... kako da to kažem ... čak i tada pomalo sumnj n iv - nisu
ga shvatali ozbilj l no. Očaj
a nički je hteo da bude shvaćen ozbilj l-
no". Šnaj a der, koji je za potrebe Svete Stolice s Grej e emom radio
na pripremi odbrane ratne uloge Pij i a XII, bio je nepokoleblj l iv u
tvrdnjn i da je Hudal “u velikoj meri pripadao perife f rij
i i”.22

26
 Suprotno, sveštenik Jakob Vaj a nbaher (Jacob Weinbacher),
koji je bio u pozicij i i da možda više zna, nimalo ne sumnj n a da je
"Hudal bio veoma blizak Pij i u XII... bili su prij
i atelj
l i". Vaj
a nbaher je
postao rektor Zav a oda Santa Maria dell'Anima 1952. godine, i
jasno se priseća nekoliko razgovora u kojima je nj n egov prethod-
nik izlagao o svom prisnom ličnom odnosu s papom. "Mnogo
sam pričao s nj n im i to se svakako vrlo jasno ispolj l av
a alo."23
Vaj
a nbaherov prikaz nij i e jedini koji se suprotstav avlja Grej e emo-
vim i Šnaj a derovim tvrdnj n ama da Hudal nij i e imao nikakv k og uti-
caj
a a na vodeće vatikanske zvaničnike. Jedna verzij i a nav
a odi da su
Hudal i Pij i e XII održav a ali dugotraj a no prij
i atelj
l stvo začeto 1924.
godine, kada je Pačeli bio nuncij i e u Nemačkoj.24
Jedna još poverlj l ivij
i a verziji a kaže da je Hudal koračao blista-
vim stopama svog pokrovitelj l a. Hudal je za službi pri Inkv k izicijii
1930. godine i za uzdizanj n e do počasnog biskupa od Elij i e 1933.
godine imao da zahvali Pačelij i evom rastućem uticaj a u u Svetoj
Stolici. Zaista, Hudalovo unapređenj n e došlo je posle Pačelij i evog
postavavljenj
n a za držav a nog sekretara 1930. godine.
Prema ovoj teorij i i, Hudalova prisna veza s Pačelij i em ilustru-
je se činj
n enicom da je Pačeli lično čitao misu (Hudalovog) osve-
čenj
n a .... kao biskupa u Zav a odu Santa Maria del’’Anima. Iz pošte-
n a prema Pačelij
nj i u, treba napomenuti da je on tada već bio služ-
beni protektor tog Zav a oda. Međutim, prema ovoj verzij i i, nj
n ihov
odnos je bio i političke prirode i proisticao je iz Hudalove uloge
Pačeliji evog sav a etnika u dugotraj a nim pregovaranj n ima koja su vo-
dila Konkordatu s Austrij i om 1934. godine.25
Daleko od statusa običnog anonimnog sveštenog lica na peri-
f rij
fe i i Vatikana, "Hudal je itekako mogao da bude rezonator papi-
nog glasa u zemlj l ama hemačkog govornog podnačj č a".26 Sadašnj ni
rektor Zav a ođa, monsinj n or Johanes Nedbal (Johannes Nedbal),
siguran je da je Hudal bio veoma blizak Pij i u XI. Nedbal nav a odi
Hudalov udeo u Konkordatu s Austrij i om kao razlog za nj n egovo
postavavljenj
n e za biskupa.
U jednom skorašnj n em razgovoru Nedbal je priznao da je Hu-
dalova karij i era bila veoma izuzetna. Po nj n egovom mišlj l enj
n u,
"sasvim je neobično" da rav a natelj l jednog rimskog zav a oda bude
proizveden u biskupa. Nedbal potvrđuj u e da je Pačeli činodej e-
27
stvovao na Hudalovom posvećenj n u za biskupa, ali insistira na
tome da ta činj n enica nikako nij i e značila priznav a anj
n e Hudalovih
pronacističkih gledišta. Tako se dogodilo pre zbog toga što je
"kardinal Pačeli bio protektor Zav a oda".27
Dok se slaže o tome da je Hudal radio neposredno s dvojicom
papa, Nedbal je beskompromisno oštar u vezi s radom nj n egovog
prethodnika na izbav avljanj
n u nacističkih ratnih zločinaca. "Sasvim
je moguće da je pomogao pojedinima, nekolicini... On sam priča
da ih je bilo nekoliko stotina, ali ja mislim da je to preterivanj n e, a
on je stvarno bio sklon preterivanj n u."
Nedbal je ponudio čudesan uvid u Hudalov karakter, nagla-
šav
a aja ući da je on "bio čovek vrlo sitne građe i da je uvek nastojao
da 'ispadne veliki’. Možete to da vidite na nj n egovim fof tografi
fija-
ma, a da ste ga poznav a ali mogli biste da vidite i ovo drugo".28
Međutim, za čoveka s problemom sopstvenog 'ja', Hudal je sva-
kako imao neuobičaj a ene i moćne prij i atelj
l e.
Godine 1943, na primer, upoznao je Valtera Raufa f (Walter Ra-
uffff), velikog ratnog zločinca. Pošto se Himler (Himmler) potre-
sao kada je prisustvovao masovnom strelj l anj
n u Jevrej
e a u Minsku
1941. godine, Rauf je preduzeo nadzor nad razradom programa
sa gasnim kamionima-fu f rgonima. Ti "crni gav a ranovi" ubiji ali su
Jevrej e e ubacivanjn em izduvnih dimova iz dizel-motora u herme-
tički zapečaćene fu f rgonske komore.
Raufo f vi gasni kamioni nisu bili bez određenih jezivih teh-nič-
kih nedostataka; pri početnim probama nesrećne žrtve su umi-
rale ne od izduvnih gasova, već od postepenog gušenj n a usled ne-
dostatka vazduha. Umesto da bude po kratkom postupku otro-
van, lj l udski tovar je iznutra ostavavljao krvava e tragove grebanj n a po
metalnim zidovima dok ga je gušenj n e polako i postepeno vodilo
smrti. Kad je Raufo f v sistem naj a zad "usava ršen”, nekih 100.000
l udi, uglav
lj a nom žena i dece iz Istočne Evrope, našlo je smrt u tim
pokretnim gasnim komorama.
Posle rušenj n a Musolinij i evog režima u septembru 1943. godi-
ni, Rauf je prebačen na sever Italij i e, gde je bio u službi SS u
regionu oko Đenove, Torina i Milana. I opet mu je zadatak bio
uništenj n e jevrej
e skog stanovništva. Uprav a o u ovom periodu je
Hudal ostvario kontakt s tim zloglasnim masovnim ubicom.
28
 Razvojna linij i a Hudalovog i Raufo f vog prij i atelj
l stva u samom
svom početku je pomalo obav avljena velom taj a ne. Alfrf ed Jaršel (A
( l-
f ed Jarschel), nekadašnj
fr n i vođa Nacističke omladine, tvrdi da je
Rauf prvi put sreo Hudala u proleće 1943, kada ga je Firerov
zamenik Martin Borman (Martin Bormanh) poslao na šest me-
seci u Rim bez ikakv k og očiglednog zadatka. Bilo je to uprav a ou
vreme kada su Raj a hu očaj a nički trebali visoki ofi f ciri Raufo
f vog
iskustva i kalibra pošto je ishod rata još bio neizvestan. Jaršel
veruj
u e "da su prvi dodiri s Vatikanom bili uspostav avljeni uprav a ou
tim mesecima, a da im je svrha bila da konačno dovedu do us-
postavavljanj
n a Hudalove mreže za bekstva".30
Brzo se bližilo vreme kada će ta mreža stvarno zatrebati. Do
početka 1944. godine, kada su se Sav a eznici iskrcali na Sicilij i i, čak
je i Hudal video da je Hitlerov "hilj l adugodišnj n i Raj
a h" osuđen na
propast. Sve dok su nacističke armij i e beležile pobede, on se
vozao po Rimu sa zastav a om "Velike Nemačke" na svom auto-
mobilu; ali kada su Sav a eznici stigli u italij i ansku prestonicu, juna
1944. godine, Hudal je "bio prvi koji je tu zastav a u promenio -
odj
d ednom je zakačio austrij i sku".31
Poput mnogih Austrij i anaca 1945. godine, Hudal je preko noći
od uloge fa f šističkog fi f lozofaf prešao na ispolj l av
a anjn e svojih no-
vootkrivenih demokratskih težnj n i. Odbacuj u ući dugo održav a anu
progermansku pozicij i u, požurio je da pristupi Komitetu slobod-
ne Austrij i e u Rimu, pa čak i pomogao da se organizuj u e "simbo-
lično" oslobođenj n e Poslanstva Austrij i e, zakasnelo se pozivaj a ući
na dava no izgublj l eni nacionalni ponos. Hudal nij i e bio usamlj l en
u svom licemerstvu. Ironij i a je u tome što je austrij i ski narod, koji
je imao veći procenat članstva u Nacističkoj partij i i nego Nemač-
ka, smesta zahtevao za sebe poseban tretman kao prva žrtva Hit-
lerove tiranij i e.32
I u Vatikanu su se dešav a ale mnoge dramatične promene, od
kojih je jedna možda odigrala klj l učnu ulogu u razradi Hudalove
mreže bekstav a a. AvA gusta 1944. godine umro je kardinal Malj l one
(Maglione), a Pij i e XII je odlučio da ne postav avlja novog držav a nog
sekretara, već da preuzme na sebe odgovornost za spolj l nu poli-
tiku. Od tog vremerii su monsinj n ori Tardini i Montini radili
neposredno za papu.
29
 U svojoj knj n izi “Ono posle” (A ( ft
f ermath), koja je izazvala dosta
polemike, Ladislas Farago je tvrdio da je ova papina odluka
"značila Hudalov ulazak u naj a više krugove Svete Stolice". Farago
tumači da je Malj l one držao Hudala na distanci, te je ovaj a jedino
mogao da se uzda u prilično retke susrete s papom lično da bi
uticao na vatikansku politiku. Ali, sada je "stekao prij i atelj
la u
Država nom sekretarij i atu".33
Posle Malj l oiieove smrti, Đovani Montini je dobio zaduženj ne
da vodi poslove oko papske pomoći izbeglicama, što je otvaralo
vrata Hudalovim planovima. Farago tvrdi da je uprav a o Montini
obezbedio Hudalu pristup vatikanskim pasošima i drugim lič-
nim i putnim isprav a ama, koje je on potom koristio da pomogne
svojim nacističkim prij i atelj
l ima. Istovremeno je Hudal usposta-
vio dobre veze s još jednim značaj a nim vatikanskim nadleštvom
pod Montinij i evom uprav a om. Bila je to papska komisij i a za po-
moć izbeglicama, koja je direktno radila sa izbeglicama. Jedan
od nj
n enih glava nih zadataka bilo je izdav a anj
n e putnih isprava a legi-
timnim izbeglicama. Naj a zad, tvrdio je Farago, Montini je uveo
Hudala u Karitas internacional, katoličku milosrdnu organizaci-
ju koja je istinskim izbeglicama obezbeđivala smeštaj a i hranu i
plaćala troškove putovanj n a.
Jedan od vatikanskih službenih istoričara žustro pobij i a Fara-
gove tvrdnj n e. Iako priznaja e da se Hudal "zanimao, prema sop-
stvenom priznanj n u, za bivše naciste", sveštenik Robert Grej e em je
siguran da "biskup Hudal nij i e imao nikakvk u ulogu” u Papskoj
komisij i i za pomoć izbeglicama. Nij i e "čak imao nikakvk e veze sa
n enim radom".34 Međutim, Faragove tvrdnj
nj n e, ukoliko su tačne,
dale bi objašnj n enj
n e zašto Vi
V zental uporno dokazuj u e da su Karitas
i Vatikanski biro za izbeglice bili neposredno uklj l učeni u kriji um-
čarenjn e nacista.
Veza sa nacistima je teško bila čisto Hudalova lična, a da nij ie
uklj
l učivala same službenike, iako oni insistiraj a u na tome da je
n ihova uloga bila čisto humanitarna, tvrdeći da su bili potpuno
nj
nesvesni ma kakv k ih operaciji a krij
i umčarenjn a nacista. Ali, ukoliko
su Faragovi nav a odi tačni, zaprepašćuj u e mogućnost da je Montini
dopustio Hudalu, deklarisanom pro-nacisti, ma kakav a pristup
tim vatikanskim nadleštvima u vreme kada su nacisti bili u bez-
30
nađu koje ih tera na beg. Takv k u jednu odluku bi Hudal svakako
doživeo kao otvoreni čin podrške za pomoć nj n egovim prij i atelj
l i-
ma nacistima. Ako je Farago u prav a u, Montini je očigledno pru-
žio Hudalu priliku da stvar tako i shvati.
U američkoj diplomatskoj dokumentacij i i postoje neki spo-
redni dokazi koji podržav a aj
a u tvrdnj
n u da je Montini svesno dopri-
nosio Hudalovom krij i umčarenj n u nacista. Do toga je došlo na be-
zazlen način. Posle praktičnog sloma nemačke vojske u Italij i i,
Piji e XII je počeo da se bori za prav a o da šalj l e svoje lične predstav a -
nike u posete desetinama hilj l ada ratnih zaroblj l enika i internira-
nih civila koji su tada držani u italij i anskim logorima.
Kao što je već rečeno, papa je želeo da proširi svoju "misij iu
milosrđa u korist svih žrtav a a rata bez obzira na nacionalne ili
verske razlike". U pokretanj n u tog slučaj a a pred sav a ezničkim vl v as-
tima av a gusta 1944. godine, Držav a ni sekretarij i at Vatikana je isti-
cao da Sveta Stolica "ima dužnost da se sada zainteresuj u e i za te
nemačke zaroblj l enike".
Tokom nekoliko sledećih sedmica, britanski i američki zva-
ničnici su polemisali oko papinog zahteva. Tražili su od Svete
Stolice da pruži detalj l no obrazloženj n e za predložene posete, i
primili ovaj a odgovor:
“... Izaslanik NjN egove Svetosti (obično neki nadbiskup), u
pratnj n i jednog sekretara, koji po potrebi služi i kao prevodilac,
posećuj u e logor, donoseći sa sobom neke sitne darove (duhovne
knj
n ige, poučne knj n ige ili laganu literaturu, društvene igre, itd.);
održi kratak govor-predav a anj
n e i provede neko vreme sa zarob-
l enicima ili internircima...
lj
... svrha ovakv
k e posete izaslanika Svete Stolice je da se obez-
bedi normalna religiozna pomoć katoličkim zatvorenicima, kao
i da se sprovede milosrdna misij i a kakv
k a doliči Crkv k i donošenj n em
izvesne utehe i onima koji su u nevolj l i.”
Bilo je to potpuno razurnno oobrazloženj n e u prilog humani-
tarnom i milosrdnom radu. Dana 10. novembra lični izaslanik
predsednika SAD kod pape je preneo odluku Sav a eznika vatikan-
skom Držav a nom sekretarij i atu. Te posete će biti dopuštene, pod
uslovom da se ograniče na religioznu pomoć, a za svaku posetu
se pojedinačno podnosi zahtev.35
31
 Nekoliko sedmica kasnij i e usledio je jedan veoma osoben
zahtev. Pošto je nj n ihov humanitarni cilj l ostvaren, 2. decembra
Vatikan je molio da se jednom predstav a niku dopusti "da poseti
civilne internirce nemačkog govornog područj č a na tlu Italij i e".
Biskup odabran da održi službu pred tom poraženom neprij i a-
telj
l skom populacij i om bio je niko drugi do Hudal, Vatikanov
"duhovni uprav a iteljl nemačkog naroda u Italij i i".
Zaprepašćuju e to što je za ovu kraj a nj
n e osetlj
l ivu misij i u Sveta
Stolica izdvojila naj a ozloglašenij i eg pronacistički raspoloženog
biskupa u Rimu. Bilo je dobro znano da ti "civilni" logori vrve od
odbeglih nacista koji su odbacili unifo f rme i sada se krij i u među
stvarnim izbeglicama. Amerikanci su bili makar delom krivi što
je Hudalu dopušten pristup u internirske logore. Kada je jedan
visoki diplomata SAD u Vatikanu prosledio pismo Držav a nog
sekretarij
i ata sav
a ezničkom štabu u Rimu, nij i e ništa pomenuo o
Hudalovoj pronacističkoj bolećivosti. A Amerikanci u Vatikanu
su znali sve o Hudalovim pogledima. Jedan diplomata je bio fo f r-
mirao loše mišlj l enj
n e o njn emu za vreme rata, primećuj u ući da on
"ne veruj
u e biskupu Hudalu", pošto "glas koji ga bij i e... niji e naro-
čito dobar sa stanovišta Sav a eznika". 36

Američka obav a eštaj a na služba takođe je bila upoznata s Huda-

lovim shvatanj n ima, i prikupila je čitav a obava eštaja ni dosij i e o nj
n e-
govoj pronacističkoj knj n izi. Mada je Sav a eznički štab prethodno
odbio neke zahteve Vatikana za putne dozvole, Odelj l enj
n e bez-
bednosti je ovaj a odobrilo, "pod uslovom da je cilj l (Hudalove)
posete izričito ograničen na pružanj n e normalne verske pomoći
katoličkim internircima".38 Ipak, to što je Vatikan pribav a io Hu-
dalu putnu dozvolu od Sav a eznika kako bi posetio nemačke in-
ternirce bilo je pomalo kao kad alkoholičaru daj a ete viski, a govo-
rite mu da ne pij i e; pokvk arenosti koje su usledile bile su nemi-
novne.
Opremljl en specij i alnim akreditivima, Hudal je sada bio slobo-
dan da svojim nemačkim prij i atelj
l ima u logorima širi dobre vesti
o sistemu bekstva. Nij i e bilo potrebe da traženi ratni zločinci do-
laze u Rim da bi pribav a ili pomoć; Hudal ju je donosio nj n ima "na
noge". Mnogo godina kasnij i e zapisao je jednu poštenu ispovest
o svojim putovanj n ima:
32
 “Zahvalan sam Bogu što mi je (dopustio) da posetim i utešim
mnoge žrtve u nj n ihovim zatvorima i koncentracionima logorima
i (da pomognem) da uteknu s lažnim ličnim isprav a ama.”39
Za američke pobednike koji su mu pomogli, Hudal nij i e ose-
ćao ništa drugo do prezir:
“Sav
a eznički rat protiv Nemačke nij i e bio sveti rat, već bojno
nadmetanj n e privrednih kompleksa za čij i u pobedu su se oni bori-
li. Taj
a takozvani biznis... koristio je lozinke kao što su demokra-
tij
i a, rasa, verska sloboda i hrišćanstvo kao mamac za mase. Sva
ta shvatanj n a i iskustva bila su razlog što sam osetio dužnost i
obava ezu da se posle 1945. godine u čitav a om svom milosrdnom
radu posvetim uglav a nom bivšim nacional-socij i alistima i fa
f šisti-
ma, naročito takozvanim ‘ratnim zločincima’.”40
Hudalove aktivnosti koje i sam priznaj a e i ispoveda utoliko su
polemičnij i e što je on deje stvovao s punim ovl v ašćenjn ima Vatikana.
Hudal ne samo da nij i e bio na "perifef rij
i i", kako sveštenik Šnaj a der
tvrdi, već je pribav a io saglasnost zvaničnika na naj a višem nivou.
Bez Vatikanovog neposrednog diplomatskog zauzimanj n a da se
za nj
n ega pribava i putna dozvola Sav a eznika, on nikada ne bi uspeo
da ostvari dodir s toliko nacističkih ratnih zločinaca. Zbilj l a, bez
takv
k e pomoći on bi bio stisnut u Rimu kao brod u boci.
Izgleda da je jedan od prvih nacista koje je Hudal posetio bio
n egov stari prij
nj i atelj
l , Valter Rauf,f u Milanu. Osamnaest meseci
pre toga, Rauf je napustio Rim da bi postao šef Uprav a e veza (SD)
u Milanu. To ga je učinilo glav a nim SS ofi f cirom bezbednosti za
čitav
a severozapad Italij i e, uklj
l učuj
u ući Torino i Đenovu. Godine
1944. Piji e XII je već bio duboko zabrinut da će glav a ni italij
i anski
industriji ski region biti uništen u zav a ršnoj ofa f nzivi Sava eznika.
Uz Raufo f vu pomoć, visoki ofi f ciri Vermahta u severnoj Italij ii
započeli su niz taj a nih pregovora o predaj a i. Alen Dulz (A ( llen Du-
lles), američki obav a eštaja ni šef u Švaj
a carskoj, razradio je predaj au
nemačkih snaga uz pomoć vatikanskih posrednika, Ovi prego-
vori su nosili šifrf irani naziv “Operacij i a zora”. Mada pojedinačno
nisu imali uspeha u nastojanj n u da skrate rat, svi nacistički ofi f ci-
ri koji su ovde bili uklj l učeni umakli su ozbilj l noj kazni.41
Kada se, 29. aprila 1945. godine, Nemačka armij i a u Italij
i i pre-
dala, Rauf je došao do lažnog pasoša na ime Karlo Komte (Carlo
33
Comte) i zakupio stan u Milanu. Onda je uzeo svoj primerak
arhiva Musolinij i eve taj
a ne policij i e, uklj
l učuj
u ući i spiskove član-
stva u Fašističkoj partij i i, i mirno ih zakopao negde van grada.
Znao je da će ti materij i ali biti od velike koristi u mesecima koji
su nailazili, a pokazalo se da je tačno prosuđivao. Doslovno
sutradan, Raufa f su uhapsili Amerikarici i smestili ga u milanski
zatvor San Vi V tore. Za samo koji sat stigao je neki sveštenik i ude-
sio da se Rauf prebaci u jednu američku vojnu bolnicu.
Prema Vi V zentalu, Raufo f vo puštanjn e je izdej
e stvovao monsinj n or
Do Đuzepe Bikj k erai (Don Giuseppe Bicchierai), sekretar milan-
skog kardinala Šustera (Schuster). Bikj k erai je bio jedan od vati-
kanskih posrednika u taj a nim pregovorima o predaj a i, a krio je
Raufa f po nj n egovom puštanj n u i udesio da taj a no borav a i "u samo-
stanima Svete Stolice".42
S druge strane, Alfr f ed Jaršel (Jarschel) veruj u e da je Raufo f vo
puštanj n e isposlovao milanski ogranak Komunističke partij i e Ita-
lij
i e. U zamenu za Raufo f ve spiskove članstva u Fašističkoj partij i i,
komunisti su očigledno zažmurili pred organizovanj n em nj n ego-
vog bekstva.43
Ono što ni Vi V zental ni Jaršel nisu znali bilo je da je Rauf puš-
ten pod staratelj l stvo "S grupe Verona", jedinice Uprav a e stra-te-
gij
i skih službi (OSS) koja je radila s britansko-američkom "Spe-
cij
i alnom kontraobav a eštaj a nom" ekipom i Italij i i (SCI-Z), na čij i em
je čelu bio Džej e mz Džizus Englton (James Jesus Angleton).
S Grupa je bila, između ostalog, zapadnj n ački ekvk ivalent Rau-
f vog odelj
fo l enj
n a za borbu protiv komunista u vreme rata. Rauf je
bio vredan plen u rukama, pa je i pored protivl vljenj
n a Kontraoba-
veštaja nog korpusa Armij i e SAD, gde su ga nazivali "nepoprav avlji-
vim nacistom bez kaj a anj
n a” i preporučivali ako ne likv k idacij i u ono
doživotnu robij i u, S Grupa Verona preuzela staranj n e o zahval-
nom Raufu f . Posle opširnih ispitivanj n a o komunističkoj aktivnos-
ti u nj
n egovom sektoru, pustili su ga. Možda je tako bilo zato što
se Rauf otvoreno hvalisao vezama na naj a višem nivou u vatikan-
skim pregovorima, za koje je tvrdio da mogu da ih "potvrde i
Husman i gospodin Dulz, sav a eznički agenti u Švaj a carskoj”.44
Nij
i e slučaja nost što je Raufo f v "gospodin Dulz" kasnij i e postao
direktor Centralne obav a eštaja he službe (CIA), ili što je Džej e mz
34
Džizus Englton postao šef Kontraobav a eštaj
a nog odelj l enj
n a CIA.
Tokom Čitav a e svoje karij i ere Englton je zadržao isklj l učivu kon-
trolu nad američkim obav a eštaj a nim vezama s Vatikanom.45 Koji
god da je bio motiv Amerikanaca, neporeciva je istina da je Rauf
pušten iz pritvora i vraćen u svoj stan u Milanu.
Prema fr f ancuskoj publikacij i i “Crni krug” (Cercle Noir), Rauf
je ostvario vezu s nadbiskupom Sirij i em od Đenove, i smesta se
stav
a io na raspolaganj n e Vatikanu radi uspostav avljanj
n a sistema za
krij
i umčarenj n e nacista. Osim visokih američkih i vatikanskih ve-
za, Raufo f v glav
a ni doprinos Hudalovom krij i umčarskom sistemu
možda je bio onaj a fif nansiji ski. Čovek koji je nekada vodio pro-
gram s kamionima-gasnim komorama, sada je postao perač
novca, uz pomoć Frederika Šventa (Frederico Schwendt), svog
nekadašnj n eg SS kolege. Švent se smatra jednim od naj a većih kri-
votvoraca u istorij i i, koji je za vreme rata fa f lsifi
f kovao milione
papirnih novčanica u okv k iru SS operacij i e pod konspirativnim
nazivom “Okret” (Wendig).46
Prvobitna namera je bila da se potkopaj a u, ako je moguće i
unište, privrede Sav a eznika, ali je, kako se rat primicao zav a ršetku,
Švent prao fa f lsifi
f kovani novac kroz različite banke i dolazio do
prav
a ih novčanica zapadnih zemalj l a. Bio je to prvi novac za mre-
že nacističkih bekstav a a. Vi
V zental tvrdi da je Švent predav a ao tako
stečen novac svom starom kamaratu, Valteru Raufu f .47
Međutim, Jaršelova verzij i a se nešto malo razlikuj u e. On tvrdi
da je Hudal kontaktirao Raufa f jula 1945. godine, pozivaj a ući ga da
dođe u Rim radi taj a nog sastanka. Pokazalo se da je to nemoguće,
tako da je Hudal predložio da Rauf onda otputuj u e u Đenovu i
ostvari vezu s novopostav avljenim nadbiskupom Sirij i em, još jed-
nom klj l učnom fi f gurom u operacij i i krij
i umčarenj n a nacista. Rauf
je otišao u Đenovu, a primio ga je jedan od Sirij i evih ličnih sekre-
tara. Jaršel tvrdi da je Rauf tada dobio znatnu sumu hovca kao i
pasoš Crvenog krsta s važećom vizom za Sirij i u. Potom se vratio
u Milano i uspostav a io kanale bekstva.48
Možda je istina negde na sredini: Rauf je verovatno upotrebio
Sirij
i ev novac da uveća zaradu od pranj n a fe
f lsifl
f kovanih novčani-
ca. Jaršel i Crnilrug se slažu u tome da su tokom naredne četiri
godine neki od naj a traženij i ih nacističkih ratnih zločinaca prelazi-
35
li iz Raufo f vih ruku u Milanu u ruke biskupa Hudala u Zav a odu
Santa Maria dell' Anima u Rimu, da bi potom bih predav a ani
nadbiskupu Sirij i u u Đenovi. Tu su se ukrcav a ali u brodove i odla-
zili da započnu nov život u Južnoj Americi.
Vatikan nikada nij i e otvorio svoju bankarsku dokumentacij iu
da bi pokazao koje sume novca su usmerav a ane za pomoć izbeg-
licama. Do današnj n eg dana, dosij i ea o Šventu i o pranj n u nacistič-
kog novca su među strogo poverlj l ivom američkom obav a eštaj
a-
nom dokumentacij i om. Međutim, pasus jednog teksta koji je
"pušten" sadrži zanimlj l ivu opasku o Šventovoj vezi s nacistič-
kim podzemlj l em:
“Na putu iz Austrij i e preko prevoja Brener, prva stanica pod-
zemne železnice u Italij i i je kod jednog zamka u Meranu, u kom
uprava itelj l i govore nemački. (Vl V asnik je) neki agent SS operativne
grupe ponekad zvane ‘Grupa Vendig’ pod komandom pukovni-
ka Frederika Šventa, koji 'je odgovarao samo Kaltenbruneru i
Himleru. Jedan (agent) ... je zahtevao 5.000.000 dolara od vl v ade
SAD na ime naknade za imovinu konfi f skovanu u Meranu po
zav
a ršetku rata. Sva ta imovina bila je plen SS grupe koji je bio
smešten u ... Šventovom štabu i drugim zgradama u Meranu. U
ovom plenu se nalazila i velika količina britanskih fu f nti u bank-
notama.”49
Izveštaj a se nastav avlja nav a ođenj n em banaka u Britanij i i, Palestini,
Italij
i i i Švaj
a carskoj koje su bile povezane sa Šventovom mrežom.
Ali, novac sam po sebi nij i e bio dovolj l an. Lažne isprav a e su bile
naj
a važnij i a stvar za naciste u begu. Hudal je bio u stanj n u da obez-
bedi sve to: italij i anske lične isprav a e, lažne krštenice, čak i vize za
odredišne zemlj l e. Naj
a neophodnij i i su bili pasoši Međunarodnog
Crvenog krsta.
Prema recima gospođe Gertrude Dipui (Gertrude Dipuis), vi-
sokog činovnika u rimskom ogranku Crvenog krsta, "Hudalu je
zaista bilo relativno lako da to ostvari; bio je biskup, ne zabora-
vite - to je mnogo značilo... Kako smo mogli da odbij i emo da slu-
šamo reč sveštenika?", pitala je ona.50 Gospođa Dipui je objasni-
la da, ako je Hudal zantevao đa se isprav a e Crvenog krsta”sastav a e
prema nj n egovim specifi f kacij i ama" pa da mu se pošalj l u u Zav
a od,
“onda je verovatno tako i bilo".51
36
 Međunarodni Crveni krst u Rimu je bio preplav avljen molba-
ma-prij i av
a ama u onoj masovnoj zbrci na kraj a u rata. Pošteno re-
čeno, milioni lj l udi su se kretali po čitava oj Evropi, a mnogi od nj n ih
su bili ostali bez sopstvenog doma i bez ličnih dokumenata; oni
drugi, s umrlj l anom prošlošću, više su voleli da su "izgubili" do-
kumenta koja bi možda mogla da posvedoče o nj n ihovom stvar-
nom identitetu pred Tribunalom za ratne zločine.
Mnoge dobrotvorne organizacij i e su izdavale izbeglicama
nove lične isprav a e. Neke su važile samo za tle Italij i e. Na primer,
Karitas Internacional i Vatikanska Komisij i a za izbeglice u to vre-
me su izdav a ale na stotine lokalnih "ličnih dokumenata" sedmič-
no. Mnoge izbeglice su koristile ove nezvanične vatikanske is-
prav
a e kao polazim tačku u dugom lovu na papire neophodne za
emigracij i u.
Mada je mogla da se upotrebi pri prij i av
avljivanj
n u za druga do-
kumenta neophodna za emigracij i u, vatikanska lična karta sama
po sebi nij i e dopuštala vl v asniku da napusti Rim, a kamoli Italij i u.
Prema tome, nij i e istinita često ponavavljana tvrdnj n a da je Vatikan
predao nacistima hilj l ade pasoša. Zaista, jedini strogo-vatikanski
pasoši bili su službena uverenj n a za nj
n egove akreditovane svešte-
ne diplomate i zvanične predstav a nike.
Crveni krst je za odbegle naciste bio izvor koji daleko više
obećava a. Za one koji nisu smeli da se izlože opasnosti i lično se
pojav
a e pred stolovima-šalterima za pomoć izbeglicama, posto-
jala je obilato snabdevena i živa crna berza ukradenih i fa f lsifi
f ko-
vanih dokumenata. Gđa Dipui je imala lično iskustvo po ovom
pitanj
n u; lj
l utito se prisećala da je videla takv k e papire na stolu u
kancelarij i i svog pretpostav avljenog u Rimskom štabu Međunarod-
nog Crvenog krsta. “Vi V dela sam s nekoliko metara da su lažni. Ne
samo da su bili ispunj n eni različito od načina na koji mi to obično
radimo, nego je i moj potpis bio očigledno fa f lsifi
f kovan."52 Dok
gđa Dipui nij i e mogla ništa naročito da učini s ovim u vezi, neki
službenici Međunarodnog crvenog krsta su očigledno svesno
žmurili na ove zloupotrebe.
Nezakonitu trgovinu dokumentima Crvenog krsta ubrzo je
otkrila američka obav a eštaj
a na služba. Kraja em 1945. godine oni su
bili skoro sigurni da su među nj n ihovim korisnicima odbegli na-
37
cisti. To je potvrđeno sredinom 1946. godine, kada je došlo do
bekstva nemačkih zatvorenika iz logora u Riminij i u u severnoj
Italij
i i. Mnogi koji su odatle odbegli kasnij i e su uhvaćeni s lažnim
dokumentima Međunarodnog crvenog krsta.
Istragu povodom ove pojav a e, pod taj a nim nazivom “Operacij ia
krug”, pokrenuo je Kontraobav a eštaja ni korpus američke vojske.
Oni su svoje prve nalaze prosledili Vi V nsentu La Vi V sti (Vi
V ncent La
V sta), visokom rimskom službeniku Odelj
Vi l enj
n a za korelacij i u ino-
stranih aktivnosti. La Vi V sta je prethodno već bio uklj l učen u iz-
vestan broj vrhunski taj a nih obav a eštaj
a nih operacij i a posle rata, i
istraživao fa f šističke špiji unske ćelij i e na delu u Americi, i trgovin-
ske, fif nansij i ske i industriji ske odnose između Italij i e i Nemačke.
V sta je obav
Vi a io istragu i maj a a 1947. godine je uputio izveštaj a u
Vašington. Od kada je pušten za jav a nost, 1984. godine, on je
postao poznat prosto kao "La Vi V stin izveštaj a ". Mada izloženi
rezultati sadrže znatne zablude i greške, u pitanj n u je dosta is-
crpna analiza nelegalne emigracij i e kroz Italij
i u. Treba napome-
nuti da je La Vi V sta bio katolik, ali je jedan od nj n egovih glav a nih
zakljl učaka bio da Vatikan pomaže bekstvo odbeglih ratnih zloči-
naca.53 Kada je izveštaj a konačno izašao na videlo, Crkv k a je stro-
go pobij i ala ovu tvrdnj n u.
Zvanični vatikanski istoričar, sveštenik Grej e em, objašnj n av
a ao
je da je stvarna svrha tog izveštaj a a bila "potpuno pogrešno pred-
stav
avljena". U žiži nj n egovog interesovanj n a nisu bili nacisti koji
beže, već "komunistička infi f ltracij
i a u Južnu Ameriku. Nij i e baš
pošteno, niti objektivno, izdvojiti stranicu i po gde La Vi V sta alu-
dira na bežanj n e nacista, kada čitav a izveštaj a i nij
i e bio o nacistima,
već o komunistima. Jedini prav a i nacista koji je tu pomenut ute-
kao je uz pomoć Jevrej e ske cionističke organizacij i e".54
Međutim, veliki deo La Vi V stinog izveštaj a a se bav
a i ulogom vati-
kanskih institucij i a i zvaničnika u ilegalnoj nacističkoj emigraci-
ji. Službenik Stej e t departmenta je izložio spisak od preko dvade-
set "vatikanskih organizacij i a za milosrđe i pomoć koje su uklj l u-
čene, ili za koje se sumnj n a da su uklj l učene, u ilegalne tokove
emigracij i e". Na samom vrhu tog spiska nalazio se sveprisutni
biskup Hudal.55 Kontraobav a eštaja ni korpus armij i e SAD, (CIC) je
sproveo nekoliko obimnih istraživanj n a crne berze fa f lsifi
f kovanih
38
dokumenata, i još nekoliko izveštaj a a je pridodato La Vi V stinom
izveštaj
a u.
Dodatak B naširoko se bav a io bekstvom iz Riminij i a koje se
dogodilo jula prethodne godine. Jedan pouzdan dostav avljač CIC
je izvestio da su dvojica begunaca, Đani (Gianni) i Forkerper
(Vorkörper) "prethodno bili upućeni da produže u Rim i da kon-
taktiraj
a u" jednog CIC dostav avljača, koji je trebalo da im pomogne
da emigriraj a u u Južnu Ameriku. Nemci su stav avljeni pod prismot-
ru i ispostava ilo se da je Đaniji evo prav
a o ime Valter Fitling (Walter
Fütlung) i da "živi u stanu jedne Nemice koja je nekada radila u
Ambasadi Nemačke u Vatikanu". Dvojica odbeglih su se pri-
klj
l učili dvojici drugih begunaca u Rimu, koji su bili u tesnom
dodiru s tamošnj n im sveštenicima.
Za jednog sveštenika je jav avljeno da "pomaže beguncima hra-
nom, smeštaj a em i vezama s nemačkim i vatikanskim zvaničnici-
ma". Kada su dvojica begunaca otišli u Đenovu da ugovore pre-
voz do Južne Amerike, dostav avljač službe CIC je "pozaj a mio" nj
n i-
hove pasoše i otkrio da je nj n ih "izdao Međunarodni Crveni
krst".56 Agent CIC je uputio svog dostav avljača da pokuša da i za
sebe pribav a i lažan pasoš. On je to i učinio "tako što je platio
20.000 lira jednoj osobi poznatoj po vezama s Međunarodnim
Crvenim krstom".
Sistem za pribav avljanj
n e pasoša je bio jednostav a an. Dostavavljač
je poslat do jednog čoveka koji je zabeležio sve nj n egove lične po-
datke. Taja čovek je imao vezu iznutra koja je pretresla dokumen-
tacij
i u Međunarodnog crvenog krsta, u potrazi za "imenom neke
nestale ili mrtve osobe koja odgovara (dostav avljačevom) opisu".
Dva dana potom dostav avljaču CIC je rečeno da se prij i av
a i Crve-
nom krstu za pasoš pod lažnim imenom Mirko Baučeh (Mirko
Baucech). Takođe su mu bila potrebna i dva pisma-potvrde
identiteta, koja je nj n egova veza nabav a ila od Crvenog krsta Vati-
kana i Italiji e.57

A gusta 1946. godine, ova operacij

Av i a CIC je prestala pošto su
l udi pod prismotrom bili uhapšeni; trojica su bili begunci iz
lj
Riminij i a, a četvrti je posedovao "lažne potvrde o otpustu". Nem-
ci su priznali da imaj a u veze s lj
l udima bliskim Vatikanu. Izveštaj a
CIC je govorio o još jednom vatikaskom predstav a niku koji je
39
imao dobre veze s “južnoameričkim konzulatima i poslovnim
f rmama”. Ova vatikanska veza je bila poslednj
fi n a karika u "lancu
nemačke emigracij i e koji sve svoje klij i ente usmerava preko
Međunarodnog Crvenog krsta".58
La Vi
V sta je potvrdio i da je Milano značaj a an centar u mreži kri-
jumčarenj n a. Mada ne pominj n e Raufaf , La ViV sta je otkrio jednu
mrežu koju je vodio nj n egov blizak prij
i atelj
l , Frederiko Švent.
“Veliki je broj Nemaca... koji prelaze granicu prerna Trevizu i
Milanu s isklj l učivom svrhom da pribav a e... lažne lične isprav a e,
pasoše i vize, pa skoro smesta odlaze preko Đenove i Barcelone
put Južne Amerike.”59
Da bi pokazao kako je lako Vatikan u stanj n u da pribav a i lažne
isprav
a e Međunarodnog crvenog krsta, La Vi V sta je udesio da dvo-
jica "mađarskih izbeglica" posete sveštenika Jozefa f Galova (Josef
Gallov)v , koji je vodio agencij i u za pomoć Mađarima "pod pokro-
vitelj
l stvom Vatikana". La Vi V sta je za Galova smatrao da je "poš-
ten, sava estan katolički sveštenik, ali da je isto tako i bolećiv sta-
rac" koji se ne trudi da postav avlja previše pitanj n a o tim "izbeglica-
ma".
Ti lj
l udi su bili odabrani zato što su govorili mađarski. Oni su
stigli u kancelarij i u sveštenika Galova bez ikakv k ih ličnih isprav a a
ili ma kakvk ih dokumenata, govoreći da su uprav a o pobegli iz ruku
Sovjv eta. "Obojica su tvrdili da su rođeni stanovnici jednog malog
sela u Mađarskoj i da su izgubili svoje porodice u av a ionskim
bombardovanj n ima za vreme rata". Drugi dostav avljač je pristao da
pod zakletvom posvedoči u korist priče svoga prij i atelj
l a i Galov je
pripremio zapis o tome. Onda je čoveku dao pismo koje treba da
preda Crvenom krstu i, samo koji sat kasnij i e, La Vi
V stin dostavavljač
je došao do sav a ršeno isprav a nog pasoša. Ubrzo potom, prvi dos-
tav
avljač je jednostav a no preokrenuo postupak i izdej e stvovao pasoš
za svog prij i atelj
l a "Mađara". "Ne treba da napominj n em", propra-
tio je ovo La ViV sta, "da su obojica u stvari Italij i ani, i da nij
i edan od
n ih čak nikad nij
nj i e ni bio van Italij
i e".60
Još jedan ofi f cir CIC je zaklj l učio da dokumenta Međuna-
rodnog crvenog krsta mogu da se nabav a e bez ikakv k e provere
identiteta zahvalj l uj
u ući "pomoći osoba koje deluj u u pod zaštitom
Vatikana". Pol Laj a on (Paul LyL on) je kasnij i e postao klj l učni ame-
40
rički čovek za vezu s vatikanskim Pacovskim kanalima, ali je
1946. godine istraživao nj n ihove operacij i e. On je otkrio da je
Vatikan pokrovitelj l nezakonite trgovine papirima Crvenog krsta,
pribav
avljenim ili "pod pseudonimima ili s lažno nav a edenom na-
cionalošću.61 Laj a on je takođe potvrdio da je mađarski katolički
sveštenik Galov središna ličnost ove operacij i e. On je takođe
identifif kovao neke od lj l udi koji su nabav a ili ove lažne isprav a e kao
"poznate ili poternicom tražene ratne zločince". 62

Prema ofi f ciru CIC, sistem za pribav avljanj

n e lažnih papira je bio
prilično neposredan. Moliocu bi bilo obezbeđeno pismo koje je
nosilo "službeni pečat Vatikana" i koje je onda nosio ličnoj vezi
sveštenika Galova "u Međunarodnom Crvenom krstu... da mu
obezbedi... ličnu isprav a u Crvenog krsta". Ova je onda mogla da
se upotrebi da se nabav a e "neophodne kartice za snabdevanj nei
privremena prij i av
a a borav
avka od italiji anskih policij i skih vl
v asti kako
bi se bezbedno ostalo u Italij i i", u očekivanjn u "dozvole od konzu-
lata držav a a Srednjn e i Južne Amerike za uselj l enj
n e".63
La Vi
V stin izveštaj a je u početku izazvao veliki preokret u Va-
šingtonu. Stej e t department je zaklj l učio da izveštaj a "zahteva da
mu se smesta posveti pažnj n a". Sazvan je jedan skup u potpu-
64

noj taj
a nosti, ali su vašingtonske birokrate odlučili da izdaj a u sa-
mo jedan vrlo diskretan i nefo f rmalan protest.65 Čak ni od La
V ste nij
Vi i e traženo da produži svoju istragu da bi se ustanovilo
puno grananj n e i razuđenost te vatikanske mreže krij i umčarenj n a.
Amerikanci su zaklj l učili da su dobri odnosi sa Vatikanom
važniji i nego da se masovne ubice izvedu pred sud. Naređenj na
koja je Stej e t department uputio svom predstav a niku u Vatikanu
ne bi se baš mogla smatrati tipičnim američkim izražav a anj
n em
gneva.66 Od nj n ega je traženo samo da se nefo f rmalno obrati Va-
tikanu. “Prepuštam tebi da odlučiš šta bi, i u kojoj meri, trebalo
da se učini po ovom pitanj n u".67 Diplomata je shvatio taj a mig, i
zaklj
l učio da će usmena poruka, ili No N tat VeV rbale, biti dovolj l na.
To je naj a niža vrsta diplomatske komunikacij i e, rezervisana za
nezvanične teme koje su suviše beznačaj a ne da bi se iskazivale u
vidu službene diplomatske note.
Pa i kada je bila prenesena, ta usmena poruka je bila još više
razvodnj n ena. Monsinj n oru Volteru Kerolu (Walter Carroll) iz vati-
41
kanskog Držav a nog sekretarij i ata je samo sugerisano da su "neke
beskrupulozne osobe, često upletene u nezakonite i taj a ne aktiv-
nosti" nekako uspele da nabav a e putne isprav a e "uz nesvesnu i
neopreznu pomoć milosrdnih organizacij i a". Mada je ta poruka
u izvesnoj meri bila dvosmislena, očigledno nij i e bilo nikakv k og
pomena o La Vi V stinim dokazima da Vatikan aktivno pomaže na-
cistima da uteknu.
Izgleda da se Stej e t department više brinuo da bi lažna doku-
menta mogla igrom slučaj a a da pomognu i Jevrej e ima koji odlaze
u Palestinu ili "taja nim (komunističkim) agentima, od kojih su se
mnogi uputili ka zapadnoj hemisfe f ri". Zbunj n eni vatikanski zva-
ničnik verovatno je mislio da Amerikance brinu samo lukav a ei
razrađene jevrej e ske i komunističke krij i umčarske organizacij i e.
Požurio je da uveri američkog diplomatu da "takv k e agenture ni-
su povezane s Vatikanom“.68
Amerikanac je zaklj l učio svoj "protest" zahtevaj a ući od Vati-
kana pomoć kako bi se obezbedilo da se "sve nacij i e sačuvaj a u od
infi
f ltracij
i e neprij
i atelj
l skih elemenata i da milosrdan i dobrotvo-
ran rad na pomoći poštenim raselj l enim licima... ne bude uka-
l an takv
lj k im nelegalnim aktivnostima.”69 Nij i edan od sveštenika
imenovanih u La Vi V stinom izveštaj a u niji e čak ni pomenut.
Kada bi sveštenik Grej e em samo pročitao usmeno sročeni sa-
žetak ovog čudnog sastanka, imao bi puno prav a o da pretpostav a i
da La Vi V stin izveštaj
a nij i e imao nikakv k e veze s krij i umčarenj n em
nacista. Američki diplomata je dao providno oprav a danj n e da "nijie
bio u mogućnosti da bude preciznij i i usled neophodne potrebe
da se zaštite naši izvori info f rmacij i a i naši istražiteljl i pred kojima
je i dalj
l e važan tekući posao. Takođe sam osećao da moj nastup
treba da je unekoliko ublažen zbog toga što su mi u nekoliko pri-
lika zvaničnici u Vatikanu otkrili da su veoma osetlj l ivi zbog
količine američkog privatnog kapitala koji je otišao na fi f nansira-
n e nezakonitih migracij
nj i a".
Ovo je zaista mogao da bude razlog za američku rav a noduš-
nost prema vatikanskim Pacovskim kanalima. Međutim, jedan
istraživač je otkrio dokument u Arhivima SAD koji baca zapre-
pašćuj u uće svetlo na zvanične stav a ove SAD. Prema Čarlsu Alenu
(Charles Allen), istog onog dana kada je Vašington obav a ešten o
42
ovom susretu s monsinj n orom Kerolom, iz Rima je poslato u
Vašington još jedno, nepotp t isano pismo, s opomenom da je
"monsinj n or Volter Kerol iz Držav a nog sekretarij i ata Svete Stolice,
upozorio... u 'usmenoj poruci' da se ne ulazi preduboko u poje-
dinosti u vezi s fi f nansiranj
n em puteva za beg nacista".70
Očigledno je da je Stej e t department bio obav a ešten o tome da
je Vatikan zaista upoznat s aranžmanima za fi f nansiranj n e mreže
krij
i umčarenj n a.
Dok su takv k e diplomatske fi f nese razmatrane, Hudal je i dalj le
slao tražene begunce niz kanale za bekstvo, sve dok sam Vatikan
nij
i e došao pod udar složne kritike. Jedan niz članaka u italij i an-
skoj štampi postav avljao je pitanj
n a o motivima Pij i a XII, koji je tada
već bio naširoko etiketiran kao “nemački papa“. Čitav a oj vatikan-
sko-nacističkoj vezi je pretilo da bude razotkrivena. Na primer,
6. av
a gusta 1947. godine milanski večernj n i list Mi
M lano Sera r obja-
vio je napis pod naslovom "Previše Nemaca oko pape". On je
tvrdio da se u
“papskim odaj a ama u Vatikanu govori samo nemački - jezi-
kom kojim papa izuzetno dobro vl v ada... Papa živi na nemačkoj
kuhinjn i... Lični sekretar Piji a XII (sveštenik Laj a ber) je krupni Ba-
varac... Često se viđa po Rimu u svom automobilu, iz kog izlazi
sam i svraća u jednu od tipičnih nemačkih pivnica... u koju dola-
ze... SS ratni zločinci koji se krij i u pod tuđim imenima.”
Jasno je kao na dlanu da je novi mit, kom se čak i Vatikan pri-
klonio, o "jadnom Nemcu" koji snosi kaznu za krivicu drugih i
koji ima prav a o na pomoć od čitav a og sveta, nastao isklj l učivo iz
ove naročite (pro-nemačke) atmosfe f re koja tesno obav a iji a Gla-
vara Crkvk e. 71

Vatikan je shvatio da ovaj a vid publiciteta škodi nj n egovom me-

đunarodnom ugledu. Smesta su znali koga da krive. Primenj n en
je pritisak na Hudala; on je kasnij i e pisao da su vatikanske diplo-
mate počeli da ga se klone, a da su ga neki zvali "nacista, fa f šis-
tički biskup - troppo te t desco (komplet-Švaba)".72 Međutim, upr-
kos činjn enici da je Hudalova operacij i a krij
i umčarenj n a nacista
pretila da se pretvori u jav a ni skandal, trebalo je skoro četiri godi-
ne da on bude smenj n en s mesta rektora Zav a oda Santa Maria
dell’Anima. On je konačno popustio pred neizbežnim, o Božiću
43
1951. godine, objav avljuju ući da će da napusti Zav a od jula naredne
godine.73
Ubeđen da je nj n egov jedini greh loša slika koju su stvorile
novine, Hudal je ostao u Rimu do smrti, bez imalo kaj a anj
n a za
svoj rad za dobro nacističkih ratnih zločinaca:
“Pomagati lj l udima, izbav a iti nekog od njn ih, bez razmišlj l anj
nao
posledicama, raditi nesebično i predano, prirodno je bilo ono
što je trebalo da se očekuj u e od jednog prav a og hrišćanina. Mi ne
veruju emo u jevrej e sku izreku 'oko za oko’.”74
Jasno je da je biskup Hudal smatrao da Nemcima treba op-
rostiti nj
n ihove zločine u ime hrišćanskog Milosrđa, dok je obična
prav
a da za nj n ega značila osvetu, bar kada se primeni na ubice
Jevreje a. Do same svoje smrti Hudal je ostao ubeđeni antisemita.
Novinski skandal koji je izbio 1947. godine nij i e zatvorio naci-
stičke Pacovske kanale. Sada, kada je nj n egova zvezda bledela,
diskretnij i i sveštenici su već zauzeli nj n egovo mesto u mračnom
sazvežđu krij i umčarskog sistema. Jav a ila se i jedna neposredna
korist od pretnj n e novinskim skandalom. Od tog trenutka nadalj le
preduzimane su izuzetne mere da se sakrij i e postojanjn e puteva
za beg nacista. Nj N ihova puna grananj n a i dometi neće biti jav a no
otkriveni još punih četrdeset godina.
Dosta pre nego što je biskup Hudal sišao s pozornice, scena je
bila postav avljena za profe f sionalniji e i taj
a novitiji e operacij i e kri-
jumčarenj n a koje će pomoći ratnim zločincima i kv k islinzima iz
svih katoličkih zemalj l a Evrope. Bilo da je Hudal nekada delovao
sam ili ne, nj n egovi naslednici su, sasvim je jasno, imali ovl v ašće-
n a visokih vatikanskih zvaničnika. Kao i Hudalu, i nj
nj n egovim
sledbenicima je zamaj a ac u kriji umčarenjn u nacista predstav avljala
službena intervencij i a Vatikana da se pribav a e putne isprav a e Sa-
veznika.75 I nij i e nimalo slučaj a no što je Vatikan za ovaj a rad birao
f šističke sveštenike iz Srednj
fa n e i Istočne Evrope. Hudal je već bio
poslao mnogo Nemaca u Južnu Ameriku, ali su sada desetine
hilj
l ada nacističkih saradnika drugih nacionalnosti glasno vapile
da im se pomogne.
Kao što će Amerikanci ubrzo otkriti, Vatikan je bio volj l an i
spreman da prokrij i umčari fa f šiste svih zastava a i činova. Ono što
Amerikanci nisu znali bilo je zbog čega je Vatikan u sve to ušao.
44
 3. poglavlj
le

Francuski špijun u Va
V tikanu

Speciji alni agent Vi V lj

l em Gauen (Wi W lliam Gowen) bio je smeten
i snužden. Ovaj a ofif cir američke obav a eštaja ne službe bivao je sve
potištenij i i zbog svog neuspeha da uđe u trag emigrantskom na-
cističkom podzemlj l u u Rimu i otkrij i e tražene ratne zločince koji
su "cvetali" u tom gradu. Čim bi otkrio nj n ihova kretanj n a, oni bi
nestaja ali s vidika, kao da ih guta neka mračna i neizmerna pro-
valij
i a. Bio je siguran da je tu na neki način uklj l učena taj
a novita
grupa zvana Intermarij i um, ali mu je nedostaj a alo čvršćih dokaza
da potvrdi svoje sumnj n e.
Nekoliko meseci pre toga, Gauen i nj n egove kolege iz Kontra-
obav
a eštaja nog korpusa američke vojske bili su, činilo se, na pragu
velikog upada u neprij i ateljl ske redove, ali je sve to sada izgledalo
dalj
l e nego ikad. Kada su razmotreni izveštaj a i o Operacij i i krug,
mislili su da su blizu rešenj n a vatikanske misterij i e. Kao što je već
izloženo, ova taj a na operacij i a je bila pokrenuta jula 1946. godine,
da bi se otkrilo kako su begunci u stanj n u da prežive u begu, ko im
pomaže da se sakrij i u u Rimu, a potom da odu u sigurnost Južne
Amerike.
Američki ofi f ciri su zaklj l učili da je Vatikan "naj a veća pojedi-
načna organizacij i a uklj l učena u nelegalna kretanj n a emigranata"
kroz Italiji u i preko nj n e, i da je oprav a danjn e Vatikana za "nj n egov
doprinos u tom nelegalnom prometu jednostav a no propagiranj ne
vere". Jer bila je
“...želj
l a Vatikana da pomogne svakoj osobi bez obzira na
nacionalnost ili politička ubeđenj n a, sve dok ta osoba može da
dokaže za sebe da je katolik... Vatikan dalj l e oprava dav
a a svoj dop-
rinos željl om da ubaci, ne samo u evropske već i u latinoamerič-
ke zemlj l e, lj
l ude svih političkih ubeđenj n a, sve dok su ona antiko-
munistička, a u korist Katoličke crkv k e.”1

45
 Obav a eštaja ni ofi
f cir Stej
e t departmenta Vi V nsent La Vi V sta izvešta-
vao je da je Vatikan "stvorio pritisak i preneo teret" na katoličke
zemlj l e u Južnoj Americi, posebno na Argentinu, ali i na Meksiko,
Kubu i druge. Ovo je rezultirano "inostranim misij i ama ovih ze-
malj l a čij
i i su stav
a ovi skoro podsticali ulazak bivših nacista (na-
ročito) i pređašnj n ih fa
f šista u njn ihovu zemlj l u kao i pripadnika
drugih političkih grupacij i a, pod uslovom da su antikomunisti".
Za vreme istrage, obav a eštaj
a na mreža SAD je naišla na pregršt
"dobrotvornih i milosrdnih organizacij i a u Rimu koje se bav a e, ili
se sumnj n a da se bav a e, nelegalnom emigracij i om" pod pokrovi-
telj
l stvom Vatikana. La Vi V sta je razgovarao s mnogim crkv k enim
zvaničnicima, koji su učestvovali u tim akcij i ama, zaklj l učuj
u ući da
oni deluj u u "pod blagonaklonim pokrovitelj l stvom Vatikana":
“Ne treba ni da se napominj n e, sve te agenture koje dej e stvuj
uu
u sprezi s Vatikanom ili pod nj n egovom zaštitom fi f nansiraja u se iz
vatikanskih fo f ndova. Nij i e učinj
n en pokušaja da se dokuči iznos tih
f ndova, nj
fo n ihovo poreklo ili način nj n ihove distribucij i e, ali pisac
ovih redova smatra da se znatne sume troše na podsticanj ne
ovakv k og rada.”2
La ViV sta je bio kv
k alifi
f kovan da izvuče ovakav a zaklj l učak, pošto
je istraživao mrežu nezakonitog pranj n a nacističkog novca koje se
odvij i alo posle Drugog svetskog rata. Slične tvrdnj n e su nepresta-
no činili i drugi istraživači. Lovac na naciste nastanj n en u Austrij i i,
Simon Vi V zental, dao je ovome i naziv "Rimski put". On tvrdi da
je Vatikan vodio sistematičan krij i umčarski sistem da bi nacistič-
ke masovne ubice izvukao iz Evrope.3
Vatikan je neprestano poricao ove tvrdnj n e. Kada je, početkom
1984. godine, La Vi V stin izveštaja izašao na svetlost dana, izazvao
je međunarodnu pomamu, prinuđuj u ući Vatikan da ga pobij i a.
N ihov portparol, prečasni Romeo Panćiroli (Romeo Panciroli),
Nj
nav
a odio je reči dvojice istoričara Vatikana, sveštenika Roberta
Grej
e ema i prečasnog Pj P era Blea (Pierre Blet). Grej e em je tvrdio da
su La Vi V stini nalazi "propagandistički manevri" lj l udi koji "nikad
ne propuštaj a u priliku da raspnu" Crkv k u. "Optužbe u tom izveš-
taj
a u nemaj a u nikakv
k u čvrstu osnovu, već su plod mašte", govorio
je taj
a američki sveštenik.

46
 Prečasni Ble se slagao da je izveštaj a "veštački i lažan, da nij ie
vredan pažnj n e", a i da je verovatno "zasnovan na info f rmacij i ama
koje su dali problematični elementi". Prečasni Antonio Veber
( ntonio Weber), po rođenj
(A n u Nemac, sveštenik koji je vodio
jednu organizacij i u za pomoć pod pokrovitelj l stvom Vatikana,
bio je još kategoričnij i i, tvrdeći da "Vatikan nikada nij i e skrivao
naciste niti im je pomagao posle rata".4
Jasno je da između Vatikana i nj n egovih kritičara nema saglas-
nosti. Međutim, Vi V lj
l em Gauen je sredinom 1947. godine ustano-
vio gde istina leži. Gauen je bio u dobrom položaj a u da otkrij i e šta
se stvarno dešav a alo. Ne samo da je sam bio agent Kontra-
obav
a eštaj
a nog korpusa (CIC), nego je i nj n egov sveštenik, Frenklin
Gauen, bio visoki službenik Stej e t departmenta. Godine 1940.
predsednik Ruzvelt je poslao Maj a rona Tej e lora (Myron Tay aylor)
kao svog ličnog zastupnika kod Pij i a XII, a Gauen starij i i je otišao
u Vatikan kao jedan od nj n egovih pomoćnika. Službovao je tamo
do 1947. godine, kada se vratio u Vašington. Sin mu je ostao u
Rimu i istraživao je vatikanske veze nacista.
Gauen mlađi je tada već bio mladi obav a eštaj
a ni ofif cir u uspo-
nu, želj
l an zadataka u uzbudlj l ivom svetu evropske špij i unaže.
Taj
a anstvena rasej e anost nacista kao da je zav a ela i smutila nj n ego-
ve kolege, ali je Gauen sada slagao komadiće u mozaik. On je
rešio tu slagalicu koja ga je toliko meseci kopkala i mučila, zao-
bilazeći zakljl učke Operacij i e krug i koncentrišući se direktno na
Intermariji um. Otkrio je da poricanj n e Vatikana nij i e potkreplj l eno
dokazima.
Gauen je otkrio da jedna dobro organizovana mreža nacistič-
kih emigranata iz Srednj n e i Istočne Evrope operiše na obodu
Vatikana i da prima taj a nu podršku i pomoć od male ali moćne
grupe zava erenika, uklj l učuju ući papu Pij i a XII lično. Ova istraživa-
n a su odnela skoro čitav
nj a ih osamnaest meseci, a u tom procesu
je američki ofi f cir otkrio i da je ova grupa samo mali deo miste-
riozne vatikanske špij i unske organizacij i e zvane Intermarij i um.
Mladi Gauen je otkrio da nj n eni koreni sežu u rane 1920-e go-
dine, do takozvane "bele" ruske emigrantske grupe, koja je bila
pod kontrolom rimske crkv k e, a koja je pobegla u Pariz kada su
bolj
l ševici preuzeli vlv ast. NjN ima je pripao naziv "beli" da bi se raz-
47
likovali od komunističkih "crvenih" u građanskom ratu. Kada su
se konačno našli u Parizu, jedan bivši carski general, pod kon-
trolom Rima, je osnovao grupu sa zadatkom i cilj l em da se nav a o-
dno “uj u edine svi narodi podj d armlj l eni komunizmom”. 5

Sredinom 1930-ih ova pariska grupa se već bila razvila u

Intermarij i um, "taj a nu međunarodnu organizacij i u koja za svoje
članove želi lj l ude čij i i su domovi u prostoru 'Intermare' - onom
delu Evrope koji leži između Baltičkog, Crnog mora, Egej e skog,
Jonskog mora i Jadrana, kao i na čitav a Kav avkaz".
Intermarij i um je uzvišeno proklamovao jedinstvo šesnaest
naciji a "koje nastanj n uj
u u teritorij i u između Nemačke i same
Rusiji e... koje su sjedinj n ene u naporima borbe za oslobođenj n e,
kao i u težnj n i da obezbede mirnu egzistencij i u i da doprinesu
izgradnjn i jedne nove Evrope i stvaranj n u jednog novog sveta,
oslobođenog tiranij i e, stradanjn a i gladi". Ciljl je bio da se obezbe-
di samoopredelj l enj
n e svih tih sasvim različitih "nacij i a", ali je kao
takav
a bio potpuno nepraktičan. Mnoge od tih zemalj l a tobože
sjedinjn enih ovim nastojanj n ima imale su dugu istorij i u krvava ih
međusobnih sukoba, u kojima su etničke, kulturne, pa čak i ver-
ske, razlike igrale moćnu ulogu.6
Bilo kako bilo, Intermarij i um je zagovarao neophodnost stva-
ranj
n a jedne moćne, antikomunističke, podunav a ske konfe f deraci-
je, sastav
avljene od naj a važniji ih katoličkih nacij i a Srednj n e Evrope.
Pre rata on je dobij i ao snažnu podršku sa više strana.7
Cilj
l Intermarij i uma je bio da se stvori cord r on sanita t ire
r , jedan
zdra
r v poj o as, sa katoličkom većinom. Taj a plan je imao podršku
Vatikana u 1920-im i 1930-im godinama. Vatikan je s velikom
naklonošću gledao na Francusku, za koju je Pij i e XI otvoreno
smatrao da je "prvorođena u Velikoj katoličkoj porodici".
Britanski Forin ofi f s je još oktobra 1942. godine napominj n ao da
će posleratna politika Vatikana "ići u prilog stvaranj n u jedne veli-
ke dunav a ske fe f deralne držav a e, ukoliko ona bude stabilna i ne
bude pod kontrolom bolj l ševičke Rusij i e“.8
Guenove kolege iz Kontraobav a eštaja nog korpusa u Austrij ii
našle su tragove ove podunav a ske konfe f deracij i e još u svojim
početnim istraživanj n ima posleratnog oživl vljav
a anjn a i jačanj n a usta-
ša. Ofof rmlj l ena kraj a em 1920-ih, ova fa f šistička grupacij i a je spro-
48
vodila kampanj n u međunarodnog terorizma tokom 1930-ih.
Onda su nacisti postav a ili ustaše na vl v ast u Hrvatskoj za vreme
rata, a oni su se dali na uništav a anj
n e stotina hilj l ada nedužnih civi-
la. Samo sedam sedmica pošto je rat okončan, 25. juna 1945.
godine, ustaše su ostvarile kontakt s jednom papskom misij i om
u Salcburgu, u Američkoj zoni Austrij i e. Tražili su papinu pomoć
za stvaranj n e ili nove nezav a isne hrvatske držav a e ili makar "Du-
nav
a sko-jadranske unij i e u kojoj bi, prema svim prirodnim zako-
nima, Hrvatska imala mogućnost da se razvij i a".9
Gauen je otkrio zamršene veze između Intermarij i uma i Va-
tikana, tako što je pratio jednog mladog Mađara za kog je sum-
n ao da je jedan od klj
nj l učnih organizatora. Nadao se da će Ferenc
Vaj
a ta da pruži dragocene info f rmacij i e "iznutra" o tome kako se
Intermarij i um vezuj u e i uklapa u dobro organizovanu i fi f nansira-
nu mrežu za krij i umčarenjn e nacista. Verovao je čak da Vaj a ta
može da potvrdi učešće Vatikana u ovim delatnostima, pošto je
znao da je Mađar dobro povezan sa čelnicima Crkv k e.
Pokazalo se da je Vaj a ta teško uhvatlj l iva zverka, dobro skriven
u emigrantskom podzemlj l u koje je bilo izgrađeno u Rimu po
zav
a ršetku rata. Nagoveštaj a i nj
n egove značaj a ne uloge bili su se
pojav
a ili kraja em 1946. godine, kada je vl v ada Mađarske tvrdila da
on "živi na visokoj nozi u hotelu Grand u Rimu". CIC je otkrio da
to nij
i e tačno. Istina je bila da, "prema prilično pouzdanim izvo-
rima", on u stvari živi "u jednom od mnogih samostana na pod-
č u Rima".10 Ovo slučaj
ručj a no otkriće je odvelo Gauena do Vaj a te u
prvoj polovini 1947. godine.
Gauen je Vaj a tinim bliskim prij i atelj
l ima rekao da će, u zamenu
za infof rmacij i e, pomoći beguncu da ponovo dobij i e svoja lična
dokumenta, koja mu je nedav a no pre toga bila oduzela italij i anska
policiji a.11 Vaj
a ta je imao mnogo toga da ispriča. Prema Vaj a ti, Va-
tikan je radiona oživl vljav
a anj
n u Intermarij i uma posle drugog svet-
skog rata. 12

O sebi, Vaj a ta je otkrio da je pred kraj a rata bio generalni konzul

Mađarske u Beču, sa zadatkom da organizuj u e evakuacij i u mađar-
ske industrij i e i uspostava i linij
i e bekstva za "izbeglice". On je "or-
ganizovao više od 7.000 železničkih vagona s mašinama i čita-

49
vim faf brikama" za transport do zapadne Nemačke, i izbav a io
"veliku većinu mađarske buržoazij i e i aristokratij i e" od Sovjv eta.13
Vaj
a ta je postao visoki fu f nkcioner Intermarij i uma, napisav a ši
knj
n ige i propagandne priloge za In I te
t rmarij i umov bilte t n. On je
14

kasniji e za Etat mažer i (fr f ancuskog) ministra inostranih poslova

"razradio izvestan broj poverlj l ivih poslova" za organizovanj ne
taj
a nih aktivnosti na Balkanu.
Posle jula 1946. godine Vaj a ta je kratko živeo u Insbruku kod
mesnog šefa f fr
f ancuske obav a eštaja ne službe, čij i i je predlog bio da
Vaj
a ta treba da usmerav a a sve emigrantske operacij i e iz Pariza.
Međutim, on je odbio ovaj a poziv zbog jedne velike razmirice,
napustio fr f ancusku zonu sa svojim naj a bližim kamaratima i
ponovo se nastanio u Italij i i. Ubrzo je ponovo uspostav a io tesne,
odranij i e izgrađene veze s Vatikanom i italij i anskim katoličkim
političarima iz 1930-ih, kada je bio novinar u Rimu.
Američka obav a eštaj
a na mreža je ustanovila da je u Rimu Vaj a ta
"počeo da radi s jezuitima. Ova linij i a delatnosti ga je odvela u
Španij i u i Švaja carsku".15
Gauen je konačno uklapao komadiće zagonetne slagalice In-
termarij i uma. "Tokom druge polovine 1945. godine", pisao je,
"'Intermarij i um' je bio u fof rmi embriona, a u leto 1946. godine je
već bio dobro razvij i ena organizacij i a...".16
Gauen je napominj n ao da je sredinom 1946. godine Inter-
mariji um već bio dovolj l no jak da pokrene jednu "propagandnu
kampanj n u širokih razmera" u italij i anskim logorima za raselj l ena
lica. "Očigledno je da je organizacij i a imala na raspolaganj n u znat-
ne sume, pošto je štampala i rasturala povelj l u o Slobodnom Me-
đumorj r u (Intermare) na 14 stranica, i pokrenula štampanj n e bil-
tena u Rimu."
Gauen je takođe zapažao da je "propaganda postala toliko ja-
ka u logoru u Fermij i u", gde su bili smešteni mnogi hrvatski ratni
zločinci, da je sveštenik Krunoslav a Draganović, sekretar Bratstva
Svetog Jeronima u Rimu, "postao hrvatski predstav a nik u 'Inter-
mariji umu' u, na neki način, službenom svojstvu". Zvanični
predstav a nik je bio čelnik Hrvatske selj l ačke stranke, Vl V atko Ma-
ček, koji je u stvari borav a io u Vašingtonu. U Rimu, čovek koji je

50
Intermariji umu obezbeđivao naj a moćnij i i uticaj
a u Vatikanu bio je
sveštenik Draganović.17
Opisan od Taj a ne obaveštaj a ne službe kao "istaknuti član
Intermariji uma", Draganović je bio naj a značaj a nij
i a fi
f gura u toj taj
a-
noj mreži. Sveti Jeronim je bio središte operacij i e, potpomognu-
te moćnim pojav a ama u hij i erarhij
i i Svete Stolice. Osnovan 1453.
godine pod patronatom pape Nikole V, Zav a od svetog Jeronima
je proizveo neke od naj a istaknutiji ih hrvatskih učenj n aka, naučni-
ka, pisaca i sveštenika. Poput Francuske, Hrvatska je bila jedna
od miljl enica Crkvk e, katolički branik pred prav a oslava nim jeretici-
ma.18
Posle Drugog svetskog rata, sveštenik Draganović je vešto
koristio blagonaklonost s kojom se Vatikan odnosio prema
Zav
a odu Svetog Jeronima kako bi izgradio jedan potpuno "profe f -
sionalan" sistem za krij i umčarenj n e nacista. Uz pomoć drugih
hrvatskih sveštenih lica, fa f natično nacionalistički opredelj l enih,
Zav
a od je postao glava ni štab za fu f nkcionisanj n e Pacovskih kanala.
Rođen 1903. godine u Brčkom, u Bosni, Draganović je bio odga-
jan u duhu hrvatskog katoličanstva. Po zav a ršetku obrazovanj nau
Saraj
a evu i Beču studirao je teologij i u, da bi bio rukopoložen 1928.
Godine 1932. Draganović je otišao u Rim da studira na Papskom
institutu za oriji entalistiku i Jezuitskom gregorij i anskom univer-
zitetu. Tamo je ostao do 1935. godine, radeći u Vatikanskim
arhivima. Potom je postao sekretar biskupa Ivana Šarića u Sa-
raj
a evu, koji je u ratu stekao glas "dželata" za vreme krvav a ih us-
taških pokoljl a nad Srbima.19
Draganović se vratio u Rim av a gusta 1943. godine, kao pred-
stav
a nik ustaša i Crvenog krsta Hrvatske. To mu je omogućilo da
otvara puteve bekstva za nacističke ratne zločince. Imao je podr-
šku nadbiskupa Hrvatske, Alojzij i a Stepinca, koji je Draganovića
upoznao s uticaj a nim ličnostima u Vatikanu. Zahvalj l uj
u ući tome,
mogao je da se kreće u višim krugovima, da se redovno sreće s
držav
a nim sekretarom Malj l oneom, pa čak i s papom Pij i em XII.
Osim toga, održav a ao je tesne veze s diplomatama Osovine u Va-
tikanu, za koje će se kasnij i e pokazati da su od neprocenj n ive
vrednosti.

51
 Sveštenik Draganović je uspostav a io veoma prisne odnose s
visokim vatikanskim ličnostima, naročito s pomoćnikom držav a -
nog sekretara Montinij i em, koji mu je pomogao da dobij i e prav
a o
pristupa Papskoj komisij i i za pomoć izbeglicama. Do 1944. godi-
ne već je bio spreman da otvori svoj Pacovski kanal. U velikoj
meri se oslanj n ao na Papsku komisij i u za pomoć, od koje je pri-
bav
avljao lične isprav a e u značaj a nom broju. Iako su mnoge od tih
isprava a, možda većina, izdav a ane stvarnim izbeglicama, hilj l ade
takvk ih papira su pomogle beguncima da uspešno umaknu prav a -
di.20
Jedan od naj a značaj
a niji ih Draganovićevih kolega iz svetovnih
krugova je bio predsednik Intermarij i uma, Miha Krek, čelnik ka-
toličke slovenačke Narodne stranke, i blizak prij i atelj
l Ferenca
Vaj
a te. Gauen je zabeležio da je Krek "poznat po širokom krugu
poznanstav a a i veza", a da mu je jedan od glav a nih
“...asistenata Kotnik Ciro, bivši diplomata Kralj l evine Jugo-
slav
a ij
i e akreditovan u Vatikanu. Kotnik, koji je u Italij i i preko dva-
deset (20) godina, ima izgrađen lanac korisnih veza. Tako, u
pojedinačnim slučaj a evima, Krek šalj l e Kotnika u Rimsku kv k estu-
ru (policij i u) da ‘sredi papire’ za strance u Rimu koji imaj a u nekog
značaj a a za Kreka. To je Kotniku relativno lako, pošto je on uva-
ženi poznanik dr Anđela de Fjorea (Dr Angelo de Fiore), koji vodi
Ufffficio Stranieri (Odelj l enj
n e italij
i anske policiji e za poslove strana-
ca).” 21

Draganovićevi vl v astiti kontakti dosezali su do samog vrha ita-

lij
i anskog Ministarstva unutrašnj n ih poslova. Ta dvojica su imalii
još nešto zaj a edničko: veze u Vatikanu na visokom nivou. Krek je
operisao preko slovenačkog Generala asistencij i e Jezuitskog re-
da, monsinj n ora Antona Prešerna. Uprav a a strategiji skih službi je
izvestila da je papa dao Kreku i Prešernu "privatnu audij i enciji u"
novembra 1944. godine. Prema italij i anskoj obava eštaja noj službi,
Prešern je bio čelnik jedne moćne grupe Slovenaca unutar Va-
tikana.
Većina čelnika Intermarij i uma bili su bivši fa f šistički lideri.
Gauena je zapanj n ila činj
n enica da mnoge čelne ličnosti Interma-
rij
i uma vode i razne komisij i e za emigracij i u pod pokrovitelj l stvom
Vatikana, inače nav a edena u La Vi V stinom izveštaj a u. U vrhu tog
52
spiska bio je biskup Hudal iz Austrij i skog komiteta, koji je orga-
nizovao prva bekstva dok je Intermarij i um još bio u procesu stva-
ranj
n a: sveštenik Draganović, monsinj n or Prešern, biskup Bučko i
sveštenik Galov, svi su oni bili aktivni u operacij i ama kriji umčare-
n a nacista koje je organizovao Intermarij
nj i um.22
V lj
Vi l em Gauen je, razumlj l ivo, bio prilično siguran da će razvi-
janj
n em svojih odnosa s Vaj a tom dospeti do naj a nižih slojeva mut-
nih voda koje su prekrivale Intermarij i um. Zato je posetio sediš-
te mesne policij i e i "izradio da mu Italij i ani vrate Vaj a tina doku-
menta a potom je nastav a io istragu o Intermarij i umu koja je vodi-
la u niz različitih kanala".23
Vaj
a ta je objasnio da je po dolasku u Rim u septembru 1946.
godine brzo "uspostav a io veze s različitim krugovima unutar Va-
tikana", posebno s jezuitima, među kojima je uticaj a an bio jedan
od čelnika Intermarij i uma, monsinj n or Prešern: oni su "uvek po-
država ali moju borbu".
Međutim, po povratku u Rim, Vaj a ta je doživeo strašan potres:
uhapšen je kao "ratni zločinac". Očigledno je mađarska vl v ada bi-
la organizovala taj a potez preko Euđenij i a Realea (Eugennio Re-
ale), italiji anskog komunističkog podsekretara za inostrane pos-
love. "Narav a na je stvar da u trenutku kada sam uhapšen Crkv k a
nij
i e mogla ništa da učini za mene", govorio je Vaj a ta, naglašav
a a-
jući da su nj n egove bliske veze s nj n ima "ostale netaknute".24
Pošto je istražio ovaj a događaj a , Gauen je izvestio da se Vaj a ta
bio "prij i av
a io" u hotel “Mediterane” 10. aprila 1947. godine, od-
mah po povratku iz Španij i e". Kada je posle dva dana uhapšen,
"smešten je u zatvor u ‘Regina Coeli’“, ali je 26. aprila "pušten
uprkos činj n enici da je na službenom spisku ratnih zločinaca i da
bi kao takv k og Italij i a trebalo automatski da ga izruči inostranim
v astima".
vl
Gauen je dalj l e napomenuo da Vaj a ta ima jednog prisnog pri-
jatelj
l a u neposrednoj blizini pape, nekog "Padre (sveštenika)
Galusa (Gallus) iz Germanikuma, papinog ispovednika". Ger-
manikum je jedan od zav a oda u Rimu za sveštenike nemačkog
govornog područj č a.25
Još jedan primer Vaj a tinog uticaj a a ispoljl io se ubrzo po nj n ego-
vom puštanj n u. Nekih deset dana pre nj n egovog hapšenj n a bio je
53
uhvaćen i jedan od nj n egovih prij i atelj
l a Mađara. Oliver Vi V rtšolođi-
Rupreht (Oliver Vi V rtschologi-Rupprecht) je bio "bivši urednik
nacističkog dnevnog lista Ma Magyars r ar" i "jedan od naj a ozloglaše-
nij
i ih propagatora nacizma" u Mađarskoj. 26

Vaj
a ta je preko svojih uticaj a nih italij
i anskih veza izdej e stvovao
da njn egovog priji atelj
l a puste iz zatvora. Gauen je to otkrio od sa-
mog Ruprehta, koji je kasnij i e postao jedan od nj n egovih izvora.
Agent CIC je izvestio da je Rupreht bio
“uhapšen pod prezimenom svoje maj a ke (Marconnay a ) u Bol-
canu zbog ilegalnog ulaska. Pre nego što je ušao u Italij i u propu-
stila ga je frf ancuska O(bav a eštaj a na) S(lužba) u Insbruku, koja je
kao legalnu priznala i nj n egovu promenu imena... Za vreme
boravavka u Austriji i poznato je da je radio za Francuze i da je viđao
Vaj
a tu. Posle hapšenj n a je prebačen u zatvor u Regina Coeli u
Rimu. Tamo se sreo s Vaj a tom, koji je uprav a o bio uhapšen. Vaj a ta
se razmetao da će ubrzo biti otpušten i da će... (Rupreht) takođe
biti oslobođen.”
Gauen je potom izvestio o jednom istinski upečatlj l ivom do-
gađaj a u. Pošto je Vaja ta oslobođen, Ruprehta su prebacili u Kon-
centracioni logor Farfa f za "nepoželj l ne strance". Jednog dana ga
je pozvao u svoju kancelarij i u direktor logora, "koji ga je obav a es-
tio da je stigao telegram Ministarstva unutrašnj n ih poslova" u
kome se nalaže da treba da "beži":
“Sledećeg jutra su V(irtšolođi)-R(uprehta) ubacili u autobus i
odveli na salarij i ski autoput 30 kilometara od logora i pustili.
Međutim, u dokumentacij i i Farfef vodi se da je on pobegao. Taj a
čovek je sada u Rimu u kontaktu s ovim Agentom... (koji)... pret-
postavlja da je njegovo bekstvo bilo organizovano preko
‘Intermarij i uma’.”27
"Vatikan može i mora da igra istorij i sku ulogu", bio je uporan
Vaj
a ta
“...pošto je u njn egovom interesu i da zadobij i e Ameriku za
stvarnu rekonstrukcij i u Evrope. Vatikan mora da nam pomogne
da se udružimo, zato što, iako su većina Amerikanaca protestan-
ti, u dolinama Dunav a a postoji preovl v ađuju ući i tradicionalni kato-
licizam, prema tome Amerika mora da se okrene Svetoj Stolici za

54
pomoć. Iz te saradnj n e može da se rodi jedan nov i moderan
svet.”28
Dva meseca pošto je Gauen preporučio Sjedinj n enim Drža-
vama da se pozabav a e Intermarij i umom, mađarska vl v ada je obno-
vila nastojanj n a da izdej e stvuj
u e Vaj a tino izručenj n e. Šef policiji e pri
Ministarstvu inostranih poslova je prethodno kazao Mađarima
da Vaja ta uopšte nij i e u Rimu. Gauen je kasnij i e izvestio da se Vaj a ta
vratio u Rim 3. septembra, s jednog taj a nog putovanj n a s Kazi-
mirom Papeom. Poznat kao "istaknuti polj l ski diplomata", Pape
je bio pri Svetoj Stolici još od 1939,29 a poznato je da je bio i jedan
od vodećih pripadnika Intermarij i uma.
Gauen je čuo glasine da treba da se izdaj a u nalozi za Vaj a tino
izručenj n e. Po nj
n egovom povratku prij i atelj
l i su ga sačekali i upo-
zorili da mu preti hapšenj n e. Umesto da se vrati u pansion
"Patricij i a", smesta je otišao u Kastelgandolfo f , dvadesetak kilo-
metara izvan Rima. To je selo u kome se nalazi letnj n a papska
rezidencij i a. Mada nij i e izvesno da je Vaj a ta bio zbiljl a sakriven na
vatikanskom imanj n u, zna se da je u to vreme Kastelgandolfo f bio
omiljl eno skrovište za odbegle naciste, kao što će se videti u sle-
dećem poglav avlju.
Pre podne 4. septembra 1947. godine, Vaj a ta je napustio Ka-
stelgandolfo f i vratio se u Rim, gde je imao mnogo prij i atelj
l a. Ga-
uen je napominj n ao da Vaj a tine veze dosežu do samog vrha De-
mohrišćanske partij i e. Nj
N en vođa i premij i er Italij
i e, Alćide de
Gasperi, lično je garantovao Vaj a ti sigurnost. Gauen je takođe
zapazio da su Francuzi izdali Vaj a ti lažne isprav a e pomoću kojih je
on još putovao Evropom u relativnoj sigurnosti.
Ofif cir CIC je potom pronikao do same srži stvari, izveštav a a-
jući šta se dogodilo 4. septembra:
“Podnosilac izveštaj a a je imao sastanak s Vaj a tom u 14.00 sati u
jednom baru na Pj P aca Venecij i a u Rimu. Odmah po susretu info f r-
macij i a u vezi s nalozima za hapšenj n e je prenesena i Vaj a ta se sklo-
nio kod jednog mađarskog jezuitskog sveštenika u obližnj n em
Jezuitskom gregorij i anskom univerzitetu. Podnosilac izveštaj a a je
potom krenuo u Kastelgandolfo f , plašeći se da su nalozi možda
već stigli u to selo i da za Vaj a tu lično ne bi bilo bezbedno da se
vrati. Nalozi od policij i e su već bili prosleđeni, ali je podnosilac
55
izveštaj a a izj
z av
a io policij i i da je Vaja ta ranij i e otišao u Rim. Na kraj au
je podnosilac izveštaj a a uzeo i poneo Vaj a tine stvari.
U 17.30 podnosilac izveštaj a a je pokupio Vaj a tu sa Gregorij i an-
skog Univerziteta i krenuo put Leghorna, gde je stigao kasno
uveče. Vaj a ta je sutradan ostao skriven u predelu Leghorna, dok
se podnosilac izveštaj a a vratio u Rim. Vaj a ta je podnosiocu izveš-
taj
a a dao svoje lažne isprav a e, pomoću kojih će kasnij i e morati da
se organizuj u e beg iz Italij i e.
Po povratku podnosioca izveštaj a a u Rim, on se sastao i sav a e-
tovao sa (cenzurisano). Ovaj a drugi je, na pitanj n e šta misli gde bi
Vaja ta trebalo da se pošalj l e, uzvratio da bi verovatno bilo naj a bo-
l e u Španij
lj i u, bar što se (cenzurisano) tiče. Podnosilac izveštaj aa
je izj
z av
a io da sam Vaj a ta očigledno želi da ode u Španij i u, gde lično
poznaj a e generala Franka, španskog ministra inostranih poslova
Artaha (A ( rtaja o) i kardinala nadbiskupa Španij i e.”30
Gauen je onda obav a io neophodne pripreme da Vaj a ta otputu-
je u Španij i u. Kada se našao u Španij i i, begunac se odmah pove-
zao sa svojim starim prij i atelj
l em Marj r anom Šumlakovskim. Oni
su vodili pregovore s visokim činovnicima vlade generala
Franka. Rezultat je bio da je u Madridu uspostav avljen novi centar
emigracij i e.
Pomoć im je pružio i jedan visoki katolički sveštenik, Mađar,
monsinj n or Zoltan Nj N ištor (Zoltán Nyisztor), "bivši šef vatikan-
skog Pres-biroa u Rimu". Ovo im je omogućilo da dobij i u podr-
šku papskog nuncij i a u Madridu, koji im je "priskočio u pomoć
jednim ubedlj l ivim pismom na četiri stranice upućenim minis-
tru inostranih poslova Artahu", u kom se upozorav a a da je u
Intermarij i um "prodrlo fr f ancusko i britansko slobodno zidar-
stvo". Posle te intervencij i e vatikanskog diplomate, Artaho je na-
ložio svojim službenicima da pomognu Vaj a ti.
Monsinj n or NjN ištor je omogućio Vaj a ti i da upozna jednog od
vodećih španskih eksperata za Vatikan, Hoakina Ruis-Himenesa
(Joaquin Ruiz-Giménez), predsednika vl v adinog Španskog insti-
tuta za kulturu. Važna uloga koju je Ruiz-Himenez igrao u špan-
sko-vatikanskim odnosima ubrzo je postala jasna, kada je on
postav avljen za ambasadora generala Franka pri Svetoj Stolici.

56
 Vaj
a ta je došao u Nj N uju ork 16. decembra 1947. godine. Jasno je
da je Gauen predao svoju vezu obav a eštaj
a noj službi Steje t depart-
menta, koja je Vaj a tu odvela u Vašington. Mađarskom beguncu je
izdata viza u Madridu pošto je priložio "pisma od Vi V ljl ema
Gauena... u kojima se ukazuj u e na korist koju mogu imati SAD od
ovog izleta". Ambasada je prosledila pojedinosti u vezi s Vaj a-
tinim putovanj n em jednom službeniku obav a eštaj
a ne agencij i e, za-
jedno sa spiskom lj l udi koje on želi da upozna u Americi. Na tom
spisku su bili i kardinal Spelman (Spellman), jezuitski vođa sve-
štenik La Farž (La Farge) i mnoštvo emigrantskih političkih lide-
ra.
Mada je stekao uticaj a nu podršku u krugovima obav a eštaj a nih
f nkcionera SAD i među diplomatama, nj
fu n egova misiji a se pret-
vorila u katastrofu f . Vesti o njn egovom dolasku brzo su stigle do
dvojice dobro poznatih novinara, Drua Pirsona (Drew Pearson)
i Voltera ViV nčela (Walter Wi W nchell). Vl
V ada je začas bila obav a iji ena
negativnim i nepovolj l nim java nim odjd ekom, i neko je morao da
bude odgovoran.
Vaj
a ta je smesta uhapšen i zadržan na Ostrvu Elis, a 3. fe f brua-
ra 1948. godine, Mađari su zahtevali nj n egovo izručenjn e. Začas je
organizovana taj a na Kongresna istraga, ali nj n eni rezultati nikada
nisu objav avljeni. Sam Vaj a ta je postao gotovo slav a na medij i ska lič-
nost; hvalisao se novinarima i insistirao da je istina da je itali-
janski demohrišćanski lider Fausto Pekorari svojevremeno tra-
žio od šefa f Rimske policij i e da nj
n emu izdaj a e razne dozvole. Me-
đutim, kao što se dalo očekivati, demokratske grupe Mađara
jav
a no su optuživale Vaj a tu kao "nacistu", što je bio stav
a s kojim su
se američki sudovi na kraj a u složili.31

Izveštaja i Vi
V lj
l ema Gauena su priznav a ali ne samo nj
n egovu vl v as-
titu ukljl učenost u Vaj a tino bekstvo, nego i nj n egovo blisko pozna-
vanj
n e uloge Vatikana u skrivanj n u i pomaganj n u poznatih nacistič-
kih begunaca.
A tamo, u Sjedinj n enim Držav a ama, Vaj a ta je zbog svojih izj z av
a a
postao katastrofa f lno opasan za vl v adu. Uprav a a za imigracij iu i
naturalizacij i u je preduzela korake da se on po kratkom postup-
ku deportuj u e. Mada se odupirao nizom prav a nih žalbi, naja zad je
izbačen iz zemlj l e fe
f bruara 1950. godine. U svojoj knj n izi Lovci na
57
nacistet (ThT e Na
N zi Hunte t rs
r ) Čarls Ešmen (Charles Ashman) i
Robert Vegmen (Robert Wagman) iznose da je otišao u Ko-
lumbij i u, pošto su i Italij
i a i Španij i a odbile da ga ponovo prime.
Kako Amerikanci nisu hteli da ga vrate u Mađarsku, koja je i
1950. godine uporno tražila da joj ga predaj a u, još jednom je
zapalo Vatikanu da pruži Vaj a ti svoju milosrdnu ruku. Prema
Ešmenu i Vegmenu, tu se umešao "Vatikan i izdej e stvovao da ga
prihvati Kolumbij i a i da ga tamo zaposli jedan mali katolički
zav
a od. Ostatak života je proveo u Bogoti kao profe f sor ekonomi-
je".32
Sredinom 1947. godine, Vi V lj
l em Gauen je već predlagao i
smatrao da Amerika treba da zanemari zaštitu koju je Vatikan
pružao jednom još ozloglašenij i em nacisti i masovnom ubici.
Kao što će se videti u narednom poglav avlju, on je oprava danj n e vi-
deo u doprinosu Svete Stolice nav a odnoj borbi protiv komuniz-
ma. Posle buke koja se u jav a nosti jav
a ila u vezi s Hudalom, možda
je moglo da se očekuj u e da će Vatikan postati obazrivij i i. Ali, Vaj
a tin
slučaj
a niji e bio poslednj
n i vatikanski u vezi s nacistima. Naj a gore je
tek trebalo da dođe. Za odbegle naciste, svi putevi su vodili u
Rim.

58
 4. poglavlj
le

Udarac koj
o i je uzdrmao Va
V tikan
n

Ante Pav a elić se okrenuo i ugledao sunce na izlasku. Iako je

proleće 1945. godine traj a alo već sedmicama, u Slovenij i i je još
bilo hladno, a magla je visila nad dolinama i uvalama. Uprkos
takv
k oj temperaturi, Pav a elić je brisao znoj sa čela. Odbegli dikta-
tor je sada gazio peške, pošto je automobil ostav a io na nekom
zaprečenom drumu i priklj l učio se gomili izbeglica koje su se
umorno vukle prema Austrij i i.
Pav
a elić se zamislio nad ironij i om svoga položaj a a. Još samo do
pre nekoliko dana on je bio poglav a nik "nezav a isne" Hrvatske, u
v asti moćan poput fi
vl f rera u Nemačkoj. Čak je uspevao da maši-
nu smrti održi u pogonu skoro do kraj a a, dok su Nemci grozniča-
vo demontirali i sklanj n ali svoje. Onda su, bez naj a av
a e i upozore-
n a, nacisti kapitulirali. Poglav
nj a nik je sada bio samo jedan od sto-
tine hiljl ada onih koji beže prema Austrij i i da se predaj a u Britan-
cima.
Pav
a elić se s gorčinom prisećao svog prethodnog izgnaničkog
bega, 1929. godine. Tada je bio mlad, a podzemni život - rad na
izgradnjn i taj
a ne ustaške terorističke mreže - bio je privl v ačan i od-
govarao mu je. Izgledalo je da se nj n egovih dvanaest godina van
zemljl e isplatilo, pošto je aprila 1941. godine preuzeo vl v ast u svo-
joj volj
l enoj Hrvatskoj, bez obzira na to što su italij i anski faf šisti i
nemački nacisti stvarno gospodarili iza kulisa.
Diktator koji beži bio se nav a ikao na vl
v ast i sada se pitao da li
će je ikada ponovo okusiti. Jer, Pav a elić je znao da će mu buduć-
nost biti zbiljl a vrlo kratka ukoliko padne u pogrešne ruke.
Nadao se da su emisari poslati ispred nj n ega u Austrij i u već
ostvarili prava e kontakte s Katoličkom crkv k om. Ako oni nisu us-
peli, čekala ga je samo smrt.

59
 Pav
a elić se stresao, skoro nalik preplašenom zecu. Bio je sigu-
ran da u dalj
l ini vidi motorizovanu partizansku jedinicu. Ponovo
se okrenuo prema austrij i skoj granici i dao u očaj
a nički trk...

***

Takvk a je legenda o nestanku Ante Pav a elića maja a 1945. godine.

Ona je prepričav a anj
n em tokom godina narasla. U zav a isnosti od
toga koja strana priča tu priču, nj n egovo bekstvo je ili kraj a naj
a slav
a -
nij
i e četiri godine u hrvatskoj istorij i i, ili oslobođenjn e zemlj l e od
teroriste i masovnog ubice.1
Nemoguće je zasigurno znati precizne pojedinosti poglav a ni-
kovog bega iz domovine. Ono što znamo je da je pobegao iz Zag-
reba u Austrij i u preko slovenačkog grada Maribora na jugoslo-
vensko-austrij i skoj granici. Svakako, i Pav a eliću i Titu naklonj n eni
izvori slažu se da je vrhovništvo u totalnoj panici bežalo da saču-
va glava u pred komunističkim snagama.
Pava elić je imao mnogo razloga za brigu i strah, a među nj n ima
užasne pokolj l e Srba, Jevrej
e a i Roma tokom prethodne četiri go-
dine. Pola miliona nedužnih civila je pogublj l eno pod njn egovim
zapovedništvom. Mnogi su bili uklonj n eni s ovog sveta primenom
naj
a mračnij i ih srednj
n evekovnih metoda; oči su im kopane, udovi
odsecani, creva i drugi unutrašnj n i organi čupani iz živih tela.
Neki su poklani kao da nisu lj l udi, vratovi su im celom širinom
presecani specij i alnim noževima. Drugi su umirali od udaraca
malj l evima u glav a u. Još je mnogo više nj n ih koji su, jednostav a no,
živi spaljl eni.2
I pored svega, Pav a elić se nadao da će ga u Austrij i i dobrodošli-
com sačekati vodeći lj l udi Crkv
k e kao istaknutog katoličkog čelni-
ka u borbi protiv "ateističkog bolj l ševizma". Uostalom, britanska
obava eštaj
a na mreža je pre rata održav a ala bliske odnose s nj n ego-
vom podzemnom terorističkom mrežom, čak i posle atentata na
jugoslovenskog kralj l a Aleksandra u Marselj l u 1934. godine. Pa-
velić je takođe znao da Sveta Stolica gleda na Hrvatsku kao na
"granicu hrišćanstva"; još od leta Gospodnj n eg 700. traj
a ao je je-
dan naročit odnos između Hrvata i pape. 3

60
 Nezav a isno od ove snažne istorij i ske povezanosti, Pav a elić je
bio svestan da Pij i e XII i nj
n egovi vrhovni sav a etodav a ci gaj
a e kraj
a nj
ne
blagonaklon stav a prema nj n egovom militantnom katolicizmu.
Tokom rata Pav a elić je silom, pod pretnj n om smrću, pokrstio de-
setine hilj l ada srpskih prav a oslav
a aca. U stvari, zverstva su se već
uveliko odvij i ala u onom trenutku kada je Pij i e XII primio poglav a -
nika u privatnu audij i encij
i u, kraj
a em aprila 1941. godine.
Birokrate u britanskom Forin ofi f su su reagovale s gnevom na
to što "papa prima jednog zloglasnog teroristu i ubicu, opisuj u ući
Pij
i a XII kao "naj a veću moralnu kukav a icu našeg doba". Pod pritis-
kom da oprav a da ovaj a prij
i em, Vatikan je neubedlj l ivo objašnj
n av
a ao
da je Pav a elić primlj l en samo u ličnom svojstvu, ne kao poglav a nik
Hrvatske držav a e. Nisu mogli da zanemare jednog katoličkog "dr-
žav
a nika" kao što je Pav a elić, uzvraćao je Vatikan. Ali Forin ofi f s je
bio "zaista zaprepašćen" i pogođen što Vatikan makar i na tre-
nutak tako gleda na nj n ega".4 Britanski ambasador pri Svetoj
Stolici našao se u teškoj pozicij i i kada je pomenuo tu stvar lično
pred večitim volšebnikom Pij i em XII:
“... nj
n emu čovek prilazi s gnevom u duši i negodovanj n em na
usnama, (ali) nemoguće je ne biti razoružan nj n egovim hladnim
stav
a om.”5
Papa je nazvao Pav a elića "mnogo opanj n kav
a anim čovekom".
Pij
i e nij
i e mogao da veruj u e da je on bio uklj l učen u atentat u Mar-
selj
l u, iako je Pav a elić bio osuđen in absentia (u odsustvu) pred
f ancuskim sudom. Cinici u Forin ofi
fr f su su se slagali da je papa
"svakako ličnost koja očarav a a" ali su svom ambasadoru otvore-
no kazali da je čin primanj n a Pav
a elića "naneo više štete papinom
ugledu u našoj zemlj l i nego ma koji drugi čin od početka rata".6
Bilo je to licemerj r e naj
a gore vrste! Pre rata, britanska obav a eš-
taj
a na služba je iskoristila Pav a elića, uprkos nj n egovoj nezgodnoj
reputacij i i teroriste i ubice. Sada je, međutim, papu trebalo bez
milosti osuditi samo zato što ga je primio u posetu. Narav a no,
vremena su se izmenila, a Pav a elić je satirao stotine hilj l ada ne-
dužnih u okv k iru Hitlerovog divl vljačkog rasnog rata. Zar da Sveti
sveštenik ostane po strani i posmatra tako jeziva dela bez podi-
zanj
n a glasa hrišćanskog milosrđa?

61
 Jedan mladi Jugosloven, po imenu Branko Bokun, verovao je
da se to ne može dogoditi. Bokuna je poslao u Rim jedan od čel-
nika jugoslovenske obav a eštaja ne mreže sa zadatkom da zatraži
intervencij i u Vatikana kako bi se zaustav a io pokolj l u Hrvatskoj.
Opremlj l en velikim dosij i eom dokumenata, iskaza očevidaca pa
čak i fo
f tografi fija masakra, Bokun je konačno uspeo da uđe u Dr-
žav
a ni sekretarij i at Vatikana septembra 1941.godine.
Želeo je da preda svoje materij i ale monsinj n oru Djovanij iu
Montinij i u, država nom podsekretaru za redovne poslove, ali nij ie
uspevao da dobij i e audij
i encij
i u. Bokunu su kazali da ostav a i dosi-
je i da ponovo dođe kroz jednu sedmicu, s obećanj n em da će
"monsinj n or pažlj l ivo razmotriti tu stvar".
Ovo se događalo u jeku naj a gorih zverstav a a, a Pava elić je bio
preduzeo korake da utiče na stav a Vatikana. Odaslao je svešteni-
ka Kerubina Seguića u Rim da suzbij i a sve širi talas užasa u mno-
gim katoličkim krugovima zbog pokolj l a u Hrvatskoj. Seguić je
ubrzo otkrio da na ustaški režim mnogi gledaj a u kao na "rulj lu
varvara i lj l udoždera". Smesta je zatražio audij i encij
i u kod Mon-
tinij
i a, a u svom dnevniku je zabeležio da taj a vatikanski činovnik
traži "puna obav a eštenjn a o događaj a ima u Hrvatskoj", potvrđuj u ući
još da su "klevete" već stigle do monsinj n orovih ušij i u.7
Izgleda da je sveštenik Seguić ubedlj l ivo delovao na Mon-
tinij
i a. Kada je Bokun ponovo došao da pretrese svoj dosij i e uz
precizno dokazivanj n e "kleveta", kratko mu se "u poverenj n u" ob-
ratio Montinij i ev sekretar. Bokunu je jednostav a no rečeno "zver-
stva opisana u vašoj dokumentacij i i su delo komunista, ali su pri-
pisana katolicima". Bokun je posedovao dokaze, ali nij i e imao
pristup Montinij i u, dok Seguić nij i e imao nikakv k e teškoće u izno-
šenj
n u svoje strane te priče.8
Nema nimalo sumnj n e da je Montini bio dobro obav a ešten o
stvarnoj situacij i i, pošto je u nekoliko prilika ukorio predstav a nika
Hrvatske pri Vatikanu. Dok bi Montini počinj n ao oštrim rečima,
takv
k i sastanci su bez razlike zaklj l učivani uverav a anj
n ima da će
Sveti sveštenik pomoći katoličkoj Hrvatskoj.9
Papino lično držanj n e u odnosu na ubilačkog ustaškog vođu
bilo je više od blagonaklonog prenebregav a anj
n a. Kada se poglav a -
nik obratio za novu audij i encij
i u kod Svetog sveštenika, u maj au
62
1943. godine, dobio je uverav a anj n e država nog sekretara Malj l onea
da "nema nikakv k ih teškoća u vezi s poglav a nikovom posetom
Svetom ocu, osim što ne može da bude primlj l en kao suveren".
Sam Pij i e je obećao da Pav a eliću ponovo dâ lični blagoslov.10 Do
tada je Sveta Stolica već posedovala obilj l e dokaza o zverstvima
koja je počinio nj n egov režim.
Vatikan dosledno brani svoju politiku, ističući da je Pav a eli-
ćevoj držav a i uskraćeno zvanično priznanj n e od strane Vatikana.
Međutim, visoki vatikanski zvaničnici, uklj l učuj
u ući Piji a XII, re-
dovno su primali nj n egovog "neofi f cij
i elnog" diplomatskog pred-
stav
a nika, koji je sebe nazivao "hrvatskim ambasadorom". Papa
je takođe nastav a io da prima druge visoke zvaničnike i delegaci-
je, odvraćaj a ući pri tom pogled od nj n ihovih nebrojenih žrtav a a.11
O Pav
a eliću se sve dobro znalo. U jednoj prilici, nekom itali-
janskom fa f šističkom novinaru je bio obezbeđen susret i razgo-
vor s poglav a nikom. Zapažaj a ući nešto što je izgledalo kao velika
činij
i a puna ostriga, on je pitao Pav a elića da li su to školj l ke s dal-
matinske obale. Bio je preneražen kada mu je diktator odgovo-
rio da je u posudi dvadeset kilograma srpskih očij i u koje su mu
poslale njn egove verne ustaše. 12

U jednoj drugoj situacij i i, Pav

a elić je bio na razgovorima kod
Hitlera u Berlinu. U čudnoj zameni uloga, zamerio je fi f reru na
"popustlj l ivom" postupku prema nemačkim Jevrej e ima, hvalisa-
jući se da je, za razliku, on već u potpunosti rešio "jevrej e sko pita-
n e" u Hrvatskoj, dok su u Trećem raj
nj a hu neki od nj n ih ostali u ži-
votu.13
Ali kada je Hitlerov život okončan, Pav a elić nij i e mogao da bu-
de siguran da će mu i naj a nepokoleblj l ivij
i i podržav a aoci iz redova
Crkv
k e pružiti zaštitu. Nestao je bez traga kao da ga je progutao
neki peje zaž u Austrij i i. Sledećih meseci britanski i američki oba-
veštaj
a ci su češlj
l ali oblasti pod svojom uprav a om. Forin ofi f s i Stej
et
department su neprestano govorili Titovoj vl v adi da će Pav a elić
biti vraćen, kako bi mu se sudilo kao ratnom zločincu, čim bude
nađen, ali sve što su otkrili bile su senkom obav a ij
i ene glasine.
Komunistička vl v ada u Beogradu se sa skepsom odnosila pre-
ma stalnim poricanj n ima Zapada. Tito je imao borbom prekalj l e-
nu i izuzetno efi f kasnu obav a eštaja nu mrežu na delu u Austrij i i, koja
63
je pratila kretanj n e ustaša. Jula 1945. godine nj n ihov ambasador u
Londonu je kazao Britancima da je Pav a elić "zaroblj l en od strane
trupa fe f ldmaršala Alegzandera (A ( lexander), i... sada je u delu
Austrij i e pod uprav a om britanske armij i e". Kraj
a em av
a gusta Jugos-
loveni su ponovili tvrdnj n u da je Pav a elić "zatvoren u Celovcu
(Klagenfu f rt), Austrij i a, od strane britanskih trupa".14
Forin ofi f s je bio nepopustlj l iv u tvrdnjn i da Ante Pav a elić nijie
nikada bio u nj n ihovim rukama, i uverav a ao je nepoverlj l ive Ju-
goslovene da se ulažu "kraj a nj
n i napori da bi se otkrila sadašnj na
kretanj n a dr Pav a elića". NjN ihova "energična nastojanj n a" nisu uro-
dila "nikakv k im saznanj n ima osim da se za Pav a elića i dalj
l e šuška da
je u predelu Salcburga, na dan 26. septembra". Salcburg čak 15

niji e bio u Britanskoj zoni, već u delu koji su okupirali Ameri-

kanci.
Bilo je još mnogo tragova koje su Britanci trebali da prate.
Srpski četnički ofi f ciri su tvrdili da je Pav a elić "prerušen u kaluđe-
ra u jednom samostanu u Klagenfu f rtu". Jugosloveni su takođe
iznosili da je on u "nekoj vili nedaleko od Klagenfu f rta". Britanci
su sproveli "temelj l ito pretraživanj n e" čitav
a e oblasti "bez rezulta-
ta" i naj a zad su zaklj l učili da begunac mora da je u rukama
Sovj v eta. Pismeno su se obratili ministru inostranih poslova
V šinj
Vi n skij i u (Vy
V shinski), ali su primili negativan odgovor.16
Jugosloveni su pokrenuli žučnu kampanj n u u štampi, tvrdeći
da su Britancima pružili "precizna obav a eštenj
n a u smislu grada i
ulice" gde Pav a elić živi "u potpunoj slobodi". Forin ofi f s je zak-
l učio da je vreme da se "malo uzvrati palj
lj l bom", pa se pismeno
obratio jugoslovenskom ambasadoru tvrdeći da je jugosloven-
ska kampanj n a u štampi "u potpunosti bez osnova".17
Jugoslovenski ambasador je ostao uporan, tvrdeći Britancima
početkom januara 1946. godine da je Pav a elić "prerušen u ka-
luđera”. Pitao je zar je moguće da Britanci "nemaj a u nikakav a uti-
caj
a na Vatikan". Tito je očigledno bio ubeđen da su Britanci u
dosluhu sa Vatikanom u cilj l u zaštite ustaškog poglav a nika. Forin
ofif s je uzvraćao s potpunom nedužnošću, pokazuj u ući prstom na
sve druge strane. Čak su upitali svoje američke sav a eznike da li su
možda oni zarobili Pav a elića, da bi dobili samo još jedan negati-
van odgovor.18
64
 Tokom čitav a e 1946. godine dve strane su se loptale tvrdnj n ama
i poricanj
n ima. Jugoslovenski komunisti su upućivali diplomat-
ske note i usmerav a ali svoju štampu da pokreće još histeričnij ie
kampanj n e. Poruka je još uvek bila ista: Zapad može da nađe Pa-
velića ukoliko to tamo stvarno žele, ali oni to odbij i aj
a u, zato što se
on i nj
n egove pristalice koriste u krstaškom ratu protiv Tita.19
Britanski odgovor je takođe postao stvar koja se ponav avlja;
"naročiti napori" su bili činj n eni da se uđe u trag Pav a eliću, koji "ni
u jednom trenutku nij i e bio zatvoren od strane Britanaca, niti su
n egova kretanj
nj n a ikad bila znana ma kojoj institucij i i britanske
v asti". Amerikanci su se pridružili ovim naglašenim poricanj
vl n i-
ma nava odeći da su vl v asti "u zonama SAD i Britanij i e marlj l ivo tra-
gale" za Pav
a elićem "bez uspeha".20
Kako se 1946. godina bližila isteku, nav a ršav a alo se osamnaest
meseci od kada je Pav a elić prešao austrij i sku granicu i naizgled
bez traga nestao. Kad se proučav a a službena dokumentacij i a,
pada u oči da ona poprima znatno drugačij i i ton kraj
a em novem-
bra. Odj
d ednom je Pav a elićeva zagonetka bila rešena. Jedan visoki
britanski politički sav a etnik je izvestio da "postaj a e sve jasnij i e da
se mnogi od važnij i ih kv
k islinga skrivaj a u pod okrilj l em Crkv k e",
pesimistično nagoveštav a aj
a ući da tu malo šta može da se uradi
"ukoliko se Vatikan ne nagovori da aktivno sarađuj u e".21
Britanci su bili otkrili da se pet traženih Jugoslovena nalazi
"trenutno u Institutu za orij i entalistiku u Rimu". Bio je to papin
institut speciji alizovan za istočnoevropska pitanj n a, s povl v asticom
potpune eksteritorij i alnosti. Forin ofi f s se pribojav a ao da bi se
"stvorio veoma nesrećan utisak ako bi britanske vl v asti odlučile
da uhapse te lj l ude na vatikanskoj teritorij i i bez ikakvk og prethod-
nog upozorenj n a vatikanskim vl v astima". Oni su predložili Ame-
rikancima da zaj a edno kažu Titu da "pošto ti izdaj a nici borav a e na
vatikanskoj teritorij i i, oni su van naše jurisdikcij i e, a vl
v ada Jugo-
slav
a ij
i e treba da se obrati Vatikanu, gde ima akreditovanog diplo-
matskog predstav a nika". Amerikancima je potpuno odgovaralo
da se pridruže ovom bezočnom predlogu.22
Naj
a zad su britanske birokrate imale koga da krive za Pav a eli-
ćev nestanak. Oni su 18. decembra zapazili da izgleda "sve vero-
vatnij
i e da je Pava elić u Italij
i i, a da su nj
n egova kretanj n a možda poz-
65
nata dr Draganoviću... i nikom više". Britanci su bili prikupili
detaljl ne obav a eštaj
a ne podatke, iz kojih se videlo da je sveštenik
Krunoslav a Draganović, sekretar hrvatskog Zav a oda Svetog Jero-
nima, glav a ni organizator Pacovskih kanala koje poznati ratni
zločinci koriste za bekstvo u mrežu Zapada. Forin ofi f s je verovao
u tvrdnj n u britanske armij i e da "niji e verovatno da je Pav a elić u
Austrij i i od početka britanske okupacij i e, osim možda u prolazu".
Oni su bili sigurni da Draganović čuva odgovor na pitanj n e pog-
lav
a nikovog nestanka.23
Ako može da se veruj u e Draganovićevoj ličnoj verzij i i u vezi s
n egovim odnosom prema Pav
nj a eliću, on je smatrao da je diktator
okrutan masovni ubica, jedan od "naj a opasniji ih lj
l udi" koje je
sreo u čitav a om svom životu. Godinama kasnij i e, Draganović je
uporno tvrdio da je za vreme rata neprestano intervenisao kod
ustaškog vođstva, preklinj n ući za živote Jevrej e a, Srba, pa čak i
komunista. Ovaj 24 a sveštenik je tvrdio da se uvek rukovodio zapo-
vešću o hrišćanskoj lj l ubav
a i, bez obzira na veru, politička ubeđe-
n a ili nacionalnost. Hvalisao se da mu je ovo svojevremeno ug-
nj
rozilo i vlv astiti život, pošto su ustaše bile snažno protiv nj n egovog
milosrdnog rada i energičnih intervencij i a. Draganović je nagla-
šav
a ao da je pritužbe ulagao i kod Pav a elića lično.25
Neka nezav a isna, neutralna, potvrda Draganovićeve priče ne
postoji. Ukoliko je ona tačna, baca neobično svetlo na nj n egovu
posleratnu odluku da pomogne ovom masovnom ubici, koga je
s prav
a om optuživao za uništav a anj
n e nevinih Srba, Jevrej e a, Cigana
i drugih. Obav a eštaj
a na mreža Zapada je ipak bila sigurna da su
ova dvojica bili izuzetno bliski posle rata i da Pav a elić nikada ne
bi mogao da klizne kroz nj n ihove razapete zamke bez Dragano-
vićeve milosrdne pomoći.
Specij i alni agent Vi
V lj
l em Gauen i nj n egove kolege u rimskom
odeljl enj
n u Kontraobav a eštaj
a nog korpusa armij i e SAD otkrili su da
je nj
n ihov britanski sav a eznik sve vreme lagao: oni su znali veoma
mnogo o Pav a elićevim kretanj n ima. Do ovog se došlo početkom
1947. godine, kada je američka obav a eštaj
a na mreža pokrenula
v astitu intenzivnu operacij
vl i u da pronađe Pav a elića.26 Kada su
istraživanj n a koja je sprovodio CIC zaklj l učena, ustanovl vljeno je da
je jugoslovenska obav a eštaj
a na mreža bila u potpunosti u prav a u.
66
Prema "pouzdanim izvorima", Pav a elić je zaista bio prešao preko
austriji ske granice i stigao do britanskih linij i a, gde je
“...bio zaštićen od strane Britanaca tokom dve sedmice u pro-
storij
i ama koje su Britanci oduzeli za vojne svrhe i sada pažlj l ivo
čuvali. Zbog nesigurnosti nj n egovog borav avka i pošto je bio smet-
n a radu britanske komande, on je napustio te prostorij
nj i e, ali je
ostao u britanskoj okupacionoj zoni naj a manjn e još dva ili tri me-
seca, ali i dalj l e u kontaktu s britanskom obav a eštaj
a nom služ-
bom.”27
Ovim je potvrđeno ono što je Ferenc Vaj a ta govorio Gauenu o
pojav
a i da Taja na obava eštaj a na služba regrutuj u e ustaše neposredno
nakon obustave neprij i ateljl stva. Gauenov kolega, specij i alni
agent CIC Robert Mad (Robert Mudd), takođe je radio na ovom
slučaj
a u. A 30. januara 1947. godine je izvestio da je bivši poglav a -
nik pobegao iz Jugoslav a iji e i da se sakrio u Klagenfu f rtu, gde "ima
stan i vilu", uprav a o kao što su prethodno tvrdili četnici i komu-
nisti. Ovaja izveštaja je predstav avljao još jedan dokaz o uklj l učenosti
Katoličke crkv k e.
"Aprila 1946. godine Pav a elić je napustio Austrij i u i stigao u
Rim u pratnj n i samo jednog ustaškog poručnika, po imenu Dok-
sen (Dochsen). Obojica su bili obučeni kao rimokatolički svešte-
nici. Tamo su se sakrili u jednom zav a odu u ViV a Djakomo Beli br.
3." Pav
a elićev saputnik bio je u stvari Dragutin Došen, bivši viso-
ki ofi
f cir u poglava nikovoj ličnoj telesnoj gardi. Britanci su otkrili
da je Došen "zvezda vodilj l a Svetog Jeronima (Draganovićev
štab)".28
Madov dostav avljač je verovao da se Pav a elić sakrio u nekom za-
vodu pod pokrovitelj l stvom Vatikana u Rimu, samo autori nisu
uspeli da potvrde ovu tvrdnj n u. Dostav avljač je takođe izvestio da je
Pav
a elić nabav a io španski pasoš "na ime Don Pedro Goner", pri-
premaj a ući se za konačno bekstvo, verovatno u Španij i u ili Južnu
Ameriku.
Međutim, sredinom 1946. godine, Pav a elić se pobojao da je
preblizu budnim očima koje ga prate pa se, umesto da napusti
Evropu, vratio u Austrij i u.
Mad je uputio svog dostav avljača "da prodre u ustašku obav a eš-
taj
a nu mrežu", kako bi izveštav a ao o nj
n ihovim putevima bekstva:
67
 “... ta mreža se pruža na linij i i Grumo-Rim-Venecij i a-Trst-
Ljublj
L l ana-Zagreb. Čitav a a stvar se vodi pod zaklonom rimokato-
ličkog klera, čij i i su sveštenici u tim samostanima skoro svi hrvat-
skog porekla... Ustaška organizacij i a u Italiji i je u ovom trenutku
čvrsto isprepletena grupa koja još održav a a svoju ‘satnu’ organi-
zacij
i u, još objav avljuj
u e svoje listove i još se zanima za iste cilj l eve
koje su proklamovali pre rata i za vreme rata... Žižna tačka čita-
ve obav a eštaj
a ne i druge aktivnosti je Samostan Svetog Jeronima,
u Vi
V a Tomačeli 132 u Rimu.”29
Iz jednog veoma poverlj l ivog izvora, američka obav a eštaj a na
mreža je maj a a 1946. godine, otkrila da poglav a nik živi "blizu Rima
u jednoj zgradi koja je pod jurisdikcij i om Vatikana".30 To je bilo
ubrzo pošto je Pav a elić prvi put stigao u Rim iz Austrij i e, a sada se
zna da je poglav a nik, poput Ferenca Vaj a te, u stvari našao skroviš-
te u Kastelgandolfu f , gde se nalazi papina letnj n a rezidencij i a. Iz-
gleda da je put mnoge naciste vodio u Kastelgandolfo f , pošto je
Pav
a elić bio smešten s jednim bivšim ministrom nacističke vl v ade
Rumunij i e.31
Obava eštaja na mreža SAD je primila još senzacionalnij i u infof r-
macij i u iz svog poverlj l ivog izvora, koji je tvrdio da "Pav a elić odr-
žav
a a česte taja ne sastanke s monsinj n orom Montinij i em, držav a nim
podsekretarom Vatikana".32 Gauen je uprav a o tada počinj n ao da
uklapa deliće Intermarij i umove slagalice. Prema onome što je
prethodno saznao od Vaj a te, bio je uveren da je Vatikan duboko
upetljl an u neka vrlo neprij i atna posla. Obav a eštenjn a koja je Am-
basada SAD u Rimu primila početkom januara 1947. godine, tvr-
dila su da je Pav a elić prethodnog meseca bio u Svetom Jeronimu,
a da sada putuj u e koristeći nekoliko različitih pseudonima.33 Na-
jednom se pred Gauenom otvarao krupan slučaj a . Do pred kraj a
januara američki obav a eštaja ni ofif cir je već bio prikupio dovolj l no
dokaza od "pouzdanih dostav avljača" da bi mogao da izvesti da je
Pav
a elić
“... u ovom trenutku na eksteritorij i alnom imanj n u ograđenom
zidovima na levoj obali Tibra, u Lungo Tevere Av A entino u Rimu.
Iza zidina imanj n a nalazi se pet katoličkih organizacij i a... 1) Sa-
mostan sv. Sabine koji pripada dominikanskom redu; 2) Fakul-
tet sv. Alesiji a za rimske studij i e; 3) Vi
V tezi Suverenog vojnog reda
68
Malte; 4) Benediktinski samostan sv. Anselma; 5) Škola za dečij ie
obrazovanj n e koju vode kaluđerice. Čitav a kompleks je smešten na
vrhu Av A entinskog brega, koji ... poznato je da je ispresecan
podzemnim tunelima koji povezuj u u pojedinačne zgrade.”34
Pošto je "pažlj l ivo istražio" kompleks, Gauen je zaklj l učio da je
Pav
a elić verovatno u Samostanu sv. Sabine, izveštav a aj
a ući da dru-
ge "infof rmacij i e od pouzdanih dostav avljača izgleda da se slažu da
tramvaj a ska liniji a koja vodi ispod Av A entinskog brega duž Tibra, a
odatle ide na Cirkus maksimus, do Koloseuma i Vi V a Kav
a ur, jeste
pruga koja povezuj u e Pav
a elića i Vi
V a Kav a ur br. 210, stan 3, gde se
nalazi ustaška baza koja je dobro znana u Rimu". Mada mi
nismo uspeli da potvrdimo postojanj n e podzemnog tunela koji je
povezivao Pav a elića s odanim ustaškim simpatizerima, Gauen je
svom izveštaj a u priložio i mapu koja pokazuj u e rutu za koju je
verovao da vodi do tramvaj a ske pruge.35
Činilo se da je Gauen naj a zad otkrio konkretan trag u zagonet-
nom Pav a elićevom slučaj a u. Ipak, on je i dalj l e bio oprezan, izveš-
tav
a aja ući da "ta info f rmaciji a izgleda verovatna i stvara jednu
sasvim moguću sliku kad se uzme u celini". Međutim, bio je
ubeđen da samo "akcij i a usmerena ka znanim Pav a elićevim kon-
taktima kao što je Krunoslav a Draganović, može konačno da ot-
krij
i e Pav
a elićevo skrovište i dovede do nj n egovog hvatanj n a".36
Izgledalo je da se zamka konačno steže, a svi prsti, od britan-
skog Forin ofi f sa do Kontraobav a eštaj a nog korpusa armij i e SAD,
sada su pokazivali na sveštenika Draganovića, kao čoveka koji
može da odvede do Pav a elića i omogući nj n egovo hapšenj ne i
izručenjn e. Žiža kampanj n e u jugoslovenskoj štampi sada je bila
prebačena u Vatikan. Oni su tvrdili da je "izvesnom broju jugo-
slovenskih ratnih zločinaca omogućeno da emigriraj a u iz Italij
ie
pod zaštitom jedne vatikanske institucij i e".37
Obava eštaja na mreža SAD je pokrenula složenu i obuhvatnu
operacij i u da ustanovi istinu, brzo potvrđuj u ući da je Draganović
sve vreme u tesnom dodiru s bivšim hrvatskim diktatorom. Pre-
ma jednom izveštaj a u, Draganović je bio poznat “kao drugo ja”
Ante Pav a elića, s kojim je održav a ao prisne veze. Zbilj l a, Dragano-
vić je održav a ao redovnu kurirsku vezu između Svetog Jeronima i
poglava nikovog skrovišta u Austrij i i.38
69
 Pošto su ustanovili postojanj n e tesnih veza između ove dvoji-
ce, Amerikanci su sazvali taj a nu konfe f rencij i u za 11. april 1947.
godine s cilj l em da se planira Pav a elićevo hapšenj n e. Bili su prisut-
ni svi visoki obav a eštaja ni ofi
f ciri armij i e SAD, stacionirani u Rimu,
čij
i i je zadatak bio da razmotre raspoloživa obav a eštenjn a i da raz-
rade plan za upad u Pav a elićevu vatikansku mrežu.39
Tokom sledećih sedmica, ofi f ciri CIC su primali info f rmacijie
da se on krij i e u ovoj ili onoj institucij i i pod uprav a om Vatikana.
Otkrili su i još neka begunčeva lažna imena. U tom vremenu su
među nj n egovim naj a prisnij
i im pomagačima iz redova Crkv k e bili
jezuiti, koji su pomagali u nj n egovim planovima da napusti Italij iu
udešav a aj
a ući mu put za Španij i u pod imenom "Oca Gomesa",
tobožnj n eg "španskog ministra vere".40
Silni izveštaja i da se Pav
a elić sakrio pod okrilj l em Vatikana pri-
morali su jednog visokog činovnika Stej e t departmenta da zatra-
ži od diplomata u Vatikanu da izvrše istragu. On je cinično ista-
kao:
“... ja poznaj a em i pozdrav avljam humanitaran stav a Vatikana
prema zločincima koji su možda iskazali ma kakav a znak pokaj a a-
n a, ali mi se čini da Pav
nj a elićev, posebno neprij i atan, ugled Crkvk i
otežav a a odluku da mu pruži zaštitu.”
Vašington očigledno nij i e "žurio" da primi odgovor; "ovaj a slu-
čaj
a nama nij i e hitan, ali bih bio zahvalan da od vas čuj u em mo-
guće novosti".41 U Rimu su očigledno prihvatili ovaj a mig, pošto
im je trebalo više od dva meseca da jav a e da nisu uspeli da utvr-
de kretanj n a traženog čoveka; "Izgleda da se Pav a elić, kao i Kilroj
(Kilroy), nalazi svuda. Tako bar nagoveštav a aj
a u izveštaj
a i desetina
taj
a nih pratilaca". 42

Sredinom juna je već i Forin ofi f s bio ukljl učen u lov, s prepo-
rukama da se ulože kraj a nj
n i napori da se Pav a elić uhvati. Očigled-
no je da je između Vašingtona i Londona postojao ogroman jaz
nepoverenj n a. Britanci su sumnj n ali da Amerikanci namerno sa-
botiraj a u plan insistiranj n em da italij i anska policij i a mora da se uk-
l uči u operacij
lj i u, pošto "s praktičnog stanovišta postoji daleko
veća opasnost da nešto 'procuri' ili da se u nečem bude nespre-
tan i neefi f kasan".43

70
 Ustaška obav a eštaj a na mreža je bila naročito efi f kasna u Rimu,
gde je imala izuzetno dobre veze s italij i anskom policij i om, koja je
Pava eliću bila pokrovitelj l tokom nj n egovog izgnanstva 1930-ih go-
dina.
Britanska pozicij i a je bila izuzetno nepoštena. Dok je Taj a na
obava eštaja na služba štitila Pav a elića, Forin ofi f s se žalio na nasto-
janj
n a SAD da omete plan za nj n egovo hvatanj n e. Kao što ćemo vi-
deti, obe vl v ade su bile umešane u podmukle i često suprotstav a -
l ene mahinacij
lj i e na višim nivoima kreiranj n a politike.
Sredinom jula Britanci su primili i info f rmacij i u da Pav a elić živi
"u gradu Vatikanu" i predložili su združenu operacij i u radi hap-
šenjn a.44 Ne mnogo oduševl vljeni Amerikanci su pristali, pod uslo-
vom da Pav a elićevo hapšenj n e bude "izvedeno u naj a većoj mogućoj
meri od strane Italij i ana".45 Britanci su ponovo upozorili na rizik
ukljl učivanj
n a Italiji ana, insistiraj a ući na "naj a neposrednij i em nad-
zoru nad čitav a om operacij i om od strane bezbednosnih vl v asti Sa-
veznika".46
Stej
e t department je 28. jula izdao američkim vl v astima dosta
mlak nalog da se uklj l uče "u meri koja je neophodna i moguća u
(taj
a ) Pav
a elićev slučaj a ".47 Narednog dana je politički sav a etnik SAD
u Rimu preneo ovu instrukcij i u glav
a nokomanduj u ućem sav a ez-
ničkih snaga, i dalj l e insistiraja ući na tome da će snage SAD samo
"asistirati italij
i anskim vl v astima u nastojanj n ima da se on uhapsi u
nekoj pogodnoj prilici izvan teritorij i e Vatikana". Nj N egov britan-
ski pandan je slično postupio 2. av a gusta.48
U stvari, britanski i američki činovnici su igrali neku vrstu
birokratskog šaha. Obav a eštaja ni operativci na terenu bili su samo
pioni i u stvarnosti nisu shvatali prav a ila igre. Britanci su se nada-
li da krivicu svale na Amerikance ukoliko operacij i a ne uspe, dok
su Amerikanci očaj a nički nastojali da prisile Britance da izvrše
hapšenj n e, kako bi mogli da tvrde da oni nisu odgovorni.
U ovakvk oj igri Britanci su naj a zad prisilili svog sav a eznika da
"nadzire to hapšenj n e" i činili se da je konačno, posle više od dve
godine preganj n anjn a, sve spremno da se akcij i a preduzme.49 Na
dan 7. av a gusta američki zamenik šefa f Štaba pri Komandi sav a ez-
ničkih snaga je napomenuo da će to biti "kraj a nj
n e osetlj l iva opera-

71
cij
i a, koja zahteva složenu koordinacij i u između britanskih i itali-
janskih vl v asti i očuvanjn e apsolutne taj a nosti".50
Tada su prikuplj l ene nove info f rmacij i e o tome gde se Pav a elić
tačno nalazi, i otkriveno je da se on "krij i e kao bivši mađarski ge-
neral pod imenom 'Djuzepe'. Nosi zašilj l enu bradicu, a kosa mu
je kratko podšišana". Dalj l e, on
“... živi na imanj n u Crkv
k e pod zaštitom Vatikana, na adresi Vi Va
Djakoma Venecij i an br. 17-C, drugi sprat. Kad se uđe u zgradu,
ide se jednim dugim i neosvetlj l enim hodnikom. Na kraj a u tog
hodnika se grana stepenište, jedno na levu a drugo na desnu
stranu. Mora da se ide desnim. Na desnoj strani sobe su označe-
ne brojevima 1, 2, 3 i tako dalj l e. Ako se pokuca jednom ili dva
puta na vrata br. 3, izaći će neka nevažna osoba. Ali ako se poku-
ca tri puta na vratima br. 3. otvoriće se vrata br. 2. Ona vode u
sobu u kojoj živi Pav a elić, zaj
a edno s čuvenim bugarskim teroris-
tom Vančom Mihaj a lovom i još dve osobe. Još dvanaestak drugih
l udi živi u toj kući. Svi su ustaše, a čine Pav
lj a elićevu telesnu stra-
žu. Kad negde izlazi, Pav a elić koristi automobil s vatikanskom
(SCV) V registarskom tablicom.”51
Vest o poglav a nikovom skrovištu u Vi V a Djakoma Venecij i an sa
zakašnj n enj
n em je stigla pred italij i ansku java nost septembra 1948.
godine, kada je štampa objav a ila senzacionalan niz članaka koji
su se bav a ili ulogom Vatikana u toj afe f ri. Tada je Pav a elić već dava -
no bio nestao, i možda je negde objašnj n av
a ao zbog čega je neko u
obava eštaj a noj mreži Zapada dopustio da priča procuri u novine.52
Dvanaest meseci pre toga obav a eštaja na mreža SAD je pre-
traživala Vi V a Djakoma Venecij i an 17-C. Pretpostav avljali su da je ta-
mo jedna od vatikanskih biblioteka, a nisu bili u stanj n u da to
potvrde. Ali zato su se uverili da neki visoki vatikanski zvaničnik
štiti Pava elića: on se redovno kretao naokolo u nj n ihovim službe-
nim automobilima. Pošto su na nj n ima bile specij i alne registarske
tablice diplomatskog kora, Zapadne vl v asti nisu mogle da ih za-
ustavavljaj
a u, čak ni kada je Pav a elić napuštao vatikansku teritorij i u.
Međutim, činilo se da je sve na svom mestu; združena oba-
veštaja na ekipa je imala samo tiho da motri na Pav a elića, a kada
napusti zaštitu vatikanskog eksteritorij i alnog statusa da ga prati
dok ne izađe iz automobila i da ga uhapsi. Tri sedmice su pro-
72
tekle, a ništa se nij i e dogodilo, što je podstaklo London da od Ri-
ma zatraži da "izvesti o naj a noviji em razvoju događaj a a". Još šest
sedmica je promaklo, ali još nikakav a odgovor nij i e dolazio; Forin
ofi
f s se uznemirio i ponovo je tražio da mu se odgovori.53
Na kraja u je pušteno da operacij i a tiho zamre. Ona naoko čvrs-
ta odlučnost da se uhapsi ozloglašeni nacista i masovni ubica je
negde nestala, kao što je i sam Pav a elić naizgled nestao maj aa
1945. godine. Odgovori na ovu produženu zagonetku delom se
nalaze u tri klj l učna američka obav a eštaja na dokumenta. Dana 7.
jula 1947. godine je Bernard Grenan (Bernard Grennan), ruko-
vodilac operacij i a CIC u Rimu, naložio svom agentu za nadzor,
Gonou Moreni (Gono Morena), da smesti Pav a elića "u pritvor
čim bude spažen". To naređenj n e je preneseno preko pomoćnika
šefa
f štaba Obav a eštaja ne službe Armij i e.
Jednu sedmicu dana kasnij i e, Morena je Grenanovom uput-
stvu rukom dodao kratku belešku. Bio je primio "nove instrukci-
je", koje je sažeo u kratak ali više nego očigledan komentar:
"Ne diraj a ."
Ovo naređenj n e su Moreni preneli Grenan i potpukovnik Čarls
Hartman (Charles Hartman), zapovednik Kontraobaveštaj a ne
službe armij i e u Rimu. Grenan i Hartman su prisustvovali skupu
na vrhu održanom 11. aprila s cilj l em da se isplanira operacij i a, i
mora da su bili zaprepašćeni ovom iznenadnom promenom
smera.54 Evidentno je neko mnogo viši u čitav a om nizu već bio
odlučio da sabotira operacij i u, čak pre nego što je ona privedena
zav
a ršnoj fa f zi. Ti visoki američki ofi f ciri su svakako preneli odluku
"Ne diraj a " daljl e, niz svoj lanac komandovanj n a. Prema svim ras-
položivim dokazima, međutim, izgleda verovatno da su prvobit-
nu odluku doneli britanski obav a eštaja ni ofi
f ciri, koji su bili begun-
čevi stvarni pokrovitelj l i.
Motiv američke strane za tiho uklapanj n e u odluku Londona
da se dopusti Pav a elićevo bekstvo bio je zbilj l a veoma jednosta-
van. ViV soki činovnici SAD su uprav a o tada razvij i ali vl
v astitu mrežu
bivših nacista, i počinj n ali su da usklađuj u u aktivnosti i s Vatika-
nom i s Londonom.
Odluka i uputstvo "Ne diraj a " stupili su na snagu samo osam
dana pošto je Gauen upotpunio svoj izveštaj a o traženom mađar-
73
skom ratnom zločincu Ferencu Vaj a ti i o vatikanskoj vezi. Gauen
je 6. jula izneo preporuku da bi američka obav a eštaj
a na mreža tre-
balo da preuzme Intermarij i um, prenoseći svoje poglede "višim
komandama kako bi nj n egov pun međunarodni značaj a (mogao)
da bude razmotren i procenj n en".55
Skoro dva meseca pošto je donesena odluka o politici "Ne
diraj
a ", Gauen i još jedan ofi f cir su podneli poduži izveštaj a o Pa-
velićevom slučaj a u. Morali su da priznaj a u da je
“... tokom prvih meseci Pav a elićeve vl v adav
a ine oko 150.000 lica
srpske prav a oslav
a ne vere pobij i eno - u mnogim slučaj a evima, a to
je stvar dokumentacij i e, nj
n ima je bilo ponuđeno da se spasu uko-
liko se odreknu svoje vere i postanu katolici.
Tako je, danas, u očima Vatikana Pav a elić militantni katolik,
čovek koji je grešio, ali koji je grešio boreći se za katoličanstvo.
Uprava o iz tog razloga (Pav a elić) sada uživa zaštitu Vatikana...
Poznato je da je Pav a elić u dodiru s Vatikanom, koji u nj n emu vidi
militantnog katolika koji se juče borio protiv Prav a oslava ne crkvk e,
a danas ratuj u e protiv komunističkog bezbožništva...
Iz nava edenih razloga on prima zaštitu Vatikana, čij i e gledanj
ne
na čitava o ‘Pav a elićevo pitanj n e’ jeste da, pošto hrvatska držav a a ne
postoji, i pošto od Titovog režima ne može da se očekuj u e da ma
kome pruži pošteno suđenj n e, (Pav a elić) ne treba da se vrati sadaš-
n oj jugoslovenskoj vl
nj v asti radi tobožnj n eg izvođenjn a pred sud. Iz-
ručenjn e Pav a elića bi samo oslabilo snage koje se bore protiv bez-
božništva, a doprinelo komunizmu u borbi protiv Crkv k e.”56
Agentima CIC-a je ipak bilo pomalo nelagodno zbog ovakv k og
pristupa Svete Stolice, tako da su se svojski potrudili da u potpu-
nosti objasne Vatikanovo oprav a dav
a anjn e sopstvene nemoralne
politike:
“Pav
a elićevi zločini iz prošlosti ne mogu da budu zaborav avljeni,
ali nj
n emu mogu da sude samo Hrvati koji predstav avljaj
a u jednu
hrišćansku i demokratsku vl v adu, uporan je Vatikan. Dok se za
Pav
a elića tvrdi da je odgovoran za smrt 150.000 lica, Tito je agent
Stalj
l ina, koji odgovara za smrt desetina miliona lj l udi u Ukraja ini,
Belorusij i i, Polj
l skoj, u baltičkim i u balkanskim držav a ama, u pe-
riodu od dvadeset pet (25) godina.”57

74
 Ofi
f ciri CIC-a su preporučili
“... da se pogledi Vatikana na Pav a elića uvaže i da se protiv
n ega ne preduzima nikakv
nj k a neposredna policij i ska akciji a od
strane američkih vojnih vl v asti.”58

Obava eštaja na mreža SAD je do tada već bila potpuno svesna

da Taj a na obav a eštaj
a na služba Britanij i e regrutuj
u e bivše naciste za
svoje antikomunističke krstaške cilj l eve.59
Post faf cto je nađen razlog da bi se oprav a dala politika "ne di-
raj
a ". Ni Britanci ni Amerikanci nisu bili ozbilj l ni u nameri zatva-
ranjn a Pava elića i nj
n egovog vraćanj n a Titovoj "prav a di". Birokrate u
Londonu i Vašingtonu fo f rmalno se jesu zalagale za ovakav a smer,
ali su zatvarali oči pred aktivnostima svojih obav a eštaja nih službi.
CIC je tada gradila velike političke, obav a eštaj
a ne i vojne operaci-
je protiv Tita. Koristeći Pav a elićeve sledbenike, oni su hteli da
zbace komunističku vl v adu u Beogradu. Neki Amerikanci sagla-
snih stav a ova već su radili na takv k im operacij i ama bez službenih
sankcij i a. I oni su gledali na ustaše kao na korisno oružj ž e u borbi
protiv komunizma i komunista.
Jasno je, ako bi Amerikanci predali čelnika pokreta neprij i ate-
l u, bilo bi nemoguće očekivati odanost običnih ustaša. Rešenj
lj ne
se jasno nametalo: "Britanci moraj a u biti prisiljl eni da ga sami
uhapse i izruče. Konačno, neophodno je rešiti se Pav a elića ukoli-
ko hrvatske demokratske snage i snage otpora ikada treba da do-
biji u priznanj n e Sjedinj
n enih Držav a a".60
Ubrzo, pošto je pomogao Vaj a ti da napusti Rim, Gauen je
napisao zav a ršni izveštaj a:
“Pav
a elićeve veze su toliko visoke, a nj n egov sadašnj n i položaja je
toliko kompromituj u ući za Vatikan, da bi ma kakv k o izručenj ne
(Pava elića) zadalo težak udarac Rimokatoličkoj crkv k i.”61
Anti Pav a eliću je još jednom dopušteno da nestane “bez tra-
ga”. Imena nj n egovih visokih kontakata unutar činovničkog apa-
rata Vatikana se još čuvaj a u kao vrhunska taj a na. Kao što je već re-
čeno, bar jedan obav a eštaja ni izvor SAD je verovao da je u pitanj nu
monsinj n or Djovani Montini, papin držav a ni podsekretar za redo-
vne poslove i potonj n i papa Pavavle VI
V . Današnj n i visoki činovnik va-
tikanske birokratij i e, monsinj n or Milan Simčić, koji je u to vreme
bio prisan kolega sveštenika Draganovića u Rimu, to poriče.
75
 Iako je Simčić odbacio tvrdnj n u da je Montini bio umešan u
poglava nikov slučaj a , bio je apsolutno siguran da je Pav a elić bio u
tesnom dodiru sa Draganovićem. Simčić je insistirao na tome da
su Draganović i Montini takođe bili izuzetno bliski, nagovešta-
vaj
a ući mogućnost da je Montini, budući papa, mogao da zna za
Pav
a elićevo bekstvo.62
Nekoliko meseci posle Gauenove sugestij i e da se Pav a elića
treba "konačno rešiti" begunac je ponovo iskrsnuo, u Argentini,
gde ga je diktator Huan Peron (Juan Perón) uposlio kao "sav a et-
nika za bezbednost". Ima znatnih neslaganj n a o tome kako je
poglava nik konačno uspeo da pobegne. Ono što se zna jeste da je
napustio Italij i u 13. septembra 1947. godine, da bi prispeo u
Buenos Aires 6. novembra italij i anskim parabrodom Sestriere,
kojim je putovao pod imenom Pablo Aranj n os (Pablo Aranyos).
Početkom 1950-ih je Av A ro Menhetn (A (Avro Manhattan), opori
kritičar Vatikana i katoličanstva, tvrdio da sveštenik Draganović
ne samo da je obezbedio pasoš Crvenog krsta koji je Pav a elić
iskoristio, pripremio mu sve za put, već je lično prav a io društvo
odbeglom ratnom zločincu do Buenos Airesa i zadržao se pored
n ega dvanaest meseci. Iako je bio potpuno neupućen u veru i
nj
nij
i e je podnosio, Menhetn je bio veoma dobro obav a ešten, pošto
je za vreme rata radio za britansku obav a eštaj
a nu mrežu.63
Čak i pre pet godina, 1986. godine ovo je još bila "poluzvanič-
na" priča koju je krčmila jugoslovenska taj a na policij
i a, Udba, u
jednom nizu članaka u saraj a evskom magazinu Svij i et.64 Među-
tim, u poslednj n e vreme su se pojav a ili novi dokazi, koji nagoveš-
tav
a aj
a u drugačij i u verzij
i u. Početkom 1990. godine autorima je iz
Istočne Evrope prokrij i umčaren jedan taj a ni komunistički oba-
veštaj
a ni dosiji e. Mada identitet tog izvora koji je služio komu-
nistima niji e otkriven, ko god da je to bio imao je intiman kontakt
s poglava nikom, nj n egovom porodicom i naj a bližim saradnicima,
pošto su uklj l učene i naj a sitnij
i e pojedinosti događaj a a i razgovo-
ra.65
Dokument potvrđuj u e da su se Pava elić i Draganović nebrojeno
puta sreli, i da je sveštenik zaista obezbedio pasoš Crvenog krsta
na ime Pabla Aranj n osa, tobožnj n eg izbeglice iz Mađarske. Ali,
prema ovom izvoru, nj n ih dvojica su imali i neku vrstu nespora-
76
zuma, svađe. Draganović je predlagao da Pav a elić napusti Rim
vazdušnim putem, ali pošto su begunčevi naj a bliži sav
a etodav
a ci to
smatrali suviše opasnim sveštenik je bio isklj l učen iz konačnih
priprema.
U komunističkom policij i skom dosij i eu nema apsolutno ni po-
mena o tome da je Draganović pratio poglav a nika do Argentine.
Prema tom izvoru, čovek za kog se tvrdi da je obav a io zav
a ršne
pripreme bio je takođe hrvatski sveštenik, po imenu sveštenik
Jole. U stvarnosti je to bio sveštenik Josip Buj u anović, još jedan
traženi ratni zločinac koji danas mirno živi u Australij i i.
Ova verzij i a događaj a a je u osnovi potvrđena od strane Draga-
novićevog bliskog kolege, monsinj n ora Simčića. U razgovoru koji
je magnetofo f nski zabeležen, on je otvoreno priznao da je Pav a elić
molio Draganovića da mu asistira u bekstvu. Simčić je uporno
tvrdio da je Draganović radio na taj a nom izvlv ačenj
n u ovog poter-
nicom traženog zločinca iz Italij i e. Bio je siguran, međutim, da je
Pava elić na kraj a u promenio plan. Reklo bi se da je stvarno bilo
tako, pošto dokazi ukazuj u u na to da je Pav a elić koristio izuzetno
uticaja ne veze u italij i anskoj taj
a noj službi da ostvari svoj beg. Koji
god da je postupak Pav a elić primenio, nema sumnj n e da mu je
Draganović obezbedio zaštitu Vatikana pre nego što se Pav a elić
ukrcao na brod, kao i neophodne putne isprav a e.66
Štav
a iše, Draganović se bio izložio znatnim teškoćama da Pa-
veliću organizuj u e doček u Argentini. Tlo je bilo veoma pažlj l ivo
pripremlj l eno. Prema obav a eštaja noj mreži SAD, neki Daniel Cr-
l en je av
lj a ionom poslat u Buenos Aires uz vatikansku pomoć, s
cilj
l em da se "sav a etuj
u e s generalom Peronom u vezi organizacij ie
ustaškog 'Elitnog' pokreta u Argentini". Crlj 67 l en je bio jedan od
vrhunskih ideologa i propagatora tog pokreta, a igrao je klj l učnu
ulogu u podstrekav a anj
n u pokolj l a Srba za vreme rata.
Crlj
l enova misij i a je svakako bila uspešna. Pav a elićevo prispeće
je samo upotpunilo prelazak skoro čitav a e nj
n egove vlv ade u Argen-
tinu. Među one veterane koji su čekali da ga dobrodošlicom poz-
drava e bili su skoro svi preživeli kabinetski ministri, kao i mnogi
gradski fu f nkcioneri, vojni i policij i ski zapovednici. Većina nj n ih su
bili traženi ratni zločinci, a ipak su izmakli prav a di koristeći iste
metode kao i nj n ihov poglav a nik.
77
 Draganovićeva Pacovska linij i a je bila precizno razrađena i
stručna operaciji a. Bila je izuzetno dobro organizovana i mogla
je da se pobrine za stotine begunaca odj d ednom. Jedan od Dra-
ganovićevih klj
l učnih operativaca procenj n uj
u e da je čak 30.000 lica
sprovedeno iz Austrij i e u Rim, daljl e u Djenovu pa potom u svoje
nove domove u Severnoj i Južnoj Americi i Australij i i.68 Mnogi od
onih koji su održav a ali Pacovsku linij i u i sami su imali veoma
mračnu prošlost. Oni nisu bili deo nekakv k og egzotičnog SS
"bratstva". U stvari, skoro čitava o ljl udstvo koje je organizovalo i
vodilo mrežu za kriji umčarenj n e bili su hrvatski katolički svešteni-
ci.

78
 5. poglavlj
le

Pacovski kanal

Apsurdno bi bilo verovati da je 30.000 odbeglih nacista utek-

lo u Južnu Ameriku u ono malo nemačkih podmornica preosta-
lih na zav
a ršetku rata, ili da su oni svi uspeli da sami sebi obezbe-
de putovanj n e. Sav
a remena popularna kultura prikazuj u e bekstvo
nacista u pustolovnoj, skoro romantičnoj, svetlosti. Naj a šire poz-
nati krij
i umčari nacista su ODESSA i Die Spinne (Pauk), mada se
tu i tamo pominj n u i druge zagonetne grupe. Ali takv k e priče ug-
lav
a nom duguj u u više plodnoj imaginacij i i scenarista i romanopis-
ca nego istorij i skim istraživanj n ima i preciznosti.
Prav
a a istina je mnogo običnij i a, skoro prizemna. Utoliko je i
potresnij i a kad se sazna. Jer, kakav a god da je uspeh organizacij ia
ODESSA ostvarila, svi oni su bili amateri u krij i umčarenjn u nacista
kad se uporede s Vatikanom. Draganovićev Pacovski kanal je bio
istinski stručan, i profe f sionalno je obezbeđivao da mnogi uka-
l ani ratni zločinci dosegnu raj
lj a sigurnosti. Oni naj a češće nisu za-
vršav
a ali u zabitim džunglama Južne Amerike, već su nalazili no-
vo stanište u Britanij i i, Kanadi, Australij i i i Sjedinj
n enim Držav a a-
ma.
Većina nacističkih masovnih ubica u stvari nisu ni bili Nemci.
Pred kraja Drugog svetskog rata, bilo je na desetine hilj l ada nacis-
tičkih saradnika iz Srednj n e i Istočne Evrope koji su bili grešni ko-
liko i nj
n ihovi nemački pokrovitelj l i. Bili su to čelnici nacističkih
marionetskih vl v ada, gradski fu f nkcioneri, šefo f vi policij
i a i pripad-
nici pomoćnih mesnih policij i skih sastava a koji su svojevremeno
sprovodili pogrome. Mnogi su se nalazili na "crnim listama" Sa-
veznika, ili zato što se pojedinačno znalo da su naređivali ili vrši-
li ratne zločine, ili zbog toga što su pripadali sastav a ima koji su za
naciste obav avljali krvav
a e poslove.

79
 Uprava o za takv k e se naj a više brinuo sveštenik Krunoslav a Dra-
ganović, sekretar hrvatskog Zav a oda svetog Jeronima u Rimu.
Draganović je bio dobro znan po saosećanj n u s hrvatskim ustaša-
ma, čak i s onima koji su počinili ratne zločine. Maj a a 1945. godi-
ne mnogi, relativno nedužni Hrvati su bili licemerno vraćeni od
strane Britanaca u sigurnu smrt u rukama Titove komunističke
v asti. Ali, zato su mnogi drugi, naj
vl a svirepij
i i ratni zločinci umakli,
i onda ih je lovila obav a eštaja na mreža Zapada. Prema Dragano-
viću, nj
n ihov jedini zločin je bio nj n ihov antikomunistički nacio-
nalizam.
Ustaše su bili prvi koji su se našli pod Draganovićevom zašti-
tom. Britanij i a i Sjedinjn ene Držav a e su posle rata zaklj l učile da su
ustaška zverstva toliko strašna da će svi potvrđeni pripadnici biti
izručeni komunističkoj vl v asti, jedino što takav a pristup nikada
nij
i e stvarno primenj n en usled dramatične promene u osećanj n ima
Vašingtona. 1

Službeni istoričar Vatikana, sveštenik Robert Grej e em, prizna-

je Draganovićevu ulogu. Grej e em je isprva one kojima je Draga-
nović pomagao opisivao kao "hrvatske izbeglice", ali je onda
priznao da su mnogi bili pripadnici ustaša. "Nimalo ne sum-
n am da je Draganović bio izuzetno aktivan u odvođenj
nj n u svojih
hrvatskih prij i atelj
l a ustaša". Ali, sveštenik Draganović, kao ni bis-
kup Hudal, nij i e bio čitav
a Vatikan. "Sama činj n enica da je svešte-
nik, ne znači da on predstav avlja Vatikan. Bila je to samo nj n egova
operacij i a. On nij i e Vatikan".2
Ovo objašnj n enjn e, međutim, nema potporu u činj n enicama.
Kao što je ranij i e izloženo, Draganović je borav a io u Rimu još od
a gusta 1943. godine, a pogađao se za Pav
av a elića u Vatikanu i radio
za Crveni krst Hrvatske. Pav a elićevi planovi za delovanj n e krij
i um-
čarske mreže su već tada bili daleko odmakli. Obav a eštaja na služ-
ba SAD je nekoliko meseci kasnij i e izvestila "da je Pava elićeva vlv a-
da nabav a ila šezdeset argentinskih pasoša za potrebe evakuacij i e.
Sredstva su prebačena u Argentinu".3
Draganović je bio klj l učni čovek u uspostav avljanj
n u ove Pacov-
ske linij
i e. Ostvario je kontakte s Pij i em XII, kao i s visokim činov-
nicima Držav a nog sekretarij i ata Vatikana i italij i anske obav a eštaj
a ne
mreže. Nj N egova naj a značaja nij
i a veza bila je s monsinj n orom Monti-
80
niji em, držav a nim podsekretarom za redovne poslove i čovekom
odgovornim za papin milosrdni rad u ime izbeglica.
Poput biskupa Hudala, i Draganović je nailazio na veoma po-
volj l an priji em kod sav a ezničkih vl v asti. Kraj
a em 1944. godine Vati-
kan je zahtevao da se Draganoviću dopusti da posećuj u e logore u
kojima su bili smešteni nj n egovi zemlj l aci. Mada je Draganović di-
plomatama Zapada bio dobro znan kao fa f natičan ustaša, oba-
veštaj a na mreža Sav a eznika mu je dala carte blanche. Koristeći
američke putne isprav a e, on se onda odvažio iz Rima u maj au
1945. godine. Putuj u ući u američkom automobilu obišao je sever-
nu Italij i u i regij
i e oko Klagenfu f rta i Filaha na austrij i sko-jugoslo-
venskoj granici. Tamo je ostvario kontakte s visokim ustaškim
čelnicima, kao i s drugim fa f šističkim sveštenicima koji su radili
na Pacovskom kanalu.4
Draganovićeva mreža za krij i umčarenj n e je bila organizovana
oko Bratstva Svetog Jeronima, koje je tako nazvano prema Zav a o-
du u Vi V a Tomačeli 132. Ono je bilo glav a na baza čitav a e operacij i e.
Uprav a ni odbor Bratstva su činili monsinj n or Juraja Magj g erec, pred-
sednik i rektor Zav a oda; zamenik predsednika i blagaj a nik, svešte-
nik Dominik Mandić, s pomoćnikom Vi V tomirom Naletilićem; i
sekretar, sveštenik Krunoslav a Draganović. Ovo Bratstvo je ubrzo
bilo priznato kao zvaničan Hrvatski komitet pri Papskoj stara-
teljl skoj komisij i i, papinoj ličnoj organizacij i i za pomoć izbeglica-
ma. 5

Bila je to moćna osnova za širenj n e mreže. Hrvatski komitet je

tobože nudio moralnu i materij i alnu potporu izbeglicama. Ali,
kroz delatnost Papske komisij i e oni su održav a ali i tesne veze s
Međunarodnim crvenim krstom i vl v astima Sav a eznika u Italij i i.
Draganović je imao naročito bliske odnose s dvojicom obav a eš-
taj
a nih ofi f cira Zapada, pukovnikom C. Findlej e om (C. Findlay a ),
direktorom Odelj l enj
n a okupaciji skih snaga za raselj l ena lica i repa-
trij
i aciji u, i nj
n egovim pomoćnikom, maj a orom Simkokom (Sim-
cock). Ovo se pokazalo dragocenim, pošto su ta dvojica bili izu-
zetno spremni da asistiraj a u sveštenikovim taj a nim delatnostima.
Draganović je imao tesne odnose i sa značaj a nim italiji anskim
zvaničnicima, naročito s ministrom unutrašnj n ih poslova, dr Mi-
l oreom (Dr Migliore), koji je dirigovao italij
lj i anskom taj a nom služ-
81
bom i odelj l enj
n em policiji e zaduženim za izbeglice u Italij i i. Dra-
ganović je s Milj l oreom sklopio sporazum o nezvaničnoj pomoći
Italij
i e namenj n ene nj n egovom Pacovskom kanalu, i naročito o
podršci Odelj l enj
n a za strance pri Kv K esturi.6
Kroz paukovu mrežu uticaj a nih kontakata Draganović je izgra-
dio složen i razuđen preplet koji se pružao kroz Italij i u, Austrijiui
Nemačku. Službeni Hrvatski komitet Papske komisij i e za izbegli-
ce je bio u mogućnosti da šalj l e agente u posete brojnim logori-
ma u kojima su se bili sakrili odbegli nacistički ratni zločinci. Ve-
ćina tih agenata su bili hrvatski katolički sveštenici. Mada su u
okv
k iru svog duhovnog i materij i alnog rada pomagali bolesnima,
invalidima, udovicama i stvarnim izbeglicama, preostaj a alo je i
dosta vremena za pomoć beguncima.7
U toku rada na istraživanj n u i prikuplj l anj
n u materij
i ala za ovu
knj
n igu obavavljeno je i nekoliko poseta Zav a odu svetog Jeronima u
Rimu u potrazi za neposrednim svedocima Draganovićevih ak-
tivnosti. Sadašnj n i rektor, Ratko Perić, isprva je bio hladan, apsur-
dno tvrdeći da Draganović nikada nij i e bio značaj
a na pojava a. Me-
đutim, Perić je predložio da razgovaramo s jednim sveštenikom
koji je stvarno tada bio tamo. Monsinj n or Milan Simčić je bio je-
dan od Draganovićevih naj a prisniji ih kolega u mreži krij i umča-
renj
n a. Preko Simčića je uspostav avljen i kontakt s sveštenikom Vi V-
limom Cecelj l om i monsinj n orom Karlom Petranovićem, takođe
bliskim kolegama u Pacovskom kanalu. Svi ovi hrvatski svešte-
nici su slobodno i otvoreno govorili o svojim značaj a nim ulogama
u toj krij
i umčarskoj mreži.

Prvi sveštenik
Operacij
i a krij
i umčarenjn a je započeta u Austriji i, gde je svešte-
nik Cecelj
l a bio veza s Rimom. Cecelj l a je umro nekoliko meseci
pošto se odazvao pozivu na razgovor, u kom se živo prisećao
svog rada na Pacovskom kanalu. Svoje poslednj n e godine proveo
je u jednom slikovitom selu blizu Salcburga, gde su ga pazile ka-
luđerice ženskog samostana Maria Pline. Tada već starac od pre-
ko osamdeset, Cecelj l a je bio jako povij
i en čovek niskog rasta, oči-
gledno u slabom zdrav avlju. Još je bio neizmerno ponosan što je za

82
svoju volj l enu Hrvatsku odigrao značaj a nu ulogu. Mada je zame-
rao ustašama što su nav a ukli na Hrvate "zao glas", nij i e iskazivao
ni krivicu ni kaja anjn e zbog vl v astitog važnog položaj a a među usta-
šama.
Ceceljl a je otvoreno priznav a ao da je zauzimao visok položaj a
vojnog kapelana u ratnim ustaškim snagama.8 U stvari, on je bio
zamenik vojnog biskupa za ustašku milicij i u (različitu od obične
hrvatske vojske, koja je malo učestvovala u zverstvima) u činu
potpukovnika. Bio je postav avljen od strane Pav a elića lično, oktob-
ra 1941. godine, a kasnij i e je to potvrdio nj n egov blizak prij i atelj
l,
nadbiskup (potom kardinal) Alojzij i e Stepinac.
Ceceljl a se nij
i e nimalo stideo što ga je Titova vl v ast vodila na
spisku kao "ratnog zločinca broj 7.103". I dok je pri razgovoru
vođenom 1989. godine kritikovao ustaše, ranij i e je uvek bio po-
nosan što im je pripadao. Deset dana po Pav a elićevom postav avlja-
n u na vl
nj v ast od strane nacista, zvanični ustaški list, Hrvatski na-
rod, objava io je dugačak intervj v u s Ceceljl om. Pod naslovom "Us-
taški sveštenik Cecelj l a", taj
a članak je predstav avljao prikaz njn ego-
vih stvarnih stava ova u tom trenutku.
Ceceljl a se hvalisao značaj a nom ulogom u ilegalnim predrat-
nim aktivnostima pokreta u Zagrebu, gde su se mnoge podzem-
ne ustaške vođe taj a no sastaja ale u nj
n egovom župnom domu. Priz-
nao nam je svoje taj a no pripadništvo ustašama, s ponosom opi-
suj
u ući ritualnu zakletvu koju je položio ispred dve upalj l ene
sveće, raspeća i ukršteno položenih kame i revolvera. To mu je
dalo prava o na uzvišeni naziv "zakletog ustaše", koji su samo
predratni veterani imali prav a o da koriste. Fašistički sveštenik je
kasnij
i e poklonio Pav a eliću svoje raspeće i sveće kao znak odanos-
ti. Cecelj
l a je s ponosom govorio i o svojoj vodećoj ulozi u orga-
nizovanjn u 800 selj l aka za borbu rame uz rame s nacističkim osva-
jačima.
Kada je zatraženo da jedan sveštenik činodej e stvuj
u e pri sveča-
nosti Pav
a elićevog zaklinj n anjn a, Ceceljl a je oduševl vljeno prihvatio.
Izgovarao je svom poglav a niku zakletvu koju je ovaj a ponav avljao,
daj
a ući blagoslov Crkv k e nacističkom marionetskom režimu. Ubr-
zo potom, Cecelj l a je jav
a no "s ushićenj n em pozdrav a io trenutak
slobode", otvoreno objav avljuj
u ući svoje veze s visokim ministrima
83
ustaškog kabineta, kakav a je bio Mile Budak. Nekoliko sedmica
potom, Budak je jav a no obznanio sudbinu dva miliona Srba u Hr-
vatskoj: jedna trećina je trebalo da bude pobij i ena, druga depor-
tovana, a ostatak je trebalo prisilno da se prevede u katoličan-
stvo. Cecelj l a, međutim, nij i e nimalo izmenio svoj blagonakloni
stav
a u odnosu na Budaka.9
Ceceljl ini potonjn i stav
a ovi prema ustašama su veoma zagonet-
ni i zbunjn uj
u ući. Iz sigurnosti vremenskog rastojanj n a od pola ve-
ka, on je kritikovao svoje stare kamarate. Ali, tokom vitalnog pe-
rioda u kom su oni sprovodili neke od naj a gorih pokolj l a i uništa-
vanj
n a Drugog svetskog rata, on je bio odani pristaša. To se vidi iz
n egove uloge u Pav
nj a elićevoj zvaničnoj delegacij i i poslatoj u Rim
1941. godine, koja je 17. maj a a primila blagoslov Pij i a XII u Vati-
kanu. Do tada su diktatorovi antisrpski i antij i evreje ski zakoni već
bili proklamovani i genocid je bio u punom jeku. Naj a veće "pos-
tignuće" te delegacij i e bilo je da se dalmatinska obala prepusti
Italij
i i, što teško da se može smatrati činom hrvatskog patrio-
tizma.10
U svetlu preovl v ađuj
u ućih uslova u Hrvatskoj za vreme rata,
nemoguće je da potpukovnik sveštenik Cecelj l a nij
i e mogao da
bude svestan ubij i anj
n a stotine hiljl ada Srba, Jevrej e a i Roma. Ipak,
on priznaj a e da je ostao na svom mestu sve dok naj a crnj
n a zlodela
nisu izvršena, mada nij i e pomenuo visoko odlikovanj n e koje mu je
dodelio volj l eni poglav
a nik.11 Tek je u maj a u 1944. godine naj a zad
napustio svoj položaj a da bi otišao u Beč, tobože da bi se brinuo
za ranjn ene pripadnike hrvatskih snaga. Stvaran zadatak mu je
bio da priprema austrij i ski krak mreže bekstva, jer je tamo osno-
vao i lokalni ogranak Crvenog krsta Hrvatske koji je obezbeđivao
idealan zaklon za nj n egov ilegalni rad.
U odgovorima na naša pitanj n a Ceceljl a je tvrdio da je bio "član
Centralnog štaba Međunarodnog crvenog krsta za vreme rata".12
A u stvarnosti, Međunarodni crveni krst je odbij i ao da zvanično
prizna Crveni krst Hrvatske, mada mu je zaista pružao veliku
meru neslužbene pomoći. Cecelj l ino upravl vljanjn e austrij i skim
odeljl enj
n em ovog tela pokazalo se kao životno značaj a no za dej e-
stvovanj n e Draganovićevog Pacovskog kanala. 13

84
 Jedan američki diplomata je naknadno oslobodio Cecelj lu
svih optužbi u vezi sa saradnj n om s nacistima. Konzul SAD u Zag-
rebu je tvrdio da je on bio oteran od strane Pav a elića u Beč zbog
svoje uloge u jednoj zav a eri protiv ustaša. Međutim, ovo se čini
neverovatnim, pošto je Cecelj l a nastav
a io da redovno putuj u e služ-
benim ustaškim av a ionima između Beča, Zagreba, Praga i Berli-
na, pripremaj a ući osnove za mrežu bekstva nacista. Dalj l e, Ce-
celj
l a je 1944. godine primio naređenj n a od Zagreba da sprovodi
intenzivnu propagandnu kampanj n u među ustašama u Austrij i i,
naročito u školama za obuku ofi f cira. Umesto da bude jedan od
Pav
a elićevih neprij i atelj
l a, kako je Amerikanac tvrdio, on je aktiv-
no podupirao malaksalu Pav a elićevu stvar do samog kraj a a.14
Oko Uskrsa 1945. bilo je već očigledno da je "nezav a isna" hr-
vatska držav a a osuđena na propast. Kako je Crvena armij i a ne-
umolj l ivo napredovala, ovaj a "zakleti ustaša" u svešteničkom ru-
hu je napustio Beč i preselio svoju bazu u Alt Ausze kraj a Salc-
burga, gde su se kraj a em rata skupili mnogi nacistički begunci.
Ova oblast oko Salcburga bila je, u stvari, jedno od glav a nih odre-
dišta njn egovih ustaških kamarata, koji su bili prisilj l eni da beže
koju sedmicu kasnij i e. Bio je na dovolj l no dobrom položaj a u da im
pomogne da izbegnu repatrij i acij
i u od strane Sava eznika.
Ceceljl a je bio snabdeven papirima Crvenog krsta i američkim
dokumentima koji su omogućili da slobodno putuj u e kroz zonu
pod okupacij i om SAD. Bio je to samo primer više da Sav a eznici
obezbeđuj u u jednom fa f šističkom svešteniku putne isprav a e, koje
je on smesta iskoristio da pomogne ozloglašenim masovnim
ubicama da izmaknu prav a di. Cecelj l a je s ponosom izj z av
avljivao:
"Kako sam putovao po američkoj zoni, ostav avljao sam te male
lične isprava e Crvenog krsta u svim logorima... Bio sam zadužen
da lj
l udima koji su izgubili svoje papire obezbedim nove." Uop-
šte nij
i e taj
a io da je pomagao beguncima da promene identitet -
"Imao sam blokove fo f rmulara za prij i av
a u Crvenom krstu, po-
moću kojih je pružao nov identitet svakom ko je želeo da pro-
meni ime i ličnu prošlost.”15
A onda je, 19. oktobra 1945. godine uhapšen od strane 430.
jedinice Kontraobav a eštaja nog korpusa armij i e SAD. Ostao je u
zatvoru narednih osamnaest meseci, pošto je CIC bio otkrio da
85
je sveštenik Cecelj l a dokazani "čelnik ustaša u ovom regionu".
Znali su da on koristi Crveni krst Hrvatske kao zaklon za stvarne
aktivnosti: da "štiti pripadnike ustaša u Salcburgu" koji su traže-
ni ratni zločinci". Prema pomoćniku šefa f Štaba Obav a eštaj
a ne
službe armij i e SAD u Austrij i i, Cecelj
l a je ugrožava ao "bezbednost
okupacionih snaga kao i cilj l eve Vojne uprav a e".16
Deset meseci potom, jugoslovenska vl v ada je zahtevala da se
on izruči kao izdaj a nik, isprav
a no naglašav a aj
a ući nj
n egove aktivnosti
u korist ustaša za vreme rata.17 Forin ofi f s je napomenuo da "či-
n enica da je on bio kapelnik Ustaških oružanih snaga predstav
nj a -
l a dovolj
lj l nu optužbu da bi bio izručen". Na kraj a u su Britanci
ipak zaklj l učili da je "većina nj n egovih dela, čini se, bila humani-
tarnog i nepolitičkog karaktera". Amerikanci su ga ispitivali de-
cembra 1945. godine, a tokom narednih osamnaest meseci ula-
gani su kraj a nj
n i napori da se ovaj a "zakleti ustaša" oslobodi optuž-
be. 18

Među onima koji su govorili nj n emu u prilog bio je nj n egov stari

priji ateljl , nadbiskup Stepinac. Za vreme "predstav a e" od nj n egovog
suđenj n a u Zagrebu oktobra 1946. godine Stepinac je opisivao Ce-
celjl u kao "časnog čoveka, protiv koga ne mogu da prozborim
niji ednu jedinu reč prekora... kad bi svi bili kao Cecelj l a, nikom ni
dlaka s glav a e ne bi otpala".19 Još jedan visoki crkv k eni velikodos-
tojnik koji se bav a io nj
n egovim slučaj a em bio je američki biskup
Džozef Patrik Herli (Joseph Patrick Hurley), koji je borav a io u Ju-
goslava iji i kao papin predstav a nik. Herli je verovao da su motivi ju-
goslovenske strane "čisto politički", da su samo deo kampanj ne
protiv Crkv k e.20
Na osnovu sasvim neodgovaraj a uće istrage, konzul SAD u Za-
grebu je preporučio da Cecelj l a "ne bude predat Jugoslovenima",
pošto je on "sveštenik visokih moralnih standarda".21 Ova inten-
zivna kampanj n a je pratila odluku Komisij i e SAD za ekstradicij iuu
Austrij i i da se odobri "jugoslovenski zahtev za izručenj n e Vi
V lima
Cecelj l e kao kolaboracioniste". Pre toga su Amerikanci otkrili da
nema dovolj l no dokaza da se oprav a da njn egovo izručenj n e, tražeći
od Jugoslovena da svoj zahtev čvršće zasnuj u u.
Sa 4. aprilom 1947. godine, Komisij i a je već smatrala da su ju-
goslovenske optužbe potvrđene nj n ihovim vl v astitim obav a eštaj
a-
86
nim izveštaj a ima, koji "potvrđuj u u Cecelj l ino učešće u kolabora-
cionističkim aktivnostima".22 Međutim, ovakav a nalaz je zane-
maren, a držav a ni sekretar SAD Džordž Maršal (George Marshall)
je naložio da se Cecelj l a ne preda. No, bilo je kasno. Ustaški sveš-
tenik je bio pušten na slobodu sedamnaest dana pre toga.23
Po izlasku je Cecelj l a neko vreme proveo u bolnici, a onda se
vratio krij i umčarenj n u traženih nacista. Kada se, 1957. godine, pri-
jav
a io za vizu da bi posetio Ameriku, zvaničan stav a je bio da tvrd-
n a da Cecelj
nj l a "svesno štiti i skriva bivše pripadnike ustaškog
pokreta nikada nij i e dokazana".
Međutim, obav a eštaj a na mreža SAD je bila prikupila veoma
mnogo info f rmacij i a koje dovode Cecelj l u u vezu s militantnim us-
taškim aktivnostima.
Četiri godine pre nego što je fa f šističkom svešteniku izdata
američka viza, ofi f ciri SAD u Austrij i i su zabeležili da je Cecelj l in
ogranak Crvenog krsta Hrvatske u stvari bio pod nadzorom usta-
ša. Oni su nj n egove različite ispostav a e koristili kao "agencij i u za
prikuplj l anj
n e infof rmacij i a" za prikrivene operacij i e u Jugoslava ij
iii
Austriji i. Dalj l e, bilo je poznato da je Cecelj l a jedan od glav a nih
organizatora ustaša u Austrij i i, gde je redovno pohađao militan-
tne skupove i držao vatrene govore okuplj l enim vernicima i pris-
tašama. Kasnij i e su ga bezbednosni organi Australij i e neposredno
povezivali s nizom terorističkih akcij i a koje su pokretale ustaške
ćelij
i e u Sidnej e u i Melburnu.24
U stvari, Amerikanci su imali obilj l e dokaza da je Cecelj l a ne-
posredno upetlj l an u splet taj a nih nacističkih aktivnosti. U razgo-
voru koji smo vodili 1989. godine otvoreno je priznao svoju ulo-
gu u Draganovićevom Pacovskom kanalu. Ponosio se što je po-
magao beguncima "hranom i smeštaj a em, upisivanj n em i snabde-
vanj
n em imigrantskim papirima, pružaj a ući im priliku da se kreću
po svetu do Argentine, Australij i e i Južne Amerike. Papire sam
nabav avljao od Crvenog krsta". 25

Cecelj l a je bio dobro info f rmisan o lj l udima koje je slao niz Pa-
covski kanal u Rim, a onda dalj l e, do nj n ihovih novih borav a išta.
"Neki od nj n ih su bili visoki ministri i držav a ni činovnici", priznao
je. Daljl e, bio je siguran da je Draganović imao odobrenj n e Vatika-
na za svoj rad, tvrdeći da je Sveta Stolica tražila od nj n ega da se
87
stara o širokoosnovanoj emigracij i i "izbeglica" iz Srednjn e Evrope.
Draganović je bio "u potpunosti ovl v ašćen od Svete Stolice i bio
je zadužen ne samo za Hrvate, već za svakog", naglašav a ao je u
razgovoru koji smo snimili. 26

Mada mu je smrt bila veoma blizu, Cecelj l a se živo prisećao

kako je delovao sistem za krij i umčarenj n e. Gore, u Austrij i i, za be-
gunce bi se brinuo nj n egov odelj l ak organizacij i e, koji im je obez-
beđivao novac, hranu, smeštaj a i lažne papire koji su im bili pot-
rebni da otputuj u u iz Austriji e u Italiji u. Dole, u Rimu, Draganović
je bio u "nervnom centru" operacij i e. On bi isposlovao međuna-
rodne putne isprav a e, a preko svojih visokih kontakata s južnoa-
meričkim konzulatima organizovao bi pribav avljanj
n e neophodnih
viza, naročito za Argentinu. Jednom sedmično Cecelj l a je pozi-
vao Draganovića, koji mu je govorio koliko je mesta raspoloživo
te sedmice. Cecelj l a bi onda slao tačno toliki broj u Rim.27
Razgovor s besramnim fa f šističkim sveštenikom nas je stvar-
no zaprepastio. Nj N egovo svedočenj n e je bilo vitalna karika u lancu
dokaza o Pacovskom kanalu i o nj n egovoj povezanosti s vatikan-
skom hij i erarhij i om. Dosij i ea obava eštaj a nih mreža Zapada u pot-
punosti potvrđuj u u Ceceljl ina sećanj n a. Britanci su utvrdili da "jez-
gro oko kog se odigrava čitava ustaška aktivnost u Italij i i...
( este)... bratstvo s(vetog) Jeronima u Rimu". Oni su otkrili da
(j
Draganović ne samo da je bio "mozak u pozadini ustaškog pok-
reta u Italij
i i", već je imao i prošlost upadlj l ivo sličnu Cecelj l inoj.28

Drugi sveštenik
Kao i nj
n egov blizak prij i atelj
l u Austrij
i i, sveštenik Draganović je
bio ratni zločinac za kojim je raspisana poternica. Jugoslovenska
komisij
i a za ratne zločine je zabeležila da je on bio visoki zvanič-
nik odbora zaduženog za prisilno prevođenj n e prav
a oslav
a nih Srba
u katoličanstvo. Dalj l e, bili su otkrili nj
n egovu vodeću ulogu u
nasilnoj rekv
k izicij
i i hrane za vreme krvav a e ofaf nzive nacista protiv
partizana na planini Kozari, u zapadnoj Bosni, u leto 1942. godi-
ne. Bila je to ista ona ofa f nziva u kojoj je austrij i ski predsednik
Kurt Valdhaja m (Kurt Waldheim) igrao istaknutu ulogu kao nacis-

88
tički ofif cir.29 Pav
a elić je dodelio Valdhaj a mu visoko odlikovanj n e za
zasluge u službi, da bi na zav a ršetku rata pošao za nj n im u Austrij i u.
Jula 1947. godine Jugosloveni su zahtevali Draganovićevo iz-
ručenj n e, naročito nav a odeći nj n egovu ulogu u ofa f nzivi na Kozari,
koju je obav avljao u svojstvu potpredsednika ustaške "Uprav a e za
kolonizacij i u". Ta služba je bila sastav a ni deo nacističke mašine
genocida, a pripremala je Srbe i Jevrej e e za zatiranjn e ili, ukoliko su
naročito imali sreće, za deportacij i u. Mada je tvrdio da se pro-
30

tivi ustaškim pokolj l ima, da se čak tobože žalio Pav a eliću lično,
Draganović nij i e poricao suštinu komunističkih optužbi. Kada su
aprila 1941. godine nacisti okupirali Zagreb on je bio profe f sor
teologij i e na Sveučilištu. Kasnij i e je pričao da je, kada je prog-
lašena "nezav a isna" hrvatska držav a a, "Bdio u Zagrebu sa suzama
u očima. Mislio sam da je hrvatska nacij i a, posle osam vekova,
naja zad ostvarila svoje naj a dubljl e želj
l e za nezav a isnošću i autono-
mij i om". 31

Draganović je u potpunosti prihvatao Pav a elićevu držav a u.

Osećao je da je zadobio svoju slobodu kada su ustaše došle na
v ast, i sarađivao je sa nj
vl n ima "kao građanin u skladu sa zakonima
Svevišnj n eg". Jedan od zadataka za koje je priznao da ih je obav a -
l ao s velikom energij
lj i om bio je nadzor nad prevođenj n em prav a o-
slav
a nih Srba u katoličanstvo, u svojstvu člana odbora posebno
ustanovl vljenog u tu svrhu.32
Tvrdio je da nikada nij i e bio stvarno prisutan u srpskim selima
gde su se ta prisilna pokrštav a anj
n a odvij i ala. Ona su "bogosluže-
na" od strane katoličkih sveštenika pod budnom prismotrom do
zuba naoružanih ustaških policij i skih jedinica. Pretnj n a smrću je
lebdela nad takv k im svečanim obredima, pošto su srpski selj l aci
bili potpuno svesni da su te jedinice iste one koje su sprovodile
pokolj l e u susednim kraj a evima. Međutim, postojala je makar jed-
na prilika u kojoj se sveštenik Draganović odvažio da izađe iz
svoje prij i atne kancelarij i e u Zagrebu. On nij i e skrivao činjn enicu
da se nalazio na visokom položaj a u potpredsednika ustaškog Od-
bora za kolonizacij i u. Dva svedoka su potvrdila da su sveštenici
bili prisutni u krvav a oj kozaračkoj ofa f nzivi, kada je Odbor za
kolonizacij i u igrao kljl učnu ulogu u jurišima na stanovništvo.33

89
 Između Draganovićeve i Cecelj l ine karij
i ere postoji još jedna
upadlj l iva sličnost, jer je Draganović takođe radio na pitanj n ima
Crvenog krsta Hrvatske. Av A gusta 1943. godine, Pav a elić i nadbis-
kup Stepinac su ga poslali u Rim. Američka obav a eštaja na mreža je
zapažala da je to "klasičan primer guranj n a uzbrdo, pošto je pri-
lično pouzdano ustanovl vljeno da čelnici Nezav a isne Držav a e Hr-
vatske očekuj u u da im crkv
k eni velikodostojnik, preko svojih dob-
rih veza u Vatikanu, bude oruđe za okretanj n e Hrvatske prema
Zapadu, a ne prema Istoku".34
Mada je Draganović tobože poslat u Rim zbog svog prkošenj na
Pav
a eliću, on je priznao i da je prihvatio postav avljenj
n e za ustaškog
predstav a nika u Vatikanu. Možda se ovim objašnj n av
a a zbog čega je
i dalj
l e imao pristup visokim pripadnicima Pav a elićevog režima
prilikom svojih redovnih poseta Hrvatskoj. Kao i Cecelj l a, Dra-
ganović je u nekoliko prilika putovao u Zagreb i odlazio iz Zag-
reba, u svrhu konsultacij i a s pretpostav avljenim ustašama. Oči-
gledno je postojala usklađena kampanj n a da se takv
k im faf šističkim
sveštenicima obezbede dobre "parav a anske" priče, kako bi im se
omogućilo da se prikazuj u u kao žrtve ustaša dok tiho i mirno
sprovode zadatak izgradnj n e podzemne mreže za bekstvo.35
Draganović je od ustaške vl v ade primio i "znatnu novčanu
potporu" od koje je velika suma ostala u nj n egovom posedu na
zav
a ršetku rata. Američki obav a eštaja ci su dalj
l e ustanovili da "poš-
to je on pouzdan sledbenik Ante Pav a elića... poverene su mu...
sve dragocenosti koje su prokrij i umčarile ustaše". Ta sredstva su
bila fi
f nansij i ska osnova na kojoj je nj n egov Pacovski kanal prvobit-
no građen.36
Prema britanskoj obav a eštaja noj mreži, pri kraj a u rata Sveti Je-
ronim je preuzeo "ulogu bezbednog utočišta" za ustašku emi-
graciji u:
“U leto 1945. godine Draganović je lično obišao logore u koji-
ma su bili smešteni bivši pripadnici ustaških oružanih snaga i
političkih organizacij i a. Ubrzo je razvio pojačanu političku delat-
nost i ostvario kontakt s vrhovnim predstav a nicima ustaša. U
ovome su mu pomagali drugi hrvatski sveštenici, a tesna veza je
održava ana između Sv. Jeronima i ustaških grupa širom Italij ieiu
Austrij i i. Ovo je vodilo fof rmiranj n u političke obav a eštaj
a ne mreže
90
koja je omogućava ala Sv.Jeronimu da prikuplj l a izveštaj
a e i podat-
ke u vezi s političkim kretanj
n ima među emigracij i om. Takođe je
verovatno da su infof rmacij
i e iz takv
k ih izveštaj
a a potom prenošene
Vatikanu.” 37

Treći sveštenik
Izrazita karakteristika Pacovskog kanala je bila da su većinu
n egovih operativaca činili hrvatski sveštenici, od kojih su mnogi
nj
bili ubeđeni fa f šisti. Cecelj
l a i Draganović su imali mutnu proš-
lost, ali je sveštenik Dragutin Kamber bio krvav a i masovni ubica.
Poput tolikih sveštenika upetlj l anih u kriji umčarsku mrežu, Kam-
ber je imao dugotraj a nu vezu sa Svetim Jeronimom, gde je studi-
rao kraja em 1920-ih i početkom 1930-ih godina.
Jugoslovenska vl v ada je zahtevala izručenj n e sveštenika Kam-
bera aprila 1947. godine, tvrdeći da je on bio pripadnik ustaša
još od 1936.godine. Posle invazij i e sila Osovine, postav avljen je za
vrhovnika ustaške uprav a e u varoši Doboju, "i jedno od nj n egovih
prvih dela bilo je da se ustanovi koncentracioni logor, na čij i em
je čelu bio lično, kao zapovednik logora. U čitav a oj toj oblasti on
je uveo nacistička rasna prav a ila, a u skladu s njn ima izdao naređe-
n a da Jevrej
nj e i nose žute, a Srbi bele trake oko rukav a a".
Kasnij i e, "on je proglasio da Srbi i Jevrej e i treba da budu istreb-
l eni kao škodlj
lj l ivi za ustašku držav a u. U Doboju je sprovodio ma-
sovna hapšenj n a i proterivanjn a Srba. Mnoge od žrtav a a su prvo
dopremane u Kamberovu kuću radi ispitivanj n a, da bi, po nj n ego-
vim naređenj n ima, potom bile ubij i ane u podrumima te kuće. Prvi
koji su na taj a način ubij i eni bili su srpski učitelj l i i sveštenici".38
Bile su ovo neverovatne optužbe protiv jednog rimokatolič-
kog sveštenika. Je li to bila samo komunistička propaganda? Me-
đutim, britanski konzul u Zagrebu se dobro raspitao i otkrio da
je Kamber zaista "odgovoran, do neke mere, za pokolj l e u Dobo-
ju". Daljl om istragom je ustanovl vljeno da je on bio i ofi f cir zloglas-
ne Pav a elićeve lične telesne garde, i da je nepobitno "podsticao
(taj
a ) veliki pokolj l Srba u Doboju, u Bosni". Britanci su dalj l e zapa-
zili da je Kamber bio "u tesnom dodiru" sa Svetim Jeronimom.39

91
 Uprkos Draganovićevim bliskim vezama s fa f šističkim svešte-
nicima poput Cecelj l e i Kambera, on je neprestano lagao ofi f cire
obav
a eštaja nih službi Zapada, tvrdeći da uopšte nij i e imao nikakv k e
veze s pokretom. I britanska i američka obav
40 a eštaja na mreža su
otkrile da je to neistina. Jedan američki izveštaj a je zaklj l učio da je
"nj
n egov zadatak (j ( este) da usklađuj u e i usmerav
a a aktivnost ustaša
u Italij
i i. On im obezbeđuj u e moralnu i materij i alnu pomoć" i or-
ganizuj
u e sve da ih pošalj l e u Južnu Ameriku:
“U ovoj aktivnosti pomažu mu brojni kontakti s ambasadori-
ma i poslanstvima zemalj l a Južne Amerike u Italij i i i s Međuna-
rodnim crvenim krstom, kao i činj n enica da hrvatsko Bratstvo
Zav
a oda sv. Jeronim Ilirski, u kom on služi, izdaj a e ustašama lažne
lične karte. S takv
k im isprav a ama i s odobrenj n em Papske staratelj l-
ske komisij i e za izbeglice, čij i e je sedište u Vi
V a Pj
P av
a e 41 u Rimu, a
kojom uprav avljaj
a u skoro isklj l učivo ustaše, pasoši mogu da se pri-
bav
a e od Međunarodnog crvenog krsta, gde Draganović ima neki
svoj način da ih obezbedi.”41

Četvrti sveštenik
Da li je moguće da je jedan fa f šistički sveštenik mogao da ima
pristup papinoj dobrotvornoj organizacij i i, a da to niko u vati-
kanskoj hij i erarhij
i i ne zna? "Papska staratelj l ska komisij i a" je, uos-
talom, bila zvanično vatikansko telo, koje je papa ustanovio radi
podrške stvarnim izbeglicama. Draganovićeve zloupotrebe su
morale da budu poznate visokim vatikanskim krugovima, pošto
su lažne lične karte koje je on izdav a ao odbeglim ratnim zločinci-
ma bile "štampane na fr f anj
n evačkoj štamparskoj presi". Obav a eš-
taj
a ci SAD su otkrili da se za ovo bio postarao sveštenik Dominik
Mandić, zvanični predstav a nik Vatikana u Svetom Jeronimu.42
Mandić je, prisetićemo se, bio visoki član Bratstva Svetog Je-
ronima, koje je bilo službeno hrvatsko odelj l enj
n e papine Komi-
sij
i e za pomoć izbeglicama. On je bio i visoki zvaničnik fr f anj
n e-
vačkog reda, na položaj a u glav
a nog ekonoma, odnosno blagaj a ni-
ka. Ne samo da je omogućio štampanj n e lažnih ličnih isprav a a za
Sv. Jeronim, nego je fr f anj
n evačku štamparsku presu stav a io na ras-
polaganjn e i ustaškoj propagandnoj mašinerij i i. Veliki deo kampa-

92
nje pod pokrovitelj
n l stvom Britanaca vođene u logorima za rase-
l ena lica poput onih u Fermij
lj i u, Modeni i Banj n olij
i u dugovao je
uspeh fr f anj
n evačkim štamparima. Mandić je lično redovno po-
sećivao te logore da bi držao raspiruj u uće govore okuplj l enim us-
taškim bojovnicima.43
Sveštenik Mandić je bio presudna karika u Pacovskom kana-
lu. Koristeći veze s italij i anskom taj a nom policij i om, Draganović je
uspeo da fr f anj
n evčeve lične karte budu prihvaćene "kao zvanična
dokumenta na osnovu kojih su izdav a ane italij i anske lične karte i
priji av
a e boravavka". Italij i ani su budno motrili Draganovićeve aktiv-
nosti. Pokrenuli su jednu taj a nu obav a eštaja nu operacij i u i ubrzo
otkrili da brojni ustaški begunci koriste lažne lične karte koje su
odštampali fr f anj
n evci. Italiji ani su našli da su mnogi traženi ratni
zločinci smešteni u Svetom Jeronimu, među nj n ima i visoki čla-
novi Pav a elićeve vl v ade, ali ništa nij i e preduzeto protiv Dragano-
vića ili italij
i anskih službenika koji su mu asistirali.44
I britanski obav a eštaja ci su pažlj l ivo pratili ove događaj a e, mada
su svoje info f rmacij i e krili od Italij
i ana:
“Postoje neoborivi dokazi da su nekim od naj a ozloglašenij i ih
ratnih zločinaca na ovaj a način izdate lične karte Sv. Jeronima
koje glase na potpuno lažna imena, i da im je tako omogućeno
da pribav a e italiji anske dozvole za borav a ak vize i druga dokumen-
ta koja im dopuštaj a u da emigriraj a u.”45
Agent CIC Robert Mad je pribav a io "neoborive dokaze" u vezi
s Draganovićevim aktivnostima. Ubacio je sopstvenog špij i una u
Sv. Jeronim, i nj n egova jav avljanj
n a su potvrdila izveštaj a e italij
i anskih
obav a eštaj
a aca. Italiji anski agenti su opisivali Sv. Jeronim kao "jaz-
binu hrvatskih nacionalista i ustaša. Priča se da su zidovi tog
Zava oda prekriveni Pav a elićevim slikama".46
Monsinj n or Milan Simčić je u to vreme radio u Svetom Jeroni-
mu, gde je pomagao Draganoviću u operacij i ama "izbavavljenjn a". S
indignacij i om je poricao da je Pav a elićeva fo f tografifija izložena u
Svetom Jeronimu, pošto fo f tografifije nosilaca civilne vl v asti nisu
dopuštene u "jednoj crkv k enoj institucij i i". Simčić je priznav a ao da
je nekim ustašama bilo dopušteno da spav a aja u u Zav
a odu, "ali to
je bilo samo za nekoliko meseci 1945. godine".47

93
 Ipak, u fe f bruaru 1947. godine Madov špij i un je otkrio sasvim
drugačij i u situacij i u u samom Zav a odu. On je potvrdio info f rmaci-
je italij
i anske taj a ne službe, izveštav a aj
a ući da je Sveti Jeronim "na-
čičkan ćelij i ama ustaških operativaca":
“Da bi ušao u ovaj a samostan, čovek mora da se podvrgne
pretresu, čij i i je cilj
l da se otkrij i u oružj
ž e i lična dokumenta; mora
da odgovara na pitanj n a odakle je, ko je, koga poznaj a e, koji je cilj
l
n egove posete, i kako je čuo da u Samostanu ima Hrvata. Sva
nj
vrata između soba su zaklj l učana, a ona koja nisu imaj a u naoru-
žanu stražu ispred i neophodno je znati lozinku da bi se prešlo iz
prostorij i e u prostorij i u. Čitav
a u okolinu čuvaj a u naoružani ustaški
mladići u civilnoj odeći, a neprestano se izmenj n uj
u u ustaški poz-
drav
a i.”48
U razgovoru koji smo snimili Simčić se složio da su u to vre-
me u Svetom Jeronimu sprovođene izuzetno stroge mere bez-
bednosti. Mada je poricao da su mladići korišćeni za čuvanj ne
zgrade bili naoružani, tvrdio je da je predostrožnost bila neop-
hodna usled neprestano prisutne opasnosti od napada komu-
nista. "Bio sam u opasnosti i niko nij i e mogao tek tako da uđe u
Svetog Jeronima, pošto su lj l udi unutra bili kraj a nj
n e preplašeni.
Komunisti su nas napali nekoliko puta, kao što je dobro pozna-
to".49
Madov špij i un je prikupio mnogo info f rmaciji a koje su objaš-
n av
nj a ale snažno zanimanj n e komunista za ono što se odigrav a au
Svetom Jeronimu. Dobio je neposredan uvid u kalibar onih koji
su živeli ili u Svetom Jeronimu ili "u Vatikanu". Špij i un je uspeo
da sebi otvori put do nekakv k og položaj a a od poverenj n a, pošto je
znao ličnosti koje su prisustvovale Draganovićevim redovnim
taj
a nim sastancima. Daleko od ma kakv k ih verskih obeležj ž a, ti sku-
povi su bili čista politika. Ti lj l udi su više ličili na spisak naj a traže-
nij
i ih i naj
a ozloglašenij i ih hrvatskih ratnih zločinaca, nego na Skup
vernika:
“1. Ivan Devčić, potpukovnik, 2. Vr V ančić, dr VjV ekoslava , zame-
nik ministra inostranih poslova, 3. Tot, dr Dragutin, ministar
Hrvatske držav a ne blagaj a ne, 4. Sušić Lovro, ministar korporacij ia
u hrvatskoj kv k islinškoj vl v adi, 5. Starčević, dr Mile, hrvatski mini-
star obrazovanj n a, 6. Rupčić, general Dragutin, general ustaških
94
zračnih snaga, 8. Pečnikar Vi V lko – ustaški general i Z(apovednik)
Ustaške žandarmerij i e, 9. Marković Josip, ministar saobraćaj aau
Pav
a elićevoj vl v adi, 10. Kren Vl V adimir - vrhovni zapovednik hrvat-
skih zračnih snaga.”50
Negde septembra 1947. godine obav a eštaj
a ci SAD su već bili us-
tanovili da nekolicina ovih visokih ustaških lidera stanuj u e sa svo-
jim poglav a nikom na mestu za koje se verovalo da je jedna od Va-
tikanovih biblioteka u Vi V a Djakoma Venecij i an 17-C.51 Među nj n i-
ma je bio i Lovro Sušić, Pav a elićev ministar nacionalne privrede.
On je u svoje vreme tesno sarađivao s nacistima na deportova-
n u hrvatskih radnika na prisilan rad u Nemačkoj, a kasnij
nj i e je
služio pri krvav a oj SS divizij i i “Princ Eugen”. O Sušićevom izruči-
vanj
n u Titovoj vl v adi bio je postignut dogovor av a gusta 1946. godi-
ne.52
Dragutin Tot je još jedna visoka ličnost na Madovom spisku.
On je bio Pav a elićev ministar trgovine i industrij i e, predsednik
Narodne banke Hrvatske i, naj a zad, ministar fi f nansiji a.53 Džon
Kolvil (John Colville) iz britanskog Forin ofi f sa, koji je kasnij ie
priznao da je namerno dopustio mnogim "fa f natičnim" ustaša-
ma da umaknu prav a di, smatrao je da Tot "zvuči, i izgleda, pokv k a-
reno". I London i Vašington su pristali da se Tot izruči Jugo-
slovenima, ali je i on skliznuo niz Draganovićev Pacovski kanal i
uspeo da se dokopa Argentine sredinom 1947. godine.54
V ekoslav
Vj a Vr
V ančić je takođe bio istaknuti ratni zločinac koji se
okoristio zaštitom Vatikana. Vr V ančićeva kljl učna uloga u progra-
mu istreblj l enj
n a se jasno očituj u e u nj
n egovom postav avljenj
n u za pod-
sekretara ustaškog Ministarstva unutrašnj n ih dela. To telo je bilo
neposredno odgovorno za koncentracione logore i represivni
policiji ski aparat. VrV ančić je trebalo da bude predat Jugoslove-
nima, ali je tri dana po donošenj n u te odluke na zagonetan način
"pobegao" iz britanskog pritvora. Onda se probio u sigurnost
Svetog Jeronima, pa ga je sveštenik Draganović otpremio niz
Pacovski kanal. Novembra 1947. godine obav a eštaja na mreža SAD
je izvestila da je stigao u Argentinu, pod imenom Ivo Raj a ičević,
gde je postao istaknuta ličnost u oživl vljav
a anj
n u ustaškog teroristič-
kog aparata.55

95
 Još jedan u nizu je slučaj a Vi
V lka Pečnikara, veterana pokreta i
organizatora Pav a elićevih predratnih terorističkih grupa. Za vre-
me rata se uzdigao do generala u Pav a elićevoj ličnoj telesnoj gar-
di, takođe komanduj u ući brutalnom žandarmerij i om, koja je radi-
la u tesnoj saradnj n i s Gestapoom. I Britanij i a i Amerika su bile
saglasne da se on preda Titu.56
Obava eštaj
a na mreža SAD je opisala Pečnikara kao "protivnika
Jevrej
e a, protivnika Srba, pristašu Austrij i anaca, koji živi u samos-
tanu". Prema ovom izveštaj a u, Draganović i Pečnikar su radili u
tesnom dodiru na reorganizacij i i ustaškog pokreta. Fašistički
sveštenik je dopustio Pečnikaru i pristup dragocenostima koje je
on bio prikupio za svoj Pacovski kanal. Kao što će se videti, nešto
od tih sredstava a je korišćeno i za fi f nansiranj n e jedne nove terori-
stičke kampanj n e unutar Jugoslav a ij
i e, podržane od strane Zapa-
da.57
Svi ovi ratni zločinci bili su na spisku koji je dostav a io Madov
špij
i un u Svetom Jeronimu. Ali taj a na operacij i a je "naglo prestala
kada je postala preopasna za kontraobav a eštaja nog agenta u Sa-
mostanu". Vi V soki ofi f ciri i činovnici SAD su tražili dalj l e dokaze,
pa je Gauen organizovao smelu provalu u Draganovićevu kan-
celarij
i u, središte vatikanske operacij i e krij
i umčarenj n a. Nij i e poz-
nato kako je ovo postignuto, ali rezultati su bili spektakularni,
pošto je Gauen uspeo da fo f tografif še veliki deo Draganovićeve
taj
a ne dokumentacij i e. 58

Dokumenti pribav avljeni iz Draganovićeve kancelarij i e bili su

predati Madu na razmatranj n e. Jedan od naj a značaj a nij
i ih dokume-
nata je bio spisak s imenima Hrvata koji su "nahranj n eni, obuče-
ni, smešteni i na druge načine zbrinuti u Samostanu Svetog Je-
ronima". Poređenj n em tog spiska sa spiskovima traženih ratnih
zločinaca kojima je Zapad raspolagao, Mad je ustanovio da se na
n emu nalaze i "imena nekoliko dugo traženih jugoslovenskih
nj
ratnih zločinaca čij i e prisustvo u Samostanu i uživanj n e vatikan-
skog pokrovitelj l stva Draganović dosledno i uporno poriče".
U stvari, naja manj n e dvadesetorica stanovnika Zav a oda bili su
na "crnim listama" Zapada. Pojedinosti u vezi s ovim beguncima
su pribavavljene iz jednog od naj a upečatlj l ivij
i ih dosiji ea fo
f tografi f sa-
nih za vreme provale. Tu je otkriven ne samo nj n ihov identitet,
96
već i pseudonimi koje im je Draganović dodelio.59 Drugi doku-
menti su sadržali detalj l na obava eštenj
n a o Draganovićevom siste-
mu za pribav avljanjn e viza srednj n oameričkih i južnoameričkih ze-
maljl a.
Mad je o rezultatima Gauenove provale u Svetom Jeronimu
izvestio septembra 1947. godine. Napomenuo je da "fo f tostati-
f ksimili ličnih dosij
fa i ea i dokumentacij i e hrvatskog nacionali-
stičkog sveštenika Draganovića, Krunoslav a a, do kojih se došlo u
Rimu, jasno pokazuj u u da je umešan u pružanj n e pomoći ustaša-
ma da pobegnu u Južnu Ameriku. Dokumenti ukazuj u u i na nj
n e-
gove veze s ustaškim vođstvom, što je činj n enica koju je Dra-
ganović lično poricao pred sastav avljačem izveštaja a”.60 Mad je
dalj
l e izvestio da "sva ova aktivnost izgleda potiče iz Vatikana i
pruža se preko Samostana Svetog Jeronima do Fermij i a, glav
a nog
logora za Hrvate u Italij i i. Izgleda da su među obava eštaja nim ope-
rativcima u Samostanu Svetog Jeronima glav a ni dr Draganović i
monsinj n or Mađarac."61
Mad je u zaklj l učku opisao kako su ustaše smeštene u Vatika-
nu putovali između svojih stanova i Svetog Jeronima:
“... ti Hrvati putuju u iz Vatikana i vraćaja u se nekoliko puta sed-
mično u automobilu sa šofe f rom na čij
i oj se registarskoj tablici
nalaze dva velika slova CD, ‘diplomatski kor’. Automobil napuš-
ta Vatikan i ostav avlja putnike u Samostanu svetog Jeronima. Us-
led poštovanj n a diplomatskog imuniteta nemoguće je zaustav a iti
automobil i otkriti ko se vozi u nj n emu.
Pokrovitelj l stvo nad tim hrvatskim kv k islinzima Draganovića
defi
f nitivno dovodi u vezu s planovima Vatikana da zaštiti te
bivše ustaške nacionaliste do vremena kada budu u stanj n u da im
pribava e odgovaraj a uća dokumenta pomoću kojih mogu da odu u
Južnu Ameriku.”

Peti sveštenik
Sledeća, i poslednj
n a, stanica na vatikanskoj pažljl ivo razrađe-
noj Pacovskoj linij
i i bila je Đenova, gde se opet jedan hrvatski
sveštenik starao o putnicima. Monsinj n oru Karlu Petranoviću je
sada skoro osamdeset godina (ova knj n iga je pisana 1990. godine,

97
prim. prev.), a u poslednj n e tri decenij i e živi u Nij
i agara Folzu u
Kanadi. Mada se žali da pobolj l eva, a imao je i operacij i u premoš-
ćivanj
n a krvnih sudova na srcu u dobroj je snazi i još je veoma
aktivan. Kada smo ga intervj v uisali 1989. godine, delovao nam je
kao plemenit i dobrodušan čovek. No, on je posle rata bio Dra-
ganovićev operativac u Đenovi, gde je smeštao u brodove stoti-
ne odbeglih ratnih zločinaca.
Razgovor je sniman magnetofo f nom, a monsinj n or Petranović
je čvrsto pobij i ao da je ikada bio pripadnik ustaša. Kada su, apri-
la 1941. godine nacisti ušli u Jugoslav a ij
i u, Petranović je bio vojni
sveštenik, kapelan. Na dan kada je proglašena "nezav a isna" hr-
vatska držav a a bio je stacioniran u Topuskom, južno od Zagreba.
Pošto je čuo za razvoj događaj a a vratio se u Ogulin, gde je bio
parohiji ski sveštenik (župnik) još od 1934. godine. Ogulin i okoli-
na naselj l eni su i Hrvatima i Srbima, i tokom rata su bili poprište
nekih od naj a okrutnij i ih i naj
a masovnij i ih ustaških pokolj l a Srba.
Petranović je tamo bio čitav a o vreme rata ali su do nj n ega doprle
samo nej e asne glasine o tim zverstvima.62
Na pitanjn e o svom stav a u prema Pav a elićevoj "nezav a isnoj" Hr-
vatskoj, rekao je "Veoma sam se radovao kada je stvorena", a
upitan o pokolj l ima - "Nisam video ništa". Kada smo ga još malo
pritisli, prisetio se da je "čuo glasine da lj l udi umiru, a bilo je tek
dva-tri Jevreje a u Ogulinu, ali ne znam šta se sa nj n ima desilo, jed-
nostav
a no su nestali". Prema Petranoviću, nj n emu su pretpostav a -
l eni naredili da se ne meša u politiku i, mada je pozdrav
lj a io i prih-
vatio tu novu hrvatsku držav a u, tvrdi da je poštovao ovo naređe-
n e.63
nj
U londonskom Arhivu smo otkrili dokumenta koji posredno
protivreče monsinj n orovoj verzij i i. Kada su se, jula 1947. godine,
Jugosloveni obratili Britancima pisanim zahtevom za Petrano-
vićevo izručenj n e, kategorički su tvrdili da je on pripadnik ustaša.
Nava eli su da se priklj l učio pokretu odmah po dolasku Nemaca,
posle čega je postav avljan na nekoliko veoma visokih i uticaj a nih
zvaničnih položaj a a. U stvari, dobio je čin kapetana u ustaškoj
vojsci, a prihvatio je i položaj a zamenika mesnog ustaškog čelni-
ka za Ogulin. Nasuprot Petranovićevoj tvrdnj n i da nij
i e bio uk-
l učen u politiku, Jugosloveni su iznosili da je "on postao veoma
lj
98
značaja an činilac u politici lokalnog ustaškog režima, koji je od-
lučivao o životu i smrti Srba u Ogulinu i okolnoj oblasti. Kako
dokazi pokazuj u u, ova politika se sastojala od terora nad potpuno
nedužnim srpskim stanovništvom, a ishod joj je bio uništenj ne
oko 2.000 lokalnih Srba".64
Jugosloveni su išli još dalj l e, dokazuj u ući da je Petranović orga-
nizovao i podsticao nekoliko veoma ozbilj l nih ratnih zločina. U
jednoj prilici, tvrdili su, naložio je hapšenj n e i pogubljl enj
n e sedam-
deset viđeniji ih Srba. Drugi put je, tvrdi se, sveštenik bio odgovo-
ran za uklanjn anj
n e pet ili šest pacij i enata Srba iz bolnice u Ogu-
linu, koji su pobiji eni "pod naj a zverskij i im okolnostima". Još jedan
težak događaj a bilo je ubistvo dr Branka Živanovića 31. jula 1941.
godine, "na osnovu lažne izj z av
a e koju je dao Petranović".
Ovo se dešava alo u leto 1941. godine na vrhuncu prvog ustaš-
kog naleta na Srbe. Tokom tog perioda, pisalo je u jugosloven-
skom zahtevu, Petranović je pomogao da se organizuj u e "masov-
no zatvaranjn e Srba iz Ogulina i okoline" koji su oplj l ačkani i pou-
bij
i ani, "neki u mestu Brežno, ostali kraj a sela (Sv.) Petra". Još jed-
na optužba odnosila se na Petranovićevu ulogu u ubistvu oko
stotinu Srba kraj a em jula te godine. Reč je o pokolj l u sprovede-
nom "u skladu s odlukom koju je doneo ogulinski ustaški odbor"
u kom je Petranović bio visoki uticaj a ni član. Jugoslovenski zah-
tev za izručenj
n e zava ršav
a ao se tvrdnj n ama da je pored ovih zločina,
Ustaški odbor u Ogulinu, čij i i je Petranović bio aktivan fu f nkcio-
ner, odgovoran za slanj n e nekoliko stotina lokalnih Srba i Hrvata
u ustaške koncentracione logore, što je za većinu bilo kobno.65
Iako Petranović poriče da je imao bilo kakv k e veze s ustašama
za vreme rata, postoje nezav a isni dokazi koji podupiru optužbe
jugoslovenske strane. Naprimer, 1. jula 1941. godine, zvanične
ustaške novine, Novi list, objav a ile su da je Petranović postav avljen
"na mesto pobočnika u logoru za ogulinsku oblast".66 Uprav a o je
to bio položaja za koji su Jugosloveni tvrdili da je pripadao Pet-
ranoviću; on je zaista bio drugokomanduj u ući, odmah posle us-
taškog čelnika za Ogulin.
Kad je upitan o svojim posleratnim aktivnostima monsinj n or
Petranović je veselo priznao da je pomogao da "jedno dve hilj l a-
de lj
l udi" napuste Italiji u iz Đenove. Kad se rat zav a ršio, kaže da je
99
bio svedok komunističkih pokolj l a nad zaroblj l enim ustašama.
Posle kratkog borav avka u Zagrebu, poslat je na jugoslovensko-
austrij
i sku granicu, gde se slobodno kretao među ustašama u
begu. Neko vreme se zadržao u Gracu, gde su se krili mnogi zlo-
glasni ratni zločinci. U poslu koji je tamo obav avljao pomagao mu
je biskup Ferdinand Pav avlikovski (Ferdinand Paw awlikowski), koji je
kod šefaf mesne policij i e isposlovao dozvolu da Petranović osta-
ne u Gracu.
Odande se spustio u Trst, gde se mesni biskup postarao za
n egov smeštaj
nj a , a onda otputovao u Milano, gde mu je pomogao
kardinal Šuster (Shuster), da bi pred kraj a 1945. godine naja zad sti-
gao u Đenovu. Želeo je da ide u Sveti Jeronim u Rimu, ali pošto
je tamo sve bilo puno, ostao je u Đenovi i postao Draganovićev
mesni operativac.
Petranović je prvi kontakt s krij i umčarskom mrežom imao
preko svog kolege, ratnog zločinca, sveštenika Kambera, koji ga
je poveo u jednu dugu šetnj n u po đenovskoj luci i ubeđivao ga da
može da pomogne. Ubrzo potom, Draganović je lično posetio
Đenovu i pridobio Petranovića za rad na Pacovskom kanalu.
N emu je očaj
Nj a nički bila potrebna pouzdana veza u tom klj l uč-
nom italiji anskom lučkom gradu, neko na koga bi mogao da
računa da će obezbediti dovolj l no postelj l a u brodovima za Južnu
Ameriku. Petranović je pristao da obav avlja taj
a posao pod jednim
uslovom: insistirao je na tome da mu Sveti Jeronim plaća tele-
f nske račune. Petranović tvrdi da nij
fo i e primao nikakv k u drugu
naknadu za svoj rad u Đenovi.67
Upitan o svojoj ulozi u Pacovskom kanalu, Petranović je ob-
jasnio da je ona bila stvarno sasvim jednostav a na. Draganović bi
mu se redovno jav avljao telefo
f nom da kaže koliko mesta traži.
Petranović bi prethodno već nav a raćao u urede mesnih brodskih
prevoznika i nabav avljao rezervacij i e za ležaj
a e u kabinama. Kazao
bi Draganoviću s koliko garantovanih postelj l a raspolaže, odgo-
varaj
a ući broj lj
l udi bi bio poslat u Đenovu koji dan pre ukrcav a a-
n a. Draganović bi pre toga snabdeo putnike neophodnim put-
nj
nim isprava ama i vizama, tako da je Petranović trebalo samo da
im nađe prenoćište za tih nekoliko dana, a onda da ih sprovede
na brod.68
100
 Neki lj
l udi kojima je pomogao bili su, van svake sumnj n e, stvar-
ne izbeglice. On se naročito ponosi što je pomogao glumici ro-
đenoj u Mađarskoj Zazi Gabor (Zsa Zsa Gabor) da otputuj ue u
Ameriku, gde je naprav a ila slav
a nu karij
i eru. Međutim, obav a eštaj
a ci
Zapada su znali da većina Petranovićevih putnika nisu fi f lmski
glumci želj l ni slav
a e. Bili su potpuno svesni da mnogi ratni zločin-
ci beže preko Đenove uz nj n egovu pomoć. Na primer, fe f bruara
1947. godine je jedan spisak Hrvata poslat iz Rima u London.
Britanski obav a eštaja ci su se takođe infif ltrirali u Zav
a od sv. Jeroni-
ma, pošto su znali da begunci ubrzo treba da budu otpremlj l eni
Pacovskim kanalom u Đenovu, gde će im smeštaj a i drugu pomoć
"verovatno organizovati hrvatski sveštenik sveštenik Petrano-
vić".69
Britanci su tada stav a ili Petranovića u žižu osmatranj n a, zapa-
žaj
a ući da on "pomaže hrvatskim emigrantima, naročito ustaša-
ma, da uteknu u Argentinu". Tokom meseci koji su usledili uve-
rili su se da Petranović pomaže uglav a nom "evidentiranim rat-
nim zločincima", i zapazili da je hrvatski sveštenik "verovatno
isti kao ti hrvatski kvk islinzi". Trojica koji su kratko pre toga po-
begli uz sveštenikovu pomoć bili su ministri Pav a elićeve vlv ade
Stj
t epan Hefe f r, Mile Starčević i Vj
V ekoslav a Vr
V ančić. Svi su bili skri-
veni u Rimu od strane Draganovića, koji im je pribav a io lažne
putne isprav a e, a potom ih poslao u Petranovićev milosrdni zagr-
l aj
lja u Đenovi.70
Monsinj n or Petranović danas sleganj n em ramena odbacuj ue
značaja posla koji je obav avljao za Draganovića, uz reči da on zapra-
vo niji e bio dobro organizovan, svakako ne politički obojen, već
da je u pitanj n u bilo "Božij i e proviđenj
n e". Međutim, imao je vrlo
dobre veze među velikodostojnicima Crkv k e, a naročito je to bio
đenovski biskup Siri, još jedna visoka crkv k ena ličnost ukljl učena
u krij
i umčarenj n e odbeglih nacista. Obav a eštaj
a na mreža SAD je ot-
krila da je Siri jedan od glav a nih pokretača "međunarodne orga-
nizaciji e čij
i a je svrha da prebacuj u e evropske antikomuniste u
Južnu Ameriku... Ova opšta klasifi f kacij
i a antikomunista bi očigle-
dno obuhvatala sve osobe politički kompromitovane pred ko-
munistima, naime fa f šiste i ustaše i druge slične grupe.71

101
 Siri je onaja isti visoki duhovnik za kog se tvrdi da je bio veza
Valtera Raufa f prilikom uspostav avljanj
n a kriji umčarske mreže bis-
kupa Hudala. Nimalo nij i e neobično što je nj n egovo delovanj ne
uglav
a nom bilo usmereno na pomaganj n e nemačkih begunaca,
uklj
l učuj
u ući Adolfa f Aj
A hmana. Ali, on je pomagao i Petranoviću,
nalazeći mu se na usluzi kad god je mogao.
Iako je održav a ao vl
v astitu organizacij i u, Siri je bio u potpunosti
upoznat s hrvatskom mrežom. Petranović se prisetio jednog pri-
mera, koji je ilustrovao bliskost odnosa između nj n ega i đenov-
skog biskupa. Hrvat se starao o izvesnom broju begunaca kojima
je bilo nužno da što pre krenu za Argentinu, ali nij i e mogao da
obezbedi dovolj l no posteljl a u kabinama. Zato je u Sirij i evo ime
poslao telegram brodoprevozničkom uredu u Buenos Airesu,
zahtevaja ući da se za nj n egove putnike obezbede mesta. Ovo je
dalo željl eni rezultat i nj
n ima je dopušteno da se ukrcaj a u. Petrano-
vić je kasniji e obava estio Sirij
i a o ovoj podvali, ali je biskup, umes-
to da se nalj l uti, bio oduševlvljen Hrvatovom preduzimlj l ivošću.72
Petranović se živo sećao i jedne od malobrojnih prilika u koji-
ma je obav a eštaj
a na mreža Zapada preduzimala praktičnu akcij iu
protiv njn egovog delovanj n a. To se dogodilo početkom marta
1947. godine, kada je maj a or Stiven Klisold (Stephen Clissold)
došao u Đenovu. Klisold je pre rata bio britanski diplomata u
Zagrebu, a potom je služio kao ofi f cir za vezu s Titovim partiza-
nima. NjN egova misij i a u Đenovi bila je da uhapsi očekivane us-
taške ratne zločince pre nego što otplove na brodu Philippa, jed-
nom od parobroda koji su redovno povezivali Đenovu i Buenos
Aires natovareni beguncima.
Klisold je radio za britansku Specij i alnu triji ažnu misij i u, koja je
pratila naciste u begu. Bio je primio pouzdano obav a eštenj n e da će
se jedna grupa ratnih zločinaca, koji svi putuj u u pod lažnim ime-
nima, ukrcati na brod Philippa 4. marta. Znao je da će u toj grupi
biti Vl
V adimir Kren, koji se otisnuo pod pseudonimom Marko
Rubini. Klisold se u svojim memoarima prisećao da su ti lj l udi bili
"pod pokrovitelj l stvom Papske Commissione d'Assistenza", i "da
se o nj
n ima u Đenovi starao sveštenik Petranović, Draganovićev
poverljl ivi saradnik".73

102
 Na dan kada je brod trebalo da napusti luku, Klisoldovi lj l udi
su presreli šesnaestoricu Petranovićevih putnika kad su pokušali
da se ukrcaj a u. Jedan čovek, "zdepast i očigledno ne-jevrej e skog
izgleda", rekao je da se zove Marko Rubini. Klisold se sećao da se
n egov "nastup, isprva kočoperan, postao je dodvoran i na kraj
nj au
ponizan kada je priznao da je on general Vl V adimir Kren, ofi f cir
bivše jugoslovenske av a ij
i aciji e, koji je aprila 1941. godine organi-
zovao veliku predaj a u i prelazak na nemačku stranu i za to bio
nagrađen zapovedništvom nad Pavelićevim zračnim snaga-
ma".74 Obav a eštaj
a na mreža SAD je prethodno otkrila Krenovo
ime među visokim ustaškim činovnicima pod Draganovićevim
staranjn em. On je jedan od malobrojnih zločinaca koji su predati
Jugoslovenima.
Kad je čuo da je Krena i još devetoricu zadržao Klisold, Pet-
ranović je otišao kod britanskog ofi f cira i nav
a alj
l ivao da "pusti
n egove lj
nj l ude". On se seća da se Klisold samo nasmešio, ali nij ie
rekao ništa. Sutradan je Petranović opet intervenisao kod bri-
tanskog ofi f cira, govoreći da su "Hrvati vrlo nesrećni u Jugoslav a ij
ii
i da su se zato radovali kada je proglašena Nezav a isna Država a Hr-
vatska". To je, očigledno, trebalo da ublaži stvar u korist onih
koji su odano služili stvari nacizma.75
Bila je ovo jedna od retkih prilika u kojima su obav a eštaj
a ci Za-
pada triji umfo f vali nad veoma dobro organizovanim i uspešnim
Pacovskim kanalom koji su vodili sveštenik Krunoslav a Dragano-
vić i niz pripadnika hrvatskog klera. Nekoliko nedelj l a kasniji e,
Britanci su izvršili prepad u samom Svetom Jeronimu, gde su
uhapsili otprilike stotinu lj l udi po napuštanj n u nekakvk og sastan-
ka. 76

Međutim, uglav a nom su operacij i e zapadnjn aka bile spektaku-

larno neuspešne. Razlog tome je bio vrlo prost. Neka odelj l enj
na
sav
a ezničkih vl v asti su, u stvari, sarađivala s Vatikanom kako bi
omogućili da mnogi begunci tiho otplove iz Đenove. Jedan od
diplomata SAD je otkrio da sile Zapada "očigledno šuruj uu s
Vatikanom i Argentinom, kako bi se lj l udi nečiste sav
a esti izvukli
u raj
a u ovoj drugoj zemlj l i". Zaista je bilo tako. I Vašington i Lon-
don su sklopili sporazume sa Vatikanom da se pomogne mno-
gim nacističkim kolaboracionistima da emigriraj a u preko Dra-
103
ganovićevog sistema za kriji umčarenj n e. Zapad je licemerno isko-
rišćav
a ao Vatikan kao poštovanjn a dostojan parava an za sopstvene
nemoralne postupke.77
Uspešna operaciji a u Đenovi bila je izuzetak među inače nek-
valitetnim akcij
i ama Zapada. Gauenova provala u Sveti Jeronim
je verovatno otkrila Krenov pseudonim, što je nj n ega svrstalo u
šačicu onih koji se nisu okoristili sav
a ezničkom politikom amne-
stiranj
n a.

Sveštenikovi putnici
Nema nikakv k e sumnj n e da su Draganović i nj n egove kolege
organizovali svoju mrežu zbog svog tvrdog, čak fa f natičnog,
hrvatskog nacionalizma. Ne može biti nikakv k og spora ni da su
većina bili faf šistički sveštenici i posvećeni ustaški bojovnici,
kojima je bila zaja ednička Pav
a elićeva histerična mržnjn a prema Sr-
bima. Šta im je, onda, kao hrišćanima bilo oprav a danjn e za skla-
n anj
nj n e masovnih ubica od prav a de? Jedinstven uvid u nj n ihov
mentalitet može da se stekne iz jednog opširnog Dragano-
vićevog pismenog obraćanj n a američkom ambasadoru u Italij i i,
poslatog maja a 1947. godine.78
Draganović je tvrdio da pod komunistima u Jugoslav a ij
i i prav
a -
da doslovno ne postoji. Nedvosmisleno je izj z av
avljivao da oni "koji
su izvršili ratne zločine" naročito "zločini protiv čovečnosti...
moraja u da budu kažnj n eni". Međutim, onda je mudro rasprav avljao
da naj
a grešnij
i i ne treba da budu razvrstani kao ratni zločinci, pra-
veći razliku između onih koji su lično izvršav a ali takv
k e zločine i
političkih vođa Pav a elićeve vl
v ade. Nj
N egov stav
a je bio da "biti dr-
žav
a ni zvaničnik, čak i na nekom visokom položaj a u, ili pripadnik
Ustaškog pokreta, ne mora obav a ezno da označav a a da su dotične
osobe ratni zločinci".79
Ovakvk a izj
z av
a a, narav
a no, može da se posmatra kao nešto pot-
puno neiznimno, obično. Ratno zločinaštvo treba da se prosu-
đuj
u e prema dokazima u svakom pojedinačnom slučaj a u, ne čisto
stvorenom uopštenim optužbama za politički nepodobno drža-
n e. Međutim, jedini koje je Draganović osudio kao ratne zločin-
nj
ce bili su obični vojnici koji su stvarno okrvav a ili ruke u selima i
koncentracionim logorima.
104
 On je isklj l učivao političare koji su praktično ozvaničili rasne
zakone kojima je legalizovana masovna klanica. Bili su to visoki
ministri i fuf nkcioneri Pav a elićeve "nezava isne" Hrvatske, oni koji
su u svojim izj z av
a ama i propagandi otvoreno podsticali masovno
ubiji anj
n e i tako stvarali opaku klimu. Neki neobrazovani hrvatski
selj
l aci su stoga poverovali da je masovno zatiranj n e prihvatlj l iv,
čak poželj l an vid ponašanj n a i delovanj
n a. A ipak je Draganović
branio one prve, a osuđivao ove druge.
To je, onda, bilo nj n egovo oprav a danj
n e za pomaganj n e Pav
a eliću i
n egovim naj
nj a bližim kolegama. Međutim, čak je i to bilo laž, jer je
on svesno pomagao mnogim običnim ubicama. Lj L ubo Miloš je,
na primer, nekada bio visoki fu f nkcioner u koncentracionom lo-
goru Jasenovac. Jedno od nj n egovih omilj l enih dela bilo je "obred-
no ubij i anj
n e" Jevrej e a. Pošto bi transport pristigao u logor, Miloš
bi "navavlačio beli lekarski mantil, slao stražu da mu dovedu sve
one koji su se prij i av
a ili za bolnicu, odvodio ih u ‘ambulantu’,
postavavljao uza zid i udarcima nožem sekao žrtvama vratove,
parao i rastav avljao rebra i rastvarao stomake".80
Miloš je takođe nadzirao druge okrutne metode uništav a anjn a.
Nagi logoraši su živi ubacivani u razbuktalu peć ciglane odmah
uz logor, dok su drugi premlaćivani do smrti tolj l agama i malj l e-
vima. Miloš sasvim sigurno nij i e bio "nedužni" hrvatski patriota
koji je samo služio Pav a elićevoj vl
v adi iz osećanj
n a "dužnosti" pre-
ma svojoj nacij i i. Bio je običan sadista i ubica, kriv za tačno onak-
ve zločine za koje je Draganović smatrao da zaslužuj u u kaznu.81
Draganović je ipak pružio svoje "hrišćansko milosrđe" ovom
čoveku. Nema sumnj n e da je znao za Miloševe užasne zločine,
pošto je kasnij i e osuđivao Jasenovac kao "naj a strašniji e krvopro-
liće za koje Hrvatska uopšte zna". Prema Draganoviću, Miloš je
bio "čudovište, kolj l ač nedužnog sveta i obična kukav a ica". On je
upoznao ovo "čudovište" sredinom 1945. godine u Austrij i i, gde
se zločinac krio pod lažnim imenom, a kasnij i e ga je video u
Rimu. Sveštenik je priznao da je dao Milošu mnogo novca, ali
samo zbog toga što se bojao da će ga Miloš ubiti.82
Međutim, obav a eštaja ne mreže Zapada su ustanovile da Dra-
ganović laže. Otkrili su da Miloš živi u jednom italij i anskom logo-
ru i spremali su se da ga uhapse. Draganoviću je to dojav a io neko
105
iz britanske obava eštaja ne službe, pa je upotrebio svoju razrađenu
mrežu da Miloša izvuče i skloni u sigurnost.83
Ovo se prilično često dešav a alo. Zapadni obav a eštaj
a ci su stalno
iznova zapažali da Draganovića neko unapred upozorav a a na njn i-
hove operacij i e za hapšenj n e ratnih zločinaca. Čak su otkrili i da je
nekako dobav a io spiskove onih koji treba da budu uhapšeni, što
je ukazivalo na njn egov uticaj a u naj
a višim krugovima obav a eštaja nih
službi Zapada. U stvari, mnogi klj l učni ofi f ciri Sav
a eznika su bili
veoma spremni da sarađuj u u. Draganović je redovno posećivao
vojne i obava eštaj
a ne štabove u Rimu, gde bi mu maj a or Simkok
govorio pojedinosti predstojećih operacij i a za hvatanj n e beguna-
ca.84
Kada se uzme sve u obzir, ipak naj a više kopka pitanj n e zašto je
toliko ratnih zločinaca kojima je pomognuto na ovaj a način, uk-
l učuj
lj u ući i Miloša, kasnij i e uhvaćeno u terorističkim akcij i ama
unutar Jugoslav a ij
i e. Možda je prav a i razlog Draganovićeve blago-
naklonosti bio u vezi s Pav a elićevom potrebom za lj l udima koji će
da služe u nj
n egovoj antititovskoj armij i i, koja je tada organizova-
na uz pomoć Zapada.
Kakav
a je to sveštenik koji će da pruži zaštitu jednom ubici po-
put Lj
L uba Miloša? Italij i anska štampa pisala je o svešteniku Dra-
ganoviću 1948. godine, opisuj u ući ga kao "snažnog, a vitkog, ode-
venog u besprekornu svešteničku odoru”. Izveštav a ala je da "taja
sveštenik, bez sumnj n e složena i zagonetna pojav a a, predlaže da se
oprosti zločinačkim ustašama, iz čisto jevanđelj l skih pobuda".85
U to vreme je Pacovski kanal delovao punom snagom, ali je Dra-
ganović bio okružen taj a nom. Oko vatikanske "sive eminencij i e"
narastala je legenda, ali je malo ko zaista znao, a kamoli razu-
meo, tog čoveka u stvarnosti.
Trojica nj
n emu naj a bližih kolega su nedav a no dali izvanrednu
sliku nj
n egovog karaktera. Svi su bili značaj a ne fif gure u Pacovskom
kanalu, predani poslu sa zadivl vljuj
u ućom posvećenošću da izbav a e
svoje kamarate. Draganovićeva izvanredna inteligencij i a je osta-
vila utisak i na monsinj n ora Petranovića i na sveštenika Cecelj l u.
Petranović ga se sećao kao "uzdržanog, hladnog i veoma ozbilj l-
nog", a ne kao osobe kojoj je do šale ili upuštanj n a u ležerno šega-
čenj
n e.86
106
 Monsinj n or Simčić ga je naj a boljl e opisao. Od ove trojice svešte-
nika, on je bio naj a bliži Draganoviću pošto je nekoliko godina ra-
dio na Pacovskom kanalu u Rimu. On je bio "čudesna ličnost,
veliki pregalac i izvanredan organizator, čovek velikih idej e a. Kao
i svi takvk i lj
l udi, pokazivao je zanimanj n e za krupne projekte, a
pojedinosti je ostav avljao drugima. Možda se previše uzdao u sop-
stvenu intuicij i u".
Simčić je hvalio Draganovićevu inteligencij i u, siguran u nj n e-
govu veličinu. On je bio "jedan od naj a značaj a nij
i ih lj
l udi u Evropi,
veliki učenjn ak s odličnim znanj n em istorij i e". Draganović je pose-
dovao "veliko srce, široke horizonte, dalekovidost, ali je bio nai-
van, što je često među velikim lj l udima". Naivnost, ipak, nij ie
smetala Draganoviću da bude i veliki zav a erenik. "Nosio je u sebi
veliku ljl ubav
a prema zav a eri", a duhovna hrana su mu bile lozinke
i taj
a ni sastanci. Često je preduzimao složene mere predostrož-
nosti da izbegne praćenj n e kad bi napuštao Sveti Jeronim. Ali
Simčić je bio siguran da Draganović nij i e oprezan po svim pita-
n ima. Jedan prav
nj a i zava erenik ne bi prav a io one greške koje je on
počinio".87
Svedoci s kojima smo razgovarali nisu se složili s ovom pos-
lednj
n om tvrdnj n om. Međutim, skoro svi koji su poznav a ali Dra-
ganovića slažu se da je on jedan od naj a taj
a novitij i ih lj
l udi koje su
ikada sreli. Jedan ofi f cir britanske obav a eštaj a ne službe ga se sećao
kao "veoma zav a erenički orij i entisanog, poput svih Hrvata". Taj a
ofi
f cir je dobro poznav a ao balkanske intrige. Za vreme rata je slu-
žio u Grčkoj, Jugoslav a ij
i i i Albanij i i, a potom bio aktivno uklj l učen
u antititovske operacij i e u posleratnoj Italij i i. U više nav a rata je
vodio duge rasprav a e s Draganovićem, i smatrao da je on dosta
nepristupačan "s lj l udske strane. Mislim da je bio vrlo hladan, u
velikoj meri realista... Nij i e bio nametlj l iv, upadlj l iv ili previše
otvoren, već vrlo zatvoren i taj a anstveno krut".88
Da li je bilo moguće, pitali smo tog britanskog ofi f cira, da papa
Pij
i e XII nij
i e znao za Draganovićevu taj a nu nameru da krij i umčari
naciste? U razgovoru koji je magnetofo f nski snimlj l en, ispričao
nam je da je obav a eštaj a na mreža Zapada bila u potpunosti oba-
veštena o vatikanskim spletkama, uklj l učuju ući tu i smicalice oko
nabavavke lažnih isprav a a. Draganović je sasvim sigurno bio klj l uč-
107
na fi
f gura, podvl v ačio je on, i dodao da je Pij i e XII "znao sve o aktiv-
nostima sveštenika Draganovića, inače on nikako ne bi opstao
na svom položaj a u".
Na osnovu nj n emu dostupnih obav a eštenjn a, ovaja ofif cir je bio
siguran da je Draganovićev stvarni status u Vatikanu bio položaj a
"šefa
f Odseka za Balkan u Držav a nom sekretarij i atu". Sveštenik
Draganović je bio "veoma blizak, na primer, s monsinj n orom An-
đelom Delakv k om (A ( ngelo dell'Acqua)", tada vrlo visokim vati-
kanskim obav a eštaja nim činovnikom. Kasnij i e je Delakvk a postao
nadbiskup, ali je, prema britanskom ofi f ciru, u to vreme on u
stvari bio Draganovićev pretpostav avljeni u vatikanskoj obav a eštaja-
noj hij i erarhij
i i. On je još potvrdio Draganovićeve čvrste veze s
italij
i anskom obav a eštaj
a nom mrežom, koje su bile dobro poznate
u uskom krugu obav a eštaj
a nih agenata Zapada u Rimu. Između
tih ofif cira su vlv adale bliske društvene veze i odnosi, tako da je
sve što se "šuškalo" brzo bilo svima poznato.
Prema nj n egovom iskustvu i znanj n u, u obav a eštaj
a noj mreži Za-
pada skoro svi su znali da Draganović štiti Antu Pav a elića, koji se
skrivao u Vatikanu. Dalj l e, Draganovićev Pacovski kanal je bio
jav
a na taj a na u obav a eštaj
a nim krugovima u to vreme. Sveštenik je
bio na zlu glasu zbog pomaganj n a ratnim zločincima pri bekstvu.
Pominj n ao je i druge ustaške ličnosti za koje je znao da su bile
zaštićene od strane Crkv k e. Jedan je bio bivši pukovnik, Jozo
Rukava ina, koji je "radio kao baštovan u samom gradu Vatikanu".
U stvari, Draganović je bio naširoko poznat među zapadnim
obav
a eštaj a cima kao "balkanska siva eminencij i a''. Tim šalj l ivim
imenom dugo su ga nazivali i američki i britanski ofi f ciri, u čij
i im
krugovima se Draganović slobodno kretao. Ovo je potvrdio i
Simčić, koji je bio siguran da Draganović ima neposredan dodir
s britanskom, američkom i italij i anskom obav a eštaj
a nom mre-
žom.89 Bivši britanski ofi f cir je takođe naglašav a ao da se "skoro
može govoriti o zaj a edničkoj diktaturi obav a eštaja nih mreža Za-
pada i Vatikana u ovom periodu".90
Ukoliko je ova optužba tačna, papa Pij i e XII je duboko upleten
u jednu mnogo širu zav a eru nego što je Draganovićeva mreža kri-
jumčarenj n a. Vatikan uporno i dosledno pobij i a tvrdnj
n e u vezi s

108
uklj
l učenošću svojih visokih zvaničnika u Draganovićevu mrežu,
a naročito u operacij i e obava eštaj
a nih službi Zapada.
Postoje neki dokazi koji podržav a aj
a u ovakava stav a . Na primer,
jedan britanski diplomata u Vatikanu je stao u nj n ihovu odbranu
novembra 1947. godine, tvrdnj n om "da Vatikan verovatno ne
odobrav a a političke delatnosti sveštenika Draganovića i nj n egove
klike za razliku od verskih.” Međutim, Forin ofi f s je ovo u potpu-
nosti odbio:
“Mi potpuno shvatamo gledišta vatikanskih vl v asti i s nekima
od njn ih se i sami slažemo. Iako ne možemo da osudimo milosr-
dan stava Crkv k e prema grešnim pojedincima, smatramo, ipak, da
ima mnogo dokaza koji pokazuj u u da Vatikan dopušta podstica-
n e ustaša, i taj
nj a no i otvoreno. Ta nepoželj l na organizacij i a ne sa-
mo da je kolektivno odgovorna za zverstva ogromnih razmera u
vreme rata, već od samog svog nastanka koristi ubistvo kao nor-
malno političko oružj ž e. Pretpostav avljamo da postoji ogromna
razlika između pružanj n a utočišta takozvanim otpađenim slove-
načkim sveštenicima, i pružanj n a pozitivne pomoći osobi kao što
je Pav
a elić?”91
Sa svoje strane, Vatikan se prilično potrudio da ublati i baci
sumnj n u na pouzdanost izveštaj a a zapadnih obav a eštaja aca koji su
upirali prstom u Crkv k u. Na primer, kada smo skuplj l ali građu za
ovu knjn igu, vatikanski službeni istoričar, sveštenik Grej e em, upo-
zorava ao nas je da se ne uzdamo u verodostojnost izveštaj a a oba-
veštaja ne mreže SAD. A Britanci su ipak dosledno potvrđivali
američke info f rmaciji e. Isto važi i za italij
i ansku taja nu policij i u, ko-
ja je takođe budno motrila na tu zav a eru. Vr
V lo je teško poverova-
ti da je obava eštaja na mreža Zapada tako redovno grešila, i u svo-
jim infof rmacij i ama i u opštoj analizi. Naj a zad, oni su preko svojih
agenata prodrli u samo središte Pacovskog kanala. Amerikanci
su otišli još korak dalj l e, i stvarno upali u Sveti Jeronim i fo f togra-
f sali Draganovićeve materij
fi i ale.
Nadalj l e, dva klj
l učna svedoka unuta t r Crkve potvrdila su ume-
šanost Vatikana. Monsinj n or Milan Simčić i sveštenik Vi V lim Ce-
celj
l a, obojica bliski saradnici sveštenika Draganovića, bili su si-
gurni da visoki vatikanski zvaničnici znaj a u za Draganovićev rad
i da ga odobrav a aj
a u.
109
 Danas (ova knj n iga se u originalu pojav a ila 1990. godine, prim.
prev.) je Simčić visoki vatikanski činovnik, koji sasvim otvoreno
priznaj a e da je Sveti Jeronim štitio značaj a ne ustaške ličnosti i po-
magao im da pobegnu. On je to znao iz prve ruke, a ne iz glasi-
na. U dva intervj v ua, Simčić se prisećao da su mnogi begunci bili
smešteni, nahranj n eni i odeveni od strane Zav a oda. Otvoreno je
tvrdio da se za "naj a značaja nij
i e lj
l ude", ukljl učuj
u ući "bivše ministre
v ada, šefo
vl f ve vojnih fo f rmacij i a i ranij
i e policij
i ske čelnike, starao
posebno dr Draganović". Simčić je tvrdio da je Draganović imao
složenu i razrađenu podzemnu mrežu za te poslove, koja je kori-
stila radio-poruke i obav a ne kontake.92 Uprav
a eštaj a o su ustaški be-
gunci bili ti za koje je obav a eštaja na mreža Zapada utvrdila da se
krij
i u u Svetom Jeronimu i u Vatikanu.
L udi koje je pomenuo Simčić ne mogu da se nazovu "izbeg-
Lj
licama" ni u trenutku naj a veće maštovitosti. Po nj n egovom vlv asti-
tom priznanj n u, to su bili visoki političari i činovnici jedne od naj a-
ozloglašenij i ih nacističkih marionetskih vl v ada. Simčić je samo
tumačio, očigledno mirne sav a esti, da zadatak Svetog Jeronima
nij
i e bio "da se donose ma kakv k i moralni sudovi o lj l udima koje
smo pomagali. Naš posao je bio da im omogućimo da pobegnu,
a istoriji a može da im sudi kasnij i e".
Sveštenik Grej e em je, međutim, bio izrazito uporan da Dra-
ganović "nij i e isto što i Vatikan". On je vodio svoje nez e avisne ope-
raciji e, a papa Piji e XII i pomoćnik držav a nog sekretara Montini ni-
su znali ništa o nj n oj, a kamoli je odobrav a ali.

Šesti sveštenik
Međutim, Simčićeva izj z av
a a deluj
u e kao eksplozij
i a bombe. Pre-
ma nj
n egovom prikazu događaj a a iz prve ruke, "dr Draganović i
Montini su se sastaj
a ali mnogo, mnogo puta", i razgovarali o radu
Svetog Jeronima. Simčić je siguran da je pomoćnik držav a nog
sekretara Vatikana znao tačno šta taja rad podrazumeva, pošto je
u specifi
f čnim slučaj
a evima Draganović često molio za nj n egov
sav
a et i pomoć. On bi često tražio od Montinij i a da "nabav
a i više
viza" od zemalj
l a koje ih nisu izdav
a ale u odgovaraja ućem broju, i

110
vatikanski birokrata bi se onda zauzimao na odgovaraj a ućem
mestu.93
Simčić je bio siguran da se ovaj a odnos odvij i ao dvosmerno, i
da je Draganović često uzvraćao Montinij i u uslugama. Odlučno
je tvrdio:
“Montini je stupio u dodir s Draganovićem mnogo puta, tra-
žeći mu da pomogne nekim lj l udima u nj n egovo ime.”
Montini ne samo da je bio upoznat sa Draganovićevim
Pacovskim kanalom, nego je Simčić siguran i da ga je on stvarno
i sam koristio. Upitan šta to znači, Simčić je tvrdio da još pose-
duj
u e kopij i e Montinij i evih pisama Draganoviću u kojima visoki
vatikanski činovnik moli za pomoć da se prokrij i umčare određe-
ni lj
l udi. Mada nij i e hteo da pruži te dokumente na uvid, Simčić je
uporno naglašav a ao da je Montini tražio od Draganovića da delu-
je u ime Svete Stolice u nekoliko prilika.
U stvari, postojali su "odlični odnosi između nas i hij i erarhi-
je". Dok je Simčić pažlj l ivo izbegava ao da umeša papu Pij i a XII,
nema nikakv k e sumnj n e da je papa bio potpuno svestan Draga-
novićevog rada. Kao što je već razmotreno, u to vreme je Mon-
tini bio papin milj l enik, i neposredno je nadzirao milosrdni rad
Svete Stolice na pomoći izbeglicama. Kako su se dvojica visoko-
prečasnika svakodnevno sretali i razmatrali rad Držav a nog sekre-
tarij
i ata, nezamislivo je da je Pij i e XII držan u tami neobav a ešte-
nosti. Drugim rečima, dvojica visokih vatikanskih zvaničnika su
bili o svemu info f rmisani. I vl v adaja ući i budući papa (Montini je
kasnij i e postao papa Pav avle VI
V ) odobrav a ali su Pacovski kanal sveš-
tenika Draganovića.94
Sveštenik Cecelj l a je otišao još daljl e od Simčića, tvrdnjn ama da
je Draganović bio službeni zastupnik Svete Stolice za emigracij iu
svih nacističkih grupa, ne samo Hrvata. Mada se Simčić nij i e slo-
žio po ovoj tački, ona je nezav a isno potvrđena drugim izvorima.
Božidar Kav a ran, istaknuti pripadnik Pav a elićeve posleratne pod-
zemne mreže, posvedočio je da se Draganović u nj n egovom pri-
sustvu razmetao da je zvaničan predstav a nik Vatikana za sve
zemlj l e Istočne Evrope. Naj a zad, obava eštaj
a ci SAD su identifif kova-
li Draganovića kao vatikanskog "šefa f za ponovno naselj l av
a anjne
raseljl enih lica". Oni su to znali zbog toga što su i sami koristili
111
njegov Pacovski kanal da krišom izvuku vl
n v astite agente iz Ev-
rope.95
Osim svedočenj n a očevidaca i jednoglasnog stav a a zapadnih
obava eštaja aca, postoje i drugi dokazi koji jasno prikazuj u u Dra-
ganovićev uticaj a i kod držav a nog sekretara i kod pape lično. Na
primer, Vatikan je u mnogo prilika intervenisao u korist interni-
ranih ustaških zatvorenika u logorima Sav a eznika. Skoro svaki
put je ta posredovanj n a organizovao Draganović. U jednoj prilici,
početkom marta 1946. godine, Draganović je apelovao na vode-
će ličnosti Crkv k e širom sveta, uklj l učuju ući kardinale Grifi f na
(Griff
ffin) i Gilroja (Gilroy) u Britanij i i odnosno Australij i i, i zahte-
vao njn ihovu pomoć. Potom se aktivno zalagao kod Držav a nog
sekretarij i ata da zvanično interveniše.96 Naj a zad je otišao prav a o
kod pape Pij i a XII.
Predmet ovog apela bile su dve stotine lj l udi bivše ustaške
miliciji e, kao i brojni pripadnici zloglasnih SS divizij i a "Princ
Eugen" i "Handžar". Prva divizij i a je bila sastav avljena od jugoslo-
venskih Nemaca, dok je druga sakuplj l ena iz brojne populacij ie
bosanskih muslimana. I jedna i druga su vršile zverstva nad
nedužnim civilnim stanovništvom. Između ostalog, Draganović
se zalagao za slučaj a eve kao što su ministri bivše ustaške vl v ade
Dragutin Tot, Vj V ekoslav a VrV ančić, Mile Starčević i Stj t epo Perić,
kao i bivši šef av a ij
i acij
i e, Vl
V adimir Kren. Za nekoliko tih lj l udi kas-
nij
i e se ispostav a ilo da se krij i u u Svetom Jeronimu ili u Vatikanu,
kako je otkrio Madov špij i un.
Vatikan je ubrzo učinio svoje, preuzimanj n em ovih slučaj a eva
pred američkim i britanskim diplomatama, uz preporučivanj ne
n ihovoj "lj
nj l ubaznoj pažnj n i i razmatranj n u" apela koji je uložio
sveštenik Draganović.97 Sledilo je još mnogo diplomatskih inter-
venciji a Vatikana, uglav a nom u korist lj l udi koji su u bliskoj proš-
losti sprovodili nacistički holokaust.
Draganović je imao mnogo prilika da prenese svoju poruku
papi Pij i u XII. Na primer, juna 1946. godine je Izvršni odbor Sve-
tog Jeronima odredio "specij i alnu delegacij i u" koja je trebalo da
se uputi kod pape lično. Draganović je bio visoki član tog odbo-
ra, tako da nimalo ne iznenađuj u e što su nj n egovi "bliski prij i atelj
l i",
dr Ivo Omrčanin i profe f sor Nikolić, poznati ustaški propagator,
112
bili odabrani da prisustvuj u u tom sastanku. Dvanaest meseci pre
toga italiji anska vlv ada se žalila silama Zapada u vezi s Omrča-
ninovim aktivnostima, s napomenom da je on bio činovnik usta-
škog Ministarstva inostranih poslova.98
Obava eštaj
a na mreža SAD je utvrdila da je Omrčanin "u tesnoj
saradnj n i s Draganovićem... pomažući na pitanj n ima emigracij ie
hrvatskih begunaca". Simčić se sećao Omrčanina kao čoveka
punog sebe, nekog ko se neprestano razmeće svojom važnom
ulogom. Pored toga, Simčić je potvrdio da je Omrčanin "bio
veoma blizak Draganoviću i da su oni u tom periodu sarađiva-
li".99 Omrčanin je u stvari radio neposredno pod Draganovićem
u Hrvatskom komitetu Papske pomoći između 1948. i 1953. go-
dine, kada je obilazio logore za raselj l ena lica i hilj
l ade begunaca
slao niz Pacovski kanal.
Omrčanin sada živi u Vašingtonu, gde obilato objav avljuj
u e pro-
ustaške propagandne pamfl f ete. On potvrđuj u e Simčićeve i Ce-
celj
l ine poglede. Na primer, u jednom razgovoru vođenom 1986.
godine, tvrdio je da je pomoćnik držav a nog sekretara Montini bio
svestan punih dimenzij i a Draganovićeve krij i umčarske mreže.
Omrčanin se takođe hvalisao da je 30.000 lj l udi odaslano Pacov-
skim kanalom, i da je među nj n ima bilo mnogo nemačkih nauč-
nika i lica tehničkih struka.100
Naja zad, postoji i pitanj n e ukljl učenosti Vatikana u fi f nansij
ie
Svetog Jeronima. Britanska obav a eštaj
a na mreža je otkrila da je
sveštenik Dominik Mandić "veoma umešno" uprav avljao fi
f nansi-
jama Svetog Jeronima. On je bio blagaj a nik službenog Hrvatskog
odeljl enj
n a Papine Komisij i e za pomoć izbeglicama. Britanci su
ustanovili da je jedan od nj n egovih prevashodnih zadataka bio da
"priprema i stara se o plasmanu zlata, dragulj l a i stranog novca
koje su deponovali visoki ustaški činovnici", i o “pretvaranj n u tih
vrednosti u italij i ansku valutu". U stvari, to su bile dragocenosti
otete od Pav a elićevih usmrćenih žrtav a a koje su ukrale ustaše u
begu.101
Mandić je bio onaj a visoki fr
f anj
n evački činovnik koji je štam-
parsku presu svog svešteničkog reda stav a io Svetom Jeronimu na
raspolaganj n e kako bi se beguncima obezbedile lažne lične karte.
Američki obav a eštaj
a ci su otkrili da je on u stvari bio "zastupnik
113
Vatikana" u Svetom Jeronimu. Nij i e bila slučaja nost to što je sveš-
tenik Mandić bio blagaj a nik Draganovićeve operacij i e krij
i umčare-
n a.102 Da li je moguće da svi neposredni svedoci koji su radili na
nj
ovoj mreži sada lažu, možda da bi isprav a ili vl
v astite političke cilj l e-
ve? Ili da su svi ofi f ciri obav
a eštaja nih službi Zapada primili i zabe-
ležili činjn enice potpuno pogrešno? Prema svešteniku Grej e emu,
V tikan nij
VA i e čak ni znao, a kamoli odobrav a ao, ono što su radili
Draganović i nj n egovi saradnici - fa f šistički sveštenici.
To ipak izgleda nemoguće. Za jav a nost otvorena obav a eštaj a na i
diplomatska dokumenta Zapada u potpunosti podupiru očevi-
ce. Američki ofi f ciri kao ViV lj
l em Gauen i Robert Mad koristili su
izuzetna sredstva i načine da otkrij i u istinu. Ubacili su špij i une u
Svetog Jeronima, prodrli u ustašku obav a eštaj
a nu mrežu, pa čak i
taj
a no fo f tografif sali Draganovićeva dosij i ea. Nj
N ihovi nalazi su bili
nedvosmisleni: Vatikan je staj a ao iza onoga što radi taj a faf šistički
sveštenik. Gauen je došao do ubeđenj n a da je držanj n e Vatikana,
mada možda neukusno i neprij i atno, u potpunosti oprav a dano
neophodnim potrebama hladnog rata. Ovo nj n egove zaklj l učke u
vezi s uklj l učenošću Vatikana čini utoliko snažnij i im.
Dosij i ea britanske Taj a ne obav a eštaj a ne službe o ovom predme-
tu (kao u skoro svim slučaj a evima) su potpuno zatvorena. Među-
tim, ima nekoliko klj l učnih diplomatskih i vojno-obav a eštaj a nih iz-
veštaj
a a koji su dostupni jav a nosti, a koji u potpunosti podupiru
američke podatke. Nemoguće je da su sve te izveštaj a e pisali nes-
posobni ili pristrasni službenici. Uostalom, i Britanci i, kasnij i e,
Amerikanci prethodno su regrutovali iste te naciste koji su uži-
vali zaštitu Crkv k e. Nj
N ima su info f rmacij i e u stvari dolazile iz sa-
mog srca čitav a e mašinerij i e. Dalj l e, jasno je da je obav a eštaja na
mreža Zapada i sarađivala s Vatikanom i bezočno se nj n ime poi-
grav
a ala radi ostvarenj n a vl
v astitih cilj l eva.
Sve u svemu, praktično je nezamislivo da klj l učn
č i činovnici u
vatikanskoj hij i erarhiji i nisu imali pojma o Draganovićevoj mreži
za kriji umčarenj n e nacista. Bez obzira koliko je bila velika ili mala
ova grupa zav a erenika, oni su u svojim redovima imali naj a uticaj
a-
nij
i e zvaničnike, uklj l učuju ući papu i bar jednog pomoćnika držav a -
nog sekretara. Bili su to lj l udi s pristupom prav a oj vl
v asti i sredstvi-
ma. Prav a i vatikanski skandal se tek spremao.
114
 6. poglavlj
le

Zlatni sveštenik

Naj
a veća hala starog zagrebačkog Saj a ma bila je dupke napu-
n ena pažlj
nj l ivo odabranom publikom od 1.500 odlučnih pobor-
nika komunizma. Pedeset sedam optuženih sa zebnj n om je oče-
kivalo neizbežne osude, držeći se nekako rezignirano. Tokom
čitav
a og jula i av a gusta 1948. godine, u sparnom i vrućem letu,
sprovođen je sudski proces. Preovl v ađivala je skoro karnevalska
atmosfe f ra, jer su neobuzdani posmatrači naizmenično aplaudi-
rali optužnicama u velikom oduševl vljenj
n u, onda zviždali, izrugi-
vali se, hukali i smej e ali nesrećnim ustaškim bojovnicima prive-
denim da odgovaraj a u za svoje zločine.
Događaj a i su bili uživo prenošeni preko lokalne radio-stanice.
Kad god bi došlo do neprij i atnog udalj l av
a anj
n a od brižlj l ivo prip-
remljl enog scenarij i a, prepuna sudnica bi gromoglasno uzviki-
vala "Živeo drug Tito", a radio-stanica bi prelazila na ponav a -
l anj
lj n e parola kojima se slav a i i veliča maršal.
Među optuženima su bili neki od naj a okrutniji ih Pav
a elićevih
masovnih ubica, lj l udi koji su svojevremeno primenj n ivali krvava a
rasna i politička opredelj l enj
n a svoga poglav a nika s nepojmlj l ivom
nasladom.1
Optuženi su bili krem Pav a elićevih krstaša, takozvani Križari,
podzemni pokret otpora koji je ostav avljen u zemlj l i da bi pripre-
mao i podigao ustanak protiv Jugoslav a ij
i e. Većina optuženih bila
se ubacila u Hrvatsku iz križarskih baza u Austrij i i tokom pret-
hodne dve godine.
Naređenj n a su im bila da ojačaj a u podzemlj l e i pokrenu lanac
ubistava a, sabotaža i raznih remećenj n a i uznemirava anj n a, u pripre-
mi za trenutak kada će naj a zad izrav
a nati račune sa svojim starim
nepriji atelj
l ima. Cilj
l im je bio da uspostav a e vezu s moćnim jedini-
cama koje su delovale u nepristupačnoj prirodi, da uništav a aj
au

115
telegrafs
f ke, telefof nske i železničke veze, napadaj a u industriji ska
postrojenjn a i likv
k idiraja u viđenij
i e političke i vojne predstav a nike.
Umesto da naiđu na dobro organizovano podzemlj l e s preko
300.000 ljl udi, brzo su naleteli na Titovu efi f kasnu i nemilosrdnu
taj
a nu policiji u. Većina ih je bila u rukama komunista samo koji
dan po prelasku granice, mnogi posle samo nekoliko sati.
Većina optuženih je priznala svoje ubilačke uloge koje su
igrali pod Pav a elićevom vl v ašću. Mnogi su se pozivali na obav a eš-
taj
a ne službe Zapada bez preciznog nav a ođenj n a, koje su im nav
a od-
no pružale pozadinsku pomoć, obuku i opremu za terorističke
operaciji e unutar nj n ihove domovine.
Nimalo ne iznenađuj u e što je, u svetlosti moćnog položaj aa
hrvatske Katoličke crkv k e, naročita pažnjn a bila rezervisana za zlo-
kobne mahinacij i e Vatikana, koji je kovao zav a eru za obaranj ne
Tita u sprezi s nadbiskupom Stepincem i lokalnim svešten-
stvom. Tito je započeo svoju kampanj n u protiv Crkv k e novembra
1945. godine, kada je objav a io da su "otkrivene terorističke orga-
nizacij
i e koje su predvodili sveštenici, a sačinj n av
a ale ustaše, koji
su sada promenili naziv u Križari".2
Suđenjn a pripadnicima Križara počela su narednog meseca,
kada su sveštenik Ivan Condrić i još četiri sveštenika proglašeni
krivim za organizovanj n e terorističkih akciji a Križara. Govorilo se
da je čovek u pozadini tih planova sveštenik Krunoslav a Draga-
nović, sekretar Bratstva svetog Jeronima u Rimu i "zastupnik
ustaša u Vatikanu".3
Mnogi od optuženih na suđenj n u 1948. godine priznali su da
su se sklanjn ali i skrivali u Svetom Jeronimu, gde ih je Draganović
regrutovao za Križare. Opisivali su nj n egovu središnu ulogu u us-
merava anj
n u podzemne mreže, čak uz tvrdnj n e da je papa lično bla-
goslovio taja rad prilikom jednog sastanka s Draganovićem. Pre-
ma jednom optuženiku, Draganović je bio "siva eminencij i a"
Križara, "glava na ličnost, koja može da snažnij i e deluj
u e iza pozor-
nice nego pred publikom. On je bio glav a ni čelnik, zbog toga što
je imao za sobom sve snage, i Vatikan i strane sile".4
Tužilac je tvrdio da su naročito sramnu ulogu igrali vatikan-
ski krugovi. Sveštenik Draganović je uspostav a io vezu između us-
taških terorističkih grupa, Vatikan ih je fi f nansirao, a Draganović
116
je osnovao jedan špij i unski centar u Trstu 1945. godine i uputio
tamo prvu grupu terorista.
Draganović je, takođe, održav a ao bliske veze s britanskom i
američkom obav a eštaja nom službom, koje su usmerav a ale i poma-
gale vojničke pripreme Križara. Lj L ubo Miloš je izj z av
a io sudu da su
Pav
a elić i Draganović tesno sarađivali, zaj a ednički izdaj a ući nare-
đenj
n a terorističkim grupama. Miloš je znao o čemu govori, pošto
ga je iz sav
a ezničkog pritvora bio izbav a io sveštenik Draganović,
uprkos nj n egovoj krvav a oj reputacij i i ustaškog ratnog zločinca.5
Vatikan, je dakle, podržav a ao ratne zločince u pokretanj n u tero-
rističke kampanj n e protiv svojih neprij i atelj
l a. A u Forin ofi f su u
Londonu, birokrate su odbacile te tvrdnj n e, uz primedbu da su
mnogi "od 'dokaza' podnesenih u ovom smislu svakako čista de-
tinj
n arij
i a". Ipak, morali su da priznaj a u da je misij i a general-maj a o-
ra Ficroja Maklej e na (Fitzroy Maclean) u Italij i i doslovno nagazila
na čvrste dokaze o upletenosti obav a eštaja ne Mreže SAD u ustaške
aktivnosti. Nema nikakv k e sumnj n e, daljl e su napominj n ali Britanci,
da je Sveti Jeronim "središte veoma sumnj n ivih radnj n i".6
Pošto su zaklj l učili da je naja zgodnij i e da se krivica prebaci na
n ihovog američkog sav
nj a eznika, činovnici u Forin ofi f su su sa za-
dovoljl stvom oprali ruke od ma kakv k e odgovornosti. A stvarnost
je bila mnogo drugačij i a...
V lj
Vil em Gauen i nj n egove kolege iz Kontraobav a eštaja nog korpu-
sa su počeli da otkrivaj a u detaljl e o ulozi Britanij i e u operacij i ama
Križara u vreme lova na Antu Pav a elića 1947. godine. Kao što je
već izloženo, ubrzo su otkrili da Vatikan skriva Pav a elića, uz pre-
ćutno slaganj n e britanske Taj a ne obav a eštaj
a ne službe. Gauen je ta-
da potvrdio i senzacionalne tvrdnj n e Ferenca Vaj a te. Prisetićemo
se da je mađarski nacista ispričao Amerikancu da se iza vojnič-
kog i političkog buđenj n a ustaša nalazi Taj a na obav a eštaja na služba.
Gauen je istraživao fi f nansij
i sku snagu i poslovanj n e Križara i
ubrzo otkrio neprij i atnu istinu: njn ihov novac je delom poticao od
"blaga" koje su "Pav a elićevi privrženici" izneli iz Hrvatske. Prema
Gauenu, ustaše su pobegle s mnogo kamionskih tovara pokra-
denih dragocenosti. Kada su, maj a a 1945, pripadnici britanske
Taj
a ne obava eštaj
a ne službe uhapsili Pav a elića u Austrij i i, pokupili su

117
i nešto od nj n egovog plena. Gauen je verovao da je "naj a bliža isti-
ni" sledeća priča:
“Britanski potpukovnik Džonson je zadužen za dva (2) ka-
miona natovarena nav a odnom imovinom Katoličke crkv k e u bri-
tanskoj zoni Austrij i e. Ta dva (2) kamiona, u pratnj n i izvesnog bro-
ja sveštenika i tog britanskog ofi f cira, potom su ušla u Italij i u i oti-
šla ka neznanom odredištu.”7
Maja or Stiven Klisold je potvrdio da su dva takv k a ustaška "ka-
miona s blagom" zaista stigla u Austrij i u. Klisold je tvrdio da je
"blago ostav avljeno na čuvanj n e u jednom samostanu".8 Blago se
koristilo za fi f nansiranjne
“...hrvatskog pokreta otpora u Jugoslav a ij
i i. Te snage otpora...
deluj
u u pod imenom Križari (krstaši)... Radio-veza se održav a a po-
moću polj l ske radio-stanice kojom rukuj u e Vr
V ančić, bivši Pav a e-
lićev ministar, koji se nalazi u britanskoj zoni Austrij i e. Veruj
u e se
da ustaškoj kurirskoj službi između austrij i skih zona pomaže
Rimokatolička crkv k a u Austriji i.
Za kardinala Graca se zna da je u tesnim odnosima sa... pro-
f sorom Draganovićem, Krunoslav
fe a om, poznatom Pav a elićevom
vezom u Rimu.” 9

Osim toga zapadni obaveštaj a ci su otkrili da je sveštenik

Draganović u središtu taj a nih ustaških aktivnosti. Zaista, među
obav
a eštaj a cima Zapada i u emigrantskim krugovima on je bio na-
široko poznat kao "zlatni sveštenik" zato što je uprav avljao velikim
delom ukradenog blaga.10 Pukovnik Džonson je 1945. zaista od-
vezao ona dva tovara, ali je to bio samo delić Pav a elićevog plena.
Četiri stotine kilograma zlata, vrednog milione dolara, i znat-
na količina strane valute bili su sakriveni u Volfs f bergu, gde se o
n ima starao bivši ustaški ministar Lovro Sušić. Draganović je
nj
ovo saznao od visokih ustaških zvaničnika za vreme posete
Austriji i sredinom 1945. godine. Oni su očigledno bili rešeni da
održe izvesnu nezav a isnost od Britanaca, od kojih su se bojali da
će im ugrabiti zlato, tako da su zamolili Draganovića da ga saču-
va. Sveštenik je očigledno oduševl vljeno pristao da im udovolj l i,
pošto je stupio u vezu sa Sušićem i uz nj n egovu saglasnost poneo
u Rim četrdeset kilograma zlatnih poluga sakrivenih u dva san-
duka sa stvarima.11
118
 Nema nikakv k e sumnj n e po pitanj n u Draganovićeve tesne pove-
zanosti s ustaškom hij i erarhiji om u ovom taj a nom planu za “pra-
n e” novca. Sušić je postav
nj a io Draganovića u tročlanu komisij i u za
uprav
avljanj
n e blagom. NjN egove kolege, bivši ustaški ministar Stj t e-
pan Hefef r i general žandarmerij i e Vi
V lko Pečnikar, takođe su bili
visoki ofi
f ciri Križara. Pečnikar je bio Pav a elićev zet i igrao je po-
sebno značaj a nu ulogu u toj terorističkoj mreži. Obav a eštaja na
služba SAD je otkrila da on "održav a a kontakt s nekoliko taj a nih
nacističkih organizacij i a" i vodi jednu razrađenu obav a eštaja nu
službu koja povezuj u e grupe u Austrij i i i Italij
i i. Svi ovi lj
l udi bili su
traženi ratni zločinci, ali su izmakli lovačkim zamkama Zapada
uz Draganovićevu pomoć. U ovom ili onom trenutku, svaki od
n ih se skrivao pod nj
nj n egovim okrilj l em, ili u Svetom Jeronimu ili
u nekom drugom mirnom gnezdu pod zaštitom Vatikana.12
Draganovićev blizak saradnik na Pacovskom kanalu, monsi-
n or Milan Simčić, siguran je da nj
nj n egov zav a erenički prij i atelj
l nijie
bio upetljl an u operacij i e Križara. Simčić se sećao raspoloženj na
koje je preovl v ađivalo među ustašama pri kraj a u rata. Naširoko je
v adao optimizam, prema nj
vl n egovim rečima, i čvrsto uverenj n e da
će sile Zapada ubrzo pokrenuti jedan nov rat, protiv komuniz-
ma, i srušiti Titovu vl v ast. Ustaško vrhovno zapovedništvo je
smatralo da će nj n ihovo izgnanstvo biti brzo okončano, i da će se
uz pomoć Zapada oni vratiti da stvore novu "nezav a isnu" hrvat-
sku držav
a u.
Prema Simčiću, Križari su bili "idealisti", koji su organizovali
terorističku mrežu bez ikakv k e pomoći bilo od Draganovića ili od
obav
a eštaj
a aca Zapada, mada je priznav a ao i da su mnogi od nj n ih
"fa
f natici". Međutim, Draganović je ipak priznao da je bio po-
13

vezan s vrhovnim zapovedništvom Križara, mada je nastojao da

svede svoju ulogu na naj a manjn u moguću meru.14
Draganović je očaj a nički nastojao da čitav a u krivicu za Križare
prenese na Pav a elića, koji je, prema nj n egovim rečima, organizo-
vao te teroriste dok se skrivao u britanskoj zoni Austrij i e. Čovek
kome je povereno komandovanj n e operacij i om bio je jedan od
poglav
a nikovih naj a odanij i ih slugu, Božidar Kav a ran, a pomagao
mu je Lovro Sušić, Draganovićev partner u spašav a anj
n u ukrade-
nog blaga skrivenog u Austrij i i. Sveštenik je priznao da je s Kav a -
119
ranom rasprav avljao o Križarima na jednom sastanku u Rimu, ali
je uporno tvrdio da Križarima nij i e bio veza sa Crkv
k om.15
Tvrdio je da je u pitanjn u jedan drugi hrvatski fa f šistički svešte-
nik, sveštenik Josip Buj u anović, koji je za vreme rata bio ustaški
čelnik u varoši Gospiću. Mladi britanski kapetan po imenu Ivl v in
Vo (Evelyn Waugh) je istraživao aktivnosti sveštenika Buj u ano-
vića u Gospiću, i zaklj l učio da se "za nj n ega pouzdano nav a odi da je
lično učestvovao u pokolj l u prava oslav l aka". Poput svojih
a nih selj 16

kolega sveštenika koji su vodili Pacovski kanal, Buj u anović je po-

begao iz Hrvatske pred komunistima i postao visoki ofi f cir Kri-
žara, pa je radio neposredno pod Kav a ranom i Sušićem. Kao što
je već razmotreno, Buj u anović je organizovao Pav a eliću put u Ar-
gentinu, onda je otišao za nj n im u Južnu Ameriku, pre nego što se
konačno skrasio u Australij i i.
Pošto je potvrdio da je sveštenik Buj u anović bio visoki ofi f cir u
toj terorističkoj mreži, Draganović je poricao da je i sam bio uk-
l učen u nj
lj n u. Naprotiv, on je "bio siguran da sveštenik ne treba
da bude deo takv k e jedne revolucionarne organizacij i e", i nedvos-
misleno je tvrdio da je ostao van Križara. U stvari, odlučno je tvr-
dio da je odvraćao druge od učestvovanj n a u tako opasnim ope-
racij
i ama. Nj
N egov stari prij i atelj
l , monsinj n or Simčić, u potpunosti
je podržao Draganovića po ovom pitanj n u.17
Međutim, u traganj n u za Pav a elićevim blagom Gauen je otkrio
da je uloga Crkvk e u akciji ama Križara sezala mnogo dalj l e od sveš-
tenika Buju anovića. U stvari, ofi f cir Kontraobav a eštaj
a nog korpusa
je naj
a zad sastav
a io još jednu slagalicu koja je čitav a e dve prethod-
ne godine zbunj n ivala i mučila obav a eštaj
a nu mrežu SAD. Nj N egove
kolege iz CIC u Austrij i i su stava ile Križare pod tesnu prismotru
odmah po zav a ršetku rata, uhapsivši neke od visokih čelnika. Br-
zo su ustanovili da su ustaše u povl v ačenj
n u "već uklj l učile Rimo-
katoličku crkvk u u svoju borbu". Kao što je već izloženo, ovo je
ostvareno 25. juna 1945. godine, kada je održan sastanak s "pap-
skom misij i om u Salcburgu".
Papi je bilo upućeno jedno pismo, u kom je izložen plan usta-
ša da stvore ili novu hrvatsku držav a u ili neki vid podunav a ske
konfef deracij
i e. Da bi poduprli svoj zahtev da im se pomogne, do-
kazivali su da je Hrvatska bastion u borbi protiv velike "srpske
120
država e" (tjt . Jugoslav a ij
i e), koja je "oružjž e za osvaj a anj
n e Balkana u
rukama Rusij i e".18 Postoji veoma mnogo dokaza da je Vatikan
pozitivno uzvraćao na ovakv k e pristupe. Jedan ofi f cir britanske
obava eštaj
a ne službe je nedav a no potvrdio da su Križari imali izu-
zetno snažne veze s Vatikanom.
Taja ofi
f cir je radio na antikomunističkim operacij i ama u Italij
ii
posle rata i bio je siguran da je tada Crkv k a bila veza visokim ita-
lij
i anskim političarima i činovnicima koji su pomagali terori-
stičke operacij i e Križara. U histeričnom stanj n u u prvim godinama
hladnog rata Vatikan je video Hrvatsku kao svoje uporište na
Balkanu.19
Američki obav a eštaja ci su zabeležili da ustaše "primaj a u veliku
pomoć od Katoličke crkv k e od zav a ršetka rata".20 Jedan od nj n iho-
vih glava nih pomagača iz krugova Crkv k e bio je nadbiskup Andre-
as Roraher (A ( ndreas Rohracher) iz Salcburga. Prema svedočenj nu
L uba Miloša na "pozorišnom" suđenj
Lj n u Križarima, Roraher je
stav
a io Crkv k u na raspolaganj n e Intermarij i umovoj podunav a skoj
konfe f deracij i i.
Na Roraherovu inicij i ativu, biskup Klagenfu f rta je sazvao sas-
tanak na kom je trebalo da se razmotri uvođenj n e katoličkih ze-
malj l a Srednjn e Evrope u ovu konfe f deraciji u. Osim Rorahera i kla-
genfu f rtskog biskupa, sastanku su prisustvovali biskupi Gregorij i
Rožman iz Lj L ublj l ane i Ivan Šarić iz Saraj a eva. Dvojica velikodos-
tojnika bili su oduševl vljeni saradnici nacista, uz napomenu oba-
veštaja ne službe SAD da je biskup Šarić bio "'dželat’ kog su upam-
tili Srbi u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini pod ustaškim reži-
mom za vreme rata".21
I nadbiskup Roraher je intervenisao u korist ustaša kod sa-
vezničkih vl v asti u Austrij i i, "da bi stvorio povolj l an utisak" u pri-
premama za nj n ihovu ponudu da se "stav a e na raspolaganj n e pod
anglo-američkom komandom". Italij i ani su juna 1945. pribav a ili
pouzdana obav a eštenjn a da su Britanci smesta prihvatili ovu po-
nudu. Info f rmacij i a je, ni manj n e ni više, stigla od Iva Omrčanina,
bliskog kolege sveštenika Draganovića u Pacovskim kanalima.
Prema italij i anskom izveštaj a u, Omrčanin im je ispričao da se Pa-
velić i nj
n egovi naj a bliži saradnici redovno sastaj a u sa "simpatizer-
skim elementima iz britanskih snaga, koji plaćaj a u za reorganiza-
121
cij
i u i sjedinjn av
a anjn a ustaša kako bi ih konačno poslali protiv Ti-
ta".22
Jedan drugi italij i anski izveštaj a je napominj n ao da te aktivnosti
imaja u za cilj l "da sruše Titovu vl v ast u Jugoslava iji i". Američka oba-
veštaja na služba je priznala da nj n ihovi britanski sav a eznici koordi-
niraj
a u operacij i e u Austrij i i. Gauen je ustanovio da je av a gusta
1946. "znatan broj letaka i brošura bacan na teritorij i u Hrvatske
iz av
a iona, očigledno iz britanske zone Austrij i e. Takvk i tekstovi, s
Pav
a elićevim potpisom... objav avljivali su da će se neumorno rato-
vanjn e nastav a iti sve do trenutka kad zauvek uklonj n en bude ili Tito
ili Pav
a elić". A ovaj a poslednj n i će svakako biti pobednik u toj "borbi
na život i smrt".23
Dalj
l e, američki ofi f ciri su primili info f rmacij i e da su vojna ma-
terij
i alna sredstva kojima raspolažu Križari skoro u potpunosti
britanska, uklj l učuj
u ući minobacače, mitralj l eze, automatske puš-
ke, poljl ske primopredaj a ne radio-uređaj a e i unifo
f rme proizvedene
u Britanij i i. Stanjn e naoružanj n a je dobro i svaki čovek je opremlj l en
vatrenim oružj ž em. Skoro svo naoružanj n e je britanske proizvod-
n e.24
nj
Pristupi ustaša Katoličkoj crkv k i bili su očigledno podj d ednako
uspešni. Obav a eštaj
a na mreža SAD je primila info f rmacij i u da se
organizacij i a Križara "pružila i na Vatikan, gde se trenutno nala-
zi sedište nj n ihove komande. Iz Vatikana, pomoć se dostav avlja
podzemnim kanalima, misli se na dotur oružj ž a i drugih vitalnih
materij i alnih sredstav a a... Za oružj ž e koje stiže u Hrvatsku kaže se
da potiče iz Švaj a carske".25
U optužbama koje su Jugosloveni uložili tokom suđenj n a Kri-
žarima bilo je dosta istine. Dvanaest meseci pre nego što je to
suđenj n e i počelo, Kontraobav a eštaj
a ni korpus u Salcburgu je iz po-
uzdanog izvora saznao da Draganović ne samo da je šef
"Hrvatske klerikalne stranke", nego je i visoki glav a ešina Križara.
Održav a ao je odlične kontakte sa svojim snagama unutar Hr-
vatske i primao "potporu Katoličke crkv k e".26
Salcburški odred Kontraobav a eštaj
a nog korpusa je kasnij i e iz-
vestio da je ta takozvana "Klerikalna stranka" pod "neposrednim
vođstvom pape", koji želi da stvori katoličku podunav a sku konfe f -

122
deraciji u.27 Dalj
l e je ustanovl vljeno da Draganović radi "ruku pod
ruku" sa Slovenačkom klerikalnom strankom.28
Dvojica naj a značaja niji ih pripadnika ove grupe u Rimu bili su
visoke ličnosti Intermarij i uma - Miha Krek, politički vođ slove-
načkih katolika, i monsinj n or Anton Prešern, pomoćnik generala
moćnog jezuitskog reda. Italij i anska taja na služba je zapazila uti-
caj
a koji Slovenci vrše u Vatikanu još av a gusta 1944. Italiji ani su pri-
metili da pripadnici slovenačkog klera aktivno sarađuj u u s nacis-
tima, a da u tesnom dodiru s Draganovićem već rade na pruža-
n u potpore i pomoći "izbeglicama". U to vreme je prečasni Ah-
nj
čin bio "kurir" koji je povezivao ovu grupu i Vatikan, napominj nu
Italij
i ani. 29

Preko svojih veza u italij i anskoj obav a eštaj

a noj službi Ameri-
kanci su jula 1945. godine otkrili da su Krek, Prešern i Ahčin u
stvari britanski agenti.30 Tada je već Prešern bio glav a ni kontakt
sa Vatikanom. Pod zaštitom Crkv k e, a u tesnoj kooperacij i i s Dra-
ganovićem, Slovenci su uspostav a ili vl
v astitu sekcij
i u Križara.31
Slovenci se nisu izletali preteranim izj z av
a ama poput nj n ihovih
hrvatskih kolega, koji su se lažno hvalisali da imaj a u između
40.000 i 300.000 križara na planini Papuku i u drugim brdovitim
predelima. Slovenci su, međutim, održav a ali jedan postojan tok
propagande, kako bi uverili sav a eznike da i oni imaj a u velike snage
na terenu.32 Ispitivanj n em slovenačkih vođa došlo se do saznanj na
da nj
n ihove gerilske jedinice operišu uglav a nom u regionu Gorenj n-
ske i na Pohorj r u, pri čemu održav a aj
a u visok nivo saradnj n e s ustaš-
kim grupama. Gerilci su "odeveni u američke i britanske borbe-
ne unifof rme, a naoružani automatima. Nj N ihove radove čine ug-
lav
a nom dezerteri i selj l aci". 33

Duhovni vođ tih slovenačkih križarskih snaga bio je biskup

Gregorij i Rožman, čij i e se pastorsko sedište nalazilo u glav a nom
gradu, LjL ublj
l ani. Taj
a veoma politični biskup, doduše, tamo nij ie
bio još od početka maj a a 1945. godine, kada je zaj a edno s drugim
nacističkim kolaboracionistima pobegao u Austrij i u. U britan-
skoj okupacionoj zoni ga je srdačnom dobrodošlicom sačekao
biskup Klagenfu f rta. Rožmanu je očaj a nički trebala nj
n egova zašti-
ta, pošto je bio jedan od saradnika nacista za kojim se vodila
žestoka potera. U Krekovoj odsutnosti za vreme rata, Rožman je
123
 preuzimao staranj n e o Slovenačkoj klerikalnoj partij i i, uspostava -
lljaj
a ući tesne veze i s italij i anskim faf šistima i s nacistima.
Rožman je bio više od običnog čelnika, pošto je aktivno učes-
tvovao u organizovanj n u kv
k islinških snaga. Sredinom 1942. godi-
ne otišao je u taj a nu misij i u u Vatikan, s molbom pape Pij i u XII da
nabav a i oružj ž e, hranu, unifo f rme i drugu neophodnu opremu za
n egovu katoličku antikomunističku vojsku. Ishod je bio takav
nj a
da su Italij i ani snabdeli Rožmanove snage. Na nj n egov predlog,
izvestan broj sveštenika je preuzeo i klj l učne vojne i obav a eštaja ne
uloge u korist sila Osovine.34
Kada su septembra 1943. godine, Italij i ani kapitulirali, Rož-
man je organizovao neosetan prelazak na nacističku vl v adava inu,
uz predlaganj n e Hitlerovom sreskom načelniku da se fo f rmirajau
slovenački domobrani. Ta domobranska vojska je bila potpuno
pod nemačkom kontrolom, na službi pod neposrednim zapo-
vedništvom lokalnog šefa f SS i Vi
V še policij i e. Bila je ozloglašena
zbog ubij i anj
n a civila, naročito pristalica partizana koje su vodili
komunisti, dok je nj n ena taja na policij
i a sprovodila kampanj n u tero-
ra i ubij i anj
n a po uputstvima Gestapoa.35
Dok su ova zverstva bila u toku, Rožman je dav a ao oduševl vlje-
nu podršku nacističkoj stvari, upućuj u ući mnoge apele Sloven-
cima "da se bore na strani Nemačke". Pastorska poslanica koju
je objav a io 30. novembra 1943. godine, bila je tipičan primer
upadlj l ivo pronacistički intoniranog "duhovnog rada" ovog bis-
kupa. Pošto je podstakao svoje vernike da se bore za Nemačku,
istakao je da samo "ovom srčanom borbom i marlj l ivim radom
za Boga, za narod i Otadžbinu mi ćemo, pod vođstvom Nemač-
ke, obezbediti naše postojanj n e i bolj
l u budućnost, u borbi protiv
jevreje ske urote".36
U Londonu niko nij i e sumnjn ao u istinitost tvrdnj n e da je biskup
Rožman ozloglašeni nacistički kv k isling koji zaslužuj u e izručenj ne
Titovoj Jugoslav a ij
i i. Dokaza protiv nj n ega bilo je napretek. Pored te
antisemitske pastorske poslanice, Rožmana je optuživala i fo f to-
grafifija na podij i umu s mesnim zapovednikom SS za vreme jedne
zvanične svečanosti. Domobrani su se uprav a o bili zakleli na
službu pod Hitlerovom komandom i sada su marširali kraj a svog
zapovednika. General SS je kruto staj a ao u stava u 'mirno', s nacis-
124
tičkim pozdrav a om, dok je biskup pobožno odobrav a ao svojoj
k islinškoj vojsci.
kv
Pred kraj
a 1945. godine, Forin ofi f s je zakljl učio da je Rožman
"kolaborirao s neprij i atelj
l em" i da niji e ništa manj n e kriv od onih
koji su već bili izručeni komunistima.37 Međutim, Rožman je
imao moćne prij i ateljl e u Vatikanu, i to je konačno objašnj n enj
ne
zašto su mu Britanci dopustili da "pobegne" i igra jednu od naj a-
većih uloga u interesu Križara.
Šest meseci pre zav a ršetka rata, Krek i monsinj n or Prešern su se
založili za Rožmanovu stvar pred papom. Prilikom sastanka s
papom Pij i em XII na dan 26. novembra 1944. godine, oni su
poglav
a aru uručili lično biskupovo pismo. Rožman je tu izložio
svoj plan za jedan pokušaj a da se poraze Titovi partizani uz
podršku Zapada i da se uspostav a i Zapadu naklonj n ena vl
v ast.38
Čim su neprij i atelj
l stva obustavavljena, Vatikan je pokrenuo us-
klađenu kampanj n u da se izdej e stvuj
u e biskupova sloboda, uz ne-
prestano traženj n e da mu se omogući bezbedan prelaz iz Austrij ie
da bi našao utočište pri Vatikanu.39
Ponudili su da jedan naročito odabrani sveštenik otputuj ueu
Klagenfuf rt i preuzme Rožmana. Čovek odabran za taj a zadatak
bio je niko drugi do sveštenik Draganović, koji se kasnij i e pri-
sećao da je Rožmanovo izbav avljenj
n e jedan od naj a značaja nij
i ih za-
dataka koje mu je Vatikan poverio. Draganoviću je bilo naloženo
da pronađe biskupa prilikom svoje posete Austrij i i maj
a a 1945.
godine i da ga vrati u Rim. On je marlj l ivo radio i pripremao se da
sprovede svoju misij i u, nastojeći da pribava i neophodne putne is-
prav
a e pomoću kojih će Rožman obav a iti to putovanj n e. Međutim,
naišao je na ozbilj l ne teškoće kod Britanaca. Dozvolili su mu da
poseti biskupa, ali su odbili da obezbede putnu dozvolu i Rož-
man je bio primoran da ostane u Austrij i i. Draganović je bio
zgrožen, i gorko se tužio da se politika grubo umešala u milosrd-
ni rad Crkv
k e.40
Zbilj
l a je tako i bilo, pošto je u odgovoru na intervencij ie
Vatikana, Forin ofi f s napomenuo da je Rožman "kv k isling". Ovo je
objašnj
n av
a alo zašto su se oglušili o Draganovićeva preklinj n anj
n a,
pošto su već bili odlučili da Rožmanu ni po koju cenu ne sme da
se dopusti da "nađe utočište u Vatikanu". U zvaničnom smislu,
125
Britanci su bili za to da se on preda komunistima. Ali, u svom
karakterističnom cinizmu, oni su okrivili svoje američke sav a ez-
nike za neuspeh u sprovođenj n u ove odluke. Nj N ihova ambasada u
Vašingtonu je januara 1946. godine, izvestila da na osnovu "ve-
rovatnih posledica među katolicima u ovoj zemlj l i i na drugim
mestima, Stej e t department želi da bude sasvim siguran u nj n ihov
položaja pre nego što se saglasi s izručenj n em biskupa Rožmana".
V soki američki činovnici su, međutim, nezvanično već bili na-
Vi
govestili da će se u kraj a nj
n em ishodu verovatno složiti da se on
isporuči Titu.41
U stvari, visoki zvaničnici Stej
e t departmenta su zaklj l učili da je
taj
a "slučaja , onako kako ga je izložio jugoslovenski ambasador,
dovoljl an da se oprav a da biskupovo izručenj n e Jugoslav a iji i". Me-
đutim, držav a ni sekretar je jednostava no odlučio da je interes Va-
tikana u ovom slučaj a u jači od dokaza. Amerika je odbila da se
saglasi s predlogom Londona o Rožmanovoj ekstradicij i i.42
Britanski obava eštaj
a ci su bili očarani. Stav a ovi Amerikanaca i
Vatikana su bili sava ršena dimna zav a esa za sprovođenj n e njn ihovog
prav
a og plana. Tokom dvadeset meseci koji su usledili Britanci su
održav
a ali nekakav a fo
f rmalan nadzor nad Rožmanom u nj n egovom
prilično raskošnom borav a ištu u dvoru klagenfu f rtskog biskupa.
Kako je hladni rat pretio da postane "vruć", nezvanično su od-
lučili da puste biskupa, uprkos svojoj pređašnj n oj odluci da ga
isporuče Jugoslovenima.
Ovo je usledilo posle još jedne intervencij i e Intermarij i umovog
predsednika Kreka, koji je izvršio znatan pritisak na Forin ofi fs
kroz zalaganj n e jednog laburističkog člana Parlamenta. Krekovi
hvalospevi o Rožmanu bili su nacifr f ani brojnim izmišlj l otinama i
lažima, između ostalog tvrdnj n om da "Sveti sveštenik odobrav a a
sva dela i postupke monsinj n ora dr Gregorij i usa Rožmana" iz vre-
mena rata. Prema Kreku, Rožman je u stvari bio odvažan anti-
nacista. Prav
a i razlog Titovog zahteva za izručenj n e krio se u tome
što je Rožman bio i "odlučan, aktivan, nepopustlj l iv protivnik
komunista".43
Britanci su znali da je Krekova verzij i a u potpunom neskladu
sa stvarnošću, ali se kampanj n a koja je tada vođena u Parlamentu
ipak poklapala s nj n ihovim sopstvenim planovima. Ovo je uk-
126
lljučivalo i obav avljanj
n e nagodbe s Vatikanom da se izvede uprav a o
ono rešenj n e koje su oni zahtevali tokom prethodne dve godine.
Britanci su tiho predložili da se biskupu dozvoli da "pobegne",
otputuj
u e iz Klagenfu f rta u Salcburg, a onda u sigurnost u Italij i i i,
konačno, Vatikanu. Kada jednom "utekne", Rožman će biti pod
staranj
n em Katoličke crkv k e i prestaće da bude briga Forin ofi f sa.
Stoga je u novembru 1947. godine, jedan britanski diplomata
posetio monsinj n ora Tardinij i a, šefa
f Odelj l enj
n a za izvanredne pos-
love u Držav a nom sekretarij i atu Vatikana. Izneo je zamišlj l eni plan
Tardinij i u, kome je "veoma laknulo kad je čuo za predlog Vl V ade
N enog Veličanstva, pa je smesta sugerisao da bi naj
Nj a boljl e bilo"
da se Rožman pošalj l e u Sjedinj
n ene Držav a e, gde će se, zasigurno
je osećao, američki katolički biskupi "rado starati" o nj n emu ako
to zahteva papa.44
Tardini je takođe pokrenuo nadahnutu odbranu Rožmana,
izj
z av
a ama da je on "odličan biskup". Jedini nj n egov greh je to "što
je učinio sve da se organizuj u e antititovska vl v ada, u očekivanj n u da
će britanske i američke trupe, koje su, po nj n egovom viđenj n u zna-
čile odbranu poretka i civilizacij i e, stići u nj
n egov deo sveta pre Ti-
tovih trupa, koje su samo 'bezbožna i odrpana rulj l a'.”45
Tardini nij i e spomenuo da je Rožmanova antikomunistička
v ada u stvari potpuno pod kontrolom nacista, mada je "dodao
vl
da je tačno da je Vatikan kao opštu maksimu usvojio stav a da
sveštenstvo ne treba da se meša u politiku, ali je biskupima pre-
pušteno da odluče kako će ovo da tumače u svetlosti datih okol-
nosti i nj
n ihovog delovanj n a na vernike. Biskup Rožman je delao u
naj
a bolj
l oj nameri u skladu sa svojom sav a ešću, i Vatikan ne može
da ga se odrekne". 46

U Londonu su bili veoma zadovolj l ni Tardiniji evim reagova-

n em i smesta su pitali Amerikance da li će se uklopiti u ovaj
nj a
plan. Međutim, još dok su konačne pripreme za biskupovo
"bekstvo" bile u toku, Rožman se tiho izvukao, bez ikakv k e naja av
a e
i upozorenj n a. Ovo je smesta nav a elo britanske birokrate da lice-
merno primete: "Čudno bi bilo da jedan čojstvenik Rimske crkv k e
ne održi svoju reč". Rožmanu je tada već u potpunosti bila poz-
nata pogodba postignuta s Vatikanom. Svej e edno, Forin ofi f s je

127
glumio preneraženost što se jedan visoki velikodostojnik, koji je
pušten "na reč", poneo tako nečasno.47
U stvari, Rožmanov beg je bio deo šireg plana. Biskup se tiho
izvukao i nestao posle jedne poruke američkog kardinala Spel-
mana upućene nadbiskupu Salcburga Roraheru, u kojoj mu ka-
že da Rožman "može da nađe utočište u Sjedinj n enim Držav a a-
ma". Ubrzo potom, 11. novembra 1947. godine, Rožman je ne-
opaženo nestao iz dvora klagenfu f rtskog biskupa i uputio se
prava o pod zaštitu nadbiskupa Rorahera u Salcburgu. Forin ofi fs
je zapazio da priča koja kruži Bečom glasi da je Rožman "napus-
tio Klagenfu f rt u jednom štapskom vozilu Američke armij i e, za
čij
i im je upravavljačem sedeo Amerikanac!" 48

Ovim se možda objašnj n av

a a zašto je obav a eštaj
a na mreža SAD
ubrzo otkrila prav a i razlog Rožmanovog nestanka. Povezali su
trag do nj n egovog skrovišta u Salcburgu, i stav a ili ga pod budnu
prismotru. Izveštav a ali su da je Rožman oduševl vljeno nastav
a io rad
za dobro nacističkog podzemlj l a odmah pošto je pobegao iz Kla-
genfu f rta. Kv
K islinški biskup se bio povezao sa zapovedništvom
Križara i preduzeo jedan izuzetno značaj a an zadatak u nj n ihovu
korist.
Prema Amerikancima, Rožman je namerav a ao da poseti Bern
u Švaj a carskoj, gde su obava eštaj
a ni ofi
f ciri SAD malo pre toga otkri-
li gde je smešten veliki deo ustaškog blaga koje je Pav a elić poslao
u inostranstvo. Uz pomoć katoličkih sveštenika, Pav a elić je po-
četkom 1944. godine, bio započeo prebacivanj n e velikih količina
zlata i novca u Švaj a carsku. Nešto od tih dragocenosti je odneo u
Italij
i u britanski potpukovnik Džonson, radi fi f nansiranj
n a križar-
skih snaga. Drugi deo je otišao u Rim s Draganovićem i takođe
konačno poslužio za fi f nansiranj
n e te terorističke mreže.49
Ali više od 2.400 kilograma zlata i drugih dragocenosti je i
daljl e ostalo sakriveno u Bernu. Ta vrednost je trebalo da bude
upotreblj l ena da se "pomogne izbeglicama katoličke vere", ali je
stvarno bila namenj n ena za taj
a ne operacij i e ustaša. Mada su im
Sav
a eznici privremeno bili onemogućili pristup tim sredstvima,
početkom 1948. godine, je već nastupilo vreme da se za izvl v ače-
n e plena upotrebi Crkv
nj k a.

128
 U Bernu su Rožmanovi ustaški prij i atelj
l i bili angažovani na
trgovačkoj velepodvali korišćenj n em crnog tržišta za pretvaranj ne
zlata u dolare, a kasnij i e i austriji ske šilinge. "Pomoć za izbeglice
se računa i prav a da prema službenom kursu razmene za dolare",
napominj n ali su američki ofi f ciri, uz dodatak da se "sprovede zlo-
upotreba (zvanično, dolar vredi 10 šilinga; na crnoj berzi, 100 do
150)". Prema pouzdanim info f rmacij i ama:
“Rožman odlazi u Bern da se postara za te fi f nansiji e. Novac je
u jednoj švaj a carskoj banci, a on planira da se nj n egov naj a veći deo
prebaci u Italij i u a odande ustašama u Argentini.”50
Malo posle ovoga Rožman je prema očekivanj n ima stigao u
Bern, u društvu s biskupom Ivanom Šarićem, "dželatom" iz Sa-
raj
a eva. Kraj a em maj a a 1948. godine, Rožman je očigledno već bio
sproveo svoju operacij i u pranj n a novca za ustaše, pošto je tada
posetio Konzulat SAD u Cirihu, gde mu je uručena "uselj l enička
viza van određene kv k ote, kao propovedniku i službeniku vere".
Onda je otputovao u Sjedinj n ene Države i nastanio se u
Klivl
v endu, Ohaj a o.51
Krug je sada bio skoro zatvoren. Pav a elićevom nakradenom
"blagu" se u potpunosti ušlo u trag i sudbinu pažlj l ivim motre-
n em na kretanj
nj n a i aktivnosti kvk islinškog biskupa iz Lj L ubljl ane. Ali
ovo je bio tek početak križarskih šema za pranj n e i dotur novca.
Preko crkv k enih ličnosti na visokom nivou, zapovedništvo Kri-
žara je u stvari primalo vatikanska sredstva. Nešto od toga je ko-
rišćeno za podsticanj n e italiji anske vlv ade Alćida de Gasperij i a da
obezbedi naoružanj n e koje su Križari tražili za svoj pohod protiv
Tita...
Prve ovakv k e nagoveštaj a e je u Sav a ezničkoj zoni u Trstu priku-
pio specij i alni agent Kontraobav a eštaja nog korpusa Vi V lard Tomas
(Wi
W llard Thomas). Maj a a 1947. godine, jedan od nj n egovih dostav a -
l ača je stupio u blizak dodir s križarskim "pukovnikom" Dragom
lj
Marinkovićem. Prema Tomasovom izvoru, Marinković je "bio
zadužen da obezbedi oružj ž e i sredstva od italij i anskog izvora", pa
je po takv
k im zadacima naširoko putovao između Trsta, Venecij ie
i Rima. Dalj l e, Marinković je "kontaktirao Vatikan u Rimu, gde je
nedava no uspeo da obezbedi veliku sumu novca, mada nij i e poz-

129
nato da li je taj a novac primlj l en od Vatikana ili od neke druge
strane korišćenj n em vatikanskih mogućnosti".52
Tomas je napomenuo da je taj a novac bio uspešno primenj n en
za nabav avku naoružanj n a, "pošto je jednog dana prošle sedmice
kamion s prikolicom koji je nosio automatske puške sakrivene i
zaklonjn ene nameštaj a em... sačekala grupa lj l udi koji su čekali da
oružjž e prenesu u Jugoslav a ij
i u". Američki ofi f cir je još komentari-
sao da, mada očigledno ne pomaže Križarima u Italij i i, "Zapad
verovatno dotura pomoć preko austrij i ske granice".53
Izvor ovih isporuka oružj ž a je utvrđen nekoliko sedmica kasni-
je, kada su Amerikanci vodili istragu o vođi slovenačkih Križara,
Franjn u Lipoveca. Prema nj n ihovim info f rmacij i ama, Lipovec je bio
jedan od prvih križarskih čelnika koje je britanska obav a eštaj
a na
mreža pridobila posle rata. Nj N ega je 1945. godine "pokupila" Taj a-
na obava eštaja na služba u Trstu, gde ga je kasnij i e "zaposlila za pla-
tu" jedna obav a eštaj
a na jedinica Britanske armij i e.
Ofi
f ciri Kontraobav a eštaja nog korpusa su ustanovili da je Li-
povec glav a na veza između Križara i italij i anske vl v ade. Av
A gusta
1946. godine on je upoznao visoke ofi f cire italij i anske vojne oba-
veštaj
a ne mreže, koji su "istupili s predlogom da bi saradnj na u
nekom stepenu trebalo da se uspostav a i".54 Lipovec je prihvatio
ponudu i "prodao i sebe i sve svoje planove" Italij i anima. NjN egovi
planovi su potom dostav avljeni De Gasperij i evom šefu f kabineta, pa
je italij
i anski premij i er posle toga "pružio Lipovecu uverav a anj
n a da
će... nj
n egova vlv ada neslužbeno učiniti sve u okv k iru svojih moći da
ojača opozicij i u Titu". Obećana je bezuslovna jav a na podrška, kad
situaciji a bude povolj l nij
i a.
Uz fif nansij
i sku potporu italij i anske obav a eštaj a ne mreže, Lipo-
vec i nj
n egovi drugovi su pokrenuli propagandnu kampanj n u za
regrutovanj n e novih pristalica među emigracij i om u Trstu. Sledeći
korak je bio da se naoružaj a u tamošnj n e križarske jedinice, i posle
nekoliko sastanaka s italij i anskim obav a eštaj a cima Lipovec je pos-
tigao dogovor "po kom će naoružanj n e iz magacina za snabdeva-
n e Italij
nj i anske armij i e biti dostupno Lipovecu da bi ga on dalj le
upućivao križarskim elementima" u Trstu.
U okvk iru ovog sporazuma, u fe f bruaru i martu 1947. godine je
izvršeno osam isporuka oružj ž a, uklj
l učuj
u ući više od 500 automa-
130
ta, oko 4.000 ručnih bombi, 100 pištolj l a i preko 30 tempirnih
bombi. Italij i anska obav a eštaja na mreža je platila troškove tran-
sporta ovog oružj ž a u Jugoslav a ij
i u iz sav
a ezničke zone Trsta.55
Jedan bivši britanski obav a eštaj a ni ofi
f cir, koji je u to vreme slu-
žio u Trstu, potvrđuj u e ove izveštaj a e Amerikanaca. U razgovoru
koji je snimlj l en, on se sećao da mu je naređenj n e bilo da usposta-
vi specij i alni ured bezbednosti u Trstu. Većina u nj n egovoj ekipi
bili su britanski ofi f ciri, ali su operacij i e koordinirali i s američkim
obava eštaja cima i s lokalnom italij i anskom policij i om. Ovi drugi bili
su u stvari tršćanski specij i alni ogranak, ili "politička policij i a", ali
su u stvarnosti bili pod komandom sav a eznika.56
Glava ni zadatak im je bio da kontrolišu subverzivne aktivnosti
Jugoslovena, uklj l učuj u ući ubacivanj n a u takozvanu Slobodnu teri-
torij
i u Trsta, koja je bila pod britanskom vojnom uprav a om. U is-
traživanj n u komunističkih obav a eštaja nih operacij i a, ovaj
a britanski
ofi
f cir je dolazio u dodir s antikomunistički opredelj l enim jugos-
lovenskim teroristima, koji su, uz pomoć italij i anskih faf šista, kri-
jumčarili oružj ž e u svoju domovinu.
Prema ovom ofi f ciru, Trst je bio "zborno mesto za snage otpo-
ra unutar Jugoslav a iji e i snage koje ih fi f nansiraj a u, kontrolišu i us-
merav a aj
a u u Italij i i". Glava ni čovek za vezu je bio profe f sor Ivan
Protulipac, kog je britanski ofi f cir opisao kao "Draganovićevog
čoveka u Trstu". Tokom 1930-ih godina, Protulipac je bio čelnik
jedne zvanične crkv k ene grupe, koja se, ironij i om sudbine, takođe
zvala Križari. Posle rata, on je preuzeo jednu od vodećih uloga u
terorističkim Križarima, sve dok ga jugoslovenski agenti nisu
ubili u Trstu, kraj a em 1946. godine.57
Britanski ofi f cir potvrđuj u e i da je Draganović radio u tesnom
dodiru s italij i anskim obav a eštaj a cima, na krij i umčarenj n u oružj žau
Jugoslav a ij
i u pod maskom Crvenog krsta Italij i e. U pitanjn u su bili
isti oni italiji anski obav a eštaj
a ni ofif ciri koji su u američkim izvešta-
jima opisani kao Lipovecova veza sa De Gasperij i em. Britanskom
ofi
f ciru je bila poznata i uloga Zapada u operacij i ama Križara, ma-
da lično nij i e bio uklj l učen.
Ofif cir nam je ispričao da su to bili obični kriminalci, naročito
krij
i umčari droge i crnoberzij i anci, često iskorišćav a ani da pomog-
nu Križarima da pređu jugoslovensku granicu. Po nj n egovom vi-
131
đenj
n u, ovo je bio jedan razlog zbog kog su političke i vojne ope-
racij
i e Zapada bile katastrofa f lno neuspele. "Uvek smo koristilii
pogrešne elemente. Uzimali smo svaku lopužu, svakog ko je
pred zakonom već kompromitovan", uklj l učuj
u ući naciste i ubi-
ce.58
Mada su Britanci vodili glav a nu reč o združenoj obav a eštaja noj
operaciji i u Trstu, s Amerikancima je održav a ana tesna veza. Od-
red Kontraobav a eštaj
a nog korpusa u Trstu je primio obav a eštenj n eo
združenim britansko-američkim operacij i ama, koje su uklj l učiva-
le
“kampanj n u pridobiji anj
n a dobrovolj l aca za Križarski pokret pod
pokrovitelj l stvom Sava eznika... Mnogi od tih dobrovolj l aca su već
odvedeni u jedan američki logor za obuku u Udinama ili negde
u okolini, gde uče i obučav a aj
a u se. Opskrblj l eni su sledovanj n ima i
unifo
f rmama Američke armij i e, i još dobiji aj
a u po 700 lira dnevno...
Po zava ršetku obuke tim se lj l udima daj a e američko oružj ž e, pa ih
odvode u Austrij i u, odakle ulaze na jugoslovensku teritorij i u.
Imaj
a u na raspolaganj n u britanske logore u Austrij i i... u koje se po-
vremeno sklanj n aj
a u radi predaha.”59
Amerikanci su verovali da je moguće da je ova priča komunis-
tički nastrojena propaganda, "puštena u opticaj a u nastojanj n u da
se diskredituj u u Amerikanci, pa kao takv k a uopšte nij i e tačna".60
Međutim, svakako je bilo Amerikanaca koji su u Trstu i Udinama
radili na združenim operacij i ama Sav a eznika i Križara.
Na primer, prema našem bivšem britanskom obav a eštaj a nom
kontaktu, pukovnik Luis Peri (Lewis Perry r ) je tokom 1946. i 1947.
nav
a odno bio pri odredu Kontraobav a eštaj a nog korpusa SAD u
Trstu, iako na unifo f rmi nij
i e nosio nikakv k e određuj u uće vojne
oznake. "Znam da je redovno odlazio u Rim i apsolutno sam
siguran da mora da je poznav a ao Draganovića". Kao što će se vi-
deti, Peri je kasniji e postao jedna od klj l učnih američkih karika u
Pacovskom kanalu sveštenika Draganovića.
Peri je jedan od malobrojnih ofi f cira Zapada koji su po imenu
nav
a edeni na suđenj n u Križarima u Zagrebu 1948. godine, poseb-
no optužen da je bio šef "špij i unskog centra u Trstu".61 Jugo-
sloveni su od optuženih otkrili mnogo toga u vezi s Perij i em. Na
primer, po činu naj a viši Križar na suđenj n u, Božidar Kav a ran, pru-
132
žio je niz pojedinosti u vezi s Amerikančevim kontaktima s tero-
rističkom mrežom.
Kav
a ran je za vreme rata bio zapovednik ustaške komande, da
bi posle rata bio zadužen za austrij i sku bazu Križara u Trofa fajahu.
Radio je neposredno pod Pav a elićem i Draganovićem na križar-
skim terorističkim i obav a eštaj
a nim operacij i ama. Skoro četrdeset
godina kasnij i e, izveštaj
a i s nj
n egovog ispitivanj n a su prokrij
i umčare-
ni autorima iz Istočne Evrope. Oni otkrivaj a u mnoge aspekte Pe-
rij
i evog rada u Trstu, naročito nj n egov blizak odnos sa Srećkom
Roverom, jednom od mlađih zvezda u usponu u toj terorističkoj
mreži. Kav a ran i Rover su radili u tesnom dodiru još pre rata, kada
su obojica bili pripadnici podzemnih ustaša u Bosni, umešani u
zav
a eru da se ubij i e kralj
l Petar.
Kada su nacisti stigli 1941. godine, Rover je postao član jed-
nog od Pav a elićevih smrtonosnih, pokretnih prekih sudova, koji
su po kratkom postupku pogublj l ivali rasne i političke neprij i ate-
l e ustaša. Posle službovanj
lj n a u takv k om tumaraj a ućem odelj l enj
nu
za uništava anj
n e Rover je poslat u Austrij i u radi speciji alne ofi
f cirske
obuke, a onda unapređen u službu u Pav a elićevoj ličnoj telesnoj
gardi, represivnoj policij i skoj fo
f rmacij i i sličnoj Gestapou.62
Posle rata Rover se umešao u gomilu traženih ratnih zločina-
ca koji su se skrivali po prirodnim predelima Italij i e, da bi ubrzo
pristupio križarskom podzemlj l u. Lažna lična dokumenta je do-
bio od Draganovića u Svetom Jeronimu, što mu je omogućilo da
pribava i zvanične isprav a e, naročito papire o borav avku u Italij
i i. Ro-
ver je tesno sarađivao s Draganovićem i prihvatao se brojnih mi-
sij
i a u korist te ustaške "sive eminencij i e", da bi se konačno popeo
do samog vrha križarskog zapovedništva.63
Početkom 1946. godine Rover je upućen u Trst, na rad pri
Draganovićevoj obav a eštaja noj mreži. Stupio je u dodir s pukovni-
kom Perij i em i uspostav a io bliske radne veze s američkim oba-
veštaja nim ofif cirom. Roverovi predlozi su očigledno ostav a ili sna-
žan utisak na Perij i a, pošto je ovaj a privukao križarskog "kape-
tana" i snabdeo ga putnim i ličnim isprav a ama. Amerikanac ga je
onda poslao u Jugoslav a ij
i u da uspostav a i taja nu rutu za ubacivanj ne
agenata u tu zemlj l u. Bio je to početak jednog veoma isplativog i

133
korisnog odnosa za "vučića", što je nadimak odmila koji su Ro-
veru dali njn egovi križarski kamarati.
Skoro svaki put kad bi Rover zapao u nevolj l u s vl
v astima Za-
pada, Peri mu je dolazio u pomoć. Sav a ezničke jedinice za lov na
naciste hapsile su Rovera mnogo puta, ali bi mu Peri svojim
intervencij i ama uvek izdej e stvovao puštanj n e. Roverov odnos s
Amerikancem donosio je "vučku" i pristup sredstvima i obav a e-
štenj
n ima koji su mu obezbeđivali brzo napredovanj n e kroz križar-
ske činove, da bi naj a zad postao Kav a ranov zamenik, drugoko-
manduj u ući u bazi Trofafajah u Austrij i i.
Kako se taja na mreža širila, Rover se prihvatao mnogih značaj a-
nih zadataka. Isprva je bio kurir, a raznosio je vrhunski taj a na
uputstva između križarskih čelnika. Takođe se izveštio u pribav a -
l anj
lj n u i krivotvorenj
n u naja komplikovanij i ih putnih i ličnih isprava a,
što mu je omogućav a alo da on i njn egovi drugari putuj u u slobodno,
čak i u komunističku Jugoslav a ij
i u. A onda je regrutovao dobro-
volj
l ce za terorističke i obava eštaj
a ne misij i e.
Po povratku s taja nog zadatka - misij i e za Periji a, Rover je otpu-
tovao u Rim i sastao se s Draganovićem da ga neposredno izvestii
o svom skorašnj n em uspehu. Ubrzo je radio rame uz rame s dru-
gim visokim pripadnicima Draganovićeve mreže, među kojima
su bili mnogi koji su se kasnij i e našli na suđenj n u u Zagrebu.
Od samog početka nj n egove veze s Perij i em izgledalo je da
stvari idu naopako. Na primer, Rovera je prva misij i a za Ame-
rikanca odvela u Rij i eku i Zagreb. Mada se on vratio bezbedno,
prva sledeća osoba koju je Rover ovom rutom poslao u zemlj lu
bila je smesta uhvaćena. Uprkos tome, "vučko" je govorio svo-
jim naja bližim drugovima da veruj u e da je ruta koju je on usposta-
vio preko Trsta sav a ršeno sigurna, i da je treba koristiti za dalj le
operacij i e.
Možda je reč samo o slučaj a nosti, ali skoro svaka križarska
operacij i a na kojoj je Rover radio bila je potpuna katastrofa f .I
sam Pav a elić je posumnj n ao da je Rover možda jugoslovenski
dvostruki agent, ili makar neka vrsta provokatora. Među visokim
križarskim vođama, čini se da je Rover bio jedan od malog broja
onih koji su stalno iznova ulazili u Jugoslav a ij
i u, a uspevali da
ostanu neotkriveni i izbegnu hapšenj n e od Titove taj a ne policij
i e.
134
Očigledno je Rover imao izuzetnu sreću, za razliku od mnogih
križara koje je on privukao u Italij i i, Nemačkoj i Austrij i i.
Po Draganovićevim i Kav a ranovim naređenj n ima, Rover je pu-
tovao po brojnim logorima u zapadnim zonama, ubeđuj u ući velik
broj ustaša da pristupe Križarima. Kada je postao Kav a ranov za-
menik u Trofa fajahu zadužen je za radio-komunikacij i e u pod-
zemljl u. Bio je dobro upoznat s taj a nim šifr f ama korišćenim za
komuniciranj n e između austrij i skog štaba i križarskih jedinica
unutar Jugoslav a ij
i e.
Kada su, sredinom 1948. godine, započete poslednj n e strašne
operacij i e, Rover je postav avljen za odgovornog vodiča teroristič-
kih grupa preko granice u zemlj l u. Igrom slučaj a a, svi lj
l udi koje je
on preveo bili su ili pobij i eni ili pohvatani, većina za samo neko-
liko sati, a oni zaostali i zalutali uhvaćeni su za nekoliko dana.
Preživeli su se našli pred Titovim sudom u Zagrebu 1948. godi-
ne. Čini se da je Srećko Rover jedan od šačice visokih križarskih
operativaca koji se nij i e nalazio među nj n ima. Kasnij i e je Rover
imao slične teške neuspehe operišući iz Australij i e.
Kad se sve sagleda, jasno je da je jugoslovenska taj a na policij ia
bila dobro obav a eštena o svim naj a važnij i im aspektima križarskih
planova. Nekim obav a eštaj
a nim ofi f cirima SAD u Salcburgu se jav a -
l ala ovakv
lj k a sumnj n a od pred kraj a 1947. godine, kada im se pribli-
žio dr Petar Prokop u traženj n u "aktivne fi f nansij i ske i moralne
potpore". Prokop je obećav a ao izvođenj n e terorističkih akata u Ju-
goslav
a ij
i i kao dokaz križarskih "umeća i organizacij i e". Amerikan-
ci su komentarisali da je "taj a Prokop možda agent-provokator
koga koriste Titove vl v asti u nastojanj n u da kompromituj u u agentu-
re SAD". 64

Dokazi izneseni na suđenj n u Križarima 1948. godine skoro da

nisu ostav avljali mesta sumnj n i da je jugoslovenska taj a na policij ia
koristila dvostruke agente, za vođenj n e jedne veoma prefi f nj
n ene
kontraoperacij i e. Nekako su bili došli do taj a nih radio-šifa f ra koje
su koristili Križari i više nego blagovremeno bivali obav a ešteni o
preciznim pojedinostima nj n ihovih operacij i a. Tačno su znali lini-
je kretanjn a koje koriste grupe, kao i datume i vreme ulazaka u
zemljl u. S takv
k im prednostima, taj a noj policij i i je bilo lako da na-
vodi križare koji ništa ne slute prav a o u svoje šake, korišćenj n em
135
n ihovih vl
nj v astitih radio-šifa f ra. Kada bi se našli u zemlj l i, skupljl a-
ni su kao ovce.
Bio je to obrazac koji se sablasno ponav avljao tokom godina
koje su sledile. Uprkos strašnim osuj u ećivanjn ima, operacij i e su
nastav avljene, čak i proširene na druge komunističke zemlj l e. Čita-
vim tokom 1950-ih i dugo u 1960-im godinama jugoslovenska
v ast je držala suđenj
vl n e uhvaćenim agentima, od kojih su mnogi
primali fi f nansij i ska sredstva od sveštenika Draganovića i delova-
li po njn egovim nalozima. Jedan izveštaj a obav a eštaja ne mreže SAD
je iznosio pojedinosti velikih ilegalnih poslova s valutom u Aus-
trij
i i, uz zapažanj n e da je nj n ima fif nansirano "slanj n e kurira i agena-
ta u Jugoslav a ij
i u". Kontraobav a eštaja ni ofi
f cir je zakljl učio da ovakv k e
"prošle i sadašnj n e aktivnosti sprovode sledbenici ustaša, u spre-
zi s austrij i skom vl v adom i Katoličkom crkv k om, koji nastoje da us-
postav a e ‘Intermarij i um’ ili ‘interdunav a sku’ držav a u, sastav avljenu od
svih katoličkih zemalj l a u Jugoistočnoj Evropi". 65

Pav
a elićevi Križari su bili samo deo šireg nastojanj n a koje je
pokrenuo Vatikan u saradnj n i s obava eštaj
a nom mrežom Zapada.
Druge podzemne katoličke vojske su podizane i pokretane da se
poremete, ukoliko je moguće i sruše, komunistički režimi u
Srednj n oj i Istočnoj Evropi. U Čehoslovačkoj, Polj l skoj, baltičkim
držav a ama i u Ukraj a ini, taj
a ne nacističke grupe su dej e stvovale u
tesnoj vezi s Križarima.
Obav a eštaja na mreža SAD je isprva mislila da se te operacij ie
odvij i aj
a u pod kodiranim nazivom "Integral". Ubrzo su otkrili da
su partneri Križara zloglasni fa f šisti, koji dej
e stvuju u pod vođstvom
ukraj a inskog naciste Stepana Bandere (Stepan Bandera) da bi se
izgradila još jedna moćna, pretežno katolička alij i ansa - Antibolj l-
ševički blok nacij i a. Oni su ubrzo počeli da rade za Zapad na ope-
raciji ama sličnim križarskim, koje su se isto katastrofa f lno zav a rša-
vale.66
Mnogo pre nego što su pokrenute ove operacij i e, jugosloven-
ska taj a na policij i a je preduzela mere da se obeshrabri i uništi
Zapadom podupirana emigracij i a. Proći će mnogo godina pre
nego što istinita priča o prodiranj n u komunista i nj n ihovim mani-
pulacij i ama s katoličkim nacistima uspe da se izmigolj l i iz strogo
poverlj l ivih dosij i ea.
136
 7 poglavlj
7. le

V tikanski crni orkestar

Va

Prvi jav
a ni nagoveštaj a da su jugoslovenski komunisti naprav a ii
dogovor sa Vatikanom dat je 1967. godine, kada je sveštenik Kru-
noslav
a Draganović iznenada nestao iza "gv g ozdene zav a ese". Čo-
vek koji je poznav a ao svaki detalj l Pacovskih kanala, uklj l učuj
u ući i
ulogu koju su u tome imali dvojica papa, sada se spremao da
sazove konfe f rencij
i u za štampu u komunističkoj Jugoslav a ij
i i.
Mora da je to veoma obradovalo Tita. Draganović je bio u
srcu obav a eštaj a ne mreže Vatikana preko tri decenij i e, a nj
n egovi
odnosi sa prethodnim papom Pij i em XII i sa papom na vl v asti,
Pav
avlom VI V bili su veoma bliski. Takođe je sarađivao sa zapadnim
obav
a eštaja nim službama u nizu osetlj l ivih operacij i a.
Titu je još više išlo u prilog to što je Draganović bio spreman
da učini nešto nezamislivo - da otvoreno obaspe pohvalama ko-
munističku Jugoslav a ij
i u. Do trenutka kada se sveštenik Dragano-
vić susreo sa jugoslovenskim i stranim novinarima 15. novem-
bra 1967. godine, on je već proveo u rukama jugoslovenskih
v asti više od dva meseca. "Siva eminencij
vl i a" Vatikana se samou-
vereno obratila okuplj l enim novinarima pre nego što su oni us-
peli da postav a e pitanj
n a i većina izveštača se slaže da je Draga-
nović u potpunosti vl v adao situacij i om.
Draganovićevi prij i atelj
l i među ustašama su bili potpuno ne-
pripremlj l eni za ovakv k u predstav a u. Nj
N egove ranij i e ogorčene op-
tužbe na račun srpske i komunističke dominacij i e nad Hrvat-
skom sasvim su nestale, a zamenile su ih ushićene pohvale
upućene "demokratizacij i i i humanizacij i i života" u Titovoj
Jugoslava ij
i i i nj
n enoj posvećenosti destalj l inizacij
i i.1 Nekoliko dana
ranij
i e, jugoslovenska štampa je objav a ila Draganovićevo pismo
upućeno okružnom tužiocu u Saraj a evu, gde je Draganović živeo
potpuno slobodno. Za Titovu Jugoslav a ij
i u imao je samo reči hva-

137
le jer "nj
n ena nezav a isna unutrašnj n a i spolj
l na politika predstav avlja-
ju primer i uzor za mnoge narode".2
Na nesumnj n ivo zgražav a anj
n e mnogih lokalnih katolika, Draga-
nović je izj
z av
a io da u komunističkoj Jugoslav a ij
i i cvetaja u verske slo-
bode i da Crkv k a slobodno ispunj n av
a a svoju misij i u. Takođe je nag-
lasio da se u zemlj l u vratio "svojom volj l om i slobodno", i da nj n e-
gov povratak nij i e rezultat "otmice, prevare, zamke ili policij i ske
zav
a ere", kao što je to tvrdila ustaška emigrantska štampa.3
Međutim, Draganovićev blizak poverenik i saradnik na pos-
lovima oko Pacovskih kanala, monsinj n or Milan Simčić, odlučno
je osporio ove nav a ode. Početkom 1990. godine on je tvrdio da se
sveštenik Draganović nij i e svojevoljl no vratio u Jugoslav a ij
i u, već
da je "uhapšen od strane Udbe (j ( ugoslovenska taj a na policij i a)".
Prema Simčiću, Udba je naprav a ila komplikovan plan da nama-
mi Draganovića da dođe na sastanak na jugoslovensko-italij i an-
sku granicu, gde je kidnapovan sredinom septembra 1967. godi-
ne.4
Simčić tvrdi da je mamac bio jedan ofi f cir Udbe koji je bio u
dalekoj rodbinskoj vezi sa Draganovićem. Tvrdeći da se razo-
čarao u komunizam, ponudio je da preko Draganovića potaj a no
obav
a esti Amerikance o delovanj n u Jugoslovenske armij i e protiv
Atlantskog sav a eza (NA N TO). Prema tome, Udba ga je uhapsila na
prevaru.5
Brojne verziji e ovog događaj a a su ubrzo počele da se šire u
ustaškoj emigracij i i širom sveta. Po jednoj popularnoj verzij i i,
sveštenik je u stvari oduvek bio agent Udbe. Čak se tvrdilo da je
prilikom bekstva poneo celokupnu arhivu Zav a oda sv. Jeronima i
da je odmah predao Udbi. Drugi su nagađali da se Draganović
pokorio želj l ama pape Pav avla VI
V , koji ga je zamolio da se vrati u
svoju zemlj l u za dobrobit Crkv k e.6
Draganovićev povratak je fa f scinirao i jugoslovenske info f rma-
tivne medij i ume, ali je poluzvanična priča "iz krugova upućenih"
objav
avljena tek posle skoro dvadeset godina. Saraj a evski list Sviji et
je 1986. godine objav a io u petnaest nastav a aka priču bivšeg ofi f cira
Udbe i jednog novinara, zasnovanu na zvaničnim dokumenti-
ma. Po njn ihovoj verzij i i, u celu stvar je zaista bio umešan jedan

138
agent Udbe, ali ne onako kako su to tvrdili Simčić i ustaška emi-
graciji a.
Članci u Svij i etu otkrili su da se jedan ofif cir Udbe po imenu
"Zlatko", početkom 60-ih godina, sprij i atelj
l io sa sveštenikom
Draganovićem i da je održav a ao blisku vezu sa njn im prvo u Rimu,
a zatim, kasnij i e, u Beču i Presbaumu u Austrij i i. Draganović je iz-
gleda bio svestan kakav a je Zlatkov zadatak, ali je ipak dozvolio
sebi da ga Udba uvuče u svoju zamku. Konačno je, kraj a em av a -
gusta 1967.godine, nav a odno odlučio da se vrati u domovinu.
19. septembra se sastao sa Zlatkom u jednom hotelu blizu
Trsta odakle su zaj a edno otišli mercedesom jugoslovenske regis-
tracij
i e. Ubrzo posle toga su prešli jugoslovensku granicu, a Dra-
ganović je prvo odveden u Beograd, a posle nekoliko dana u Sa-
a evo, gde ga je Udba držala kraće vreme.7 Jedan viši hrvatski
raj
prelat, kardinal Šeper, nagovestio je da se radi o prlj l av
a oj igri i da
je Udba podmetnula svog agenta u uži Draganovićev krug.8
U međuvremenu, zapadne obav a eštaj
a ne službe su se očaj a nič-
ki trudile da razotkrij i u vatikanski Pacovski kanal, a tu su mnogi
tragovi vodili prav a o do Draganovića. Stari znanci su bili užasnu-
ti zbog mogućnosti da je Draganović zaista sve vreme sarađivao
sa komunistima. Reakcij i a jednog bivšeg ofif cira britanske oba-
veštaj
a ne službe je tipična. Kao što je već rečeno, ovaj a speciji alista
obava eštaja ac je ustanovio da je sveštenik Draganović hladna i
nepristupačna ličnost. Posle svega što je o nj n emu naknadno saz-
nao, stekao je uverenj n e da je on sigurno radio za komuniste:
“Mislim da je imao sposobnost realnog sagledav a anjn a situaci-
je, ali ni dan-danas nisam siguran da li je zaista bio dvostruki
agent... nemoguće je da bi se Draganović,... ‘siva eminencij i a’
balkanskih obaveštaj a aca u Vatikanu, posebno za Hrvate...
dobrovolj l no vratio (tamo) i ostao do kraj a a života. Ja u to, jedno-
stav
a no, ne veruj u em. Otišao je dobrovolj l no, niji e bio kidnapo-
van... pošto ga nisu ubili, to znači da je bio dvostruki agent. Po
mom mišlj l enj
n u, tu nema mesta za sumnj n u.”9
Suočen sa ovim nav a odima, monsinj n or Simčić je iskazao kraj a-
n u nevericu:
nj
“Tu nema nikakv k e logike, ničega. Poznav a ao sam ga, u dušu
sam ga znao... bio je to veliki Hrvat koji uopšte nij i e mogao da se
139
pomiri sa idej e om Jugoslav a ij
i e. Ceo svoj život koji je posvetio borbi
za slobodnu Hrvatsku. Bio je protivnik svake Jugoslav a ij
i e, bez ob-
zira na politiku i režim u nj n oj... Draganović je bio religiozni anti-
komunista. Recite mi, onda, kako bi on mogao biti jugoslovenski
špij
i un, posebno za račun komunističke Jugoslav a ij
i e?”10
Draganović nikako nij i e bio, kako to tvrdi britanski ofi f cir, hla-
dan i proračunat, već "veoma naivna osoba" koju je jedan dobar
komunistički špij i un doveo u zabludu. Prema Simčiću, "jedan
čovek loše reputacij i e... ozloglašeni špij i un" zaista se uvukao u
kancelariji u sveštenika Draganovića u Zav a odu sv. Jeronima u Ri-
mu. NjN egovo ime je Miroslav a Varoš.11
Varoševa karij i era se veoma malo razlikuj u e od Draganovićeve.
Obojica potiču iz Saraj a eva. Kada je Draganović došao u Rim
1943. godine, uskoro i Varoš stiže za nj n im. I on je, takođe, postao
aktivan u ustaškoj emigracij i i. Brzo je uspostav a io bliske odnose
sa Zav
a odom sv. Jeronima, gde je radio za Draganovića kao dak-
tilograf.
f Mnogo je pisao za razne emigrantske novine i, po nav a o-
dima komunista, sarađivao je sa brojnim zapadnim obav a eštaj
a-
nim organizacij i ama.12
Simčić je siguran da je uprav a o Varoš namamio Draganovića
da padne u ruke Udbe. Osim toga, uprav a o je on organizovao ge-
rilske akciji e u Jugoslav a ij
i i. Sigurno je bio dvostruki agent jer se,
posle Draganovićevog hapšenj n a, vratio u Jugoslav a ij
i u i nastav a io
da radi za Udbu. Ako je verzij
13 i a monsinjn ora Simčića verodostoj-
na, to bi značilo da je sveštenik koji je prokrij i umčario hilj l ade na-
cista begunaca i pomogao im da ostanu na slobodi, i kome su na
tom poslu pružali podršku papa Pij i e XII, Montini i moćne služ-
be sav
a ezničkih obav a eštaja nih organizacij i a, prevaren i kidna-po-
van samo zahvalj l uj
u ući svojoj naivnosti.
Britanski ofif cir se, međutim, ne seća ove crte naivnosti u Dra-
ganovićevom karakteru.14 U izvesnom smislu nij i e ni važno ko je
ovde u prav a u. Jer i Simčić i britanski ofi f cir se slažu da su komu-
nisti uspešno prodrli u vatikanski Pacovski kanal. Da li je u pita-
n u Draganović ili Varoš, samo je stvar akademske rasprav
nj a e. U
oba slučaja a, Tito je znao sve o aktivnostima Vatikana i o klj l učnoj
ulozi koju je imao papa Pav avle VI
V.

140
 U snimlj l enom intervj v uu Milan Simčić je nepokoleblj l ivo tvr-
dio da komunisti nisu izvukli nikakv k e infof rmaciji e od Draga-
novića. "Bio je veliki u svojoj tragedij i i", rekao je ponosno. "Kada
su ga uhvatili i prisilili da dâ neke izj z av
a e, čak i tada se poneo kao
veliki čovek i zaštitio je druge - prihvatio je odgovornost na se-
be... Udba nij i e došla ni do kakv k ih vrednih saznanj n a". Draganović
je kasnij i e krišom uputio pismo Simčiću i poručio mu: "Budi
miran, moje reči neće ugroziti nikoga".15
Narava no, jugoslovenska jav a nost nij i e mogla da sazna da je
Draganović osoba koja je bila u središtu naj a značaja nij
i e operacij ie
koju je Vatikan izveo u ovom veku. Umesto da se ponovi propa-
gandna kampanj n a kakvk a je vođena 40-tih godina protiv Vatika-
na, niji edan detalj l o ulozi Crkvk e nij
i e jav
a no obelodanj n en. Štampa,
kontrolisana od strane komunista, samo je saopštila da je Dra-
ganović "vešto izbegao da odgovori na neka delikatna pitanj n a".
Sigurno je, međutim, da je Udba zabranila Draganoviću da sa-
opšti svetu ono što zna. Umesto toga, naređeno mu je da oštro
napada ustašku međunarodnu terorističku mrežu i da, kad god
se za to ukaže prilika, hvali Titov režim.16
Treba se setiti da je taj a režim žigosao Draganovića kao ratnog
zločinca, organizatora složene mreže za skrivanj n e nacističkih
begunaca i kao mozak koji stoji iza terorističkih akcij i a Križara.
Pa ipak, kada im je konačno pao šaka, nisu preduzeli ništa da ga
kazne.17 Umesto toga, dozvolj l eno mu je da se zakloni iza amnes-
tij
i e koju je Titova vl v ada proglasila 1962. godine. Očigledno je da
je načinjn en sporazum, jer Draganović je uverav a ao jugoslovensku
jav
a nost da se "držav a ni organi ponašaj a u korektno, čak humano i
sa uvažav a anjn em prema meni kao čoveku i svešteniku, zbog čega
im se iskreno i jav a no zahvalj l uj
u em."18
Kasnij i e mu je taja na policij i a dozvolila da se mirno nastani u
Saraj
a evu, mada ga je brižlj l ivo držala na oku. Odmah se vratio ra-
du u okv k iru svoje volj l ene Crkvk e i ostatak života je proveo ažuri-
raj
a ući opšti registar Katoličke crkv k e u Jugoslav a ij
i i koji je objava io
1939. godine.19 Umro je mirno, juna 1982. godine, i mada je Ud-
ba odmah zaplenila veliku gomilu nj n egovih papira, nij i e usledilo
nikakvk o uverlj l ivo zvanično saopštenj n e o razlozima nj n egovog
prelaska na drugu stranu.
141
 Uprkos izuzetnom propagandnom efe f ktu koji su postigli ko-
munisti, monsinj n or Simčić je siguran da Draganović nij i e podle-
gao uceni kojoj je bio izložen:
"Neeee," rekao je odlučno, "Draganović nij i e bio čovek koji se
može ucenj n ivati... sasvim sam siguran da nisu mogli da ga uce-
n uj
nj u u... kao i da od njn ega nisu izvukli ništa značaj a no."20
Možda je, naposletku, sveštenik Draganović poslat kući kao
žrtveno jagnjn e u okv k iru složenog dogovora postignutog između
Tita i Vatikana. Koreni nj n egove demisij i e mogu se, verovatno,
pratiti do 1960. godine, kada se odigrao niz procesa u Jugoslav a ij
i i.
Za Draganovića je tada rečeno da je on organizator ilegalne mre-
že ustaških sveštenika koji rade širom zemlj l e. Izgleda da su se
n egove aktivnosti pranj
nj n a novca nastav a ile nesmanj n enim tem-
pom, jer je nav a odno oprao milione dinara za pružanj n e podrške
subverzivnim akcij i ama te mreže sveštenika.21
Ubrzo posle ovih senzacionalnih optužbi, Draganović se "uk-
lonio" iz Zav
a oda sv. Jeronima i tako nagovestio značaj a no pobolj l-
šanj
n e odnosa između Vatikana i Jugoslav i e.22 Nj
a ij N egov stari prij i a-
telj
l Vi
V lim Cecelj l a, koji je uspešno vodio austrij i ski ogranak Pa-
covskog kanala, jadikovao je, jer Draganović "više nij i e prihva-
ćen" u višim vatikanskim krugovima. U stvari, od tog trenutka je
on otvoreno odbacivan i pošto je "bio u vrhu, platio je glav a om".23
Prema jugoslovenskim izvorima, Draganović je u stvari uklonj n en
iz Zav
a oda sv. Jeronima i napadnut je od strane moćnih fr f akcij
i au
krilu Vatikana. Neposredno posle toga je zagonetni ofi f cir Udbe,
Zlatko, stupio u kontakt sa Draganovićem i verovatno započeo
postupak nj n egovog "povratka kući".24
Sledećih nekoliko godina došlo je do značaj a nog pobolj l šanj
na
odnosa između Vatikana i komunističke Jugoslav a ij
i e, što je kul-
miniralo nizom razgovora na naj a višem nivou i potpisivanj n em
protokola kojim se odnosi praktično normalizuj u u, juna 1966.
godine.25 Četrnaest meseci kasnij i e, sveštenik Draganović je bio
kod kuće, hvalio je protokol i osporav a ao "direktno političko an-
gažovanj n e sveštenika" koje je "u prošlosti donelo (Crkv k i) tako
mnogo nesreće".26
Možda je Krunoslav a Draganović bio žrtva novog duha koji je
zapahnuo Katoličku crkv k u posle smrti pape Pij i a XII, pobolj l šanj
na
142
za vreme Jovana XX X III i radikalnih promena sa Drugog vatikan-
skog koncila. Ali, verovatnij i e je da je dogovor između Tita i Va-
tikana obuhvatio i odredbu o nj n egovom povl v ačenjn u iza gv
g ozde-
ne zav
a ese i tihoj saradnj n i sa Udbom. Komunistička taj a na policij ia
je ionako već sve znala, i verovatno je zato Vatikan bio prisilj l en
na popuštanj n e. Možda je sveštenik Draganović morao da plati
uprav
a o tu cenu - čak i dobrovolj l no - zbog užasnih grešaka koje
je naprav
a io Vatikan uspostav avljaj
a ući Pacovske kanale.
Pomalo je čudno da se monsinj n or Simčić i poluzvanična Ud-
bina verzij
i a slažu u jednoj važnoj tački - Draganović se ponašao
izuzetno dobro na saslušanj n ima. Prema Svij i etu, bio je izuzetno
lukav
a , potpuno je porazio barem jednog višeg ofi f cira Udbe, a
drugog je doveo skoro do potpunog očaj a anj
n a. Komunisti su priz-
nali da je Draganović vešto izbegav a ao njn ihove zamke kada je ve-
rovao da ne znaj a u odgovor na postav avljena pitanj n a. Ali, kada je
bio siguran da su o nečemu dobro obav a ešteni, po tim pitanj n ima
je rado sarađivao.27
Međutim, nedav a no su se pojav a ili novi dokazi da je on, u sušti-
ni, dosta priznao Udbi. 1990. godine je iz jednog istočnoev-
ropskog komunističkog izvora prokrij i umčaren i autorima dos-
tav
avljen primerak jednog Draganovićevog iskaza koji mnogo ot-
kriva. Po prvi put se priznanj n e sveštenika Draganovića dato Udbi
našlo u rukama nekoga na Zapadu. Dokument nosi datum 26.
septembar 1967. godine i nesumnj n ivo je prvi jasan iskaz dat od
strane ovog sveštenika posle nj n egovog zagonetnog povratka. U
n emu se detalj
nj l no opisuju e kako je Vatikan uspostav a io Pacovski
kanal preko Zav a oda sv. Jeronima i bliske veze papine Komisij i e za
izbeglice sa Crvenim krstom i obav a eštaj
a nim službama Italij ie i
Zapadnih zemalj l a.28
Draganović je takođe otkrio mnoge detalj l e o ulozi koju je Va-
tikan odigrao u spašav a anj
n u Pava elićevog ratnog plena i u radu ile-
galne terorističke organizacij i e Križari. Možda je Udba već znala
većinu ovih činjn enica preko Varoša ili iz drugih izvora. Veliki deo
je mogao da otkrij i e samo lično Draganović. Čak je i Svij i et priz-
nao da su njn egove info f rmacij i e pomogle Udbi da sklopi sliku o
lav
a irintu ustaškog emigrantskog podzemlj l a i nj
n egovih veza sa
zapadnim obav a eštaj a nim službama. Udba je dve sedmice nepre-
143
kidno saslušav a ala Draganovića uprav a o o ovim pitanj n ima, otkri-
vaj
a ući sve o ustaškoj dij i aspori i tražeći činj n enice koje dopu-
n av
nj a aj
a u već postojeću obimnu dokumentacij i u.29
Međutim, čak ni posle Draganovićeve smrti, komunisti nisu
objav
a ili celu priču. Iako je bilo očigledno da je Svij i et objav
a io
svoje članke 1986. godine na osnovu izveštaj a a o istrazi nad
Draganovićem, ne pominj n u se kljl učna pitanj n a izložena u ovom
prvom dokumentu. U suštini, Draganovićevo priznanj n e je pruži-
lo komunistima jedinstven uvid u taj a ne vatikanskog Pacovskog
kanala. Bile su to taj a ne koje je Tito odlučio da veoma pažlj l ivo
pothrani, tako da nikada kasnij i e nisu obelodanj n ene, čak ni u
Jugoslava ij
i i. Tu spada sledeće:
- opis bliskih veza koje je održav a ao sa vatikanskim Držav a nim
sekretariji atom
- detaljl an opis krij i umčarskog sistema Zav a oda sv. Jeronima,
uklj
l učuj
u ući imena sveštenika na klj l učnim položaj a ima i fo
f rmalne
odnose koje su održav a ali sa papinom Komisij i om za humanitar-
ni rad
- imena sav a ezničkih ofi f cira sa kojima je blisko sarađivao
- imena demohrišćana sa kojima je uspostav a io kontakt u Mi-
nistarstvu unutrašnj n ih poslova Italij ie
- kompletan opis nj n egove uloge u koordinacij i i vatikanskih
Pacovskih kanala za pripadnike naroda iz centralne i istočne Ev-
rope
- detalj l an opis taja nih misij i a koje je preduzeo za račun Va-
tikana
- opis nj n egove uloge u spašav a anjn u i krij
i umčarenj n u ustaškog
ukradenog blaga
- detaljl i pranj
n a ustaškog novca u Švaj a carskoj
- opis vodećih ličnosti, komandne strukture i načina rada Kri-
žara.30
Verzij
i a koju je Udba lukav a o podmetnula Svij i etu zanemaruj ue
sve ove aspekte. Doduše, dozvolili su da im se omakne jedan
veoma zanimlj l iv podatak: sveštenik Draganović je takođe radio
za šefaf bezbednosti Zapadne Nemačke, Raj a nharda Gelena (Re-
inhard Gehlen), bivšeg generala nacističke obav a eštaj
a ne službe
na istočnom fr f ontu.31
144
 Izgleda da je Draganović prodro u sve glav
a ne zapadne službe
bezbednosti. Međutim, ako je Milan Simčić u prav a u, i ako je Mi-
roslav
a Varoš, a ne Krunoslav
a Draganović Udbin ubačeni špij i un u
Zav
a odu sv. Jeronima, onda su komunisti znali sve detalj l e Pa-
covskih kanala još pre Draganovićevog povratka kući. Vatikan je,
verovatno, odav a no shvatio da je to tako, jer se pokazalo da su
Sovj
v eti prodrli u emigrantske nacističke grupe mnogo pre nego
što je papa odlučio da se nj
n ima posluži. Kao i Draganović, i nj n i-
hov agent je prodro u većinu zapadnih obav a eštaj
a nih službi, kao
i u još neke osim zapadnih...

145
 8. poglavlj
le

Diplomatske obmane

Vatikan nij i e bio usamlj l en u pružanj n u zaštite nacističkim

beguncima posle rata. I nij i e samo Vatikan staj a ao iza transfo f rma-
cij
i e bivših nacista u "borce za slobodu". Okončanj n e istraživanj na
teških ratnih zločina došlo je kao rezultat zvaničnih diplomat-
skih odluka donetih od strane nekoliko zapadnih sila.
Čak i pre kraj a a rata pronela se vest među fa f šističkim snagama
u Evropi da treba bežati prema britanskoj okupacionoj zoni u
Austriji i kako bi se izbeglo zaroblj l av
a anj
n e od strane komunista i
sav
a eznika. Neki od begunaca, posebno oni iz Ukraj a ine, verova-
tno su se plašili da se predaj a u bilo kome. Jedan broj pripadnika
Galiciji ske SS divizij i e general Šandruka bio je na lošem glasu
zbog surovosti u toku jezivih policij i skih egzekucij i a u Ukraj a ini.
Neki su, pak, učestvovali u krvav a om gušenj n u Varšava skog ustan-
ka, dok su se drugi možda borili protiv zapadnih sav a eznika na
Monte Kasinu. Drugi su opet bili umešani u masakriranj n e fr
f an-
cuskih partizana.
Pod Šandrukom su jedinice imale malo prilike da počine rat-
ne zločine. Izgleda da je većina zverstav a a bila počinj n ena pre
1943. godine, dok je ukraj a inska jedinica bila samo skup pomoć-
nih policij i skih batalj l ona i pre nego što je fo f rmalno potpala pod
SS.1
Iako se još uvek vode žustre rasprav a e o ulozi koju je imala
galicij
i ska SS divizij i a, jedno je sigurno: u proleće 1945. godine
pripadnici ove jedinice su pošli na zapad. Prva ukraj a inska divizi-
ja, poslednj n a velika uzdanica biskupa Bučka, predala se maj aa
1945. godine britanskoj armij i i u Klagenfuf rtu u Austrij i i.2

Dolazak Šandrukove jedinice u kojoj je devedeset procenata

vojnika pripadalo katolicima unij i atima niji e bio sasvim neočeki-

146
van za Britance. Prema izj z av
a ama Ukraj a inaca, Britanci su pokaza-
li veliko interesovanj n e za nj n ih:
“...uspostav avljeni su kontakti sa britanskim snagama... cela
jedinica je 8. maj a a uspela da pređe granicu i da se pridruži bri-
tanskim snagama u Klagenfu f rtu. ...Jedinici nij i e oduzeto naoru-
žanj
n e; naprotiv, izdato im je još oružj ž a i naloženo im je da pređu
u Italij
i u. Jedinica je krenula 28. maj a a i zaustava ila se u Riminij i u.”3
Galicij i ski esesovci su kasnij i e sami podrobno pričali da su oni
jedina vojna sila Osovine koja je preživela zav a ršetak rata netak-
nuta, pod oružj ž em i sa svojim ofi f cirima. Britanci nisu smestili
Ukraja ince u logor za ratne zaroblj l enike već u Logor 374 za "Iz-
dvojeni neprij i ateljl ski personal" u Riminij i u, što je Ukraja incima
pokazalo da uživaj a u poseban status.4 Međutim, jedna jedinica
ove divizij i e bila je odsečena i pala je u ruke Amerikancima, koji
su pokazali mnogo manj n e gostolj l ubivosti.
Predsednikov lični predstav a nik kod pape primio je 5. jula
1945. godine, diplomatsku notu od Držav a nog sekretariji ata Vati-
kana:
“Nekoliko hilj l ada Ukraj a inaca nalazi se u Nemačkoj u strahu
da će možda biti poslati u Galicij i u. U njn ihovo ime Sveta Stolica
je zamolj l ena da preko svojih službi omogući da se ovim jadnim
izbeglicama dozvoli da uskoro napuste Nemačku i nađu utočište
u Belgij i i, Holandij i i ili bilo kojoj drugoj zemlj l i, samo da ne budu
primorani da se vrate na teritorij i u pod ruskom dominacij i om.”5
Problem je, međutim, bio u tome što su te "jadne izbeglice"
bile još uvek u nemačkim unifo f rmama kada su zaroblj l ene. Ame-
rička armij i a je smatrala da nema mesta za tu vrstu humora kada
su ovi zaroblj l enici u pitanj n u. Otkriveno je da jedan od galicij i skih
ofi
f cira ima istetoviran karakteristični znak SS-a ispod pazuha i
oznaku krvne grupe u slučaj a u ranjn ava anj
n a u borbi. Amerikanci su
brzo uredili sve za nj n egovu ekstradicij i u Sovj
v etima. Jednostav a no
nisu mogli da dozvole da jedna SS jedinica pređe u prij i atelj
l sku
katoličku držav a u, kako je to zahtevao Vatikan, već su nastav a ili da
traže "izbeglice" sa SS tetovažom.6
Vest o ovome je verovatno izazvala nespokojstvo jer je preko
2.000 pripadnika galicij i ske SS divizij i e prošlo SS-ovu obuku. Ve-
liki broj Šandrukovih ofi f cira imao je inkriminisanu tetovažu.7
147
Bilo je kraja nj
n e vreme da se Vatikan neposredno angažuj u e za ka-
toličku ukraj a insku armij i u.
Nekoliko sedmica kasnij i e, 11. av a gusta 1945. godine, Držav a ni
sekretarij i at Vatikana uručio je diplomatsku notu Amerikancima
"u ime duhovne i verske brige za raselj l ena lica koja pripadaj au
rutenskom katoličkom obredu u Nemačkoj... bez obzira da li se
nalaze u koncentracionim logorima ili izvan nj n ih".8
Vatikan je posebno zahtevao da se nj n egovom nedav a no nai-
menovanom apostolskom poslaniku "dozvoli obilazak... kon-
centracionih logora u Nemačkoj u kojima se nalaze rutenski
katolici". Svakako nij i e bilo slučaj a no to što je čovek koji je odab-
ran za papskog emisara bio niko drugi do "nj n egova preuzviše-
nost monsinj n or Bučko". Vatikan je ponovo imenovao ovog sveš-
tenika-fa f šistu za svog emisara katolicima koji su sarađivali sa
nacistima. Takođe je tražena dozvola da mu "sveštenici koje će
naći među raselj l enim Rutenima" pruže pomoć. Ovo se očigled-
no odnosilo na unij i atske kapelane poput Ivana Grinioha koji su
služili u galicij i skoj SS divizij i i.9
Vatikan je uputio prvi u kasnij i em nizu zahteva za amnestij i om
koji su usledili iz Istočne kongregacij i e. Vatikanski advokati su
očigledno radili prekovremeno i našli su način kako da spasu ga-
licij
i ske esesovce i da ne dozvole da padnu Sovj v etima u ruke:
“... te Ukraj a ince ... koji se vode kao ratni zaroblj l enici... ne
treba smatrati dezerterima iz Crvene armij i e, jer oni su 1939. go-
dine bili žitelj l i Polj
l ske, a ne Rusij i e. Iz istog razloga se ne može
zahtevati da se na osnovu sporazuma na Jalti staranj n e o njn ima
poveri sovj v etskim vl v astima jer taj a sporazum predviđa repatrij i aci-
ju samo za one ruske građane koji su napustili sovj v etske teritori-
je posle 1927. godine ili za one pojedince koji su bili pripadnici
Crvene armij i e.”10
Britanski Forin ofi f s je shvatio ovaj a izuzetno lukav a argument.
Galiciji ski esesovci ne mogu da se izruče Sovj v etima, jer su neka-
da bili Polj l aci. S druge strane, ne mogu se izručiti Polj l skoj jer je
Galiciji a sada deo Sovj v etskog Sav a eza. Bila je to "kv k aka 22" u vati-
kanskom izdanj n u, tako da je, po nj n oj, trebalo jednostav a no oslo-
boditi sve ratne zločince iz Galicij i e i poveriti ih dobronamer-
nom biskupu Bučku. Ali Amerikanci nisu hteli da odstupe.11
148
Prema sporazumu sa Jalte, ti nacisti moraj a u da se izruče Sovj v e-
tima.
Sedam dana kasnij i e pritisak se malo povećao tako što je ne-
kadašnj n i Bučkov pretpostavlj l eni, biskup Bohačevski iz Pit-
sburga, poslao 25. av a gusta pismo generalu Džordžu Maršalu,
šefu
f štaba u Ministarstvu rata. Insistirao je da se svim Uk-
raj
a incima u američkoj zoni da azil, da im Crveni krst pruži po-
moć i da im se prizna pravo na organizovanj n e sopstvenih
"dobrotvornih komiteta":
“Ovi Ukraj a inci koji se vode kao Rusi ili Polj l aci žive u smrtnom
strahu da će biti izručeni sovj v etskoj Rusij i i ili Polj
l skoj. Izveštaja i iz
poluzvaničnih i privatnih izvora otkrivaj a u da se šire priče o tome
kako sovj v etske vlv asti nemilosrdno, užasno, varvarski proganj n aj
a u,
hapse i ubij i aj
a u Ukraja ince, posebno intelektualce, sveštenike itd,
zbog njn ihovih verskih, socij i alnih i političkih uverenj n a, što znači
da Ukraj a inci imaj a u razloga za strah i uznemirenost.”12
Nema sumnj n e da je većina ukraj a inskih izbeglica u Nemačkoj
imala razloga za strah. Stalj l in je čak i sa ratnim zaroblj l enicima i
l udima koji su poslati na prinudni rad postupao kao sa nacis-
lj
tičkim kolaboracionistima. Mnogi koji su se vratili masovno su
pobiji eni, a ostali su otpremlj l eni u Sibir. Među galicij i skim ese-
sovcima bilo je mnogo onih koji su služili u pokretnim odredima
smrti u mestima kao što je Babi Jar, gde je za tri dana ubij i eno
više od 100.000 Jevrej e a. Te ubice su zaista imale razloga za strah
i uznemirenost.13
Ministarstvo rata je uputilo pismo biskupa Bohačevskog Stej et
departmentu koji je nekoliko meseci kasnij i e poslao biskupu po-
vršan odgovor u kome se jednostav a no kaže da se "situacij i a onih
koji su preostali razmatra s dužnom pažnj n om kako bi se izbegle
nepotrebne teškoće".14 Tokom cele jeseni 1945. godine američ-
ka armij i a je nastav
a ila da skuplj l a begunce iz Ukraj a ine i da ih vraća
u Sovjv etski Sava ez. Kao što se kasnij i e pokazalo, oni su bili među
poslednj n ima koji su izručeni, jer je sve bilo spremno da nacisti
dobiji u lep božićni poklon.
Vatikan je 30. novembra 1945. godine uputio fo f rmalnu diplo-
matsku notu "u ime 2.000 ukraj a inskih izbeglica koje se nalaze u
Štutgartu... Ove izbeglice smatraj a u da bi posle repatrij i acij
i e sko-
149
ro sasvim sigurno bili izloženi deportacij i i, fi
f zičkim i duhovnim
torturama, pa čak i smrti strelj l anj
n em... Imaj a ući u vidu uverav a a-
n a koja su nedav
nj a no pružena mađarskim izbeglicama da neće
doživeti repatrij i acij
i u protiv svoje volj l e, veruju e se da ima mesta
za nadu da se ni sa Ukraj a incima neće postupiti drugačij i e".15 I
opet su Amerikanci učtivo odbili Vatikan. Lj L udi o kojima je ovde
reč bili su osumnj n ičeni za saradnj n u sa nacistima.16
Dve sedmice kasnij i e Vatikan se ponovo oglasio novom diplo-
matskom notom sa oznakom HITNO. Biskup Bučko se obratio
direktno papi Pij i u XII. Vatikan je tvrdio da Amerikanci, uprkos
svim uverav a anjn ima, i dalj l e prebacuj u u ukraj a inske zaroblj l enike
Sovjv etima u Štutgart. Citiran je Bučkov apel upućen papi Pij i u XII
i Amerikancima kojim se traži privremeno obustav avljanj
n e izruče-
n a da bi se zaroblj
nj l enici, kako piše biskup Bučko, "pripremili za
hrišćansku smrt". Bučko je takođe nav a eo da su u "Logoru za ra-
selj
l ena lica u Hanaj a u neke izbeglice izvršile samoubistvo, radij ie
nego da budu izručene".17
Bučkova propagandna kampanj n a je bila efi f kasna. Pet sedmi-
ca kasnij i e, 23. januara 1946. godine, Stej e t department je izdao
"novu direktivu" kojom su promenj n ena prav a ila u korist Ukra-
jinaca. Od toga trenutka mogli su da budu nasilno izručeni samo
oni Ukraj a inci koji su posle 1939. bili građani Sovj v etskog Sav a eza.
Ovim je izuzeta većina "polj l skih" Ukraja inaca iz Galicij i e. Osim to-
ga, Steje t department će izručiti samo one "nepolj l ske" Ukraj a ince
koji su zaroblj l eni u nemačkim unifo f rmama ili za koje postoje
"valjl ani dokazi" da su svojom volj l om pružali pomoć i podršku
nacistima.18
Nisu samo Amerikanci trpeli katolički pritisak. Kanadska vl v a-
da je nevolj l no dozvolila velečasnom Kušniru (Kushnir), koji je
tobože došao u dobrotvornu misij i u, da poseti zaroblj l ene Ukra-
jince u zapadnoj okupacionoj zoni Nemačke. Ubrzo posle toga
je velečasni Kušnir kao "predsednik Odbora" jedne političke
grupe odlučno protestovao protiv politike nasilne repatrij i acij
ie
Ukraj a inaca i time zadao neočekivani, podmukli udarac vatikan-
skom Forin ofi f su.19
Vatikan je već postigao značaj a an kompromis za Ukraj a ince, ali
je išao dalj l e i intervenisao i za pripadnike Vl V asovl vljeve armij i e.20
150
Amerikanci su, naime, odlučili da sve Ruse tretiraj a u u skladu sa
prav
a ilima koja su važila za Ukraj a ince, što je značilo da će biti iz-
ručeni. Ali tu su načinili grešku zbog koje će Zapad kasnij i e gorko
zažaliti, jer ih je skupo koštala tokom hladnog rata. Vl V asovlvljeva
armij i a u velikoj meri nij i e bila okaljl ana ratnim zločinima, što se
nikako ne može reći za galicij i ske esesovce, od kojih su neki poči-
nili zapanj n uj
u uća zverstva.
Jedan od naj a tragičnij i ih događaj a a posleratne epohe zbio se
kada su američka i britanska vl v ada skupile desetine hilj l ada sit-
nih saradnika okupatora, ratnih zaroblj l enika i nevinih političkih
izbeglica i nasilno ih predale sigurnoj smrti ili zaroblj l eništvu.
Jedno kratko vreme je Zapad bio Stalj l inov saučesnik u nj n egovim
posleratnim masakrima.21 Ono što celoj stvari daj a e ironičan
prizvuk je da su protesti Vatikana pomogli samo zločincima da
izbegnu kaznu. Zato su Ukraj a inci poverovali da su privilegovani
štićenici Zapada i počeli su da traže američke vize.22
Promena u američkoj politici nij i e prošla nezapaženo. Ukra-
jinsko-američka liga je 25. juna 1946. godine napisala u svom
pismu Stej e t departmentu:
“Odlučno protestuj u emo protiv planova da se u našu zemlj lu
dovedu lj l udi koji su sarađivali sa nemačkim fa f šistima u terorisa-
n u ukraj
nj a inskog, polj l skog i jevreje skog stanovništva zapadne Uk-
raj
a ine (ranij i e dela Polj l ske), ili koji su bili vojnici u SS divizij ii
"Halychyna" (Galicij i a) i borili se protiv američke i britanske
armij i e u Italiji i, ili lj
l udi koji su pripadali naoružanim bandama i
pomagali nemačkim fa f šistima u terorisanj n u i proganjn anj
n u naro-
da u sav a ezničkim zemlj l ama. Oni su pomagali Nemcima u logo-
rima smrti gde su uništav a ali ne samo Ukraj a ince, Polj
l ake i Jevrej
e e,
već i građane Britanij i e, Francuske i Sjedinj n enih Držav a a.”23
Stej
e t department je uzvratio da sav a ezničke vojne vl v asti strogo
proverav a aj
a u zaroblj l enike "u potrazi za ratnim zločincima, kv k is-
linzima i kolaboracionistima... sa cilj l em da se takv k e osobe elimi-
nišu iz Centara za raselj l ena lica".24 Američka vl v ada još uvek je
gaj
a ila iluziji e da nij i edan saradnik nacista neće izbeći kaznu. Bri-
tanci nisu više imali takv k e iluzij
i e.
Mada zvuči neverovatno, galicij i ski esesovci su se pune dve
godine izležav a ali na suncu u britanskom logoru u Riminij i u. On-
151
da je Britancima iznenada sinula idej e a da bi mogli barem da
izvrše proveru tih lj l udi, pre nego što predaj a u logor italiji anskoj
v adi septembra 1947. godine. Tako su januara 1947. godine u
vl
Rimini stigli brigadni general Ficroj Meklin (Fitzroy Maclean) i
n egov pomoćnik da provere da li u logoru ima nepoželj
nj l nih
osoba.25
Provera je bila površna. Ispitano je samo 200 od 8.272 lj l udi.
Ekipa je koristila logoraše za prevođenj n e u toku provere, nij ie
obav
avljeno unakrsno ispitivanj n e, sve u svemu, od Ukraj a inaca se
samo tražilo da sami ispričaj a u gde su bili u toku Drugog svetskog
rata. Ekipa brigadnog generala Meklina je vedro priznala da su
"sami Ukraj a inci ispričali celokupnu kratku istorij i u divizij
i e, a mi
sami nismo raspolagali nikakv k im infof rmaciji ama na osnovu ko-
jih bismo proverav a ali nj
n ihove iskaze".26
Ukraja inski ofi
f ciri su namerno izneli pogrešan redosled borbi
koje su vodili i tvrdili su da je nj n ihova jedinica Prva ukraj a inska
divizij
i a Vermahta koja je imala relativno dobru reputacij i u. Kon-
trolna ekipa je primetila: "Neki od istinskih zločinaca... ako ih
ovde uopšte ima, možda se skrivaj a u u ovim naizgled bezopas-
nim jedinicama, ali taj a rizik moramo da prihvatimo".27 Britanska
istraga je, naime, kasnila već mesecima. "Ako želimo da ovaj a
posao zav a ršimo, moramo, a po mom mišlj l enj
n u i možemo, da
pretpostav a imo da su ti lj l udi zaista onakv k i kakv
k i tvrde da su, i da
su radili ono što kažu da su radili" napisao je Meklin.28
Brigadni general Meklin se suočio sa jednim malim proble-
mom kada su neki zaroblj l enici počeli da pričaja u o svom rangu u
galicij
i skom SS-u. Ali takv k a priznanj n a nisu mnogo uznemirila bri-
tanske kontrolore. Zaroblj l enici su se sigurno zbunili i malo po-
grešili. "Ne vidim ništa sumnj n ivo u tome što neki od zaroblj l enika
ne znaja u tačno u kojoj jedinici su bili... međutim, izgleda da su
neki prošli esesovsku obuku".29 Britanci su se radij i e držali izmiš-
l enog pokrića da se radi o jedinici Vermahta, čak i kada su bili
lj
suočeni sa suprotnim dokazima koje su dav a ali sami zaroblj l enici.
Kontrolorima je već bilo nešto malo teže kada su zaroblj l eni-
ci, uprkos diskretnim opomenama, uporno tvrdili da je "većina
dobrovolj l no pristupila nemačkim oružanim snagama i borila se
protiv naših sav a eznika". Kako bi ih ovakav a iskaz svrstao u one
152
koji podležu izručivanj n u Sovj v etima, kontrolori su pretpostav a ili
da zatvorenici nisu mislili da kažu da su bili "dobrovolj l ci" u pra-
vom smislu te reči.30
Niji edan zaroblj l enik nij
i e bio toliko glup da prizna ratne zloči-
ne, tako da nij i e otkriven ni jedan ratni zločinac. Uprkos primed-
bi svog pomoćnika da bi temelj l na provera svake osobe u tom
logoru zahtevala više meseci, Meklin je u fe f bruaru obav a estio Fo-
rin ofi
f s da će nj
n egova istraga u Riminij i u biti okončana već sredi-
nom marta.31
Bila je to "dobra vest" za Forin ofi f s, koji se nadao da će izbeći
nepriji atnosti koje prirodno prate svaku temelj l itu istragu.32 Vest
da su mnogi priznali da su dobrovolj l no služili pod Trećim raj a-
hom bila je veoma neprij i atna. Britanci su se ponadali da bi
problem nestao ako bi jednostav a no nestali i ti zaroblj l enici koji
samo stvaraj a u probleme i učtivo su primetili: "Verovatno će se ta
gomila kv k islinga smanj n iti zahvalj l uj
u ući manj n ku čuvara koji bi
n ihovo bekstvo".33 Ali za to nij
sprečili nj i e trebalo da brinu.
U leto 1945. godine je jedna sovj v etska ekipa došla u kratku
posetu Ukraj a incima i identifi f kovala "malu grupu fa f šista" na vo-
dećim položaj a ima. Jedanaestorica su "na zahtev sovj v etske misij ie
uklonj
n eni, ali su im kasnij i e britanske vl v asti dozvolile povratak".34
To je jedan od retkih primera kada su nacistički begunci sami
hteli da se vrate u "zaroblj l enički logor". Tako je izgledala inter-
nacij
i a pod Britancima u Italij i i. Logor u Riminij i u je bio ozlogla-
šen među američkim kontraobav a eštaj a cima zbog lakoće s kojom
su zaroblj l enici dolazili i odlazili iz nj n ega po svojoj volj l i.35
Ukraj a inci su uživali pod britanskim staratelj l stvom i nisu imali
nameru da ga napuste. Brigadni general Meklin, koji je gaj a io is-
krene simpatij i e prema ovim momcima,36 pitao je Forin ofi f s kako
da zaštiti Ukraj a ince i da spreči da oni padnu u ruke Sovj v etima u
trenutku kada italij i anska vlv ada bude preuzela logor. Bez obzira
na sva objašnj n enjn a, Ukraj
a inci su ipak bili zaroblj l eni u nemačkim
unifo
f rmama i već su priznali da su se dobrovolj l no priji av
a ili da se
bore za naciste. "U takv k im okolnostima izgleda da je jedino mo-
guće rešenj n e da ih sklonimo iz Italij i e pre ratifif kaciji e Sporazuma
i prebacimo u britansku zonu gde bi mogli da budu dalj l e ispiti-
vani, ako to bude neophodno", pisao je Maklin.37
153
 Forin ofif s se podelio oko ovog predloga. Mala većina se zala-
gala da se cela galicij i ska SS diviziji a dovede u Britanij i u i tu zadr-
ži dok se stvari ne reše.38 Neke birokrate su se tome žustro uspro-
tivile tvrdeći da je taja plan samo mlak izgovor da se zaobiđu oba-
veze preuzete na Jalti.39 Drugi su govorili da treba pomoći onima
koji su se borili na strani Britanaca, a ne i onima koji su se borili
za Nemce.40 Britanci su u to vreme saosećali sa svakim ko je za
sebe tvrdio da je antikomunista. Zato je, bez obzira na nemilo-
srdnu istinu o galicij i skoj jedinici, ipak odlučeno da Ukraj a ince
pod britanskim staratelj l stvom treba prebaciti na sigurno tle, u
Britaniji u.41
Međutim, ostao je u rukama Amerikanaca još veliki broj ukra-
jinskih kolaboracionista. Tada je pokušaj a da se galicij i ski esesov-
ci predstav a e kao "borci za slobodu" poprimio međunarodne
razmere. Februara 1947. godine je Ukraj a inski komitet Kanade
velečasnog Kušnira ponovo zadao jedan podmukli udarac, ovog
puta Držav a nom sekretaru SAD, tvrdnj n om da je "izručivanj n e tih
momaka u ruke Sovj v etima isto što i potpisivanj n e smrtne presude
bez suđenj n a. Obraćamo se vama i vašoj vl v adi da intervenišete u
ime prav a de". 42

Maj
a a meseca je kardinal Spelman (Spellman) iz Nj N uju orka pos-
tao osoba kojoj se upućuj u u preklinjn anj
n a. On je primio peticij iu
koju je potpisalo 5.000 Ukraj a inaca iz Salcburga, u američkoj oku-
pacionoj zoni Austrij i e, i odmah je uputio Nacionalnoj katoličkoj
konfef renciji i za humanitarne aktivnosti, organizacij i i ne malog
političkog značaj a a, koja je, opet, predala peticij i u daljl e, Stej
e t de-
partmentu.43
Ta peticiji a je označila veliku prekretnicu u propagandnoj tak-
tici ukraja inskih emigranata. Po prvi put su prešli u ofa f nzivu i
počeli da tvrde da Sovj v eti lažno optužuju u mnoge Ukraj a ince za
ratne zločine samo zato što su ovi podržav a ali Banderin ilegalni
antikomunistički pokret koji još uvek vodi rat iza gv g ozdene zav a e-
se:
“Iz novinskih izveštaj a a agenciji a ‘Asošij
i eted pres’ i ‘Dana-Roj-
ter’ od 12. maj a a 1947. godine, saznali smo da su... SSSR, Polj l ska i
Čehoslovačka potpisale Ugovor o sav a ezu protiv partizanske gru-
pe, takozvane Ukraj a inske ustaničke armij i e (UPA
P ) ... svakodnev-
154
no u štampi nalazimo sve više izveštaj a a o teškim borbama na
granicama pomenutih zemalj l a uz upotrebu teškog naoružanj n a,
artilj
l erij
i e, vazduhoplovstva i padobranskih jedinica... Sve ovo se
dešav
a a na drugu godišnj n icu prestanka svih vojnih aktivnosti u
Evropi... Zvanična štampa pomenutih zemalj l a nalazi samo
jedan naziv za ove jedinice - ‘banditi’. Mi znamo, vaša preuzvi-
šenosti, da su u redovima tih takozvanih ‘bandita’ i mnogi sveš-
tenici... mi znamo da su vam poznate mnoge strašne činj n enice o
proganj n anj
n u grkokatoličke crkv k e na teritorij i i zapadne Ukraj a ine.
Celom svetu je poznato da je sedam naših biskupa bačeno u zat-
vor gde su ili umrli ili su mučeni u naj a strašnij i im okolnostima.44
Do leta 1947. godine britanska vl v ada je privela kraj a u svoje
napore da zaštiti ukraj a inske "borce za slobodu". Taj a potez nij ie
izmakao pažnj n i svetske štampe:
"Galiciji ska diviziji a" u Britanij i i ... Depeša iz Rima komentari-
še izj
z av
a u g. Hektora Maknila (Hector McNeil), britanskog držav a -
nog ministra, o Hitlerovoj takozvanoj ‘Galicij i skoj diviziji i’, čij
i ih je
8.000 pripadnika dovedeno u Britanij i u iz Italiji e. G. Maknil tvrdi
da je sovj v etska komisij i a uzela učešće u proverav a anj
n u ovih 8.000
l udi iz zapadne Ukraj
lj a ine i da među nj n ima nisu otkriveni ratni
zločinci.
Ova izjz av
a a izazvala je veliko iznenađenj n e u novinarskim kru-
govima u Rimu jer je ‘Galicij i ska divizij i a’ spadala u fo f rmacij i e SS-
a i bila ozloglašena zbog svoje surovosti. Nikakv k i sovj
v etski pred-
stav
a nici nisu učestvovali u proveri tih 8.000 lj l udi jer su britanske
vojne vlv asti uvek dav a ale negativan odgovor kad god su im se
sovj
v etski predstav a nici obraćali u vezi sa tim predmetom. Izj z av
a a
g. Maknila ima jasnu nameru da obmane jav a no mnj n enj
n e.” 45

Forin ofi f s je blago ukoren od strane Feliksa Verta (Felix Wi W rth)

iz Asociji acij
i e stranih novinara u Britanij i i, koja je očigledno shva-
tila da je zbog žurbe da se Ukraj a inci što pre evakuišu obav avljena
veoma površna kontrola tih lj l udi:
“Bilo bi interesantno ustanoviti pažlj l ivom istragom da li bi se
neki od tih lj l udi mogli svrstati u ratne zločince... U celini se malo
zna o užasnoj ulozi koju su Ukraj a inci, kao verne i aktivne sluge
Nemaca, imali u pokolj l u Jevreje a u Lav a ovu i drugim gradovima
tog dela sveta, kao i u fa f brikama smrti širom istočne Evrope.
155
 Ozloglašena ukraj a inska SS diviziji a ‘Galizien’ i druge ukraj a inske
fformacij i e nose punu odgovornost za većinu monstruoznih
zločina koji su se tamo odigrali.
Bez obzira na naš spor sa Rusima, sav a est civilizacij i e nam
sigurno ne bi mogla dozvoliti da te lj l ude proglasimo za nevine
političke izbeglice sve dok sa sigurnošću ne ustanovimo da oni
nisu odgovorni za zločine koji neosvećeni vapij i u do neba.”46
Da li je Maknil doveo britanski parlament u zabludu? Zar nij ie
obavavljena efi f kasna provera? Četrdeset godina kasnij i e, 1988. go-
dine, Britanski svepartij i ski parlamentarni komitet utvrdio je da
galiciji ski esesovci nisu prošli čak ni kroz minimalnu proveru
koja je obav a ezna pri normalnom uselj l av
a anj
n u u Britanij i u, a ka-
moli rigoroznu proveru obećanu 1947. godine.47 U to vreme su
data zvanična uverav a anj
n a da će se obav a iti dalj
l e iscrpne provere i
objašnjn eno je da su Ukraj a inci dovedeni u Britanij i u samo zato
"da bi se onemogućilo bežanj n e onih koji imaj a u sumnj n iv ratni
dosij
i e".48
V lij
Vi i am Vi
V lkinson (Wi
W lliam WiW lkinson) iz Forin ofi f sa uporno je
tvrdio da "nij i e verovatno da će se među nj n ima naći neki ratni
zločinac".49 Možda je znao da ih niko i ne traži. U svojim mno-
gobrojnim memorandumima Vi V lkinson je insistirao da su Uk-
raj
a inci već prošli kontrolu brigadira Meklina u Riminij i u.50 Na
nesreću, i Meklin i Vi V lkinson su se oslanj n ali na izj z av
a e samih
zaroblj l enika. Pokriće u vidu priče "nikad u SS-u" brzo su opo-
vrgli sami Ukraj a inci.
Do 1947. godine je u Britanij i u došlo tako mnogo Ukraj a inaca
da su počeli da drže svoje skupove. Februara 1947. godine je
održana četvrta konvencij i a Ukraj
a inske unij i e u Vestminsterskoj
katedrali. Osim kardinala Grifi f na (Griffffin) prisustvovao je i sveš-
tenik Josefa f t Jan (Josephat Jean) kao predstav a nik katolika unij i a-
ta. Prema izveštaj a ima sa konvencij i e, "Uniji a očekuj u e veliki porast
broja članova u bliskoj budućnosti kada lj l udi iz SS divizij ie
‘Galiz
i ien’, koji su do sada bili ratni zaroblj l enici, postanu slobod-
ni radnici".51
Ovim je raspršeno pokriće u vidu priče da su oni samo bili
deo Vermahta. Osim toga, Ukraj a inci su ovim odali taj a nu da se
Forin ofi f s sprema da tiho oslobodi ratne zaroblj l enike i da im da
156
status građana. Vapaj a koji je posle ovoga odj d eknuo u štampi
morao je da dovede do poštene istrage. Umesto toga, Vi V lkinson
je napisao intimnu poruku “Dragom Garelonu”, vođi Ukraj a inske
uniji e i potpisao se kao "Vi V li". Izgrdio je svog prij i atelj
l a zbog
objavavljivanjn a neugodne istine:
“Siguran sam da ćeš se složiti sa mnom da je sasvim nepo-
želj
l no da se jav a no daj a u takvk e izj
z av
a e koje mogu da izazovu utisak
da se esesovcima dozvolj l av
a a da se nastane u Uj U edinj n enom
Kraljl evstvu, jer se buduća sudbina tih lj l udi još uvek razmatra.
Bio bih ti zahvalan ako bi se ovo pitanj n e ubuduće tretiralo s dis-
kreciji om.”52
Umesto da drži jezik za zubima, Garelon je poslao Vi V lij
i u me-
morandum u kome se iznosi priznanj n e koje još više zaprepaš-
ćuj
u e: svako je morao da "potpiše molbu u kojoj izj z av
avljuj
u e da se
dobrovolj l no priji avlj
l uj
u e da služi u Galicij i skoj diviziji i".53 Ovo Ga-
relonovo priznanj n e je bilo u suprotnosti s Meklinovom izj z av
a om
da su ti lj l udi bili regrutovani protiv svoje volj l e. Osim toga je
značilo da se oni mogu legalno smatrati izbeglicama.54
Pošto je tako sam onemogućio svojim lj l udima da uživaj a u sta-
tus raselj l enih lica, Garelon je ustvrdio da nj n ihovo dobrovolj l no
služenjn e Raj i e važno.55 Na kraj
a hu nij a u kraj
a eva, niji e to prvi put da
Britanci krše propise ove vrste:
“Jugosloveni koji su sačinj n av
a ali sličnu jedinicu od 12.000 lj l udi
prebačeni su u britansku zonu u isto vreme kada su Ukraj a inci
prebačeni u UK, pre godinu dana. Svi su oslobođeni u britanskoj
zoni i stekli status ‘raselj l enih lica’.”56
Izgleda da je "Dragi Garelon" dovodio Forin ofi f s u neugodnu
situaciji u. Ukraj a inci su očigledno znali previše o tome kako
Britanci štite druge bivše fa f šiste i mogli su da izazovu još veći
jav
a ni skandal. Međutim, Forin ofi f s je odbio Garelonov poziv da
"jav
a no pohvali Ukraj a insku ustaničku armij i u".57 Potaja no pripre-
manj n e plana o naselj l av
a anjn u ukraj a inskih esesovaca u nekoj dru-
goj zemlj l i je ubrzano.
Maja a 1948. godine Vi V lkinson je zatražio od britanskog Kabi-
neta da prenebregne odredbe Sporazuma sa Jalte koje se odno-
se na nasilnu repatrij i acij
i u Sovjv eta što bi "bilo dobro jer bi se
time naša politika prema sovj v etskim nacionalistima usaglasila
157
sa politikom koju imamo prema Jugoslovenima i drugima".58
Hladni rat se razbuktav a ao i svaki neprij i atelj
l britanskog neprij i a-
teljl a sada je postaj a ao priji atelj
l . Bez obzira što je možda bilo poh-
valno to što je vl v ada odbila da izruči lj l ude kako ne bi bili masov-
no pogublj l eni, niji e za pohvalu činj n enica da britanska vl v ada nij ie
ni pokušala da se pozabav a i dosadnim problemom eventualnog
prisustva ratnih zločinaca na nj n enoj sopstvenoj teritorij i i. Čak i
pošto je sovj v etski ambasador podneo spisak 124 ofi f cira galiciji ske
SS divizij i e, za kojima je raspisana poternica kao za ratnim zlo-
čincima, Vi V lkinson je napisao: "Mislim da u ovom trenutku nij ie
potrebna temelj l na provera".59 Umesto toga, predložio je da se
Forin ofi f s osloni na rezultate prethodne, nezadovolj l av
a aja uće
Meklinove provere.60
Na nesreću, Ministarstvo unutrašnj n ih poslova se nij i e dalo
tako lako prevariti. Ono se obratilo američkoj obav a eštaj
a noj služ-
bi u Nemačkoj. Amerikanci su već pre toga uhapsili jednog čove-
ka sa karakterističnom esesovskom tetovažom. I još gore od to-
ga, američki cenzori su imali kopij i e pisama koja je uhapšeni raz-
menj n ivao sa prij i ateljl ima, esesovcima iz Galicij i e, koji se nalaze u
Britanij i i. Ministarstvu unutrašnj
61 n ih poslova se ovo uopšte nij ie
dopalo:
“Verovatno bi ih dovelo u neprij i atnu situacij i u da toj 124-orici
ofif cira daj a u građanska prav a a, a da se kasnij i e otkriji e da se radi o
ratnim zločincima u naj a gorem smislu te reči, ili da imaj a u dosij ie
kao esesovci.”62
Ministarstvo unutrašnj n ih poslova je predložilo "da se svi ti
l udi vrate u Nemačku milom ili silom", što je užasnulo Forin
lj
ofif s.63 Ta sugestij i a je spremno zapostav avljena u očekivanj n u pred-
stojećih razgovora sa kanadskom vl v adom o prihvatanj n u ovih lj l u-
di kao doselj l enika,64 uprkos sumnj n ama britanskog Ministarstva
unutrašnj n ih poslova da bi "neki od tih lj l udi mogli da budu ratni
zločinci". Očigledno je postojala ogromna razlika između pre-
65

bacivanj n a esesovaca u Kanadu i dav a anjn a britanskog držav avljan-

stva takv k im lj l udima.
Samo je privilegovana manj n ina u Forin ofi f su shvatala da su
galicij i ski esesovci na strani Britanaca. Dobar deo ukraj a inske ma-
rionetske vl v ade već je bio regrutovan u Taj a nu obav a eštaja nu služ-
158
bu.66 To nij i e bilo nespojivo s nj n ihovim nadzorima. Vođa ukra-
jinskih nacionalista Stefa f n Bandera je još pre rata radio za ovu
službu. Posle poraza nacista 1945. godine, zabludeli sin je pono-
vo primlj l en u njn eno okrilj
l e.
Bandera nij i e bio usamlj l en u tome. Manj n e od godinu dana
kasniji e, general Pav a el Šandruk, poslednj n i komandant galicij i skih
esesovaca, našao se na spisku rukovodećih lj l udi organizacij ie
Prometej e , koju su pre rata vodili Britanci, zatim su je preuzeli
nacisti i naposletku povratila britanska služba SIS.67 Britanci
nisu želeli kontrolu samo nad ukraj a inskim snagama otpora, već
su hteli da udruže sve "borce za slobodu" i da osnuj u u masovni
"Antibolj l ševički blok nacij i a" (A
( BN). U početku je ABN okuplj l ao
samo fa f šiste iz OUN i nj n ihove severne susede, beloruske nacis-
te.68
Bila je to šarena družina. Jaroslav a Stetsko je postao predsed-
nik, Mikolaj a Abramčik potpredsednik, a Stanislav a Stankj k evič je
bio sekretar.69 Stetsko se zakleo na večitu vernost Fireru usred
pokolja Jevreja koji su počinili članovi OUN u Lavovu.70
Abramčik je za vreme rata bio nacistički ministar za obav a eštaja nu
delatnost u marionetskoj vl v adi Belorusiji e. Stankj
71 k evič je bio ta-
kav
a zločinac da je Stetsko u poređenj n u sa nj
n im izgledao kao dob-
ričina. Opis nj n egovih gnusnih zverstav a a unet je u zapisnik Kon-
gresa SAD.72
N egovo ime je nedugo zatim ponovo pomenuto u jav
Nj a nosti
kada je sovj v etski delegat ustao u Uj U edinj
n enim nacij i ama i optužio
Ameriku da krij i e Stankj
k eviča, Banderu i druge "kv k islinge i izdaja-
nike" u sava ezničkim okupacionim zonama Zapadne Nemačke.73
Stej
e t department je porekao te optužbe, ali je Kontraobav a eštaja ni
korpus Armij i e SAD pokrenuo istragu u Nemačkoj. Stankj k evič je
uhapšen, ali je ubrzo pušten na slobodu, pošto je objasnio
Amerikancima o čemu je reč. Naime, britanska obav a eštaja na
služba je mudro smestila štab ABN-a u američku okupacionu
zonu, zaja edno sa Banderom i ostalim vodećim nacistima pome-
nutim u Uj U edinj n enim nacij i ama.
CIC je bio ogorčen zbog britanskog postupka. CIC je prethod-
no ponudio Banderine usluge Amerikancima, ali su ovi tu ponu-
du odbili.74 Jedno je pomagati Britancima taj a no, a sasvim drugo
159
biti jav
a no optužen zbog regrutovanj n a ozloglašenih ratnih zloči-
naca. Umesto da svoje agente-naciste drže u svojoj okupacionoj
zoni, Britanci su ih cinično posadili u Minhen i tako izložili
Amerikance eventualnim napadima u slučaj a u da stvar izađe na
videlo. Amerikanci su u samoodbrani promenili oznaku na
Banderinom dosij i eu sa strogog poverljl ivo na poverlj l ivo kao uvod
u kasnij i e obelodanj n e istine.75 Ministarstvo rata je zatražilo
n ivanj
dozvolu od Stej e t departmenta da izda saopštenj n e za štampu da
Amerika ne štiti ratne zločince i da će odmah uhapsiti Banderu
ako ga nađe u svojoj okupacionoj zoni u Nemačkoj.76 Taj a pred-
log je odmah odbacio Džek D. Nil (Jack D. Neal), šef Odelj l enj
n a za
odnose sa inostranstvom u Stej e t departmentu. Ovo odelj l enj
n e se
bav
a ilo obava eštaj
a nim vezama sa Britancima. Nil je izj z av
a io da "sa-
vetuj
u e da se ne objav avljuj
u e nikakvk o saopštenjn e za štampu o tom
predmetu" jer se u tom saopštenj n u "nagoveštav a a spremnost za
hapšenj n e" Bandere, ako bi ovaj a bio otkriven. Kasnij
77 i e je drugi
šef špij
i una u Steje t departmentu priznao prav a i razlog zašto je bri-
tanska zaštita ukraj a inskih nacista skrivana od očij i u jav
a nosti. I
sami Amerikanci su pokušav a ali da sa nj
n ima sklope posao iza leđa
Britancima. Od 1946. godine je vođstvo ukraj a inskih nacista bilo
“neprekidno onemogućav a ano da u punoj meri sarađuj u e sa
predstava nicima američke obav a eštaj
a ne službe u Nemačkoj pr-
venstveno zbog cene koju je za punu saradnj n u zahtevao Stefa f n
Bandera u smislu političkog priznav a anj
n a i dav
a anjn a takv
k ih garan-
cij
i a nj
n egovoj grupi kakv k e ni jedan Amerikanac u Nemačkoj nij ie
mogao da im pruži... Američke vl v asti su prvi put obratile pažnj nu
na ovu mogućnost kada su Rusi zatražili ekstradicij i u Bandere i
mnogih drugih ukraj a inskih nacionalista, kao ratnih zločinaca.
Na sreću, pokušaj a otkrivanj n a ovih Ukraj a inaca antisovj v eta one-
mogućilo je nekoliko dalekovidih Amerikanaca koji su upozorili
tražena lica da se sakrij i u.”78
U izveštaja u se zaklj l učuj
u e da, iako ti Ukraj
a inci ne rade za Ame-
rikance, "ne bi išlo posebno u prilog Sjedinj n enim Držav a ama da
takv
k u grupu odbace". Shodno tome, Stej e t department je priznao
da "američki zvaničnici u Nemačkoj nikada nisu ozbilj l no poku-
šali da razbij i u tu grupu". Amerikanci su tiho oslobodili svoje
79

zarobljl ene galicij i ske esesovce i posmatrali kako se zadovolj l no

160
vraćaja u u britansku zonu ili se polako utapaj a u u izbegličku po-
pulacij i u u njn ihovoj zoni. Širom Nemačke su ukraj a inski esesovci
počeli da primaj a u sledovanj n a u hrani kao "žrtve nacističke opre-
sij
i e".80
Optužbe u Uj U edinj n enim nacij i ama su brzo zaborav avljene. Ali
Simon Vi V zental nij i e mogao da zaborav a i čoveka koji je bio orga-
nizator nacista u Galicij i i, SS Brigigadef eführer ra
r Dr Ota Gustav a a
Vehtera:
“Vi
V deo sam ga početkom 1942. godine u getu u Lav a ovu. Lično
je komandovao tog 15. av a gusta 1942. godine kada je odvojeno
4.000 starij i ih lj
l udi i odvedeno na železničku stanicu. Među nj n i-
ma je bila i moja maj a ka.” 81

V zental očigledno nij

Vi i e znao za vezu između Vatikana i bri-
tanske obav a eštaj a ne službe. Mislio je da je
“Vehter pobegao posle rata uz pomoć organizacij i e ODESA i
našao utočište u verskom zav a odu u Rimu kod slovačkih svešte-
nika koji nisu znali nj n egov identitet... Vehter se 1949. godine oz-
bilj
l no razboleo i očekivalo se da će uskoro umreti. Otkrio je lj l u-
dima u Rimu svoj identitet i zatražio sveštenika. Pričestio ga je
biskup Hudal.”82
V zental je ispričao kraj
Vi a ove priče u jednom intervj v uu. Za-
padnonemački tužioci su pozvali Hudala da se pojav a i kao sve-
dok na procesu koji se ticao galicij i ske SS divizij i e. Hudal je pod
zakletvom priznao da je Vehter osoba koja je živela u Vatikanu
prerušena u "sveštenika Ota Raj a nharta". Hudalu je očigledno bi-
lo neprij i atno, ali, rekao je, nij i e on taj a koji odlučuj u e o politici
Vatikana.83
Međutim, Vi V zental je u svojim memoarima napisao da je "je-
dan austrij i ski aristokrata, koji mi je povremeno pomagao, za-
molio biskupa Hudala da mu omogući uvid u Vehterov dosij i e.
Biskup je odbio".84 Pretpostav avlja se da Vatikan još uvek čuva
arhivske podatke o galicij i skoj SS jedinici. Ali Vi V zental niji e znao
da su Ukraj a inci imali mnogo moćnij i e zaštitnike od biskupa Hu-
dala. Sam papa je učestvovao u pregovorima o pružanj n u utočišta
ukraja inskim esesovcima. Pred kraj a rata je
“... general Pav avlo Šandruk, vođa Ukraj a inskog oslobodilačkog
komiteta koji je fo f rmiran pod pokrovitelj l stvom nacista, stupio u
161
kontakt sa nadbiskupom Ivanom Bučkom, visokim prelatom u
Rimu, koji je bio specij i alista Svete Stolice za Ukraj a inu... Šandruk
se nadao da bi nadbiskup Bučko mogao da prenese lično papi
generalovu molbu za milost u ime nj n egovih lj l udi.
‘Nadbiskup Ivan (Bučko) je brzo odgovorio na moje pismo i
obav
a estio me da je već posetio divizij i u’, prisećao se kasnij i e Šan-
druk. ‘U posebnoj audij i encij i i (u toku noći) nadbiskup je molio
N egovu svetost papu Pij
Nj i a XII da posreduj u e ... rezultat posredo-
vanj
n a Nj
N egove svetosti je bio taj a da su vojnici iz divizij i e tretirani
kao obični zatvorenici, a bolj l ševičkim agentima je bilo zabranj n e-
no da ih obilaze.’ ... Do proleća 1946. godine Šandruk je uz
pomoć nadbiskupa Bučka i Ukraj a inskog komiteta za pružanj ne
pomoći iz Velike Britanij i e uredio sa britanskom vl v adom da ukra-
jinski SS veterani smešteni u Riminij i u dobiji u emigrantski status
‘slobodnih doselj l enika’ i da im britanska vl v ada pomogne da se
nastane u Kanadi, Australij i i i drugim zemlj l ama Komonvelta.”85
U jednom dokumentu s kog je skinuta oznaka poverlj l ivo
američka obav a eštaja na služba je nav a ela spisak istaknutih vođa
Intermarij i uma. Kao što je već rečeno, ukraj a inski delegat je bio
uprava o biskup Bučko, spasilac galicij i skih esesovaca, agent bri-
tanskog SIS-a.86
Bučko nij i e bio jedini prelat koji je služio dva gospodara. In-
termariji um je bio pun sveštenika, monaha i braće redovnika uk-
l učuj
lj u ući jezuite, benediktince i fr f anj
n evce. Imali su štamparsku
mašinu za izradu fa f lsifi
f kovanih isprav a a, upravavljali su mrežom
samostana koji su služili kao skloništa, prali su prlj l av
a i novac i,
što je možda naj a važnij i e, organizovali su vrlo efi f kasne propagan-
dne kampanj n e koje su išle u prilog britanskim interesima. Od
Križara do OUN, od Baltika do Crnog mora, katolički sveštenici
poput Draganovića i Bučka vodili su špij i unsku mrežu.
Forin ofif s je imao mnogo neugodnosti zato što se trudio da
Vatikanska mreža ostane neotkrivena. S jedne strane je vl v ada
N egovog veličanstva dala veoma plemenitu (kasnij
Nj i e se pokaza-
lo i veoma nezgodnu) izj z av
a u u vezi sa obav a ezom Britanij i e da ot-
kriva nacističke ratne zločince. S druge strane je, pak, bio Va-
tikan sa naja većom obav a eštaj a nom mrežom u istočnoj Evropi koja
bi znatno pomogla Britanij i i da tamo uspostav a i svoju interesnu
162
sfe
f ru ili da barem oživi veze sa desetinama nacionalističkih or-
ganizacij i a koje su posle poraza nacista uprav a o od Vatikana pot-
ražile spas. Plemeniti ideali su brzo ustuknuli pred mogućnošću
regrutovanj n a istočnoevropskih nacista.
Ukraja inski nacisti su bili poslednj n a veća grupa koja je krišom
prebačena direktno preko britanske teritorij i e. Uz pomoć bisku-
pa Bučka, Šandruk se dogovorio o evakuacij i i galicij
i skih esesova-
ca u Kanadu i Australij i u. Britancima se odužio na taj a način što je
preuzeo vođstvo nad grupom Prometej e . Grupa je, da bi sve ima-
lo demokratski prizvuk, promenila ime u "Liga atlantske povelj le
Prometej e ". Ali je, bez obzira na ime, to ostala ona ista parav a an
grupa koju je kontrolisao šef SIS-a ser Stj t uart Menzis, grupa koja
je prišla SS-u, a zatim se vratila Britancima. Propagandna moć
Prometej e a je do 1946. godine bila već skoro sasvim spremna za
borbu protiv komunista.87
Direktno krij i umčarenj n e većeg broja nacista postalo je rizično
za Britanij i u. Ne samo što se Parlament zainteresovao za prav a u
prirodu galicij i ske SS jedinice već je i obav a eštaja na služba SAD
počela da uviđa da je Prometej e slabo maskirani britanski poku-
šaj
a ponovnog naoružav a anj
n a ukraja inskih nacista pod maskom
Poljl ske armij i e generala Andersa u Italij i i.88
Osim toga, ta maska je bila pomalo preterana. Andersove
snage su primile begunce iz beloruske SS divizij i e Belarus i Uk-
raj
a ince, tako da su nj n ihovi logori bili prepuni. Vatikan je bio veli-
kodušan, ali u nj n egovim samostanima nij i e bilo dovolj l no pros-
tora za nove regrute. Kako je predstojalo povl v ačenjn e sav
a eznika iz
Italij
i e, nešto se moralo učiniti sa preostalim nacistima do tog
dana 1947. godine, kada će Italij i ani možda morati da ih izruče
kao ratne zločince.
Približav
a anj n e dana kada će Italij i ani ponovo preuzeti kontrolu
nad svojom teritorij i om uticalo je da više britanskih diplomata
meka srca zauzme odlučnij i i stav
a . Čak su i Pav a elićeve ustaše ose-
tile blagotvorni efe f kat ukraja inskog talasa. Još u maj a u 1947. godi-
ne Forin ofi f s je prebacivao Vatikanu zbog pružanj n a zaštite usta-
šama:
“Bilo bi mi drago ako biste ukazali Držav a nom sekretarij i atu
(Vatikana) da su one osobe koje su aktivno radile za Pav a elićevu
163
ustašku vl v adu podržav a ale i odobrav a ale jedan režim koji se izru-
givao principima humanosti i praštao svireposti kakv k e nisu za-
beležene ni u jednom periodu lj l udske istorij i e.”89
Već u novembru, Forin ofi f s je sasvim promenio svoj stav a .
Umesto da kritikuj u e Vatikan, diskretno je tražio pomoć da se
ustaše krišom prebace izvan Italij i e:
“Vl
V ada Nj
N egovog veličanstva se obratila Vatikanu molbom da
pomogne pri prebacivanj n u ‘sivih’ u Južnu Ameriku bez obzira na
to što jugoslovenska vl v ada traži njn ihovo izručenj n e.”90
Iako je upotreblj l ena šifr
f ovana reč, nema sumnj n e da su
begunci u stvari nacisti za kojima se traga. Reč "sivi" koristili su
zapadni Sav a eznici da označe saradnike nacista. Reč "crni" je
označav a ala ratne zločince za koje postoji zahtev za ekstradicij i u.
"Beli" su bili žrtve nacističke opresij i e - Jevrej
e i, ljl udi odvedeni na
prinudni rad, logoraši itd. "Beli" nisu morali da putuj u u krišom
jer im je Međunarodna organizacij i a za pomoć izbeglicama da-
vala isprav a e i sredstva za legalno nastanj n ivanjn e. Samo je "crni-
ma" i "sivima" bila potrebna pomoć Vatikana da bi napustili
zemlj l u. Oni su bili ilegalni doselj l enici.
Da bi pomogli Vatikanu, Britanci su promenili prav a ila i oko
4.000 "crnih" svrstali u "sive", što je veoma razgnevilo brigadira
Meklina koji je za vreme rata bio u Jugoslav a iji i. I dok su mu Uk-
raj
a inci bili simpatični, prema hrvatskim ustašama je gaj a io fa
f na-
tičnu mržnj n u. Bio je veoma rigorozan kada je kontrolisao jugo-
slovenske naciste. Ovog puta se nij i e oslanj
n ao na izmišlj l ene priče
samih zaroblj l enika. Znao je, i to iz prve ruke, šta su radili Pav a e-
lićevi sledbenici.
Budući da je Meklin bio na čelu Kontrolne komisij i e, nj
n egova
tvrdoglav a ost je mogla da pokv k ari plan izvl v ačenj n a nacista iz Ita-
lij
i e. A još gore je bilo to što je Meklin počeo da uviđa da nj n egovi
pretpostav avljeni doturaj a u strogo poverlj l ive izveštaj a e o radu komi-
sij
i e svešteniku Draganoviću, koji onda upozorav a a ustaše da se
sklone pre hapšenj n a. Dobri brigadir je postao preterano sum-
n ičav
nj a . Rešenj
n e je bilo jednostav a no: Meklinu treba doskočiti na
taj
a način što će za celu stvar biti zadužen neko sa većim ovl v ašće-
n ima od nj
nj n ega. Za to je uvek bilo na raspolaganj n u dosta prij i a-
teljl ski nastrojenih Amerikanaca, spremnih da pomognu.
164
 Juna 1942. godine američka i britanska vl v ada izdale su strogo
poverlj l ivi dokument poznat pod oznakom FAN 757. U nj n emu su
se složile da ubuduće kontrolu nad nacistima vrši Zaj a ednički
istražni komitet. Italij i a je, na kraja u kraj
a eva, zaja ednički problem
sav
a eznika, pa prema tome niko ne bi mogao da prigovori zbog
učešća Amerikanaca u postupku kontrole. Sve je delovalo tako
nevino.
A u stvarnosti, koju ilustruj u u telegrami Stej e t departmenta, sve
je bilo cinična igra kojom se prikrivalo da Vatikan krišom preba-
cuj
u e takozvane "sive" naciste u Argentinu, pre nego što dođu
pod udar kontrole. Sredinom 1947. godine oni Amerikanci koji
su u ovo bili umešani koristili su vojne kanale za svoje strogo
poverlj l ive poruke, kako bi se izbeglo da se otkrij i e ovaj
a sporazum
između Britanij i e i Vatikana. Politički sav a etnik SAD u Leghornu u
Italij
i i je 7. juna 1947. godine obav a estio Stej
e t department:
“Razgovarao sam o dokumentu FAN 757 sa britanskim kole-
gom. Podrazumeva se da će kontrolori dati Vatikanu imena i
podatke onih osoba koje su neprihvatlj l ive za kontrolu. Izgleda
moguće da se kao rezultat ovog aranžmana desi da u Argentinu
prebacimo veliki broj osoba (koje bi se na kontroli pokazale kao
‘crne’ ili ‘sive’). Da bi se izbegli mogući nesporazumi i zbrka,
veruj
u em da bi trebalo jasno utvrditi da li se moraj a u kontrolisati
svi neprihvatlj l ivi... ili samo oni koje Argentinci odbij i u da prime...
ova druga alternativa bi znatno smanj n ila obim posla... i rešila bi
problem načina tretiranj n a sivih.”91
Stej
e t department SAD nij i e mogao da prihvati da se ratni
zločinci svrstani u kategorij i u "crnih" šalj l u preko vatikanskog
Pacovskog kanala:
“Takvk a akcij i a može da se preduzme samo za bele i sive, s tim
što je za sive bolj l e da se to obav a i pre fo
f rmalnog svrstav a anj
n a, kako
bi im se olakšao odlazak.”92
Celokupna prepiska FAN 757 (polovina smeštena u Londonu,
ostatak u Vašingtonu) razotkriva diplomatij i u kao saučesnika
Vatikana u spašav a anj
n u nacista. Kontrola je bila jedna velika fa f r-
sa. Nacisti su žurno poverav a ani Vatikanu pre nego što bi i "fo f r-
malno bili proglašeni za naciste". Iako Vatikan ponekad nij ie
znao prav a u istinu o ratnoj prošlosti putnika, dosij i ei pokazuj
u u da
165
su zvaničnici Vatikana svesno pomagali zapadu da prokrij i umča-
ri poznate nacističke kolaboracioniste.
Poslednj n i nacisti su pošli na dugačko putovanj n e u slobodu iz
Rima. Otišli su iz Italij i e pre povlv ačenjn a sav
a eznika. Tako je izbeg-
nuta izuzetno neugodna situacij i a. Povećao se broj "boraca za
slobodu" protiv komunizma. Diplomate u Londonu, Vašingtonu
i Vatikanu obav a ile su svoj posao izuzetno dobro. Svi oni snose
svoj deo krivice za ono što je usledilo u toku hladnog rata.
Do povl v ačenj
n a sav
a eznika iz Italij i e Britanci su već dobro od-
makli u poslu udruživanj n a svih parav a an grupa koje su za vreme
rata kontrolisali nacisti. Intermarij i um, Prometej e , Abramčikova
f akcij
fr i a i Banderin OUN su se uj u edinile u Antibolj l ševički blok
nacij i a.93 Nj
N ihovi članovi su se raselili po celom svetu i nastanili u
priji atelj
l skim zapadnim zemlj l ama. Zapad nikada neće saznati ko
su bili prav a i nacisti u tim grupama, a ko dvostruki agenti. Do
1947. godine je u Intermarij i umu otkriveno nekoliko komunista,
što su Amerikanci saznali od Ferenca Vaj a te, koji je bio veza Vi
V-
lij
i ama Gauena u nacističkoj Mađarskoj.94

166
 Zaključak
Mi ne tvrdimo da je ova priča o vatikanskim Pacovskim kana-
lima kompletna. Analiza arhivskih dosij i ea liči na pokušaja da se
na drvo sa kojeg je snažna oluj u a otrgla listove ti listovi vrate na
one grane s kojih su otrgnuti.
Niji e nam bila namera da damo sliku jednog stabla, već da
iscrtamo obrise ostataka jedne šume. Tamo gde je istorij i a isko-
renila delove šume i naprav a ila provalij
i e među narodima, neka-
da taj
a ni dosij
i ei iz raznih delova sveta ukazuj u u kojim putem je
protutnjn ala kataklizma koja je te provaliji e stvorila. Trag upropa-
šćenih poduhvata i prikrivenog razaranj n a neumolj l ivo nas vodi
ka Rimu. U srcu kataklizme je bio Vatikan.

Austrija
Austriji ski dosij
i ei sa kojih je skinut embargo potvrđuj u u da je
posleratna austrij i ska vl
v ada podržava ala planove Vatikana za oživ-
l av
lja anjn e Intermarij i uma. Po jednom izvoru, austrij i ska veza za In-
termarij i um bio je Kurt Valdhaj a m. Ako je to istina, onda bi se
1

mnogo štošta razj z asnilo. Valdhaj a m kaže da nij i e bio umešan u

ratne zločine prilikom krvav a og masakra na Kozari 1942. godine,
već da je u to vreme bio daleko odatle i da je radio u nemačkoj
intendantskoj službi u zapadnom delu Jugoslav a ij
i e. Prikupljl anj
ne
hrane teško može da se svrsta u zločin, ali pokazuj u e da je Vald-
haja m imao priliku da se tada upozna sa sveštenikom Dragano-
vićem, kome je bila poverena nasilna rekv k izicij
i a za potrebe usta-
ša u zapadnoj Bosni, u vreme ofa f nzive na Kozari.2 Valdhaj a m je
ostava io dobar utisak na Pav a elića, koji ga je odlikovao srebrnom
medalj l om sa vencem od hrastovog lišća za zasluge učinj n ene u to
vreme, na tom područj č u.
Valdhaj a mov nekadašnj n i pretpostavavljeni je kasniji e potvrdio da
je trebalo da obav a eštaja ne službe Sav a ezničkih zemalj l a onemo-
guće Valdhaj a ma da se zaposli u austrij i skom Ministarstvu inos-
tranih poslova.3 Zet Alena Dalsa je 1945. godine dao austrij i skoj
v adi sasvim iskrivl
vl vljeni izveštaj
a o Valdhaj a mu u kome se ne pomi-
n e nj
nj n egova prošlost u vojsci.4

167
 Namerno ili slučaj a no, Valdhaj a m je označen kao osoba podob-
na za austrij i ski diplomatski kor u vreme kada je nj n egova vlv ada
stalno zatvarala oči pred ustaškom terorističkom mrežom na
n enom tlu i čak je dozvolj
nj l av
a ala pripadnicima te mreže da otvo-
reno regrutuj u u svoje pristalice u logorima za raselj l ena lica. I sam
Draganović je kasnij i e postao držav avljanin Austrij
i e pre svog pov-
ratka u Jugoslav a ij
i u.
Komunističke zemlj l e su ćutale o Valdhaja movoj prošlosti i da-
le su mu glasove koji su mu bili neophodni da bi pobedio svog
protivkv andidata i da bi postao Generalni sekretar UN. Zapadno-
nemačka štampa je kritički razmotrila Valdhaj a mov dosij i e u UN i
sada se pita za koga je on u stvari radio. Treba međutim prime-
titi da jugoslovenske glasine o Valdhaj a movom taj a nom nacistič-
kom dosij i eu nisu nikada bile proverene.
Prema američkim obav a eštaj
a nim dosiji eima, neko iz austrij i-
skog ministarstva inostranih poslova pomagao je vatikanske taj a-
ne operacij i e posle rata. Identitet te osobe će se saznati samo ako
austriji ska vl
v ada bude sprovela nezav a isnu istragu i proučila one
dosiji ee koji su još uvek pod embargom.

Sjedinjene Amerièke Drž

S r ave
A et vatikanskih Pacovskih kanala još uvek proganj
Av n a ame-
ričke političare. U očekivanj n u sigurne pobede svog kandidata na
američkim izborima 1948. godine, Alen Dals je rekao svom pri-
jatelj
l u Frenku Vaj a sneru da nastav
a i da prebacuj u e naciste preko
Pacovskog kanala. Veći deo posla oko pripreme lažnih isprav a a za
pridošlice bio je već u toku kada je stigla vest da je Truman po-
novo izabran. Dalsa je ta vest sigurno uzdrmala. To je značilo da
će morati da čeka još četiri godine da stane na čelo organizacij ie
CIA. Vaja sner je svakako bio prestrav avljen, jer je bio svestan da je
vatikanski Pacovski kanal nj n egovom zaslugom postao ilegalni
kanal za doselj l av
a anj
n a u Ameriku, pod šifr
f ovanim nazivom ope-
racij
i a "Crveni kamen".
Prvi nacistički agenti Intermarij i uma stigli su u Ameriku 1949.
godine, posle dugog putovanj n a. Dočekao ih je "Karmel Ofi f (Car-
mel Off ffie), službenik OPC-a, kome je posao u Stej e t departmentu

168
bio pokriće za špij i unsku aktivnost. On je bio zadužen da se brine
o smeštaj a u i ishrani brojnih emigranata prispelih u okv k iru ope-
raciji e 'Crveni kamen'".5 Ofi f je pre toga bio unapređen i postav a -
l en za Vaj
lj a snerovog pomoćnika za "poslove sa emigrantima".
Uspeo je da zaposli neke naciste kao spikere u Radio-Slobodi i
Glasu Amerike.
Ofi
fiju su bila poznata prav a ila igre. Još raniji e je pomogao Va-
tikanu da članovi "verske misij i e" (Hudal i Draganović) dobij iu
putne isprav a e za posetu zaroblj l eničkim logorima.
Kada je Alen Dals 1953. godine konačno postao prvi čovek
agencij i e CIA, on i Vaj a sner su bili ili previše glupi da vide istinu.
Po rečima jednog bivšeg obav a eštaja ca, "zav
a ršni udarac" je zadat
kada je Vaj a sner preuzeo niz obav a eštaj
a nih mreža i ukljl učio ih u
CIA.6 Po jednoj proceni, oko 10.000 nacističkih ratnih zločinaca
je ušlo u Sjedinj n ene Američke Držav a e posle Drugog svetskog ra-
ta. 7

Narava no, uvek je postojao mali broj upućenih u prlj l av

a u taj
a nu
o nacistima. Dok je Nikson bio na vl v asti, Stej
e t department je
taj
a no obav a estio australij i sku vl
v adu da se u Americi zatvaraj a u oči
pred ustašama, jer su korisni za pridobij i anj
n e glasova etničkih
grupa "na sav a eznim, držav a nim i gradskim izborima".8
Niksonov Stej e t department je preduzeo samo jednu stvar ka-
da su u pitanj n u nacisti: diskretno je upozorio nekoliko američkih
političara da ne prisustvuj u u nikakvk im hrvatskim proslav a ama na
dan 10. aprila, jer to je prilika kada ustaše slav a e dan osnivanjna
Pava elićeve marionetske držav a e pod Hitlerovim pokrićem. Ovo
upozorenj n e izgleda nij i e našlo svoj put do guvernera Ronalda
Regana. On je 10. april proglasio Danom hrvatske nezav a isnosti u
Kalifof rniji i, a kasniji e se, sad već kao Predsednik, slikao ispred
Bele kuće sa istaknutim bivšim fa f šistima i ratnim zločincima iz
ABN-a. Iako je Jaroslav a Stetsko doživeo osudu od strane Stej et
departmenta i agencij i e CIA, ipak su ga Regan i vođe nekoliko
drugih zemalj l a Zapada primali kao uvaženog gosta.
Teško je poverovati da Džordž Buš ne zna baš ništa o hrvat-
skim teroristima, jer su uprav a o oni oteli jedan američki putnički
a ion dok je on bio na čelu agencij
av i e CIA. I pored toga Predsednik
Buš prav a i iste "greške" kao Regan: nj n egov štab za predizbornu
169
kampanj n u je odštampao kalendar u kome je 10. april označen
kao Dan hrvatske nezav a isnosti. Osim toga, osobama za koje se
zna da su fa
f šisti dozvoljl eno je da sprovode program "prikuplj l a-
n a etničkih glasova" u toku izborne kampanj
nj n e 1988. godine.
Mnoge političare, uklj l učuj
u ući i Ronalda Regana, sa Pacov-
skim kanalima povezuj u u veoma neugodne veze. U Arhivu SAD
postoji fi
f lmski žurnal iz 1950. godine koji prikazuj u e Regana kako
naivno skuplj l a novac za jednu od Dalsovih grupa koja je služila
za pranj
n e novca namenj n enog "borcima za slobodu". Reganov šef
obav
a eštaj
a ne službe Vi
V lij
i am Kej e si (Wi
W lliam Casey) bio je na čelu
jedne takv
k e grupe, Međunarodnog komiteta za oslobođenj n e, ko-
ja je pomagala beguncima da reše probleme u novoj sredini.
Možda Oliver Nort (Oliver North) nij i e morao da smišlj
l a način za
pranj
n e novca u afe f ri sa fif nansiranjn em "kontraša" u Nikaragv g i.
Možda je samo oponašao način koji su još ranij i e primenili Keje si
i Regan.
Pacovski kanali su, po svemu sudeći, i danas prisutni u
Americi.

Nemačka
Među nacističkim naučnim dostignućima koja izazivaj a u mo-
ralne nedoumice su i nervni gasovi sarin, tabun i soman. NA N TO
je kasnij
i e ove otrovne gasove nazvao G-serij i om, a toliko su efi f-
kasni da i Sovjv eti i Zapad još uvek koriste istu fo
f rmulu za njn iho-
vo pravavljenj
n e. Britanci su, prema podacima iz nj n ihovih arhiva,
ispitivali 1945. godine jednog čoveka po imenu Mengele o he-
miji skom oružjž u. Ne zna se da li je ovde reč o Jozefu
f Mengeleu ili
n egovom bratu Karlu. Treba znati da su uz saglasnost Ame-
nj
rikanaca svi nemački stručnj n aci za bakteriološki i hemij i ski rat
predati na čuvanj n e Britancima.9
Postoje indirektni dokazi da su se Britanci nagodili sa Men-
geleom da bi dobili fo f rmule nervnih gasova. Jozef Mengele je
iznenada napustio svoje skrovište, prešao u sovj v etsku zonu, iako
je bio ratni zločinac za kojim je raspisana poternica, i doneo pun
sanduk hartij i a koje je zakopao neposredno pred kraj a rata. Usko-
ro zatim su Mengeleov brat, sveštenik i saradnik-istraživač na

170
Institutu Kaja zer Vi
V lhelm pušteni iz pritvora i dozvoljl eno im je da
se vrate na svoje civilne poslove bez obzira na nacističku pro-
šlost.10
Sam Mengele je produžio u Italij i u i odatle emigrirao u Argen-
tinu. Po rečima Ive Omrčanina, Draganovićevog pomoćnika u
radu na Pacovskim kanalima, "hilj l ade" nemačkih naučnika su
želeli da emigriraj a u u Južnu Ameriku, i to im je omogućeno. Ka-
da su Amerikanci shvatili u kojim količinama Stalj l in proizvodi
nervni gas, i sami su zaposlili nekoliko nemačkih stručnj n aka. Čak
je i šef fa
f brike I. G. Farben doveden u Ameriku da bi gradio fa f bri-
ke gasa smrti, zaja edno sa nekolicinom veštih projektanata. Pošto
su ispunili svoj zadatak, dozvolj l eno im je da se vrate u Zapadnu
Nemačku i da ponovo obav avljaj
a u svoje raniji e poslove.11

Velika Britanija
V
Britaniji a je jedina zapadna zemlj l a koja već pola veka odbij ia
da stava i na uvid jav
a nosti svoje obav a eštaj a ne arhive. Postoji valjl an
razlog za to. Autorima ove knj n ige stalno je uskraćivan pristup
američkim dokumentima sa obrazloženj n em da bi njn ihovo obelo-
danj
n ivanjn e izazvalo neprilike za jednu inostranu vl v adu. Kada su
autori pitali ko to uskraćuj u e dokumenta o nacistima, data im je
kopiji a pisma od britanske ambasade u Vašingtonu. Britanska
v ada je čuvar poslednj
vl n ih taj
a ni hladnog rata i očaj a nički pritiska
sav
a eznike da i oni drže poklopac spušten.
Dokumentarna serij i a, koju su autori naprav a ili o nacistima
koji žive "tamo dole" u Australij i i, dobila je pohvale od australij i-
ske vl
v ade kao podsticaj a da se ponovo otvore slučaj a evi koji se tiču
ratnih zločina. Kada je jedan od autora zatražio dozvolu od
agencij i e CIA da obav a esti Australij i u o nekim pojedinostima u
vezi sa taja nim dolaskom nacista u tu zemlj l u, CIA je iz nj
n ihovog
pisma izbrisala toliko delova da je ono, sa svim tim prazninama,
ličilo na švaja carski sir. Autori su zatim ponudili Australij i ancima
da im dostav a e one infof rmacij i e sa kojih je skinut embargo o ulozi
britanske obav a eštaj
a ne službe u pružanj n u zaštite nacističkim
beguncima poslednj n ih četrdeset godina. Australij i ski islednik je
na to reagovao kao da ga je uj u ela zmij i a.

171
 L udi koji u Australij
Lj i i, Britaniji i i Kanadi istražuj
u u ratne zloči-
ne ograničav a aj
a u istragu samo na otkrivanj n e nacista koji žive u
okv
k iru nj
n ihove jurisdikcij i e. Niko ne istražuj u e ko je pomogao
nacistima da tamo dođu. Jedan od autora je svedočio pred ame-
ričkim Kongresom 1985. godine o tome kako su Britanci poma-
gali nacističku emigracij i u. Generalni knj n igovodstveni ured SAD
izdao je izveštaj a u kome se nalazi potvrda za naše optužbe da su
američke obav a eštaj
a ne službe štitile naciste koji su pre toga radi-
li za izvesnu sav a ezničku zemlj l u, ali je izbrisano svako pomi-nj n a-
n e Britanij
nj i e. Jedino u čemu su Britanci bili uspešni je sakrivanj ne
v astitog neuspeha.
vl
Ali ovo je vreme dokumenata, vreme u kojem nema više taj a ni,
samo se postav avlja pitanj
n e kada će se doznati ono što je još uvek
skriveno. Lj
L udi u arhivama u Vašingtonu, Rimu, Otav a i, Londonu
i Kamberi oslobađaj a u jedan po jedan "naizgled bezopasan doku-
ment", a iz nj n ih se rađaja u obrisi Pacovskih kanala. Iza nacista je
staj
a ao Vatikan.

Vatikan
V
Pod rečjč u Vatikan podrazumevamo samo onu malu taj a nu
družinu sveštenika i diplomata koji su aktivno radili na Pacov-
skim kanalima. Trudili smo se da u prethodnim poglav avljima
izložimo samo činj n enice, i to na neposredan način. Sada bismo
želeli da iznesemo svoje mišlj l enj
n e i zaklj
l učke. Neke naše optuž-
be su teške, ali ponav avljamo da se one odnose samo na one ne-
dostojne birokrate koje su vodile politiku Vatikana.
Naše je mišljl enj
n e da papa Pij i e XII i Đovani Montini (kasnijie
papa Pavavle VI
V ) nisu uvek trpeli udarce sila koje nisu mogli da
kontrolišu. U mnogo slučaj a eva oni su sami zaslužni za ono što ih
je zadesilo, ili su čak bili aktivni saučesnici u tuđim zločinima.
Vođa svake držav a e, pre ili kasniji e, uvek mora da stane pred sud
istorij
i e, a od toga niji e izuzet ni prvosveštenik. Kada je papa pre-
uzeo svetovnu vl v ast koju mu daj a e treća papska kruna, postao je
podložan svetovnim merilima odgovornosti, a tu je jedini sud
jav
a no mnj n enj
n e.

172
 Činj
n enice jasno kažu da ono što je papa uradio posle rata bilo
je strašno. Umesto da se u Argentinu krišom prebacuj u u Jevrej
ei
koji su ostali bez doma, preko Pacovskih kanala su, između osta-
lih, otišli Aj
A hman (Eichmann), Pav a elić i Štangl (Stangl). Umesto
da se odrekne biskupa Hudala, Vatikan ga je zamenio manj ne
upadljl ivim, ali daleko efi f kasnij
i im i veštij
i im operativcem u liku
sveštenika Draganovića. Umesto međunarodne prav a de Vatikan
je podržava ao Intermarij i um i brojne emigrantske nacističke gru-
pe. Svet je takv k e odluke Vatikana skupo platio.
Vatikan je posle Drugog svetskog rata počinio zločin. Dokazi
su neoborivi: Vatikan je pomagao beguncima da izbegnu pra-
vedno suđenj n e. Pacovski kanali su stvoreni u nameri da se po-
mogne i podstakne spašav a anj
n e nacističkih ratnih zločinaca za
kojima je raspisana poternica. Hudalova naklonost prema na-
cistima bila je poznata još mnogo pre 1945. godine, a on je upr-
kos tome zadržao svoj visoki položaj a . Nj
N egovom nasledniku sve-
šteniku Draganoviću pomagalo je nekoliko crkv k enih redova koji
su štampali lažne lične isprav a e, nabavavljali pasoše Crvenog krsta
i obezbeđivali prevoz lj l udima pod lažnim imenima. To nisu bila
dela hrišćanskog milosrđa. Taj a nim spašav a anj
n em nacista nemo-
ralno su zloupotreblj l ene legitimne dobrotvorne organizacij ie
Crkv
k e.
Neznanj n e u ovom slučaj a u ne može da se prihvati kao odbra-
na, jer je papa Pij i e XII bio sasvim svestan zločina koje je počinio
Ante Pav a elić. A ni Pav a elićev slučaj a niji e bio usamljl en. Pacovski
kanali su radili efi f kasno bez obzira na zločine koje su begunci
počinili protiv čovečanstva. Papa je, da je to želeo, mogao da
sazna njn ihova prav a a imena od Draganovića. Provala u Draga-
novićevu kancelarij i u otkrila je da on čuva spiskove lažnih i pra-
vih imena begunaca. Papine diplomatske poruke otkrivaj a u nj
n e-
govo posredovanj n e i uzimanj n e u zaštitu ratnih zločinaca. Među
preživelim svedocima, kako među crkv k enim tako i među oba-
veštaj
a nim zvaničnicima, vl v ada jednodušno uverenj n e da je Va-
tikan znao da su osobe kojima pruža zaštitu nacisti.
Neovlv ašćeno ponašanj n e takođe ne može biti argument od-
brane jer su Pacovski kanali bili produžetak taj a ne vatikanske
diplomatij i e. Dosiji ea u SAD i Britanij i i potvrđuju u da je od Vati-
173
kana traženo da prokrij i umčari saradnike nacista, takozvane "si-
ve", i da je on to učinio. Postoji praktično jednodušna saglasnost
među preživelim svedocima da je Draganović imao zvanično
odobrenj n e sa naja višeg mesta za svoj rad. Jedan klj l učni svedok
izj
z av
a io je da je Montini tražio od Draganovića da izbav a i begun-
ce. Obav a eštaja ni dosij i ei u nekoliko zemalj l a potvrđuj u u da su lj
l udi
u samom vrhu Vatikana odobrav a ali i usmerav a ali spašava anj
n e od-
beglih ratnih zločinaca.
Pacovskim kanalima je nastav avljeno spašav a anj
n e ratnih zloči-
naca sve do sredine 50-ih godina iako im nij i e više pretila repat-
rij
i acij
i a. Ali šta je sa AjA hmanom, Štanglom i Raufo f m, između os-
talih? Šta je sa mnogim nemačkim i austrij i skim nacistima koje
nisu tražili Sovj v eti ni njn ihovi sav
a eznici? Zapadni sudovi su bili
sramno popustlj l ivi, pa je kažnjn ena samo šačica takv k ih.12
Vatikan je skrivao i one naciste koji su osuđeni za vreme
postojanj n a demokratskih vl v ada u Mađarskoj i Čehoslovačkoj.
Pacovski kanal nij i e bio namenj n en spašava anjn u nevinih, već samo
krivih. Nevinima nij i e bio potreban lažni identitet. Zato smatra-
mo da postoji obilj l e dokaza da se Vatikan osudi zbog sprečav a a-
n a prav
nj a de.
Agenti Vatikana su svesno uzimali pasoše koji su krađom ili
prevarom pribav avljani od Crvenog krsta. Raspoloživi dokazi samo
indirektno ukazuj u u da su Fransoa Ponse i kasnij i e Alen Dals bili
saučesnici u krađi. Ali Draganović je znao da je roba ukradena. I
ne samo to, on je fa f lsifi
f kovao lične isprava e, što je bio deo istog
nepoštenog plana.
Dokazano je da je biskup Rožman prao novac na crnoj berzi
u Švaja carskoj, i da taj a novac predstav avlja deo ili celokupno ustaš-
ko oplj l ačkano blago koje je izneto iz Jugoslav a ij
i e, krišom, uz po-
moć rimske crkv k e. Draganović je priznao da je deo ovog novca
uzeo za Vatikan.
Dokazi govore da je novac za Pacovske kanale poticao od
zlatnih poluga iz Pav a elićevog ratnog plena. U jednom dosij i eu se
sugeriše da je to blago bilo vl v asništvo Hrvatske katoličke crkv k e,
ali to niji e istina. Pav
a elićevo blago su činile zlatne poluge i zapad-
na valuta, a ne odore ukrašene dragulj l ima ili dragoceni putiri.
Osim toga, čak i kada je zlato bilo izvan domašaj a a komunista,
174
Draganović je i dalj l e za nj
n ega polagao račune ustaškim zvanič-
nicima. Mi smatramo da ima dovolj l no dokaza da se Vatikan
optuži za primanj n e ukradenih dobara i stav avljanj
n e u promet
dokumenata pribav avljenih krađom ili prevarom.
Dokazi jasno govore da je Vatikan kršio diplomatske norme
ponašanj n a. Odbegli ratni zločinci prevoženi su automobilima sa
diplomatskim tablicama da bi se izbeglo nj n ihovo hapšenj n e. Vi
V-
soki službenici vatikanske diplomatij i e intervenisali su kod Sa-
veznika da biskup Hudal, sveštenik Draganović, biskup Bučko i
drugi dobij i u službene putne isprav a e koje su im omogućile da
organizuju u bežanj n e Pacovskim kanalom, pod maskom vršenj na
verskih dužnosti. Vatikanova zvanična ekstrateritorij i alnost, koja
mu je de fa f cto
t pružala imunitet, upotreblj l ena je za privremeni
smeštaja ratnih zločinaca. Vatikanski diplomatski kanali su omo-
gućili da Hudal, Draganović, Bučko i drugi, lažno se predstav avlja-
jući, izdej
e stvuj
u u oslobađanj n e nacističkih ubica i nj n ihovih sarad-
nika.
Neznanj n e ne može da bude oprav a danj n e, kao što smo već rani-
je izložili. Pacovski kanali ne bi mogli da opstanu bez diplomat-
ske zaštite Vatikana. Vatikanske diplomate su svesno prebaciva-
le naciste u druge zemlj l e i time kršile imigracione zakone tih ze-
maljl a. A to je uprava o i bila svrha Pacovskih kanala. Time što je
Vatikan zatvorio oči pred nacističkim zločinima pomogao je da
se kasniji e dese sve nesreće koje su nas zadesile za vreme hlad-
nog rata.
Vatikan se ne može osloboditi krivice oprav a danjn em da je slu-
čaj
a no pogrešio jer je vrlo dobro znao šta radi. Papa Pij i e XII i
Montini bili su iskusne diplomate, a bav a ili su se strateškim i dip-
lomatskim inicij i ativama.
Mi veruju emo da dokazi optužuj u u Vatikan da je pružao pomoć
ratnim zločincima, rukovao ukradenim dobrima i kršio među-
narodne norme ponašanj n a u diplomatij i i.
Priznaj
a emo da će ova knj n iga pozlediti stare rane i baciti novo
svetlo na odnos Vatikana prema holokaustu. Postav a iće se pitanjne
kako je Vatikan mogao da učini toliko mnogo da bi pomogao
nacistima za vreme hladnog rata, a toliko malo da bi zaštitio nj n i-
hove žrtve. Zašto je papa Pij i e XII svoju politiku ćutanj n a o Jevre-
175
jima zamenio 1945. godine otvorenim staj a anj
n em na stranu na-
cista? Zašto nisu postojali taj
a ni putevi spašava anj
n a iz Aušvica?
Zašto je Vatikan dav
a ao lažne pasoše nacistima, kada su nj n egovi
zvaničnici retko izdav
a ali lažne krštenice Jevreje ima? Da li su Pa-
covski kanali svedočanstvo dvoličnosti, ili, još gore, potvrda dvo-
strukih, antisemitskih merila? Svesni smo da naši dokazi protiv
pogrešnog ponašanj n a Vatikana u hladnom ratu pokreću nova i
teža pitanj
n a o nj
n egovom ponašanj n u za vreme holokausta, a to je
da je počinio zločin protiv čovečanstva.

176
 Izj
z ave zahvalnosti
Mnogi ljl udi su nam pomogli prilikom pisanj n a ove knj n ige, tako
da je nemoguće da se svima zahvalimo, delom zbog nedostatka
prostora, a delom zato što su mnogi želeli da ostanu anonimni.
Posebno smo zahvalni mnogim bivšim i sadašnj n im službenici-
ma zapadnih i komunističkih vl v ada koji su nam nenametlj l ivo
dav
a ali info
f rmacij i e, dokumente, indicij i e i sav
a ete. Nj
N ihov identitet
mora da ostane skriven, ali naša zahvalnost im nij i e uskraćena.
Ovo delo ne bismo mogli ni da započnemo da nam nisu sta-
jali na raspolaganj n u strplj
l enj
n e i istraj
a nost arhivskih službenika iz
celog sveta, a posebno onih iz Držav a nog arhiva u Londonu i iz
Nacionalnog arhiva SAD, gde su nam Džon Tej e lor iz Sav
a remenog
vojnog odelj l enj
n a i Seli Marks iz Diplomatskog odelj l enj
n a pružili
veoma veliku pomoć.
Kristofe
f r Simpson je bio izuzetno velikodušan i dozvolio nam
je da se služimo nj n egovim privatnim beleškama koje je sakupio
pripremaj a ući svoju knj n igu Blowback. Džemsu Uolstonu se ta-
kođe zahvalj l uj
u emo za nj n egov strplj l iv istraživački rad u Itali-
janskom arhivu u Rimu, kao i brojnim službenicima Rimo-
katoličke crkvk e i Vatikana koji su nam pružili podršku u jednom
segmentu istraživanj n a. Iako oni ne žele da im pomenemo imena,
n ihova pomoć se ogleda u tekstu.
nj
Treba napomenuti da smo se mnogo trudili da dobij i emo po-
datke samog Vatikana o događaj a ima o kojima se ovde govori, ali
nam je uskraćen pristup svim značaj a nim dosij i eima. U Taj a nom
arhivu Vatikana istraživačima je zabranj n en uvid u sva dokumen-
ta nastala posle 22. januara 1922. godine. Zahvalj l uj
u emo se zva-
ničnom istoričaru Vatikana, svešteniku Robertu Grej e emu, na
pokušaj a u da popuni neke praznine koje su rezultat te zabrane, i
na odgovorima na naša brojna pitanj n a.
Brojni lj
l udi su nam pružili dragocenu pomoć tako što su pre-
veli na engleski jezik stotine stranica raznih dokumenata sa
mnogih jezika. Nj N ihov rad nam je omogućio da prezentiramo
obilj
l e materij i ala iz velikog broja izvora. Posebno se zahvalj l uj
u e-
mo Poli Gruden za prevođenj n e materij i ala sa srpskohrvatskog i
slovenačkog jezika i Klaudij i i Taranto za prevođenj n e sa italij
i an-

177
skog. Pj
P er Vi
V kari je obav
a io i snimio mnoge razgovore do kojih ne
bismo mogli da dođemo ni na koji drugi način.
Želeli bismo, na kraja u, da zabeležimo da bez obzira na brojne
sav
a ete koje smo tokom rada dobili, za sve greške, propuste i
nedostatke ove knj n ige snosimo krivicu isklj
l učivo nas dvojica.

M rk Arons i Dž
Ma D on Lof
oftus, No
N vembar 1990. go
g dine

178
 Fusnote

1. Av
A et nad Evropom
1. "A Survey of Modern Trends in Papal Diplomacy", studij i ski rad Stej
et
departmenta, USNA N , RG 59, 866A.00/3-2448
2. Pismo Britanskog poslanstva pri Svetoj Stolici Forin ofi f su, 6. januar
1932, PRO FO 371 16400
3. "The policy of the Catholic Church in the Danube Valley", Foreign
Research and Press Service, Balliol College, Oxfo f rd, 21. oktobar 1942, PRO
FO 371 33434
4. Ib
I id.
5. Pismo Britanskog poslanstva pri Svetoj Stolici Forin ofi f su, 31. decem-
bar 1938, PRO FO 371 23810, Chadwick, Brita t in and th
t e Va
V tican during th t e
Second WoW rld WaW r, str. 25-7; i Falconi, Th
T e Silence of
o Pius XIXII, str. 96.
6. Dobar prikaz Paćelij i eve karij
i ere nalazi se u Pallenberg, Th T e Va
V tican
F om Wi
Fr W th
t in.
7. Pallenberg, Th
T e VaV tican FrF om Wi
W th
t in, str. 123-4; i beleška Centralne
obav
a eštaj
a ne grupe od nepoznatog (cenzurisanog) izvora za Džeka D. Nila,
Department of State, 24. oktobar 1946, USNA N , RG 59, 866A.404/10-2446
8. Falconi, Th
T e Silence ofo Pius XI
XII, str. 95.
9. Telegram Steje t departmenta SAD upućen ličnom zastupniku predsed-
nika SAD pri Svetoj Stolici, 25. oktobar 1944, Myron Tay aylor Papers, USNA N ,
Box 4
10. "Info
f rmal Notes Concerning Communistic Peril Aft f er the War by H.
E. Monsignor Tardini May a 30. 1943, jedan od dokumenata u "Memoranda
Concerning Vatican, Czechoslovakia, Germany, Hungary r , Italy, Poland, Ru-
mania, Russia, Yu Y goslava ia, Austria, 1941 do 1946", od Maj a rona Tej e lora Stej
et
departmentu, 4. septembar 1946, USNA N , RG 59, 121.866A/9-446.
11. "Confif dential notes on the situation in the Russian-occupied zone of
Berlin - (april, maj
a , jun 1945)", priklj
l učene pismu Svete Stolice Stej e t depart-
mentu, 15. oktobar 1945, USNA N , RG 59, 740.00119 Control (Germany)/10-
1545
12. Memorandumi od 15. marta i 16. oktobra 1944, USNA N , RG 319, ABC,
Box 73
13. Izveštaj
a o istrazi Alberta Hartla, 17. maj a 1946, USNA
N , RG 59
14. Izveštaja iz oktobra 1945, USNA N , RG 226, Records of the Off ffice of
Strategic Services, XL 24218
15. Memorandumi od 18. decembra 1947. i 5. januara 1948, USNA N , RG
59, 866A.20200/12-1847

179
 16. "Memorandum on Reported 'Christian Front'", priložen uz belešku
od 29. aprila 1948, od Svete Stolice Stej
e t departmentu, USNA
N , RG 59,
866A.20200/4-2948

2. Biskup Hudal i prvi talas

1. Ovaj
a prikaz je zasnovan na razgovorima Gite Serenj n i sa Štanglom, u
I to
In t th
t at Darkness, str. 289.
2. Ib
I id.
3. Ib
I id.
4. Ib
I id.
5. Ib
I id.
6. Ib
I id.
7. Razgovor sa Simonom Vi V zentalom, Beč, 21. fe f bruar 1985.
8. Svedočenj n e gospođe Štangl na suđenj n u nj
n enom mužu u Diseldorfu f ,
nav
a edeno u Sereny, In I to
t th
t at Darkness, str. 357.
9. Razgovor sa Simonom Vi V zentalom, Beč, 21. fe f bruar 1985.
10. Ib
I id.
11. Ib
I id.
12. Razgovor sa ocem Grej e emom, 15. april 1985.
13. Na primer, u jednom pismu napisanom za vreme rata Hudal se seća
da je "govorio u gradu Trij i eru novembra 1934, u okv k iru niza predav a anj
nau
Nemačkoj", USNA N , RG 226, Records of the Off ffice of Strategic Services,
Izveštaj
a od 2. septembra 1944, 95157
14. Alois Hudal, Die Gründlag agen des Na N tionalsl ozialismus; eine ideenge g -
schichtliche Un
U tet rs
r uchung,g Johannes Günther, Leipzig, 1937, str. 9.
15. Erika Weinzierl, "Austria: Church, State, Politics" u Richard Wolff f i
Jorg Hönsch (urednici), Ca C tht olics
c , th
t e Sta
t te
t and tht e European Radical Rig ight
1919-1945, Columbia University t Press, New York, 1987, str. 23.
16. USNA
N , RG 226, Records of the Off ffice of Strategic Services, Izveštaja od
septembra 1944, 95157
17. Ib
I id.
18. Karlheinz Deschner, Ein Ja J hrhunder He H ils
lsgeschichte
te; Die Politik der
P pste
Pa t im ZeZ ita
t lte
t r der We
W ltkt rieg
ege. Vo
V n Pius XIXII 1939 bis zu Jo
J hannes PaP ul I
1978
7 , Kiepenheuer und Wi W tsch, Köln, 1983, str. 135, 359.
19. Pismo Centralne obav a eštaj
a ne grupe, izvor nepoznat (cenzurisan) za
Džeka D. Nila, Department of State, 24. oktobar 1946, USNA N , RG 59,
866A.404/10-2446; pismo od sveštenika Roberta Grej e ema, 22. januar 1990; i
Pallenberg, ThT e Va
V tican Fr
F om Wi W th
t in, str. 185-90.
20. Alois Hudal, Römische Ta Tagebücher: Lebenberichte t eines alte
t n Bishofofs,
Leopold Stocker, Graz/Stuttgart, 1976, str. 317; razgovor s rektorom
"Anime" Nedbalom, Rim, 13. maj a 1989; pismo od sveštenika Roberta
Grej
e ema, januar 1990; i Pallenberg, Th T e Va
V tican Fr
F om WiW th
t in, str. 186.
21. Razgovor s ocem Grej e emom, 15. april 1985.

180
 22. Vi
V di Blet et al., Les Acte t s et Documents t du Saint Sičgčge re
r latif
i a la
Seconde Guerre r MoM ndiale; e i Sereny, In I to
t th
t at Darkness, str. 303.
23. Sereny, InI to
t th
t at Darkness, str. 305.
24. Alfr
f ed Persche, "Die Aktion Hudal; Das letzte Aufg f ebot des Aben-
dlandes", neobjav avljeni rukopis, str. 73, u posedu Dokumentationsarchiv des
Österreichischen Wi W derstandes
25. Anton Szanya, "Alois Hudal Zum 100 Geburstag eines Gern vergesse-
nen Österreichers", Der Fr Freidenker, godina 15, broj 4, 1985, str. 12; i pismo
od sveštenika Roberta Grej e ema, januar 1990.
26. Persche, "Die Aktion Hudal; Das letzte Aufg f ebot des Abendlandes",
neobjavavljen rukopis, str. 73, u posedu Dokumentationsarchiv des Österreic-
hischen Wi W derstandes
27. Razgovor s rektorom Nedbalom, Rim, 13. maj a 1989.
28. Ib
I id.
29. Raul Hilberg, Th T e Destruction of o th
t e European Je J ws
w , Homes & Meier,
New York, 1985, str. 333-4.
30. Werner Brockdorff f (Alfr f ed Jarschel), Flucht vor Nü N rnberg rg,
Welsermuhl Verlag, Wels/Munich, 1969, str. 25-6. Za pojedinosti u vezi s
Raufof vim zadatkom u Italij i i, vidi Hilberg, Th T e Destruction ofo th
t e European
J ws
Jew , str. 668.
31. Sereny, InI to
t th
t at Darkness, str. 321.
32. USNAN , RG 226, Records of the Off ffice of Strategic Services, Izveštaj a
broj 88819
33. Memorandum Centralne obav a eštaj
a ne grupe od neznanog (cenzuri-
sanog) izvora, za Džeka D. Nila, Department of State, 24. oktobar 1946,
USNAN , RG 59, 866A.404/10-2446; Ladislas Farago, Af Aftermatht , Pan, London,
1976, str. 210-11.
34. Farago, Af Aftermatht , str. 211-12; i pismo sveštenika Grej e ema od 22.
januara 1990.
35. Za pojedinosti u vezi sa zahtevom Vatikana i stav a om Sav a eznika, vidi
memorandum Držav a nog sekretarij i ata Vatikana od 23. av a gusta 1944; pismo
od Carmel Off ffie za Tittman-a, 8. septembar 1944; Verbalnu notu Maj a rona
Tej
e lora Država nom sekretarij i atu Vatikana od 19. septembra 1944; memoran-
dum Držav a nog sekretarij i ata Vatikana od 3. oktobra 1944; pisma Carmel
Off
ffie Maja ronu Tej e loru od 26. oktobra 1944. i 7. novembra 1944; i Verbalnu
notu Maj a rona Tej e lora Država nom sekretarij i atu Vatikana od 10. novembra
1944, USNA N , Myron Tay aylor Papers, Box. 6
36. Memorandum od 7. decembra 1945, za Samj m ueal Rebera, Vašington,
USNAN , Myron Tay aylor Papers, Box 29
37. Početkom septembra 1944. biskup Hudal je napisao jedan izveštaj a u
kom je nastojao da pokaže da je nj n egova knj n iga Osnovi nacionals l ocij
i aliz
i ma
"daleko od nacističke propagande, nego /u stvari/ jedna iskrena, smirena,
naučna kritika... koja odmerav a a nacizam prema hrišćanskom moralu i

181
držav
a noj doktrini". Vi V di izveštaja od 2. septembra 1944, USNA N , RG 226,
Records of the Off ffice of Strategic Services, 95157.
38. Pismo od 19. decembra 1944, uputio John Chapman Odelj l enj
n u za
vezu Sava ezničke komisij i e, USNAN , Myron Tay aylor Papers, Box 6
39. Hudal, Römische Ta Tagebücher, str. 21.
40. Ib
I id.
41. Karl Wolff ff, na primer, bio je zapovednik jedne zloglasne SS Ein-
satzgruppe u Sovj v etskom Sav a ezu. Bio je lično upetlj l an u ubistvo 300.000
l udi, a ipak je 1949. osuđen na zaj
lj a edljl ivo smešnu kaznu od četiri godine zat-
vora, od koje je odležao samo jednu nedelj l u. Bio je ponovo uhapšen 1962. a
1964. osuđen na petnaest godina robij i e. Odležao je šest godina, da bi bio
oslobođen zbog lošeg zdravstvenog stanj n a. ViV di Christopher Simpson,
Blowback, Weidenfe f ld & Nicolson, New York, 1988, str. 92-4. i 93-4n;
Volfo
f va čitulj l a, Daily l Te
T leg
e ra
r ph, London, 17. jul 1984; i Hilberg, Th T e
Destruction of o tht e European Je J ws
w , str. 1085. 1109.
42. Simpson, Blowback, str. 92-3
43. Jarschel, FlF ucht vor Nü N rnberg rg, str. 77-9
44. "Interrogation of SD Off fficers", 1. maj a 1945, USAINSCOM, dosij i e D-
216719, Ft. George V. Meade, Mary ryland
45. Dav
a id Martin, Wi W lderness of o Mi
M rrors r , Harper & Row, New York, 1980,
str. 182.
46. Stej
e t department, Izveštaj a Vi
V nsenta La Vi V ste Herbertu Dž. Kamingzu,
15. maja 1947, USNA N , RG 59, FW 800.0128/5-1547; citat iz fr f ancuske knj n ige
C rc
Ce r le No
N ir je uzet iz prevedenih odlomaka koje je bio veoma lj l ubazan da
ustupi Charles Kenney iz lista Bosto t n Globe.
47. Razgovor sa Simonom Vi V zentalom, Beč, 21. fe f bruar 1985. Vi V di i Wer-
ner Brockdorff f (Jarschel), FlF ucht vor Nü N rnberg rg, str. 55-6, 81. Brokdorf, f to jest
bivši vođ nacističke omladine Jaršel, potvrđuj u e i da je Švent tesno sarađivao
s Raufof m u Milanu.
48. Jarschel, FlF ucht vor Nü N rnberg rg, str. 79.
49. Stej
e t department, Izveštaj a Vi
V nsenta La Vi V ste Herbertu Dž. Kamingzu,
15. maja 1947, USNA N , RG 59, FW 800.0128/5-1547. Appendix C, str. 4, para-
graf 16.
50. Sereny, In I to
t tht at Darkness, str. 316-17.
51. Ib
I id.
52. Ib
I id., str. 317.
53. Stej
e t department, Izveštaj a Vi
V nsenta La Vi V ste Herbertu Dž. Kamingzu,
15. maj a 1947, USNA N , RG 59, FW 800.0128/5-1547. Neke pojedinosti o La
V stinom ranij
Vi i em radu mogu se naći u jednom telegramu Stej e t departmen-
ta Ambasadi SAD u Rimu, od 28. jula 1945, USNA N , RG 59, 840.414/7-2845.
V di i Charles R. Allen, Junior, "The Vatican and the Nazis", u Ref
Vi eform
Judaism, proleće/leto 1983, i "Debate Rages: did Vatican help Nazis to esca-
pe fr
f om Europe?", u Na N tional CaC tht olic Reporte t r, 2. mart 1984.

182
 54. Razgovor s ocem Robertom Grej e emom, 15. april 1985.
55. Stej
e t department, Izveštaja Vi
V nsenta La ViV ste Herbertu Dž. Kamingzu,
15. maja 1947, USNA N , RG 59, FW 800.0128/5-1547, Appendix A
56. Izveštaja CIC koji je napisao Leo Pagnotta 28. decembra 1946, oslo-
bođen za jav a nost Zakonom o slobodi info f rmaciji a SAD (US FOIA), str. 1-10.
Ovaj
a izveštaj a takođe ide uz Department of State Izveštaj a Vi
V nsenta La Vi
V ste
Herbertu Dž. Kamingzu, 15. maj a 1947, USNA N , RG 59, FW 800.0128/5-1547,
kao Appendix B
57. Ib
I id.
58. Ib
I id.
59. Stej
e t department, Izveštaja Vi
V nsenta La ViV ste Herbertu Dž. Kamingzu,
15. maja 1947, USNA N , RG 59, FW 800.0128/5-1547, str. 10.
60. Ib
I id,
d str. 3-4
61. Izveštaja CIC broj D-3330 od Pauela Laj a ona, 16. decembar 1946, oslo-
bođen za jav a nost prema FOIA, str. 7-9.
62. Ib
I id.
63. Ib
I id.
64. Memorandum Uprav a e vrhunske taj a ne od Hamiltona Robinsona,
Uprava a evropskih poslova, 26. jun 1947, USNA N , RG 59, 865.56/6-2647
65. Vi
V di Odeljl enj
n e službe zaštite, Stej
e t department, Lelandu Harisonu,
američkom ministru u Bernu, 11. jul 1947, USNA N , RG 59, 800.142/5-1547; i
pismo ministra Lelanda Harisona iz Američkog poslanstva u Bernu upuće-
no država nom sekretaru, 12. septembar 1947, USNA N , RG 59, 800-142/9-1247
66. Uprav a a vrhunske taja ne, memorandum od Hamiltona Robinsona iz
Uprava e za evropske poslove, 26. jun 1947, USNA N , RG 59, 865-56/6-2647
67. Pismo od 28. jula 1947, od Daulinga u Stej e t departmentu za Parsonsa
u Vatikanu, USNA N , Myron Tay aylor Papers, Box 17
68. Pismo i Usmena poruka od Parsonsa Daulingu, 29. av a gust 1947,
USNA
N , Myron Tay aylor Papers, Box 17
69. USNAN , Myron Tay aylor Papers, Box 17
70. Pismo i Usmena poruka Parsonsa Daulingu, 29. av a gust 1947, USNA
N ,
Myron Tay aylor Papers, Box 17; i Charles R. Allen, Junior, "The Vatican and the
Nazis", u Ref eform Judaism, proleće/leto 1983.
71. Prilog br. 1 depeši 603 od 13. av
a gusta 1947. od Grej e ema Dž. Parsonsa,
Grad Vatikan, USNA N , RG 59, 866A.00/8-1347
72. Hudal, Römische Ta Tagebücher, str. 21.
73. Nekoliko članova Biskupstva Austrij i e koji su glasali da se on ukloni
kasniji e su izražav
a ali kaj
a anj
n e. Nadbiskup Salcburga Roraher pisao je Hudalu
24. januara 1952. i objašnj n av
a ao da je zahtev za ostav avku potpisao tek "pod
pritiskom". A 22. juna 1953, kada je Hudal već napustio Zav a od Santa Maria
dell'Anima, biskup Graca, Ferdinand Pav avlikovski učinio je isto. Vi
V di Hudal,
Römische Ta Tagebücher, str. 303, 306.
74. Hudal, Römische Ta Tagebücher, str. 21.

183
 75. Vi
V di pismo Država nog sekretarij
i ata Titmanu od 11. av
a gusta 1945,
USNA
N , Myron Tay
aylor Papers, Box 8.

3. Francuski špijun u Va V tikanu

1. Vi
V ncent La Vi V sta, "Illegal Emigration Movements in and Through
Italy", 15. maj a 1947, USNA N , RG 59, FWI W 800.0128/5-1547
2. Ib
I id.
3. Razgovor sa Simonom Vi V zentalom, Beč, 21. fe f bruar 1985.
4. Ne
N w YoY rk Ti
T mes, 30. januar 1984.
5. Gauenov izveštaj a CIC-u od 23. juna 1947, Vaj a tin dosiji e, pribavavljen
prema US FOIA, str. 49-51
6. In
I te
t rmariji um Bulletin, broj 5, januar 1947, lj l ubaznošću Kristofe f ra
Simpsona. Primerci ove publikacij i e mogu se naći u Kongresnoj biblioteci u
Vašingtonu, a neki u dokumentacij i i FBI dostupnoj prema Zakonu o slobodi
info
f rmacij i a SAD (US FOIA).
7. Anthony Cav a e Brown, Th T e Secre r t Servant, t Michael Joseph, London,
1988, str. 143-4.
8. "Annual Report, 1925" britanskog ministra pri Svetoj Stolici, ser Odo
Rasela (Odo Russel), Londonu, 21. april 1926, PRO FO 371 11399; i izveštaj a
Naučne i pres-službe Forin ofi f sa "The policy of the Catholic Church in the
Danube Valley", 21. oktobar 1942, PRO FO 371 33434
9. CIC izveštaj a o "Pokretu za nacionalnu nezav a isnost Hrvatske" ("The
Croatian National Independence Movement"), 9. april 1946, dosij i e o usta-
šama, pribav avljen prema US FOIA, str. 23-5.
10. Appendix D za: Vi V ncent La Vi V sta, "Illegal Emigration Movements in
and Through Italy", 15. maj a 1947, USNA N , RG 59, FW 800.0128/5-1547
11. Vi
V di Gauenov izveštaj a CIC od 5. marta 1948, Vaj a tin dosiji e, str. 30-3,
pribavavljen prema US FOIA, radi prikaza nj n egovih početnih kontakata s
Vaj
a tom.
12. Izuzetno detalj l no izlaganjn e Vaja tinih tvrdnj n i i zahteva Amerikancima
sadržano je u nj n egovoj kratkoj biografi fiji i u nj
n egovom radu "Borba za domi-
naciji u u Srednj n oj i Jugoistočnoj Evropi", Rim, 10. fe f bruar 1947, i jedno i
drugo na fr f ancuskom jeziku i priloženo memorandumu Stej e t departmenta
od 10. aprila 1948. iz Rima u Vašington, USNA N , RG 59, 111.20A/4-1048.
13. Vaj
a tina kratka biografi fija dostav avljena Ambasadi SAD u Rimu, prilog
memorandumu Stej e t departmentu od 10. aprila 1948. iz Rima u Vašington,
USNAN , RG 59, 111.20A/4-1048
14. Telegrami Stej e t departmenta od 24. fe f bruara i 24. marta 1948. od
Vašingtona Rimu, i od Madrida Vašingtonu, USNA N , RG 59, 111.20A/2-2448,
i 111.20A/3-2448.
15. Smofo f rdov CIC izveštaj a od 19. januara 1948, Vaj a tin dosiji e, pribav
avlje-
no prema US FOIA, str. 40-1.

184
 16. Gauenov CIC izveštaj a od 23. juna 1947, Vaj a tin dosij i e, pribavavljeno
prema US FOIA, str. 49-51.
17. Gauenov CIC izveštaj a od 23. juna 1947, Vaj a tin dosij i e, pribavavljeno
prema US FOIA, str. 49-51; i memorandumi CIC od 21. av a gusta, 4. i 15. okto-
bra i 10. decembra 1946, Intermarij i umov dosij i e, pribav
avljeno prema US
FOIA, str. 1-6.
18. Za ranu istorij i u Svetog Jeronima, vidi Mons Dr Juraj a Magj g erec,
H vats
Hr t ki ZaZ vod Sv. Je J ronima u Rimu: Jubilej e ske proslave (1 ( 453-1953) 3,
Tiskara Papinskog Sveučilišta Gragoriane, Rim, 1953. Ovo je naročito
zanimlj l iv prikaz, posebno zbog toga što ga je u velikoj meri priredio svešte-
nik Draganović.
19. Ove pojedinosti o Draganovićevoj mladosti izvučene su iz nj n egove
izj
z av
a e jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967; u vezi s biskupom
Šarićem vidi Haringtonov CIC memorandum od 9. marta 1948, "Activity t of
Bishops Rožman and Šarić", oslobođeno za jav a nost prema US FOIA.
20. CIC indeksna kartica, i kapetan Dav a is, nedatirana beleška, "Con-
solidated Interrogation Report od Dr Krunoslav a Stepano Draganović", Dra-
ganovićev dosij i e, pribav
avljeno prema US FOIA, str. 2, 41-6; neobjav avljeni ru-
kopis Stivena Klisolda; Razgovor s Milanom Simčićem, Rim, 12. maj a 1989;
nedatiran izveštaj a italij
i anske Taj a ne policiji e, priložen memorandumu Mi-
nistarstva inostranih poslova od 20. av a gusta 1944, Arhiv Ministarstva ino-
stranih poslova, "Aff ffari politici (Jugoslav a ia), 1948", Busta 33, fa f sciolo 3,
Attivitŕ di jugoslav a i contrari di Tito in Italia; Draganovićeva izj z av
a a Jugo-
slovenskim vl v astima, 26. septembar 1967; i Bogdan Križman, Pa P velić u bjb e-
k tvu, Globus, Zagreb; 1986, gde se nav
ks a odi Hr
H vatst ka Reviji a, Minhen, 1975,
godina 25, broj 4, str. 655-64.
21. Gauenov CIC izveštaj a od 23. juna 1947, Vaj a tin dosij i e, pribavavljeno
prema US FOIA, str. 49-51. Takođe vidi nedatiran izveštaj a italiji anske Taja ne
policij
i e, priložen memorandumu Ministarstva inostranih poslova od 20.
a gusta 1944, Arhiv Ministarstva inostranih poslova, "Aff
av ffari politici (Ju-
goslav
a ia), 1948", Busta 33, fa f sciolo 3, Attivitŕ di jugoslav a i contrari di Tito in
Italia.
22. Appendix A za Vi V ncent La Vi V sta, "Illegal Emigration Movements in
and Through Italy", 15. maj a 1947, USNA N , RG 59, FW 800-0128/5-1547.
23. Gauenov CIC izveštaj a od 5. marta 1948, Vaj a tin dosij i e, pribav
avljen
prema US FOIA, str. 30-3
24. Vaja tina kratka biografi fija, prilog memorandumu Stej e t departmentu
od 10. aprila 1948. iz Rima u Vašington, USNA N , RG 59, 111.20A/4-1048. Za
zvanično gledište Amerike u vezi s Vaj a tinim hapšenj n em vidi Poverlj l iv tele-
gram Stej e t departmenta iz Rima u Vašington, USNA N , RG 59, 16. april 1947.
740.00116EW/4-1647
25. Ib
I id., str. 49-51

185
 26. Poverlj l iv telegram Stej e t departmenta iz Budimpešte u Vašington,
USNAN , RG 59, 24. aprila 1947, 740.00116EW/4-2447
27. Gauenov CIC izveštaj a od 23. juna 1947, Vaj a tin Dosij i e, pribavavljen
prema US FOIA, 49-51. Za pojedinosti u vezi s Ruprehtovom ulogom kao
nacističkog propagatora, vidi Randolph Braham, Th T e Politicsc of
o Genocide:
T e Ho
Th H locaust in Hunga g ry
r , Columbia University t Press, New York, 1981, str.
55-6, 160-1
28. Ovaj
a razgovor između Gauena i Vaj a te zasnovan je na Vaj a tinom tekstu
punom pojedinosti predatom Ambasadi SAD otprilike u isto vreme kad su
se nj
n ih dvojica upoznali, “Borba za dominacij i u u Srednjn oj i Jugoistočnoj
Evropi”, Rim, 10. fe f bruar 1947, prilog memorandumu Stej e t departmenta od
10. aprila 1948. iz Rima u Vašington, USNA N , RG 59, 111.20A/4-1048, kao i na
onim delovima materij i ala koji su oslobođeni za jav a nost iz Gauenovih ličnih
izveštaj
aa
29. Falconi, Th T e Silence of o Pius XIXII, str. 158
30. Gauenov CIC izveštaj a od 5. marta 1948, Vaj a tin dosiji e, pribavavljeno
prema US FOIA, str. 30-3; i Kanilj l in i Gauenov CIC izveštaj a od 9. septembra
1947, Vaj
a tin dosij i e, pribavavljeno prema US FOIA, str. 47-8
31. Interna dostav a a Štaba Evropske komande od 16. fe f bruara 1948, i
izveštaj
a pukovnika Laj a stera od 20. januara 1948. upućen general-maj a oru
Flojdu Parksu, Odelj l enj
n e Armij i e za info
f rmisanj n e jav
a nosti u Vašingtonu,
Vaj
a tin dosij
i e, pribavavljeno prema US FOIA, str. 37-9; telegram Stej e t depart-
menta od 24. marta 1948. iz Budimpešte u Vašington, USNA N , RG 59,
111.20A/3-2448; nota Poslanstva Mađarske Stej e t departmentu od 3. fe f brua-
ra 1948, USNA N , RG 59, 740.00116EW/2-348; telegram Stej e t departmenta od
24. januara 1948. iz Budimpešte u Vašington, USNA N , RG 59, 851.20263/1-
2348; mikro fi f lm LM 108, rolna 15, kv k adrat 00442; telegram Stej e t depar-
tmenta od 24. fe f bruara 1948. iz Vašingtona u Rim, USNA N , RG 59, 111.20A/2-
2448; memorandum od 27. av a gusta 1948. od Klarka Kulbertsonu, priložen
memorandumu Stej e t departmenta od 8. septembra 1948. iz Madrida u
Vašington, iz Vaj a tinog FBI dosij i ea, oslobođeno za jav a nost prema US FOIA; i
Simpson, Blowback, str. 83.
32. Charles Ashman i Robert Wagman, Th T e Na
N zi Hunte t rs
r , Pharos Books,
New York, 1988, str. 189-90.

4. Udarac koj o i je uzdrmao Svetu Stolicu

1. Prikaz Pav
a elićevog bežanj
n a iz Zagreba preko Rogaške Slatine i Ma-
ribora u Austriji u može se naći u Križman, Pa P velić u bjb ekts
t tvu; i Vi
V lim
Cecelj
l a, "Četrdesetgodišnj
n ica Bleiburga", u Vj
V esnik, Žurnal hrvatskih radni-
ka i migranata u Nemačkoj, godina 14, broj 51, Uskrs 1985. Prvonav a edeni
autor daj
a e prikaz sa stanovišta jugoslovenske orij
i entisanosti, dok je drugo-
nav
a edeni bio visoki pripadnik ustaša i portretiše Pav
a elića sa simpatiji ama.

186
 2. Detalj l isana istorij i a rasta Ustaškog pokreta, nj n egovih terorističkih ak-
tivnosti tokom 1930-ih godina i strašnih zverstav a a počinjn enih u vreme rata
može se naći u Mark Aarons, Sanctuary r ! Na
N zi Fugitives in Austra r lia,
Heinemann Australia, Melbourne, 1989, str. 57-63. Pomalo pristrasan,
mada uglav a nom tačan prikaz može se naći u Edmond Paris, Genocide in
Sate
t llite
t Croatia, 1941-1945, The Serbian Thought, Melbourne, 1981.
3. Magj g erec, HrH vatst ki Za
Z vod sveto t g Je
J ronima u Rimu: Jubilej ejske Proslave
( 453
(1 5 -195353) str. 177-80.
4. Rukom pisane napomene od 5. juna i 26. maj a a 1941, PRO FO 371
30174 i 30226; i memorandum od Apostolskog delegata Forin ofi f su od 23.
maja a 1941. i memorandum od Idna upućen Ozbornu, britanskom ambasa-
doru pri Svetoj Stolici, 24. maj a 1941, PRO FO 371 30174
5. Ozbornov izveštaj a Forin ofi f su, 13. jun 1941, PRO FO 371 30174
6. Rukom pisana beleška od 10. jula 1941. u memorandum od Forin ofi f sa
Ozbornu, 21. jul 1941, PRO FO 371 30174
7. Falconi, Th T e Silence of o Pius XIXII, str. 307
8. Bokun, Spy p in tht e Va
V tican, str. 21-3
9. Falconi, Th T e Silence of o Pius XIXII, str. 308, 335-6
10. Ib
I id., str. 330. i 350.
11. Paris, Genocide in Sate t llite
t Croatia, 1941-1945, str. 167, 221; Bokun,
Spy
p in tht e Va
V tican, str. 46; i Falconi, Th T e Silence of o Pius XIXII, str. 344-51.
12. Curzio Malaparte, Ka K putt, t Harborough, London, 1960, str. 200.
13. Vi
V di prikaz u Hilberg, Th T e Destruction of o th
t e European Je J ws
w , str. 711-
8.
14. Nota od 3. jula 1945, PRO FO 371 48890; i Nota Ambasade Jugoslav a iji e,
London, Forin ofi f su, 30. av
a gust 1945, PRO FO 371 48892
15. Nota Forin ofi f sa Ambasadi Jugoslav a ij
i e, London, 9. oktobar 1945, PRO
FO 371 48892; i Telegram iz Beča Forin ofi f su, 28. oktobar 1945, PRO FO 371
48893
16. Telegram od Forin ofi f sa Kazerti, 12. septembar 1945, PRO FO 371
48892; Telegram iz Beograda u Kazertu, 15. oktobar 1945, PRO FO 371
48893; Telegram od Beograda Forin ofi f su, 27. ava gust 1945, PRO FO 371
48892; Telegram iz Kazerte Forin ofi f su, 10. oktobar 1945, PRO FO 371 48893;
pismo Vi V šinj
n skiji u od Frenka Robertsa iz Britanske ambasade, Moskv k a, 15.
oktobar 1945, PRO FO 371 48893; pismo Forin ofi f su od Sav
a ezničke komisij ie
za Austrij i u (Britanski element), 2. decembar 1945, PRO FO 371 48894; i
pismo Forin ofi f sa Ambasadi Jugoslav a ij
i e, London, 3. januar 1946, PRO FO
371 48894.
17. Telegram od Beograda Forin ofi f su, 14. decembar 1945, PRO FO 371
48894; Kolvilova beleška od 22. decembra 1945, PRO FO 371 48894;
Telegram od Beograda Forin ofi f su, 14. decembar 1945, PRO FO 371 48894; i
pismo Forin ofi f sa Ambasadi Jugoslav a ij
i e, London, 19. Decembar 1945, PRO
FO 371 48894;

187
 18. Kolvilova beleška od 10. januara 1946, PRO FO 371 59399; Telegram
Forin ofif sa Vašingtonu, 10. januar 1946, PRO FO 371 59399; i Telegram
Vašingtona Forin ofi f su, 14. januar 1946, PRO FO 371 59399
19. Vi
V di telegram Beograda Forin ofi f su, 9. jun 1946, PRO FO 371 59408,
radi primera pritužbi u jugoslovenskoj štampi; za ilustracij i u traj
a ne službene
kampanj n e vidi, na primer, notu Ambasade Jugoslav a ij
i e Forin ofi f su od 2.
a gusta 1946, PRO FO 371 59415.
av
20. Pismo Britanske ambasade, Beograd, jugoslovenskom ministru
spolj
l nih poslova, 21. av a gust 1946, PRO FO 371 59417; i pismo Valvorta
Barbura (Walwort Barbour), vršioca dužnosti šefa f Odelj l enj
n a za južnoevrop-
ske poslove u Stej e t departmentu SAD, upućeno Dž. K Mensu (J.C. Mance),
7. oktobar 1946, USNA N , RG 59, 740.00116EW/9-2546
21. Pismo od 21. novembra 1946. upućeno Forin ofi f su, PRO FO 371
59423
22. Pismo Britanske ambasade, Vašington, Stej e t departmentu, 9. novem-
bar 1946, i odgovor Stej e t departmenta, 20. novembar 1946, USNA N , RG 59,
860H.00/11-946; i pismo sveštenika Roberta Grej e ema, 22. januar 1990.
23. Nota od 18. decembra 1946; i Telegram iz Beča Forin ofi f su, 14.
decembar 1946, PRO FO 371 59423
24. Draganovićeva izj z av
a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967.
25. Ib
I id.
26. Vi
V di, na primer, indeksni registar u kom se iznose stav a ovi Ogranka za
ratne zločine Načelstva prav a ne službe od 5. novembra 1945, USNA N , Arhiv
istražne dokumentacij i e, RG 319, Pav a elićev dosij i e, XE 001109
27. Gauenov i Kanilj l in izveštaj
a od 29. av a gusta 1947, Pav a elićev dosij i e pri
CIC, pribavavljeno prema US FOIA, str. 2-6
28. Beleška od 16. jula 1947, i pismo maj a ora Vi V vij
i ana Strita (Vi V vien
Street), Rim, Forin ofi f su, 5. juna 1947, PRO FO 371 67380
29. Madova beleška od 30. januara 1947, CIC izveštaj a od Kanilj l e i Capale
od 15. marta 1947, i indeksni registar od 14. aprila 1947, USNA N , Arhiv istra-
žne dokumentacij i e, RG 319, Pav a elićev dosij i e, XE 001109
30. Podsetnik od 10. maj a a 1946, u kom se iznose viđenj n a Izvora P, USNA N ,
Arhiv istražne dokumentacij i e, RG 319, Pava elićev dosij i e, XE 001109
31. Hubert Butler, Es E cape fr f om th
t e Antht ill, The Lilliput Press, Mullingar,
1985, str. 282; i dokument komunističke obav a eštaja ne mreže, "Poglav a nikov
borav
a ak u Rimu i odlazak u Argentinu"
32. Podsetnik od 10. maj a a 1946, u kom se iznose pogledi Izvora P, USNA N ,
Arhiv istražne dokumentacij i e, RG 319, Pava elićev dosij i e, XE 001109
33. Telegram od 7. januara 1947. iz Rima pukovniku Smitu, USNA N , Arhiv
istražne dokumentacij i e, RG 319, Pav a elićev dosij i e, XE 001109
34. Gauenov memorandum od 22. januara 1947, USNA N , Arhiv istražne
dokumentacij i e, RG 319, Pav a elićev dosij i e, XE 001109. sveštenik Robert

188
Greje em potvrđuj u e da su ove ustanove Crkv k e u stvari locirane u ovom kom-
pleksu, Pismo od 22. januara 1990.
35. sveštenik Robert Grej e em nam je ispričao da "Starij i i Rimljl ani s kojima
sam razgovarao ne sećaj a u se nikakv k e tramvaj a ske linij
i e koja je išla "ispod"
A entina. Narav
Av a no, postojala je tramvaj a ska pruga koja je tamo kružila".
Pismo od 22. januara 1990.
36. Gauenov memorandum od 22. januara 1947, USNA N , Arhiv istražne
dokumentacij i e, RG 319, Pava elićev dosij i e, XE 001109.
37. Pismo britanskog političkog sav a etnika, Kazerta, Forin ofi f su, 26. fe
f b-
ruar 1947, PRO FO 371 67372
38. Vi
V di, na primer, CIC izveštaj a "Pava elić, Ante i 'Legitimisti' u Ustaškom
pokretu", Pav a elićev CIC dosij i e, pribavavljeno prema US FOIA, str. 3-4; i izve-
štaj
a i CIC od 10. oktobra i 26. novembra 1946, Draganovićevi dosij i ei, pribav
a -
l eno prema US FOIA; str. 49-54
lj
39. CIC izveštaja Mariona Skota (Marion Scott), od 18. aprila 1947, USNA N ,
Arhiv istražne dokumentacij i e, RG 319, Pav a elićev dosij i e, XE 001109
40. Vi
V di Sažetak infof rmacij i a, Pav
a elićev CIC dosij i e, pribav
avljeno prema US
FOIA, str. 9; i memorandum kapetana Roberta Stj t uarta, 20. jun 1947, USNA N ,
Arhiv istražne dokumentacij i e, RG 319, Pav a elićev dosij i e, XE 001109
41. Memorandum od 22. maj a a 1947, USNA N , Myron Tay aylor Papers, Box 17
42. Parsonsov memorandum od 26. jula 1947, USNA N , Myron Tay aylor Pa-
pers,
Box 17
43. Vornerova (Warner) nota od 19. juna 1947, PRO FO 371 67385
44. Telegrami od Rima Leghornu, 17. jul 1947, i od Forin ofi f sa Rimu, 20.
jul
1947, PRO FO 371 67385. Vi V di i Telegram Rima Forin ofi f su, 22. jul 1947,
PRO FO 371 67386
45. Telegram Forin ofi f sa Vašingtonu, 25. jul 1947, PRO FO 371 67385
46. Telegram Vašingtona Forin ofi f su, 25. jul 1947, PRO FO 371 67387
47. Telegram od 28. jula 1947. od Vašingtona Rimu, USNA N , RG 59,
740.00116EW/7-2847
48. Memorandumi od 29. jula i 2. av a gusta 1947, USNA N , Arhiv istražne
dokumentacij i e, RG 319, Pava elićev dosij i e, XE 001109. Vi V di i dva telegrama od
Leghorna Forin ofi f su, 30. jul 1947, PRO FO 371 67387.
49. Telegram Forin ofi f sa Rimu, 30. jul 1947, PRO FO 371 67387
50. USNA
N , Arhiv istražne dokumentacij i e, RG 319, Pav a elićev dosij i e, XE
001109
51. Nefo
f rmalna uzgredna beleška, 8. av a gust 1947; "Ante Pav a elić i druge
ustaške ličnosti" i Gauenov i Kanilj l in CIC memorandum od 9. juna 1947,
USNAN , Arhiv istražne dokumentacij i e, RG 319, Pav a elićev dosij i e, XE 001109

189
 52. Članci u La Repubblica, 23, 24. i 26. septembar 1948, Arhiv
Ministarstva inostranih poslova, 1948, Busta 33, fa f sciolo 2, Processo di
Zagabbria
53. Telegrami od Forin ofi f sa Rimu, 27. av a gust i 7. oktobar 1947, PRO FO
371 67387; i Telegram od Tršćanskog štaba snaga Sjedinj n enih Država a, 10.
septembar 1947, Pav a elićev CIC dosij i e, pribavavljeno prema US FOIA, str. 1-2
54. Memorandum od 7. jula 1947, i Morenina rukom pisana beleška od
14. jula 1947, USNAN , Arhiv istražne dokumentacij i e, RG 319, Pav a elićev dosi-
je, XE 001109
55. Gauenov memorandum od 6. jula 1947, Vaj a tin dosij i e, pribav
avljeno
prema US FOIA, str. 44-8
56. Gauenov i Kanilj l in izveštaj
a od 29. av a gusta 1947, Pav a elićev CIC dosij i e,
pribav
avljeno prema US FOIA, str. 2-6
57. Ib
I id.
58. Ib
I id.
59. Ib
I id.
60. Ib
I id.
61. Gauenov, Kanilj l in i Morenin izveštaj a od 12. septembra 1947, USNA N ,
Arhiv istražne dokumentacij i e, RG 319, Pav a elićev dosij i e, XE 001109
62. Razgovori sa Simčićem, Rim, 12. maj a 1989. i 16. fef bruar 1990.
63. Av
A ro Menhetn, Te T rror over Yu Y gog slavia, Watts & Co, London, 1953, str.
117-8, i Ca
C th
t olic Te
T rror To T daya , Parava ision, London, 1969.
64. Saraj
a evski Svij
i et,
t niz članaka o Draganoviću, autora Siniše Ivanovića
i Krsta Lekovića, objav avljivanih nedelj l no između 13. juna i 19. septembra
1986.
65. Dokument komunističke obav a eštaja ne mreže, "Poglav a nikov borav a ak
u Rimu i odlazak u Argentinu"
66. Razgovor sa Simčićem, Rim, 16. fe f bruar 1990; Križman, Pa P velić u bj
b e-
k tvu, str. 225.
ks
67. CIC memorandum "Pav a elić, Ante, i 'Legitimisti' u Ustaškom pokre-
tu", Pav
a elićev dosiji e, pribavavljeno prema US FOIA, str. 3-4.
68. Pojedinosti o sezanj n u te krij
i umčarske operacij i e dali su Ivo Omrčanin
u razgovorima za Reg e lig
i ious NeN wsw Service, maj a 1986, i Džon Loft f us, 1985.

5. Pacovski kanal
1. Vi
V di "United States Policy Toward the Ustashi", Istraživački projekat
br. 61, Division of Historical Policy Research, Stej
e t department, april 1948,
USNA
N , RG59, 740.00116EW/4-148
2. Razgovor s ocem Greje emom, 15. april 1985.
3. Izveštaj
a od 25. novembra 1943, USNAN , RG 226, Records of the Off
ffice of
Strategic Services, OB 6362

190
 4. Draganovićeva izj z av
a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembra 1967; i
izj
z av
a a LjL uba Miloša jugoslovenskim vl v astima.
5. Draganovićeva izj z av
a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967.
6. Ib
I id.
7. Ib
I id.
8. Razgovor s Vi V limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989.
9. Beleška gospođice Džekson od 22. av a gusta 1946, PRO PO 371 59415;
Dosij i e Jugoslovenske komisij i e za ratne zločine broj 7103, Arhiv Jugoslav a ij
i e,
Beograd; Stella Alexander, Th T e TrT iple MyM tht , East European Monographs,
Boulder, 1987, str. 86, 157; jugoslovenski zahtevi za izručenj n e od 6. av
a gusta
1946, PRO FO 371 59415, i 4. septembra 1946, USNA N , RG 59, 860H.00/9-446
10. Razgovor s Vi V limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989; i Paris,
Genocide in Sate t llite
t Croatia, str. 74.
11. Dosij i e jugoslovenske komisij i e za ratne zločine broj 7103, Arhiv
Jugoslav a ij
i e, Beograd
12. Razgovor s Vi V limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989.
13. Bezbednosna provera za neuselj l eničku vizu, 18. septembar 1957,
USNAN , RG 319, Arhiv istražne dokumentacij i e, Ceceljl in dosij
i e, XE 006538
14. Telegram iz Zagreba Vašingtonu od 29. maj a a 1947, USNA N , RG 59,
740.00116EW/5-2947; i Razgovor s Vi V limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a
1989.
15. Razgovor s Vi V limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989.
16. Appendix A Ličnom upitniku, i Bezbednosni izveštaj a o hapšenj n u, oba
nav
a ode CIC izveštaj a "Ustasha Activity t in Land Salzburg", od 2. oktobra 1945;
Indeksna kartica; Memorandum od 14. fe f bruara 1947; i Memorandum od
26. fe
f bruara 1947, USNA N , RG 319, Arhiv istražne dokumentacij i e, Cecelj
l in
dosiji e, XE 006538
17. Beleške od 6. av a gusta 1946, PRO FO 371 59415, i 4. septembra 1946,
USNAN , RG 59, 860H.00/9-446
18. Beleška od Džeksona, 22. av a gust 1946, i Pismo od 31. av a gusta 1946,
PRO FO 371 59415
19. Kako je nav a edeno u Memorandumu od Zagreba Vašingtonu, od 30.
maja a 1947, USNA N , RG 59, 740.00116EW/5-3047; i Alexander, Th T e Tr
T iple
M th
My t , str. 157-8.
20. Vi
V di Memorandum od Zagreba Vašingtonu, od 4. juna 1947, USNA N ,
RG 59, 740.00116EW/6-447
21. Telegram iz Zagreba Vašingtonu, od 29. maj a a 1947, USNA N , RG 59,
740.00116EW/5-2947
22. Telegram iz Beča Vašingtonu, od 4. aprila 1947, USNA N , RG 59,
740.00116EW/4-447; i Memorandum od 12. marta 1947, USNA N , RG 319,
Arhiv istražne dokumentacij i e, Ceceljl in dosiji e, XE 006538
23. Telegram od Beča Vašingtonu, od 6. juna 1947, USNA N , RG 59,
740.00116EW/5-2947

191
 24. Bezbednosna provera za neuselj l eničku vizu, 18. septembar 1957,
USNAN , RG 319, Arhiv istražne dokumentacij i e, Ceceljl in dosij
i e, XE 006538;
Indeksna kartica od 24. juna 1953, USNA N , RG 319, Arhiv istražne dokumen-
tacij
i e, Pav
a elićev dosij
i e, XE 001109; CIC izveštaj a "Croatian Émigré Activities
in Austria" od 28. ava gusta 1953, Ustaški CIC dosij i e, oslobođeno za jav a nost
prema US FOIA, str. 8; i dokumenti Australij i ske bezbednosne obav a eštaja ne
organizacij i e, izloženi u Senatu Australij i e, 27. mart 1973. Razgovor s
V limom Cecelj
Vi l om, Maria Pline, 23. maj a 1989.
25. Razgovor s Vi
V limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989.
26. Ib
I id.
27. Ib
I id.
28. "Memorandum on the Ustaša Organisation in Italy", prilog pismu od
Maklej e na Volindžeru, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398
29. Dokument Jugoslovenske komisij i e za ratne zločine, 29. mart 1949,
Zh. 9670/11547, Arhiv Jugoslav a ij
i e, Beograd
30. Draganovićevo izručenj n e je traženo u jugoslovenskoj noti od 26. jula
1947, PRO FO 371 67378; neke pojedinosti o radu Uprav a e za kolonizacij iu
mogu se naći u jednoj drugoj jugoslovenskoj noti, od 26. marta 1947, USNA N ,
RG 59, 740.00116EW/3-2547.
31. Draganovićeva izj z av
a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967.
32. Ib
I id.
33. Draganovićeva izj z av
a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967;
i izj
z av
a e Moškova i Miloša jugoslovenskim vl v astima
34. Madov memorandum od 12. fe f bruara 1947, Draganovićev CIC dosi-
je, oslobođeno za jav a nost prema US FOIA, str. 311-13.
35. Draganovićeva izj z av
a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967.
36. "Memorandum on the Ustaša Organisation in Italy", prilog pismu od
Maklej e na Volindžeru, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398; i "Consolidated
Interrogation Report on Dr Krunoslav a Stepano Draganović", i memoran-
dum od 26. novembra 1946, Draganovićev/Pečnikarov CIC dosij i e, pribav
a -
l eno prema US FOIA, str. 41-6, 49.
lj
37. "Memorandum on the Ustaša Organisation in Italy", prilog pismu od
Maklej e na Volindžeru, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398
38. Jugoslovenska nota od 23. aprila 1947, PRO FO 371 67376; vidi i jugo-
slovensku notu od 7. novembra 1947, PRO FO 371 67400; Magj g arec, Hr
H vat-
ski zavod Sv. Je J ronima u Rimu: Jubilej ejske Proslave (1 ( 453
5 -1953
53), str. 133; i
Manhattan; Te T rror Over YuY go
g slavia, str. 76.
39. Beleška gospođice Džekson od 15. maj a a 1947, PRO FO 371 67376; i
prilog pismu od Specij i alne komisij i e za izbeglice upućenom Forin ofi f su, od
23. oktobra 1947, PRO FO 371 67398
40. Vi
V di na primer "Consolidated Interrogation Report on Dr Krunoslav a
Stepano Draganović", Draganovićev/Pečnikarov CIC dosij i e, pribavavljeno
prema US FOIA, str. 41-6

192
 41. Memorandum od 26. novembra 1946, Draganovićev/Pečnikarov CIC
dosij
i e, pribav
avljeno prema US FOIA, str. 49.
42. CIC beleška od 10. oktobra 1946, Draganovićev dosij i e, pribav
avljeno
prema US FOIA, str. 54.
43. Radi nekih pojedinosti u vezi s Mandićevom ulogom u ovoj propa-
gandnoj kampanj n i, vidi Paris, Genocide in Sate t llite
t Croatia, str. 260;
Draganovićeva izj z av
a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967; sve-
dočenjn a koja je pružio Mimo Rosandić priložena uz pošilj l ku od Konzulata
SAD u Zagrebu od 4. av a gusta 1948, USNA N , RG 59, 860H.00/8-448.
44. Memorandum Ministarstva spolj l nih poslova od 2. novembra 1945,
Arhiv Ministarstva spolj l nih poslova, "Aff ffari politici (Jugoslav a ia)", 1946,
Busta 1, fa f sciolo 3, Esponenti del cessato regime ustascia in Italia; i
Ministarstvo unutrašnj n ih poslova (Rimska Policij i a) - izveštaj
a od 9. jula 1946,
priložen memorandumu Ministarstva inostranih poslova od 30. jula 1946,
Arhiv Ministarstva inostranih poslova, "Aff ffari politici (Jugoslav a ia)", 1948,
Busta 33, faf sciolo 3, Attivita di jugoslava i contrari al regime di Tito in Italia
45. "Memorandum on the Ustaša Organisation in Italy", prilog pismu od
Makleje na Volindžeru, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398
46. Nedatiran izveštaj a Italij
i anske taj
a ne službe, priložen memorandumu
Ministarstva inostranih poslova od 20. av a gusta 1944, Arhiv Ministarstva ino-
stranih poslova, "Aff ffari politici (Jugoslava ia)", 1948, Busta 33, fa f sciolo 3,
Attivita di jugoslav
a i contrari al regime di Tito in Italia
47. Razgovor sa Simčićem, Rim, 16. fe f bruar 1990.
48. Memorandum od 12. fe f bruara 1947. Draganovićev/Pečnikarov CIC
dosij
i e, pribav
avljeno prema US FOIA, str. 38-40.
49. Razgovor sa Simčićem, Rim, 16. fe f bruar 1990.
50. Memorandum od 12. fe f bruara 1947. Draganovićev/Pečnikarov CIC
dosij
i e, pribav
avljeno prema US FOIA, str. 38-40
51. Telegram od 10. septembra 1947, Pav a elićev CIC dosij i e, pribav
avljeno
prema US FOIA, str. 2
52. Vi
V di jugoslovensku notu Forin ofi f su od 25. jula 1946, i odgovor Forin
ofi
f sa od 15. ava gusta 1946, PRO FO 371 59415. Takođe vidi jugoslovensku
notu Steje t departmentu od 15. av a gusta 1946, USNA N , RG 59, 860H.00/8-1546.
53. "Yu
Y goslava Quislings and Possible War Criminals at Terni", PRO FO
371 59400
54. Vi
V di notu od Britanske ambasade, Vašington, Forin ofi f su, od 20. juna
1946, i notu Forin ofi f sa Ambasadi Jugoslav a ij
i e, London, od 2. jula 1946, PRO
FO 371 59412. Takođe vidi ranij i u notu Jugoslovena od 11. maj a a 1946, PRO
FO 371 59406, radi dalj l ih pojedinosti i radi Kolvilovih i Džeksonovih komen-
tara od 14. i 17. maja a 1946. Pojedinosti o Totovom bekstvu u Buenos Aires
mogu da se nađu u belešci od Buenos Airesa Vašingtonu od 16. jula 1947,
USNAN , RG 59, 860H.00/7-2347, Mikro fi f lm LM 76, rolna 12, kv k adrati 3328-9.
Kolvilova ispovest o tome kako je mnogim ustašama dopustio da izbegnu

193
repatrij i acij
i u nalazi se u John Colville, Fo F otp t rintst in Ti
T me, Michael Russell,
Salisburg, 1984, str. 212-13.
55. "Yu
Y goslav a Quislings and Possible War Criminals at Terni", PRO FO
371 59400; Telegrami od 8. i 11. septembra 1946. Od Ogranka A u GHQ CMF
da se podrži 13. korpus, i od Kazerte Forin ofi f su, 13. septembar 1946, PRO
FO 371 59418; i CIC beleška od 3. novembra 1947, Vr V ančićev dosij i e, pribav
a -
l eno prema US FOIA, str. 2.
lj
56. Vi
V di jugoslovensku notu Stej e t departmentu od 19. av a gusta 1946, i
odgovor Stej e t departmenta od 3. aprila 1947, USNA N , RG 59, 860H.00/8-1946;
Pismo od Britanske ambasade, Vašington, Stej e t departmentu, od 18. sep-
tembra 1946. i odgovor Stej e t departmenta od 15. oktobra 1946, USNA N , RG
59, 740.00116EW/9-1846 i 860H.00/10-1546; Telegram od Vašingtona
Leghornu, od 3. juna 1947, USNA N , RG 59, 740.00116EW/5-2747; i pisma od
Forin ofi f sa Beču i Kazerti, 17. ava gust 1946, PRO FO 371 59415.
57. Memorandum od 5. novembra 1946, Draganovićev/Pečnikarov CIC
dosij i e, pribav
avljeno prema US FOIA, str. 53-4
58. Memorandum od 5. septembra 1947, Draganovićev CIC dosij i e, pri-
bavavljeno prema US FOIA, str. 307-10.
59. Ib
I id.
60. Ib
I id.
61. Memorandum od 12. fe f bruara 1947, Draganovićev/Pečnikarov CIC
dosij i e, pribav
avljeno prema US FOIA, str.38-40.
62. Razgovor s Karlom Dragutinom Petranovićem, Nij i agara Folz, Ka-
nada, 17. jun 1989.
63. Ib
I id.
64. Jugoslovenska nota od 21. jula 1947, PRO FO 371 67386
65. Ib
I id.
66. Kako je nav a edeno u Manhattan, Te T rror Over Yu Y gog slavia, str. 77.
67. Razgovor s Karlom Dragutinom Petranovićem, Nij i agara Folz, Kana-
da, 17. jun 1989.
68. Ib
I id.
69. Telegram od Rima Kazerti, od 25. fe f bruara 1947, PRO FO 371 67372
70. Pismo Forin ofi f sa Trij
i ažnoj misij i i, Klagenfu f rt, od 14. av a gusta 1947,
PRO FO 371 67386; beleška G-2 od 16. januara 1947, Ustaški CIC dosij i e, pri-
bavavljeno prema US FOIA, str. 47; pismo od Kazerte Forin ofi f su, 26. fe
f bruar
1947, PRO FO 371 67372; "Memorandum on the Ustaša Organisation in
Italy", priložen pismu od Maklej e na Forin ofi f su, 17. oktobar 1947, PRO FO
371 67398; i telegram iz Leghorna Stej e t departmentu, USNA N , RG 319. Radi
dalj l ih primera đenovske operacij i e, vidi pismo od Maklej e na Forin ofi f su, 16.
maj a 1947, od Forin ofi f sa Klagenfu f rtu, 30. jul 1947, jugoslovenske note Forin
ofif su od 15. jula i 3. septembra 1947, pismo od Klagenfu f rta Forin ofi f su, 29.
septembar 1947, PRO FO 371 67378, 67384, 67385, 67392 i 67393; i telegram

194
iz Leghorna Stej e t departmentu, 22. maj a 1947, USNAN , RG 59, 740.00116EW/5-
2147.
71. Izveštaja Centralne obav a eštaj
a ne grupe od 21. januara 1947, USNA N , RG
59, 840.5510/1-2447
72. Razgovor s Karlom Dragutinom Petranovićem, Nijagara Folz,
Kanada, 17. jun 1989.
73. Stephen Clissold, neobjav avljeni rukopis; i Telegram iz Rima Forin
ofif su od 22. fef bruara 1947, PRO FO 371 67372
74. Clissold, neobjav avljeni rukopis
75. Razgovor s Karlom Dragutinom Petranovićem, Nijagara Folz,
Kanada, 17. jun 1989.
76. Clissold, neobjav avljeni rukopis
77. Za jedan deo od mnoštva dokumenata koji se bav a e ovom operaci-
jom, vidi telegrame iz Leghorna Stej e t departmentu, 7. jun 1947, i Stej et
departmenta Leghornu, 12. jun 1947, USNA N , RG 319; i telegrame od 12. i 25.
juna 1947, od Beograda Stej e t departmentu, USNA N , RG 59, 740.00116EW/6-
1147 i 740.00116EW/6-2547
78. "The Legal Position of Croatian War Criminals in Italy", 19. maj a 1947,
priloženo pismu od Rima Stej e t departmentu, 28. maj a 1947, USNA N , RG 59,
740.00116EW/5-2847
79. Ib
I id.
80. Jedan prikaz Miloševih zločina može se naći u Zdenko Löwenthal
(ur.), ThT e Crimes of o th
t e Fa
F scist Occupants t and th
t eir Co
C llabora
r to
t rs
r ag
against
J ws
Je w in YuY gog slavia, Sav
a ez jevrej
e skih opština Federativne Narodne Republike
Jugoslav a ij
i e, Beograd, 1957, str. 17.
81. Draganovićeva izj z av
a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967.
82. Ib
I id.
83. Vi
V di CIC belešku od 10. oktobra 1946, Draganovićev dosij i e, pribav
a -
l eno prema US FOIA, str. 54; i pismo od Kazerte Forin ofi
lj f su, 2. novembar
1946, PRO FO 371 57729.
84. "Memorandum on the Ustaša Organisation in Italy", prilog pismu od
Maklej e na Volindžeru, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398; i izj z av
a e koje su
jugoslovenskim vl v astima dali Mimo Rosandić, Branko Kuštro, Ivica Gržeta,
Juliji o Spaljl i Vl
V adko Hranilović
85. Članak u La Repubblica, 26. septembar 1948, Arhiv Ministarstva ino-
stranih poslova, 1948, Busta 33, fa f sciolo 2, Processo di Zagabbria
86. Razgovor s Karlom Dragutinom Petranovićem, Nij i agara Folz, Kana-
da, 17. jun 1989; i s Vi V limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maja 1989.
87. Razgovor sa Simčićem, Rim, 5. maj a 1989. i 16. fe
f bruar 1990.
88. Razgovor s jednim bivšim britanskim ofi f cirom vojne obav a eštaj
a ne
službe, snimlj l en pod uslovom da se ne iznosi nj n egovo ime, London, 5. maj a
1989.
89. Razgovor sa Simčićem, Rim, 16. fe f bruar 1990.

195
 90. Razgovor s jednim bivšim britanskim ofi f cirom vojne obav a eštaja ne
službe, snimlj l en pod uslovom da se ne iznosi nj n egovo ime, London, 5. maj a
1989.
91. Perounij i evo (Perowne) pismo od 18. novembra 1947, i Volindžerov
odgovor od 5. decembra 1947, PRO FO 371 67402
92. Razgovori sa Simčićem, Rim, 12. maj a 1989. i 16. fe
f bruar 1990.
93. Razgovor sa Simčićem, Rim, 16. fe f bruar 1990.
94. Razgovor sa Simčićem, Rim, 12. maj a 1989. i 16. fe
f bruar 1990.
95. Razgovor s ViV limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989; razgovor sa
Simčićem, Rim, 12. maj a 1989. i 16. fe f bruar 1990; Telegram od COMGE-
NUSFA (Rear) Salcburg, Austrij i a, od PAP GBI, za Odelj l enj
n e Armij i e za CSGID
za DISC, od 13. decembra 1949, USNA N , RG 319, Dokumentacij i a Štaba
Armij i e, Box 135; i izj
z av
a a Božidara Kav a rana jugoslovenskim vl v astima
96. Vi
V di Draganovićevo pismo od 5. marta 1946, kao i fr f ancusku verzij iu
istog materij i ala, PRO FO 800 476.
97. Beleška od 27. marta 1946, USNA N , Myron Tay aylor Papers, Box 21; i
PRO FO 204 11133
98. "Memorandum on the Ustaša Organisation in Italy", prilog u pismu
od Maklej e na Volindžeru, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398, pismo itali-
janskog Ministarstva inostranih poslova upućeno ambasadoru SAD, Rim, 7.
jul 1945, i Memorandum za Sav a ezničku komisij i u, 29. jul 1945, USNA N , RG
331, Sav a eznička kontrolna komisij i a, Izvršni članovi Komisij i e, 10000/109/
319, Box 9; i Klisold, neobjav avljeni rukopis
99. Razgovor sa Simčićem, Rim, i 16. fe f bruar 1990.
100. CIC indeksna kartica, 7. fe f bruar, Draganovićev dosij i e, pribavavljeno
prema US FOIA, str. 66; i razgovori s Omrčaninom za Relig i ious NeN ws
w Service,
maja 1986; i Džon Loft f us, 1985.
101. "Memorandum on the Ustaša Organisation in Italy", prilog u pismu
od Maklej e na Volindžeru, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398
102. CIC beleška od 10. oktobra 1946, Draganovićev dosij i e, pribavavljeno
prema US FOIA, str. 54. U vezi s ocem Mandićem vidi Alexander, Th T e TrT iple
M th
My t , str. 94; i Paris, Genocide in Sate t llite
t Croatia, str. 260

6. Zlatni sveštenik
1. Detalj
l ni prikazi suđenj
n a mogu se naći u telegramima i memorandu-
mima Stej
e t departmenta SAD, 16. jul 1948, iz Zagreba u Vašington, USNA N ,
RG 59, 860H.00/7-1648, 19. jul 1948, iz Zagreba u Vašington, USNA N , RG 59,
860H.00/7-1948, 2. ava gust 1948, iz Beograda u Vašington, USNA N , RG 59,
860H.00/8-248, 30. jul i 4. av
a gust 1948, iz Zagreba u Vašington, USNA
N , RG 59,
860H.00/8-448, 30. septembar 1948, iz Zagreba u Vašington, USNA N , RG 59,
860H.00/9-3048; i izveštaja i i memorandumi britanskog Forin ofi f sa od 10.
septembra 1948, PRO FO 371 72563E

196
 2. "Annual Report fo f r 1945", od Britanskog poslanstva pri Svetoj Stolici
Forin ofif su, 22. fe
f bruar 1946, PRO FO 371 60803
3. Izveštaj
a sa suđenj n a u komunističkom listu Borba, kako je preneseno u
telegramu Stejt departmenta SAD od 2. avgusta 1948, iz Beograda u
Vašington, USNA N , RG 59, 860H.00/8-248; i pisma Britanske ambasade,
Beograd, Forin ofi f su, 2. januar i 20. mart 1946, PRO FO 371 59399 i 59403
4. Vi
V di prikaze svedočenj n a i dokaza koje su izneli Adam Miličević, Mimo
Rosandić i Božidar Petračić, u memorandumu Stej e t departmentu SAD od
30. jula, priloženom u pošilj l ki od 4. av
a gusta 1948, iz Zagreba u Vašington,
USNAN , RG 59, 860H.00/8-448.
5. Vi
V di dodatke 2. i 6. memorandumu Stej e t departmenta SAD od 30. jula,
priložene u depeši od 4. av a gusta 1948, iz Zagreba u Vašington, USNA N , RG 59,
860H.00/8-448
6. Izveštaja i i memorandum britanskog Forin ofi f sa od 10. septembra
1948, PRO FO 371 72563E
7. Gauenova beleška od 29. av a gusta 1947, Pav a elićev CIC dosij i e, oslo-
bođeno prema US FOIA, str. 2-6
8. Izj
z av
a a koju je dao Mimo Rosandić jugoslovenskim vl v astima; i Klisold,
neobjavavljeni rukopis
9. Gauenova beleška od 29. av a gusta 1947, Pav a elićev CIC dosij i e, oslo-
bođeno prema US FOIA, str. 2-6.
10. Draganovićeva izj z av
a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967.
11. Ib
I id.
12. Draganovićeva izj z av
a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967.
Radi nekih pojedinosti u vezi s Pečnikarovom ulogom u mreži Križara, vidi
"Memorandum on the Ustaša Organisation in Italy", prilog u pismu od
Makleje na Volindžeru, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398; i memorandumi
o obaveštaj a noj organizacij i i Križara, TISSO, naročito u Brauningovom
memorandumu od 11. juna 1947, ustaški CIC dosij i e, oslobođeno za jav a nost
prema US FOIA, str. 89-113.
13. Razgovori sa Simčićem, Rim, 12. maj a 1989. i 16. fef bruar 1990.
14. Draganovićeva izj z av
a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967.
15. Ib
I id.
16. Kako je nav a edeno u Alexander, Ch C urcr h and Stat te
t in Yu
Y gog slavia since
1945, str. 28, i Th
T e TrT iple My
M tht , str. 76; i Draganovićeva izj z av
a a jugosloven-
skim vl
v astima, 26. septembar 1967.
17. Draganovićeva izj z av
a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967;
i razgovor sa Simčićem, Rim, 16. fe f bruar 1990.
18. Opširan prikaz ovoga može se naći u izveštaj a u Vojne obav a eštaja ne
službe SAD u Austrij i i "Speciji alna istraga i ispitivanj
n e" od 9. aprila 1946, u
vezi s "The Croatian National Independence Movement", CIC dosij ie o
Ustašama, oslobođeno za jav a nost prema US FOIA, str. 10-30

197
 19. Razgovor s jednim bivšim britanskim ofi f cirom vojne obav a eštaj
a ne
službe, snimlj l en pod uslovom da se ne iznosi nj n egovo ime, London, 5. maj a
1989.
20. Radelov (Radell) izveštaj a od 4. aprila 1950, CIC dosij i e o Ustašama,
oslobođeno za jav a nost prema US FOIA, str. 1-5
21. Ispitivanj
n e Lj
L uba Miloša, kako je izvešteno u Dodatku br. 6 Izveštaj au
Stej
e t departmenta SAD od 4. av a gusta 1948, iz Zagreba u Vašington, USNA N ,
RG 59, 860H.00/8-448; Haringtonova CIC beleška od 9. marta 1948, "Activity t
of Bishops Rožman and Šarić, oslobođeno za jav a nost prema US FOIA
22. Izveštaja italiji anskog Ministarstva inostranih poslova od 28. juna
1945, Arhiv Ministarstva inostranih poslova, 1946, Busta 1, fa f sciolo 3,
Esponenti del cessato regime ustascia in Italia
23. Izveštaj
a italij
i anskog Ministarstva inostranih poslova od 23. jula 1945,
Arhiv Ministarstva inostranih poslova, 1946, Busta 1, fa f sciolo 3, Esponenti
del cessato regime ustascia in Italia; i Gauenova beleška od 29. av a gusta 1947,
Pav
a elićev CIC dosij i e, oslobođeno za jav a nost prema US FOIA, str. 2-6
24. Mardokov (Murdoch) izveštaj a od 25. septembra 1947, CIC dosij ieo
Križarima, oslobođeno za jav a nost prema US FOIA, str. 6
25. Madevski (Madewski), izveštaj a od 12. septembra 1946, CIC dosij ieo
Križarima, oslobođeno za jav a nost prema US FOIA, str. 38-9
26. Radulovićev izveštaj a od 23. jula 1947, Ustaški CIC dosij i e, oslobođeno
za jav
a nost prema US FOIA, str. 12-13
27. Radelovi izveštaj a i od 18. novembra 1949. i 4. aprila 1950, CIC dosij ieo
ustašama, oslobođeno za jav a nost prema US FOIA, str. 1-5
28. Radulovićev izveštaj a od 23. jula 1947, CIC dosij i e o Ustašama, oslo-
bođeno za jav a nost prema US FOIA, str. 12-13
29. Nedatiran izveštaj a italij
i anske Taja ne službe, pridodat memorandumu
Ministarstva inostranih poslova od 20. av a gusta 1944, Arhiv Ministarstva ino-
stranih poslova, "Aff ffari politici (Jugoslava ia)", 1948, Busta 33, fa f sciolo 3,
Attivita di jugoslav a i contrari di Tito in Italia
30. Izveštaj
a o "Jugoslovenskim ličnostima u Rimu", od 20. jula 1945,
USNAN , RG 226, Records of the Off ffice of Strategic Services, 139960
31. Izveštaj
a italiji anske Taja ne službe od 18. aprila 1946, Arhiv Ministarstva
inostranih poslova, 1946, Busta 1, fa f sciolo 1, Rappporti politici
32. Vi
V di, na primer, Getiganov (Gettigan) izveštaj a od 24. maj a a 1947, CIC
dosiji e o Križarima, oslobođeno za jav a nost prema US FOIA, str. 23-4
33. Izveštaj
a o ispitivanj n u Franca Južine, Getiganov izveštaj a od 15. juna
1947, CIC dosij i e o Križarima, oslobođeno za jav a nost prema US FOIA, str. 14-
18
34. Razgovor s jugoslovenskim istoričarom po imenu Franček Saj a e, 1.
april 1979.

198
 35. Za sav
a remen izveštaj a o zverstvima koja su činili domobrani vidi izve-
štaj
a američkog Vojnoobav a eštaj
a nog odelj l enj
n a od 19. fef bruara 1944, USNA N ,
RG 226, Records of the Off ffice of Strategic Services, 63632
36. Nota jugoslovenskog ambasadora u Londonu upućena britanskom
držav
a nom sekretaru za inostrane poslove, 15. novembar 1945, PRO FO 371
48893
37. Pismo Londona Ambasadi Velike Britanij i e, Vašington, od 28. novem-
bra 1945, PRO FO 371 48893
38. Izveštaj
a od 8. fe
f bruara 1945, USNA N , RG 226, Records of the Off ffice of
Strategic Services, 113566
39. Pismo vatikanskog Državnog sekretarij i ata Frenklinu Gauenu u
Vatikanu, 19. fe f bruar 1946, USNA N , Myron Tay aylor Papers, Box 21; rukom
pisana beleška od 16. jula 1945, PRO FO 371 48890; i telegram od Britanskog
poslanstva pri Svetoj Stolici Forin ofi f su, od 23. fef bruara 1946, PRO FO 371
59401
40. Telegram od Karmela Ofi fija u Kazerti upućen Titmanu u Vatikanu, 22.
jul 1945, USNAN , Myron Tay aylor Papers, Box 29; i Draganovićeva izj z av
a a jugo-
slovenskim vl v astima, 26. septembar 1967.
41. Beleška Džona Kolvila od 27. fe f bruara 1946, PRO FO 371 59401; i
pismo Vašingtona Forin ofi f su, 25. januar 1946, PRO FO 371 59400
42. Rukom pisana napomena na omotu memoranduma držav a nom
sekretaru, 29. decembar 1945, USNA N , RG 59, 740.00116EW/12-2945; i tele-
gram Vašingtona Kazerti, 21. fe f bruar 1946, USNA N , RG 59, 740.00116 CON-
TROL/2-2146
43. Beleška Kreka, pridodata pismu od Stouksa Forin ofi f su, 5. av
a gust
1947, PRO FO 371 67388
44. Pismo od Somerloksa Forin ofi f su, 8. novembar 1947, PRO FO 371
67402
45. Ib
I id.
46. Ib
I id.
47. Rukom pisana beleška Kristofe f ra Vornera, 11. decembar 1947, PRO
FO 371 67406
48. Pismo od Britanskog poslanstva, Beč, Forin ofi f su, 23. januar 1948; i
rukom pisana beleška na nj n egovom omotu, PRO FO 371 72559
49. Draganovićeva izj z av
a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967;
i članak u listu La Repubblica, 24. septembar 1948, Arhiv Ministarstva ino-
stranih poslova, 1948, Busta 33. fa f sciolo 2, Processo di Zagabbria
50. Haringtonov CIC memorandum od 9. marta 1948, "Activity t of Bi-
shops Rožman and Šarić, oslobođeno za jav a nost prema US FOIA
51. Haringtonov CIC memorandum od 9. marta 1948, "Activity t of Bi-
shops Rožman and Šarić, oslobođeno za jav a nost prema US FOIA; Radi-
ogram iz Berna Stej e t departmentu, USNA N , Myron Tay aylor Papers, Box 21;

199
pismo iz Vašingtona Forin ofi f su, 1. jul 1948, PRO FO 371 72563C; i Magj g erec,
Hrvats
H t ki zavod sv. Je J ronima u Rimu, str. 188.
52. Tomasov memorandum od 17. maj a a 1947, Križarski CIC dosij i e, oslo-
bođeno za jav a nost prema US FOIA, str. 29-30
53. Ib
I id.
54. Getiganov memorandum od 1. jula 1947, CIC dosij i e oslobođeno za
jav
a nost prema US FOIA, str. 8-10
55. Ib
I id.
56. Razgovor s jednim bivšim britanskim ofi f cirom vojne obav a eštaja ne
službe, snimlj l en pod uslovom da se ne iznosi nj n egovo ime, London, 5. maj a
1989.
57. Alexander, Th T e Tr
T iple My M th
t , str. 40-5; i razgovor s jednim bivšim bri-
tanskim ofi f cirom vojne obav a eštaj
a ne službe, snimlj l en pod uslovom da se ne
iznosi nj
n egovo ime, London, 5. maj a 1989.
58. Razgovor s jednim bivšim britanskim vojno obav a eštaja nim ofi f cirom,
snimljl en pod uslovom da se ne iznosi nj n egovo ime, London, 5. maj a 1989.
59. Izveštaja od 25. aprila 1947, Križarski CIC dosij i e, oslobođeno za jav a -
nost prema US FOIA, str. 34-5
60. Ib
I id.
61. Izveštaj a i britanskog Forin ofi f sa i memorandum od 10. septembra
1948, PRO FO 371 72563E
62. Za pojedinosti u vezi s Roverovom ratnom karij i erom, vidi Aarons,
Sanctuary ry! Na
N zi FuF gitives in Austra r lia, str. 219-20
63. Većina pojedinosti o Roverovim aktivnostima u Križarima uzeta je iz
službenih jugoslovenskih izveštaj a a o ispitivanj n u Božidara Kav a rana i iz doku-
menata s nj n ima u vezi, koja se čuvaj a u u VrV hovnom sudu u Zagrebu. Takođe
vidi Aarons, Sanctuary ry!, str. 220-4, radi dalj l ih pojedinosti.
64. Izveštaja Milovanovića i ostalih, 11. decembar 1947, Ustaški CIC dosi-
je, oslobođeno za jav a nost prema US FOIA, str. 32-3
65. Radelov izveštaj a od 18. novembra 1949, CIC dosij i e o ustašama, oslo-
bođeno za jav a nost prema US FOIA, str. 2. Dalj l i prikaz obav a eštaj
a ne mreže
SAD u vezi s traj a nim vojnim operacij i ama sadržan je u Bidlovom izveštaj a u od
12. januara 1951, Ustaški CIC dosij i e, oslobođeno za jav a nost prema US FOIA,
str. 81-2, Izveštaj a i o suđenj n ima u kojima se pominj n u Draganović i Križari
mogu se naći u Obav a eštaj
a nom izveštaj a u Steje t departmenta od 25. fe f bruara
1960, USNA, RG 59; i prevod članka iz Borbe od 19. marta 1960,
Draganovićev CIC dosij i e, oslobođeno za jav a nost prema US FOIA, str. 37-43.
66. Goldenov izveštaj a od 9. fef bruara 1948, Ustaški CIC dosij i e, oslobođe-
no za jav
a nost prema US FOIA, str. 97; i izveštaj a od 17. oktobra 1947, USNA N ,
RG 319, Arhiv istražne dokumentacij i e, Pav
a elićev dosij i e, XE 001109

200
 7. Va
V tikanski crni orkestar
1. Oslobođeđ nj
n e, 16. novembar 1967., saraj a evski Svij
i et,
t serij
i a članaka o
Draganoviću od Siniše Ivanovića i Krste Lekovića, objav avljivana nedelj l no od
13. juna do 19. septembra 1986.
2. Vj
V esnik, 12. novembar 1967.
3. Oslobođeđ nj
n e, 16. novembar 1967.
4. Intervj
v u sa Milanom Simčićem, Rim, 2. fe f bruar 1990.
5. Ib
I id.
6. Saraj
a evski Sviji et,
t serij i a članaka o Draganoviću od Siniše Ivanovića i
Krste Lekovića, objav avljivana nedelj l no od 13. juna do 19. septembra 1986.
7. Ib
I id.
8. Ib
I id.
9. Intervj
v u sa bivšim ofi f cirom britanske obav a eštaj
a ne službe, datim pod
uslovom da ostane anoniman, London, 5. maj a 1989.
10. Intervj
v u sa Milanom Simčićem, Rim, 2. fe f bruar 1990.
11. Ib
I id., neke pojedinosti o Varošu mogu se naći u: Međerec, Hr H vatst ki
zavod sv. JeJ ronima u Rimu, str. 174, 211
12. Saraj
a evski Sviji et,
t serij i a članaka o Draganoviću od Siniše Ivanovića i
Krste Lekovića, objav avljivana nedelj l no od 13. juna do 19. septembra 1986.
13. Intervj
v u sa Milanom Simčićem, Rim, 2. fe f bruar 1990.
14. Intervj
v u sa bivšim ofi f cirom britanske obav a eštaj
a ne službe, datim pod
uslovom da ostane anoniman, London, 5. maj a 1989.
15. Intervj
v u sa Milanom Simčićem, Rim, 2. fe f bruar 1990.
16. Oslobođeđ nj
n e, 16. novembar 1967.
17. Vj
V esnik, 12. i 21. novembar 1967.
18. Ib
I id, 21. novembar 1967.
19. Alexander, Ch C urc r h and Sta t tet in YuY go
g slavia since 1945, fu f snota, str.
238-9
20. Intervj
v u sa Milanom Simčićem, Rim, 2. fe f bruar 1990.
21. Izveštaj
a i o ovim suđenj n ima mogu se naći u Stej e t departmentu pod
nazivom "Obav a eštaj
a ni izveštaj a i", broj 8230 od 25. fe f bruara 1960, USNA N , RG
59; sažeti izveštaja i iz jugoslovenske štampe, Politika 17, 18. i 19. mart 1960,
dosiji e CIC-a o Draganoviću sa koga je skinut embargo u skladu sa US FOIA,
str. 37-43; Alexander, Ch C urc r h and Sta t te
t in Yu
Y go
g slavia since 1945, str. 239-40.
22. Alexander, ChC urc r h and Sta t tet in YuY go
g slavia since 1945, str. 239
23. Intervj
v u sa Vi
V limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989.
24. Saraj
a evski Sviji et,
t serij i a članaka o Draganoviću od Siniše Ivanovića i
Krste Lekovića, objav avljivana nedelj l no od 13. juna do 19. septembra 1986.
25. Detaljl ni opis ovakv k og razvoja odnosa može se naći u: Alexander,
C urc
Ch r h and Stat te
t in YuY gog slavia since 1945, str. 226-48
26. Vj
V esnik, 12. novembar 1967.
27. Saraj
a evski Sviji et,
t serij i a članaka o Draganoviću od Siniše Ivanovića i
Krste Lekovića, objav avljivana nedelj l no od 13. juna do 19. septembra 1986.

201
 28. Draganovićev iskaz pred jugoslovenskim vl v astima, Saraj
a evo, 26. sep-
tembar 1967.
29. Saraj
a evski Svij
i et,
t serij
i a članaka o Draganoviću od Siniše Ivanovića i
Krste Lekovića, objav
avljivana nedeljl no od 13. juna do 19. septembra 1986.
30. Draganovićev iskaz pred jugoslovenskim vl v astima, Saraj
a evo, 26. sep-
tembar 1967.
31. Saraj
a evski Svij
i et,
t serij
i a članaka o Draganoviću od Siniše Ivanovića i
Krste Lekovića, objav
avljivana nedeljl no, od 13. juna do 19. septembra 1986.

8. Diplomatske obmane
1. Hilberg, Th T e Destruction of o European Je J wryr , str. 329-30; SS Oberstur-
mbannfü f hrer Friedrich Buchardt, neobjav avljeni memoari, Die Behandlung
des russischen Problems während der Ze Z it des national-sozialistichen
Rege imes in Deuts t chland, strogo poverlj l iva dokumenta - indeks poverlj l ivih
doušnika, Biro armij i skog obav a eštaja nog štaba, Trezor 2, USNA N , Sjutlend
Merilend; Simpson, Blowback, str. 164; Dallin, German Rule in Russia, glav a e
V , XX
VI X II, XXXXVIII
2. Memorandum, Ukraj a inska diviziji a "Galicij i a" (ukraj
a inski ratni zarob-
l enici u Velikoj Britanij
lj i i), PRO FO 371/71636, str. 3
3. Komisij i a za kontrolu izbeglica. Izveštaj a o Ukraj a incima u SEP logoru br.
374 Italij i a, 21. fef bruara 1947. PRO FO 371/66605, str. 2; Memorandum,
Ukraj a inska divizija "Galicija" (ukraj a inski ratni zarobljenici u Velikoj
Britanij i i), PRO FO 371/71636, str. 3
4. Simpson, Blowback, str. 180n
5. Radiogram, poverlj l ivi dosij
i ei, Držav
a ni sekretarij i at, 6. jul 1945. USNA N ,
RG 59, kutij i a 291
6. Forin ofi f s je očigledno bio jedina sav a eznička institucij i a koja niji e shva-
tila u kojoj meri taj a znak optužuj u e onoga ko ga nosi. Vi V deti RAR E Zapisnik
N7588, 6. jul 1948. PRO FO 371/71663
7. Pismo, 3. jul 1948. prilog uz N7588, 6. jul 1948. PRO FO 371/71663
8. Note Verbale, 27. av a gust 1945. USNA N dokumenti Maj a rona Tej e lora
(Myron Tay aylor), kutiji a 8/800
9. Ib
I id.
10. Ib
I id.
11. "Ovim lj l udima je zaista sve potaman". Izveštaj a , Komisij i a za kontrolu
izbeglica, PRO FO 371/66605, str. 6
12. Pismo br. 1423, Biskupska kancelarij i a, 25. av
a gust 1945. USNA N , RG 59,
Kutiji a 4112, str. 1
13. Naj a bolj
l i prikaz sav a ezničkih deportacij i a dao je Nikolai Tolstoy, Th T e
Secrer t Betrarayal, Charles Scribner, Nj N uju ork, 1978. Rasprav a a o masakru u Babi
Jaru se može naći kod Hilberg, Th T e Destruction of o European Je J wryr , str. 329-
30
14. Pismo od 12. oktobra 1945. USNA N RG 59, 800.4016DP/9-145

202
 15.17. Tolstoy, Th T e Secrer t Betra
rayal
18. Vatikanska korespondencij i a, 19. decembar 1945. USNA N , RG 59.
800.4016DP/12-2045
19. Ib
I id.
20. Pismo, 5. mart 1946. PRO FO 945/575
21. Vatikanska korespondencij i a, 30. mart 1945. USNA N RG 59, 840.48
REFUGEES/3-3046, str. 1061-2
22. Odgovor na vatikansku korespondencij i u, 30. mart 1945. USNA N , RG
59, 840.48 REFUGEES/3-3046, str. 1063. Međutim, među snagama koje su se
borile sa Vl
V asovim bilo je i crvenih. Vi V deti Simpson, Blowback, str. 20
23. Pismo, 25. jun 1946. Ukraj a insko-američki sav a ez, USNA N , RG 59,
800.4010 DP/6-2546
24. 8. jul 1946. Odgovor na pismo od 25. juna 1946. Ukraj a insko-američki
sav
a ez, USNA N , RG 59, 88.4010 DP/6-2546
25. Komisij i a za kontrolu izbeglica, Izveštaj a o Ukraja incima u SEP logoru,
Italij
i a, 21. fe
f bruar 1947, PRO FO 371/66605
26. Ib
I id., paragraf 3 i str. 5, paragraf 11
27. Ib
I id., str. 3, paragraf 7
28. Ib
I id., str. 5, paragraf 11
29. Ib
I id., str. 2, paragraf 5
30. Ib
I id., str. 6, paragraf B
31. Uporedite odlazni telegram br. 457 od 22. fe f bruara 1947. dodat kao
prilog uz Izveštaj a Komisij i e za kontrolu izbeglica o Ukraj a incima u SEP logo-
ru br. 374, Italij i a, 21. fe
f bruar 1947. PRO FO 371/66605, paragraf 3, sa šifr f o-
vanim dokumentom OTP br. 584, 9. mart 1947, PRO FO 371/66605
32. Zapisnik u rukopisu upućen WR858, 12. mart 1947. PRO FO
371/66605
33. Ib
I id.
34. Komisij i a za kontrolu izbeglica o Ukraj a incima u SEP logoru br. 374,
Italij
i a, 21. fe
f bruar 1947. PRO FO 371/66605, str. 4, paragraf 8
35. Vi
V deti, na primer, incident sa odbeglim Nemcima opisan u trećem
poglavavlju, koji je nava eo CIC da započne operacij i u Krug
36. Komisij i a za kontrolu izbeglica, LA L CAB/62/INT/WOSM, 1. mart 1947.
prilog uz Izveštaj a o Ukraj a incima u SEP logoru br. 347, Italij i a, 21. fe
f bruar
1947. PRO FO 371/66605 ("Ti lj l udi su se nama predali... Prema tome, mi
smo za nj n ih odgovorni. Teško je shvatiti kako bi vl v ada Nj
N egovog veličanstva
mogla da oprav a da... nasilnu repatrij i acij
i u.") Obratite pažnj
n u i na komentare
n egovog pomoćnika na str. 6, paragraf B, da "Ja mislim da mi moramo da
nj
uzmemo u obzir nj n ihove motive... Oni verovatno nisu bili progermanski
nastrojeni, a sada je sasvim sigurno da im takv k a osećanjn a nisu prirasla za
srce..."
37. Ib
I id., str. 2

203
 38. Zapisnik, WR W 957, 7. mart 1947, PRO FO 371/66606, paragraf 1
Zvaničnog ofi f cirskog zapisnika
39. Ib
I id., paragraf 2 Braj a mlouovih zapisnika. Vi V deti takođe paragraf 2
Henkij i evih zapisnika
40. Ib
I id., paragraf 2 Henkij i evih zapisnika
41. Armstrong, Uk U ra
r inian Na N tionalism 1939-45
42. Telegram od 19. fe f bruara 1947. Odelj l enj
n e za specij i alne projekte,
USNA N , RG 59, 740.621114/2-1947
43. Korespondencij i a od 16. septembra 1947, USNA N , RG 59, 860E.00/9-
1947
44. Peticiji a od 21. juna 1947. prilog uz korespondencij i u od 16. septem-
bra 1947. USNA N , RG 59, 860E.00/9-1947
45. Isečak iz štampe, prilog uz WR W 2353, 19. jun 1947. PRO FO 371/66712
46. Pismo, 8. jun 1947. prilog uz WR W 2353, 19. jun 1947. PRO FO
371/66712
47. Pismo, 9. jul 1947. prilog uz WR W 2353, 19. jun 1947. PRO FO
371/66712
48. Ib
I id.
49. Zapisnik pisan rukom za WR W 2353, 19. jun 1947. PRO FO 371/66712
50. Ib
I id., Meklinovi kontrolori su barem shvatili da "ti lj l udi možda lažu,
možda su čak dali lažna imena".
51. Pismo, 24. fe f bruar 1948, prilog uz N2193, PRO FO 371/71636
52. Pismo, 8. april 1948. prilog uz N2193, PRO FO 371/71636
53. Memorandum, Ukraj a inska divizij
i a "Galicij
i a" (ukraj
a inski ratni zarob-
l enici u Velikoj Britanij
lj i i), prilog uz N2193, PRO FO 371/71636, paragraf 6
54. Komisij i a za kontrolu izbeglica, LA L CAB/62/INT/WOSM, 1. mart 1947.
prilog uz Izveštaj a o Ukraj a incima u SEP logoru br. 347, Italij i a, 21. fe
f bruar
1947. PRO FO 371/66605, str. 2-3 (razlikovanj n e onih koji su bili prisilni
dobrovolj l ci)
55. Uporedite Pančukov Memorandum, Ukraj a inska divizij i a "Galicij
i a"
(ukraja inski ratni zaroblj l enici u Velikoj Britaniji i), prilog uz N2193, PRO FO
371/71636, sa rasprav a om u britanskom kontrolnom timu o statusu rase-
l enih lica prema prav
lj a ilima Međunarodne organizacij i e za izbeglice. Komi-
sij
i a za kontrolu izbeglica, LA L CAB/62/INT/WOSM, 1. mart 1947. prilog uz
Izveštaja o Ukraj a incima u SEP logoru br. 347, Italij i a, 21. fe
f bruar 1947. PRO FO
371/66605, str. 2-8
56. Memorandum, Ukraj a inska divizij
i a "Galicij
i a" (ukraj
a inski ratni zarob-
l enici u Velikoj Britanij
lj i i), prilog uz N2193, PRO FO 371/71636, str. 8, deo V,
paragraf 7
57. Prvi zapisnik u rukopisu uz N2193, 24. fe f bruar 1948. PRO FO
371/71636
58. Prvi zapisnik u rukopisu uz Flag C N2193, 26. fe f bruar 1948, PRO FO
371/71662

204
 59. Drugi zapisnik u rukopisu uz N3730, 25. mart 1947. PRO FO
371/71662
60. Prvi zapisnik u rukopisu uz N3730, 25. mart 1948. PRO FO 371/71662
61. N7688 i prilozi, jul 1948. PRO FO 371/71663
62. O'Grady zapisnik otkucan na mašini uz N7500, 30. jun 1948. PRO FO
371/71663
63. RA
R E zapisnik otkucan na mašini uz N7500, 30. jun 1948. PRO FO
371/71663
64. N7500, jul 1948., zapisnik g. Starka u rukopisu, PRO FO 371/71663
65. "RMAH" Zapisnik otkucan na mašini uz N7500, 30. jun 1948. PRO FO
371/71663
66. Bruce Page ET. T AL.., Th
T e Philby b CoC nspirar cy
c , Ballantine, New York,
1988, str. 188-9; Kim Philby, My M Silent Wa W r, Ballantine, New York, 1983, str.
163-4, 208
67. USAINSCOM dosij i e "Prometej e ", kartica iz indeksa bez datuma nav a o-
di Šandruka kao vođu, spremište za istražne beleške Armij i e SAD, Fort
Džordž V, Mid, Merilend, embargo skinut u skladu sa US FOIA; Stevenson;
"Intre
"I r pid's' Last Ca
C se", str. 243, imenuj u e Kolina Gubinsa kao vođu Prometej e a;
Cav
a e Brown, Th T e secrer t Lif
ife of
o Sir Ste t wart MeM nzies, str. 143-4, govori o
Prometej e u kao o operacij i i britanske obav a eštaj
a ne službe pre preuzimanj n a od
strane nemačke obav a eštaja ne službe; Dallin, Russia Un U der German Rule, str.
111, 117-18, 258n. opisuj u e se rad Prometej e a za naciste
68. Costello, Ma M sk ofo TrTreachery r , str. 535, 565-6; Anderson, In I side th
t e
Leag
a ue, str. 35-7; Simpson, Blowback, str. 269-73
69. Anderson, In I side th
t e Leaga ue, str. 33-7
70. Dallin, Russia Un U der German Rule, nav a odi originalne nemačke izve-
štaj
a e, str. 119-20, n.2-4
71. Loftf us, Th
T e Belarus Secre r t,
t str. 48-9, 73-8, 106-19; Cav a e Brown, "C"
T e Secre
Th r t Lif
ife of
o Sir Ste
t wart MeM nzies, str. 143-4
72. Loftf us, Th
T e Belarus Secre r t,
t str. 20-8, 65-6
73. Telegram broj S 6496, 27. novembar 1946. prilog uz dosij i e Stej
et
departmenta 860E. 00/12-346, USNA N , RG 59
74. Philby, MyM Silent Wa W r, str. 163-6
75. Telegram broj S 6496, 27. novembar 1946. prilog uz dosij i e Stej
et
departmenta 860E.00/12-346, USNA N , RG 59
76. Ib
I id.
77. Pismo od 17. decembra 1946, prilog uz dosij i e Stej
e t departmenta
860E.00/12-346, USNA N , RG 59
78. OUN/SB dosij i ea pod embargom, Služba za imigracij i u i naturalizaci-
ju SAD, Vašington HQ, citirano kod Loft f us, Th
T e Belarus Secre r t,
t str. 102-4
79. Ib
I id.

205
 80. Pančukova istorij i a galicij i ske brigade nav a odi, bez citiranj
n a izvora, da
su američke snage držale 3.000 zaroblj l enika između šest meseci i godinu
dana, a zatim su ih oslobodili i dozvolili da dobij i u status raselj
l enih lica.
81. Wi
W esenthal, ThT e Murd r erer rs
r Among Us U , str. 275
82. Ib
I id.
83. Intervjv u sa Simonom Vi V zentalom 21. fe f bruar 1985.
84. Wi
W esenthal, ThT e Murd r erer rs
r Among Us U , str. 275
85. Simpson, Blowback, str. 180-1, n
86. USAINSCOM dosij i e "Intermarij i um" spremište za istražne beleške
Armij i e SAD, Fort Džordž V, Mid, Merilend, embargo skinut u skladu sa US
FOIA
87. USAINSCOM, dosij i e "Prometej e ", kartica bez datuma iz indeksa
nav
a odi Šandruka kao vođu, spremište za istražne beleške Armij i e SAD, Fort
Džordž V, Mid, Merilend, embargo skinut u skladu sa US FOIA; Stevenson,
I tre
In r pid's ' Last Ca
C se, str. 243, imenuj u e Kolina Gubinsa kao vođu Prometej e a;
Cav
a e Brown, "C" Th T e Secre r t Lifife of
o Stet wart Me
M nzies, str. 143-4, govori o
Prometej e u kao o operacij i i britanske obav a eštaj
a ne službe pre preuzimanj n a od
strane nemačke obav a eštaj a ne službe; Dallin, Russia Un U der German Rule, e str.
111, 117-18, 258n, opisuj u e rad Prometej e a za naciste
88. INSCOM dosij i e "Polj l sko-ukraj a inski vojni štab", 970-ta CIC, spremi-
šte za istražne beleške Armij i e SAD, Fort Džordž V, Mid, Merilend, embargo
skinut u skladu sa US FOIA
89. Beleška od 14. maj a a 1947. iz Londona, upućena britanskoj ambasadi
pri Svetoj Stolici, PRO FO 371/67376
90. Pismo od 18. novembra 1947. iz britanske ambasade pri Svetoj Stolici
upućeno Londonu, PRO FO 371/67402
91. Ministarstvo rata, strogo poverlj l iva ULA
LAZNAN POVE V RLJIVA V PORUKA K
br. 89, 7. jun 1947. AFHQ dosij i ei sa kojih je skinut embargo, USNA N . (Dosij
i ei
sa AFHQ telegramima su uređeni hronološki onim redom kako su pristizali
ili odašiljl ani. Čuvaj
a u se u Trezoru šest, aneksa u Sjutlendu)
92. Ministarstvo rata, strogo poverlj l iva ULA
LAZNAN POVE V RLJIVA V PORUKA K
br. 44, 12. jun 1947. AFHQ dosij i ei sa kojih je skinut embargo, USNA N .
93. Costello, MaM sk of o Tr
Treachery r , str. 535
94. Beleška od 20. decembra 1947. od Vi V lfo
f rda Kulbertsonu, prilog uz
belešku Stej e t departmenta od 31. decembra 1947. iz Madrida za Vašington,
iz dosiji ea FBI o Vaja ti, embargo skinut u skladu sa US FOIA, dokument 0009

Zaključak
1. Poverlj
l ivi razgovor vođen 1984. godine sa bivšim obava eštaja nim ofi
f ci-
rom jedne zapadne obav a eštaj
a ne službe. Osoba koja je označila Valdhaj a ma
takođe je iscrpno opisala italij
i ansko-austrij
i ski deo Pacovskog kanala što je
kasnij
i e potvrdio još jedan izvor podataka koji je priznao da je jedinica DDU
bila prerušena u medicinski tim 351. borbene jedinice pešadij i skog puka u

206
Trstu, kasnij i e 349. puka u Lincu u Austrij i i. Čak je i Valdhaj a mov pretpostav a -
l eni u austrij
lj i skom Ministarstvu inostranih poslova potvrdio da "možda
postoji veza između američke obav a eštaja ne službe i Valdhaj a ma". Izjz av
a a Karla
Grubera londonskom servisu Obzervera, citirana u Quinsy s Pa
P triot Ledg dger,
29. april 1986. godine
2. Valdhaja m je dobio ustašku srebrnu medalj l u kralj
l a Zvonimira sa ven-
cem od hrastovog lišća za hrabrost u bici pokazanu u vreme vršenj n a službe
jula 1942. godine. Valdhaj a m priznaj a e da se uprav a o u to vreme dogodio
masakr na Kozari, ali tvrdi da je on bio 200 km daleko od Kozare. Nj N uju ork
tajms, 6. mart 1986. "Valdhaj
ta a m kaže da je nj n egova prošlost pogrešno protu-
mačena" videti takođe Šp Š ig
i l, 14. april 1986. "Slučaj a Valdhaj a m: prikriveni
f šizam u Austrij
fa i i". Međutim, provera originalnih ustaških novina u
Jugoslovenskom arhivu pokazala je da je Pav a elić odlikovao Valdhaj a ma upra-
vo zbog nj n egove službe u "zapadnoj Bosni", što je bilo područj č e dodelj l eno
ocu Draganoviću od strane ustaškog Biroa za kolonizacij iu
3. Londonski servis Obzervera, intervj v u sa Karlom Gruberom, prenet u
"Quincy Patriot Ledger", 29. aprila 1986. godine
4. Ib
I id. (Fric Molden, Dalsov zet, preporučio je Gruberu da zaposli
Valdhaj a ma i proverio je nj n egovu prošlost. Molden je bio ofi f cir OSS-a u Italij i i)
5. Simpson, Blowback, str. 121
6. Costello, MaM sk ofo TrTreachery r , str. 596
7. Procena Alena Raj a ana, autora knj n ige Quiet Ne N ig
ighbors r i bivšeg direkto-
ra Biroa za specij i alne istrage pri Ministarstvu prav a de SAD. On je, takođe,
autor Raj a anovog izveštaj a a o Klausu Barbij i u. Ali Raj
a an i daljl e insistira da je tih
10.000 nacista ušlo u Ameriku bez pomoći vl v ade i da je Barbi jedini ratni
zločinac koji je prošao Pacovskim kanalom. Vi V deti Raj
a anov izveštaj a , str. 212
8. Beleška, australij i sko Ministarstvo inostranih poslova, saopštav a aja u se
komentari g. Džonsona iz Stej e t departmenta SAD. Kopij i u ovog dokumenta
predao je Senatu australij i ski Država ni tužilac, 27. mart 1973. godine
9. Ministarstvo vojske, Kombinovani kratki pregled obav a eštaj
a nih ciljl eva,
"Aktivnosti u vezi sa hemij i skim ratom u oblasti Munster-lagera", jul-av a gust
1945. godine, embargo skinut u skladu sa US FOIA. Dokument u kojem se
nava odi Mengelovo ime pojav avljuj
u e se u dodatku gde se nav a ode imena
nemačkih ofi f cira koji su se bav a ili hemij i skim oružj ž em. Zvezdica označav a a da
je Mengele bio u pritvoru u vreme kada je britanski izveštaj a nastao
10. Gerald Posner i John Ware, Me M nge g le: Th
T e CoC mplete t Sto
t ry
r , McGraw a -
Hill, New York, 1986, str. 66-9, 70
11. Autorima je nedav a no, u skladu sa US FOIA, dozvolj l en pristup i kori-
šćenjn e gotovo 20.000 stranica o ratnom i posleratnom regrutovanj n u nemač-
kih naučnika koji su se bav a ili hemij i skim oružj ž em. Čudno je da među tim
hartiji ama postoje detalj l ne fo
f rmule i instrukcij i e za proizvodnj n u svakog tipa
nervnog gasa
12. Bowers, Th T e Pledg dge Betrarayed, str. 182-203, 236-8, 276-7

207
Državni sekretar Pija XI, Euđenio Pačeli, snimljen pošto je uspešno zaključio
Vatikanov konkordat s Nemačkom. U nekoliko narednih sedmica, Hitler je
napadao Katoličku crkvu, dok je Pačeli, kao papa Pije XII, nastojao da očuva
svoju diplomatsku “neutralnost” u predvečerje rata.

Posle još jednog trijumfa Pačelijeve diplomatije, konkordata s fašističkom

Italijom 1929. godine, Musolinijeva uparađena povorka stiže u Vatikan na
zvaničan prijem kod pape Pija XI. Za razliku od svog naslednika Pačelija, Pije
XI je bio voljan da zauzme čvrst zvanični stav protiv Hitlerove politike.
208
Posle Hitlerovog poraza, Pačeli je odustao od kontroverzne ratne neutralnosti
u odnosu na Nemačku i raširio glas da će Vatikan pružiti utočište fašističkim
beguncima. U strahu od odmazde za pokolje koje su počinili u ratu, hrvatske
ustaše se pakuju za beg u Austriju, prvu stanicu na Pacovskoj liniji ka Rimu.

U metežu posleratne Evrope drumovi su bili zakrčeni izbeglicama koje su gra-

bile na zapad. Mnogi ozloglašeni ratni zločinci, među njima i hrvatski diktator
Ante Pavelić, utopili su se u gužvu kako ne bi pali šaka nemilosrdnim parti-
zanima maršala Tita.
209
 Svi putevi su vodili u Rim i
u milosrdne ruke sveštenika
Draganovića u Zavodu Sve-
tog Jeronima, Via Tomačelli
132. Posle drugog svetskog
rata sveštenik Draganović je
ovaj hrvatski Zavod pretvo-
rio u utočište za fašističke
begunce koji su hitali niz
vatikanski Pacovski kanal.

Salon u Svetom Jeronimu u vreme kada su u njemu boravili poternicama

traženi ratni zločinci, krajem 1940-ih. Pošto je otkriveno da je pronacistički
opredeljeni biskup Alojz Hudal krijumčario nemačke i austrijske ratne zlo-
čince kao što su Štangl i Ajhman, Sveti Jeronim je postao štab jedne diskret-
nije, ali daleko delotvornije vatikanske krijumčarske mreže.
210
Sveštenici koji su vodili Zavod Svetog Jeronima početkom 1950-tih, poziraju
s velikodostojnicima katoličke crkve. Sveštenik Draganović je u donjem redu,
šesti sleva. Nekolicina sveštenika koji su radili na Pacovskim kanalima
sveštenika Draganovića pristali su da s autorima vode razgovore koji su mag-
netofonski snimani.

Sveštenik Draganović (levo) i rektor Svetog Jeronima monsinjor Juraj Mag-

jerec (desno) na svečanoj misi održanoj u crkvi Sv. Jovana Laterana u Rimu,
1953. godine, u slavu petstote godišnjice Zavoda. Draganović i Magjerec su
bili ključni operativci u mreži krijumčarenja nacista koja je vođena pod zak-
lonom "milosrdnog" rada Svetog Jeronima za pomoć izbeglicama. Pripadnici
nekoliko verskih redova, uključujući franjevce i jezuite, obezbeđivali su fal-
sifikovana dokumenta i drugu pomoć Pacovskim kanalima.
211
Draganović i Magjerec u jednoj od svojih mnogih poseta pretežno hrvatskom
Logoru za raseljena lica u Banjoliju. Posle rata su se mnogi ustaški ratni
zločinci za kojima je bila raspisana poternica skrivali u Banjoliju.

Jedna velika grupa sveštenika iz Svetog Jeronima sa dobrotvorima i simpa-

tizerima, na stepenicama Katedrale Sv. Petra tokom proslave petstote godiš-
njice Zavoda. Sveštenik Draganović je drugi desno od velikodostojnika s
bradom u sredini, a monsinjor Magjerec je drugi levo od te osobe.

212
 Monsinjor Đovani
Montini, državni
podsekretar Pija
XII, s još jednim
velikodostojnikom,
na terasi Svetog
Jeronima. Upravo
je Montini tajno
nadzirao
Draganovićev Pa-
covski kanal.

Hrvatski ratni zločinac Ante Pavelić s ustaškim činovnicima u svom kabinetu

u Zagrebu za vreme rata. Sledeći uputstva Adolfa Hitlera (čija slika visi na
zidu Pavelićeve kancelarije), poglavnikova vlada je odgovorna za pokolj više
od pola miliona Srba, Jevreja i Roma, izvršen na najvarvarskiji način. Posle
rata američka armija je izvršila provalu u kancelariju sveštenika Draganovića
i otkrila da Pavelić živi u Vatikanu, zajedno s drugim ratnim zločincima za
kojima je bila raspisana poternica.
213
Slika iz vremena rata na kojoj je hrvatski diktator Pavelić s grupom franje-
vačkih sveštenika. Mnogi pripadnici hrvatskog sveštenstva su podržavali
Pavelićev fašistički ustaški pokret. Kada je američka armija otkrila njegovo
posleratno utočište u Vatikanu, Paveliću je dopušteno da tiho pobegne u Južnu
Ameriku, kako bi se sprečio "strahoviti udarac" Rimokatoličkoj crkvi.

Jedna od mnogih vila na terenima papine Letnje rezidencije u Kastelgandolfu

kraj Rima. Izvestan broj značajnih begunaca skrivao se u Kastelgandolfu,
između ostalih Ante Pavelić i Ferenc Vajta. Vajta je radio za naciste u
Mađarskoj, kasnije ga je privukla obaveštajna služba Francuske, potom
Vatikana, da bi on najzad sve njihove tajne preneo Amerikancima.
214
Posleratni italijanski predsednik Enriko de Nikola (Enrico de Nicola) (u sre-
dini) i premijer Alčide de Gasperi (desno) snimljeni posle audijencije kod pape
Pija XII sredinom 1946. godine. De Gasperijeva vlada je u velikoj meri
umešana u vatikanske puteve spašavanja ratnih zločinaca. Ubrzo pošto je
snimljena ova fotografija, de Gasperi je bio umešan u aferu nabavke pušaka
za vatikanske "borce za slobodu".

215
Na nesreću, mnogi od vatikanskih "boraca za slobodu" su u toku rata sarađi-
vali sa nacistima. Ovde je prikazana fotografija jednog SS oficira koji vodi
armiju biskupa Gregorija Rožmana na ulicama Ljubljane 1944. Biskup Rož-
man, stojeći na podijumu, lično vrši smotru trupa zajedno sa lokalnim koman-
dantom SS-a i fašističkim predsednikom Slovenije. U biskupovu ratnu
kolaboraciju spada i "Pastirska poslanica" u kojoj poziva svoje stado da se
pridruži nacističkom cilju "osiguranja egzistencije i bolje budućnosti borbom
protiv jevrejske zavere".

216
Posle defilea biskup Rožman srdačno pozdravlja SS generala Rezenera (Ro-
sener). Iako su i britanska i američka vlada zaključile da Rožmana treba iz-
ručiti Titu kao nacističkog kolaboracionistu, dozvolili su mu da "pobegne" u
Švajcarsku 1947. godine. U Bernu, biskup Rožman se bavio pranjem fašis-
tičkog blaga i finansiranjem terorističkih grupa pod nazivom Križari koje su
operisale iza gvozdene zavese.

Ratni zločinac Srećko Rover, za

kojim se traga, pozira u ustaškoj
uniformi. Posle rata je od svešte-
nika Draganovića dobio lažne is-
prave i napredovao do ranga
višeg oficira u terorističkoj mreži
Križari, koja je izvela niz razor-
nih akcija u periodu od 1946. do
1948. godine.
217
Jugoslovenska komunistička vlada optužila je sveštenika Karla Petranovića
za učešće u ratnim masakrima nad Srbima u okolini Ogulina. Posle rata on je
postao jedan od mnogih sveštenika koje je Draganović regrutovao za rad na
Pacovskim kanalima, na slanju hiljada begunaca iz Đenove prema Severnoj
ili Južnoj Americi i Australiji. Ovde ga vidimo sa nekim "putnicima" u luci u
Đenovi.

218
 Biskup Ivan Bučko, izbavitelj
ukrajinske SS divizije "Galicija".
Bučko je tesno sarađivao sa
sveštenikom Draganovićem na
krijumčarenju nacističkih begu-
naca, a imao je, takođe, uticajne
veze sa visokim pripadnicima
vatikanske administracije,
uključujući tu i samog papu Pija
XII.

Ukrajinski dobrovoljci za SS diviziju "Galicija" na paradi u toku rata. Iako je

nadbiskup Šepticki iz Unijatske (katoličke) crkve privatno denuncirao naciste
papi Piju XII, blagoslovio je SS dobrovoljce, od kojih su mnogi prethodno
počinili ratne zločine služeći u pomoćnim policijskim jedinicama.
219
 Preporučujemo:

- Hitlerov papa, Džon Kornvel

- Stepinac - nadbiskup genocida, Marko Aurelio Riveli
- Vatikanske ubice - ispovest bivšeg jezuite, dr Alberto
rivera
- Tajna istorija jezuita, Edmon Paris
- Vavilonska misterijska religija - ideologija otpalog
hrisćanstva, Ralf Vudrou
- Ko vlada svetom, dr Miroljub Petrović
- Skrivene tajne masonerije, dr Keti Barns

Distribucija: BiH 065-415-765, Srbija: 064-089-6937