Uzurpatori Velicanstvenosti: Spanci U Novom Svetu: Portretjednog Konkistadora

395
10. UZURPATORI
VELICANSTVENOSTI: SPANCI U
NOVOM SVETU
Quando bien comigo pienso mui esclarecida Reina: i pongo de/ate los
ojos el antiguedad de todas las cosas: que para nuestra recordacion
& memoria quedaron escriptas: una cosa hallo & saco por conclusion
mui cierta: que siempre la lengua Jue companera def imperio: & de
ta/ manera lo siguio: que junta mente comen9ara. crecieron. &.flore-
cieron. & despues juta Jue la caida de entrambos.
Kada razmislim dobro, moja najsvetlija Kraljice, i polozim oci na drev-
nost sveg sto je ostalo zapisano za nase znanje i secanje, jedno uvek
uocim i izvlacim nepobitan zakljucak, da je jezik uvek bio saputnik
carstva, i da ga je pratio tako sto su zajedno nastali, rasli i razvili se;
a na kraju im je i pad bio zajednicki.
Antonio de Nebriha, pocetak predgovora za njegovo delo
Gramatika kastiljanskogjezika (Gramatica de la lengua castellana), 1492.
Portretjednog konkistadora
Globalno sirenje evropskih jezika pocelo je jos dok su stamparije i izdavaci
afirmisali postojanje govornih jezika: spanskog, portugalskog, francuskog,
italijanskog, engleskog, holandskog i nemackog, preko tela latinskog kojem
je zivot postepeno isticao. Jezici koji su se rasirili bili sujezici drzava nasled-
nica zapadnog Rimskog carstva, tako da obrazovanim elitama iz ovih zemalja
nije bio stran romanticni ideal ogromnih, multinacionalnih imperija. Odrasli
su na istoriji Rima i Aleksandra i punili su svoje glave pricama o junastvu,
osvajanjima i avanturama u nepoznatim krajevima, o Amadu de Gauli Uunaku
popularnog viteskog romana iz petnaestog veka, objavljenog u Saragosi 1508.
396 JEZ!Cl SE SIRE MORIMA
godine), o njegovom sinu Esplandijanu (1510) i mnogim drugima.* Istorija se

spremala da im ostvari snove.
Zemlja koja ce predvoditi pohode i kolonizaciju Novog sveta vec je ulazila
u svoje zlatno doba. Citav jedan vek nesuglasica i intriga bio je razresen mimim
spajanjem rivalskih kraljevstava Spanije; Kastilje na severu i centralnom delu
i Aragona na istoku: Kastilja je prisla Izabeli 1474. godine, a Aragon F emandu
1479; kako su prestolonaslednici vec bili u braku, bili s~ toliko prihvatljivi papi
da imje podarena titula kraljevi katolici (Reyes Cat6licos). Oni ce nastaviti da
vladaju zajedno sledecih dvadeset pet godina, tokom kojih ce zaokruziti hriscan-
sko osvajanje Spanije. Poslednje mavarsko kraljevstvo, Granada, palo je drugog
dana 1492. godine, ali je desetogodisnji rat skoro ispraznio spanski trezor.
Spanij a j e jezicki bila savez tri velika romanska j ezika, galicij skog (galle-
go) na zapadu, kastiljanskog (castellano) u centralnom delu i katalonskog
(catala) na istoku.** Katalonskije, sjezicke strane, mnogo slicniji oksitanskom
iii provansalskom, koji se koristio ujuznoj Francuskoj. Koreni ova tri spanska
jezika mogu se pronaci u razlicitim grupama Germana koji su kontrolisali Ibe-
rijsko poluostrvo u petom veku: Svevi na severozapadu, Vizigoti u centralnom
delu i na jugu i Alani na istoku. (Naziv katalonski je po etimologiji jedna ver-
zija slozenice ,,Got-Alan".)*** U svakom slucaju, Kastiljaje postala najmocnija
drzava u regionu posto je pripojila zapadno kraljevstvo (kojim je upravljano
iz Leona) 1230. godine. Aragon je uporedo sa ovim postao dominantna sila
na zapadu i partnerski se ujedinio sa Katalonijom 1140. godine.
Jezicka posledica unije Kastilje i Aragona, gde je Aragon bio podredeni
partner, bila je proglasenje kastiljanskog kao de Jure standarda u celoj Spaniji,
upravo pre procvata knjizevnosti u ranom sedamnaestom veku. I kako su hri-
scani zamenili Mavare u juznim delovima Andaluzije, jug Spanije je ponovo
naseljen govomicima kastiljanskogjezika. Od tadaje kastiljanski sinonim za
spanski jezik kakav poznajemo danas, iako su galicijski i katalonski zadrzali
svoju nezavisnost i jos imaju svoje knjizevne tradicije.
* Ove fantazije su bile upristojeni nastavci ranih herojskih pesama na romanskim jezicima
nastalim tri veka ranije, kao sto su Ep o Rolandu (Chanson de Roland) na normanskom francu-
skom i Poema o mom Sidu (El cantor de mio Cid) na kastiljanskom spanskom. Spisak mnogih tada
aktuelnih naslova nalazi se u 6. poglavlju Servantesovog Don Kihota (prvi deo objavljen 1605.
godine), gde vecinu ovih naslova ceka lomaca. Odusevljavanje kraljem Arturom i vitezovima
okruglog stola deo je tog istog evropskog fenomena. Smrt kralja Artura (le Marte d' Arthur)
Ser Tomasa Malorija objavio je Vilijam Kakston u Vestminsteru 1485. godine.
** Galicijski je jezicki bio (i sadaje) prakticno isti kao portugalski, a delili su ih tok reke
Minho i politicka cinjenica da se Portugal otcepio od Kastilje 1143. godine.
*** Vandali su ostavili svoje ime uAndaluziji, ali su presli u Tunis i vecinom su izbrisani sa
lica zemlje u kasnijim muslimanskim pohodima.
10. Uzurpatori ve/icanstvenosti: Spanci u Novom svetu 397
Jezici na Iberijskom poluostrvu, XIII vek n. e.
Spanski pristup hriscanstvu zasnivao se na visokom autoritetu koji garan-

tuje pravoverje i oni su predvodili ceo hriscanski svet u energicnom nametanju
ovog stava u petnaestom i sesnaestom veku. Inkvizicijaje nastala 1480. godine,
a 1492. su, do tada nezabelezenom merom, proterani svi Jevreji iz kraljevstva.
Posle toga, 1502. godine je, na precac, zabranjeno svako praktikovanje islamske
vere, iako je to pravo bilo eksplicitno zagarantovano uslovima pod kojima su
muslimani predali Granadu deset godina pre toga. Medu vladajucom elitom
u Spaniji postojalo je uverenje da se istina moze pronaci samo u nasledenoj
tradiciji; takode, politicki ideal je bio potpuno jedinstvo ciljeva izmedu pape
i kralja, crkve i drzave.
Ovakva politika ce cudno uticati na jezicku politiku na americkim kon-
tinentima. Tamo su smatrali slobodnu misao pogubnom i zaraznom; kada je
Spanija postala nadlezna za obrazovanje u Juznoj Americi, zbog ovakvog
verovanja bilo je pozeljno da tamosnji ucenici uce latinski, a ne kastiljanski,
posto se nije moglo garantovati da knjizevnost na govomimjezicima ne sadrzi
neke pogubne uticaje. Ali sa sirenjem spanske civilizacije na govomike stranih
jezika, postalo je jasno da su svetovni i duhovni jezicki prioriteti poceli da se
398 JEZICI SE SIRE MORIMA
razlikuju: moc spanskog jezika kao simbola carstva bila je nenadmasna - ali
je bilo lakse, brze i pouzdanije siriti razumevanje, a time i veru, na nekom od
lokalnih govomih jezika.
Vera i vlada pravednika je jedno, a bogacenje nesto sasvim drugo. Tu je bilo
prostora za inovacije. Promena kursa koju je Kastilja odobrila zaista je imala
toliko dalekosezne posledice daje mogla zaseniti cak i radnje najneverovatnijih
viteskih romana iz petnaestog veka. Portugalci su u ovo doba usmerili svoje
istrazivanje na jug i istok i pronasli put oko Afrike do Indije i ostrva zacina;
oplovili su Rt 1488. godine i u narednim ekspedicijama uspeli da stignu na
legendami Orijent: u Indiju 1499, Malaku 1511. i Guangdzou (Kanton) 1514.
godine. Te znacajne 1492. godine, medutim, denovljanski istrazivac Kristifor
Kolumbo je ponudio Spancima spekulativniji put do istog odredista, putujuci
na zapad. Kraljica Izabela gaje podrzala i rezultatje bio prilicno drugaciji od
onoga cemu su se nadali: ovo nije bila ekonomicna precica do Orijenta, vec ceo
novi svet prepun neosvojenih zemalja, sto je bila mnogo unosnija nagrada.
Carstvo kakvo nikada pre nije postojalo

Kaliban rece Prosperu:
Ucili ste me govoru, a moja
Korist je od toga sto umem da kunem.
Crvena kuga ubila vas sve
Sto ste me govoru vasem naucili.
Sekspir, Bura (1611), cin 1, scena 2:
Zanimljivo je napomenuti da su Indijanci u Peruu, pre dolaska hriscana,

imali veoma specificne nacine zaklinjanja koji su drugaciji od nasih.
Nisu imali nametljive zakletve, kao sto su ,,kunem se Bogom" ili ,,za-
klinjem se Nebu", vec samo proklinjanja iii kletve ... npr. rekli bi mana
checcanta niptiy, indi guanuchiuancmancha (,,ako ne govorim istinu,
neka me sunce ubije") ... Onomad kada sam pitao jednog poglavicu u
nekoj oblasti da Ii je hriscanin, on rece: ,,Nisam jos potpuno, ali napredu-
jem." Pitao sam ga sta zna o hriscanskom zivotu, a on rece: ,,Naucio sam
da se kunem Bogom i da se kartam pomalo i pocinjem da kradem."
Frej Domingo Santo Tomas,
Arte de la lengua general... def Peru (1560), 13. poglavlje
* Ovde, i na drugim mestima u knjizi, prevod Velimira Zivojinovica, preuzetje iz Sekspi-

rovih Sabranih de/a, Sluzbeni list SRJ, Beograd, 1995. - Prim. prev.
10. Uzurpatori velicanstvenosti: Spanci u Novom svetu 399
Sirenje spanskog na americke kontinente bilo je prva jezicka posledica potpuno

novog otkrica u do tada zabelezenoj istoriji covecanstva. Spanci i Portugalci
su otkrili, u kasnom petnaestom veku, da im nova tehnologija prekookeanskih
brodova, koji se sluze jedrima i navode magnetnim kompasom i sve vecim
poznavanjem putanje vetrova, pruza direktan pristup dalekim krajevima sve-
ta. lako je ovo iznenadilo nacije koje su razvile moreplovstvo, za narode koji
su ziveli u krajevima sveta na koje su ove nacije nailazile sokje bio jos veci.
Arapi kod Indijskog okeana momentalno su izgubili svoj monopol na trgovinu
sa Indijom i Kinom; Indijci, Kinezi i svi narodi izrnedu njih susreli su se sa
novom pretnjom u vidu pohlepnih Evropljana. Ali za stanovnike americkih
kontinenata, koji nisu imali moreplovacku tradiciju i koji su vise milenijuma
bili izolovani od opasnosti kontakta sa dalekim nacijama, to je bio sok koji je
najcesce imao smrtonosne posledice.
Iznenadenje zbog najezde Spanaca na Novi svet zabelezeno je na mnogo-
nacina. Nerazumevanje Spanaca vidi se u njihovom upornom pogresnom na-
zivanju novih naroda, koje je Kristifor Kolumbo nazvao Indijancima (indios).·
Takode se vidi iz Kolumbove pretpostavke, koju su usvojili mnogi kasniji
hronicari, da su neprijateljski nastrojeni narodi Karipskih ostrva sigurno ca-
nnibals (kanibali - termin koji je tako postao sinonim za ,,zderace ljudskog
mesa").•• Ovi navodi nikada nisu potvrdeni i verovatno su bili samo posledica
tradicionalnih prica evropskih putnika o krajevima sveta; Herodot je rekao da
iza Skita zive Androfagi, kojijedu ljudsko meso; a Strabonje pricao isto to za
same Skite, .P a cak i za Irce. 1 Evropski moreplovci, medutim, mozda su samo
pogresno tumacili - da bi se to uklopilo u konvencionalniju sliku uzasa - prve
dokaze koje su pronalazili za prave, i do tada stvarno nezamislive, urodenicke
rituale zrtvovanja ljudi.
Za nase polje interesovanja najvazniji pokazatelj nerazumevanja Spanaca
jeste Kolumbov izbor lingvista koje je poveo u nadi dace olaksati komunikaciju:
Luis de Tores, kojije poznavao hebrejski, aramejski (,,haldejski") i malo arap-
skog, i Rodrigo de Heres, koji je mozda posetio neke od portugalskih kolonija
* ,,... stigli su do ostrvca na Lukajima, koje se zvalo Gvanahani na jeziku Indijanaca."

Kolumbo, Diario de a bordo, petak, 12. oktobar 1492, citirao De las Kasas (1957 [c.1530]).
Kolumbo je prvo pomislio daje dosao u domen kineskog velikog kana, a posle (12. novembra)
daje naisao na ,,indijska ostrva". Od sredine decembra te godine vise nije narode koje je sretao
nazivao indios (u engleskom se jos donedavno koristilajedna rec, ,,Indian", za Indijce i Indijance,
prim. prev. ), ali se ime zadrzalo (Sale 1990: I 09).
** ,,... Ova ostrva nastanjuju Canabilli, divlja, nepokorena rasa koja se hrani ljudskim mesom.
Mislim da bi bilo ispravno nazvati ih Antropofagima. Neprestano ratuju protiv krotkih i miro-
ljubivih Indijanaca da bi sebi obezbedili meso ..." Pismo Giljerma Kome, De insulis meridiani...
nuper inventis, na Kolumbovom drugom putovanju, u nedelju, 3. novembra 1493.
u Gvineji. lako je mozda racionalno verovao da moze sresti arapske trgovce

kada stigne do Kine, njegov izbor govori o potpunom neznanju o tome kakav
je,jezicki, ostatak sveta, posto sujedini stranci koje je cak i obrazovani Spanac
mogao sresti do tada bili Mavri i Jevreji. • I Spanci su doista nastavili da nazivaju
duhovne centre Amerikanaca ,,dzamijama": na primer, u pismu svome kralju
1520. godine Kortes je opisivao grad u Meksiku koji muslimana nikada video
nije: ,,I uveravam vas, vase velicanstvo, da sam u doticnom gradu prebrojao iz
jedne dzamije 430 tomjeva koji su svi pripadali dzamijama."2
Naravno, ovo nerazumevanje sirine novih svetova koji su im se otvarali
nije bilo karakteristicno samo za Spance. Kako su sebe vrlo eksplicitno smatrali
izaslanicima hriscanstva u ovim novim oblastima, obratili su se papi - Aleksan-
dru VI, kojije, sto je bilo zgodno za njih, i sam bio Spanac-da potvrdi njihovo
pravo na ove teritorije. Danasnji ekvivalent ove situacije je trka za patentima
u jos nedovoljno istrazenim oblastima informatike i genetike. Papa je 1493.
godine, posto je podario suverenitet Spaniji nad Kolumbovim otkricima iz prve
ekspedicije, dozvolio Spancima da prisvoje sve teritorije zapadno od Azorskih
i Zelenortskih ostrva udaljene vise od oko 420 kilometara, priblizne geografske
duzine 30°Z, sve do Indije. Daje ova odluka usvojena, dala bi Spaniji pravo na
sve americke kontinente. Ali niko to nije mogao da zna tek godinu dana posle
Kolumbove prve ekspedicije. U to vreme su Portugalci bili jedina znacajna
konkurencija i bili su opravdano zabrinuti zbog papine uprave, najvise da bi
osigurali svoje rute kroz Atlantski okean do Afrike i dalj ih odredista. U speli su
da se nagode sa Spancima da ova vertikalna demarkaciona linija bude pome-
rena oko 1.100 kilometara dalje na zapad, efektivno na 45° geografske duzine,
i ova nominalna podela ozvanicenaje 1494. godine u Mirovnom ugovoru iz
Tordesiljasa. Ona nikada nije precizno koriscena u praksi i ne odgovara nijed-
noj modemoj granici- Brazil se, na primer, prostire na kopnu do 74° zapadne
geografske duzine, a cak i na obali do 50° - ali je sluzila kao zgodna smemica,
koja je dala Portugalu pravo na Brazil, ciju su jugoistocnu obalu 1500. godine
prvi put posetili i Spanci i Portugalci, ali koja je takode sputavala njihovo
interesovanje za Amazon do 1637. godine.
Na strani Amerikanaca, ovo sokantno nerazumevanje imalo je mnogo
brutalnije posledice u vidu strahovitog smanjenja broja stanovnika. Nemogu-
ce je pouzdano proceniti broj ljudi koji su ziveli na americkim kontinentima
* Kolumbo je svoje videnje sveta stvorio na osnovu obimnog citanja. Sedam njegovih knjiga
sa njegovim Iicnim komentarimaje sacuvano i danas se nalazi u biblioteci Kolumbina u Sevilji.
Medu njima su dela Marka Pola, Prirodopis (Historia naturalis) Plinija Starijeg i druga, malo
mastovitija izdanja. Njegov sin Fernando opisao je staje njegov otac citao, u 6. i 7. poglavlju
svoje biografije (Sale 1990: 15).
JO. Uzurpatori velicanstvenosti: Spanci u Novom svetu 401
pre kontakta sa Evropljanima. Procene variraju izmedu trinaest miliona i sto

osamdeset miliona. Posvuda se, medutim, mogu naci dokazi da je ovaj broj
znacajno opao u prvim godinama posle dolaska Evropljana.
Podela Amerike po Mirovnom ugovoru iz Tordesiljasa
,Azorska
.!::2 Jostrva
] f: .....,
-~
~
~ :
, ..,
~ Zelenortsk
., ostrva
>
-a"'
la
~"'
- - Granica Brazila ~.,
u dogovoru sa
~
Spanijom 1777. i:,...
"'
=~
:§
"'
A
0
·u
.. ~
"'
[;;
8
<1)
Cl
p
Prvo su se Spanci zalili na smanjenje broja stanovnika na prvim ostrvima

koja su kolonizovali, na Kubi i Hispanioli, a brojke to potvrduju: popis Hispa-
niole iz 1496. godine daje cifru od 1,1 milion stanovnika, ali samo osamnaest
godina kasnije, prema popisu (repartimiento) iz 1514. godine taj broj se sma-
njio na 22.000. Posto su Spanci stigli u glavni grad Meksika Tenoctitlan, tamo
je zavladao niz epidemija koje su odnele zivote vecine lokalnog stanovnistva
i prosirile se na jug u Gvatemalu. Hose de Akosta je u devetoj deceniji XVI
veka pisao o Karibima: ,,stanovnistvo ovih obalaje ... toliko unisteno i osudeno
na propast da od trideset delova stanovnistva dvadeset devet vec nedostaje; a
verovatno ce i preostali lndijanci uskoro nestati".3
402 JEZICI SE SIRE MOR1MA
Emando de Soto je sredinom sesnaestog veka poveo ekspediciju preko

Floride na jugoistok Seveme Amerike, gde je susreo veliki broj lndijanaca
koji su ziveli okupljeni u male gradove kraj Misisipija blizu danasnjeg Mem-
fisa. Prilikom sledece posete belaca (ovoga puta Francuza) 1682. godine, ovo
podrucje je bilo napusteno.
Zaraze su putovale brze od udamih snaga spanskih osvajackih pohoda:
boginje su stigle u Peru 1525. godine, a Fransisko Pizaro 1532. Vee su bile ubile
Hvajnu Kapaka, lnku, i mnoge njegove rodake, sto je izazvalo medudinasticki
sukob koji su Spanci kasnije iskoristili. Od tada su, kao i svuda, nove epidemije
tifusa, groznice, difterije, boginja i ospica unistavale stanovnistvo.
Spanci nisu bili poznati kao previse humani osvajaci, ali im genocid nije
bio u interesu. Jos od prvih dana na Hispanioli, zeleli su da eksploatisu radnu
snagu urodenika i samo zbog toga su bili obeshrabreni ovim iznenadnim i
katastrofalnim padom broja stanovnika. Ali izumiranje lokalnog stanovnistva
svuda bi na duge staze samo fizicki doprinelo sirenju jezika osvajaca, posto
bi se brojcani balans menjao tako sto bi se najvise smanjivao broj govomika
urodenickih jezika.
Iz perspektive danasnjeg sveta, tri aspekta spanskog pfodora u Novi svet
izdvajaju se kao do tada nezabelezeni u istoriji.
Prvi od njih je cinjenica da je to bio prvi direktni sukob ljudskih rasa,
potpuno razlicitog porekla, razdvojenih desetinama hiljada godina nezavisnog
razvoja. Poslednji zajednicki predak Kristifora Kolumba i Gvakanagarija, prvog
kralja kojegje sreo na Hispanioli, ziveo je pre najmanje dve hiljade generaci-
ja, sto je period vise od dvadeset puta duzi od vremena proteklog od rodenja
Hrista. Taj zajednicki predak morao je ziveti u Africi, tako da su njihove loze
morale da se rasire po ceiom svetu pre nego sto su se oni mogli susresti. Od
tog trenutka, kontakti vise nisu bili uslovljeni ovom usadenom lineamoscu
ljudskog naseljavanja sveta: nacije su razgovarale sa drugim nacijama, sa bilo
kog kraja sveta na bilo koji drugi kraj.
To je bio kljucni aspekat za posebnu katastrofu koja je, kao sto smo vi deli,
zadesila americko stanovnistvo. Ispostavilo se da su dugi milenijumi razvoja
koji su doveli do takve Amerike i Spanije dali evropskoj lozi osobinu koja je
bila nalik tajnom oruzju: otpomost na razne bolesti koje bi se, posto su bile
endemske, prosirile na svaku populaciju s kojom bi dosli u kontakt. Ovo, mnogo
vise nego tehnicki superiomo oruzje koje imje omogucavalo da dobijaju bitke
protiv brojcano nadmocnih urodenika, eliminisalo je ogroman deo lokalnog
stanovnistva pre nego sto je moglo da se prilagodi novoj kulturi iii da se posle
izvesnog vremena pobuni. Taj bioloski faktor najbolje objasnjava zasto je vecina
stanovnistva hispanoamerickih drzava danas svuda mestici.
Drugi aspekat spanskog prodora bez presedana jeste cinjenica da je ovo

bilo prvo osvajanje stranog kontinenta invazijom sa mora. Pomorska carstva
su zasigumo bila karakteristicna za drevno i srednjovekovno Sredozemlje
(izdvajaju se Atina, Kartagina i Venecija), a Indijci su u prvom milenijumu
nove ere rasirili svoju civilizaciju preko Bengalskog zaliva, iako bez ociglednih
vojnih pretenzija. Samo osamdeset godina pre nego sto su Spanci osnovali
svoje carstvo, kineski admiral Dzeng He plovio je Indijskim okeanom, na-
terao Sri Lanku da mu placa danak i pokazao da bi Kina mogla da stigne do
istocne obale Afrike kada bi samo to htela. Ali nijedno carstvo do tada nije
osvojeno iii odrzavano iskljucivo kontrolom nad okeanskim pravcima. Sada
je, po prvi put, neka teritorija mogla biti na kontinentu razlicitom od njene
uprave, a veza se odrzavala projekcijom moci kroz momaricu kojaje bila na
drugom kraju okeana.
Kao treci aspekt izdvaja se cinjenica da je osvajanje Novog sveta bilo
prva velika invazija preduzeta u vise nezavisnih inicijativa, koje su cesto
bile motivisane slobodnim preduzetnistvom, iako su adelantados - ,,istureni
ljudi", kako su zvali kapetane pionire, iako je ova titula prethodno bila rezer-
visana za upravnike oblasti koje su se granicile sa muslimanskim teritorijama
- tvrdili da zastupaju interese kralja Spanije. Invazione snage cesto su bile
toliko malobrojne (607 sa Kortesom u Meksiku, 160 sa Pizarom u Peruu) da
su vode naroda koji su se branili pogresno procenile prirodu ove opasnosti i
odlozile postavljanje odbrana tako sto su pokusale da pregovaraju iii samo
da posmatraju nezeljene posetioce iz Spanije, sto je za njih imalo smrtono-
sne posledice. Novi svet je osvojen u mozaiku pohoda vojnika avanturista:
Kolumbo na Karibima (1490), Kortes u Meksiku, Alvarado u Gvatemali,
Garsija u Boliviji, Pizaro u Peruu (1520), Kesada u Novoj Granadi (sadasnja
Kolumbija), Mendoza u Argentini (1530), De Soto na Floridi, Koronado u
Teksasu, Kabriljo u Kalifomiji, Valdivija u Cileu ( 1540), samo su neki, najus-
pesniji iii najpoznatiji, od njih. Svaki pohodje imao za glavni cilj bogacenje
ucesnika, iako je formalno opravdanje bilo obezbedivanje sire lojalnosti i
podrske za kralja i spasavanje dusa njihovim preobracenjem u vemike jedine
Istinske Crkve.
Ova tri aspekta ce oznaciti dolazak radikalno novog doba i postace uo-
bicajene osobine buducih velikih kontakata izmedu jezika, posto su evropske
pomorske nacije slale flote u sve umerene iii tropske krajeve sveta koji su imali
obalu i pokusale da od njih naprave svoje kolonije, a od lokalnog stanovnistva
svoje musterije, podanike i preobracene vemike. Ova serija osvajanja je bila
kljucna tacka u razvoju potpuno globalnog sveta danasnjice, gde se prakticno iz
bilo kojeg dela na bilo koji drugi deo sveta moze stici za najvise dvadeset cetiri
sata putovanja: Bez neke posebne namere, osvajanje americkih kontinenataje

na kraju posluzilo ostvarenju cilja zbog koga je Kolumbo krenuo na put, a to
je veza sa Azijom. Po nalogu kralja Filipa II, 1565. godine je jedna ekspedicija
krenula je iz Meksika, preplovila Tihi okean, stigla do ostrva Cebu i Luzon
i tu uspostavila pocetke spanske vladavine na teritoriji danasnjih Filipina.
Druge, manje kolonije u Tihom okeanu Spanci su uspostavili na Marijanskim
ostrvima. Spanska vlast i pokusaj sirenja spanskog·jezika u ovim krajevima
trajace do 1898. godine, kada su SAD preuzele kontrolu posle pobede u span-
sko-americkom ratu.
Posto su ave kolonije u Tihom okeanu uspostavljene u skoro isto vreme
kao i one na americkim kontinentima, a nedvosmisleno su bile deo Starog sveta
ostrva zacina i na rubu zone uticaja Indije i Kine, one nam daju kontrast potreban
da se naglase posebne odlike napretka Spanaca u Novom svetu. Spanci nikada
nisu sustinski uspesno napredovali na Filipinima, i uprkos cinjenici da su tamo
bili vise od tri veka, Englezi su ih brzo smenili pocetkom dvadesetog veka.
Bice zanimljivo razmatrati kojaje sustinska razlika u spanskom na americkim
kontinentima, gde se uprkos ekonomskom uticaju SAD spanski i dalje siri na
stetu engleskog.
Mozemo odmah primetiti da osvajanje Filipina nije imalo sve one odlike
bez presedana koje su pratile osvajanje americkih kontinenata. Istini za volju,
to jeste bila invazija sa mora i krenula je iz Meksika kao i mnoge druge ekspe-
dicije istrazivanja Severne Amerike. Odrediste je, medutim, bilo deo Starog
sveta, a ne Novog, tako da nije bolovalo od katastrofalno slabog imuniteta na
evropske bolesti koje su opustosile Ameriku: dolazak Spanaca nije u Tihom
okeanu imao za posledicu kolaps lokalnog stanovnistva. Stavise, naseljavanje
Filipina nije praceno pojedinacnim grupama koje bi istrazivale i eksploatisale
iz Iicnih interesa. Bilaje to ispostava spanske vlade, prvo osnovana na Cebuu,
a kasnije trajno uspostavljena u Manili. Potom se sirenje spanskog prisustva,
i time spanskog jezika, sprovodilo kroz (manje iii vise) nezainteresovani rad
misionara. Na Filipinima nije bilo dragocenih metala koji su se mogli naci na
americkim kontinentima, i bilo je mnogo teze stici dotle, posto je jedini iole
prakticni put vodio preko Meksika: kolonija nije pruzala skoro nikakav prakticni
podsticaj za sirenje zajednice govornika spanskog jezika.
* lako su kontakti tokom prvih nekoliko vekova uvek donosili projekciju jezika moreplovaca
na obale na koje su pristajali, u skorija vremena smo videli da nove veze mogu da funkcionisu
u oba smera, posto se zajednice imigranata iz kolonizovanih drzava skupljaju u maticama neka-
dasnjih kolonijalnih sila i donose svoje jezike sa sobom.
Prve pukotine u jezickoj barijeri:

Tumaci, dvojezicni pojedinci, gramaticari
General De Kesada je pokusao da utvrdi kakvi su ti ljudi koji mu
se suprotstavljaju. Pomocu dva grumena soli bili su zarobili jednog
Indijanca koji ih je odveo do svoje tadasnje lokacije u ovoj oblasti i
koji je kroz razgovor naucio nekoliko reci spanskog jezika. General
mu je naredio da pita pojedine lokalne Indijance koji su bili zarobljeni
da sluze kao tumaci. Oni su odgovorili na svom jeziku recima musca
puenunga, sto je fraza za ,,mnogo ljudi". Spanci koji su to culi rekli
su: ,,kazu da su poput muva [moscas]" ... [Kesada] je na njih zapucao
iz arkebuza. Kada su Indijanci videli da ih Spanci ubijaju, a da im i
ne prilaze, istog trenutka su poceli da beze; nasi ljudi su ih pojurili i
napadali sve dok se ova velika skupina nije razbila i nestala. Kazu da
su Spanci dok su ih jurili rekli: ,,Bilo ih je vise nego muva; ali su se
razbezali kao muve"; zbog ovoga se naziv [Moska] za njih zadrzao;
i ovim napadom je zavrsen rat.
Huan Rodrigez Frej, Osvajanje i otkrice novog kraljevstva Granade,
6. poglavlje (napisano 1636, opisuje dogadaje
u oblasti Bogote 1536. godine)
Kako je plovio od ostrva do ostrva, Kolumbo je kidnapovao sacicu ljudi i svo-

jim brodovima ih odveo u Spaniju, mozda zato sto je bio razocaran jezickom
podrskom kojuje iz neznanja poveo na svom prvom putovanju. ,,Cinilo muse
da bi trebalo u Kastilju da povede sa sobom nekoliko Indijanaca sa ovog ostrva
Kube, za koje je mislio da je deo kontinenta, da bi mogli nauciti jezik Kastilje
kako bi od njih saznao tajne ove zemlje i poducio ih u pogledu vere." 4
Nekolicina je prikazana na dvoru i bili su pokrsteni, a cak su im kumovi
bili plemenite krvi. Vecina je umrla u Spaniji iii su pobegli cim su se vratili u
podrucje Antila, i samo je jedan od njih, sada (posle krstenja) poznat po imenu
Dijego Kolon, sluzio kao tumac. Kolumbo je na pocetku stekao utisak da svi
,,Indijanci" govore istimjezikom; alije njemu, prvom od Evropljana, ogranicena
upotrebna vrednost Dijega dok su plovili po ostatku Kariba dala naznake o tome
koliko su zaista razliciti jezici koji su se govorili u ovim zemljama.
Ovi pokusaji da se zarobe pogodni kandidati i obuce da budu tumaci, nikada
se nisu pokazali previse uspesnim, iako su trajali oko trideset godina. Izazivali
su odbojnost kada su kandidati silom otimani - lokalno stanovnistvo Taino In-
dijanaca u svojoj je kulturi vec imalo neprijatno iskustvo sa upadima susednih
plemena koji su za cilj imali porobljavanje stanovnistva i zrtvovanje ljudi - i

suvise cesto su ucenici umirali u neprirodnom ambijentu zivota u Evropi.
Vise efekta je imao prirodni proces, u kome je izolovani Spanac brodo-
lomnik ili odmetnik od svog naroda poceo da zivi u nekom indijanskom selu,
naucio njihov jezik i kasnije se vratio da sluzi kao tumac. Zabelezeno je vise
od desettakvih slucajeva. 5 Jedan od njih se ispostavio kljucnim za prvo napre-
dovanje Spanaca u unutrasnjost Amerike, kada je 1519. godine Kortes uspeo
da dopre do samog srca Meksickog carstva. Onje komunicirao preko lanca dva
tumaca: jedan od njih bio je Heronimo de Agilar, Spanac koji je proveo osam
godina ujednom majanskom selu posto se nasukao na obalu Jukatana, a drugi
je bila cuvena Malince, zena iz Koacakoalkosa koja je govorila navatl i koju
su u detinjstvu prodali obliznjoj majanskog zajednici Sikalango.
Lokalni ucenici za tumace spanskogjezika su se u vecini slucajeva pokazali
neadekvatnim, buduci da nisu imali potrebno zalede da bi razumeli prave inte-
rese Spanaca, cak i ako su bili motivisani kao Peruanac Felipilo, kojije ,,naucio
[spanski] jezik a da ga niko nije poducavao ... [i] postao prvi tumac u Peruu". 6
On je bio glavni tumac tokom osvajanja Perna i posredovao je u prvom,
kljucnom, razgovoru sa Atahvalpom, carem Inka, neposredno pre odlucujuce
bitke u Kajamarki. Felipilo je dobio zadatak da prevede ostro i jezgrovito
obracanje dominikanskog monaha Freja Visentea Valverdea, koje se dotaklo
osnovnih doktrina hriscanstva, ocigledne duznosti pape i spanskog kralja Karla
da preobrate svet i iz svega toga jasne potrebe da im se Atahvalpa preda bez
odlaganja.
Odgovor Atahvalpe je preneo Inka Garsilaso, koji je bio mestik (mestizo)
dvojezicni govomik spanskog i kecue, jezika Inka, ali i visokoobrazovani
ucenik retorike Cicerona, koji je o tome pisao sa vremenske udaljenosti od
vise od jednog zivotnog veka. Po njegovoj prici, izgleda da je manjkavost
prevoda upropastila bilo kakvu priliku da se uspostavi razumevanje i1i bar da
se zadrzi nivo pristojnosti. Atahvalpa je navodno detaljno odgovorio, pocevsi
sa komentarom o losem prevodu:
Bilo bi mi veliko zadovoljstvo, posto ste mi sve ostale zahteve koje
sam po vasim glasnicima poslao odbili, da ste mi bar jednu molbu
uslisili, a to je da mi se obracate preko sposobnog i obrazovanog
prevodioca. Naime, ugladenost i drustveni zivot ljudi bolje se ra-
zumeju posredstvom reci nego preko obicaja; iako ste vi mozda
obdareni velikim vrlinama, ako mi ih ne iskazete recima, ja ih necu
moci lako primetiti posmatranjem i uz pomoc iskustva. Takode, ako
je ovo neophodno za komunikaciju izmedu svih naroda i nacija, jos
je neophodnije za one koji poticu iz tako razlicitih predela kao sto su
I 0. Uzurpatori velicanstvenosti: Spanci u Novom svetu 407
nasi; ako pokusamo da se nagadamo i razgovaramo pomocu tumaca i

glasnika koji ne poznaju ni jedan ni drugi jezik, to ce liciti na pokusaj
razgovora na usta tovamih zivotinja. 7
Ovako slozen govor ocigledno bi predstavljao problem za tako prizemnog

tumaca kakav je bio Felipilo, ali je ovo najverovatnije bio plod Garsilasove
maste, u skladu sa najboljim tradicijama klasicnog belezenja istorije. Bez
obzira na to, Garsilaso tvrdi da su Spanci ,,koji nisu mogli da izdrze duzinu
pregovora napustili svoje pozicije i napali Indijance". Dakle, mozda je i ma-
njak tolerancije za opsiran i kitnjast govor na nepoznatom jeziku igrao ulogu
u buducim desavanjima.
Posto je osvajanje uspelo i Spanci postavljeni na drustvene pozicije od
uticaja, malo toga u novouspostavljenoj ekonomskoj hijerarhiji, gde je lokalno
stanovnistvo u odredenoj oblasti imalo za zadatak obradivanje zemlje i rad u
rudnicima, pospesivalo je dalje sirenje spanskog jezika. Jednolicne duznosti
stanovnistva koje se ne mesa medusobno znacajno ce umanjiti potrebu za komuni-
kacijom izmedu gospodara i podanika. Nije postojalo nista slicno sluzenju vojske
u Rimskom carstvu, iii sirenju manastira i univerziteta u srednjovekovnoj Evropi,
sto bi u svom domenu rasirilo jezik spanskih gospodara. U svakom slucaju, stalno
su pristizali govomici spanskog koji su emigrirali iz Spanije i time pospesivali
broj govomika ovogjezika. Bio je, medutim, potreban prilican broj dvojezicnih
pojedinaca da bi se organizovao rad starosedelaca. Oni ce se prirodno pojaviti,
posto su spanski doseljenici, koji su bili vecinom muskarci, uzimali Indijanke za
zene iii ljubavnice (mancebas) i poceli zasnivati porodice sa njima. Njihova deca,
poznata kao mestici, naucila bi oba jezika od svojih roditelja. ,,Jos 1503. godine
dvor je savetovao guvernera Hispaniole da bi neki hriscani trebalo da se ozene
Indijankama, da bi mogli medusobno komunicirati i ucitijedni od drugih."8
Jedna odlika kojajasno razlikuje spanski imperijalizam od kasnijih anglo-
saksonskih tvoraca imperijajeste entuzijazam zaNueva Raza, ,,novu rasu" koja
je nastala iz ovih bracnih zajednica mesovitog rasnog porekla. Deca skoro svih
poznatih konkistadora bili su mestici (mestizos), cesto sa nekoliko razlicitih
zena, i ona su bila potpuno legitimni naslednici svojih oceva. Kortes, Pizaro,
Benalkazar i Alvarado uklapaju se u ovu tradiciju; naime, cakje i papa Kliment
VII, doduse uz malo oklevanja, zvanicno ozakonio Kortesova tri sina papskom
bulom iz 1529. godine: ,,lepota vrlina sinovima uklanja mrlju rodenja, a cistotom
obicaja se sramota porekla brise".
Brakovi izmedu osoba razlicitog rasnog porekla (sto ce se uskoro do-
datno zakomplikovati dovodenjem crnih robova iz Afrike) bili su toliko cesti
da je uspostavljena klasifikacija dece mesovitog porekla, koja se moze videti
na jednoj cuvenoj ilustraciji. 9 Danasnji hispanoamericki komentatori obicno

idealizuju ovo doba, pozivajuci se, na primer, na mesovito rasno poreklo Spa-
naca u Evropi, ali nam sledece dve cinjenice pokazuju da to drustvo nije bilo
toliko liseno rasne diskriminacije koliko se ponekad tvrdi: kao prvo, oni su se
potrudili da svakoga detaljno klasifikuju i kao drugo, moc i status na papiru,
porodica cisto spanskog porekla (criollos) ostali su na visokom nivou do kraja
carstva i jedino su bili premaseni statusom i moci doseljenika iz Spanije. No,
ma koji da je bio nivo prihvatanja i podsticanja raznih vrsta veza koje su bile
slavljene (iii pak ne), postoji vrlo malo pisanih dokaza o upotrebi jezika u
ovakvim porodicama.
Ono malo dokaza sto postoji potice od nespome cinjenice da su mnogi
rani mestici bili istaknuti knjizevnici. Nisu bili samo tumaci, vec i prevodioci i
autori knjizevnosti, kako na spanskom, tako i na latinskom.* Fernando de Alva
Ihtilsocitl, potomak kraljeva Teskoka, Kortesovih saveznika, bio je poznat pod
imenom ,,Livije od Anavaka", autor dela Historia Chichimeca. Njegov sin je
pak adaptirao na navatl dve savremene spanske drame Lope de Vege ijos jednu
Kalderonovu. Oni nisu bili jedini; uskoro su pocele na spanskom da se pisu
hronike osvajanja svih delova carstava Novog sveta, a pisali su ih ljudi koje
su ti pohodi stvorili. 10
Najpoznatiji knjizevnik medu mesticima verovatno je bio Inka Garsilaso
de la Vega (1539-1616), roden u Kusku, prestonici lnka, sedam godina posle
osvajanja; njegov otac je bio spanski plemic kapetan Sebastijan Garsilaso de
la Vega i Vargas, a majka Pala Cimpu Oklo, rodaka dvojice poslednjih Inka,
Vajne Kapaka i Atavalpe. Emigrirao je u Spaniju u ranim dvadesetim godinama
zivota i ziveo tamo do smrti, tako da nam njegova karijera ne govori mnogo
o uporednoj snazi jezika u Peruu. On je, medutim, bio upoznat sa znacenjem
razlicitih jezika: prvo je u detinjstvu naucio kecua i spanski, onda u mladosti
latinski, pa je naknadno naucio dovoljno italijanskog da prevede knjigu Di-
Jalozi o ljubavi. Potom je napisao dva poduza istorijska dela, Florida lnka, o
De Sotovoj ekspediciji kroz Floridu, i dvodelnu istoriju Kraljevski komentari
o Inkama i Opsta istorija Perua. U ovom poslednjem delu mnogo je pisao o
uporednim ulogama kecua i spanskog jezika, cesto citirajuci poglede jednog
drugog poznatog mestickog knjizevnika, oca Blasa Valera (koji je napisao
istoriju Perua na latinskom).
Prema Garsilasu i Blas Valeri, dolazak spanske sile u Peru, koja je sa so-
born donela gradanske ratove i drustveni metez, poremetio je korisno jezicko
* Rec Zadina, koja je preneta ovamo posto se primenjivala na Jevreje u Spaniji, bila je
termin koji je obicno oznacavao ljude koji nisu Spanci a znaju spanski, i prvo se koristila za
Indijance, ali kasnije i za robove iz Afrike.
jedinstvo koje su Inke uspeli da uspostave diljem svog carstva, i koje je trebalo
biti iskorisceno za sirenje hriscanstva.
Kako se desilo da su mnoge oblasti u kojima su ostali Indijanci znali taj
zajednickijezik u vreme kada su Spanci dosli do Kajamarke, sada ga
potpuno zaboravile, posto posle kraja sveta i carstva Inka nije vise bilo
nikoga da se seti neceg tako prigodnog i potrebnog za propovedanje
svetog jevandelja, zbog rasprostranjenog zaborava koji je posledica
ratova izmedu Spanaca ali i posledica drugih uzroka koje je opaki
Satana posejao da spreci stavljanje takvog pogodnog rezima u upo-
trebu... Nekima se cini daje razumno zahtevati od svih Indijanaca da
nauce spanski jezik kako svestenici ne bi gubili vreme na ucenje jezika
Indijanaca. Svako ko cuje ovo misljenje sigurno ne sumnja daje ono
proizaslo iz nedostatka truda pre nego iz glupog razmisljanja... 11
Neki tvrde 12 daje Garsilasova dublja poruka bila ta da su Inke razumele bolje od
osvajaca sustinu poruke Nebrihe, cijaje revolucionarna gramatika spanskog-
kao sto smo vec vi deli - pocinjala tezom ,,da je jezik uvek bio saputnik carstva".
Garsilaso je definitivno zastupao stanoviste, koje je i danas rasprostranjeno,
mada ne medu ucenim lingvistima, da zajednickijezik omogucava sveopste ra-
zumevanje i dobre meduljudske odnose ,,posto slicnost i usaglasenost reci skoro
uvek uspeva da pomiri ljude i donese im pravo zajednistvo i prijateljstvo". 13
Bilo da je ovo ideolosko stanoviste ispravno iii ne, samo postojanje dela
Anonija Nebrihe, gramatike latinskog (lntroductiones Latinae) i savremenog
spanskog (Gramatica de la lengua castellana), pokazalo je da je moguce na
stranicama eksplicitno zabeleziti umece nekog jezika. A misionari, koji ce
uskoro poceti u velikom broju da pristizu u Novi svet, ovim su se posluzili
da bi osnovali prvu svetsku tradiciju deskriptivne lingvistike. Kako su stigli
u Meksiko, tu devicansku teritoriju za Crkvu, gde je jedva bilo dvojezicnih
osoba u bilo kom drustvenom sloju, franciskanski, dominikanski i avgustinski
monasi odmah su shvatili da ce morati da rade na jezicima tamosnjeg naroda
ako misle da ozbiljnije napreduju u sirenju vere. • To je znacilo da ce te jezike
morati nauciti. Stanovnistvo do kojegje trebalo dopreti bilo je mnogobrojno:
vise miliona naspram 802 monaha koji su bili u Meksiku 1557. godine. 14 To je
ocigledno bio posao za vise generacija. Posto je nuzno bilo periodicno smenji-
vanje misionara kako su se stari povlacili, a novi regruti stizali iz Spanije - to
jest, tradicija se morala nastavljati bez prirodnog prenosenja jezika prilikom
* Narod Hispaniole, Kube i ostatka Kariba, kojije otkriven u prethodnoj generaciji i odmah
porobljen od samozvanih spanskih gospodara, govorio je previse jezika sa premalo govornika, i
uopste je izumirao toliko brzo da je bilo besmisleno tamo uspostavljati misiju.
410 JEZICI SE SIRE MORJMA
odgoja dece - jezici su se morali uciti svaki put iznova sa svakom novom
generacijom odraslih ucenika. Po prvi put u istoriji sveta postojala je jasna
potraznja za udzbenicima za ucenje jezika, ponajvise gramatikama (Artes) i
recnicima, kao i za molitvenicima na lokalnim jezicima koji su bili osnovno
orude delatnosti katolickih misionara.'
Tada su se stvorili i tehnicki uslovi da se zadovolji potraznja, sto je bilo
doista zgodno: stamparije su uspostavljene u Siudad Meksiku 1535. godine;
njihov prvi poznati proizvod, Breve y mas compendiosa doctrina christiana,
koji je objavljen 1539, bio je namenjen za crkvene potrebe i bio je pisan na
navatlu, sto se ne bi dalo zakljuciti iz naslova. Sledilo je delo Fraja Alonsa de
Moline Doctrina christiana breve traduzida en lengua Mexicana 1546. godine,
a 1547. Arte de la lengua mexicana ocaAndresa de Olmosa sa pratecim delom
Vocabulario de la lengua mexicana. •• Sledeca su bila dela na drugim jezicima
ove zemlje, pocevsi sa izlaganjem hriscanskih doktrina na huasteckom 1548.
i misteckom 1550. godine. Peru nije mogao da ceka na stampariju, i prvi Arte
jezika kecua, Grammatica, o arte de la lengua general de las Indios de los
Reynos de! Peru, stampanje u Spaniji, u Valjadolidu, 1560. godine. Ali kada
je stampanje pocelo u Limi (Peru) 1583. godine, medu prvim izdanjima bila
su Catecismo en Lengua Espanola y Quichua, Catecismo en Lengua Espanola
y Aymara (oba 1583) i Doctrina Christiana ... traduzido en las dos lenguas
genera/es de este Reyno, Quichua y Aymara (1584). 15
Ovo je bio samo vrh ledenog bregajezika nepoznatog kontinenta. Krajnji
skup jezickog znanja koje je dobijeno na americkim kontinentima i koje je
prvenstveno sluzilo za aktivnosti misionara ogromanje. GrofVinaze je 1892.
godine nacinio spisak koji je sadrzao 493 razlicita jezika koje su spanski lingvi-
sti otkrili na americkim kontinentima tokom tri i po veka istrazivanja i naslove
znacajnih dokumenata koji su opisivali neke odlike 369 od njih. U tom periodu
je 667 razlicitih autora proizvelo 1.188 dela. 16
Gledajuci iz danasnje perspektive na ovakvu visejezicnost americkih kon-
tinenata otkrivenu sirenjem Spanskog carstva, mozemo samo da ustuknemo
pred velicinom zadatka sa kojim su se Spanci susretali. Naime, sirenje spanskog
kao prvog ili drugogjezika ljudi sa toliko mnogo raznovrsnih tradicija nikako
nije bilo zagarantovano ili neizbezno.
* Za vise informacija o jedinstvenosti ovoga, vidi Ostler (2004). Skoro svi recnici su sa
spanskog na neki strani jezik, a nikako obratno. Cilj im je bio da poduce, a ne da i sami nauce:
da se prevede misao Spanca i tako prosledi Indijancima, a ne da pokusa da razume nesto novo
sto bi oni mogli reci.
** Lengua mexicana odnosi se na jezik navatl, opsti jetik sporazumevanja carstva Asteka
(Meshika), a na pocetku i carstva koje je nasledilo, Nove Spanije.
Status spanskog u ovom carstvu u sesnaestom veku, pa cak i sedamnaestom

i osamnaestom, bio je prilicno drugaciji od statusa engleskog u devetnaestom
iii dvadesetom veku. Iako je celo carstvo bilo otvoreno za Spance, koji su na-
stavili da se iseljavaju u kolonije sve dok one nisu postale nezavisne pocetkom
devetnaestog veka, situacijaje bila drugacija za domorodacko ruralno stanov-
nistvo, govomike ona 493 stranajezika. Posto su najcesce ziveli u kolektivnim
naseobinama zvanim rezervati (reducciones), nije bilo puno prilika za kretanje
iii napredovanje, bilo fizicko, ekonomsko iii drustveno, mozda sa izuzetkom
napredovanja kroz crkvenu hijerarhiju. 0 njima su se obicno brinuli svestenici
koji su govorili njihove jezike, ali izuzev toga nisu imali mnogo kontakta sa
spanskim gospodarima. Indijancima je bilo ponudeno spasenje u zagrobnom
zivotu, ali u ovom zemaljskom nisu imali prilike za bilo kakvo napredovanje.
Ova situacija je vise licila na srednjovekovnu Evropu nego na Evropu u doba
reformacije. Zbog ovoga nije bilo brzog iii automatskog prelaska na spanski
izvan mestickih zajednica mestika i gradova u kojima su oni ziveli.
Daje neka politicka sila podrila iii smenila Spance sa vlasti na kontinen-
tu u tom periodu, moze se pretpostaviti da bi se spanski vrlo brzo povukao
iz upotrebe. Na kraju krajeva, mozemo se setiti sta se dogodilo sanskrtu u
jugoistocnoj Aziji krajem prvog milenijuma, iii grckom na Bliskom istoku
kada su prvo Parcani a posle toga i muslimani nadirali: oba jezika su bila u
slicnoj situaciji kao i spanski, jezici visokog nivoa koji su ostali privilegija
malobrojne elite. Postoji cak i komparativni eksperiment koji dokazuje nasu
tezu, posto su Spanci zaista bili proterani iz svojih kolonija na Tihom okeanu
krajem devetnaestog veka.
Ali pre nego sto pocnemo da razmatramo pitanje kako je spanski uspeo da
ucvrsti svoju dominaciju medu stanovnistvom Amerike, moramo da razmotrimo
razlicite pozadine nekih americkih jezika koji tokom sesnaestog i sedamnaestog
veka nisu ustuknuli pred spanskim i uveliko su se koristili.
Bitke iz proslosti: kako SU se sirili americki jezici

Kao sto smo videli, Kolumbo je na pocetku bio obeshrabren ogromnim brojem
jezika s kojima se susreo tokom svojih putovanja, a ciji govomici nisu razumeli
jedni druge. Dokje prvi put plovio uz obalu americkog kopna, Tierrafirme,
razocarano je izjavio da ,,oni razumejujedni druge koliko i mi Arape". 17 Narodi
koje je susretao kako je plovio obalama danasnjeg Hondurasa, Nikaragve i
Paname koristili su pajanski, miskitu, gvaimi i kunski.
Nije bilo predaha od ove naizgled beskonacne kakofonije ni kada su Spanci
iz svoje baze u Santjagu de Kuba poceli da istrazuju priobalne predele prema
severu. Ernandez de Kordoba, koji je 1517. godine plovio uz severnu i istocnu

obalu Jukatana, na oba mesta gde je pristao mogao se susresti samo sa (iuka-
teckim) majanskimjezikom: to je doista bio jedanjezik, ali drugaciji od svega
na sta su Spanci do tada nailazili - i nema nagovestaja da su pokusali da ga
identifikuju ili bar saznaju nesto o ovomjeziku.* Posle togaje Ruan de Grihalva
1518. godine krenuo na duze istrazivanje priobalnih podrucja, na kojemje vise
puta pristao na obalu Jukatana i jednom na obalu Sikalanka, gde se susreo sa
drugacijim majanskim jezikom, koji su Spanci nazvali contal de tabasko - mada
ga sadasnji govornici nazivajujokotanskim-onda na obalu Potoncana, gde se
koristio zapotecki jezik, i na kraju je dva puta pristao u oblasti danasnjeg Vera
Kruza, gde je glavni jezik bio totonacki. Jezik znakova je u tom periodu ostao
najbolje sredstvo komunikacije.
Ako su se Spanci nadali dace uspostaviti komunikaciju sa velikim brojem
Indijanaca, ovo nije bio ohrabrujuci pocetak, alije bio reprezentativan: naime,
u to vreme se koristilo bar dve hiljade jezika na americkim kontinentima, a
350 samo u centralnim oblastima Meksika i zemljouzu koji su Spanci prvo
poceli da istrazuju. 18
Ipak, kada su Spanci uspeli prvo da kontaktiraju, s nekoliko visenacionalnih
drfava koje su prethodno nastale u Americi, a onda i da ih osvoje, otkrili su da
je Nebrihina izreka, to jest prediktivna teorija, ,,da je jezik uvek bio saputnik
carstva", u velikoj meri potvrdena u Novom svetu. Dva velika drevna carstva
na americkim kontinentima, Asteci i Inke, prosirila su upotrebu svojihjezika na
sve svoje teritorije, koje su obuhvatale veci deo centralnog Meksika i centralne
i juzne Ande sve do Tihog okeana.
Cipcanska naselja u severnim Andima (u centru danasnje Kolumbije ), koja
su bila na nizem nivou politickog i drustvenog razvoja ali su ipak bila vredna
za Spance zbog njihove potrage za zlatom, imala su siroko rasprostranjeni za-
jednicki jezik, poznat pod imenom muijski. A kada su Spanci stigli do juznog
regiona Rija de la Plate i Gran Cakoa, pronasli su veliko podrucje u kojem su
svi koristili tupinamba ili gvarani, •• dva srodna i medusobno razumljiva jezika.
Jos dalje juzno, u hladnoj i brdovitoj zemlji Araukaniji, Mapuce, narod toliko
* Osim sto su pogresno prepoznali neke fraze i poceli trajno da ih koriste za zemlje koje
su ,,otkrivali" (i naravno prisvajali u ime Spanskog carstva). Ekab kotoce, ,,mi smo iz Ekaba",
postalo je Cabo (rt) Cotoche i tako i ostalo do dan-danas. Takode, ako posmatramo Dijega de
Landu (Relacion de las Cosas de Yucatan, 2. poglavlje, napisano oko 1566), ciuyetel ceh than,
,,nazivaju je zemljom curaka i jelena", postalo je ,,Yucatan".
** Gvaranije dobio ovakvo ime iz istorijskih razloga, posto su Gvarani sa ostrva u La Plati i iz
donjeg toka reke Parana bili prvi narod koji su Evropljani susreli (preko Sebastijana Kabota 1526-
1529) koji je koristio ovaj jezik. Oni svoj jezik radije nazivaju avane 'e, ,jezik ljudi iz ravnice".
ratoboran da su odolevali spanskoj invaziji do sredine devetnaestog veka, takode

su bili ujedinjeni zajednickim jezikom, poznatim pod imenom mapudungun.
Jugoistocni Karibi u periodu izmedu XV i XVI veka
HUASTEC
.......
• rf':
---z::.~-....::::!::____;:c_~~~_;_.~ ~
0
9
VA!MJ
---+ Kristifor Kolumbo 1502-1504. god. •
---• Kordoba, 1517. god.
---------... Grihalva, 1518. god.
Ovi siroko rasprostranjeni jezici bili su izuzetak i koristili su se na manje

od 10 odsto teritorije Centralne i Juzne Amerike; ali ove teritorije su bile veoma
gusto naseljene i sadrzale su verovatno oko 40 procenata ukupnog stanovnistva.
Ovi siroko rasprostranjeni jezici ce se pokazati kao veoma korisni za osvaja-
ce, jer su, posto bi bili standardizovani kao pomocni jezici u novom carstvu,
mogli da skrate dugacak i tezak proces uspostavljanja uspesne komunikacije.
Spanci su imali puno srece, posto su se svi ovijezici osimjednog (tupinambe)
koristili u delovima kontinenta koje ce osvojiti. Ovaj ogroman skup jezickih
prednosti mogao bi objasniti cinjenicu daje ekonomski razvoj Spanskog carstva
na Americkim kontinentima poceo bar jedan vek pre istog razvoja Portugala,
Francuske ili Britanije. Ne bi bilo moguce uspostaviti onakve ogromne sisteme
podrske koji su cinili temelj masovnog vadenja zlata iz rudnika u Zakatekasu
u Meksiku i srebra iz rudnika u Potosi u Andima bez zajednickog jezika, ali
taj jezik u to doba nije bio spanski.
414 JEZICI SE SIRE MORlMA
Ovijezici nisu uvek bili toliko rasprostranjeni. Pre nego sto vidimo na koji
nacin su ih Spanci iskoristili u svoje svrhe, vredelo bi razmotriti procese koji
su doveli do stvaranja ovakvih domorodackihjezickih podrucja.
Sirenje navatla
Zan yuhki nonyaz in oompoliwi socitl ah?
Antle notleyo yez in kenmanian?
Antle nitauhka yez in tlaltikpak?
Ma nel socitl, ma nel kuikatl!
Ken konciwaz noyollo, yewaya?
On nen tonkizako in tlaltikpak.
Da Ii cu samo uvenuti poput cveca?
Da Ii ce moj sjaj nestati jednog dana?
Da Ii ce moja slava nestati u zemlji?
Bar cvece, bar pesme!
Avaj, sta ce moje srce da radi?
Uzalud mi prolazimo ovim putem preko zemlje!
pesma na navatlu
(Cantares Mexicanos, folio 10 recto, II. 23ff.)
Podrucje na kojem se koristio navatl bilo je prvo po velicanstvenosti, a takode

i po broju stanovnika. • Ovaj jezik se u spanskom periodu obicno nazivao len-
gua mexicana, posto su Asteci, kao sto smo videli (vidi Prolog), sebe nazivali
Meshikama (Mexica), a svoju zemlju Meksikom:· Ali ovaj jezik nikada nije
koriscen iskljucivo u zajednici Asteka. Konkretno, kada je Kortes stigao u
Meksicku dolinu 1519. godine, navatl su takode koristili njihovi istocni suse-
di u Tlahkalanu, van kruga vazalskih drzava Asteka; susedi koji su, kako se
ispostavilo, bili spremni da se udruze sa Spancima protiv ostalih govornika
navatla. To je, medutim, bio jedan od poslednjih tragova sirenja navatla pre
Asteckog carstva. Naime, pronadeni su dokazi da je ovaj jezik bio prisutan u
oblasti centralnog Meksikajos u sedmom veku nove ere, kadaje velicanstveni
grad Teotivakan unisten u pozaru: u to vreme se navodno zajednica Pipila od-
selila najug kroz neke interakcije sa tada dominantnom civilizacijom Tolteka.
* Ovo ime jezika je imenica izvedena iz glagola nawati, ,,govoriti". Mi cemo se drzati
uobicajenog pisanja ovog imena, koje se zasniva na spanskom i zbog toga izgovara navatl.
Postoje i dijalekti, navat i nava, koji se (kao sto se moze iz njihovih imena zakljuciti) razlikuju
u izgovoru poslednjeg suglasnika.
** Ovo x se izvomo izgovara kao s, naglasakje na i, pa sledi glotalni okluziv: Mesi"ko.
10. Uzurpatori velicanstvenosti: Spanci u Novom svetu 41 S
Tolteci nisu ostavili mnogo konkretnih tragova osim secanja koje je bilo sveto
medu Astecima koji su preuzeli kontrolu nad Meksikom posle njih: ali medu
potomcima Pipila koji danas zive na krajnjemjugu El Salvadora, ima ih oko 20
koji jos govore neki oblik navatla. Ocigledna pretpostavka bi bila da je navatl
bio jezik skoro svih naroda koji su ziveli u Meksickoj dolini krajem prvog
milenijuma nave ere i koji su okruzivali centralni deo koji je u to vreme bio
ogromno jezero: Tepaneki u Ackapotcalku na severozapadnoj obali i drzave
Teskoko i Kulvakan, naslednice Tolteka, na istocnoj. Navatl se prostirao i na
dalja podrucja, zapadno na Halisko na obali Tihog okeana i istocno na zemljouz
Tevantepek, sto su mozda bili tragovi prethodnog carstva kojim su upravljali
Tolteci iii cak Teotivakan.
Komparativne studije krajem devetnaestog i pocetkom dvadesetog veka
pokazale su daje navatl skoro najjuzniji clanjedne porodice jezika koja se zove
Utoastecka iii Jutanavanska i koja se u sirokom luku prostire na sever sve do
Sosona i Pajuta u danasnjem Oregonu. Ova rekonstrukcija jezicke geografije
uklapa se sa asteckom legendom nastanka, u kojoj oni tvrde da poticu saAstla-
na (,,mesto caplji"), nepoznatog ostrva koje se nalazi negde na severozapadu.
Dakle, moguce je da su naucili navatl pre nego sto su dosli u Meksicku dolinu
1256. godine, prvo kao lutalice i lesinari i ljudi koji su jeli zmije.* Oni su se,
medutim, uvek predstavljali kao deo naroda Cicimeka, koji su bili poznati lovci
nomadi sa severa.
Ako je ova prica istinita, onda su sigumo naucili navatl prilicno kasno,
posto je cicimecki iii pame jezik srodan sa otomijem, koji se koristio sevemo
i zapadno od Meksicke doline, ali nije uopste slican navatlu. Moguce je da su
Asteci bili kao Normani u Francuskoj, koji su se prvo nastanili i naucili novi
jezik, a onda ga prosirili osvajanjima.
Prvo su se scucurili u zapadnoj regiji Capultepek, onda su odatle isterani
i poceli su da rade kao placenici za Kulvakane (ios jedan narod koji je tvrdio
da potice od Cicimeka), prihvativsi vrlo skroman konak na lavom stvorenom
kamenitom tlu Tisapana.
,,Dobro", rece Koskostli [kralj Kulvakana]. ,,Oni su monstruozni, oni
su zli. Mazda ce tamo da skoncaju, mozda ce ih zmije prozdrati, posto
tamo mnoga zmija stanuje." Ali su Meksikanci bili presrecni kada su
videli zmije. Kuvali su ih, pekli su ih i jeli su ih ...
* Citirani datumi su zapravo navedeni dovoljno precizno u originalnom tekstu Cr6nica

Mexicazotl. Ovo mnostvo razlicitih naroda Centralne Amerike delilo je vrlo razraden sistem
prepletenih kalendarskih ciklusa koji nije tolerisao nepreciznost.
Jezici koji su se govorili u Meksiku u XVI veku
MEKSICKI ZALIV
hvastecki
• navatl ~ otomi, cicimecki

a majanski l.'.::IJ
cinantecki TIHI
• zocki .izapotecki OKEAN
[ill] totonacki IEmistecki
i=:-:-:1taraskanski D popolokanski
11m huaveanski § ! nepoznati
1111 Ienka - - - Granica Srednje Amerike
najmanje grupe su izostavljene - · -· - Danasnje medunarodne granice
Dvadeset i pet godina kasnije, zaostrili su odnose tako sto su zahtevali kul-
vakansku princezu, pretpostavljalo se za nevestu, ali su onda izvrsili tipicno
svirepo zlodelo.
Onda su ubili princezu i odrali je,
i posto su je odrali, ogrnuli su svestenika njenom kozom.
Vicilopoctli [Kolibri sa Leve Strane, plemenski bog Asteka] tada
rece:
,,0 poglavice moje, idite i dozovite Acitometla [princezinog oca]."
Meksikanci su krenuli, otisli su da ga dozovu.
Rekli su: ,,0 nas gospodaru, 0 moj unuce, 0 gospodaru, 0 kralju...
vasi dedovi, Meksikanci vas preklinju, govore: ,,Neka dode da vidi,
neka <lode da pozdravi boginju. Miga pozivamo." ...
I 0. Uzurpatori velicanstvenosti: Spanci u Novom svetu 417
I kada je Acitometl stigao u Tisapan, Meksikanci su pozeleli dobro-

doslicu: ,,Izmorio si se, 0 moj unuce, 0 gospodaru, 0 kralju. Mi,
tvoji dedovi, mi, tvoji vazali, na muku cemo te naterati. Samo da
vidis, samo <la pozdravis svoju boginju."* ,,U redu, 0 moji dedovi",
rece on: Uzeo je darove gume, kopala (smole), cveca, duvana i hrane
i prineo ih njoj, i polozio ispred lazne boginje koju su odrali. Ondaje
Acitometl otkinuo glavu prepelice pred svojom boginjom: on i dalje
nije video osobu pred kojom je otkidao glavu prepelice. Onda je
prineo dar tamjana i kandilo je obasjalo okolinu i Acitometl je video
muskarca u kozi svoje kcerke. Bio je uzasnut.
Ispustio je krik, vikao je svojim gospodarima i vazalima, rekao je:
,,Ko su oni, eh, 0 Kulvakani? Zar ne videste? Odrali su mi kcer!
Ove zveri ovde ostati nece! Pobicemo ih, iseci cemo ih! Ove zle
stvorove cemo ovde unistiti!"
Fernando Alvarado Tezozmok, Cr6nica Mexicazotl,
prema prevodu na engleski Telme D. Saliven
Onda su Asteke oterali u jezero, ali su oni napravili improvizovane splavove

od svojih strela i stitova, i kada su stigli na drugu stranu, dobili su inspiraciju.
Prorocanstvo imje govorilo da moraju da se nasele tamo ,,gde orao kresti, gde
razvija krila, gde se hrani, gde ribe lete, gde je zmija rastrgana". U daljini su,
na bodljikavom kaktusu, videli viziju aria koji jede zmiju. Zacuo se glas: ,,0
Meksikanci, ovde je pravo mesto!" Ali niko nije video govomika. Znali su da
ce ova ostrva na sredini jezera prekrivena trskom, ali pogodna za postavljanje
odbrana, biti njihov novi dam, Tenoctitlan, ,,mesto bodljikavog kaktusa". Bila
je to godina ome ca/Ii, ,,2. Kuca", 1325.
Ova je prica o nastanku ogromnog i cudesnog grada najezeru, kojije oca-
rao spanske osvajace kada su do njega stigli u novembru 1519. godine. Asteci
su se pregrupisali i razvijali se u svom domu najezeru citav jedan vek, a onda
krenuli da sire svoje carstvo nizom agresivnih ratova. Prvo, pod vodstvom
lckoatla ('Zmija Od Opsidijana'), 1427-1440, osvojili su celu Meksicku doli-
nu, onda pod vodstvom Motekusume I Iluikamine ('Onaj Koji Gada Nebesa')
zaobisli su teritorije svojih zapadnih suseda, Uetsocingoa i Tlaskalanaca, koji
su odolevali njihovim napadima i stigli do obale Kariba i do centralnih viso-
ravni najugu. Jos dva tlatoanija koji su dugo vladali prosirili su carstvo, i do
* Nacin izrazavanjaje veoma slican Motekusuminim formalnim obracanjima Kortesu. Yidi

Prolog i I. poglavlje, ,,I unutrasnja istorija, takode", str. 36. Obratite paznju da, u skladu sa vide-
njem astecke etikete koje je tamo obradeno, mlada strana, Asteci, predstavljaju se kao dedovi.
418 JEz,c, SE SIRE MORIMA
pocetka sesnaestog veka, Asteci su osvojili oko 100.000 kvadratnih kilometara
teritorije u centru danasnjeg Meksika, od Kariba do Tihog okeana, ukljucujuci
i zanimljivu enklavu Sokonocko, koja se nalazila na obali Tihog okeana, na
granici sa Gvatemalom.
Jedan jedini svestenik, Tlakaelel, rukovodio je ovim krvavim pohodima
u prvih pet decenija. Posto je mislio na buducnost, njegova politika je bila da
se spale sve knjige osvojenih naroda da bi se izbrisalo secanje na proslost pre
Asteka. Iako su Asteci u svojim pohodima zaobisli Uetsocingoe i Tlaskalan-
ce, on im je nametnuo cudan sporazum u kojem se obavezuju na neprestani,
ali formalno ureden rat, soci-yaoyotl iliti ,,cvetni rat", koji je podrazumevao
redovne ratne sukobe da bi se zarobili protivnici za potrebe zrtvovanja. Rec
socitl, ,,cvet", ima pozitivnu i etericnu konotaciju u simbolici navatla (na primer,
fraza in socitl in cuitatl, ,,cvet, pesma", sto znaci ,,poezija", koja je koriscena
u pesmi na pocetku ovog odeljka), ali ne moze da se oslobodi povezanosti sa
ulogom cveca u prinosenju zrtava, bas kao i ljudska krv.
Putem ove uspesne agresije Asteka, upotreba navatla se prosirila na skoro
ceo region centralnog Meksika, ali izgleda da se to nije desilo naustrb jezika
osvojenih naroda. Asteci su postavili zvanicnike, koji su u najvecem broju
slucajeva nadzirali placanja danka i brinuli se da potlaceni narodi obezbede
dovoljan broj nauatlatoa, ,,tumaca", koji bi se postarali za efikasno prenosenje
zelja svojih gospodara. Medu zvanicnicima sa osvojene teritorije Totonak koji
su se susreli sa Kortesom kada je tu po prvi put pristao bila su i dva govornika
navatla. Navatl se takode ocigledno prosirio i ranije drugim, nepoznatim migra-
cijama stanovnistva: Kortesovom tumacu, slavnoj Malince, na primer, navatlje
bio maternjijezik, ali gaje ona bila usvojila u Koacakoalkosu, na obali Kariba,
pedeset kilometara juzno od granice carstva Asteka.
Prema tome, pre spanskih osvajanja, navatl je u praksi bio lingva franka
jednog multinacionalnog i visejezicnog carstva: ovo carstvo je ukljucivalo i
podrucja u kojima domorodacko stanovnistvo i dan-danas koristi zapotecki,
mistecki, taraskanski, otomi, vastecki i totnacki jezik, a ovi jezici nisu me-
dusobno srodni, niti su srodni sa navatlom. No u petnaestom veku kontakti
izmedu osvojenih zemalja i matice u Tenoctitlanu sigurno su bili ucestali, na
nivou skupljanja danka, a takode i putem mreze pocteka, ,,trgovaca", koji su
imali dodatne uloge ambasadora i spijuna i zauzimali toliko visoke pozicije
u hijerarhiji Asteka da su mogli da zrtvuju svoje robove u cast Uicilopoctlija,
zajedno sa ratnim zarobljenicima koje su kao zrtve prinosili veliki ratnici.
Sirenje kecua
K 'akichanpi millmachayuj,
nina rauraj puka runa,
mana Fiuqaqa atinichu
watuyta chay simiykita.
lmatachus niwankipas
manapuni yachanichu. •
Crveni covece koji goris kao vatra i
gajis na bradi gusto runo, nemoguce
mi je da razumem tvoj cudni jezik.
Ne znam sta mi govoris, ne mogu nikako da znam.
(lnka se obraca Pizaru, pre bitke u Kajamarki)
A tau Wallpaj p 'uchakakuynninpa wankan
Tragedija kraja Atavalpe 19
Sirenje jezika je bilo mnogo kompleksniji proces tokom ekspanzije drugog

velikog carstva koje je prethodilo Kolumbiji, carstva Inka zvanog Tavantinsu-
ju (,,Cetiri Dela"). Kada su Spanci stigli do Perua, njegovo carstvo i jezik su
se prostirali duz cele visoravni zapadno od Anda, od Kita na severu do Talke
na jugu, i bili povezani kraljevskim putem koji je bio dugacak oko 4.000
kilometara i koji je ujedinio pod jednom upravom andske i pacificke delove
danasnjeg Ekvadora, Perua, Bolivije i sevemog Cilea. Govomici ovogjezika ga
danas zovu runa simi, ,,ljudski govor", ali nije postojao opsteprihvaceni naziv
u vreme kada su Spanci stigli: Inka Garsilaso, dvojezicni pojedinac sa jakim
vezama, u svojim gaje delima krajem sesnaestog veka uvek nazivao la lengua
cortesana de Cuzco, ,,dvorski jezik Kuska". No, prva gramatika ovog jezika,
koju je napisao Domingo de Santo Tomas i koja je objavljena 1560. godine,
zove gala lengua general def Peru, llamada, Quichua, po proverenoj tradiciji
koja je trajala bar dvadeset godina,20 i ovo ime je zazivelo. Termin qhiswa se
zapravo odnosi na ,,umerenu oblast" iii ,,dolinu" koja se nalazi izmedu obale
i visoravni. Tada se smatralo da je umerena oblast oko Andavajla u pokrajini
* Kecua (quechua) se pise i izgovara u sustini kao spanska rec, ali se slova w i k izgovaraju
isto kao i u engleskom. Dakle, n je nj kao u reci kanjon, a j je h kao u reci koh. Apostrof posle
konsonanta oznacava glotalnu okluziju. Bitno odstupanje od konvencionalnog spanskog izgovora
je slovo q, koje se izgovara pomocu resice na zadnjem delu usta, kao u arapskom; neposredno
pre iii posle njega se i izgovara kao [e], au kao [o]. Ovo je sustinski razlog zasto se ovaj jezik
nekada naziva ,,kecua", a nekada ,,kicua". U izvorno pisanom imenu jezika (quechua) prvo u
je, u svakom slucaju, samo posledica spanskog pravopisa: najblizi ekvivalent pravog izgovora
bi bio ,,kecua".
Apurimak, juzno od grada Kuska (Qusqu, ,,pupak" - prestonica Inka), bila

postojbina ovog jezika.21
Izgleda daje zapravo ovo bila kasnija racionalizacija. 22 Kecuaje po poreklu
jezikjedne priobalne oblasti kod Lime, sa svetilistem u Pacakamaju (,,vladar-
-zemlje"), koja je bila <lorn moreplovacke zajednice trgovaca zvanih Cinca,
koji su sirili svoj jezik na sever uglavnom trgovackim zargonom, pogotovo na
seveme visoravni oko Kajamarke i na Ekvador, i ovo podrucje ce dobiti ime
Cinca Suju (Chincha-suyu), najsevemiji deo carstva Inka. Sve ovo se dogodilo
tokom prvog milenijuma nove ere, mnogo pre nego sto su Inke postali domi-
nantna sila. Presadivanje ovog jezika na sve vece carstvo Inka zapravo ce se
dogoditi skoro slucajno, u procesu slicnom usvajanju aramejskog od mudrog
persijskog cara Darija (vidi 3. poglavlje, ,,Skracena prica: jezicka verzija trule
kobile", str. 60).
Prica Inka je pocela daleko na jugu, na juznoj obali jezera Titikaka, gde
je grupa govomika pukuina (pukina) jezika uspostavila veliki centar poznat
pod imenom Tijavanako. Izgleda da su tokom prvog milenijuma u saradnji
sa narodom koji je ziveo sevemo od njih i koristio haki [haki] jezik (koji je
prethodnik danasnjeg ajmarskog, koji se i danas koristi u Boliviji) uspostavili
kopnenu zonu trgovine prema severu i zapadu; trgovinom ce se ajmarski i njemu
srodni jezici kavki i hakari (koji se i danas mestimicno koriste jugoistocno od
Lime), prosiriti na veci deo juznog Perna. Ovo se moze videti u arheoloskim
nalazima u prepoznatljivom izgledu gmcarije, na kojoj je bilo naslikano lice
okruzeno zracima iii zmijama, sto bi moglo predstavljati boga tvorca Virakocu.
Zapravo se jos mogu naci imena mesta koja poticu iz ovog perioda, na primer
sama Kajamarka (q'aja marka, ,,grad u dolini" na hakiju).
Posto je izgleda njihov stari dom bio ugrozen pojavom klizista, vladari
Tijavanaka su presli iii obislijezero Titikaka i uspostavili novu bazu u Kusku:
ovimje poceo uspon Inka, kojije ovekovecen u njihovoj mitologiji preko vla-
davine njihovog prvog kralja, Manka Kapaka, koji je izronio iz jezera noseci
zlatni skiptar koji ce im pokazati gde bi trebalo da se nasele. (Samo u Kusku
je mogao da se zabije pravo u zemlju.) Dosao je sa svojom zenom Mama
Oklo i ucio je muskarce, a ona zene, carima civilizacije. Tada su Inke prihva-
tili ajmarski kao de facto jezik svog carstvo, dok je pukin opstao u svojstvu
elitnog jezika u upotrebi na dvoru. (Naravno, njihovi ,,siromasni rodaci" koje
su ostavili za sobom na jugu jezera Titikaka i dalje su ga koristili.) Kusko je
zacelo bio dvojezicni grad. Ovo se nije promenilo tokom devet generacija ( od
Manka Kapaka do Pacakuteka), dok se njihovo carstvo prosirilo na istok, jug
i na kraju i na sever.
Centralni Andi, oko 500. n.e.
Paita
TIHI
OKEAN
Tada, u vreme Inke Pacakuteka, pocela je ozbiljna agresija. Teritorijalna

ekspanzija na sev~r je sukobila Inke sa narodom Cinca, ali je krajnje resenje
ovog sukoba bilo miroljubivo i veoma pozitivno. Pacakutek (kojije bio ozenjen
svojom sestrom) ponudio je da se njegov sin, strasni Tupak Jupankvi, ozeni prin-
cezom Cinca, a rezultat je bilo ujedinjenje svih teritorija Inka i Cinca. Tada je
doslo do promene zvanicnogjezika carstva sa ajmarskog na kecua, pretpostavlja
se zbog procene o tome koliko je svaki od njih bio rasprostranjen i koristan uje-
dinjenom carstvu Inka i Cinca. Tokom jednog kraceg perioda, Kusko je postao
trojezican grad. Ovo se desilo manje od sto godina pre spanske invazije iz 1528.
Ovaj novi jezik se tada prosirio kroz iznenadne i veoma ratobome osvajacke
CentralniAndi, oko 1400. n. e.
KOLUMBIJA
BRAZIL
TIHI
OKEAN
CILE f
/
ARGENTINA
Svi oznacenijezici su I
dijalekti jezika kecua i
G vajvaski i
')
•
D
limajski
cincajski
; i
I
/
/
pohode carstva koje se pod vodstvom Tupaka Jupankvija prosirilo na sever u

Kito, usput obuhvativsi znacajnu dr.zavu Cimu, i na jug u Cile.
Otac Blas Valera je opisao eksplicitnu politiku jezickog prilagodavanja
koju su Inke sprovodili na svojim teritorijama.
Ostaje da se kaze nesto o lengua general domorodaca u Peruu; iako je
istina da svaka oblast ima svoj jezik razlicit od ostalih, postoji jedan
univerzalni jezik koji oni zovu kusko, koji se u vreme Ink.a kraljeva
koristio od Kita do kraljevine Cile i kraljevine Tukuman, a sada ga ko-
riste poglavice, Indijanci koji su Spancima sluge i koristi se za vodenje
posla. Od davnina bi inkanski kraljevi, cim bi osvojili neko kraljevstvo
iii oblast... naredili svojim vazalima da nauce dvorskijezik kusko i da
ga prenesu svojoj deci. Da bi se postarali da se ova naredba izvrsava,
obezbedili bi im Indijance kojima je kusko bio maternji jezik da ih
uce ovom jeziku i dvorskim obicajima. Njima bi u takvim oblastima
iii selima davali kuce, zemlju i imanja da bi se tamo naturalizovali i
ostali vecno ucitelji kao i njihova deca posle njih.
A Inke upravnici su u svojim drzavnim odajama, u miru kao i u ratu,
najvise voleli da vide ljude koji su najbolje govorili lengua general. Tako
su Inke vladali i upravljali celim svojim carstvom u miru i tisini, a vazali
raznih nacija su bili poput brace, posto su svi koristili istijezik...23
A Ink.a Garsilaso dodaje:

Ovi kraljevi su takode slali naslednike gospodara vazala na dvor, da se
tamo obrazuju i borave dok ne steknu svoje nasledstvo, da budu uceni i
da se priviknu na uslove i obicaje Ink.a; i lepo su se odnosili prema njima,
da bi ih ovi naslednici kasnije zbog prisnosti i zajednistva u proslosti
voleli i sluzili im od srca: zvali su ih mitmac, jer su bili dosljaci ... Ova
uredba je omogucila ucenje lengua general sa vise zadovoljstva i manje
truda i nevolje ... Svaki put kada su se vratili u svoje zemlje poneli su sa
sobom ono sto su naucili od dvorskogjezika i govorili su ga tako ponosi-
to medu svojirn narodom, posto su ga smatrali jezikom nebeskog naroda,
da su izazivali takvu zavist da su i ostali zeleli i trudili se da ga nauce.
Na ovaj nacin, elegantno i sa lakocom, bez posebnog truda ucitelja, oni
su naucili i govorili lengua general dvora u Kusku na teritoriji koju su
osvojili ovi kraljevi, a koja se prostirala na oko 4.000 kilometara. 24
Inke su ovim naizgled benignim metodama dodali i jednu ostriju, koja je po-
drazumevala naseljavanje nekih predela kolonijama porodica koje su govorile
kecua, zvanim mitmaj, ,,presadeni". Premestali su ih sa ciljem da razrede i umire

izvomo stanovnistvo. Bilo ih je izmedu deset i dvanaest hiljada i planski su
naseljene: 25 ,,Selili su ih u sela iii oblasti tipa i mentaliteta slicnog onima iz kojih
su ove porodice poticale; ako su bile iz hladnog predela, selili su ih u hladne
krajeve, a iz toplog, u tople ... Za svoj trud su nagradene zemljom, imanjima i
mestom da izgrade svoje kuce." 26
Sirenje cipca, gvaranija i mapudunguna

Namandu Ru Ete tenondegua
Oamyvyma,
oyvarapy mba 'ekuaagui,
okuaararavyma
ayvu rapytarii i
oikuaa ojeupe.
mboapy mba 'ekuaagui,
okuaararavyma,
ayvu rapyta oguerojera,
ogueroyvara Nande Ru.
Yvy oiko 'ejire,
pytu yma mbytere,
mba 'e jekuaa 'ejire,
ayvu rapytarii i oguerojera,
ogueroyvara
Namandu Ru Ete tenondegua.
Prvi Pravi Otac Namandu ...
Stojeci uspravno
iz mudrosti svoje bozanske
i vrlinom svoje stvaralacke mudrosti
zamislio je nastanak ljudskog jezika
i ucinio ga delom bozanstva svojega.
Pre nego sto je zemlja postojala
u iskonskoj tami
pre nego sto je saznanje o stvarima postojalo
stvorio je buduci osnov ljudskogjezika
i Prvi Pravi Otac Namandu
ga je ucinio delom bozanstva svojega.
Avyu Rapyta, Temelji ljudskogjezika, mbia-gvarani mit postanka27
Govorna podrucja najvaznijih jezika Juzne Amerike, oko 1500. n. e.
ATLANTSKI
OKEAN
TIHI
OKEAN
MAPUDUNGUN
[al aravakanski
~ karibanski
m cipca
D Je jezici
§ kecumaran
•
D
tupi-gvarani
drugi jezici - - - Danasnje medunarodne granice
426 JEz1c1 SE ~IRE MOR!MA
Postepeno se sve vise odmicemo od zivotinja. U prvim vremenima,

razlika je bila mala. Sva ziva bica su imala Ace telo, telo osobe, i
ponasala su se u skladu sa tim. Najveca slicnost je bila posedovanje
javu-a, jezika.
Ache Pyve, Nastanak acea, ace-gvarani mit postanka28
Mnogo se manje zna o istoriji drugih jezika koji su se prosirili pre dolaska
Spanaca.
Pre dolaska Spanaca 1536. godine, visoravan Kundinamarka na severuAnda
uglavnomje bilajednojezicna oblast u kojoj se koristio cipca (iii mujska); ali u
to vreme ovo podrucje nije bilo politicki ujedinjeno i postojala su bar tri velika
centra: Tundza (Hunza) na severu, Bogota (Mykyta) najugu i Sogamoso (Suga-
musi), veliki verski centar na severoistoku, a takode je bilo i razlika u dijalektima.
Konkistador Gonzalo Himenez de Kesada (kojije bio pravnik, kao i Kortes) sa
sobomje poveo tumace sa obale, ali znajuci kakvi sujezici priobalnih podrucja
danas (na primer, ika i kogi), oni verovatno nisu mogli komunicirati na nekom
jeziku slicnom njihovom matemjem: moze se pretpostaviti da su imali osnovno
znanje cipcajezika usled tradicionalnih trgovinskih veza izmedu pla.llinskih pre-
dela i obale. Iako je kod naroda Cipca vec postojalajasna drustvena hijerarhija i
vojna organizacija povezana sa formalnim kampanjama izmedu razlicitih centara
(i njihovih suseda koji nisu koristili cipca), ne mogu se pronaci dokazi sirenja
ovog jezika usled bilo kakvih politickih, vojnih iii ekonomskih uticaja. Veca
je verovatnoca da su ovaj jezik ustanovila plemena koja su se tu naselila. Ova
etnicka grupa je ocito bila na ovim prostorima vec neko vreme: veoma srodni
jezici su se razvili nekih dvestotinak kilometara severoistocno, medu Duitima
(kojih danas vise nema) i Tuneboima (koji su takode poznati pod imenom Uwa),
koji i dan danas zive i koriste svoj jezik na istocnim padinama Anda.
Jos manje se zna o istoriji tupi-gvaranija, ali je ovaj jezik bio mnogo vise
u upotrebi sirom ravnica Juzne Amerike; na severu su neki oblici ovog jezika
pronadeni cak i u Surinamu, sevemo od Amazona, a na zapadu u enklavama na
granici Kolumbije sa Brazilom i Peruom. Koristio se (pod imenom tupinamba)
u centralnim ijugoistocnim delovima Brazila, u sevemoj Boliviji (pod imenom
cirigvano) i u Paragvaju (pod imenom gvarani). Mozda se sirenje ovog jezika
moze povezati sa sirenjem na ceo kontinent srednjoamerickog tipa poljoprivrede
koji je podrazumevao uzgajanje kukuruza, pasulja i bundeva, kao i krompira,
manioke, kikirikija i ljutih cili papricica. 29
Ao proslosti Mapucea se na osnovu postojecih podataka ne moze zakljuciti
skoro nista. Oni su ostali nezavisni do druge polovine devetnaestog veka, tako
da se kontakt sa Spancima dogodio suvise kasno da bi se njihov jezik, mapu-
dungun, poceo koristiti kao lengua general. Cinjenica da su koristilijedanjezik

sirom njihove prostrane teritorije govori nam da su oni bilijedinstven narod koji
je zaposeo prilicno neplodan region i da u njemu nisu bili gusto naseljeni.
Moramo sada obratiti paznju na politiku koju su Spanci sprovodili sa ciljem
dajezicki organizuju svoje kolonije. Ali pre nego sto to uradimo, moramo napo-
menuti da postojijasna povezanost izmedu stepena politicke organizacije neke
grupe sa siroko rasprostranjenimjezikom i razvoja knjizevnosti posle kontakta
sa Spancima (usled preuzimanja latinicnog pisma i knjizevne forme). Postoji
obimna literatura na jezicima navatl i kecua koja potice iz perioda neposredno
posle osvajanja i koju su cesto pisali neposredni potomci bivsih vladajucih elita
Meksika i Perna: Za razliku od ovoga, na ajmarskom, cipca i gvaraniju nije se
razvila domorodacka knjizevnost, iako su i ovimjezicima misionari lingvisti pre-
neli pismo i knjizevnu formu: 30 koliko mozemo da vidimo, knjizevnost na ovim
jezicima pisali su samo Spanci, najvise iz razloga podrske sirenju hriscanstva.
Crkveno resenje probJema: Jenguas genera Jes

Vase velicanstvo je naredilo da ovi Indijanci nauce jezik Kastilje. Ovo
se ne moze desiti, osim ako se pod time ne podrazumeva i nesto sto je
nejasno i lose nauceno: imamo primer Portugalca kojije proveo tride-
set godina u Kastilji, a nije naucio nas jezik, iako su jezici Portugala
i Kastilje skoro isti. Dakle, kako ce ovi ljudi nauciti da ga govore na
pravilan nacin kadaje njihov jezik toliko razlicit od naseg? Cini mi se
da bi Vase Visocanstvo trebalo da naredi svim Indijancima da nauce
meksicki jezik, posto danas u svakom selu ima mnogo Indijanaca koji
ga poznaju i uce ga brzo, a izuzetno veliki broj njih se ispoveda na
ovom jeziku. Ovo je veoma elegantan jezik, elegantan koliko i bilo
koji drugi jezik na svetu. Gramatika i recnik ovog jezika vec postoje,
a takode su i mnogi delovi Svetog pisma prevedeni na njega; i zbirke
propovedi su vec napravljene i neki monasi su izuzetno dobri lingvisti
za ovaj jezik.
Pismo Freja Rodriga de la Kruza caru Karlu V
Meksiko, 4. maj (mart?) 1550.31
* Izgleda da se nesto slicno dogodilo majanskimjezicima, ali uz manje svesnog koriscenja iii
podraiavanja spanskih knjizevnih formi. Maje nisu u blizoj proslosti bili ujedninjeni pod lokalnim
vladarima. Bez obzira na to, kod njih se razvila knjizevnost, ali je ona uglavnom sledila norme
i sadrzaj njihovih starih tradicija. Ona sadrzi herojski mit Papal Vuh, tugaljivi i tragicni dijalog
sa ratnikom osudenim na propast (Rabinal Aci) i Knjige Cilama Balama, koje su tradicionalni
almanasi. Ovo je bio oblik prikrivenog otpora dominaciji hriscana.
Ima nas premalo da bismo mogli naucili Indijance jeziku Kastilje. Oni
ne zele da ga koriste. Bilo bi bolje meksicki jezik naciniti univerzal-
nim, posto je trenutno siroko rasprostranjen, i oni ga vole, i na njemu
vec postoje pisane doktrine i propovedi i gramatika i recnik.
Pismo Freja Huana de Mansile, Generalnog komesara, caru Karlu V
Gvatemala, 8. septembar 15 51. 32
Ako Spanci pomocu svoje pameti i poznavanja nauke ne mogu, kao

sto tvrde, da nauce opstijezik dvora u Kusku, kako se moze ocekivati
da nekultivisani i neuki Indijanci nauce kastiljanski?
Otac Blas Valera Peru, sredina sesnaestog veka33
Preobracanje lokalnog stanovnistva kao vrhovni cilj tokom izgradnje Span-

skog carstva u Novom svetu spominje se u papskoj buli Inter Caetera koju
je izdao Aleksandar VI 1493. godine, kojom su Spanci dobili tapiju na svoje
kolonije, i u uputstvu koje su Kolumbu dali kralj Ferdinand i kraljica Izabela.
Vee 1504. godine je otac Bojl, koji je bio clan druge Kolumbove ekspedicije,
objasnjavao svojim plemickim gospodarima daje sirenje jevandelja usporeno
zbog nedostatka tumaca.
Ipak, sirenje hriscanstva je brzo napredovalo na Karibima, najvise putem
spanskogjezika. Kao sto smo mogli da vidimo, na Karibima se koristila citava
Vavilonska kula razlicitih jezika i, buduci da nije postojao jedan univerzalni
jezik sporazumevanja, jedina alternativa bi bila da su koristili svaki od njih
pojedinacno. Kardinal Sisneros je 1516. godine naredio svestenicima da uce
decu poglavica i vaznijih pojedinaca da citaju i pisu, ,,i da im pokazu kako se
govori kastiljanski romanski, i da rade sa svim poglavicama i Indijancima, da
ih koliko je god moguce navedu da govore kastiljanski". 34 Dvadeset primeraka
Nebrihinog dela Arte de la lengua castellana stiglo je na Hispaniolu 1513.
godine, a poslala ihje vladina Casa de Contratacion de Indias. Ovaj proces je
uspesno ispunio kratkorocni cilj, a to je bilo sirenje spanskog. Postoji mnogo
izvestaja o poglavicama domorodaca koji su izuzetno dobro savladali i koristili
ovaj jezik i umeli su da ga citaju i pisu.35 Ali pravi cilj na duze staze, stvara-
nje nove zajednice hriscanskih dusa, ometen je uznemirujucom tendencijom
izumiranja Indijanaca izlozenih ogromnim naporima spanskog izrabljivanja i,
kasnije, velikim uvozom robova crne puti iz Afrike. U svakom slucaju, posto
se katastrofalno smanjio broj stanovnika i nije bilo razdvajanja Spanaca od
Indijanaca, ne iznenaduje cinjenica da je samo spanski jezik preziveo.
Sirenje spanske vlasti na kontinent stvorilo je sasvim drugaciju situaciju.
Delom zbog zestoke kampanje oca De Las Kasasa, delom zbog same cinjenice
da je stanovnistvo izumiralo, vec se stvorio osecaj krivice zbog efekta koji je

nekontrolisano izrabljivanje imalo na nevino stanovnistvo Karipskih ostrva,
i (bar u redovima crkve i na dvoru) resenost da se takvo nesto ne ponovi.
Crkveni redovi su se rasirili po novim kolonijama i odmah pokusali da dopru
do lokalnog stanovnistva na njihovim jezicima. Zbog prethodnih aktivnosti
Indijanaca koje smo nedavno opisali, otkrili su da su u mnogim teritorijama
jezicke prilike bile mnogo povoljnije nego na Karibima. Nekijezici su vec bili
siroko rasprostranjeni; a cak i da ih nije znalo citavo stanovnistvo, svi su bar
culi za njih i obicno ih lakse usvajali nego njima potpuno strani spanski.
Nakonjedne generacije rada na terenu, carski dvor je 7.juna 1550. godine
izdao direktivu da bi trebalo sve nove gradane Spanije sto pre nauciti da koriste
spanski j ezik:
Jedna od najvaznijih stvari koje zelimo za dobrobit ove zemlje jeste
spasenje i poducavanje i preobracanje domorodaca u nasu Svetu
Katolicku Vern, i da oni usvoje nase vrednosti i nase dobre obicaje;
prema tome, ako se posvetimo sredstvima kojima mozemo <loci do
ovog cilja, jasno je da je jedno od njih, koje je i najvaznije, izdavanje
naredbe da bi ovi narodi naucili nas kastiljanskijezik, posto bi sa ovim
znanjem oni mogli lakse ucitijevandelju, a mogli bi steci i sve ostalo
znanje koje je prikladno njihovom nacinu zivota. 36
Odmah se javio otpor kod svestenih lica koja su morala ovo da izvrse. Sustina
njihovih argumenata se moze videti u citatima na pocetku ovog odeljka. Oni su
govorili da sredstva za sirenje vere vec postoje i to na jezicima koji su siroko
rasprostranjeni u gusto naseljenim podrucjima. Pokusaj nametanja spanskog
cinio se besmislenim. Oni su smatrali da su lokalnijezici najkorisniji za njihove
potrebe cak i u oblastima u kojima nije postojao odgovarajuci lengua general.
Nadbiskup bogotskije pisao kralju 12. februara 1577. godine:
Vodeci ih za ruku i mil om ih okupljajuci pronasao sam najbolji pristup,
i nista ne moze da se poredi sa propovedanjemjevandelja na njihovim
jezicima. Kazem ,,na njihovim jezicima", posto u ovom kraljevstvu
svaka dolina iii provinicija ima svoj jezik koji je drugaciji od ostalih;
ovde nije kao u Peruu iii Novoj Spaniji, gde postoje razni jezici, ali
takode postoji i lengua general koji se koristi sirom zemlje. 37
Neki kazu daje crkva imala svoje interese za promovisanje koriscenja domo-
rodackih jezika u ovim krajevima. Odrzavanje kontakta posredstvom lengua
general iii nekog drugogjos nepristupacnijegjezika znacilo je da su svestenici
imali monopol na komunikaciju izmedu cistokrvnih Indijanaca (99 procenata
stanovnistva Meksika krajem sesnaestog veka, i 5 5 procenata 1810. godine )38

i ostatka sveta. Pored toga sto su ih smatrali nekom vrstom svoje haze moci,
mogli su da ih zastite od kontakta sa opasnim doktrinama reformacije koje
su kruzile po Evropi i donekle da ih zastite od gramzivih interesa spanskih
kolonizatora. None postoje dokazi o tome daje crkva namemo ogranicavala
pristup spanskomjeziku: naprotiv, zajedno sa latinskim uvrstili su ga u skolski
program svih svojih skola. On se jednostavno nije primio medu Indijancima,
koji su uglavnom bili izolovani u udaljenim naseljima, iii u razdvojenim za-
jednicama (reducciones) gde nije bilo mnogo dvojezicnih Spanaca sa kojima
bi mogli razgovarati.
U svakom slucaju, reakcija spanske krune je bila blaga. Za vreme vlada-
vine Karlosa V, Spanci nisu odmah pokusali da sprovedu Real Cedula. Deo
svestenstva u Americi je bio ubeden da bi trebalo pokusati uciniti spanski
obaveznim ,,u nekom razumnom vremenskom roku", zato sto nije bilo jasne,
standardne terminologije za propovedanje.39 Felipe II je 1586. godine naredio
svom namesniku u Peruu da analizira situaciju i preduzme mere koje bi bile
najefikasnije po njegovom misljenju; medutim, 1596. godine odbacio je nacrt
Cedula-e koji bi obavezao sve Indijance u Novoj Spaniji da uce spanski, a tako-
de bi zabranio poglavicama da se obracaju svom narodu na matemjemjeziku,
i dodao licnu poruku: ,,Konsultujte se sa mnom u vezi sa ovim i sa citavom
ovdasnjom situacijom". Kadaje Cedula konacno usvojena 3. jula, umesto ovoga
je sadrzala uputstvo da se ,,dovedu ucitelji za one koji bi dobrovoljno zeleli da
nauce kastiljanskijezik", ali ,,da bi ovi ucitelji trebalo da odlicno poznajujezik
Indijanaca koje ce poducavati".
Ovo je za posledicu imalo zadrzavanje statusa kvo i ovakvo stanje stvari
je opstalo tokom sledeca dva veka: spanski se koristio u gradovima i sve vise
u drustvu mestika; ali su se u svim drugim krajevima koristili iii lenguas ge-
nera/es iii neki drugi lokalni jezici. Dugorocne posledice su izgleda zavisile
od brojnosti zasebnih indijanskih naseobina: na primer, u Novoj Granadi, gde
ihje bilo malo, cipcajezikje postepeno izumirao, iako je bio priznat kao zva-
nicni lengua general, i zamenjen je spanskim. Ipak, indijanski jezici su cak
i ovde preziveli u udaljenim oblastima. Sa druge strane, u Meksiku, Peruu i
Paragvaju lenguas genera/es doziveli su procvat, kako u govoru tako i u pismu,
iako su malobrojne zajednice i dalje koristile svoje jezike. Tada je zapoceo
proces prenosenja spanskog pogleda na svet putem ranije ustanovljenih i siroko
rasprostranjenih jezika. Spanci se nisu morali muciti da prosire svoj jezik, iii
cekati nekoliko generacija da bi se poznavanje njihovogjezika prosirilo; umesto
ovoga, oni su usvojili, i okrenuli u svoju korist, stare jezike, koji su se prosirili
putem prethodno dominantnih sila - najvise Meshika, Inka i ( donekle) Ci pea
- iii koji su prethodno bili jezici trgovine i medunarodne komunikacije - na

primer, ajmarski u juznom Peruu i Boliviji i gvarani u Paragvaju.
U prva dva veka spanske vladavine definitivno se najvise koristio navatl.
Posto je vladavina Spanaca u Meksiku stvorila ,,drzavu Indijanaca" koja je
bila odvojena od spanske drzave i imala posebne sudove, sve je bila ucestalija
administrativna upotreba ovog jezika. Stavise, pored nastojanja spanskog
svestenstva da prevede i objavi materijale za liturgije, koji su bili obogaceni
jezickom analizom kako bi se olaksalo ucenje spanskog, uskoro se pojavila i
knjizevnost kojaje rekonstruisala i prepricala istoriju ove zemlje iz perioda pre
dolaska Spanaca. Najvise su se pisale istorije i lirska poezija. No, pored starih
zanrova, dodati su i novi: psalmi, kao sto je ovaj koji je napisao enciklopedi-
sta navatla Frej Bernardo de Sahagun: ,,Ovi dragoceni nefriti koje oblikujem
usnama svojim, koje sam rasejao, koje sam izgovorio, predstavljaju prikladnu
pesmu. Ovo nisu samo darovi za tebe, voljeni sine, za tebe koji si sin svete
Crkve; oni su jos vise tvoje pravo ... ako se budes drzao hriscanskog nacina
zivota ...",40 i auto, iii religijska drama, koja je naslednik meksicke dramske
tradicije u sluzbi hriscanske vere. Motolinija, clan herojske grupe dvanaesto-
rice misionara koji su prvi poslati da preobrate Meksiko,* sa uzivanjem prica
o izvesnom broju ovakvih predstava koje su izvedene 1538. i 1539. godine,
ukljucujuci i Blagovesti, Izgon Adama i Eve i Krstasko osvajanje Jerusalima,
koje su navodno pisali i rezirali monasi, ali su ih izvodili iskljucivo Indijanci.41
Ova tradicija se zadrzala i posle sedam generacija: 1714. godine je tlaskalanski
pisac Huan Ventura Zapata napisao malo mastovitije delo, lzum svetog krsta,
koje sadrzi scenu u kojoj se astecki bog mrtvih, Miktlantekutli, suocava sa
rimskim carem Konstantinom. 42 U gradu Tepostlan se i dan danas, 8. septembra
svake godine, izvodi predstava o preobracanju u hriscanstvo:
TLAKAPAJAN: Zitelju planine! Tlakapajan te trazi. Sada sam dosao.
Dosao sam da te pretvorim u zemlju i prah, i to cu i uciniti. Cega se
plasis sada kada si cuo za moju slavu i moje reci? Kuda si odbacio nase
najdraze bogove? Predao si se strancima, ovim losim svestenicima.
Znaj sta Tlakapajan zeli. On nikad nije izgubio svoju viziju. Bices
unisten i nestaces. A moje srce stameno je.
TEPOSTEKO: Kako to da si bas sada, zasto si bas u ovom trenutku dosao,
kada uzivam, odmaram se i radujem se, slavim vecnu Devicu, Majku
Bozju, i nasu najdrazu Majku? ... Istinski je uzvisena nasa najdraza
Majka Devica kao sto pise bozanski autor u knjizi mudraca. Tamo pise
* Motolinia je bio njegov pseudonim na navatlu, koji je koristio zato sto znaci ,,siromasan".
Pravo ime ovog franjevackog monaha bilo je Frej Toribio de Benavente.
432 JEZICI SE $IRE MORIMA
u svetim pesmama dajoj dvanaest zvezda okruzuju glavu i dajoj sto-

pala podupire svetli mesec, i tako se siri kroz celu zemlju i nebo. 43
U Peruu su stavovi prema lengua general bili slozeniji. Kecua, kao i navatl,
nasiroko je koriscen da bi se propovedalo jevandelje, au isto vreme je postao
izrazajno sredstvo nostalgicne knjizevnosti kojaje opisivala zivot pre osvajanja.
No, poceo gaje koristiti i criollo, drustveni sloj zemljoposednika koji nisu bili
potomci Indijanaca, ali su ga koristili kao simbol lokalnog legitimiteta: ova
ih je odmah razlikovalo od urbane elite u Limi koja je koristila spanski, ali je
takode sprecilo urodenike da se jezicki distanciraju od svojih gospodara. Bilo
kako bilo, tokom dva i po veka posle osvajanja, kecuaje postao sredstvo izra-
zavanja nezadovoljstva seljaka u Peruu; ovo je imalo za posledicu otvorene
ustanke u poslednjih pola veka, koji su 1780. godine doveli do opste pobune
pod vodstvom TupakaAmarua II (,,CarskaZmija"). Prica se daje drama Olantaj
izvedena za predvodnike pobune pre nego sto je ona ugusena. Ovo je najbolje
delo kecua teatra, u kojem se radio mucnoj ljubavi izmedujedne lnka princeze
i ratnika iz nizeg staleza u doba velikih Inka Pacakuteka i Tupaka Jupankija na
vrhuncu moci (sredina petnaestog veka). Ova je odlomak u kojem Inka, prilicno
iznenadno, pokazuje svoju milostivost.
INKA JuPANKI: Kazne odaberite sami. Govori, Vilace Umu.
VILAK UMu: Meni je Sunce podarilo milostivo srce.
INKA JuPANKI: Onda moras ti da govoris, Rumi.
RuM1 NAv1: Cena ovog nedela mora biti svirepa smrt
Inka, takva je zasluga coveka najveceg greha...
INKA JuPANKI: Dali ste culi kako se koci pripremaju?
Odvedite tamo ove pobunjenike! Ubijte ove zle ljude!
Oslobodite zatvorenike: ustanite preda mnom. Spaseni ste od smrti:
pobegni sada, planinski jelene. Lezis mi pod nogama: danas ce svet
saznati za dobrotu mag srca. Moram te podici sto puta, o prognani
neprijatelju. Bio si Guvemer Anti-sujua: i ti, da~as se zaricem,
Ako mi bude odgovaralo, dostici ces koji god nivo zelis: Budi Guver-
ner Anti-sujua i moj kapetan zauvek. .. •
* INKA YuPANKI: Akllaychis k'iriykichista.

Willaq-Umu, qan rimariy,
WILLAQ UMu: Nuqaman ancha khuyaqtan lnti-sunqota qowarqan.
INKA YuPANKI: Rumi, qannataq rimariy.
RuM1 NAw1: Hatun huchaman chaninqa K'iri wanuypunin kanqa:
Chaymi runataqa hark'anqa Huchapakunanta, Inka...
Ajmarski, koji se i dalje koristio na jugu Perua i u danasnjoj Boliviji (tada

Audencia Carkasa), na neki je nacin stopio vokabular sa spanskim: mnoge
pozajmljenice iz spanskog oznacavale su nove hriscanske ili zapadnjacke ide-
je, ali su u nekim slucajevima prilagodene da izraze tradicionalne pojmove:
Wirjina (od spanskog virgen) i Santa Tira (od spanskog Santa Tierra, ,,sveta
zemlja") pocele su da oznacavaju Majku Zemlju (Pachamama na jeziku ke-
cua). Sa druge strane, ajmarske reci su pocele da se koriste da bi se izrazili
hriscanski pojmovi, na primerjucha, ,,greh", u ovom kratkom odlomku izjedne
propovedi iz osamnaestog veka, u kojoj su spanske pozajmljenice obelezene
masnim slovima:
Kamsta, cristiano? Janiti aka isapasina kharkatita? ... P' arxtama,
machana fucha jaytama, racionaljama, chuymanixama Diosana
unanchapajama jakaskama: janiki animal kankanaru katuyasimti,
Janik sutiwisa kankanaru katuyasimti: tukuxpana machana jucha,
tuku-xpana, munatanakay.
Sta kazes hriscanine? Zar ne drhtis kada ovo cujes? ... Probudi se, odre-
ci se greha pijanstva. Kao racionalno bice, budi razuman, u zivotu sledi
put koji ti je Bog naznacio. Nemoj se pretvoriti u zivotinju. Nemoj
se vratiti u bezimeno stanje. Prekini sa grehom pijanstva, prestani to
da radis, najdrazi. 44
Gvarani je jedini jezik americkih domoroda~a koji se na kraju ustolicio kao

zvanicni jezik neke nacije. U prvo vreme se spanski mozda nije nametnuo de lorn
zbog ekstremne udaljenosti i nepristupacnosti podrucja na kojima se koristio
gvarani na americkim kontinentima i zbog nedostatka govomika spanskog koje
bi u tim podrucjima zasnovale porodice koje ce koristiti spanski. Gvarani je,
medutim opstao najvise zahvaljujuci uzomom naseljavanju koje su sprovodile
jezuitske misije u Paragvaju. Njihovi reducciones, zajednice ustanovljene u
INKA YuPANKI: Nachu uyarirqankichisna Takarpu kamarisqata.

Chayman pusay kaykunata! Awqataqa sipiychisna!...
Paskaychis chay watasqata: Hatarimuy kay nawk' iyman!
Qespinkin wanuyniykita: Kutnan phaway, luychu k' ita.
Nan urmamunki chakiyman: Kunanmi teqsi yachanqa
Sunqoypa llanp 'u kasqanta. Huqariqaykin qanta,
Pachak kuti awqa mink' a. Qanmi karqanki wanin 'ka
Anti-suyu kamachikoq: Qanllataqmi kunan rikoq,
Nuqaq munayniy kaqtinqa, Chaymi maykamapas rinqa:
Anti-suyuta kamachiy, Wamink 'ay kapuy winaypaq ...
434 JEZICI SE SIRE MORlMA
svojstvu svete i filantropske reakcije na izrabljivacki sistem encomienda* oko

Asunsiona, bile su dominantne u odnosima izmedu Evropljana i Indijanaca u
periodu od 1609. do 1767. godine. Njihov rad su konstantno prekidali enco-
menderos i pljackaski pohodi trgovaca robljem (strasni ,,mamelucos") od 1628.
do 1640. U ovim zajednicama se za sva predavanja koristio gvarani, tako daje
ovaj jezik dobio snazno uporiste u kulturi koja je preobracena u hriscanstvo.
Utopijska slika sveta koju su ovde napravilijezuiti moze se videti iz doslovnih
znacenja nekih novih reci koje su pocele nasiroko da se koriste: fbfyararusu,
,,gospodar velike batine", tj. krunski vojni zapovednik; kuarepoti, ,,izmet rud-
nika", tj. novae (koji nije imao nikakvu vrednost u reducciones). 45
Jedan izriciti motiv u jezuitskoj jezickoj politici bila je zastita Indijanaca
od evropskih poroka. Politiku negovanja pristojne neodredenosti kojaje karak-
teristicna za neki klasicnijezik, konkretno latinski, sprovodili su uceni monasi
diljem americkih kontinenata, najvise zbog zelje da tamo zasnuju lokalno sve-
stenstvo. Neki monasi su bili ocarani dostignucima svojih daka u klasicnom
obrazovanju. Frej Toribio Motolinija, jedan od dvanaestorice franjevackih
misionara koji su prvi stigli u Meksiko, prepricao je anegdotu o tome kako se
jedan oholi svestenik iz Kastilje osramotio:
Zanimljiva stvar se dogodilajednom svesteniku kojije nedavno pristi-
gao iz Kastilje i nije mogao da poveruje da Indijanci znaju hriscanske
doktrine ili Ocenas iii Vjeruju; i kada su mu ostali Spanci rekli da je
ovo istina, on je i dalje bio skeptican; bas tada su dva ucenika izasla
sa casa i svestenik, posto je mislio da su oni poput ostalih Indijanaca,
pitao je jednog od njih da Ii zna Ocenas i onje rekao da zna, i svestenik
gaje naterao da ga izgovori, a onda gaje naterao da izgovori Vjeruju i
ucenikje to savrseno uradio; ondaje svestenik doveo u pitanje jednu
rec koju je Indijanac pravilno izgovorio, i posto je Indijanac tvrdio
daje u pravu a svestenik to negirao, ucenikje morao da pita kako se
pravilno kaze, i pitao svestenika na latinskom: Reverende Pater, cuius
casus est? .. Tada je svestenik, posto nije znao gramatiku, ostao bez
reci, potpuno zbunjen. 46
U nekim podrucjima su Spanci prosirili lenguas genera/es i dalje od prethodnih

carstava koja su ih ustanovila. Tokom spanske vladavine, uz pomoc saveznika
* Encomienda je bila univerzalna ekonomska institucija spanskih kolonija na americkim

kontinentima; ovo je bio najam koji je odobravao kralj i pod kojim je postavljeni encomendero
dobijao puno pravo da koristi indijansku radnu snagu na nekom posedu, pod uslovom da Indi-
jance poducava veri.
** ,,Casni oce, u komje padezu?"
koji su koristili navatl, na primer Tlaskalanaca koji su jedva cekali da se rese

Asteka, ovaj se jezik prosirio u Gvatemalu, koja je prethodno bila podrucje na
kojem su se koristili iskljucivo majanskijezici. Zbog toga mnoga imena mesta
u Gvatemali u stvari poticu iz navatla: ime prelepog jezera Atitlan znaci ,,oko
vode", iii kako kazu na lokalnom cutuhilu, chi-nim-ya, ,,pored velike vode";
sama Gvatemala je Quauhtemallan, ,,mesto sa mnogo drveca", sto je prevod
majanskog izraza k'i-chee' (koji se i dalje koristi kako bi se oznacila najveca
jezicka grupa u zemlji, a tradicionalno se pise Quiche). Cest nastavak u ime-
nima gradova, -tenango, potice od ... tenan-co, ,,u citadeli..." : Kvecaltenango,
,,u citadeli ptice kvecal", Uvetenango, ,,u staroj citadeli", Momostenango, ,,u
citadeli kapele", Cicikastenango, ,,u citadeli gorke koprive". Sva ova imena
danas zvuce strano, posto se navatl vise ne koristi istocno ilijuzno od zemljouza
Tepeuantepek, koji je odatle udaljen petsto kilometara. Tlaskalanci su navatl
prosirili i na sever, bar do Zakateka; a na istoku su navatl koristili misionari
kako bi propovedali Taraskancima iz Micua-kana (,,mesto onih koji imaju ribe"
na navatlu), koji nikada nije bio deo teritorije Asteka. 47
Postoje naznake da se u Peruu kecua vec bio prosirio na sever do granica
danasnje Kolumbije, da Ii putem osvajanja Tupaka Jupankija u petnaestom veku
iii susreta sa trgovcima iz naroda Cinca, i pre spanske invazije. 48 Inke su takode
ostvarili odredeni nivo ekonomskih veza sa oblasti Tukuman kojaje bilajuzno
od njih: bilo je puteva, utvrdenja, krcmi i mozda povremenih radnickih kuluka
(mit'a) kakvi su bili poznati u njihovom carstvu. Uticaj svega ovoga najezik
nije, medutim, sasvim jasan. U svakom slucaju, pod spanskim vodstvom ce
ovaj jezik intenzivirati svoje sirenje na jug. Bilo je migracija iz Perua na jug, u
oblast Potosi danasnje Bolivije, da bi se tamo podstakao ubrzani razvoj rudnika
srebra. Kasnije se kecua prosirio na pokrajine danasnje Argentine Tukuman,
Santjago del Estero i Kordob. U citavoj ovoj oblasti su pohodi Spanaca praceni
vecim brojem Peruanaca i mestika, tako da je jezicko sirenje carstva obicno
podrazumevalo sirenje jezika kecua, a ne spanskog. Faktor u svemu ovome je
predstavljala i aktivnost misionara, koji su, posle Saveta u Limi 1582-1583,
napravili opsti plan za preobracanje americkih kontinenata: kao i svuda, monasi
su smatrali da je mnogo brze propovedati na lengua general, a u to doba je
kecua sigumo jos imao neki prizvuk prestiza Inki: Do pocetka osamnaestog
veka su se u Tukumanu izgubili svi prethodnijezici i u ovoj oblasti se u sustini
koristio samo kecua. 49
* Ostaci ove prosle slave se mogu pronaci svuda. Kecuaje bio jedan odjedanaestjezika koji
su koristilijezuiti u svojim misijama u Paragvaju. On postoji i dan-danas, u malim zajednicama
na severu Cilea i u Akreu na zapadu Brazila.
Drzavno resenje problema: hispanizacija

Svestenici crkve koji ne pokusaju da prosire kastiljanski jezik i ne
potrude se da Indijanci nauce da na njemu citaju i pisu, ostavljajuci
ih tako zatvorene u svojim jezicima, po mom su misljenju zakleti
neprijatelji domorodaca, njihove politike i racionalnosti ...
Antonio de Lorenzano i Butron, nadbiskup meksicki, 176950
Sredinom osamnaestog veka, kada je Spanija bila dominantna na americkim

kontinentima vec punih deset generacija, mnogi Spanci su bili razocarani zbog
nedostataka univerzalne rasprostranjenosti njihovog jezika. Rozenblat proce-
njuje da su u spanskim kolonijama 1810. godine na svakog govornika koji
je odrastao sa spanskim dolazila tri izvorna govornika nekog domorodackog
jezika. Devet miliona ruralnih Indijanaca naspram tri miliona belaca, kreola i
mestika. 51 Nadbiskup meksicki, Antonio de Lorenzano i Butron - koji je naravno
bio Spanac - ovo je jezicko pitanje shvatio veoma ozbiljno:
Ovo je vecna istina: odrzavanje jezika Indijanaca je ludost (un capri-
cho) ljudi, a njihovo napredovanje i ucenje svedeni su najezik koji su
naucilijos u detinjstvu: ovo je bolest, koja izdvaja Indijance iz razgo-
vora Spanaca; ovo je zaraza, koja inficira Dogme nase Svete Vere; ovo
je kljucno obelezje koje razdvaja urodenike iz nekih sela od drugih
zbog razlicitosti njihovih jezika; ovo predstavlja povecane troskove
za nase eparhije, kojima su potrebni svestenici koji govore razlicite
jezike za 1ste oblasti; i ovo cini upravljanje biskupa nemogucim. 52
On je 1769. godine u pastoralnom pismu meksickoj nadbiskupiji predlozio

ukidanje svih domorodackih jezika kroz obavezno koriscenje spanskog. On
je bio covek svoga vremena, epohe prosvetiteljstva, kada su se sve vise cenile
univerzalne dobrobiti koriscenja razuma za celo covecanstvo i kada su se pred-
lagale nove, radikalne politike kako bi se ove dobrobiti i ostvarile. Takode je
vazna cinjenica da ga je kralj Spanije Karlos III cenio i bio spreman da uvazi
njegovo misljenje. Zbog toga je kralj, iako je tadasnji namesnik u Meksiku
odbio njegov predlog, posto je smatrao da je potrebno samo bolje sprovoditi
postojece (dve stotine godina stare) standarde ucenja spanskog, a kasnije gaje
odbio i Antilski sabor, sa jos tradicionalnijim obrazlozenjem da je na Saboru
u Trentu (1545) jasno odluceno da se jevandelje mora propovedati na domo-
rodackim jezicima, bez obzira na sve naredio i potpisao fatalnu carsku Cedulu
16. aprila 1770. godine, u kojoj je kljucna fraza bila sledeca: ,,da bi se odmah
istrebili ovi razliciti jezici koji se koriste u spomenutim oblastima i da bi se

koristio iskljucivo kastiljanski ......
Ovaj dekretje takode isticao cinjenicu da su prethodna dvorska naredenja
da se uspostave skole na kastiljanskom jeziku u svim selima bila uzaludna.
No, u njemu je u sustini jedina konkretna obaveza za biskupe bila da nadalje
postavljaju ucitelje bez obzira na njihovo znanje (iii pak na njegov nedostatak)
bilo kogjezika osim spanskog. Ova naredba se nije odnosila samo na Meksiko,
vec na sve delove Spanskog carstva, ukljucujuci i Filipine.
Posle ovoga je usledio dekret iz 1782. godine, koji je obavezao civilne i
verske vlasti da finansiraju ucitelje koji bi predavali na kastiljanskom. To nije
dovelo do veceg napretka u ucenju spanskog jezika sirom carstva. Istinski
napredak spanskog se desio sam po sebi, skoro kako je zamisljeno u prvoj
carskoj Cedula-i: spanske vlasti su jednostavno ignorisale indijanske jezike i
Indijancima su se obracale samo na spanskom, ne uzimajuci u obzir zelje Indi-
janaca. Spanci su ukinuli podrsku za obrazovanje na domorodackimjezicima;
ukinuli su profesorska mesta na univerzitetima; prestali su da objavljuju knjige
koje su bile napisane na ovim jezicima. Sudovi u Meksiku vise nisu uvazavali
prijave i molbe koje su pisane na navatlu. Stavise, u tom periodu su opadali
uticaj i moc crkve unutar carstva, sto je, kako se smatra, bila posledica sirenja
prosvetiteljstva u Evropi, koja se najdramaticnije ispoljila na primeru isterivanja
jezuita iz svih njihovih reducciones u Juznoj Americi 1767. godine.•• Indijanci
su gubili ne samo institucionalnu podrsku za svoje jezike, vec i svoje evropske
zastitnike, monahe i svestenike. Ovaj tok dogadaja se ispostavio dovoljnim da
dovede do pada u koriscenju svih lenguas genera/es.
No, liberalno prosvetiteljstvo se nije zaustavilo na pokusaju Spanaca da
svojim govomim jezikom obasjaju deo umova Indijanaca koji je navodno
bio zamracen njihovim domorodackim matemjim jezicima i na sve manjem
znacaju crkvenih obaveza u civilnom drustvu. Sledeci korak ce biti politicka
nezavisnost spanskih kolonija, nametnuta revolucionamim ratovima sa pocetka
devetnaestog veka. Ne iznenaduje cinjenica da su se poevropljene elite, criollos,
koji su bili najblizi vladajucoj klasi po manirima i jeziku, ali su joj bili vecno
podredeni samo zbog cinjenice da su imali nesrecu da se rode na nekom od
Americkih kontinenata, prvi pobunili protiv dugotrajne vladavine Spanaca. Iako
su rado regrutovali mestike, cmce i Indijance za svoje ciljeve, skoro nikada
* .. para que de una vez se llegue a conseguir el que se extingan los diferentes idiomas
de que se usa en los mismos Dominios, y solo se hable el Castellano ... ", citirano u Triana i
Antorveza (1987: 511).
** Portugalske vlasti su isterale sve jezuite iz Brazila 1759. godine. (Videti jedanaesto
poglavlje, ,,Portugalski pioniri", str. 444.)
438 JEZICI SE ~IRE MORIMA
nisu prihvatali domorodacke jezike kao dokaz za autenticnost novih nacija

koje su zeleli da ustanove: naime, criollos su svima, bez diskriminacije, nudili
drzavljanstvo zasnovano na zajednickom, spanskom jeziku. Nacionalisticki
pokreti u Latinskoj Americi nisu rado prihvatali lokalne jezike, buduci da cak
ni rasprostranjenije jezike nisu smatrali izvorom jedinstva koji bi Spancima
bilo stran, vec izvorom podela. Posledice ovih jezickih desavanja ocito su se
razlikovale u zavisnosti od lokalnih uslova, koji su bili suvise raznovrsni da
bismo ih ovde obradivali; svaka nacija u Latinskoj Americi je prica za sebe.
Moramo se zadovoljiti analizom dva slucaja u kojima je spanski bio konku-
rencija siroko rasprostranjenim domorodackim jezicima.
U Meksiku se, od dobijanja nezavisnosti 1821. godine, samo postojanje
Indijanaca smatralo svojevrsnom intelektualnom sramotom, posto je njihov
posebni identitetjasno negirao ideal egalitarizma u epohi prosvetiteljstva: ,,nase
politicke institucije ne prave razliku izmedu cmaca, mestika i Indijanaca". 53
Ovo je bilo tipicno za skoro sve drzave Latinske Amerike. Revolucionami voda
Morelos je 1813. godine iskoristio meshicku proslost kao inspiraciju za svoju
novu Deklaraciju nezavisnosti: ,,Duhovi Mokteusome, Kakamacina, Kuauti-
mocina, Sikotenkatla i Kaconsija, kao sto ste ranije slavili podvig u kojem vas
je pobio izdajnicki mac Alvaradov, sada slavite srecni trenutak u kojem su se
vasi sinovi ujedinili da osvete zlodela koja su protiv vas cinjena ... " 54
Lerdovim zakonom iz 1856. godine Indijanci su, medutim, izgubili pravo
poseda nad svojim teritorijama. M. Gamio je 1916. godine u svom delu Forjan-
do Patria (,,Pravljenje otadzbine") napisao da resenje za ,,indijanski problem"
lezi u ,,privlacenju ovih pojedinaca drugim drustvenim grupama koje su oduvek
smatrali za neprijateljske, spajanju i mesanju ovih razlicitih drustvenih grupa
kako bi se stvorila koherentna i homogena nacionalna rasa sa zajednickim
jezikom i kulturom". 55 Iznenadujuce je da se u Meksiku ovakav stav oznacava
kao ,,indigenismo"; ovakvo glediste ceni domorodacke jezike i kulture, ali samo
dve najvece i najprestiznije, naime navatl i majansku, i to samo kao neku vrstu
nacionalne potvrde stare kultume slave. Manje iznenaduje cinjenica daje ovaj
stav sluzio kao intelektualna potpora za pocetak sirenja upotrebe spanskog posle
otcepljenja: 1810. godine je bilo 6, 7 miliona stanovnika i 45 procenata su cinili
Spanci ili inestici koji su koristili spanski, 56 a 1995. godine bilo je 95,8 miliona
stanovnika i 88 procenata su cinili ljudi kojimaje spanski matemjijezik. 57
Za razliku od ovoga, Paragvaj je bio jedinstven slucaj, posto tamo rano
uspostavljena dvojezicnost izmedu spanskog i gvaranija nikada nije nestala.
Ona vuce korene iz najranijih dana ove kolonije, kadaje Asunsion bio poznat
pod imenom ,,Raj Mahometa" zbog odlicnog brojcanog odnosa Spanaca i zena
koje su koristile gvarani. 58 Ova drzava je bila jedinstveni slucaj u Spanskom
carstvu po tome sto nikada, cak ni u svom jednom jedinom gradu Asunsionu,
nije imala urbanu elitu koja bi kontaktirala iskljucivo sa Spancima i sa ostatkom
spanskog govomog podrucja umesto sa narodom u svojoj zemlji. Cini se da je
ovo posledica izolacije ove nacije, koja nije imala pristup obali iii prijateljski
nastrojene susede, cak i posle otcepljenja. Svaki predsednik u istoriji ove zemlje
je umeo da koristi oba jezika. Zapravo, izgleda da su ova dva jezika razvila
neku vrstu meduzavisnosti, poput komedijaskog dvojca, u kome je spanski
predstavljao pametnog, kultumog brata (cu/to, desarrollado, iii inarandu na
gvaraniju), a gvarani simpaticnog, ali bezobzimog neotesanka (Guarango,
que no tiene principios, iii tavi na gvaraniju). Gvarani je odlicno posluzio za
podizanje morala i slanje tajnih poruka u dva navrata kadaje Paragvaj ratovao
sa svojim susedima 1864. i 1932. godine; ljudi su ga oduvek povezivali sa
nacionalizmom i Kolorado partijom, kao protivnicima uznemirujuce filozofije
slobodnog trzista koju su zastupali liberali. Gvarani je s vremena na vreme
gubio zvanicnu podrsku (kada su liberali bili na vlasti), alije u svim drustvenim
slojevima on ostao jezik koji se nauci kod kuce, dok se spanski obicno ucio u
skoli. Oba jezika su proglasena nacionalnim jezicima na ustavnom kongresu
iz 1967. godine, ali je spanski postao zvanicni jezik. Po popisu iz 1996. godi-
ne, od pet miliona Paragvajaca, 95 procenata je tecno govorilo gvarani, a 52
procenta je znalo samo ovaj jezik; samo dva procenta stanovnistva je koristilo
iskljucivo spanski. 60
Generalni zakljucak koji mozemo da izvucemo u vezi sa sirenjem spanskog
na Americkim kontinentima jeste jedva da je uspelo. I pored dva veka borav-
ka i dominacije na ovim kontinentima, zajednice koje su koristile spanski - i
koje su se stalno osvezavale putem imigracije sa lberijskog poluostrva - nisu
se duboko ukorenile u kolonijama. Sve do kraja osamnaestog veka Spanci su
odrzavali status strane elite, sa sve vecim brojem mestika. Jezicko jedinstvo
na njihovim teritorijama koje su postigli njihovi prethodnici, najvise Inke,
islo im je na ruku i koristili su ga da bi ubrzali ekonomsko izrabljivanje na-
roda i teritorija koje su osvojili, a takode i za misionarske duznosti kojima su
opravdavali svoje tamosnje pristustvo. Ali bas u onim krajevima u kojima su
koristili ove prednosti nisu uspeli da uspostave svoj jezik kao univerzalni jezik
sporazumevanja. Ovaj slucaj neodoljivo podseca na dominaciju vizantijskih
Grka na Bliskom istoku. Tadaje aramejski ostao jezik naroda od Sredozemnog
mora do Persijskog zaliva. Ispostavlja se da je sok muslimanske invazije bio
dovoljan da izbrise, u periodu od nekoliko generacija, sve jezicke tragove jed-
nog celog milenijuma grcke vladavine. (Videti sesto poglavlje, ,,Nagovestaji
slabljenja", str. 311.)
Koda: preko Ti hog okeana

Koliko je slabo spanski bio ukorenjen u nekim kolonijama moze se videti na
primeru Filipina, gde se slican sok dogodio posle poraza Spanaca u spansko-
americkom ratu (1898). Vee smo napomenuli (vidi ,,Carstvo kakvo nikada
pre nije postojalo", str. 398) da se ova kolonija bitno razlikovala od onih na
Americkim kontinentima: u ovoj koloniji posle spanske invazije nije doslo do
drasticnog izumiranja stanovnistva izazvanog epidemijama i nikada nije pri-
vukla veci broj slobodnih preduzetnika iz Spanije iii bilo koje druge spanske
. kolonije. Lokalni jezici su se poceli koristiti za propovedanje jevandelja, kao i
u kolonijama na americkim kontinentima; stampanje knjigaje zapocelo u isto
vreme kao i u Meksiku i Peruu, koji su bili mnogo razvijenije kolonije: prvi
proizvod stamparije je bilo izdanje (stampano pomocu izrezbarenih drvenih plo-
ca dobro premazanim bojom) Doctrina Cristiana, en lengua espanola i tagala
(1593), tekst paralelno na spanskom i tagalogu. 61 Posto je bilo malo spanskih
doseljenika i nije bilo ozbiljnijeg ekonomskog razvoja, nije bilo razloga za
upotrebu spanskog van zvanicnih krugova.
Ipak, Spanci su ulozili znacajne, iako zakasnele, napore da svoj jezik prosire.
Carska Ceduia Kariosa III iz i 770. godine odnosiia se na Fiiipine koiiko i na
kolonije naAmerickim kontinentima, a dopunio ju je 20. septembra 1794. godine
njegov naslednik, Karlos IV, tako sto je ucenje spanskog ucinio besplatnim i
obaveznim. Ovo nikada nije zazivelo usled nedostatka resursa. No, carski dekreti
su i dalje pristizali. Obavezno osnovno obrazovanje na spanskom uvedeno je u
martu 1815. godine. Godine 1860. osnovane su skole u vojsci: spanski oficiri
koji nisu bili na zadatku poducavali su svoje filipinske vojnike. U devetnaestom
veku su postignuti prilicno dobri rezultati kadaje rec o broju ucenika u skolama:
1840. godine je jedno dete na svaka trideset tri stanovnika pohadalo skolu, sto je
broj uporediv sa istim u Francuskoj te iste godine: jedno dete na trideset osam
stanovnika (au Rusijije bilo jedno dete na cetiri hiljade). 62
Kad su Amerikanci svrgnuli Spance sa vlasti i okupirali Filipine 1898.
godine, pokazalo se, medutim, koliko je bila slaba jezicka kultura koju su
Spanci posejali. Popis iz 1903. godine pokazao je da je od ukupnih 7 ,5 miliona
stanovnika, manje od 800.000 (11 procenata) govorilo spanski. Samo petnaest
godina kasnije broj govomika engleskog bio je veci od broja govomika span-
skog: 896.258 za engleski naspram 757.463 za spanski. 1988. godine, dakle
vise od sedamdeset godina kasnije, Calendario Atlante de Agostini predstavlja
cifre prema kojima govomici spanskog cine tri procenta stanovnistva;63 ovo
se moze uporediti sa brojkama iz popisa iz 1975. godine, gde je 51 procenat
stanovnistva umeo da govori engleski.
Po prvi putje u ustavu iz 1987. godine spanski skinut sa spiska zvanicnih

jezika ove zemlje. Danas tagalog (koji je dobio na znacaju i aktivno se razvija
pod imenom ,,pilipino" iii ,,filipino") ima ovu ulogu (prema World Almanac
1991, koristi ga oko 62 procenta stanovnistva), zajedno sa engleskim ,,dok ne
<lode do promene zakona". Spanski se danas, kao i arapski, ,,promovise na
dobrovoljnoj bazi".•
Napredak engleskog naustrb sve manje zastupljenog spanskog ovde se ne
moze posmatrati izolovano od globalnog sirenja engleskog u dvadesetom veku,
koje cemo razmatrati u dvanaestom poglavlju (,,Osvajanje sveta najuris", str.
580). Nekakvu ulogu u ovome je sigurno igrala i postojeca mreza skola koja
je odmah bila dostupna americkim doseljenicima. Uporedite ovo sa Spancima,
koji su vekovima radili da bi ovu mrezu stvorili ni iz cega. Takode je istina
da su Amerikanci izdvajali veca finansijska sredstva za svoje prekookeanske
aktivnosti nego sto su to ikada cinili Spanci.
Ova situacija se, medutim, ironicno, moze uporediti sa rivalstvom Engleza
i Spanaca u Severnoj Americi u istom periodu, gde se spanski - u obliku koji se
prosirio u Meksiku, Centralnoj Americi, Kubi i Portoriku - sirio naustrb engle-
skog u mnogim velikim gradovima i u vecinijugozapadnih teritorija SAD.** Svi
ovi dogadaji, medutim, samo naglasavaju prave faktore koji odlucujuce uticu
na sirenje jezika: prirodni prirastaj i migracije stanovnistva. Kada je zvanicni
jezik bio vestacki nametnut od medunarodnih elita i prosiren medu lokalnim
stanovnistvom koliko je god bilo moguce, razume se daje veci budzet trebalo
da stvori veci jezik. No kada je broj stanovnika poceo da raste, sto se moze
videti iz primera urbanog stanovnistva Metro Manile, njihov jezik (u ovom
slucaju tagalog), a i njegovi govornici, postali su dominantni u celoj drzavi,
bez obzira na engleski.
A kada se stanovnistvo pocne kretati prema neodoljivoj privlacnoj snazi
ekonomije SAD, kao sto je stanovnistvo Meksika i centralnih Kariba vec pocelo
da cini, pocece da nadiru nove zajednice govornika, iako ce to biti prodor u po-
stojbinu najdinamicnijeg i najrasprostranjenijegjezika na svetu, engleskog.
* Citati iz Ustava Filipina iz 1987. godine (citirano u Kvilis 1992: 83).

** Popis iz 2001. godine pokazuje da Hispanoamerikanci (37 miliona) cine 13 procenata
stanovnistva SAD i predstavljaju najbrojniju manjinu, posto su malo brojniji od Afroamerika-
naca (36, I milion). Hispanoamerikanci su jedina manj ina u SAD koja je zadrzala svakodnevnu
upotrebu svog nasledenog jezika, spanskog, posto spanski koriste dve TV stanice, Univision i
Telemundo, i preko dve stotine stampanih izdanja sa zajednickim tirazom od preko dvanaest
miliona primeraka (novine El Pais, Madrid, 23. mart 2003).
443
1 1. CLANOVI PRATNJE CARS1VA:

EVROPSl<I JEZICI IZVAN EVROPE
Kada uporedimo deset savremenih svetskih jezika prema broju stanovnika

(dvadesetjezika sa najvecim brojem govomika prikazano je u 13. poglavlju),
zapazicemo da se cak sest prosirilo ekspanizijom evropskih imperija u proteklih
pet vekova: engleski, spanski, portugalski, ruski, nemacki i francuski. Sirenje
spanskog, koje je zapocelo najranije, razlikuje se od ostalih zbog uloge koju je
u tome imala katolicka crkva kojaje, doduse, negde imala stetan uticaj, upravo
smo razmotrili. U ovom poglavlju cemo govoriti posebno o sirenju engleskog,
jezika u cijem je slucaju prevladala potreba svetskog trzista upravo kad je na-
cionalna dominacija prestala. Pre toga moramo da razmotrimo kretanja ostalih
jezika, od kojih su mnogi klasicni primeri modeme imperijalne ekspanzije koju
je podsticala strast za bogacenjem, istrazivanjem i nacionalnom slavom, sto je
cesto bilo praceno revnoscu hriscanskih misionara.
Prica o jezicimaje slozenija i zbog toga interesantnija nego ono sto u svo-
jim osvrtima govore neki evropski autori, cesto puni samohvale. Nesumnjivo
je dokazano da je do sirenja upotrebe nekog jezika islo uporedo sa sirenjem
imperijalne sile. Treba da navedemo kao primer interesantnu cinjenicu da je
linguafranka modeme Indonezije neki oblik malajskogjezika, a ne holandskog,
jezika osvajaca koji je vladao vise od dva veka, kao i uticaj jezika imperijalnog
prisustva na primer Francuske u Indokini, iii ruskog u muslimanskim zemljama
CentralneAzije, iii pakjapanskog u Mandzuriji i Koreji, a vec smo videli kako
su pomenuti jezici krace opstajali nego neki drugi. Treba da pogledamo kakve
su efekte imala osvajanja u pogledu uticaja jezika koji su ostali trajni kao sto
je slucaj sa portugalskim u Brazilu, francuskim u Kongu iii ruskim u Sibiru.
Glib dictum Antonija Nebrihe daje ,jezik saveznik imperije koju prati tako da
oboje rastu i cvetaju i kasnije zajedno propadaju", zakljucak je koji je suvise
pojednostavljen- u svakom pogledu.
U svim pomenutim imperijama, odnos prema jeziku i kulturi za koje su
verovalo da su u tesnoj vezi, imao je vise samopostovanja nego kod spanskih
katolickih imperijalista: to je bila odlika njihovog doba. Katolicka teologija
bila je univerzalna i nisu je ni kom slucaju stvarali niti cuvali Spanci koji su
imali privilegiju da je prenesu u Sevemu i Juznu Ameriku. Pljackaski narodi
seveme Evrope primetili su da su Spanci zaista imali poseban dar da se kao

narod nametnu ,,zaostalim divljacima". Ali, posto su osnivaci imperije bili
prakticni ljudi, cesto surovi, nesumnjivo se i njihovo shvatanje uloge jezika
svelo na prakticno, cak povrsno. Jezik bi se u pocetku sirio kao univerzalni
jezik sporazumevanja, lingva franka, cesto u veoma osiromasenom obimu, kao
pidzin, koji je davao niz ustupaka jezicima onih koji su ga koristili. Na jezik
se gledalo kao na sredstvo u obavljanju poslova. Evropski jezici su se koristili
ijos se koriste u trgovini i administraciji, dok se tradicionalnijezik zadrzavao
u domacem kontekstu. Prema tome, ovakvo sirenje jezika tesko se maze po-
smatrati u vezi sa sirenjem jezicke zajednice iz koje je jezik potekao.
Prema tome, razloznije je posmatrati sirenje svih tih jezika kao grupacije,
komparativno, nego se iscrpno baviti istorijom pojedinacnihjezika u pojedinim
zemljama. Tako se mozemo nadati dace se ispostaviti da je kljucna osobina ovog
globalnog fenomena evropski imperijalizam. Alije isto tako i cinjenica daje teze
dokazati odlike nijansiranja jezika osvajaca u susretu sa stranom sredinom.
Portugalski pioniri
Susentava contra ele Venus bela,
Afei<;oada agente Lusitana,
Por quantas qulidades via nela
Da antiga tao amada sua Romana:
Nos fortes cora<;oes, na grande estrela,
Que mostraram na terra Tingitana,
Ena lingua,na qua! quando imagina,
Com pouca corr<;ao ere que e a Latina
Protiv njega progovori prelepa Venera
S' ljubavlju prema narodu Portugala
zbog svih vrlina koje je u njemu sagledala
Od Rima koji je volela, od starih vremena
Zbog njihovih hrabrih srca i velike zvezde
Koju su pokazali i zemlji Sita [koju su prvo osvojili]
I njihovogjezika kojije ona videla kao nesto
Iskvaren latinski
Kamoins·, Luzijadi, I 33
* Kamoins je doajen portugalske knjizevnosti, a ovo njegovo vazno delo proslavlja uspehe
portugalskih moreplovaca. Iako ime dela, Luzijadi (Os Lusiadas), podseca na Ilijadu, ono je u
stvari eruditski sinonim za 'Portugalce', pri cemu se misli na potomsto Luzija, mitskog zacetnika
11. C/anovi pratnje carstva: evropskijezici izvan Evrope 445
Portugalci su bili prva evropska sila koja je naselila ljude i prenela svoj jezik
preko Atlantika, a zatim i po celom svetu. Ogromna je bila prednost to sto je
njihova duga obala izlazila na okean, a izgleda da su njihovi ribari i pirati, pre
nego trgovci, iskoristili prednosti velikih izuma cetrnaestog veka kao sto su
kormilo pricvrsceno na kobilicu broda, magnetni kompas i portolanske mape;
koje su imale ucrtane pravce od tacke do tacke sa upisanom razdaljinom.
Bili su sposobni ne samo da krstare daleko po Atlantiku, nego i da upadaju u
luke na obali Seveme Afrike. Portugalskoj kruni je to s vremenom postalo od
velikog znacaja za uvoz. Onaje 1415. godine osvojila africku enklavu Seuta,
a 1419. godine glavna nenastanjena istocnoafricka ostrva, Maderu ('suma',
preimenovano na portugalski od ranijeg spanskog imena Legname), zatim
1427. Azorska ostrva ('jastrebovi kokosari'). Posle toga, u potrazi za zlatom,
robovima i drugom robom, zatim zbog ribolova iii sa namerom sirenja vere,
princ Enrike (infante Don Henrique), kojije bio sklon putovanjima izvan svoje
zemlje, poznat kao Enrike Moreplovac, inicirao je niz istrazivackih ekspedicija
najug, duz africke obale i do svoje smrti 1460. godine osnovao naselja cak do
reke Gebe (u danasnjoj Gvineji Bisao) najugu Afrike, udaljene nekih 4.000
km (800 morskih milja) od Lisabona.
Jezik kojim su govorili njegovi vojnici i momari (kao i trgovci) bio je
poseban romanski dijalekat kojim se govorilo na zapadnoj strani Iberijskog
poluostrva, koji je ranije bio isti kao galicijski, a koji se (mozda jos od rim-
skih vremena) razvijao drugacije od dijalekata centralnog dela (kastiljanski)
i istocnog (katalonski). On se razlikovao, i jos se razlikuje, po palatalizaciji i
sibilarizaciji (s i z umesto s i z), po naglasavanju sibilanata kad se nadu izmedu
vokala i po siroko rasprostranjenom nazalnom izgovoru samoglasnika koji
se nadu ispred n iii m (ovo je karakteristicno i za francuski). U tom jeziku se
takode skracuju nenaglaseni samoglasnici, a desava se da se gutaju skoro celi
slogovi.
Evo jednog primera koliko se portugalski razlikuje. Naime, recenica Mo-
lim vas dajte mi toplajaja i hleba - Faz favor de darme avos quentes e piio,
izgovara se: faz favor de darme ov~z kent~s a paw, dok bi Katalonac to isto
rekao: Me haces el favor de darme huevos calientes y pan sto se izgovara kao:
me a0es fa~or de darme we~os kalentes y pan.
rase koja je nastanjivala (rimsku) Luzitaniju. Ova knjiga je u stvari najvecim delom napisana
u indijskoj drzavi Goa, tako da predstavlja proizvod onoga sto su Portugalci nazivali Ultramar
('prekomorski krajevi'), kao i svojevrsni pisani spomenik ovim krajevima. Delo je objavljeno
1572. godine. Ovde navedeni citat predstavlja delimicno promenjeni prevod Dorda Saule: Lu-
zijadi, Srpska knjizevna zadruga, Beograd, 1981.
Sirenje portugalskog na Iberijskom poluostrvu

Granice Pokrajine Portugal GALICIJA
1128. godine u Kraljevstu
Leon
D Portugal 1185. godine
m Povrsine pripojene do 1200. godine
•Braga
W Povrsine pripojene do
,.__ _1_21_0_._g_od_in_e_(_kr_a_j_re_k_onk_is_te_)_--1 Porto
POKRAJINA POKl'UGAL \
(1128) i
.Gvarda(
j
\
)
CJ
ATLANTSKJ
OKEAN Lejrija
• Tezo
•Tomar
. KRALJEVSTVO
LEONA I
KASTILJE
Kadiski zaliv
11. C/anovi pratnje carstva: evropskijezici izvan Evrope 447
Sve u svemu, portugalski se razvio na sasvim drugaciji nacin nego jezik

susednih Kastiljanaca, a neobican rezultat takvog razvoja je cinjenica da da-
nasnji Portugalci i Brazilcijos mogu da razmenjuju govomi spanskijezik, dok
je portugalski sasvim nerazumljiv za vecinu Spanaca i Amerikanca kojima je
spanski matemji jezik.
Domovina ovogjezika bila je siroko podrucje od severa do juga poluostrva,
ukljucujuci podrucje danas poznato pod nazivom Galicija. Celo to podrucje
su 713. godine zauzeli Mavari (koji su govorili arapski iii berberski), ali su
sevemi deo, sve do Dorua, preoteli hriscani kad su se Berberi posvadali sa
svojim arapskim gospodarima cetrdesetih godina osmog veka. Ostali delovi
ovog podrucja postepeno su se predavali pred vojnom silom koja 6e u toku
naredna cetiri veka postati hriscansko kraljevstvo Leon, ali je podela, koju je
ucinio kralj 1128, kadaje oblasti oko Portukala (danasnji Porto) dodelio svom
ietu kako bi mogao da brani zemlju od novih nasrtaja, posle pokolja koji su
pocinili mavarski Almoravidi iz Afrike, imala teske i dugotrajne posledice.
Portugalje na prostoru izmedu reka Minju i Mondego nastavio da uspostavlja
autonomiju (1143), tako da su knezevi postali kraljevi (1179), alije portugalska
ekspanzija u narednom veku (na racun Mavara) isla samo premajugu. Galicani
i Portugalci, mada su u sustini govorilijednimjezikom, neprestano su se cepali.
Prestonicaje 1248. iz Oporta premestena najug u Lisabon (Rimski Olisippi5).
Moguce je da su portugalski dijalekti pretrpeli uticaj starog lusitanskog jezika
kojim se govorilo juzno od reke Doru sve do vremena Rimskog carstva i u
Mozambiku, koji se razvio pod petstogodisnjom vladavinom Mavara. Ali malo
je pisanih podataka koji bi svedocili o karakteristikama narodnog govora. Kada
se pojavio u pismenoj formi, od dvanaestog do cetmaestog veka, portugalski
jezik uglavnomje koristen u lirskoj poeziji, u tu svrhu koristio gaje cak i kralj
Kastilje.
E assi Santa Maria Tako sveta Marija
ajudou a seus amigos, pomoze prijateljima svojim,
pero que d'outra lei eran, mada od drugog zakona behu,
a britar seus eemigos da neprijatelje svoje poraze
que, macar que eran muitos, jer, iako ih mnostvo bese,
nonos pre<;aron dous figos, ni pet para za njih ne davase
e assi Joi ssa mercee i tako njenom miloscu
de todos mui connor;uda. svima znani postadose.
Alfonso od Kastilje (1221- 1284), ,,Cantiga de Santa Maria",
no. 181, poslednja strofa.
Od pocetka sesnaestog veka ovaj jezik se cuo uz obalna podrucja Afrike i juzne
Azije, a prvi put na obalama Brazila.
Azijsko carstvo
Posle smrti Enrikea Moreplovca 1460. doslo je do zastoja u istrazivanjima.
Ali 1488. godine Bartolomeo Dijas priveo je kraju portugalsko napredovanje
prema jugu duz obale Afrike dokazujuci da je njihovo sirenje na jug zavrseno,
jer ko zna sta se nalazi tamo iza Rta dobre nade (Cabada Boa Esperam;a)?
Onda je izmedu 1488. i 1498. godine doslo do drugog zastoja pre nego sto je
preduzet sledeci korak, ali pitanja u vezi sa istrazivanjima nisu zaboravljena.
U stvari, upravo u to vreme Portugal je pokusao da ospori prava Kastilje na
zemlje koje su zauzeli po Kolumbovom otkricu na njegovom prvom putovanju
na zapad (1492). Zahtev nije podrzan, ali imje doneo velike koristi, jer kadje
spor resavan Mirom u Tordesiljasu 1494. godine, Portugaluje priznato pravo
na sve zemlje istocno oflinije povucene na 370 morskih milja od Zelenortskih
ostrva. To muje konacno garantovalo pravo na Brazil.
Ali u to vreme to se nije dovoljno cenilo. Daleko vise je odjeknulo ot-
krice Vaska de Game kadaje on, cetiri godine kasnije, oplovio Rt dobre nade
i pobedonosno, i arogantno, zaplovio u okean iza rta i najzad postigao dugo
zeljeni cilj portugalskih moreplovaca - otkrio je put do Indije. Taj poduhvat
ispunio je najvece nade prethodnog veka jer su, pored toga sto su nasli put
prema Indiji, Portugalci shvatili da imaju dovoljno snage da sebi obezbede
siguran pristup robi o kojoj su sanjali, a na koju su monopol vekovima drzali
muslimanski posrednici. Ubrzo zatim ostvarila im se neverovatna sreca. Nisu
oklevali da iskoriste svoje mogucnosti posle otkrica puta ka Indiji, i krenuli
su na put oko africkog kontinenta a rezultat je bio otkrice Brazila 22. aprila
1500. godine. Sada su imali bazu za stvaranje imperije u Novom svetu kao i
ekskluzivni pristup luksuznom trzisu Starog sveta. Portugalcima se u njihovim
poduhvatima zaista nasmesila sreca.
Sreca je nastavila da im se smesi i kroz ceo naredni vek. Do kraja veka
imali su profitabilna utvrdena naselja sa flotom koja ih je stitila duz cele obale
Indijskog okeana, kao i dalje na strateskim tackama na Malajskom arhipela-
gu i Juznom kineskom moru. Imali su sedam naselja u istocnoj Africi, sest u
Omanskom zalivu, petnaest na zapadnoj obali Indije, cetiri na Cejlonu i dva
na istocnoj obali Indije. Malaka, Makasar, Temate, Timor i Makao - sve je
to bilo u posedu Portugala. Mada nikada nisu uspeli da drze monopol koji su
zeleli da postignu, Indijski okean je skoro dva veka bio portugalsko jezero.
Poput Fenicana i Grka u prvom milenijumu pre nove ere, oni nisu ni pokusali
da vladaju unutrasnjoscu tih zemalja.
Portugalsko trgovacko carstvo siri se na istok, XVI vek
~0
r
ATLANTSKI
OKEAN u SJINDIJANG
......
~
<"'l,
iS"
;:,j
C)
KIN A :::.
'1:l
~
.g_
TIHI I (I)
r.,
A F R K A s::,
~
~
(I)
~
{l
-."'
;,,-
'-·
!;l
-.
c=;·
l::j·
$'
I
o'
INDJJSKJ OKEAN
~
;:,j
l:?j
<; '<:
ATLANTSKI
"' d
-~
Rio de ~ _.. najvaznije tgovacke rute Portugalaca
,,<i: "\5
Zaneiro OKEAN £1'
(I)
,~o ~ podrucja pod cvrstom kontrolom Portugalaca

priblifoa pozicija
\,~~7>-
dcmarkacione linij
po sporazumu
c\'3.\\C~~ • vazni gradovi iz XVI veka
iz Tordesiljasa • Tristan da Kunja od usabona oO GO portugalski gradovi
.;:..
.;:..
\0
Aliza razliku od Fenicana i Grka, njih je osim profita i avantura intere-

sovalo jos nesto: posle vojne i trgovacke ekspanzije zeleli su nametanje svoje
vere, pa su katolicke biskupije nikle u Mozambiku 1512, u Goi 1534, Kokinu
1558, Malagi 1558, u Makaou 1575, Melijaporu (u istocnoj Indiji) 1606. Bilo
je pokusaja da se vera siri i izvan bezbednih trgovinskih stanica u Etiopiji 1555,
Funaju (tj. u Japanu) 1588. i Tonkinu (tj. u Vijetnamu) 1659. godine. Kao i
njihovi spanski rodaci tog vremena, u daleko osetljivijim podrucjima Novog
sveta, Portugalci su odlucili da im prenesu papinu i svoju veru u hriscanskog
boga.
A pored smisljenih napora da sire Bozju, Portugalci su sirili i svoju rec.
Jezicki efekti ove ekspanzije predvodene trgovinom i verom bili su slozeni. Ali
njihov primer najavio je novu vrstu sirenja imperijalizma uz pomoc moreplov-
stva, posto su uskoro mnogi evropski narodi krenuli njihovim putem.
Portugalski jezik se prvo koristio u utvrdenjima i trgovinskim postajama
koje su uspostavljene kao stalne agencije. Bile su to male vandomovinske
zajednice u luckim gradovima i njihovoj okolini. To samo po sebi nije bilo od
velikog znacaja, na kraju krajeva, emigranti uvek koriste svoj jezik u kontaktu
sa svojima i prenose ga na decu i poslugu kad zasnuju svoja domacinstva u
novoj otadzbini, posebno ako odrzavaju redovne veze sa svojim zemljacima
- a zapravo pravi raison d'etre za sve te portugalske naseobine koje su, upr-
kos sve vecoj konkurenciji, opstale sve do polovine sedamnaestog veka, bila
je trgovina sa Evropom. (Ta carreira da India od 1550. godine do tridesetih
godina sedamnaestog veka slala je u proseku po pet brodova godisnje) 1 Taj
neverovatni uspeh njihovog dolaska i prestiz kojije usledio mozdaje podstakao
i druge u to vreme da im se pridruze, da nauce od njih. Hriscanstvo je isto tako
bilo najprivlacnije prvim dvema generacijama kad su ga poceli siriti u Aziji,
ali je interesovanje opalo kad je postalo poznato koliko i hinduizam, budizam
iii muslimanska vera koje je ono zelelo da zameni.
Sa tog domaceg plana, medutim, portugalski jezik se sirio kao sredstvo
trgovine i sporazumevanja medu razlicitim narodima, tj. sluzio je kao lingva
franka. Kad su se portugalska naselja namnozila u dostupnim lukama Afrike i
Azije, postalo je neminovno da njihovi poslovni partneri i drugi sa kojima su
saradivali shvate dace jezik koji su usvajali kako bi unapredili saradnju sa Por-
tugalcima imati poseban znacaj u saradnji sa drugim partnerima i saradnicima
sa kojima zaista nisu imali drugi jezik kojim bi mogli da se sporazumevaju.
U stvari, taj znacaj portugalskog jezika nadziveo je njihovu dominaciju na
podrucju trgovine za bar jos sto godina; kao sredstvo sporazumevanja trajao
je sve do osamnaestog veka. Jedan Francuz iz tog vremena je primetio: ,,In-
dijski trgovci, Mavari, Arapi, Persijanci, Parsi, Jevreji i Jermeni, koji posluju
11. Clanovi pratnje carstva: evropskijezici izvan Evrope 451
sa evropskim fabrikama, kao i cmci koji zele da rade kao prevodioci, moraju
da znaju taj jezik. Portugalski sluzi za sporazmevanje medu Evropljanima
nastanjenim u Indiji."2
Jedan Englez, Tomas Vindam, prilikom posete Zlatnoj obali 1551. godine
u drustvujednog Portugalca, Antonija Pinteda, shvatio je da sa kraljem Benina
mogu da razgovaraju na portugalskom, koji je ovaj jezik znao od detinjstva. 3
Kada je u Japan stigao prvi posetilac iz Engleske, pilot Vil Adams, uspeo je da
uspostavi komunikaciju tek kad je njegov domacin, sogun Tokugava Ijejasu,
nasao prevodioca za portugalskijezik.4 Godine 1606. brat Gaspar de San Ber-
nardino bio je zadivljen kad mu se, posto je pristao u Persiji zbog nedostatka
vode, jedan vojni komandant obratio: ,,Padre, quern te trouxe a esta terra tam
longe da India?"• Drugi putnik je 1638. godine zapisao: ,,Retki su putnici za
Gomron,.. mada su to uglavnom Persijanci, Arapi ili Indusi, koji ne govore i
ne razumeju portugalskijezik koji su u ranijim vremenima naucili preko trgo-
vine sa Portugalcima, koji su dugo drfali (H)ormuz. 5 Nesta kasnije, sredinom
sedamnaestog veka, kraljevi Cejlona i Arakana, sa druge strane Bengalskog
zaliva (sevema Burma), zahtevali su znanje portugalskogjezika u pregovorima
sa Holandanima- madaje car Kendije, Radfasinha II bio u stvari u savezu sa
njima a protiv Portugalaca.
Portugalski je uskoro od jezika koji je bio lingva franka, i koji su koristili
princevi i putnici visokog ranga, postao jezik koji su razumevale sluge i oni
koji su medu prvima primili hriscanstvo (cesto su to bili isti ljudi). U samom
pocetku, novi hriscani su znali samo po nekoliko fraza. Femao Mendes Pinto,
prilikom posete jednom gradu u juznoj Kini, koji on naziva Sampitai, u ka-
snom sesnaestom veku upoznao je zenu obucenu u crveni saten koja se falila
na nedace dugih putovanja, a kasnije zadigla rukav i pokazala mu lepo ucrtan
krst na ruci.
... uskliknula je i podizuci ruke prema nebu i glasno rekla: Padre
Nasso que estas nos Deus, santificado seja a teu nome ... [to jest pocela
je Ocenas na portugalskom].
To je rekla na portugalskom. Zatim je nastavila da govori na kineskom
posto na portugalskom osim toga nista drugo nije umela da kaze, a
time je htela samo da nas upita da Ii smo hriscani...
* ,,Oce, sta vasje dovelo u ovu zemlju tako daleko do lndije?" Ovo se navodi u njegovom
delu ltinerario da india por terra, a citira se u Lopes ( 1936: 33-35)
** U danasnje vreme, ovo mesto zove se Bandar Homeini, u neposrednoj blizini Ormuskog
moreuza.
Nastavilaje da govori o tome kako joj je veru preneo otac kojijuje upraznjavao
dvadeset i sedam godina i kojije za nju pridobio jos tri stotine preobracenika i
kako su se nedeljom sastajali u njihovoj kuci gde su se zajedno molili bogu. 6
Holandani, koji su kasnije uglavnom zavladali u tim zemljama, prihvatili
su stanje kakvo su zatekli. Posle 1692. trazili su da u Madras dodu svestenici
koji su imali zadatak da za godinu dana nauce portugalski kao ijezik domaceg
stanovnistva (uglavnom tamilski) ,,kako bi mogli poducavati protestantskoj veri
pagane, sluzbenike i robove kompanije iii njenih zastupnika."7 Godine 1704.
holandski guvemer na Cejlonu (danas Sri Lanka) Komelijus Jan Simons zapazio
je da coveka koji govori portugalski mogu da razumeju bilo gde na ostrvu, a
1807. godine velecasni Dzejms Kordiner u svojoj knjizi Opis Cejlona napisao
je da se ,,njihov iskvarenijezik govori po svim obalama. Lako se uci i od velike
je pomoci putniku koji nema vremena da uci teske dijalekte domorodaca".*
Bila je to posebna ironija sudbine da je jedna od najjacih portugalskih
citadela u Bataviji postala prestonica holandske imperije na ostrvu Java. Da
bi propovedali jevandelje, pis~ Zan Brun 1675. godine, ,,morali su nabaviti
Biblije i razne molitvenike na portugalskom i indijskom i uciti katehizam na
timjezicima posto gaje razumevala vecina Indusa ... " 8 Protestantski svestenici
su 1708. cak uputili ape! generalnom guvemeru da u nekim crkvama ostane u
upotrebi iskljucivo portugalski jezik, tvrdeci:
Portugalski jezik koristi se svakodnevno i medu robovima porodica
sa Cejlona i (Koromandelske) Obale, govore ga svi gospodari robo-
va i njihova deca u svakodnevnom obracanju robovima i domacem
hriscanskom stanovnistvu. Govore ga ljudi sa Sijama, Malage, iz
Bengala, sa Koromandelske obale, ostrva Cejlona, Malabarske obale,
Surata pa cak i iz Persije, a uce ga i imucni pagani iz ovog grada koji
trguju sa hriscanima i njihovim robovima. 9
Ali, jezik se sa sirenjem menjao: uveliko se kvario i, mada i danas jos pone-
stood portugalskog mozete da cujete u ovim podrucjima izvan portugalskih
kolonija koje su to dugo ostale (Angola i Mozambik u Africi i Goa u Indiji),
kreolski portugalski menjao se pod uticajem lokalnih jezika. U indoportugal-
skom kreolskom, na primer, kojim se jos govori u rastrkanim zajednicama duz
Malabarske obale Potkontinenta od Damanai Djua u Gudzaratu do Sri Lanke
najugu, diftong ei, koga nema u indijskimjezicima, svedenje na visoko e koje
* To je postao trazen evropski jezik na Indijskim ostrvima i zapadno na Javi, u podrucju

Preangera, cak je i holandski bio poznat kao basa perteges - interesantna kombinacija do koje
su doveli misionari dovodeci u vezu malajsku rec bahasa sa recju iz sanskrta bhasa, i perteges
sto je iskvareni oblik ad portugalski (citirano u: Lopes 1936, VIII.)
se veoma razlikuje od modemog portugalskog u kome se taj glas izgovara vise

kao at Slozeni nastavci nasledeni iz latinskog zamenjeni su jednostavnijim
strukturama: u Djuu (Diju) rec pas moze da bude realizovana kao cao, a sin
filho, ali u mnozini umesto caes ifilhos moze da se cuje iskljucivo cao -cao iii
fi-fi. Glagolska vremena su takode analiticna: naprimer eu ta vai, 'idem', eu
ja comeu, 'jeo sam', eu had vai, 'ici cu', umesto standardnog (i nepravilnog)
vou, comi, irei. U Sri Lanki su cak usvojili lokalne (sinahaleske i tamilske)
postpozicije euja vi terra por, 'dosao sam kopnom'. 10 Slicne, izmenjene vari-
jante portugalskogjezikajos se cuju na Malaki i na Malajskim ostrvima (gde
se ovaj jezik naziva kristang, u cemu se prepoznaje prizvuk naziva religije,
od portugalskog crista, 'hriscanin'), u Makaou i juznoj Kini na Timoru, na
najjuznijem kraju Istocnoindijskih ostrva.
Treci i najvazniji nacin sirenja portugalskogjezika bio je kadaje domace
stanovnistvo usvajalo u osnovi neizmenjen jezik. To se dogodilo, doduse u
maloj meri, u africkim kolonijamaAngoli i Mozambiku (u kojima po nedavnim
procenama 11 populacija ,,lusofona" dostize broj od 57.600 u Angoli i 30.000
u Mozambiku, tj 0,5 i 0,2 posto, mada isti izvor tvrdi da 27 procenata Moza-
mbikanaca govore portugalski kao drugi jezik). U Goi** takode postoje ostaci
portugalskog. Ali ovaj jezik je trijumfovao u portugalskoj najvecoj koloniji,
Brazilu, u kojoj zivi sto sezdeset sest miliona stanovnika a 95 odsto, tj. sto pe-
deset osam miliona koristi portugalski kao prvi jezik. To znaci da je broj onih
koji govore portugalski u Brazilu sesnaest puta veci nego u Portugalu.
Portugalski u Americi
Kako je doslo do toga da se portugalski tako uspesno preneo u Brazil i nigde
vise? Razlozi su naravno istorijski, ali i politicki, a pre svega ekonomski.
Ukratko, Brazil je bio jedina kolonija u kojoj je Portugal nasao znacajne izvore
bogatstva koje je privuklo doseljenike, a pre njihovog dolaska nije postojala
dovoljno snazna sila koja bi se suprotstavila njihovoj dominaciji.
Indijaje sigumo takode bila izvor bogatstva od trgovine velikim dijapazo-
nom roba, ali su se domace vlasti uspesno opirale portugalskom prodoru dalje
od njihovih naseobina uz obalu. U Sri Lanki, poznatoj kao Ceiliio, tj. Cejlon,
Portugalci sujedno vreme nametnuli svoju vlast, i mogli su tamo daje ucvrste
pa mozda da nametnu ijezik na duzi rok, da ih odande nisu istisnuli Holandani .
* Ako bismo to pored iii sa engleskim dijalektima, u indoportugalskom je to E kao sto ga

izgovaraju Skoti kad izgovaraju Edinburg, dokje standardni portugalski izgovor vise nalik glasu
Au izgovoru engleske reci mate na kokni dijalektu britanskog engleskog.
** Uprkos tome, 2000. godine odluceno je da zvanicni jezik drzave bude konkani, arjanski
jezik koji je srodan maratiju i hindiju (iii hinduu).
454 JEZICI SE $IRE MORIMA
Dalje prema istoku, na Istocnoindijskim ostrvima, Portugalci su isli za profitom

od trgovine zacinima, alije uskoro potraznja za njima veoma opala. U svakom
slucaju, diskutabilno je- ne samo u poredenju sa drugim evropskim imperijama
u Aziji - da Ii je bogatstvo steceno trgovinom zacinima ikada tako privlacilo
veliki broj onih koji bi se tamo selili i tako stvorili veliku zajednicu u kojoj bi
se govorilo portugalskim jezikom. Trgovina zahteva kapital, iii bar znacajnu
vojnu silu koja bi nametnula uslove, dakle drzavu iii velike organizacije koje
su u tome imale prednost. Gde je trgovina, a ne proizvodnja, izvor bogacenja,
jedini nacin da se veliki broj imigranata i ljudi izvan tog kruga ukljuci bio je
da postanu pirati.
Mada je Portugal od petnaestog veka imao male naseobine duz zapadne
obale Afrike koje su uglavnom sluzile kao stanice na putu za Indiju careira da
india, tamo nisu imali sigume izvore bogatstva osim trgovine robljem. Afrika
nikad nije privlacila veliki broj ljudi koji bi se tamo odselili i osnovali naselja
u kojima bi se govorio portugalski. Ali u Juznoj Americi ta trgovinaje veoma
pomogla sirenju portugalskog jezika. Od deset miliona robova iz Afrike koji
su prebaceni u Sevemu i Juznu Ameriku izmedu 1256. i 1870. godine, tri mi-
liona i seststo hiljada otislo je samo u Brazil, 12 prvo da bi se obezbedili radnici
na plantazama seceme trske, a kasnije na plantazama pamuka i duvana. Kao i
u drugim oblastima privrede, sa robovskom radnom snagom u obe Amerike,
Afrikanci nisu mogli koristiti svoje jezike. Oni su imali premalo bivsih suseda
s kojima su mogli razgovarati posto na trzistu robovima niko nije vodio racuna
o njihovom poreklu, i tako su bili prisiljeni da uce jezik svojih novih gospodara.
Cesto se desavalo i to da novi gospodari postanu ocevi njihove dece i za svega
nekoliko generacija vecina stanovnistva postala je mesana, a ipak su govorili
samo portugalski.
Belci su u Brazil poceli da se doseljavaju vise nego u bilo koju drugu
portugalsku koloniju. U samom pocetku ni dvor ni stanovnici Portugala nisu
se mnogo interesovali za svoju koloniju u Americi posto tamo nije bilo bez-
memih kolicina skupocenih metala zlata i srebra, koje su Spanci iskopavali u
Meksiku i Peruu.
Ali cinjenica da je Brazil privlacio i druge evropske sile i napori koje su
morali ulagati da ih odande odbiju, ukazivala je Portugalcima na to da tamo
ipak ima nesto sto vredi posedovati. Spanci su postovali njihovo polaganje
prava u skladu sa mirovnim sporazumom sklopljenim 1494. u Tordesiljasu -
zapravo, Spanija i Portugal su od 1580. do 1640. bili ujedinjeni pod jednom
(spanskom) vlascu-ali su druge mocne drzave bile opasnije. Francuskaje bila
prva koja je 1555. godine zapretila upadima i uspostavljanjem svojih naselja,
sto je trajalo sve do 1615, a zatim je to cinila i Engleska (mada opasnost od
11. Clanovi prat,ye carstva: evropski jezici izvan Evrope 455
nje nije bila toliko ozbiljna) od 1582. do 1595. godine. Najagresiviniji su bili
Holandani. Posle nekoliko napada 1598. i 1599. godine, koji nisu imali neke
ozbiljnije posledice, oni su pocev od dvadesetih godina sedamnaestog veka
do 1641. godine uspeli da preotmu celu severoistocnu oblast Brazila od Sao
Luiza do Arakazua i zadrze je sve do 1654. Godine 1624. nakratko su uspeli
da zauzmu i samo srediste portugalske kolonije, njen glavni grad Baiju (koji
se zvao i Salvador). Izgleda da su Portugalci shvatili da moraju biti odlucniji
i da treba da prikupe snage kako bi preuzeli oteto tek kada su izgubili vecinu
svojih kolonija u Indiji i dalje na istoku. (U stvari, kao sto cemo videti kasnije,
te kolonije ce postati sledeci cilj Holandije.)
Do sredine sedamnaestog veka nekoliko odlucnih ekspedicija rasporedilo
se na vecem delu unutrasnjosti zemlje. Poznati kao banderias, 'stegonose', njih
je najvise vukla (uglavnom bezuspesna) potraga za zlatom, srebrom, dragim
kamenjem iii domorocima koje su hvatali i odvodili u roblje. Njihov glavni
uspeh bio je u tome sto su prvi uspostavili granice prema kolonijama koje su
pripadale Spancima i koje oni nisu tako aktivno istrazivali. (Oko granica su
se saglasili tek sto godina kasnije mirom u Madridu 1750, u Pardou 1761. i
Ildefonsou 1777. godine, cime je konacno izbrisana zamisljena Tordesiljaska
linija.)
Uprkos tim istrazivanjima, jedini Portugalci koji su se do druge polovine
sedamnestog veka nastanili na cetiristo kilometara od obale bili su misionari,
posebno jezuiti. Kao i u spanskim kolonijama, bilo imje lakse da propovedaju
na jeziku koji nije bio njihov. Vecinu lokalnih jezika oni su nazivali linguas
travadas - ,,kljakavim" jezicima, prema tome, malo su ih zanimali. U jednoj
slavnoj propovedi odrzanoj na ispracaju jedne misije 1657. godine, otac An-
tonio Vijera rekao je kako je cuo da je neko reku Amazon nazvao Vavilonom
zbog osamdeset jezika koji su se govorili na njenim obalama. ,,Kako li mora
izgledati to da se uce jezici nigaiba, dzuruna, tapadzo, terembe iii mamainana
kad sama imena tihjezika izazivaju uzas? ... Bogje apostolima dao jezik vatre,
ali je njihovim naslednicima dao vatru jezika. Jeziku vatre dosao je kraj, jer ta
vatra, taj duh, ta ljubav prema Bogu, goni ga da uci i nauci te jezike." 13
U tom nesmotrenom povezivanju izucavanja jezika i ljubavi prema Bogu
(iii straha od njega) u Brazilu se doslo do zakljucka da bi tupinamba (jezik vrlo
srodan gvaraniju iii paragvajskom) mogao svuda da se koristi (vidi I 0. poglav-
lje, ,,Bitke iz proslosti: kako su se sirili americki jezici", str. 411 ), i nazvali su
ga lingua geral (portugalski ekvivalent spanskog lengua general). U ranim
danima kolonije taj jezikje bio glavno sredstvo komunikacije sa domorocima.
Jedan jezuitski svedok tog vremena zapisao je oko 1560. godine: ,,Skoro svi
koji dolaze u Kraljevstvo i koji su se nastanili i u kontaktu su sa Indijancima
za kratko vreme moraju da nauce ovaj jezik, a sinovi i kceri Portugalaca koji
su ovde rodeni znaju ga bolje nego Portugalci, uglavnom na podrucju Sao
Visente. 14
Sirenje portugalskog u Brazilu • Francuzi zaposeli 1555--67.

D Francuzi zaposeli 1568-1615.
§ Holandani zaposeli 1630--41.
.Jlelem.
-"'.)-~
.,. _,,/ Fortaleza
./· M A R A z,::·-0 ~Oi
'----------~---~--!___ -' ~(;'GARAO - pm•
""" _...../ f
.t-<'
.I
)~~-_i \ (P --- ·- Natal
'-, / Pjauji /<. Q -
/' -·-· : ..I , ( , r·, ==--- .
,-'- .-·-· :! \ j ~Qr_......,,. · --· Res1fe
t·-·-·--------------- l (""'·. . ---' i'f .,.,,......,- ~-
'-, ~ fi j /~- /V BAIJA
''-\,_, MATO fj i /~'_,,/ '-
',,,'--\. GROSO / j JJ;l,L.f...°l\, Salvador
Mato Gr~? '---·, / .r r;- ·'; ~ ·,.,
',,,-_:-., Kujaba:/GOJAS"
',:, / -';"'." ~ ·,
cJ ,4- ·,");
.
...,...... . : 1.-J...I '
( . . . . . r t (..-'\· : .)..
~ I
,' '\,,, ···.£.•••• ~ ~ : .. /
(
',, ',,
\ ',, I
\ ·, i ,<\.'
:.;i. \ \ : MJ;NAS
,. ~
1\..._,' L.JlRAIS, A.tr
i
..
!lwirltu Santo
-<---> ./ -~s---,,.~·sii~~:~;:jRI DE ZANEIRO

wno~• . - .
sAn~ v,
':1'_,~,
Santos R10 de Zane1ro
!_,
' ,,,,.
PA~,
Jezuitski rezervati . ./ -',,I

Ri.t
s7'
J
Katarina
Gra,lde7·
\~p"/;u)'
..,\··! ,,,,
I / Porto Alegre
v'
¥)re
lllllllll Uzgoj goveda --------• Ekspedicije Bandeira
Granica sa spanskom Juznom Amerikom ustanovljena Sporazumom iz 1777.

Granice izmedu kapetanija
BAUA Glavna kapetanija
Pjauji Niza kapetanija
Granica naseljavanja do 1615.
Oficijelna granica Vicekraljevstva, 1615
Organizujuci Indijance u aldeias (sela) i redur;i5es (rezervate) jezuiti su u

stvari onemogucavali upade belackog stanovnistva. Ta vrsta otpora kolonijal-
nom razvoju prema unutrasnjosti trajala je sve do polovine osamnaestog veka.

Jedna od posledica bilo je to da se u prva dva veka uspostavljanja kolonije
upotreba portugalskog jezika svodila na priobalne oblasti. Tek 1759. godine
jezuiti su izgubili mogucnost da na bilo koji nacin stite i organizuju Indijance,
kada im je svaki uticaj zabranjen i kada su proterani iz zemlje. • Pored toga,
istovremeno je bila zabranjena upotreba jezika lingua general.
Brazilje, medutim, tako postao mnogo privalacniji za dolazak novih dose-
ljenika. Posle ponovljene Deklaracije o portugalskoj vlasti 1645. godine usledio
je snazan ekonomski razvoj koji je najzad doveo do veceg talasa imigracije
iz Evrope, a time i do sirenja portugalskog jezika. Nalazista zlata, smaragda,
dijamanata i drugog dragog kamenja pronadena su u sedamnaestom i osamna-
estom veku, uglavnom u juznim delovima zemlje koji su se po tome nazvani
Minas Zerais, glavni rudnici, ali i u unutrasnjosti u Baiji, Gojasu i Mato Grosu.
Usledilaje prva svetska zlatna groznica, kojaje pocela prvo u Portugalu, a to je
imalo za posledicu da se ekonomija osamnaestog veka zasnivala na prihodima
drfave od zlata. Kadaje do kraja tog veka zlato istroseno, zamenio gaje profit
od izvoza stoke sa velikih imanja, a narocito se zaradivalo na prodaji koze,
privredi koja je iskoristila prednost ogromnih pasnjaka u tim istim juznim i
centralnim predelima zemlje.
Rezultat svega toga bilo je veliko povecanje, a ta se tendencija nastavila i
kasnije, broja brazilskog stanovnistva koje je govorilo portugalski zahvaljujuci
doseljavanju (ukljucujuci i uvoz robova) i prirodnom prirastaju. Oko 1650.
godine bilo ih je manje od 150.000, ali ih je do 1770. godine bilo preko milion
i petsto hiljada, a to je bilo u periodu kada su u obe Amerike (u kojima se go-
vorio spanski i engleski) tek bile udvostrucile broj stanovnika. U istom periodu
u Brazilu su nikli gradovi koji su bili drugi i treci na svetu po broju stanovnika
koji su govorili portugalski, Baija (Salvador) i Rio de Zaneiro, zaostajuci samo
za Lisabonom. Taj priliv bogatih i produktivnih useljenika iz Evrope, cime se
pojacao i priliv robova iz Afrike, doveo je do povecanja upotrebe ranijeg lingua
geral u unutrasnjosti, jezika indijanskog plemena Tupinamba, pri cemujezike
malih lokalnih plemena ne treba ni pominjati. Godine 1985. bilo je procenjeno
da u Brazilu nije bilo vise od 155.000 ljudi koji su govorili autohtone jezike, sto
je odnos od priblizno jedan na hiljadu u korist onih koji govore portugalski. 15
Na kraju se, dakle, moze reci da je do sirenja portugalskog jezika do da-
nasnjih razmera (njime govori sto sedamdeset sest miliona ljudi, po brojnosti je
sedmi na svetu, iza nemackog, francuskog i japanskog) doslo skoro iskljucivo
zahvaljujuci ekonomskom razvoju Brazila u toku poslednja tri veka, kao i
* To je bio globalni uticaj prosvetiteljstva na katolicke drz.ave (Videti deseto poglavlje,

,,Drz.avno resenje problema: hispanizacija", str. 436).
porastu broja stanovnika, sto je takode bila posledica tog razvoja, a vrlo malo
zbog toga sto se portugalski koristio u kolonijalnoj administraciji, iii kao uni-
verzalnijezik sporazumevanja uAziji; obe te upotrebe dostigle su svoj vrhunac
pre cetiri stotine godina.
Holandski uijezi
Sai'djah kwam to Batavia aan. Hy verzocht een heer hem in deenst te
nemen, hetgeen die heer tersond deed omdat hy Saiqjah niet verstond
Want te Batavia heeft men gaarne bedienden die nag geen maleisch
spreken en dus nag niet zo bedovren zyn als anderen die !anger in
aanraaking waren met europese beschaving. Saiqjah leerde spoedig
maleisch, maar paste braafop...
Saidja je dosao u Bataviju. Upitao je jednog gospodina da ga primi
u sluzbu, sto je ovaj odmah prihvatio zato sto nije razumeo Saidjaha
(njegov govor) Jer, u Bataviji su ljudi voleli sluge koji jos nisu umeli
da govore malajski pa nisu bili iskvareni kao drugi koji su duze bili
u kontaktu sa evropskom civilizacijom. Saidja je naucio malajski, ali
se ponasao pristojno ...
Maltatuli, Maks Havelar
(Amsterdam, 1860), 17. poglavlje.
Pelabur habis Palembang tak alah.

Zalihe hrane potrosene, Palembang nepobeden.
malajska izreka*
Posle jednog veka stabilnosti, od sredine sesnaestog do sredine sedamnaestog,

portugalska trgovinska imperija u Aziji nestala je skoro isto tako brzo kao sto
je i stvorena. Do togaje doslo uglavnom zbog nastojanja druge evropske sile,
Holandije ... Holandani su vrlo brzo lisili Portugalce izvora prinosa i ucvrstili
svoju dominaciju na Istocnoindijskim ostrvima zadrzavsi se tamo tri veka. Ali
* Palembang na Sumatri bio je glavni grad Sri Vidaje, drevne drzave koja je izgleda
doprinela sirenju malajskog po svim Istocnoindijskim ostrvima. Smatra se da se ova izreka o
uzaludnom naporu odnosi'na neuspeli pokusaj Holandana da zauzmu Palembang u vreme kad
je tu bio glavni izvor bibera. (Hamilton 1987: 60)
** U XVII veku ove su drzave imale izmedu 1.250.000 i 1.500.000 stanovnika. (Bokser
1969: 114).
11. Clanovi pratnje carstva: evropski jezici izvan Evrope 459
u istoriji svetskih jezika oni su odigrali negativnu ulogu. Holandski primer

pokazuje da uspesna evropska imperijalna sila moze da ostavi malo ili nimalo
traga u pogledu jezika u svojim kolonijama - dalji podaci pokazace, u stvari,
da Nebriha nije imao pravo.
Poslovanje holandske ,,Westindische Compagnie"
(Zapadnoindijske kompanije)
ATLANTSKI
OKEAN
Nova Holandija
Luanda
Benguela
C
Sv. Jelena
(VOC)
Kejptaun
(VOC)
Uspesi Holandije kao imperijalne sile poceli su, uprkos neslaganjima,

skoro usputno u njihovom ratu za nezavisnost od Spanije, to je bila borba koja
je trajala od 1566. do 1648. godine i koja je omogucila gradanima nove drzave
znacajnu slobodu delovanja. Uprkos nesigurnim vremenima, dopremanje luk-
suzne robe u sevemu Evropu (uglavnom izAzije ili kao reeksport iz Portugala)
postalo je 1590. godine poslovicno ,,skupocena roba" koja je donosila bogat-
stvo holandskim trgovcima. Zatim su 1596. godine holandski brodovi, roba i
trgovci poceli da pristizu iz svih Iuka spansko-portugalske imperije. Imperijalne

sile su se udruzile i uskoro se sa velikim uspehom pojavila Istocnoindijsko
trgovinsko preduzece. Do 1601. cetmaest holandskih flota sa sezdeset i pet
brodova krenulo je u plovidbu za racun osam raznih kompanija. 16 Takav nagli
porast konkurencije mogao je biti samo stetan i za snabdevace iz Indije i trzista
u Evropi i tako je 1602. godine, kada je doslo do tajnog sporazuma svih trgo-
vinskih kompanija koje su bile ukljucene u tu trgovinu, osnovana Ujedinjena
istocnoindijska kompanija (Vereenigde Oostindische Compagnie - VOC) sa
ciljem da se obezbedi drzavni monopol nad ovom trgovinom. Nesta kasnije,
1624. godine, osnovana je slicna organizacija, Zapadnoindijska kompanija
(Westindische Compagnie - WIC), sa ciljem da nadgleda holandske interese
na zapadnoj hemisferi.
Razvoj holandske istocnoindijske imperije
INDIJSKI
'd
OKEAN
g
c Mauricijus
C Glavno utvrdenje VOC (Vereenigde Oostindishe Compagnie), sezdesetih godina sedamnaestog veka
WIC je imala mnogo manje uspeha u obezbedivanju holandskih poseda

i kolonijalnog stanovnistva. A pocelo je dobro, od 1623. zauzeto je podrucje
Seveme Amerike (obuhvatajuci vecim delom danasnji Nju Dzersi, Delaver,
I I. Clanovi pratnje carstva: evropski jezici izvan Evrope 461
Pensilvaniju i juzni deo drzave Njujork) koje je nazvano Nova Holandija, a

odmah su usledila otimanja od Portugal a: Gvineje 163 7-1642, sevemog Brazila
(nazvanog Nova Holandija) 1631, Angole, a zatim je usledilo i prisvajanje manje
znacajnih portugalskih poseda na Antilima i u obe Gvajane. Oko 1640. godine
WIC kontrolise atlantsko trziste secera, roblja i krzna. No 1665. izgubljeni su
Antili i Gvajane. Osim sto je Portugal povratio svoje kolonije, 1664. godine,
Nova Holandija postalaje prisilno Nova Engleska (a Novi Amsterdam, Nju-
jork). WIC se smanjila i postala samo trgovinska kompanija, opstajuci samo
tamo gde je nekada vladala. U Gvineji je jos bilo zlata, a u Holandiji je jos
vladala velika potraznja za africkim robovima. Holandski jezik se zadrzao kao
sluzbeni jezik u manjim kolonijama. Danas ima samo oko hiljadu stanovnika u
Surinamu (Holandska Gvajana) koji govore holandski, a cetvrt do pola miliona
sluze se holandskim kao drugim jezikom. Vecina Antilskih ostrva jos zavisi
od Holandije, ali manje od deset procenata stanovnistva, njih 185.000 koristi
holandski kao prvi jezik.
Kompanija VOC je, s druge strane, stekla pravu kolonijalnu slavu. Poti-
snuli su Portugalce sa vecine Istocnoindijskih ostrva, odakle su se uglavnom
uvozili zacini - prvo sa Ambona, kasnije sa Temata i Tidore, sa Moluckih ostrva
(1605-1662), sa Malake i Malaje ( 1641) i Makasara ( danasnji Udzung Pandang)
i sa Sulavesija (1667). Preoteli su im cak i Dzakartu na zapadnoj Javi (1619),
koja je bila centar njihove trgovine i promenili joj ime u Batavija. • Intrigama,
vise nego ratom, istisnuli su Portugalce kao monopoliste u trgovini sa Japanom
(1639) uspostavivsi stalnu bazu u Nagasakiju.** Svoju prvu bazu na Indijskom
potkontinentu osnovali su u Pulikatu (1613), a izmedu 1638. i 1661. godine
preoteli su Portugalcima i Cejlon i ceo niz ostalih poseda na jugu Indije od
Kanorado Nagapatama. No dugo im nije poslo za rukom da istisnu Portugalce
iz africkih zemalja Mozambika i Angole, ali su 1652. osnovali svoju africku
* Batavi su bili jedno od germanskih plemena koja su zivela na podrucju sadasnje Ho-
landije, sevemo od Shelde krajem veka na prelazu iz stare u novu eru. Time su Holandanima,
svesnim svoje istorije, obezbedili koristan klasicni pseudonim koji su Javanci, medu koje su se
nastanili, malo cenili.
** r Glavni motiv bio je taj sto su Portugalce povezivali sa hriscanstvom koje su japanske
vlasti na celu sa Tokugava Lemitsuom zelele da oteraju sa svojih obala. Holandani, koji su se
ogranicavali samo na trgovinu, ostace jedini stranci s kojima su kontaktirali naredna dva veka.
To je dovelo do cuvenog jezickog incidenta u japanskoj istoriji (sto se moze porediti sa
upotrebom portugalskog, o cemu smo govorili, (,,Azijsko carstvo", str. 448). Godine 1853. kada
je americki komodor Peri usao u luku Perga sa svojim ,,Crnim brodovima" odlucan da prekine
japansku izolaciju, jedan od prvih Japanaca sa kojim se susreo, Hori Tacunosuke, rekao je na
dobrom engleskom: ,,Govorim holandski." Posto je jedan od Amerikanaca, stanoviti g. Portman,
takode znao taj jezik, prva skromna razmena izmedu Amerikanaca i Japanaca dogodila se u stvari
na holandskom (Hawkes 1954. str. 48-49)
koloniju najuguAfrike u Kejptaunu (Kaapstad). Vilem Bosmanje 1704. rekao

da su Portugalci kao ,,psi koji su uvek spremni da skoce na plen koji im, cim
ga uhvate, preotme neko drugi". 17
Cudno je ali znacajno da je samo u Africi njihovo kolonijalno prisustvo
imalo nekog uticaja u pogledu usvajanjajezika. Afrikaje privukla Holandane
da su tu doseljavaju, upravo kao sto je Brazil na kraju privukao Portugalce.
Doseljenici iz Holandije nisu bili ni trgovci niti momari, nego farmeri (to jest
buri, Boer na holandskom). Njihov jezik, nesto pojednostavljeni holadski,
kasnije poznat kao Afrikaans (afrikans) razvijao se i rastao sa porastom broja
stanovnika i kasnije kada su Britanci preuzeli vlast u toj zemlji.* Posle toga,
1836. godine, kad im je britanska vlast dojadila, oni su krenuli u veliku seobu
prema istoku danasnje Juznoafricke Republike i osnovali Slobodnu drzavu
Oranz i Transval. Njihov uticaj bio je privremeno ogranicen porazom u Burskom
ratu 1899-1902. Ali, posto su bili brojcano jaci - kao sto ce kasnije biti odnos
izmedu cmih i belih - sledecih pola veka afrikans ce biti jedini jezik juznoa-
fricke vladajuce vecine. Godine 1991. zabelezeno je da. ovim jezikom govori
sest miliona i dvesta hiljada stanovnika Juznoafricke Republike, uglavnom u
Pretoriji i Blumfontejnu, od cega milion njih govore i engleski. Preostala cetiri
miliona sluze se jezikom afrikans kao drugim jezikom. Kada se sve sabere,
deset miliona onih koji znaju ovaj jezik predstavlja znacajan broj u poredenju sa
brojem od ukupno dvadeset miliona govomika holandskog u citavom svetu ( od
toga trinaest miliona i cetiristo hiljada u Holandiji i pet miliona u Belgiji). 18
Prisustvo Holandana dalje na istoku trajalo je krace. Cejlon i juzna Indija,
kao i Rt dobre nade, presli su krajem osamnaestog veka u ruke Britanije, sto je
bilo uzgredna posledica politickih promena u Evropi. Danas je tesko donositi
zakljucke o uticaju Holandana u tokujednog i po veka. Mada postoji slicnost u
napredovanju i povlacenju u Malajskom arhipelagu-kadaje tridesetogodisnji
Stamford Rafts postao zamenik generalnog guvemera Jave i slucajno naisao
na cudesni budisticki grad Borobodur - zavrsilo se time sto su se Britanci za-
dovoljili Malajskim poluostrvom i sevemom obalom Bomea. Holandska vlast
nad ostrvima konacno se ucvrstila, u stvari, zadrzala se sve do Drugog svetskog
rata, pune tri stotine godina od potiskivanja Portugalaca.
Zasto onda holandski nije oficijelni jezik u drfavnim institucijama u In-
doneziji, nasledniku holandskih Antila, ili bar tamosnji jezik sporazumevanja?
Kad se uzme u obzir daje holandskijedan od germanskihjezika, covek <lode u
iskusenje da otkriva ,,prokletstvo Germana" i u sudbini ovogjezika. Treba imati
* Oni su uskocili da preduhitre Holandane i preotmu im vlast u koloniji kad je revolu-

cionarna Francuska okupirala Holandiju 1795, ali je Britanija trajno anektirala Rt dobre nade
1806. godine.
na umu da su, uprkos velikim osvajanjima u Zapadnoj Evropi i Sevemoj Africi u

petom veku nove ere, Franci, Vandali i Goti bilijedini u eri velikih osvajaca, koji
nisu uspeli da nametnu svoj jezik osvojenim zemljama. A sada, u novom dobu,
od sedamnaestog do dvadesetog veka, njihovi potomci Holandani nisu bili nista
sposobniji da pridobiju nove govomike za svoj jezik, dok su oko njih Britanci
sirili engleski po Malajskim ostrvima, portugalskije istrajavao u malajskoj enklavi
na Timoru, Spanci su pokusavali da svoj kastiljanski jezik prenesu na Filipine, a
Francuzi svoj u Indokinu kao na jedan od isturenih frankofonih polozaja.
Glavni razlog odsustva holandskog bio je pragmatizam onih koji su ga
govorili na Istocnoindijskim ostrvima.* Na kraju krajeva, oni su tamo bili iz
dva razloga: prvenstveno da zarade novae, a zatim, sto imje bilo daleko manje
vazno, da sire svoju protestantsku veru, i to njenu, njima dragu, kalvinisticku
varijantu. U pogledu obe ove namere njimaje vise bio potrebanjezik na kome
bi komunicirali, nego njihov matemji. Za trgovinu, naravno, dobrodosao imje
bio svaki jezik, a to je svakako bio jezik kojim se trgovinska kompanija VOC
sluzila vec dva veka, a mozda i duze.
To je bio malajski, Bahasa Melayu (odnosno, prema holandskom pravopi-
su Behasa melajoe), najpoznatiji kao zargon trgovaca koji su poslovali u luci
Malake. Malaka je osnovana tek pocetkom petnaestog veka ali je vrlo brzo
rasla zahvaljujuci glavnom polozaju na prevlaci u prijateljstvu kineskog cara.
Izvesno je <la je sirenje jezika pocelo ranije. Malaku je osnovao svojeglavi
princ iz Sri Vidaje, drzave koja se naveliko bavila trgovinom od sedmog do
trinaestog veka nase ere. I Dzambi, jedan od glavnih gradova, takode se zvao
Malaja. Odakle god da malajski jezik potice, holandskim trgovcima bio je pri
ruci na svim ostrvima arhipelaga·· i postao utoliko znacajniji sto je kompanija
* Anderson ( 1991) sugerise druga dva motiva: nepostojanje nacionalizma u sedamnae-

stom veku (VOC je na kraju krajeva bila korporacija, a ne nacija), i odsustvo samouverenosti
Holandana u pogledu svogjezika. Nijedno ne izgleda narocito uverljivo, pogotovo u poredenju
sa portugalskim konkurentima od kojih su Holandani, a bili su svesni toga, bili jaci. Na 133.
stranici on dalje tvrdi da su Holandani, sa samo jednom znacajnom kolonijom, mogli sebi do-
zvoliti da prihvate neki neevropski jezik u administrativnim poslovima: sto bi bilo neizvodivo
u multikontinentalnoj imperiji kao sto je bila britanska. Ali i holandska imperija se u toku 150
godina isto tako prostirala na vise kontinenata.
S druge strane, mozdaje on u pravu kada istice (110. stranica) da se jezicka politika vodila
tako da bi se sprecio razvoj domicilnog stanovnistva:,, 1940. godine domorodacko stanovnistvo
brojalo je sedamdeset miliona, a na visokim skolama bilo je upisano 637 ' domorodaca', dok je
samo njih 37 diplomiralo je i dobilo diplomu."
** ltalijan Pigafeta, pracen spanskim svetskim moreplovcima 1521. godine sakupio je spisak
od 450 malajskih reci na Timoru i Molucima. lpak, te reci nisu bile dobro utemeljene. ,,Cak ni
pismeni ljudi koji su bili pisari malodobnom sultanu Tiora 152 I. i I 522. godine nisu bili dovoljno
upoznati sa tim recima." (Hoffman 1979, 99 -67, n. 9).
VOC uvek bila zainteresovana za trgovinu u celom tom podrucju, a ne samo

za izvoznu robu od znacaja za Holandiju. 19
Isto tako, da bi sirili veru holandske reformisane crkve, bilo je lakse i brze
pridobiti vise vemika bez ogranicavanja samo na one koji govore holandski iii
one koji su hteli da ga uce. U pocetku je bilo pokusaja da se osnuju skole na
holandskomjeziku uAmbonu, tako da ihje 1627. godine bilo cak sesnaest. Po
zavrsetku skolovanja, medutim, bilo je malo mogucnosti da deca zaista kori-
ste jezik, tako da su ga zanemarivala i zaboravljala. 20 Mozda je to zajednicka
osobina prvih godina jezickog povezivanja, kada jos nisu imali vremena da
razvijaju sistem, a radili su uglavnom sa odraslima koji nisu znali jezik. Ali
Holandani, prakticni ljudi, nisu imali vremena da cekaju i eksperimentje pro-
pao. Malajski je postao i jezik reformisane crkve, smatran dobrim za ,,prostu
narodnu crkvu." 21
Mogli bismo za trenutak da se zapitamo zasto se holandski pragmatizam
nije prosirio na koriscenje druge postojece lingve franka u svojim kolonijama,
naime portugalskim koji imje, kao sto smo ranije naveli, bio potreban u obav-
ljanju poslova na Cejlonu, a taj se jezik, hteli ne hteli, zaista sirio i na njihov
centar trgovine u Bataviji. Sigumo je da su osamdesetih godina sedamnaestog
veka neki holandski pastori, narocito Fransoa Valentejn, u poslovima Crkve
radije 22 koristili holandski nego malajskijezik. Moze se primetiti daje do pre-
obracenja, kojih nikad nije bilo mnogo, dolazilo samo medu vemicima koji su
ranije primili katolicanstvo od Portugalaca; pripadnici hinduisticke, budisticke i
muslimanske religije bili su uglavnom nepopustljivi prema novoj veri. No veza
izmedu portugalskog jezika i katolicizma ostala je jaka i u srcima holandskih
kalvinista. U poslovanju mora da je takode bilo ostataka povezanosti katoli-
cizma i portugalskogjezika, ponosa i otpora mogucoj upotrebijezika njihovih
porazenih neprijatelja u delovanju sopstvenih organizacija - u stvari, do 1640.
godine i odvajanja Spanije i Portugala, njihovih omrazenih gospodara.
Tako je malajski postao jezik Istocnoindijskih ostrva u holandskom posedu,
prvo iz prakticnih razloga i trenutnih potreba, ali je do osamnaestog veka to
postalo i zvanicnom politikom.· Izmedu 1731. i 1733. godine izdataje Biblija
koju su na malajskijezik preveli Melior Lejdeker i Georg Henrik Vemdli, koji
je 1736. izdao i gramatiku malajskog. No uprkos pokusajima da se propoved
vrsi na malajskom, znanje tog jezika nikad nije postalo temeljno. Malajski je
* Uvek je bilo spekulacija da je nevoljnost Holandana da svoj jezik dele sa potcinjenima u

svojim kolonijama bila vrsta snobovstine kako bi sebe isticali ispred domorodaca. To su holandske
viasti otvoreno osudivale kao stetno. Ipak, mnogi strani analiticari su u to uvereni (npr. Bousquet
1940. str. 88-89) i zaistaseto uklapalo u neke aspekte manira ljudi saJave, medu kojimase drustveni
status odreduje prema tome kojim se oblikomjezikorn pojedinac sluzilo.(taalsoorten).
bio samo sredstvo komunikacije medu cinovnicima, rukovodiocima, trgovcima

i upraviteljima, a takav je i ostao. Kad se uzme u obzir visok nivo holandske
imperijalne vlasti, kojaje u velikoj meri odrzavala polozaj domacih poglavara,
ali i bila vrsena preko njih, to je u pocetku dobro funkcionisalo.
Istorija kasnije upotrebe holandskog jezika, medutim, onako kako je on
koristen na holandskom delu Malajskog arhipelaga, pokazuje da to nije islo
glatko. Sredinom osamnaestog veka, kada se kafa sa Jave pocela ceniti na
svetskom trzistu vise nego zacini iz Ambona, doslo je do potrebe da se posluje
direktno sa vladarima sa Jave, cije znanje malajskog nikad nije bilo dobro.
Povratak holandske vlasti posle britanskog interregnuma pod Stamfordom
Raflsom (1811-1816) bio je zasnovan na novim osnovama: 1795. ukinuta je
kompanija VOC posto je postala neprofitabilna, pa se pojavila nova potreba da
se stupa u direktni kontakt sa potcinjenim stanovnistvom. Dekretom iz 1811.
godine zahtevalo se od sluzbenika da znaju javanski jezik. Kada je preuzeo
vlast, Rafts je licno to podrzao, rekavsi 1813. godine sledece: ,,Do sada se ko-
munikacija sa stanovnicima ove zemlje odvijla preko nepismenih tumaca, ali
ako je bila direktna, obavljala se preko varvarskog dijalekta malajskogjezika
pomesanog sa recima uzetim iz portugalskog i holandskog, sto je dovodilo do
zbrke i konfuzije."23
No kad su se Holandani vratili na vlast, doslo je do spora, koji ce trajati
kroz ceo devetnaesti vek, u vezi sa relativnim znacajem koji ce se davati ja-
vanskom iii malajskomjeziku, a koji se zavrsio rezolucijama iz 1827, 1837. i
1839. godine kojima se opet dala prednost malajskomjeziku. Prakticna strana
poznavanja jezika vecine bila je jasna, ali je ostala zbunjujuca cinjenica da je
javanski bio prihvatljiviji od malajskog s obzirom na slozenost nastavka tog
jezika, na razne dijalekte i postojanje raznih nivoa uctivosti. Rezultati nikad nisu
bili dobri i vecina sluzbenika se vracala sa lose savladanim malajskim kojim
se nisu mogli bas pohvaliti, ali kojije uvek mogao da posluzi, dienst-Maleisch
('pomocni malajski'), poznat i pod manje cenjenim imenom brabbel-Maleisch
iii klontong ('mucavi' iii 'iskvareni malajski').24
I pored svih nedostataka (standardni sistem malajskog romanizovanog
pisma bio je ustanovljen tek 1901. godine. 25 Malajski je postao zvanicni jezik
Indonezije pod nazivom Bahasa Indonesia. Tamo se i danas govori tim jezi-
kom, iako ga kao prvi jezik koristi samo izmedu sedamnaest i trideset miliona,
a deset procenata ukupnog stanovnistva koristi ga kao drugi jezik. Ove brojke
treba da se uporede sa sedamdeset pet miliona stanovnika kojima je prvi jezik
javanski, a trebalo bi imati na umu da postoji jos 726 jezika koji se govore u
Indoneziji. Holandani su, dakle, zahvaljujuci svojoj nedoslednoj politici, uspeli
da svojoj staroj koloniji nametnujedanjezik, ali ne svoj.
466 JEz1c1 SE SIRE MORIMA
La francophonie
La langue fram;aise est une femme. Et cette femme est si belle, sifiere,
si modeste, si hardie, si touchante, si voluptueuse, si chaste, si noble,
sifamiliere, sifolle, si sage, qu 'on I' aime de toute son iime, et qu 'on
n 'est jamais tente de lui etre infidele.
Francuski jezik je zena. A ta zena je tako lepa, tako ponosita, t.ako
skromna, tako smeona, tako osetljiva, tako senzualna, tako devicanski
cista, tako plemenita, tako prisna, tako vragolasta, tako pametna da
je covek voli svim svojim srcem i nikada ne pada u iskusenje da je
.
1zneven.
.
Anatol Frans, 1844-1924.
Ovaj citat koji znaju svi koji govore i vole francuski izuzetanje, alije i karak-
teristicno samosvestan i odise velikom dozom samopostovanja: Francuzi su
uvek vatreno podrzavali ideju da njihov jezik ima posebne vrednosti, tvrdeci
cak - a to je interesantno za ovakvu emocionalnu i etnocentricnu ideju - da
je njihov jezik i ekonomicniji od drugih. Mozda su iskrenije u globalnoj trci
dosli do zakljucka da su vise nego ostali ispunili mission civilisatrice u kojoj
su prevazisli sticanje koristi za sebe, a doprineli sirenju vere u svog Boga medu
strancima.
Rezultat je, kad govorimo o stvamom povecanju broja onih koji govore
francuski kao matemji iii kao drugi jezik, sto oni nazivaju la francophonie, ••
skroman, bar prema standardima njihovih direktnih supamika (i suseda): moze
da se racuna da francuskim jezikom u celom svetu govori sedamdeset sedam
miliona onih kojima je to matemji jezik (od toga dve trecine njih zivi u samoj
Francuskoj), dok ga jos pedeset jedan milion koristi kao drugi jezik. ••• Francuski
je na desetom mestu u svetu po broju govomika, a tu poziciju zauzima u stvari
* Nekom nenaklonjenom Anglosaksoncu ovo moze izgledati kao ,,ona sasava, euforicna
poezija u prozi koja je jos samo jedna manifestacija dosadnog francuskog duha", kako se izrazio
Piter Medever u kritici dela Le Phenomene humair. od Tejara de Sardena (dostupno na http://
sacs.ummich.edu/ -crshalizi/phenomenon-of-man.html).
** Ovaj termin skovao je geografOnesim Reklu 1880. godine, a odnosio se na zajednice
u svetu koje govore francuski. Danas, bar u zemljama u kojima se govori francuski, to se pre
svega odnosi na dobrovoljno udruzivanje drzava donosenjem zajednicke povelje, mada to ne
moraju biti samo bivse francuske kolonije, sto se moze porediti sa Britanskim komonveltom.
(Videti www.france.diplomatie.fr/franchoponie).
*** Ovi podaci preuzeti su iz: Grimes (2000). Vebsajtfrancophonie francuskog Ministarstva za
inostrane poslove navodi da ima sto sezdeset miliona Francuza kojimaje francuski prvi iii drugi
jezik. Leklerk (2000) navodi daje sto cetrdeset pet miliona ljudi pohadalo skolu na francuskom
11. C/anovi pratnje carstva: evropski jezici izvan Evrope 467
sa najmanjim brojem govomika u poredenju sa glavnim evropskim jezicima, iza

nemackog kojimjedva da se igde izvan evropskog kontinenta vise i govori.
Francuski u Evropi
Francuski vodi poreklo od romanskogjezika kojim se govorilo u Galiji za koju
se smatra da je bila kraljevstvo Franaka. Danasnje ime ovog jezika, fran9ais
[frase], nastalo je iz nemackog pridevafrankisk preko latiniziranog oblika
franciscus. Naziv je tipiziran iz politickih i topografskih razloga, a vodeci di-
jalekat postao je onaj kojim se govorilo u II de Fransu, oblasti na severoistoku
Francuske. Ta oblast ima mnogo plovnih reka koje vode u raznim pravcima,
pa je, prema tome, to uvek bila prirodna raskrsnica. Tamo su se, dakle, sretali
ljudi koji su govorili raznim dijalektima, dok su se razlike s vremenom polako
brisale. Stavise, jos od vremena franackog kralja Klodovika (kasni peti vek
n. e.) tamo je bio dvor i na njemu su uglavnom ziveli Franci. Razni gradovi
dozivljavali su procvetali, a potom se gasili, alije u trinaestom veku grad Pariz
uzivao narocit ugled. Jedan pesnik napisao je:
Sim 'escuse demon /angage Oprostite mi zbogjezika kojim govorim
Rude, mo/ostru et sauvage koji je grub, neuhvatljiv i divlji
Carnes ne s-µi pas de Paris. posto nisam iz Pariza. 26
Kamen temeljac rane istorije razvoja francuskog jezika bio je Ukaz iz Viler
Koterea iz 1539. godine kojimje kralj Fransoa I izmedu ostalog zahtevao da
zvanicni dokumenti, bilo da su izdani na dvoru ili u parohijskim registrima,
moraju biti en /angage maternal fran9ois et non autrement, 'na matemjem
francuskomjeziku, i nikako drugacije', a narocito ne na latinskom. 27 No bez
obzira na to koliko ovo zvucalo jednostavno, kralj je mislio na svoj matemji,
a ne na matemjijezik svojih podanika. Taj clanje tumacen tako da se u njemu
zahtevala upotreba francuskog jezika, onakvog kakav se govorio u Parizu i
tako izazvao mervei//euses comp/aintes (,,cudnovate zalbe") na provansalskom
jugu.28 U francuskom politickom centru su tako postali svesni znacaja jezika i
poceli da preduzimaju akcije i namecu doslednost sa zvanicnog nivoa uprkos
opiranju govomika raznih drugih jezika u podrucjima kraljevstva.
Kakav je bio francuski jezik? Za razliku od drugih, srodnih romanskih
jezika, glavna karakteristika je bila gubljenje svih samoglasnika na kraju reci.
(Samoglasnik a na kraju reci se obicno nije gubio, ali se redukovao i postajao
mukli, nedistinktivni samoglasnik [:;)], koji se u lingvistici cesto naziva 'sva' .)
jeziku. Bez obzira na to koji je tacan; oba broja nadmasuju broj onih koji koriste nemacki jezik,
ali ne dostizu nivo upotrebe portugalskogjezika.
Varijeteti romanskih jezika u Francuskoj, XIII vek

GERMANSKI
KASTILJANSKI
~ neromanski jezici
To izostavljanje u izgovoru dovelo je do velikih promena u gramatici zbog

njime uzrokovanog nestanka latinskog sistema nastavaka koji su nosili zna-
cenje (infleksija), bar kada je rec o nastavcima koji su odredivali gramaticku
funkciju imenica u recenicama, i nastavcima koji su na glagolima oznacavali
gramaticku kategorija lica (ja - ti - on/ ona/ ono). Tako je francuski od jezika
sa potpuno slobodnim redom reci, postao jezik sa fiksnim redom reci u recenici
i nizom kratkih zamenica na njenom pocetku. Gde god bi se u latinskom reklo
dico tibi illud, 'kazem ti to', u francuskom bi se reklo je te le dis [fat:;)l:;)di], a
I I. Clanovi pratnje carstva: evropskijezici izvan Evrope 469
gde je latinski imao na kraju glagola -o koje je oznacavalo subjekt u prvom lieu
jednine, 'ja', ovaj nastavak zamenjen je posebnim subjekatskim prefiksom je
[fa].· Inace, u francuskom se, nalik na promene koje su se desile u portugalskom
jeziku, dogodilo da su glasovi n i m na kraju sloga zamenjeni nazalnim tonom,
glas i se menjao u [i], a kada bi se glas glass nasao izmedu samoglasnika menjao
se u [z]. Tako je obicno latinsko unum bonum vinum rubium ('dobro crveno
vino') na francuskom postalo unban vin rouge [re
bo ve ruz] Glas I se posle
samoglasnika uglavnom menjao u [w] (kao u kokniju i Estuary engleskom), a v
pisao se kao u, paje maledictum, 'proklet', postalo maudit,pellem, 'koza',je
postalo peau, a col/um, 'vrat', postalo je cou.
Francuskije takode postao podlozan nekim ekstremnim procesima gutanja
samoglasnika, posebno onih koji se zovu srednji samoglasnici e i o, pri cemu se
njihov izgovor znacajno menjao kroz vekove i davao mnogo prostora za prakti-
kovanje snobovskogjezickog podsmeha ako neko ne bi izgovarao diftonge kako
treba. To su procesi koji su doveli do velikih promena u francuskom pravopisu,
tako da se ono sto se dugo pisalo (i manje-vise izgovaralo) seniores regales
famosz debent habere unum bellum palatium, 'cuvena kraljevska gospoda mo-
raju imati lepe palate', prvo pocelo izgovarati otprilike kako se danas pise, !es
seigneurs royaux fameux doivent avoir un beau palais, ali onda je pocelo da
zvuci sasvim drugacije [le seifirer rwayo famre dwavt avwar bo pali::]. re
Na samom pocetku drugog milenijuma nase ere ovaj jezik poceo je da se
siri izvan Francuske. Naime, 1066. godine sa normanskim osvajanjem Engle-
ske francuski jezik prenesen je sevemo ,0d Lamansa, iako su ga ovi osvajaci
poceli govoriti samo nekoliko generacija pre ovih dogadaja. (Videti dvanaesto
poglavlje ,,Test izdrzljivosti: kako se resiti normanskog francuskog", str. 524.)
Kako se ispostavilo, napredovanje ovog jezika nije bilo permanentno. Dva
veka je cvetao medu elitom u Engleskoj ali je postepeno izgubio kontakt sa II
de Frans. Kao sto je pred kraj cetmaestog veka u uvodnom poglavlju svojih
Kenterberijskih prica opisujuci igumaniju (prioresse) napisao Coser:
And Frenssh she spak ful faire and fetisly
After the scole of Stratford atte Bowe
For Frenssh of Parys was to hire unknowe29
A francuski je govorila sasvim lepo i pravilno
Onako kako se ucio u skoli Stratford u Bou [Bou je deo Londona - prev.]
Jer nije znala pariski francuski
* Je je ostatak nekadasnje zamnice za naglasavanje, ego (sasvim redukovane posle promene

u nesto kao eieu - uporedite sa provansalskim eu ieu).
Onda je dosla cma smrt (kuga). Doslo je do ogromnog preokreta u drustvu.

Obicni gradani koji su govorili engleski dosli su na uticajnije polozaje u en-
gleskim gradovima. Francuski jezik u Engleskoj je venuo. •
Enklave francuskog na istocnom Sredozemlju, ,,, ... -- ....\

XI-Xllvek ,,iiDESKA: ,
/ GROFOVU,¥
/ l I
,,,/ Edesa• \
.. ---"'
-1-------------··
Alep •
Tortosa \
.
TRIPOQJS \._ Sevaljeski Krak
GROFOVUA '!-~~ (
Tripol>/ ( SIR IJ A
SREDOZEMNO Bljrut:..-.,\ • Damask
Tir }
MORE ftMonfor
Akra :
i.
N azaret • Gdlilejsko more
\
n Belv'?8r
Cezarija · \
Jeru m • f
I EVINA Mrtr more
" n ~
\ .. Moapski Krak
...l.
.\
' n :
'
\ Montreal /
\
,,,,
/
.
\\
\
\
,,''
,,
Priblizne granice
krstaskih drzava
\ ,,,'
Akapski zaliv n Utvrdenje
* U sledecem poglavlju bice vise reci o nestajanju francuskog kad bude govora o jeziku
kojije imao najvise koristi od njega.
Nekako u to isto vreme francuski jezik su izvan svoje zemlje sirili kr-
stasi, ali u suprotom smeru. Ti militantni avanturisti najvise pomoci imali su
iz Francuske, a uspeli su da u Palestini uspostave francuske kolonije koje ce
biti u njihovom posedu od dvanaestog veka pa nadalje. Ali zajednice koje su
govorile francuski nisu opstale kada su muslimani ponovo preuzeli kontrolu
nad ovim zemljama u trinaestom veku. Na istoku se, medutim, uveliko, pod
pojmom 'Franak' zadrzala posebna asocijacija na Evropu - preko arapske rec
feringf koja znaci Evropljanin, a jos se uvek koristi i term in lingua franc a koji
se odnosi na nezvanicni jezik koji se koristi u komunikaciji na nekoj vecoj
teritoriji, a koji se prvo u ovom znacenju koristio na Levantu."
Pariski standard za francuski jezik preneo se na susedne zemlje pre nego sto
je Francuska ucinila ozbiljne napore da svoju vlast i jezik prosiri izvan granica
svoje drzave. Ni Belgija ni Svajcarska, na cijim se granicama govorilo roman-
skimjezicima, nikada nisu pokusale da nametnu neke konkurentske standarde.
Zeneva ima svoj poseban romanski dijalekat, savojski, ali se tamo od trinaestog
veka francuski koristi kao zvanicnijezik poslovne komunikacije,jer je taj grad
bio stvama prestonica francuskih protestanata za vreme ratova za reformaciju.
Juznije su Savoja, Nica i Monako. Ovi gradovi su svi imali istorijske veze s
krajevima na suportnoj strani Alpa i dugo se opirali da postanu deo maticne
Francuske, ali su uveliko prihvatili francuski jezik.
Zasto se francuski povezivao s visokom kulturom u Evropi, sto je stav koji
se narocito sirio na istoku? Glavni razlog je rast francuske populacije i obi-
mna proizvodnja zivotnih namimica. Bogati Francuzi mogli su sebi da priuste
najbolje i njihov ukusje znacajno uticao na druge.·· U srednjovekovnoj Evropi
ranog novog doba Francuska je bila najnaseljenija zemlja i kao takva tezila da
svoje standarde prenese na ostale. Francuski je postao jezik koji su koristili
trgovci. Po istom principu geografskog centra kojije ucinio Pariz raskrsnicom
Francuske, i Francuska je postal a raskrsnica zapadnoevropskih hriscanskih ze-
malja. Dzon Solsberije 1164. godine pisao Tomasu Beketu: ,,Prosao sam pored
Pariza. Kada sam video onoliko obilje hrane, zadovoljstvo ljudi, postovanje
koje se ukazuje svestenstvu, dostojanstvo i slavu Crkve, raznolikost delovanja
filozofa, mislio sam da pun divljenja gledam Jakovljeve lestve koje dodiruju
nebo i andele koji se po njima penju i silaze. " 30
* Taj term in, i institucija, nastavio je da se koristi u zemljama Sredozemlja sve do 19.veka,
mada je u stvari jezik koji se koristio bio zasnovan ne na francuskom, nego na italijanskom,
verovatno zbog kasnijeg uticaja mletackih trgovaca.
** ElenoraAkvitanska (I 122- 1204) odigralaje glavnu ulogu kao kulturni mecena. lmala
je veze u drustvu koje nisu mogle biti bolje - zena dva kralja, majka dvojice kraljeva i tasta
jos dvojice. Polovinom XII veka onaje svoj dvor u Poatjeu ucinila centrom ljubitelja poezije i
istorijskih pripovedaka.
Te prilike nisu se izmenile sve do devetnaestog veka. Francuska je bila

najbogatija i najmnogoljudnija zemlja u Evropi, a prednost njenog geografskog
polozaja nije mogala biti ugrozena sve dok se moc evropske politike nije pre-
nela izvan zapadne Evrope. Sigumo je i pojava italijanskih gradova-drzava u
petnaestom veku, u vreme renesanse, uzdrmala dominaciju francuske kulture,
kao i reformaciju u sesnaestom veku, posto je francuski kralj odlucio da se
prikloni Katolickoj crkvi. U to vreme Francuska je prestala da bude centar
aktivnosti, mada je reformacija podstakla brojne uticajne govomike francu-
skog da se presele na istok: hugenoti i francuski protestanti nasli su utociste u
zemljama u kojima se govorio holandski i nemacki, a upravo u tim zemljama
izdavacka aktivnost na francuskomjeziku dozivelaje procvat, pre svega usu-
sednoj Holandiji. Reformacijaje, dakle, dala zamah sirenju francuskogjezika
i kulture prema istoku.
U sedamnestom veku francuska moc i uticaj u Evropi dostigli su vrhunac
za vreme <luge vladavine Luja XIII, 1610--1643, i Luja XIV, cuvenog Kralja
Sunce (Roi Soleil ), 1643-1715. Sve vise zadovoljni sami sobom, Francuzi su
poceli da razmisljaju o karakteristikama sopstvene kulture. Kao i svi narodi, u
trenucima svoje nadmocnosti, Francuzi su poceli da iznalaze neke svoje posebne
vrednosti kojima bi objasnili svoj uspeh. Sve vise su tu svoju posebnost videli
u samom svom jeziku. Kardinal Riselje, predsednik vlade Luja XIII, osnovao
je 1635. Francusku akademiju sa ciljem koji je natkrilio prakticno: prema
statutima ove ustanove njena glavna uloga bila je da ,,uvede izvesna. pravila
u nas jezik i da ga ocisti i ucini recitim i takvim da se njime mogu izrafavati
umetnost i nauka".
To je bio novi korak u istorijskom razvoju svesti o jeziku: prva akademija
na svetu posvecena brizi o jeziku. • Posebna paznja poklonjena je tacnosti i pre-
ciznosti, koje su iskristalisane upravo u to vreme. U stvari, clan Ukaza iz Viler
Kotorea iz 1539. kojima se zahtevala upotreba francuskog jezika u uvodu je
sadrfavao uredbu kojom se zahtevala takvajasnoca u sudskim odlukama da su
one morale biti ,,donesene i napisane tako jasno da ne moze biti dvosmislenosti
ili nesigumosti, niti mesta koja zahtevaju objasnjenje". Zatim, 1637. godine,
vec cuveni filozof Rene Dekart izdao je Raspravu o metodu (Discours de la
methode). Jedna od znacajnih osobina tog delajeste daje bilo napisano na fran-
cuskom, a ne na latinskom, verovatno u radikalnom duha odredaba Akademije.
* Akademija je imala podrsku na najvisim nivoima francuske vlasti, sto se prekinulo

samo za vreme Francuske revolucije 1793-1803. Njen prvi zadatak bio je da sacini recnik za
cije je prvo izdanje bilo potrebno skoro sezdeset godina. lzasao je 1694, ali se od tog vremena
povremeno stalno dopunjava, poslednje izdanje u trenutku nastanka ove knjige (2004) bilo je
1992. godine.
Dekart nije svojom voljom bio revolucionar,jedna od njegovih maksima bilaje

zapravo: ,,da sledi najumerenije stavove i one koji su najdalje od sukoba i koje
prihvataju najrazumniji sa kojima je ziveo" i ,,radije menjati svoje potrebe no
poredak sveta".31 No ovde, u samom srcu evropskih intelektualnih rasprava, on
je govorio da znanje treba da se zasniva izricito na cistim i jasnim idejama. 32 S
obzirom na to daje poricao potrebu za bozanskim otkrovenjem, takav pristup
bio je nov i radikalan i na njega se gledalo kao na cisto francuski.* Cesto se
smatra da objavljivanje ovog dela oznacava pocetak modeme filozofije i nauke,
iako po samom Dekartu, koji je kao i uvek nastojao da izbegne sukobe, ono
nije nista promenilo u pogledu prakticnih pitanja vere i morala.
A francusko verovanje u prednosti njihovog jezika prenelo se i na ostale
koji nisu imali toliko srece sa svojim maternjim jezicima. Dekartov veliki na-
slednik Lajbnic (1646-1716), mada Nemac iz Lajpciga, svoje najvece radove
napisao je upravo na francuskom. Intelektualna superiomost francuske kulture
postalaje prorocanstvo koje samo sebe ispunjava. Da bi neko delo citala elita,
jednostavno je trebalo da bude napisano na francuskom.
Krajem sedamnaestog veka, francuska kultura, a posebno njeni dramski
pisci Komej, Rasin i Molijer, bila je popularna u citavoj Evropi, a Versaj je
svima nametnuo standard dvorskih pravila i manira. Romani napisani na fran-
cuskom svuda su bili omiljena zabava bogatih mladih <lama. Elitaje, posebno
u evropskim zemljama u kojima je bilo najmanje kultume samouverenosti,
pridavala veliki znacaj znanju francuskogjezika: u Svedskoj, Poljskoj, a najvise
u Rusiji gde je sa pocetkom vladavine Katarine Velike (1762-1796) francuski
ustanovljen kao jezik otmenog sveta. Volter, veliki um svog vremena, radovao
se sto se francuski govorio u Astrahanu i sto je u Moskvi bilo nastavnika fran-
cuskog jezika.33 U Tolstojevom Ratu i miru, romanu cija je radnja smestena
u naredni vek znacajan deo dijaloga, ukljucujuci i uvodne delove, •• napisan je
- verovatno zbog realizma - ne na ruskom, nego na francuskom.
U to vreme desilo se daje francuski zamenio latinski u diplomatiji, cime
je najosjedan nacin doveden u vezu sa elegancijom i uticajem. Do 1692. go-
dine Riseljeova vlada vodilaje prepisku na francuskomjeziku sa svim svojim
sevemim susedima, dok su se Spanija, Italija i Svajcarska tome odupirale
* OdaYde potice izreka (ban mot) Antoana RiYarola u njegoYom Discours sur l 'universalite
de la languefran~aise, iz 1784 ,,Ce qui n'est pas clair n'est pas fran9ais!" (Ono sto nije jasno,
narayno, nije na francuskom!")
** ,,Eh bien, mon prince, Genes et Lucques ne sont plus que des apanages, des noMeCTbll,
de la famille Buonaparte. Non, je Yous preYiens, que si Yous ne me <lites pas, que nous aYons
la guerre, si yous Yous permettez encore de pallier toutes !es infamies, toutes !es atrocites de
cet Antichrist (ma parole, j'y crois)- je ne Yous connais plus, Yous n' etes plus mon ami, Yous
n'etes, MOH uepHbIH pa6, comme Yous <lites."
dajuci prednost svojim jezicima. U drugoj polovini tog veka u pregovorima

sa Svetim rimskom carstvom (cijije stanovnistvo kao matemjijezik govorilo
nemacki) Francuzi su ih postepeno ubedili da u zvanicnoj komunikaciji sa
latinskog predu na francuski. U sledecem veku, pocev od sklapanja mira u
Rastatu 1712. godine, ove dve strane su presle iskljucivo na upotrebu francu-
skog u zvanicnoj komunikaciji. Mirovni ugovori pisani su na francuskom, a
to su cinile i one sile koje nisu imale direktne veze sa Francuskom. Danci su
ga 1961 . godine koristili u svom traite de commerce de Copenhague, a Rusi u
svom mirovnom sporazumu sa Osmanskim carstvom 1774. godine prilikom
sklapanja mira u Kucuk Kajnardziju (sada Kajnardza u Bugarskoj). 34 Sveopsta
populamost same Francuske opala je, naravno, sa Napoleonovim pokusajima
da pocetkom devetnaestog veka osvoji celu Evropu, ali je francuski jezik iz-
gubio svoju vodecu ulogu tek u dvadesetom veku, i to, da bi ironija bila veca,
u samom Versaju na konferenciji 1919. godine, kada su po okoncanju Prvog
svetskog rata Amerikanci i Britanci zahtevali da se konferencija drzi na nji-
hovom jeziku, cime su obezbedili da se nacrt ugovora sacini i napise na oba
jezika- francuskom i engleskom.
Prvo carstvo
Staje bilo sa lefram;ais d' outre-mer, tj francuskim u prekomorskim zemljama?
Ono sto se tamo dogadalo bilo je sasvim drugacije od postojanog i upomog
sirenja francuskogjezika u Evropi, kroz koje je uz skoro spontano odobravanje
postao prestizni jezik evropskih elita. Prenosenje francuskog jezika u preko-
morske zemlje bilo je u velikoj meri rezultat politike francuskih kraljeva.
Do takve politike doslo je u dva naleta kolonijalne ekspanzije kojima
je upravljao francuski kralj, a koji su obelezeni opstim porazima i gubicima
u drugoj polovini osamnaestog veka. Ti naleti ekspanzije bili su i krajnje
ambiciozni- godine 1714. pa opet 1914. godine. Francuskaje bila druga po
velicini kolonijalna sila u svetu· - ali osim kolonija koje su pripadale ,,baroni-
ma secera" na Karibima, u oba ova naleta samo po jedna teritorija ce privuci
imigrante iz Francuske: Kanada u sedamnaestom i osamnestom veku i Alzir
u devetnaestom veku. Ni u jednom od ta dva slucaja Francuskoj, niti njenim
kolonistima, nije uspelo da zadrze politicku vlast. Tako je, sto se tice sirenja
jezika, francuski kolonijalizam bio vise nalik holandskom nego bilo kojem dru-
gom obliku kolonijalizma koji su sprovodili njihovih ostali evropski takmaci.
Drugim recina, francuski jezik zadrzao se samo tamo gde je postojao znacajan
broj stalno nastanjenih Francuza sa cvrsto razvijenim francuskim identitetom,
* U osamnaestom veku bila je odmah iza Spanije, au dvadesetom iza Britanije.

ali je to uspeo cak i kad je francusko stanovnistvo bilo pod stranom (narocito
britanskom) dominacijom: francuski je preziveo i razvijao se u Kanadi, bas
kao sto se holandski zadrzao (na specifican nacin) u Juznoafrickoj Republici.
Situacija u Alziru, medutim, zamagljena je politikom.* U drugim kolonijama,
medutim, francuski jezik opstao je, ukoliko je uopste opstao, samo kao lingva
franka elite.
Madaje Francuska u petnaestom veku vec bila velika sila, ona nije ucestvo-
vala u velikim pomorskim istrazivanjima. Ipak, nekoliko narednih generacija
iskoristilo je jos mnogo toga u Severnoj Americi sto je ostalo neistrazeno. Zak
Kartije, koga je kralj poslao da pronade severozapadni prolaz koji bi omogucio
putovanje prema istoku, otkrio je umesto toga reku Sveti Lorens i istrazio je
izmedu 1534. i 1536. godine, pri cemuje stigao sve do Kvebeka i Montreala
(tada Stadakone i Hocelaga).** Kasnije su trgovci krznom i misionari prosirili
region novog kontinenta koji je pripadao Francuskoj: od 1603. do 1615. godine
Samuel de Samplen usao je u oblast Velikihjezera; godine 1673. Per Market i
Luj Zolije probi Ii su se na jug i izbili na reku Misisipi; a izmedu 1678. i 1682.
godine Rober Kavelije de la Sal nacrtao je mapu svog putovanja do Meksickog
zaliva. Francuska se tako naslonila i opkolila engleske kolonije koje su upravo
u to doba pocinjale da se sire duz obala Atlantskog okeana.
No takvo stanje stvari bilo je krajnje nestabilno, posto su engleski kolonisti
bili daleko brojniji od francuskih, mozda cak u odnosu od cetrdeset premajedan
polovinom sedamnaestog veka, dok ce u sledecem veku oni biti jos dvadeset
puta brojniji, iako ce se broj Francuza do tada povecati deset puta. 35 Mozda
je progon francuskih protestanata za vreme Reformacije dva veka ranije bio u
temeljima ove neravnoteze izmedu dve sile. Kao sto smo videli, njihov odlazak
iz zemlje posejao je seme francuskog kao jezika kulture i filozofije u centralnu
i severnu Evropu. Ali zbog istog tog razloga Francuska nije imala tako veliki
broj stanovnika koji su zeleli da se isele, kao sto su bili brojni engleski puritan-
ci, avanturisti i utopisti koji su postali stub Trinaest britanskih kolonija. Nova
* Procene o tome koliko u Alziru ima onih koji govore francuski razlikuje se od onih koji
se iznose u Ethnologue gde se pominje apsurdno mali broj od 110.000 (od ukupnog stanovnistva
koje broji trideset miliona) do 25 odsto stanovnistva (tj. sedam i po miliona). Mnogi veruju da
je to jos druga po velicini frankofonska populacija na svetu, ispred Kvebeka sa sest miliona i
sedamsto hiljada govornika. (Ovi poslednji podaci takode su iz Ethnologue Grimes: 2000.) Ra-
sireno je uverenje da je pokusaj alzirske vlade da sprovede arabizaciju imao potpuno suportan
efekat posto se od 1962. godine veoma prosirila upotreba drugih jezika, posebno berberskog i
francuskog, ali ovi podaci nisu dostupni.
** Jedno selo kojeje posetio blizu grada Kvebeka bilo je poznato kao ganiida, 'naselje', na
huronskom jeziku koji je u naseljima duz obala reke sluzio kao lingvafranka. Tu lezi poreklo
imena Kanada.
Francuska hvalisala se meteorskom prirodnim prirastajem medu onima koji su

dosli i ostali, ali ta zemlja nikada nije postala takav magnet za nove imigrante
kao sto je to bila Nova Engleska.
Francuski u Sevemoj Americi: La Nouvelle-France (Nova Francuska) i Lujzijana
Nova
Granada
U istom tom periodu, u velikoj meri u vreme kad je u domovini vladao

Riselje, francuska naselja nicala su i na Karipskim ostrvima Martiniku (1625),
Gvadelupu (1635), kao i u Kajeni u unutrasnjosti Gvajane (1637). Na drugoj
strani Atlantika Francuzi su prisvojili Senegal na istocnoj obali Afrike ( 1639)
i Madagaskar na zapadu (1643). Najdalje je otisao francuski jezuitski misionar
Aleksander de Rod, koji je 1624. godine proglasio Indokinu (koja je tada bila
poznata pod nazivom Kosinsin)' francuskom kolonijom.
Jedine znacajnije teritorije koje je Francuska trajno zauzela, i u kojima
se nastanio znatan broj kolonista, bila su podrucja duz reke Sveti Lorens,
poznata kao Nouvelle-France (Nova Francuska) i Akadijska ostrva u sevemoj
Novoj Skotskoj, u to doba poznata kao L 'Acadie (u pocetku la Cadie, sto je
bilo izvedeno iz nekog, nepoznatog, indijanskog imena):· Francuska politika
je ovde bila u pocetku takva da se jednostavno nadala ,,da ce se nasi sinovi
zeniti vasim kcerima i mi cemo postatijedan narod". Nazalost, to se nije desilo
onako kako bi to odgovaralo Francuzima, posto su se prvi mladi doseljenici
utapali u zajednicu domorodaca i odgajali decu na njihovim ,,divljim" mater-
njim jezicima. Godine 1666, posto su tamo stasale tri generacije kolonista,
ministar za kolonije Luja Cetrnaestog Zan-Batist Kolber zalio se Francuzima
koji su zeleli da trguju - uglavnom krznima - dajos moraju da komuniciraju
na domorodackim jezicima. 36
Resenje se delimicno moglo naci tako sto 'bi se tamo poslale fino vaspitane
devojke Jilles a marier, kako bi se one poudavale za koloniste i zasnovale do-
macinstva u kojima ce se govoriti francuski. Medu njima su se nalazile cuvene
JWes du Roy, 'kraljeve kceri', vecinom devojke gradanskih porodica koje su
ostale bez roditelja, za cije se putovanje i izdrzavanje - u nekim slucajevima i
miraz - izdvajalo iz drzavne blagajne. Izmedu 1665. i 1673. godine iz Francu-
ske je poslato oko devet stotina devojaka kako bi se povecao broj stanovnika
(3.215 prema popisu iz 1665. godine) i uravnotezio odnos muskaraca i zena
* Misionarstvo je tada cvetalo, mada nije dovodilo do toga da se stvori i jedno francusko
naselje, u stvari De Rod je bio jedini Francuz u grupi jezuita koja se sastojala od sest Evropljana
i jednog Japanca. Masovna francuska invazija lndokine koja je usledila 1859. bila je pravdana
zastitom misionara. Aleksandar de Rod je sam sacinio pismo nazvano quoc-ngu (i!!l?lfill, 'nacio-
nalni jezik') koristeci latinicna slova i akcente. Sacinio je to kao pomoc stranim misionarima da
nauce vijetnamski. No to je pismo u drugoj polovini devetnaestog veka prihvaceno, cak i medu
nacionalistima, kao kljuc masovnog opismenjavanja, tako da se sada u Vijetnamu ono koristi
kao univerzalno pismo.
** Siromasni Akadijci postace zrtve politike velikih sila, njihova zemlja prodavanaje En-
gleskoj po Utrehtskom mirovnom sporazumu 1713. godine u nadoknadu za trgovinske koncesije
u Indiji. Oni su potom rasejani duz obale, posebno Mejna i na uscu Misisipija (gde su postali
poznati kao Kejdzeni), neki su se naselili na Antile a neki se vratili u primorske oblasti. Gde god
da su oni otisli nikla su francuska naselja koja su opstala bar neko vreme.
(odnos je bio po dva muskarca na jednu zenu) Mada je namesnik kolonije,

Zan Zalon rekao Kolberu da bi on vise voleo da posalju devojke sa sela, koje
bi bile spremne da rade kao i muskarci, umesto tih neznih mladih gospodica,
cini se da su one ipak bile dobra investicija. Godine 1713. zabelezeno je da se
broj stanovnika Nove Francuske popeo na 20.000, a 1755. godine bilo ihje vec
55.000. Madaje samo oko cetrdeset posto imigranata govorilo un bonfranr;ais,
'do bar francuski', vise od polovine zenskog stanovnistva spadalo je u ovu gru-
pu; ostali su govorili raznim dijalektima. Po svemu sudeci ova dijalektoloska
raznolikost se u sedamnaestom veku ujednacila u korist standardnog francu-
skog jezika naucenog u majcinskom krilu. Godine 1698. generalni nadzornik
mornarice primetio je: ,,Ljudi ovde govore dobro, nema loseg izgovora. Mada
je jezik mesavina dijalekata iz svih oblasti Francuske, nijedan od tih dijalekata
ne istice se posebno u kanadskim provincijama."37
Markiz Monkalm, francuski general koji je izgubio bitku sa Britancima
kod Kvebeka 1759. godine, rekao je: ,,Kanadski seljaci vrlo dobro govore
francuski. " 38
Mir koji je potpisan u Parizu 1763. godine oznacio je kraj francuske im-
perije u Severnoj Americi. Americka Nova Francuska povukla se pred broj-
nijim britanskim kolonijama, iako je poslednji udarac primila u stvari u vidu
posledica britanske dominacije kao pomorske sile na Atlantiku.* Francuski
poraz nije, medutim, oznacio kraj opstanka francuskogjezika na severoistoku
Kanade. Madaje Kanada postala destinacija ogromnog broja ljudi iz Trinaest
kolonija koji su ostali lojalni Engleskoj i koji nisu zeleli da zive u nezavisnim
Sjedinjenim Amerckim Drzavama, •• francuski je i dalje imao brojcanu i statusnu
prednost, priblizno u odnosu odjedan prema sedam, u nastanjenim podrucjima
u kojimajos nije bilo mnogo naseljenika iz Evrope. Procenjuje se daje 1791. u
Kanadi bilo 140.000 frankofonih govornika prema 20.000 anglofonih. ••• Francuzi
su posle toga pojacali mere koje su za cilj imale zastitu opstanka svog stanov-
nistva, a koje su se oslanjale na Katolicku crkvu, francusko gradansko pravo i
kontinuitet upotrebe francuskogjezika.
* Tesko da je to bio osnovni razlog propasti, posto je dve decenije kasnije francuska po-
morska sila bila ta koja je Britancima sprecila pristup njihovim kolonijama u Americi koje su
zeleli <la zadrze.
** Francuzi su imali to zadovoljstvo da 1783. godine ponude Versaj kao mesto za odrzavanje
konferencije na kojoj je Britanija lisena svojih americkih kolonija, samo dvadeset godina posle
Pariske konferencije kada su Britanci njima oduzeli Novu Francusku.
*** Ovi podaci dobijeni su iz francuskog izvora (Leclerc 200 I <HISTfrQC s2Britannique.
htm>). U ovom delu postoji neverovatna protivrecnost sa nekim engleskim podacima; npr. Makej
( 1998) navodi da se I 00.000 britanskih lojalista pridruzilo naseljenicima u Kanadi, od kojih je
bilo 65.000 Francuza i 9.000 Engleza.
Pristizao je, medutim, sve veci broj novih imigranata koji su iii govorili iii
usvajali engleski i sredinom sledeceg veka, kadaje broj doseljenika iz Evrope
dostigao milion i po, oni koji su govorili francuski jezik prestali su da budu
vecina. A priliv stanovnika jos nije bilo dostiglo svoj vrhunac. Izmedu 1821. i
1910. godine Kanadaje primilajos dva miliona i trista hiljada stanovnika. 39 Do
1998. godine broj stanovnika dostigao je trideset i po miliona, od cega je sest
miliona i sedamsto hiljada, odnosno dvadeset dva odsto govorilo francuski kao
svoj matemji jezik, naspram sezdeset odsto onih koji su odrastali uz upotrebu
engleskog kao matemjegjezika.
Uprkos takvom razocaravajucem ishodu, Kanada je najvazniji primer
uspesnog presadivanja francuskog jezika u nekoj prekomorskoj zemlji. To,
medutim, sigumo nije jedina prica o presadivanju francuskog. Francuska je
takode imala znacajan udeo u trgovini secerom i kroz ceo sedamnaesti vek
najmnogoljudnija frankofona kolonija bili su Francuski Antili i Martinik u
kojima se do 1700. godine nastanilo 20.000 Francuza i 70.000 cmih robova. 40
Tamo i danas ima njihovih potomaka, doduse tek nesto preko milion njih, koji
govore francuski iii kreolski francuski. Ostrvo Haitije takode postalo francuska
kolonija 1697. godine zahvaljujuci piratima (filibustiers), a potom je dozivelo
procvat baveci se istim poslom, mada su francuski vlasnici tamo sve izgubili
u krvavoj pobuni robova 1804. godine. Tamo i danas nekih sedam i po miliona
ljudi govori francuski i kreolski francuski. Ostale kolonije francuske krune bile
su trgovacka ispostave u gusto naseljenim podrucjima (Cardenagor, Janam,
Pondiseri Karakal i Mahe duz obala Indije) iii usputne stanice na pomorskim
rutama koje su vodile ka Indiji (Senegal, ostrva Reinion i Mauricijus i kratko
vreme, Madagaskar), iii su to pak bili ostaci nekih vecih neuspelih osvajanja
(Francuska Gvajana): Nijedno od tih mesta nije privuklo ljude iz Evrope koji
bi se tamo nastanili, mada skoro sva i danas imaju male frankofone zajednice,
naime, u Pondiseriju ih ima 40.000, a na Reinionu 160.500, pored pola miliona
njih koji govore kreolski francuski. 41
Sa Francuskom revolucijom uvedenaje nova faza imperijalnih ratova, ali
sa izuzetkom Napoleonovog, donekle romanticnog, brzog napada na Egipat
1798-1799, svi su bili preduzimani na evropskom kontinetu. I svi su ostva-
rili uticaj koji je trajao manje od jedne generacije iii cak ni toliko. Ironija je
da velikoj francuskoj slavi s pocetka modemog doba Francuska revolucija i
* Kajenaje osnovana 1643. godine i sa karipskim secerom kogaje bilo u izobilju, predstav-
Jjalaje deo Kolberovih planova sistematske kolonizacije. Na kratko je posle Francuske revolucije
Kajena bila mesto u koje su progonili politicke zatvorenike (1794-1805). Posle ukidanja ropstva
u Francuskoj 1848. vise se nikada nije ekonomski oporavila i posle togaje bila cuvena uglavnom
po Davolovom ostrvu, svom zatvoru koj i je bio u funkcij i od 1852. do 1946. godine.
Napoleonova vladavina nisu gotovo nista doprineli, niti je doslo do sirenja

francuskogjezika iako su svoje vojnike razaslali po citavoj Evropi.
No kasnije, sa restauracijom monarhije 1815, Francuzi su krenuli u novu
etapu prekomorskog imperijalizma. •
Drugo carstvo
Motivi Drugog carstva bili su razliciti. Francuska se u jednom znacajnom
osvajanju ponela kao stara Rimska imperija. Naime, kad je 1830. godine
pokusala da se otarasi pirata na Sredozemnom mom, to se pretvorilo u in-
vaziju na Alzir koji je preotet od Osmanske imperije. Tada je, u skladu sa
rimskim modelom, usledilo dovodenje kolonista (colonTkod Rimljana colons
kod Francuza), i to u prilicno velikom broju: vec 1847. bilo ih je 110.000,
a u sledecem veku njihov broj je narastao na nesto manje od milion. 42 To
je, medutim, bio izuzetak, mada je iz ugla Francuske imperije to bio njihov
najveci poduhvat. U drugim slucajevima, francuske akcije vodili su predu-
zimljivost i revnost misionara, kao sto je bilo sa protektoratima u Indijskom
okeanu (Komorska ostrva) i u Tihom okeanu (Polinezijska ostrva, 1843.
godine, Tahiti, 1846. godine i 1'-Jova Kaledonija, 1853. godine). Izgleda da su
slicni motivi, u odredenoj meri, doveli i do ekspanzije francuske vlasti koja
se sirila i iz stare francuske baze u Senegalu tokom pedeset godina, pocev
od 1817. godine, kada su obucavali domace stanovnistvo i stvarali domacu
pesadiju (tirailleurs) i svestenike, a zatim preduzimali mere protiv malarije i
gradili skole i puteve. Progon hriscana u Kosinsinu Francuzi su iskoristili kao
opravdanje da zauzmu ovu zemlju 1859. godine. Do 1887. godine francuski
Union indochinoise kontrolisao je sva podrucja na kojima se danas nalaze
zemlje Vijetnam, Kambodza i Laos.
Ta kolonijalna prisvajanja teritorija, medutim, dosla su u vreme kada su
Evropljani bili poneseni svojom tehnoloskom superiomoscu nad drugima u
svetu. Jos jednom je Francuska pocela da trazi objasnjenje za svoje uspehe:
kao sto je bilo karakteristicno za njih, Francuzi su svoju zemlju posmatrali kao
silu koja moze da pomogne napretku ostalih ne samo sirenjem katolicke vere i
postovanja zakona, nego i slobodnog zidarstva, politike industrijskog razvoja
po Sen Simonu,jednom recju, sirenjem la civilisationfran<;ais, 'francuske ci-
vilizacije'. Bilo je veoma lako kombinovati sve ovo sa ambicijom da se ostvari
finansijska korist vrsenjem dobrih dela, tako daje bilo malo protivljenja kada
je Francuska, ali takode i Belgija, pristupila la course aux colonies, sto je u
Britaniji poznatije pod imenom ,,borba za Afriku".
* Sticajem srecnih okolnosti, za vreme Napoleona lll, od I 852. do I 870. godine, njegova
vladavina bilaje poznata kao le second Empire (Drugo carstvo).
II. Clanovi pratnje carstva: evropskijezici izvan Evrope 481
Francuska carstva u Africi, Aziji i na Tihom okeanu
Ostrva
Sosijete
Francuzi i Britanci bili su veliki pobednici kada je rec o samoj velicini

teritorija stecenih osvajanjima: obe imperije su se u poslednjim decenijama
devetnaestog veka izuzetno prosirile. Francuzi su za dalju ekspanziju koristili
svoje vec postojece posede u Alziru i Senegalu, a ustanovili su i nove mosto-
brane na Obali Slonovace (1842) i Gabonu (1843). Prvo su, od 1876. do 1885.
godine od gabonske obale odsekli Afrique-Equatoriale Fran9aise (Francusku
Ekvatorijalnu Afriku), ukljucujuci podrucja koja ce kasnije postati Gabon,
Kongo, Centralnoafricka Republika i Cad, a zatim su od 1883. do 1894. godine
zauzeli Afrique-Occidentale Fran9aise (Francusku Zapadnu Afriku), prostor na
kome se danas nalaze Senegal, Mauritanija, Mali, Gvineja, Obala Slonovace,
Burkina Faso, (ranije poznata kao Gomja Volta, prim prev.) Niger i Benin.
Francuzi nisu u ovoj osvajackoj trci bili jedini govomici francuskog.
Belgijski kralj Leopold je od 1877. do 1879. godine, posto je za svog licnog
savetnika angazovao britanskog istrazivaca ser Henrija Stenlija, drsko objavio
pretenzije da svojom zemljom proglasi teritorije koje danas cine drzavu Kongo,
sto su ostale evropske zemlje priznale 1885. godine. Zatim su Francuzi zbacili
sa prestola kraljicu Madagaskara 1896. godine, pravdavajuci svoj postupak
neodloznim ukidanjem ropstva u zemljama kojima je upravljala. Uz sve to,
Francuska je polagala pravo na protektorat nad teritorijama u susedstvu Alzira
duz obale Sredozemnog mora, tako daje 1881. godine zauzela Tunis, a 1912.
godine i Maroko.
482 JEZfCI SE SIRE MORIMA
Do 1913. godine francuskije postao jezik vladara u vise od trecineAfrike,

od planina Atlasa na severnom Atlantiku do Velikih jezera u Velikoj rasednoj
dolini. To je bila ekspanzija koja se moze porediti sa osvajanjima Aleksandra
Velikog ili velikog muslimanskog dzihada iz sedmog veka nase ere. Pedeset
godina pre toga francuski jezik se nije mogao cuti nigde u Africi osim u Alziru
i Senegalu.
Francuzi su na mnogo nacina isticali da su zasluzili svoje velike kolonije
jer su tamo pravili puteve, zeleznicke pruge i uvodili telegraf, sprovodili strucnu
borbu protiv malarije i drugih tropskih bolesti i sirili hriscansku veru, francuski
jezik i - za neke privilegovne duse - Dekartov racionalizam. Zaista, izgleda
da su oni uspeli da svojim podanicima prenesu uverenje dajedini put ka snazi
i nezavisnosti lezi u ovladavanju sopstvenim sposobnostima: to ubedenje bilo
je jedno od njihovih ideala, koje su oni nazivali rayonnement ,,prosvetitelj-
stvo". Daleko vise od drugih evropskih imperija, oni su se bavili pitanjem sta
su njihovi stvarni interesi kod je rec o podanicima: eksploatacija, asimilacija,
evangelizacija, obrazovanje iii jednostavno politicko ujedinjavanje. Dali je to
sto su Francuzi trazili bila la g/orie ili sa mission civi/isatrice? Shvatajuci svoju
kulturu tako ozbiljno, oni na svoje kolonije nisu mogli da gledaju drugacije
nego kao na delove Francuske, pri cemu je civilisation fran9aise bila nedelji-
va. Francuski je svuda u njihovim kolonijama bio sluzbeni jezik kao i jezik
obrazovnih institucija na srednjem i visokom nivou, cak i tamo gde je postojala
pismenost na nekom drugomjeziku* -kao u Indokini i Severnoj Africi. Gradani
iz vecine kolonija mogli su dobiti francusko drzavljanstvo.
Ali, osim u Alziru - gde je domace, muslimansko stanovnistvo bilo daleko
manje spremno da prihvati modele svojih hriscanskih osvajaca - Francuzi su
svuda imali previse slab oslonac na terenu da bi propagirali vrednosti svog
drustva. Bilo je vrlo malo cvrstih ekonomskih razloga zbog kojih bi ljudi krenuli
u osvojene zemlje ili u njima ostali, i to je vrlo brzo postalo jasno. Za razliku
od onoga sto se desavalo u drugim imperijama, tipicni Francuz je izvan svoje
zemlje ostajao vojnik, doktor, misionar ili ucitelj. Napoleon, najsuperiorniji
francuski vojnik, prezirao je Engleze i govorio da su oni une nation de p etits
commer9ants - 'narod sitnih trgovaca' - ali u francuskim kolonijama nedostajali
su upravo takvi ljudi, sto pokazuje zasto su te kolonije bile nestabilne. Za razliku
od portugalskih, spanskih, britanskih, pa cak i holandskih kolonija, u francuskoj
imperiji nije postojala zemlja koja bi privukla ljude da se tamo masovno nastane.
Francuske vlasti, s druge strane, nisu u devetnaestom i dvadesetom veku mogle
* Belgijanci, koji su se mnogo vise oslanjali na strano iskustvo u rukovodenju svojom im-
perijom, takode su manje koristili francuski kao jezik administracije. I u britanskim kolonijama
bilaje rasirena upotreba nekog ranije rasprostranjenogjezika, narocito svahilija i lingala.
niti zelele, kao u sedamnaestom, da finansijski pomazu iseljavanje. To je imalo

za posledicu da j e francuski svuda, osim u Alziru, ostao j ezik rukovodece elite,
madaje ostalo stanovnistvo- bar u crnoj Africi- svesrdno tezilo vrednostima
koje su se sa njim povezivale.
Broj kolonija pod upravom vladajuce elite kojaje govorila francuski pora-
stao je posle Prvog svetskog rata, kada su razdeljeni nemacki i osmanski posedi.
Kamerun i Togo pripali su Francuskoj, a Ruanda i Burundi Belgiji. Sirija i Liban
takode su predati Francuskoj. Po zavrsetku Drugog svetskog rata, medutim, u
roku od pedeset godina, skoro svim tim zemljama dataje potpuna nezavisnost.
Prve istocnoarapske zemlje ustanovljene su kao nezavisne republike po dogo-
vorima koji su postignuti odmah posle Drugog svetskog rata. Indokina i sevema
Afrika, kao i Madagaskar i Komorska ostrva bili su, medutim, primorani da
svoju slobodu izvojuju oruzjem. U podsaharskoj Africi, uopste uzev, drzave su
nezavisnost pocele da dobijaju na osnovu svojih usrdnih molbu tek sezdesetih
godina proslog veka. Mali narodi koji zive na ostrvima rasutim po Tihom okeanu
i Karipskom moru i u Juznoj Americi jos su zakonski zitelji Francuske unije u
skladu sa ustavom donesenim 27. oktobra 1946. godine.
La Franceforme avec peuples d 'outre-mer une Union fondee sur l'egalite
des droits et des devoirs, sans distinction de race ni de religion.
Francuska sa prekomorskim narodima predstavlja Uniju koja se za-
sniva na jednakosti prava i duznosti bez obzira na rasu i religiju.
Pri tome svi clanovi Unije kao ressortisants (tj. kad dodu u Francusku) postaju
drzavljani Francuske. Prilicno je uocljivo dajezik nije ukljucen kao aspekt koji
Unija propisuje kao nesto u cemu se tolerisu razlike. To je zbog toga sto se
podrazumeva da svaki gradanin u Uniji govori francuski.
U skladu sa svojim striktnim postovanjem jasnoce i zdravog razuma,
drustvena zajednica koja govori francuski tezi da bude uredena, da ima siroku
svest o sebi, ocigledno daleko vise nego bilo koja druga jezicka zajednica.
Tako je za nju karakteristicno daje sebi dodelila ulogu medunarodne politicke,
tehnicke, i kulturne organizacije poznate pod nazivom La francophonie. Na
zadovoljstvo francuskih vlasti, inicijativa za to nije dosla iz Francuske, nego je
potekla od izvesnog broja uglednih govornika kojimaje francuski drugi jezik.
lpak, moze se pretpostaviti da su razlozi za to bili politicke prirode - osnivaci
su bili predsednik Tunisa Habib Burgiba, princ Norodom Sihanuk iz Kambodze,
predsednik Leoplod Sengor iz Senegala, Sari Elu iz Libana i, sto je posebno
interesantno, Hamani Diori iz Nigera, koja nikada nije bio francuska kolonija.
Ipak, Francuska za budzet ove organizacije obezbeduje dve trecine novca.
Organizacijaje osnovana 20. marta 1970. godine u Nijameju u Nigeru, u cen-
tralnoj Africi, i redovno odrzava samite na ministarskom nivou. Deveti samit

odrzanje 2002. godine. Clanstvo nije ograniceno na bivse francuske kolonije,
nedavno je za generalnog sekretara ogranizacije postavljen Egipcanin Butros
Butros Gali. Za ovu organizaciju karakteristicno je da istice vise konceptualne
i moraine, nego istorijske vrednosti.
Frankofonija (Lafrancophonie) danas
Ono sto ova organizacija u poslednje vreme naglasava, a sto prilicno izne-
naduje, jeste zastita kulturne raznolikosti, sto je svakako novina u frankofonoj
orijentaciji, i nije bez prizvuka l'espirit malin, 'galske lukavosti', uperene protiv
vecnih rivala /es anglo-saxons, 'Anglosaksonaca'. Ovakvi stavovi su, medutim,
sasvim u skladu sa njihovom tradicijom iskazivanje velike i, ponekad nesebicne,
brige za prava coveka. Politicki interesi, medutim, imaju prevagu i francuskoj
drzavi u poslednje vreme tesko polazi za rukom da zastiti i neguje tolike jezicke
raznolikosti u raznim krajevima sopstvenih teritorija. Nastojanje ministra obra-
zovanja, na primer, da skole u kojima se govori bretonski jezik 2002. godine
ukljuci u drzavni sistem obrazovanja, sto bi, u stvari, znacilo date skole pocinje da
finansira drzava, propalo je zato sto taj predlog nije bio u saglasnosti sa Ustavom
iz 1992. po kome je zvanicni jezik Republike Francuske francuski. •
* Clan 2 Ustava glasi: ,,la langue de la Republique est lefran<;ais." To je zatim podrzano
zakonom donesenim 4. augusta 1994, ,,la langue de l'enseignementest lefranc;ais" ( clan L.121-
123 francuskog Zakona o obrazovanju).
521
12. Mll<ROl<OSMOS ILi

ISl<RIVUENO OGLEDALO?
ISTORIJA ENGLESl<OG
Necemo mi prestati sa istrazivanjem

I kraj citavog naseg istrazivanja
Bice da stignemo odakle smo krenuli.
I saznamo to mesto prvi put.
T. S. Eliot, ,,Litl Giding"' (Br. 4 od Cetiri kvarteta,
prevod Svetozara Brkica: Prosveta, Beograd, 1966)
Istorija engleskog jezika, kao i istorija vecine najvecih svetskih jezika, cesto
se prepricava njegovim govomicima, ali veoma retko bez osecanja trijumfa.
Slava kojom je ovencana bilo koja jezicka zajednica nesto je cemu se govor-
nici-patriote tesko mogu odupreti, a veoma malo je onih koji imaju bilo kakvu
predstavu o istoriji, izuzev svojoj vlastitoj istoriji.
No cak i iz perspektive ove knjige, jos postoje dobri razlozi zbog kojih
engleskijezik zasluzuje poseban polozaj medu svetskimjezicima. Istina, u tre-
nutku kada nastaju ove reci, engleski j e j ezik sa najvecim govomim podrucj em
tokom citave nove ere. A tokom ove ere, svet se pretvorio u jedinstvenu drustve-
nu zajednicu koju povezuju tehnicka sredstva sto omogucavaju komunikaciju
u realnom vremenu, a to engleski cini jezikom cija je nadmoc jedinstvena u
poznatoj istorijijezika, pa nas to navodi na razmisljanje o tome da lijos postoji
neki jezik koji bi mogao da ga istisne i zameni. No za nas je najvaznija cine-
nica da je engleski jezik sa izuzetno bogatom i raznolikom istorijom. Ako se
posmatra samo njena duzina, ova istorija je kratka: engleski, kao zaseban jezik,
nije stariji od jednog i po milenijuma, a njegova sustina drasticno se promenila
otprilike na polovini njegovog kratkog zivota. On je u to kratko vreme uspeo
da smesti takvo mnostvo kriza i nepredvidivih obrta da ga je maltene moguce
posmatrati kao sazetak svih avantura njegovih prethodnika, unazad do Memfisa,
Patne, Cang-ana i Vavilona.
Kljucna prednost analiziranja engleskog jezika preko ovih mnogobrojnih

paralelajeste sto nam to otkriva koliko su neki dogadaji koje uzimamo zdravo
za gotovo u stvari sustinski neobicni i cudni. Vee smo ranije spomenuli uspeh
germanskih plemenaAnglosaksonaca i Frizana u nametanju svogjezika, sto je
velicanstven podvig u poredenju sa uspesima drugih germanskih osvajaca, pre
svega njihovih savremenika Franaka i Gota koji su se naselili u drugim delo-
vima Zapadnog rimskog carstva. Vise od hiljadu godina kasnije, prvi engleski
naseljenici Seveme Amerike spontano ee stvoriti gusto naseljenu zajednicu u
kojoj se govori engleski, dok ee istovremeno francuska kruna biti prisiljena da
a
salje.filles marier, 'devojke za udaju ', da bi sprecila mlade doseljenike da se
na prirodan nacin prilagoilavaju okolnostima Novog sveta i podiiu porodice u
kojima se ne govori francuski. A vek posle toga, aktivnosti Britanske istocno-
indijske kompanije (East India Company) dovele su do sirenjajezika kojim su
govorili zaposleni u kompaniji- engleskog, dokje Holandska istocnoindijska
kompanij a uspela jedino da prosiri vee postoj eei lingvu franku - malaj ski. Ovo
su samo tri primera gde je odredena situacija doprinela sirenju engleskog, ali
nije imala isti efekat na sirenje drugihjezika. Istorijsko sirenje jezika predstavlja
nesto sto je veoma tesko potpuno objasniti; ali ako pri izucavanju odredenog
jezika stalno imamo na umu jos neke jezike i njihove istorije to bar moze da
nam pomogne da kao zakljucke ne formulisemo neke poluistine.
Istorija engleskog, bar na nacin na koji se posmatra iz perspektive neko-
ga ko zivi pocetkom dvadeset prvog veka, moze da se podeli na dva veoma
nejednaka perioda: jedan od tih perioda je period oblikovanja, koji traje od
petog veka do kraja sesnaestog veka, tokom koga je ovaj jezik poprimio svoj
prepoznatljivi oblik razvijajuei se na Britanskim ostrvima; drugi period je period
sirenja, koji traje od sedamnaestog veka do danas, tokom kojega se engleski
dao na put i prosirio na svaki kontinent.
Vee smo ranije govorili o pocetku perioda oblikovanja, kada je, u okviru
bumih dogadaja tokom propasti Rimskog carstva, ovaj jezik nastao spajanjem
nekoliko germanskih dijalekata (vidi 7. poglavlje, ,,Suprotno svim ocekivanji-
ma: dolazak engleskog", str. 377). Uprkos politickoj neslozi i vojnim pretnjama,
ovaj jezik se do devetog veka razvio u veoma jak knjizevni jezik. No, i pored
toga, dva veka kasnije, osvajaci kojimaje matemjijezik bio francuski ugusiee
razvoj engleskog u pisanom obliku. Na neki nacin, tokom sledeca dva veka,
engleski ee uspeti da asimiluje jezicku zajednicu koja je bila dominantna u
odnosu na njega i da ponovo postane najvaznijijezik u ovim krajevima. Tokom
istog ovog perioda, engleski se sirio i prostomo, stvarajuei mostobrane u svim
kraljevstvima Britanskih ostrva, medu Velsanima, Skotima i Ircima. Posle toga
je usledio jos jedan bumi period, tokom cetmaestog i sesnaestog veka, kada je
12. Mikrokosmos iii iskrivljeno ogledalo? lstorija engleskog 523
stanovnistvo prepolovljeno usled epidemije k:uge, dinasticke porodice u vise

navrata gubile vlast usled ratova, crkva bila potresana protestima i sizmom,
dok je nacionalna valuta izgubila skoro svu vrednost usled inflacije. Sve to
vreme, engleski se upotrebljavao u govornom i pisanom oblik:u, ali nije posto-
jao nacionalni standard koji bi ujedinio razlicite dijalekte. Jezicka stabilnost
uspostavljena je u skoro isto vreme kada i politicka stabilnost, au oba slucaja
sile koje su donele stabilnost bile su koncentrisane na London i pocivale su na
masovnom citanju Biblije.
Tokom perioda sirenja, kada su govornici engleskog jezika poceli da pu-
tuju svetom i da stvaraju naselja u inostranstvu, stavovi Engleza, a samim tim
i njihov jezik, postali su u daleko vecoj meri kosmopolitski, kako u doslovnom
tako i u figurativnom znacenju; svet je odjednom bio otvoren za Engleze, ali
pre svega za njihova preduzeca i trgovacke kompanije, dok su drzavna i verska
pitanja uglavnom bila u drugom planu. Ta ideja, koja moze da se formulise kroz
slogan 'engleski - prijatelj poslovnih ljudi', mozda predstavlja ono sto je zaista
jedinstveno u vezi sa sirenjem ovog jezika, mada je takode jedinstveno i to u
kolikoj merije ovo sirenje bilo olaksano naukom i tehnologijom koje su razvijali
upravo govomici engleskog jezika. Sasvim je sigurno da ovaj komercijalni i
naucni karakter engleski jezik cini razlicitim od njegovih glavnih rivala, kao
sto su spanski, francuski i ruski. Tokom nedavne istorije dvadesetog veka ovaj
jezik postao je jos dominantniji, kadaje jedna bivsa kolonija u kojoj je zvanicni
jezik engleski postala najveca svetska sila, kad je sama jezicka kompetencija
postala vazna poslovna aktivnost, te kada se sirenje engleskog jezika ubrzalo
daleko vise nego sto to omogucava iskljucivo uticaj drzava u kojima se on go-
vori kao maternji. Procenjuje se da broj ljudi koji engleski koriste radi lakseg
sporazumevanja kao lingvu franku danas premasuje - najverovatnije u odnosu
tri prema jedan - uk:upan broj ljudi kojima je engleski maternji jezik. Teska je
da prestiz nekog jezika moze da dostigne neki visi nivo.
Cinjenica daje engleski stekao ovu vise nego ociglednu autonomiju znaci
da, za razliku od vecine drugih jezika koje smo spominjali u ovoj knjizi, jos
nije moguce otkriti pocetke slabljenja jezika, iako su politicke i ekonomske
sile koje su engleski podigle na ovako visok polozaj u najvecoj meri prosle
svoj zenit. Necemo, medutim, dopustiti da nas to obeshrabri. Zivotne istorije
mnogihjezika o kojima smo govorili do sada pokazale su nam razlicite faktore
koji mogu da dovedu do prestanka dominacije nekog svetskog jezika. Bice
veoma poucno da ovu raspravu o engleskom jeziku zavrsimo time sto cemo
ove faktore iskoristiti kako bismo predvideli razlicite nacine na koje ce u bu-
ducnosti engleski izgubiti svoj dominanatan polozaj, ma koliko da tako nesto
trenutno deluje nezamislivo.
Test izdrzLJivosti: l<al<o se resiti normansl<og francusl<og

Quant la bataille dut joster, Kada je trebalo poceti bitku,
la noil avant, r;o oi' center noc pre boja, cuo sam da se prica
furent Engleis forment haitie, da su Englezi bili veoma veseli
mult riant e mult enveisie; uz mnogo smeha i dobrog raspoloienja.
tote noit maingierent e burent, Je/i SU i pi/i citavu nOC,
onques la noit el lit ne jurent, i te noci nisu uopste otisli na spavanje.
mult !es vei'ssiez demener, Trebalo je da ih vidite kako nece da stanu,
treper e saillir e chanter. plesu, skacu i pevaju.
Bublie crient e weisseil 'Bea blioe 'oni klicu i 'wes hrel'
e laticome e dri11clteheil, i 'fret hit cuman 'i 'drenc ·a hrel'
drillc hindrewart e dri11tome, 'drinc hinderweard' i 'drinc to me'
drillc helf e dri11c tome. 'drinc healf' i 'drinc tome·:
Issi se contindrent Engleis; Tako su se ponasali Englezi;
e Ii Normant e Ii Franceis tote noit a Normani i Francuzi
firent oreisons efurent noc su proveli u molitvi
en afflictions; i u pokajanju;
de !or pechiez confes se firent, ispovedili su svoje grehe
as proveires /es regehirent, ijavno ih priznali svestenicima;
e qui nen out proveires pres a oni koji nisu in~ali svestenika u blizini
a son veisin se fist confes ... ispovedili su se onima pored sebe.
Li proveires par /or chapeles Svestenici u svojim kapelama
qui esteient par I'ost noveles, koje su bile tek izgradene u citavoj armiji
ont cele noit tote veillie, probdeli SU CitaVU IlOC
Deu reclame e Deu preie; prizivali Boga i molili se Bogu;
Junes font et afflictions oni su postili i izrazavali pokajanje
e lo privees oreisons, i govorili svoje licne molitve,
salmes dient et misereles, recitovali psalme i Misereres,
letanies e kirieles, litanije i Kyrie Eleisons,
Deu requerent e merci crient, oni se usrdno mole bogu i vape za milost,
paternostres e messes dient, govore Pater Noster i mise,
Ii uns Spiritus domi11i. neki Spiritus Domini,
Ii altre Salus populi, drugi Salus populi,
plusors Salve sa11cta pare11s, a najvise njih Salve sancta parens, •·
qui aparteneit a eel tens; sto je bilo odgovarajace trenutku.
a eel jor bien aparteneit To je bilo veoma prikladno za taj dan
ker samedi eeljor esteit. Jer taj je dan bi/a subota ..
Vejs. Roman de Rau."' III, II. 7323-42; 7365-7380
* Staroengleski izrazi za 'Budi srecan'; 'ostaj zdravo', 'daj ga 'vamo' (misli se na veliki
kup napunjen picem); 'pij jako'; 'pij unazad', 'pij u moje zdravlje', 'popij pola', 'popij do ta-
loga'. Sve su ovo engleske zdravice i uzvici prikladni za pijanke koji su mogli da se cuju dok
su Englezi bancili citavu noc pre odlucujuce bitke kod Hejstingsa. Dzefri od Monmauta, koji je
svoju istoriju pisao oko 1140. godine, navodi daje jos do tog doba u Britaniji prezivela tradicija
da na gozbama osoba koja ispija pice kaze waesseil, a onaj koji paste njega prima kup odgovara
sa drincheil (Historic Regum Britannie § 100, ms 568. f. 46v.).
** Ovo su nazivi molitvi na latinskom. 'Duh Gospodnji', 'Spasenje dusa', 'Radujsja Ma-
rijo, Majko Bozija', iza kojih slede naturalizovani francuski nazivi molitvi 'Samiluj se', (grcka
molitva) 'Gospodi pomiluj' i 'Ocenas'?
*** Roberta Vejsa, Normana sa Dzerzija, angazovao je oko 1160. kralj Henri II Plantageneta
da napise delo u kojem se velica normanska istorija, a koj e je trebalo da nosi ime patrijarha Ro-
12. Mikrokosmos iii iskrivljeno ogledalo? Istorija engleskog 525
Na odredeni nacin, normansko osvajanje Engleske sredinomjedanaestog veka

predstavljalo je anahronizam,jer je to bilo poslednje germansko osvajanje koje
je pogodilo neku evropsku zemlju, ali se desilo nekoliko vekova posle svih
ostalih germanskih osvajanja.*
Normane je, na kraju krajeva, samo nekih pet do sest generacija (oko 120
godina) delilo od njihovih norveskih predaka Vikinga, pri cemu Normanni
predstavlja adaptirani latinski oblik reci Nordmenn, 'Sevemi ljudi', koja se jos
upotrebljava kao ime za Norvezane na islandskom nordijskomjeziku. Krajem
devetog veka, pod vodstvom Roloa, ziveli su od maca, ali su na kraju otplo-
vili na jug i naselili se u regiji koju danas (zbog njih) nazivamo Normandija,
posto su franackog kralja Karla III (Prostog) prisilili da im ozvanici povlascen
status, sto je ucinjeno Ugovorom iz Sen Kler sir l'Epa, oko 911. godine. Tu
su nastavili da polako odbacuju svoj stari nacin zivota baziran na krstarenju i
pljackanju, a to je ukljucivalo i odbacivanja njihovog nordijskog jezika; kao
tipicni germanski osvajaci oni su posle svega nekoliko generacija potpuno od-
bacili sopstveni jezik i presli na upotrebu jednog lokalnog romanskog jezika,
koji je od tada postao poznatiji pod nazivom normanski francuski. Kada je
Roloov naslednik, Vilijam Kopile, uspeo da osvoju Englesku I 066. godine, sa
sobomje u Englesku doneo i ovaj jezik.
Englesl<i gurnut u drugi plan

Normansko osvajanje Engleske bilo je, medutim, veoma razlicito od prethod-
nih germanskih osvajanja Engleske, kako u pogledu obima, tako i u pogledu
politickih posledica do kojih je dovelo.
Po obimu, ovo osvajanje bilo je malo, posebno ako se broj Normana
uporedi sa brojem stanovnika tadasnje Engleske: Vilijamje dosao sa nekih pet
hiljada vitezova, a ukupan broj onih ,,koji su dosli sa Osvajacem", kada se sve
sabere, nije mogao da premasuje dvadeset hiljada; odnos je dakle bio dvadeset
lona (tj. u originalu Rou). Ovo delo zamisljeno je kao paralela njegovom ranijem delu Roman
de Brut, o Britaniji pre dolaska Normana (kojuje navodno osnovao Brut). Ovaj odeljak opisuje
kako su se Englezi i Normani noc pred bitku kod Hejstingsa, 1066. godine, ponasali potpuno
razlicito; medutim u njemu se veoma lepo mogu uociti razlicite uloge koje engleski, normanski
francuski i latinski igraju u Engleskoj iz doba Normana.
* U ovom poglavlju, rec 'Normani' odnosi se na vladajucu klasu Engleske i engleskih
vazalnih teritorija izmedu 1066. i 1399. godine. Njihov govomi jezik u pocetku je bio normanski
francuski, koji se ponekad takode naziva anglonormanski; medutim, posle 1154. godine, vari-
jeteti francuskog koji su se govorili na dvoru sigumo su bili bazirani i na drugim dijalektima, s
obzirom na to da su Henri II i njegovi baroni za svoju domovinu smatrali Anzu, u jugozapadnoj
Francuskoj. Od tada je ova dinastija poznata pod nazivom Anzujska dinastija, tj. Anzujci.
hiljada prema milion i po stanovnika Engleske. 2 U prvoj generaciji posle dolaska

Normana, normanski francuski govorila je otprilike jedna od hiljadu osoba.
Kada je rec o politickim posledicama, ova invazija nije predstavljala
pljackaski pohod, niti masovno pomeranje stanovnistva, vec bi se najbolje
mogla opisati kao ,,diskretna invazija", utemeljena na veoma ozbiljnom casus
belli: Vilijamje tvrdio da mu engleski kralj duguje vemost, a ondaje odlucio
da ratom dokaze da za svoje tvrdnje ima i bozju podrsku. Rezultat toga bio je
da je Engleska gotovo momentalno od saksonskog pretvorena u nonnansko
kraljevstvo. Normani, iako su bili malobrojni, uspeli su da ubiju sve vaznije
licnosti iz engleske strukture vlasti.
Jezicki efekti ovih dogadaja izgledaju zastrasujuce, posebno nama koji
hiljadu godina posle toga citamo pisane opise ovih dogadaja. Sada, kada su
kralj i vlastela govorili francuski, nastala je nova publika za knjizevna dela
pisana u Engleskoj; engleska knjizevnost pisana narodnim jezikom - koja
je, pored knjizevnosti na irskom, predstavljala najrazvijeniju knjizevnost tog
doba u Evropi - potpuno je nestala, njeno mesto zauzela je viteska ljubavna
knjizevnost na anglonormanskom jeziku. Od ovog trenutka, zakoni, sudske
presude i pravna dokumenta pisu se skoro bez izuzetka na francuskomjeziku;
to je promena kojaje vise nego jasno vidljiva u pisanim dokumentima iz ovog
perioda, jer upravo pravni dokumenti u sve vecoj meri pocinju da odreduju
pravila unutar normanskog drustva i postaju najvazniji predmet politicke bor-
be. Novi drustveni poredak nije imao tako direktan uticaj na monaske redove i
svestenstvo, s obzirom na to da je latinski i dalje bio njihovo osnovno sredstvo
intelektualne komunikacije; medutim, pored toga sto je vec bio jezik liturgije
i teologije, latinski je takode preuzeo i funkciju jezika na kojem se pisu hro-
nike i, uopsteno govoreci, zapisi o istoriji. Anglosaksonska hronika, koja je
jos od doba vladavine kraljaAlfreda tokom devetog veka kontinuirano pisana
na staroengleskom, 1155. godine prestaje da postoji, kada je unet poslednji
zapis. Do sredine dvanaestog veka, ova funkcijska podela jezika postala je
veoma rigidna. Kako se cini, za engleski vise nije bilo mnogo mesta, posebno
kadaje rec o pisanoj upotrebijezika. No tone znaci daje engleski na bilo koji
nacin bio ugrozen u svakodnevnom zivotu: uprkos tome sto se skoro uopste
ne pojavljuje u pisanim dokumentima, nema nikakvog razloga da se pomisli
da je medu ogromnom vecinom (obicnog) stanovnistva engleski poceo da se
govori u manjoj meri.
U odredenoj meri sirenje normanskog francuskog bilo je ograniceno sa-
mom rigidnoscu drustvene hijerarhije na cijem su se vrhu nalazili Normani. U
okviru feudalnog sistema, drustveni status svakog Engleza i Engleskinje bio je
u najvecoj meri odreden rodenjem, pri cemu je crkva nudila jedinu mogucnost
za napredovanje u skladu sa zaslugama, a mogucnost prenosenja novostece~

nog statusa bila je izuzetno ogranicena usled celibata. Rezultat toga bio je da
je plemstvo koje je govorilo francuskim ostalo u sustini zatvorena drustvena
grupa - iako je sveza krv, a s njom i nesto znanja engleskog stecenog tokom
detinjstva, pristizala kroz brakove sa saksonskim damama - a bilo je malo ili
nimalo mogucnosti da neko podigne svoj status time sto ce oponasati svoje
gospodare. U feudalnoj Engleskoj, ljudi su dobro znali gde im je mesto, a to
je najcesce bilo u svom rodnom selu, pri cemu skoro da i nije bilo prilike da
upoznaju ljude koji su poznavali neke sire horizonte.
Sirenje anglonormanske kombinacije

Socijalna dinamika koja je postojala tokom ovih vekova bila je vise horizon-
talna nego vertikalna, a to je bilo uzrokovano izuzetnom vestinom Normana
u ratovima protiv suseda. Normani su bili vrsni konjanici, u stvari, oni su bili
prvi osvajaci Engleske koji su svoje konje preveli preko Lamansa." Posto bi
bile nametnute na bojnom polju, njihova vlast i moc, medutim, bile bi trajno
ucvrscene gradnjom dvoraca, koji su predstavljali utvrdena uporista koja su
toliko trajno sagradena da mnoga i danas stoje. To su bile najvaznije inovacije
Normana. Oni su izuzetno brzo ujedinili drzavu Saksonaca, koja je pre toga
bila pomalo labavo povezana u celinu, a onda su nastavili da pomeraju njene
granice. S druge strane te granice nalazile su se regije u kojima su se govorili
keltski jezici - sever i zapad Britanskih ostrva. Komvol je jos odranije bio sa-
stavni deo anglosaksonskog kraljevstva, ali sada su Normani poceli da otimaju
delove Kambrije, Velsa, Skotske i Irske.
Bitka za kontrolu nad Kambrijom trajalaje od 1092. do 1157. godine. Da
bi se osvojio Vels trebalo je jos vise vremena; Gvent na jugoistoku osvojen je
1087. godine, no iako su ubrzo posle toga na citavoj teritoriji Velsa osnovana
'vema vojvodstva', koja su zavisila od normanskog kralja, otpor normanskoj
vlasti nije prestao. Tokom dvanaestog veka, vecina zemalja, izuzev krajeva
uz juzne obale i zapadne granice, uspela je da povrati svoju nezavisnost, tako
daje nastupio period kadaje zapravo prihvacena starosedelacka Pura Wallia,
'Centralni Vels', koju okruzuje normanska Marhcia Wallie, 'Pogranicni Vels'
* Ovi konji predstavljali su podjednako znacajan faktor i za njihovu knjizevnu kulturu i za

njihovu politiku. lako je lik kraljaArtur nastao u okviru keltskih legendi, upravo je anglonorman-
ska knjizevnost bila tvorac ideala plemenitog viteza u sjajnom oklopu - chevaler, 'kavaljer', sto
je rec kojaje u pocetku znacilajednostavno 'konjanik'. U staroengleskom danasnja rec knight,
'vitez', kojaje obicno pisana kao cniht, znacilaje prosto 'momak', tj. neko ko je dovoljno mlad
da se bori, pri cemu nije bilo nikakvih dodatnih elemenata znacenja koji bi ukazivali na konjicu,
a kamoli na vitestvo.
Sirenje anglo-normanske kombinacije,

XI-XVvek ·
ATLANTSKI SEVERNO
OKEAN MORE
Engleski kanal
- Granice Engleski i Skotske

1157. godine Kanalska
ostrva ,a 0
fTTTTTl Teritorije na koje je izmedu
lilllil 1139. i 1157. Skotska polagala pravo
D Centralni Vels (teritorije pod

velskom kontrolom)
FRANCUSKA
~ Teritorije koje su osvojili Normani,
oko 1200. godine
(tj. pogranicne regije Velsa pod vlascu normanskih gospodara). Tek 1283.
godine anzujski kralj Edvard I uspeo je da zavrsi osvajanje. Cak i tada, izbila
12. Mikrokosmos iii iskrivljeno ogledalo? Jstorija engleskog 529
sujos dva velska ustanka,jedan samo deset godina posle osvajanja, a ondajos
jednom vek kasnije. •
Osvajanje Skotske, gde se pre toga uglavnom govorio galski, nije bilo
u tolikoj meri bazirano na ratnim aktivnostima. Lotijan, regija na jugoistoku
Skotske, bio je govorno podrucje engleskog jos od vremena kada su Angli
osvojili Edinburg 638. godine. Kralj Malkom III, .. kojije vladao u doba kada
su Normani osvojili Englesku, bio je izrazito anglofilski nastrojen; deo mladosti
proveo je u Engleskoj, i ,,znao je engleski jezikjednako dobro kao maternji",
a takode se ozenio engleskom princezom, Margaretom, koja je skotski dvor
(koji se tada jos nalazio u Pertu) otvorila za trgovinu luksuznom robom iz
Engleske. Dakle, kao neko ko nije bio prirodni saveznik za Normane koji su
sve vise sirili teritorije pod svojom vlascu, Malkom III je, u stvari, najveci dao
svoje vladavine posvetio organizovanju napada na Nortambriju. Uprkos tome,
njegovi naslednici, pre svega Dejvid I (1124-1153), bili su veoma podlozni
normanskom uticaju: anglonormanskijezikje tokom njihove vladavine postao
zvanicni jezik dvora, tako daje u trinaestom veku Englez Volter od Koventrija
napisao: ,,Novi kraljevi Skotske izjasnjavaju se, naprotiv, kao Francuzi, kako
kada je rec o njihovom rodu, tako i kada je rec o njihovim manirima, jeziku i
kulturi; a posto su Skote (tj. Gele) sveli na nivo najnizih slugu, u krug svojih
prijatelja i u svoju sluzbu prihvataju iskljucivo Francuze. " 3
Vlastelini koji govore francuski uvek su, medutim, imali pratnju sastavljenu
od slugu koje govore engleski. Ada bi vlastela mogla da zivi na nacin na koji je
navikla, sa njima su bile i zajednice obicnih gradana, kojima je maternji jezik
takode bio engleski, a koji su ziveli od trgovine medu kraljevstvima. Uticaj s
druge strane granice postajao je sve jaci, pa su ljudi poceli svoj jezik da nazivaju
Inglis, tj. 'ingliski', pri cemu se mislilo na 'engleski ', a kasnije (sto je bio bolji
naziv - jer je ovaj jezik bio veoma specifican oblik engleskog) jezikje dobio
ime Scottis, tj. 'skotijski', iii kako bismo danas rekli 'skotski'. Nije maltene
imalo nikakvog znacaja to sto su skotska i engleska vladarska porodica bile u
stalnoj zavadi koja je kao rezultat imall\ rat koj i je trajao od kasnog trinaestog
veka do duboko u cetmaesti vek.
U Irskoj, Normani su prihvatili poziv koji imje oko 1166. godine stigao
od Diarmajta Makmerkada, kojije nesto pre toga bio svrgnut sa trona Lenstera,
* Nakon prvog od ova dva ustanka, kralj Edvard je 1301. godine, po predanju, .ponudio
Velsanima princa ,,rodenog u Velsu, koji ne zna ni rec engleskog" -a onda imje predstavio svog
sina, koji se malo pre toga rodio u njegovom stabu kod mesta Karfidin. Ova prica, medutim,
potice iz sesnaestog veka, i covek bi cak mogao i da poveruje da je istinita da je Edvard kojim
slucajem kao maternji jezik govorio engleski, a ne francuski.
** Ca/um Ceann Mor, 'Velika Glava', kojije vladao od 1059. do 1093. godine. To je onaj
poznati Malkom koji je svrgnuo i ubio Makbeta.
530 JEZIC! SE SIRE MORIMA
u kojem ih moli da u njegovo ime vojno intervenisu protiv vrhovnog kralja

Irske. Engleski kralj Henri prihvatio je ovaj poziv iz cisto oportunistickih ra-
zloga - kojima je zakonsku osnovu na krajnje zgodan nacin dala papska bula,
Laudabiliter - jer mu je rat u Irskoj omogucio da kanalise divljacke instinkte
vojvoda iz granicnih podrucja Velsa koji su zeleli da osvajaju i izvan njegovih
granica. Krajnji rezultat ovih dogadaja bio je da su se Normani naselili u okolini
Dablina, da bi ubrzo posle toga poceli da se sire na sever i zapad, sto je postala
trajna demografska karakteristika irskog pejzafa, a posle nekog vremena uspeli
su da se prosire u dovoljnoj meri da bi engleska kruna imala vlast, doduse ne
potpuno stabilnu, nad citavim ostrvom.
U svim ovim slucajevima kadaje dolazilo do sirenja teritorija pod njihovom
vlascu, Normani su uvodili isti veoma slozeni rezim upotrebe jezika: francu-
ski su koristili vladari, engleski njihovi svita, a latinski je bio jezik ,,tehnicke
podrske". Dugorocno posmatrano, engleski vrh ovog trougla pokazao se kao
najuticajniji, iako je funkcijski bio najproizvoljniji: u svim ovim zemljama, na
kraju krajeva, engleski je morao da se nametne pokorenom stanovnistvu koje
je govorilo neki drugi jezik, kambrijski, velski ili (kao u Skotskoj i Irskoj)
gelski, kojije, u slucaju galskog, imao podjednako snaznu knjizevnu tradiciju
kao i engleski.
Jezik nije bio posebno vazno pitanje na samom pocetku ovih desavanja, pre
nego sto su efekti strane dominacije uspeli da se odraze na nekoliko generacija
stanovnistva; medutim, kada su ti efekti postali vidljivi, upravo je engleski, i
iskljucivo engleski, imao privilegiju da dobije zvanicnu podrsku vlasti. I tako,
kada se 1366. godine normanska vladajuca elita osetila ugrozenom usled sve
jaceg uticaja gelskog jezika u Irskoj, pri cemu je uticaj postajao toliko jak da
se ovaj jezik koristio cak i u delu Irske pod imenom engleski pejl, u okolini
Dablina, njihov odgovor bio je da objave Kilkenijski statut (napisan na fran-
cuskom). Pored toga sto se u ovom statutu izrafava ozbiljna zabrinutost za
slobodu crkve i insistiranje na rasnoj/nacionalnoj diskriminaciji u marriage
compaternitie nurtur de enfantz concubinance au de caise, 'braku, kumstvu,
vaspitanju dece, konkubinatu ili ljubavnim aferama', u njemu se na veoma
interesantan nacin izrafava zabrinutost za stanje ujeziku uz prigodnu etikeciju
vladajuce klase:
III Takode se nalaze i propisuje, da svaki Englez mora da koristi en-
gleski jezik, da se naziva engleskim imenom, i da u potpunosti odbaci
nacin imenovanja koji koriste Irci; i da se svaki Englez pridrzava
engleskih obicaja, tradicije, nacina jahanja i odevanja, u skladu sa
svojim stalezom; a ako bilo koji Englez, ili Irac koji zivi medu En-
glezima, upotrebi irski jezik za komunikaciju sa drugim Englezima,
12. Mikrokosmos iii iskrivljeno ogledalo? Istorija engleskog 53 I
ima da bude uhapsen i predat svom neposrednom gospodaru, pod

cijom kontrolom treba i da ostane sve dok ne stigne u neko od mesta
Gospodara Naseg Kralja, i tamo pronade dovoljno razloga da prihvati
i koristi engleski jezik...
i takode da osobe koje uzivaju prihod od svete Crkve, a koje zive
medu Englezima, moraju da upotrebljavaju engleski jezik; a ako ga
ne koriste, da njihovi rukujuci svestenici privremeno ne isplacuju nji-
hove prihode sve dok ove osobe ne pocnu da upotrebljavaju engleski
jezik na prethodno opisani nacin; a njima se odobrava odsustvo koje
moraju da upotrebe za ucenje engleskogjezika, i tokom kojeg treba da
im se obezbedi smestaj, a koje traje od sada do dana Svetog Mihajla
sledece godine. 4
Nesto kasnije, upotreba nekog od keltskih jezika vise se nije u tolikoj meri
smatrala pretnjom za opstanak engleskog izvan Engleske, koliko se tumacila
kao znak krajnje sumnjive odanosti kruni. Zbog togaje Hemi VIII, iako je bio
sin kralja koji je na vlast dosao uz podrsku Velsana i Komvolaca, u Akt o uniji
iz 1536. godine (koji je bio napisan na engleskom jeziku) ubacio i sledece
odredbe:
Takode se propisuje da sve sudije, kraljevski opunomocenici, serifi,
islednici, konfiskatori, upravnici kraljevskih poseda i njihovi zame-
nici, i svi drugi pravni cinovnici i sluzbenici, moraju da najavljuju
i sprovode zasedanja, sudske rasprave, redovne lordovske sudove,
serifske sudske procese i sve druge sudske procese iskljucivo na
engleskom jeziku, a sve druge pisane izjave pod zakletvom, presude
i pravni dokumenti moraju da se izdaju i pisu na engleskom jeziku;
a takode se propisuje da nijedna osoba iii osobe koje koriste velski
govor iii jezik ne smeju da obavljaju iii uzivaju bilo kakvu drzavnu
funkciju iii primaju drzavnu platu u bilo kojem delu Engleske, Velsa
iii nekog drugog Kraljevog poseda po cenu gubitka istih funkcija i
drzavnih plata, osim ukoliko on iii oni ne pocnu da upotrebljavaju
engleski govor iii jezik. 5
Iste te godine, kralj Henri stanovnicima Golveja na zapadu Irske uputio je dopis
u kojem od njih trazi da: ,,every inhabitante within the saide towne indever
theym selfe to speke Englyshe, and to use theym selffe after the English facion;
and specially that you, and every one of you, do put forth your childe to scole,
to leme to speke Englyshe", tj. 'da svaki stanovnik iz pomenutog grada ulozi
napor da govori engleski, i da ga koristi na engleski nacin; i posebno da vi, i
svako od vas pojedinacno, obavezno posaljete vase dete u skolu da nauci da

govori engleski'.6
No pet godina posle toga, ukaz kojim se Hemi VIII proglasava kraljem
Irske jos je morao da bude procitan na irskomjeziku predstavnicima donjeg i
gomjeg doma irske vladarske skupstine.7 Iako su normanska osvajanja omo-
gucila da se engleski prosiri u sve delove Britanskih ostrva, sirenje engleskog
nije dovelo do nestanka ostalihjezika.
SlabLJenje normanskog francuskog

Da su normanski i anzujski kraljevi uspeli da zadrze svoje posede sa obe
strane Lamansa, sasvim je moguce da bi u jednom trenutku drustveni sistem
dostigao stepen fleksibilnosti koji bi omogucio da prestizni jezik, francuski,
pocne da se upotrebljava i medu stanovnistvom nizeg ranga i da se na taj na-
cin prosiri unutar citavog kraljevstva. Ipak, nije bilo sudeno da se tako nesto
dogodi. Francusko kraljevstvo nikada nije bilo voljno da tolerise nezavisnost
normanskih kraljeva, koji su i ranije bili njegovi vazali, tako da je 1204. godine
kralj Filip II iskoristio priliku koja muse ukazala da u ratu pobedi jednog od
normanskih kraljeva (kralja DZona) i da na taj naCin ok:onCa period tok.om koga
su normanski kraljevi kontrolisali Normandiju. U okviru rigoroznih pravila
feudalnog sistema, baronima je bilo nemoguce da i dalje budu lojalni dvojici
vladara: od tog vremena morali sujasno da izjave vemost ili kralju Engleske ili
kralju Francuske, i da se odreknu svih poseda koje su imali u onom kraljevstvu
kojem nisu izjavili vemost. Usled toga, engleski baroni poceli su odlucno da se
izjasnjavaju kao engleski baroni. Ubrzo posle toga, Oksfordski propisi napisani
1258. godine - drzavni dokument koji je po prvi put posle nekoliko vekova
obnarodovan kako na francuskom, tako i na engleskom - jasno pokazuju da
baroni vise nisu bili voljni da tolerisu preteran uticaj Francuske, cak i ako je
stizao izjedinih kraljevih feuda na kontinentu, tj . iz Anzua .
... we hoaten all ure treowe, in p e treowpe peet heo us 03en, peet heo
stedefeestliche healden and swerien to healden and to werien po i-set-
nesses pee! bean i-makede pur3 pan toforen i-seide needesmen aper
pur3 pe moare dee! ofheom, also alse it is beforen i-seide...
... comandons et enjoinons a tuz nosfeaus et leaus. en lafei k 'il nus
deivent, k 'ilfermement teignent, etjurgent a tenir et a maintenir !es
establissemenz ke sunt Jet, u sunt a Jere, par I 'avant dit cunseil, u la
greignure partie de eus, en la maniere k'il est dit desuz...
.. . naredujemo svih nasim podanicima, na osnovu odanosti koju
nam duguju, da se cvrsto pridrzavaju i zakunu se da ce se pridrza-
12. Mikrokosmos iii iskrivljeno og/eda/o? Istorija engleskog 533
vati i postovati naredenja koja su im zadata i koja ce im biti zadata

od ranije pomenutih clanova saveta ili od vecine njih, kako je gore
navedeno ... 8
U Engleskoj, usled nedovoljne svakodnevne upotrebe, francuskijezik postajao

je u sve vecoj meri samo jezik koji se uci u skoli, a ne zivi jezik drustvene
elite.
Ranije, kada smo pokusali da objasnimo neverovatan jezicki uticaj An-
glosaksonaca, pretpostavili smo da je engleski uspeo da zauzme dominantan
polozaj u Britaniji zato sto se sirio tokom velike epidemije kuge, tokom petog
veka n. e. (vidi 7. poglavlje, 'Einfall: napredovanje germanskih i slovenskih
jezika', str. 366). Kada je, medutim, rec o posledicama crne smrti (velika
srednjovekovna epidemija kuge), nikakve pretpostavke nisu potrebne. Ova
kuga stigla je u Englesku 1348. godine, a vratila se jos dva puta do kraja tog
veka. Nijedan drustveni sloj nije bio bezbedan, medutim ova bolest je zbog
svoje prirode - prenosili su je pacovi i ljudske buve - najjace je pogadala gusto
naseljena podrucja, pre svega gradove, mdske centre i manastire. Stanovnistvo
Engleske prepolovilo se, a ekonomska posledica toga bila je da se neto vred-
nost svakog prezivelog pojedinca udvostrucila. Cak i oni koji nisu posedovali
nista osim zdravlja - ili cinjenice da su preziveli - imali su ekonomske koristi
od epidemije, jer je nastao ogroman nedostatak radne snage u odnosu na jos
konstantnu povrsinu obradive zemlje. Rezultat toga bio je snazan poremecaj
feudalnog sistem, koji se pre svega ogledao u povecanju primanja najnizih
slojeva drustva i povecanju drustvene pokretljivosti, pre svega na relaciji iz sela
u grad, jer su ljudi, u sustini, sada bili slobodni da posao potraze i izvan svojih
rodnih mesta. S jezicke tacke gledanja, ovi dogadaji doveli su do podrivanja
polozaja plemstva koje je govorilo francuski: razlicite pozicije na svim nivoima
drustvene uprave sve vise su postajale dostupne osobama koje za njih poseduju
kvalifikacije, a ne samo onima koje na njih polazu pravo rodenjem, tako daje
u sve vecoj i vecoj meri jedini pravi preduslov za napredovanje predstavljala
pismenost na latinskom i engleskomjeziku. Dobar pokazatelj tadasnjeg stanja u
jeziku i drustvu predstavlja Pledinski statut kojije nastao 1362. godine: sudska
dokumentacija se od te godine pise na engleskom, iako je ovaj pravni engleski
bio ,,umotan u latinski".
Dzon de Trevisa, paroh i bivsi nastavnik u Oksfordu, komentarisao je situ-
aciju iz 1385. godine, pre svega kroz svoje kriticke komentare na stavove iznete
u tekstu koji je u to doba prevodio. U svom delu Polychronicon (Univerzalna
istorija) iz sredine cetrnaestog veka, Ranalf Higden je napisao da postoje dva
glavna razloga za kvarenje jezika kojim ljudi govore, naime da decu uce da
tumace (tj. da prevode latinski) na francuski, a ne na svoj matemjijezik, i to sto

se ljudi sa sela trude da se prikazu kao gospoda tako sto afektiraju francuski.
Posto je ovo preveo, Trevisaje dodao svoj komentar:
This maner was moche used to fore the Grete Deth. But syth it is som-
dele chaunged. For Sir John Comouayl, a master of gramer, chayngede
the lore in gramer scole and construction of Frenssh in to Englysshe.
And other scoolmasters use the same way... and leve all Frenssh in
scoles and use al construction in Englissh. Wherin they have avauntage
one way, that is they leme the sonner theyr gramer, and in another
disavauntage, for now they leme no Frenssh ne can none, which is
hurte for them that shal pass the see, and also gentil-men have moche
left to teche theyr children to speke Frenssh.
Ovo se u najvecoj meri odnosi na vreme pre Velike Smrti [tj. pre
epidemije kuge]. Ali od tada se situacija delimicno promenila. Jer je
ser Dzon Komojl, strucnjak za gramatiku, promenio obicaje ucenja
jezika u gimnazijama i prevodenja francuskih konstrukcija na engleski.
A ostali nastavnici primenjuju isti metod ... i vise ne uce francuski
u skolama i koriste iskljucivo engleske konstrukcije. Pri tome su, u
jednom pogledu, u prednosti, jer ranije uce svoju gramatiku, ali, u
drugom pogledu, na gubitku su,jer sada ne uce francuski niti ga imalo
znaju, sto moze da bude vrlo nezgodno za one koji otputuju preko
mora, a takode gospoda moraju vise da se trude da nauce svoju decu
da govore francuski. 9
Dakle, krajem cetmaestog veka, francuski je vec bio odbacen kao jezik obra-
zovanja u Engleskoj i kao nepotrebna prepreka za sporazumevanje na govor-
nom jeziku; vise se nije pretpostavljalo dace ijedno dete da odrasta govoreci
francuski. Francuskije sada bio samo jezik koji se koristi u putovanjima preko
Lamansa, ako i toliko; medutim, jos je vladalo misljenje da pravi gospodin
mora da se postara da mu sinovi dobro govore francuski. •
Tokom veka posle cme smrti, cak su i clanovi kraljevske porodice prestali
da gov ore francusku. Ricard II, vestim nacinom na koji je okoncao seljacki usta-
nak iz 1381. godine, pokazao je da je vise nego sposoban da se obicnim ljudima
obraca na engleskom. Posto ga je svrgnuo, Henri IV je svoj krunidbeni govor
1399. godine obavio na engleskom-sto je bio prvi takav slucaj, a podjednako
* Ovi stavovi veoma podsecaju na emotivne, nostalgicne i pomalo ocajnicke glasove

koji su mogli sredinom dvadesetog veka da se cuju u odbranu nastave latinskog u engleskim
gimnazijama.
12. Mikrokosmos iii iskrivljeno ogleda/o? Jstorija engleskog 535
je indikativno da su depese Henrija Viz Bitke kodAzenkura (takodeAnjikura)

1415. godine.* Dakle, na kraju su Normani izgubili i svoj francuski, bas kao
sto su cetiri veka pre toga izgubili svoj nordijskijezik. Taj jezikje iscezao kao
poslednji sablasni podsetnik na njihov bivsi identitet,jer do pocetka petnaestog
veka Normana vise nije bilo.
Stabilizacija jezika
Also Englischmen, pey3 hy hadde /ram pe bygynnyng pre maner
speche, Souperon, Norperon, and Myddel speche (in pe myddel ofpe
fond), ashy com ofpre people ofGermania. nope/es, by commyxstion
and mellyngfurst wip Danes and afterward wip Normans, in menye
pe contray longage ys apeyred, som usep strange wlajfyng, chyteryng,
harryng and garryng grisbittyng.
Also englysshmen though they had fro the begynnyng thre maner
speches Southern northern and myddel speche in the middel of the
londe as they come ofthre maner of people of Germania. Netheless by
commyxtion and medlyng first with dans and afterward with normans
In many thynges the countreye langage is appayred II for somme use
straunge wlaffyng II chyteryng harryng garryng and grisbytyng.
Englezi su takode u pocetku govorili tri jezika juzni severni i centrali
govor u sredisnjim krajevima zemlje jer su potekli od tri naroda iz
Germanije. Uprkos tome usled mesanja i pacanja sa Dancima i kasnije
sa Normanima u mnogim aspektima jezik ove zemlje se iskvario II
jer neki ljudi u svom govoru kori~te cudno romorenje II cvrkutanje
rezanje mumlanje i skrgutanje.
Dzon de Trevisa, Polychronicon Ranulphi Higden, i, 59 originalni tekst,
Komvol, 1385; tekst prema transkripciji Vilijama Kakstona, London, 1482.
U ovoj knjizi namerno se izbegavala neka dufa rasprava o jasno diferenciranim

dijalektima. Nijedan jezik nije potpuno homogen, a svi siroko rasprostranjeni
jezici imaju svoje regionalne verijetete. Samom svojom prirodom, dijalekti
imaju daleko zagonetniji identitet nego pravi, zasebni jezici: oni ne odreduju
* S obzirom na svoju karakteristicnu konzervativnost, pravnijezik odrzao se najduze: pravni

francuski nije trajno nestao iz engleskih sudova sve dok njegova upotreba nije jasno zabranjena
posebnim parlamentarnim ukazom iz 1733. godine. Ako primenimo isto merilo retrospekcije,
upotreba perika i ogrtaca iz osamnaestog veka odrzace se u britanskom pravnom sistemu jos
bar sto godina.
granice jezickih zajednica kao celina, vec regionalnih jezickih jedinki unutar
odredene jezicke zajednice. S obzirom na to da im nedostaje grupni identitet,
dijalekti imaju izrazenu tendenciju preklapanja, pa cak i stapanja u rubnim
oblastima; a i lingvisti smatraju da je jednostavnije govoriti o distinktivnim
obelezjima, kao sto je nezaobljeni izgovor glasa /u/, glagolski nastavak za
mnozinu -en, tendencija da se glagol stavlja na poslednje mesto u recenici
iii specifican izbor reci (kao, na primer, eyren umesto eggs, 'jaja'), i odrediti
geografsku distribuciju tih obelezja na citavom govomom podrucju odredenog
jezika, nego da se ulazu napori da se svaki regionalni varijetet pokusa definisati
kao zaseban i celovit podjezik sa svojom sopstvenom fonologijom, gramatikom
i vokabularom. Daleko je jednostavnije brojati jezike negoli brojati dijalekte
unutar samo jednog odredenogjezika.
Preferentni ,,standardni" oblik nekog jezika, sa cisto formalnog gledi-
sta, samo je jedan od dijalekata tog jezika, naime preferentni skup jezickih
karakteristika odabranih izmedu altemativnih oblika tih istih karakteristika
koje se upotrebljavaju negde u okviru teritorije na kojoj ta jezicka zajednica
zivi. Uprkost tome, nije uvek tako lako postici dogovor oko toga koji dijalekat
treba da bude odabran kao standard. Rani savremeni irski, na primer, imao je
jedinstveni registar za dvorsku i knjizevnu upotrebu, koji je izgubljen kada
je krajem sesnaestog veka svrgnuta gelska vlastela, a koji je veoma tesko re-
konstruisati na osnovu tri glavna varijeteta ovogjezika koji se koriste u Irskoj
dvadesetog veka. Kada je rec o istoriji engleskog jezika, jos se vode rasprave
o tome koliko je ovaj jezik bio blizu uspostavljanja nacionalnog standarda
tokom desetog i jedanaestog veka pre nego sto su na vlast dosli Normani;
potpuno je, medutim, jasno da je tokom perioda preporoda engleskog jezika
u cetrnaestom i petnaestom veku bilo izuzetno tesko odluciti koji oblikjezika
treba da ponese prestiznu titulu ,,najboljeg engleskog". Zbog toga na pocetku
takva odluka nije ni doneta. Knjizevna dela iz tog vremena koja su sacuvana
do danas uglavnom odlikuju idiosinkraticke kombinacije stila i vokabulara
odredenog pisca, koje, uprkos svom idiosinkratickom karakteru, precizno
identifikuju pisca kao stanovnika Midlanda, Londona, Kenta, juga, severa iii
Skotske. Kada su pisana dela postojala iskljucivo u obliku rukopisa, a vazna
pisana dela su ionako bila iskljucivo na latinskom, verovatno je bilo nevazno
sto su knjige pisane govomimjezikom bile tesko citljive izvan regije u kojoj su
nastale. Ako je neka dobra knjiga svojim kvalitetom zavredivala da bude citana
sirom zemlje, neko je uvek mogao da izvrsi konverziju originalnog dijalekta u
neki drugi dijalekt, kao sto je autor dela Cursor Mundi ucinio u slucaju price
o Vaznesenju Presvete Bogorodice.
In sotherin englis was it draun, Ona bese napisana na juznom engleskom

And turnd it haue i till our aun aja samje pretvorio u nas sopstveni
Langage o northrin /ede. jezik sevemih ljudi [tj. Sevemjaka]
pat can nan oiper englis rede. koji drugi engleski ne znaju da citaju. 10
Nepostojanje merila uskoro je, medutim, postalo problem u dva kljucna as-
pekta upotrebe jezika: u zvanicnoj i knjizevnoj upotrebi jezika. Od trenutka
kada su vladar i njegovi dvorani ponovo poceli da govore engleski, engleski
kojim su oni govorili morao je da bude najbolji engleski: ali kako da se izraze
u drzavnim zakonima i proglasima na takav nacin da u citavoj zemlji moze
da se odstampa, razume i deluje u skladu s onim sto je izrazeno? A Engleska
nije bila samo teritorija kojom treba vladati. Bilaje to i nacija kojaje sve vise
posedovala svoj jedinstven karakter i za koju se sve vise osecalo da treba da
odigra vaznu ulogu u svetu, a za to jojje bio potrebanjedinstven i prepoznatljiv
glas. Bilo je sasvim lako tom glasu nacije dati prigodan naziv ,,engleskijezik".
Kada bi, medutim, neki pisac zaista odlucio da sedne i nesto napise, koji od
brojnih raspolozivih oblika engleskih reci i nastavaka treba da prevlada kao
prihvaceni standardni oblik u knjigama koje ce sve cesce i cesce da se nazivaju
zajednickim imenom ,,engleska knjizevnost"? To je postalo goruce pitanje kad
su stamparije krajem petnaestog veka pocele masovnu proizvodnju knjiga. Oct
tog trenutka, moglo se ocekivati da identicne kopije iste knjige dospeju do svih
delova kraljevstva: koji oblikjezika bi trebalo da se pojavi u njima kako bi se
potpuno iskoristio novi obim privrede?
Ovo nije vestacko pitanje istoricara, koje se postavlja samo da bi se stvorila
dramska napetost u vezi s problemom sa kojim se suocilo citavo drustvo, ciji
se odgovor pojavio na nejasan nacin. Nekim ljudima odgovor na ovo pitanje
predstavio se veoma eksplicitno. Dzefri Coser, u zavrsnom envoi-u svoje pesme
Troil i Kresida (Troi/us and Criseide), kojaje napisana na londonskom engle-
skom tokom devete decenije cetmaestog veka, dodaje sledecu strofu:
Andfor ther is so gret diversite A zato sto postoji tolika velika raznolikost
In Englissh and in writyng of U engleskom i u pisarifu nasegjezika,
oure tonge.
So prey I God that non Zato se molim Bagu da vas niko
myswrite the. pogresno ne zapise
ne the mysmetre for defaute niti da vas pogresno procita
oftonge. zbogjezickog neznanja.
And red wherso thou be, A gde god da vas citaju, iii moida
or el/es songe pevaju,
That thou be understonde, preklinjem Boga da vas razumeju,
God I biseche!
But yet to purpos ofmy rather i to na nacin na koji sam mislio

speche. u svojim prethodnim recima. 11
U ovim stihovima, Coser se, po svemu sudeci, veoma brine zbog kvarenje teksta
do kojeg moze da <lode usled njegovog kopiranja sa jednog dijalekta na drugi,
jer se trudi da razjasni tekst za slabije citaoce ili slusaoce.*
Jedno moguce resenje ovog problema, koje izgleda nikada nikome iz
Engleske nije palo na pamet, bilo je da razliciti dijalekti postanu standard za
razlicite tipove pisanih tekstova, iako smo vec videli da se upravo to desilo
tokom ranog perioda razvoja grcke knjizevnosti, a u odredenoj meri se ista
stvar desila i na Iberijskom poluostrvu, gde je portugalski jezik dobio ulogu
glavnog izrazajnog sredstva ljubavne poezije - pa cak i u Spaniji. Sasvim je
lako zamisliti situaciju u kojoj uspeh, na primer, dela ,,Sova i slavuj" i ,,Lisica i
vuk", dva najbolja poetska dijaloga iz trinaestog veka, dovodi do toga da prefe-
rentni jezik za ovu vrstu izrazajnih metafora postane juzni dijalekat engleskog.
Nista ni nalik tome nije se desilo. Umesto toga,jedanjedini dijalekat postao je
standard za sve oblike upotrebe jezika.
Vilijam Kakston, prvi engleski stampar i 1zdavac, bio je suocen sa ovim
problemom u njegovom najizrazenijem obliku, pri cemu njemu pripadaju i
velike zasluge za njegovo resavanje. Vee mozemo da pretpostavimo sta ce biti
resenje ovog problema: dijalekat koji se govori u glavnom gradu neumoljivo
(kako cemo pomenuti u 13. poglavlju, str. 603) nametnuce se kao standard
za nacionalni jezik. Pre nego sto je obrazlozio svoju politiku, Kakston ipak
eksplicitno navodi problem:
Certaynly it is harde to playse every man by cause of dyversite &
chaunge oflangage. For in these dayes every man that is in ony repu-
ta-cyon in his countre, wyll utter his commynycacyon and maters in
suche maners & termes that fewe men shall understonde theym. And
som honest and grete clerkes have ben wyth me, and desired me to
wryte the moste curyous termes that I coude fynde. And thus bytwene
playn, rude & curyous, I stande abasshed. But in my judgemente the
comyn terms that be dayli used ben lyghter to be understonde than
the olde and aun-cyent englysshe. And for as moche as the present
* Posmatrani iz druge perspektive, mnogobrojni dijalekti engleskog bili su prava blagodet

za naturalisticke knjizevnike poput Cosera, koji je prvi poceo da koristi razlicite dijalekte kako
bi dijaloge ucinio realisticnijim. U Kenterberijskim pricama, serif, koji govori kao stanovnik
Norfoka, pripoveda pricu o kembrickim studentima Dzonu i Alejnu, koji su ocigledno momci
sa severa. A pozivar i fratar neprestano govore jezikom koji bismo najbolje opisali kao severni
engleski (Robinson 1957: 686-688 i 704-705).
booke is not for a rude uplondyssh man to laboure therin, ne rede it,
but onely for a clerk & a noble gentylman that feleth and understondeth
in faytes of armes, in love, & in noble chyvalrye, therfor in a meane
bytwene bothe I have reduced & translated this sayd booke in to our
englysshe, not ouer rude ne curyous, but in suche termes as shall be
understanden, by goddys grace, accordynge to my copye.
Sasvim je sigumo da je zbog razlicitosti i promena u jeziku veoma
tesko zadovoljiti svakoga ponaosob. Jer u sadasnje vreme svaki covek
koji u ovoj zemlji uziva neki ugled, ono sto zeli da kaze i sustinu svog
izlaganja izgovorice na takav nacin i uz upotrebu takvih reci dace jako
malo ljudi moci da ga razumeju. A neki iskreni i veliki svestenici bili
su kod mene, i molili me da napisem najzanimljivije reci koje mogu
da pronadem. I tako izmedu obicnih, prostih i neobicnih reci, ja sam
potpuno zbunjen. Ali po mom misljenju obicne reci koje se koriste
svakodnevno lakse je razumeti nego stari i drevni engleski. I s obzi-
rom na to koliko ova knjiga nije da se njome bave priprosti brdani,
niti da je citaju, vec je namenjena cinovnicima i plemenitoj gospodi
koji imaju osecaj za vojne okrsaje, ljubav i plemenito vitestvo i mogu
da ih razumeju, ja sam zbog toga u sredini izmedu ove dve krajnosti
pojednostavio i preveo ovu knjigu na nas engleski, niti previse prost
niti previse zanimljiv, vec sam koristio takve reci koje ce moci da se
razumeju, miloscu bozjom, u ovoj mojoj kopiji. 12
Kakston, dakle, tvrdi da sledi klasicnu englesku politiku razumnog kompro-

misa. Onno sto je on zaista cinio, bilo je konverzija tekstova u londonski en-
gleski. To je sasvim ocigledno, na primer, u pasusu kojim pocinje ovaj odeljak
(Stabilizacija jezika), gde je tekst koji je u originalu napisao Dfon de Trevisa
stampan iznad verzije istog tog teksta koju je vek kasnije objavio Kakston. Ako
se pazljivije prouci, Kakstonova verzija ovog tekst sadrzi relativno mali broj
promena - umesto zamenice hy koristi se they, nastavak za mnozinu glagola
-en vise se ne koristi, a slova jJ i h doslt:dno su zamenjena kombinacijama th i
gh - medutim jos je zaprepascujuce koliko ove male promene tekst cine lak-
sim za citanje nekome kome je matemji jezik savremeni engleski, cak i sada,
nekih petsto godina kasnije. Standardni engleski jezik, u obliku u kojem nam
je danas poznat, jos nosi jasne tragove ovih odluka koje su doneli Kakston i
njegovi savremenici.
Posto je ujednom trenutku doneta ova odluka, sve veca dostupnost stam-
pane knjizevnosti, koja je bila u skladu sa sve vecim stepenom pismenosti
stanovnistva, snazno je podsticala upotrebu onog dijalekta koji je koriscen u
stampanim delima. Nije bilo naodmet sto su se glavni izvori knjizevnosti na en-
gleskom, Oksford i Kembridz, takode nalazili u sirem govomom podrucju ovog
dijalekta, koji se cesto naziva juzni dijalekat zapadnog Midlanda.* Stampana
izdanja, posto je dovoljno ljudi naucilo da cita i zaista pocelo da cita, postala
su prvi masovni medij, koji je imao polarizujuci efekat karakteristican za sa-
vremenu televizijsku kulturu, a koji se najbolje moze opisati frazom ,,pobednik
dobija sve". Bilo je neizbezno da ljudi iz knjiga koje citaju uce kako engleski
treba da se pise, pa je zbog toga kraljev engleski postao i narodni engleski,
bar u pisanom obliku. Po prvi put u istoriji, nastajala je jasna definicija sta je
tacno ,,engleski jezik".
Ovaj proces nije bio ogranicen na engleski jezik. Istovremeno su se od-
vijali gotovo istovetni procesi definisanja drugih jezika Zapadne Evrope, pre
svega francuskog, spanskog i nemackog, kojije bio dijalekatski skoro jednako
rascepkan kao engleski. Francuski slovoslagaci su pocetkom sesnaestog veka
poceli da formulisu pravila za pisanje i upotrebu akcenatskih znakova, cime
su zapoceli- nikada dovrseni - posao smanjenja ogromnog broja konsonanata
koje jezicki puristi tradicionalno zapisuju ali nikada ne izgovaraju. Spanski
jezik, ciji se izgovor veoma malo promenio od vremena kada se odvojio od
latinskog i postao zasebanjezik, mogao je sebi da dozvoli luksuz da u pisanom
obliku bude prilicno strogo fonetski; medutim, postojanje Nebrihine gramatike
kastiljanskog iz 1492. godine znacilo je da je stvorena formalna osnova da se iz
njega izbace oblici karakteristicni za druge dijalekte, pre svega oblici iz veoma
bliskog aragonskog dijalekta.
* Osnovna lingvisticka obelezje jezika koji se govorio u ovoj regiji bila su: upotreba lol, a
ne la/ u recima kao sto su woe, stone, go ('jad, kamen, ici') - severno od reke Hamber ovakve
reci zadrzale su staroengleski glas la/; upotreba glasa lyl (tj. ii, francuski u) i kasnije Iii, u recima
kao sto su hill, sin,jire i mice ('brdo, greh, plamen i misevi')- u Kentu i lstocnoj Angliji koristi
se glas lel - a time se mogu objasniti skoro svi primeri upotrebe slova y kod Kakstona, koje
se na prvi pogled javlja gotovo proizvoljno; upotreba modalnog glagola shall, za razliku od
nortambrijskog sal, upotreba zamenica she, they, them i theyr, za razliku od zamenica iz govora
zapadnih ijuznih krajeva heo, hy, hem i here. Kadaje rec o glagolima, nastavak za tvorbu parti-
cipa sadasnjeg i glagolskih imenica nastao je kombinovanjem nastavaka juznog i midlandskog
dijalekta i glasio je -ynge, za razliku od nastavka -ande iz severnih dijalekata koji je obavljao
istu funkciju; nastavak za mnozinu bio je iii -en iii nista: we speken, they use ( 'mi govorimo,
oni koriste '), za razliku od juznih dijalekata gde iste fraze glase we speketh, hy useth. U stvari,
oblici glagola u prezentu izazivali su mnogo konfuzije, s obzirom na to da se ovaj -eth nastavak
na severu koristio kao nastavak za trece lice jednine, a kao takav cesto se koristi kod Sekspira
i u Bibliji (verzija kralja Dzejmsa): the wind hloweth, he goeth ( 'vetar duva, on ide '). Na kraju
je cak i ovaj nastavak zamenjen, ali sasvim novim nastavkom -es, koji je do tada koriscen u
severnim dijalektima za sva Iica osim prvog licajednine: I here ( 'slusam '), ali thou/ he/ we/ ye/
they heres (ti/ on/mi/vii oni slusaju). (Ovi detalji preuzeti su iz: Mossi 1962; u ovoj knjizi mogu
se pronaci jos mnogi drugi primeri.)
I 2. Mikrokosmos iii iskrivljeno ogledalo? lstorija engleskog 541
Ovo poredenje pokazuje nam da politicko jedinstvo uopste nije bilo

presudni faktor za definisanje nacionalnog jezika u periodu kada je nastala
stampana knjizevnost. Zemlje u kojima se govorio nemacki nisu imale jednu i
jedinstvenu vlast. I pored toga, Martin Luter, rodom iz Donje Saksonije i Tirin-
gije, izdao je svoj prevod Novog zaveta na svom dijalektu nemackog, pri cemu
je sve vreme tezio ,,da ga razumeju svi stanovnici Nemacke Gomje i Donje".
Ovom prevodu 1534. godine dodao je Stari zavet. Zahvaljujuci populamosti
(i vrhunskom kvalitetu) ovih prevoda, uspeo je da postigne da standardni
nemacki jezik bude baziran na njegovom lokalnom dijalektu. U dalekim kra-
jevima govomog podrucja nemackogjezika, u Bazelu, Strazburu, Augzburgu i
Nimbergu, nastajale su lokalne verzije ovog prevoda Biblije, note verzije bile
su lokalizovane samo utoliko sto imje bio dodat glosar sa objasnjenjima nekih
specificnijih Luterovih reci iz zapadnog dijalekta; tako su po prvi put pocele
da se pisu citave gramatike nemackogjezika, koje su bile eksplicitno bazirane
na Luterovoj upotrebi jezika. 13 Na ovaj nacin definisan je jezik Hochdeutsch
(tj . 'visokonemacki').
Biblija je takode odigrala presudnu ulogu u definisanju engleskog jezika.
Sasvimje ocigledno daje eksplozivni razvoj stampane pismenosti tokom ranog
sesnaestog veka bio veoma vazan faktor u razvoju protestantizma, koji je upravo
u to vreme potresao svet zapadnog hriscanstva. Na kraju krajeva, Luterovo defini-
sanje germanskogjezika predstavljalo je tek nusproizvod njegove strastvene zelje
da bozja rec bude direktno dostupna svima, a ne samo ucenim ljudima. Citaoci
kojima je engleski bio matemji jezik bili su podjednako zeljni ove pogodnosti;
i zaista, ova vrsta entuzijazma seze u proslost do 1382. godine, kada je pocela
distribucija rukopisa Biblije u prevodu Dzona Viklifa, samo da bi izmedu 1407. i
1409. godine ova Biblija bila strogo zabranjena: uvek ce postojati grupacije koje
veruju da velike blagodati treba da budu razaslate na strogo kontrolisani nacin,
a upravo ovaj stav ostao je dominantan sve do kraja petnaestog veka.
Tokom sesnaestog veka iz stampe je izaslo nekoliko Biblija na engleskom
jeziku, a prva od njih bila je Novi zavet u prevodu Vilijama Tindala. 14 U po-
cetku to su, naravno, bili buntovnicki dokumenti; no tone znaci da su bili ista
manje populami zbog toga. Do vremena vladavine kraljice Elizabete, od 1558.
do 1603. godine, vise niko nije dovodio u pitanje pravo svakog pojedinca da
cita Bibliju na engleskom'; a zajedno s njom i Molitvenik, koji je mozda bio i
vazniji od Biblije, jer je to bio tekst koji su apsolutno svi citali. A onda je 1611 .
godine objavljena Biblija kralja Dzejmsa, kojuje preveo tim ucenih ljudi koje
* Kao i pravo svakog pojedinca da je cita na velskom: Elizabeta I takode je ozvanicila i

izdanje Y Beibl Cyssegr-lan, kojaje objavljena u Londonu 1588. godine, i u velskim crkvama se
pridruzila vec postojecem velskom preovodu Molitvenika (Y Llyfr Gweddi Gyffredin).
je izabrao sam kralj. Biblijom kralja Dzejmsa ustanovljenje konacni zvanicni

oblik teksta Biblije, onako kako ce se ona citati tokom sledeca tri veka - to je
jedino delo koje je u istom obliku citalo deset generacija hriscana kojima je
matemji jezik engleski.
Kako je biblijski tekst opravdavao i ispunjavao njihovu sve cescu pisme-
nost, 15 govomici su sve vise i vise pocinjali da imajujasnu predstavu, pa cak i
jedan konkretan model, engleskogjezika u svakodnevnoj upotrebi. Ovaj model
engleskog jezika ubrzo ce biti prenet u najudaljenije krajeve planete.*
Kakav je to jezik?
A kakav je to jezik engleski postao? Bilo je sudeno da ovo pitanje postane
prozeto globalnim implikacijama. Medutim, odgovor na ovo pitanje izuzetno
je tesko dati ako vam je taj jezik matemji. Arhitektura jezika nevidljiva je zbog
istog razloga zbog kojeg funkcionisu madionicarski trikovi: snagom navike
paznja svakog pojedinca usredsredena je na ono sto se desava, a ne na sred-
stva koja omogucavaju da se to desi. Cak i kada se o tim sredstvima govori
odvojeno, kada, na primer, pesnik opise svoj zanat, iii se neki kriticar osvrne
na nacin na koji je neki tekst sastavljen, jos postoji tendencija da se ova veza
izmedu glasova i reci, izmedu fraze i objekta, izmedu onog sto je izgovoreno
i misli smatra iii suvise ociglednom da bi se o njoj bilo sta reklo iii potpuno
* Kada se govori o Bibliji kralja Dzemsa obicno se u istom dahu pominje i jedan drugi skup
tekstova kojem se pripisuje gotovo isti znacaj u definisanju pisanog engleskog jezika: poezija
Vilijama Sekspira. Ove dve zbirke tekstova gotovo da su potpuni savremenici, s obzirom na to
daje ,,zvanicna verzija" Biblije prevodena od 1604. do 1611. godine, a Sekspir je svoja dela
pisao izmedu 1590. i 1611. godine. Za razliku od Biblije, medutim, Sekspirova dela (koja su prvi
put objavljena 1623. godine) nisu odmah postalajedan od najvaznijih tekstova na engleskom:
Sekspirova reputacija je neprestano jacala tokom sedamnaestog veka, sve dok u osamnaestom
veku njegova dela nije kanonizovao Samjuel Dzonson. Fenomen Sekspira veoma podseca na
mesto koje u istoriji grckogjezika zauzima Homer. I jedan i drugi bili su pesnici cija su dela bila
enciklopedijskog tematskog opsega i neosporenog kvaliteta, pri cemu je njihov pravi identitet
bio nepoznat, a ziveli su tokom perioda kada su nastajala klasicna knjizevna delajezika kojima
su govorili iii priblizno u tom periodu. Po svemu sudeci, i jedan i drugi, svoj jedinstveni ugled
stekli su bar sto godina posto su ziveli i radili. I jednom i drugom kasnije su dodeljene glavne
uloge u knjizevnom nasledu svojihjezika, pri cemu kriticari i nastavnici nastavljaju neprekidno
da ih velicaju, a njihovo stvaralastvo takode prozima tradicionalne ideje istorije njihovihjezickih
zajednica. Najjednostavnji nacin da se objasni ovakav i ovoliki njihov uticaj jeste da se naglasi
cinjenica da su se i jedan i drugi daleko vise oslanjali na bogatu drevnu istoriju svojih naroda
nego drugi pisci. Homer se oslanjao na tradiciju putujucih bardova iii aoidos-a, dok se Sekspir
oslanjao na tradiciju putujucih glumaca. Za njihove savremenike to nije bilo nista neobicno, s
obzirom na to da su ih oni tumacili u kontekstu tog vremena. Kako je vreme prolazilo, sve vise
je sazrevalo shvatanje da njihova dela predstavljaju sazetak kompletne knjizevne tradicije, tako
da su ova dela u secanju naroda zauzela poziciju kojaje ranije bila rezervisana za tu tradiciju.
obavijenom velom tajne. Ako jezicki mozak ima neke svoje razloge da postupa
na nacin na koji postupa, knjizevno srce o tome ne zna skoro nista, a jos manje
gaje za to briga. Govomici i pisci, slusaoci i citaoci vesto, a cesto i intuitivno,
izlaze na kraj sa zavrsnim jezickim proizvodima koje svi odreda prihvataju i
prepoznaju u medijumu koji najvecim delom nije analiziran - i to cine na skoro
isti nacin kao da disu, vare hranu iii regulisu telesnu temperaturu.*
Uprkos tome, postoje odredene osobine koje engleski cine jezikom kakav
on jest i ni nalik nekom drugom jeziku. Do sesnaestog veka najveci broj tih
osobina vec je bio razvijen.
Iz globalne perspektive brojnihjezika na svetu, engleski predstavljajezik
sa veoma velikim brojem distinktivno razlicitih samoglasnika i dvoglasnika/
diftonga (na primer, korenski samoglasnici u sledecim recima predstavljaju
engleske samoglasnike: mat /m~t/, met /m~t/, mitt lm1tl, motte lmQtl, mutt
lmMI, put lp!!tl, mart lma:'t/, mate lme1tl, meet lmi_;_t/, might /ma1t/, moat
/mout/, moot lmu:tl, mute /mju:t/, mouth /mau8/, moist /m:Hst/, mere I
m1::,'/, mire /ma1::,'/, flower /flau::>'/, more lm'J:'/, moor /mu::>'/ immpure I
1mpju::>'/) i sa relativno suzenim brojem suglasnika (na primer, prvi glas u
svim ovim recima predstavlja po jedan od engleskih suglasnika: bun /b~n/,
pun /p~n/, spun /sp~n/, dun /d~n/, ton /d~n/, stun /st~nl, con lkQnl, gone I
gQnl, scone /skQnl, chin /tJ1n/, gin /d31n/, Hun /h~n/, train ltrem/, drain I
drem/, son /s~n/, shin /J1n/, led /l~d/, red /r~d/, kao i glasovi na kraju sle-
decih reef bum /b~ml, bun /b~n/ bung lb~IJI, zoom /zu:m/ leisure /1~::,'/),
iako situacija postaje mnogo kompleksnija ako uzmemo u obzir koje kombi-
nacije ovih glasova su dozvoljene, a koje ne:uzmimo za primer engleske reci
scrounged /skraund3d/, widths /w1d8s/, strengths /str~IJk8s/,fifths /f1f8s/,
sixths /s1ks8s/, sevenths /s~v 0 n8s/, eighths /e1t8s/, shrinks /Jr!IJks/, mostly
* Suvise mnogo opazanja koja se nude pod etiketom komentara o prirodi engleskogjezika,
posebno onih koja stizu od pisaca, ne predstavljaju nista drugo do lose maskirane hvalospeve
tradiciji i ambicijama govornika ovogjezika. Uzmimo kao primer reci kojima ser Artur Kviler-
Kuc pocinje predgovor za Oksfordsku zbirku engleske poezije (Oxford Book ofEnglish Verse) :
,,Nasi ocevi su, tokom vise vekova, stvorili ovaj domen, sa svim njegovim kolonijama i prostranim
zavisnim teritorijama, gde se govori jezik kojije kovljiv i savitljiv kao aticki, dostojanstven kao
latinski, muzevan, a ipak neopterecen tevtonskim grlenim glasovima, koji moze biti precizan
kao francuski, milozvucan kao italijanski, zvonak kao spanski i koji sve ove vrline objedinjuje
u svojoj upotrebi." Ili Volt Vitman : ,,Kada se posmatra sa strane, engleski jezik otelotvoruje
napredak i razvoj svih dijalekata, nacija i loza, i predstavlja plod i mesavinu svih njih. Sa ove
tacke gledista, on predstavlja Jezik u najsirem smislu te reci, i doista predstavlja najvecu od
svih postojecih oblasti istrazivanja." (u clanku: ,,Slang in America" (,,Sleng u Americi"), North
American Review, 41, 1885). Toliko samopouzdanje moze naravno da bude od koristi ako se
jezik zeli upotrebljavati elokventno. Jer svaki jezik u sobi krije razgranatu mrezu asocijativnih
veza sa prosloscu, koje postaju sve mocnije kako se proslost pamti i velica.
544 JEZICI SE /';JRE MORIMA
/moustli/, thrust /0r.!1.st/, scripture /skr.mtJ"r/, contemptibly /k:mt~mpt1b•

li/, constraints /bnstremts/, spindly /sp1ndli/, adze /rg_dzl stupid /stilli_p1d/.
Neka od pravila glasovnog sistema engleskogjezika predstavljaju iznenadenje
cak i za izvome govomike, s obzirom da ta pravila ne igraju nikakvu ulogu
u pisanju, tako da se retko ili nikada ne pominju u skoli: na primer, jedno od
tih pravila je da duzina samoglasnika ima veze iskljucivo sa poslednjim su-
glasnikom u slogu, a nema nikakve veze sa samim samoglasnikom:u recima
mat, mace, mitt, right, rot, lout, motes, route, kilt, health Alf samoglasnik je
kratak, dok reci mad, maze, mid, ride, rod, loud, modes, rude, killed, delve pals
imaju <luge samoglasnike; ili, na primer, dajaci protok vazduha pri izgovoru
pocetnog suglasnika koji omogucava da se, na primer, razlikuju reci pin i bin,
iii tab i dab, ne postoji u recima spin i stab - tako <la bi, sa foneticke tacke
gledanja, ove dve reci bilo pravilnije pisati u obliku 'sbin' i 'sdah '. Pravila
naglasavanja su u engleskomjeziku veoma slozena (na primer, kaze se- slog
sa primamim akcentom oznacen je masnim slovima - sweet sixteen, ali se
kaze i sixteen sweet lambs), ali bez poznavanja tih pravila nije moguce na
tacan nacin razumeti brzi tecni govor; a pravila intonacije za citavu recenicu
takode su veoma raznolika. Struk.tura engleskih reci prilicno je jednostavna:
staroengleski sistem nastavaka, kojije bio veoma slican latinskom ili grckom,
odavno je nestao, a vecina recije ili proste grade ili na ocigledan nacin sastav-
ljena od korena na koji je dodato nekoliko prefiksa ili sufiksa.* Nepravilnosti
u engleskoj gramatici uglavnom se ticu sitnijih detalja kako se sufiksi dodaju
odredenim recima (na primer, mnozina od imenice 'muskarci' nije man+s,
vec men, dok proslo vreme glagola 'udariti' nije strike+d, vec struck). Glavni
glagoli mogu da se javljaju u nizu sastavljenom od kratkih glagola koji se
nazivaju pomocni glagoli i modalni glagoli (be 'biti', have 'imati', do 'ciniti',
shall 'hteti', will 'hteti', can 'moci', may 'smeti' i must 'morati'), koji se pod
veoma slozenim uslovima mogu javljati u obmutom obliku unutar klauze
(na primer, He has been taken/or a ride, hasn1 he? ('Neko gaje prevario,
zar ne?') ili They have too, haven't they? ('Oni takode imaju, zar ne?'), ali
Everybody seems to have, don't they? ('Izgleda da svako ima, zar ne?').
Red reci je presudan. U prostoj recenici on je veoma cvrsto ustanovljen kao
Subjekat-Glagol-Objekat (You saw a tiger. 'Ti si video tigra'), ali u pitanji-
ma i slozenijim recenicama moze da se primeti prilican broj varijacija ovog
osnovnog reda reci. Recenica Who saw a tiger?, 'Ko je video tigra?', i dalje
* Lingvistima koji mozda citaju ovaj tekst zelim da uputim napomenu da svesno ignorisem
latentnu strukturu reci koja postoji u ogromnom broju reci preuzetih iz latinskog, francuskog i
grckog iii izvedenih iz reci ovihjezika.
ima osnovni red reci S-V-0*, ali prava zabava pocinje kada probamo da oba-
vimo druge transformacije: Such a tiger I saw!, 'Kakvog sam tigra video!',
(0-S-V), Never have I seen such a tiger, 'Nikada nisam video takvog tigra. ',
(Aux-S-V-0), Did you see a tiger?, 'Da Ii si video tigra?', (Aux-S-V-0), What
did you see?, 'Sta si ti video?', (0-Aux-S-V), What do you think you saw?,
'Sta ti mislis da si video?', (0-Aux-S-V), What do you think saw you?, 'Sta ti
mislis da je videlo tebe?', (S-Aux-S-V-V-0).
Ova vrsta poigravanja redom reci, iako predstavlja veoma cestu pojavu u
germanskim jezicima, nije bila poznata u nauci o gramatici koju su razvili Grci
i Rimljani, pa, dakle, nije bila predmet niti izucavanjajezika niti nastave jezika
u savremenoj Evropi. U stvari, lingvisti teorijskog usmerenja tek su tokom
pedesetih godina dvadesetog veka stvorili odgovarajuce istrazivacke metode
da analiziraju ovu pojavu. Uopste nije iznendujuce daje engleskijezik tek tada
postao primarni objekt istrazivanja teorijskih grana lingvistike.
Ako engleski poredimo sa drugimjezicima koji su dostigli status svetskog
jezika, najslicniji su mu - po svojoj strukturi - kineski i malajski. Naravno, da
bismo ustvrdili ovako nesto moramo da zanemarimo glavne izvore engleskog
vokabulara: tokom citavog svog, za sada, kratkog zivota engleskije bio u kon-
taktu sa francuskim i latinskim; a od 1500. godine obrazovanje mnogobrojnih
pojedinaca iz elitnih drustvenih krugova obuhvatalo je i grcki jezik. Rezultat
toga jeste da je ogromna vecina reci koje je engleski preuzeo - bez obzira na
to da Ii je u pitanju bilo pozajmljivanje iii tvorba novih reci na osnovu stranih
korena - potekla upravo iz ova tri jezika. Kada se, medutim, zanemari poreklo
reci iz engleskogjezika- i samim tim kako te reci izgledaju zapisane na papir
- postajemo svesni zaprepascujuce cinjenice da jezici najslicniji engleskom
uopste ne poticu iz Evrope, vec iz najistocnijih delova Azije.
Bas kao i engleski, kineski i malajski imaju kao osnovni red reci Subje-
kat-Glagol-Objekat, a takode imaju veoma mali broj glagolskih i imenickih
nastavka. Reci su strukturno proste, a slozena znacenja predstavljaju rezultat
nizanja reci. Za razliku od toga, svi jezici o kojima smo do sada govorili imaju
izuzetno bogate sisteme nastavaka, iako je portugalski, u obliku u kojem se
razvio u Aziji, uglavnom izgubio ove nastavke.
Izuzetno konzervativna, a samim tim u sve vecoj meri antifonetska or-
tografija predstavlja jos jednu osobinu engleskog jezika koja se podudara sa
osobinama kineskogjezika (iako, u ovom slucaju, nema podudaranja sa malaj-
skim - bez obzira na to koje pismo se koristi da se ovaj jezik zapise). Kao sto
je bio slucaj sa kineskim (i, naravno, egipatskim), zivot engleskog u njegovom
* Ovde se upotrebljava uobicajeni sistem lingvistickih nauka za oznacavanje reda reci, gde
S oznacava subjekat, V glagol, 0 objekat i Aux pomocni glagol.
govomom obliku postao je krajnje labavo povezan sa pisanom tradicijom ovog

jeztka. Istina, reci se jos zapisuju na nacin na koji se izgovaraju. • No ortografija,
tj. pravila zapisivanja reci, nije dozivela modifikacije neophodne da bi zadrzala
korak sa promenama u izgovoru: zbog toga u engleskomjos u mnogim recima
moze da se pronade slovna kombinacija gh, ali se ona ne koristi ni za sta sto bi
bar malo podsecalo na glas koji je ovom kombinacijom nekada oznacavan -
glas [x], tj. glas koji je predstavljen slovnom kombinacijom ch u skotskoj reci
loch ('jezero ', kao u imenu Loh Nes); zbog toga danas engleski samoglasnici
koji se izgovaraju sa zategnutim glasnim iicama imaju bizarnu ortografiju, kao
u recima mate /mert/, meet /milt/, mite /mart/, mote /m;:;iut/, mouth /mauS/
i mute /mju:t/ koje bi trebalo pisati kao mat, miit, matt, mout, mauth i miuwt
da su slova koja oznacavaju samoglasnike zadrzala makar osnovne fonetske
vrednosti koje su imala do petnaestog veka, a to su fonetske vrednosti koji
ova slova i dalje imaju u skoro svim drugimjezicima koji pismenosti baziraju
na latinicnom pismu. Rezultat ovog kompleksnog odnosa izmedu ortografije i
glasovajeste daje ogromna vecina nastavnika osnovne skole, bar u Engleskoj,
donedavno bila misljenja da fonika izaziva vise stete nego koristi u nastavi
citanja i pisanja u prvim razredima osnovnih skola: zato je nastao ozloglaseni
metod ,,Look and Say" ('Pogledaj i izgovori'), koji u sustini svaku rec tretira
kao da je kineski ideogram.
Kao i u slucaju kineskog, moze se reci, daje, makar za one koji engleski
uce kao strani jezik, engleski vec suvise dugo pisani jezik.
Haj'mo na zapadl
Govora sto ucih cetr'es't godina,
Matemjeg engleskogjezika se moram:
Odreci, i sad mi ne koristi vise
Od bestrune viole iii harfe;
I1' instrumenta lepog, zatvorenog,
U kutiju, koji izvaden dospeva
U neveste ruke da muziku izmame.
U mojim ustima hapsite moj jezik,
Cuvan resetkom zuba i usana;
A neosetljivo i tupo neznanje
* Koliko je meni poznato, samo je japanska tradicija kanbun zapisivanja kineskih teksto-
va na nacin na koji bi se citali kada bi bili napisani najapanskom imala dovoljno odvaznosti i
bezobzirnosti da odbaci ove najosnovnije ortografske konvencije.
Bice mi odsad stalni tamnicar.

Odvec sam star da se dadilji umiljavam,
Suvise zreo da sad budem dak:
Ta kazna sto mene, moj jezik, lisava
Zavicajnog daha, nemaje smrt prava?
(Vojvoda od Norfoka, kada ga osude na izgnanstvo) Sekspir,
Ricard II. cin I, scena III (Prevod Velimira Zivojinovica,
preuzet iz Sekspirovih Sabranih dela, Sluzbeni list SRJ, Beograd, 1995)
Reci Vojvode od Norfoka predstavljaju prvi primer ocajanja koje hvata Engleza,
a koje je danas vec postalo tradicionalna pojava, kada shvati dace mozda morati
da nauci neki stranijezik: da Ii izgnanstvo moze da bude strasnije? Engleskije u
to doba bio jezik koji se iskljucivo govorio unutar granica Britanskih ostrva. U
doba kada je Sekspir napisao ove reci, a to je najverovatnije bilo 1595. godine,
izvan Britanskih ostrva postojala je samo jedna kolonija u kojoj se govorio
engleski jezik; to je bila kolonija, poznata i pod nazivom Virdzinija, koju je
1586. godine osnovao Volter Ralina ostrvu Roanok, a niko u Engleskoj tada
nije znao da Ii ta kolonija jos postoji.*
Malo-pomalo, putnici poreklom iz Britanije sve ce manje i manje osecati
potrebu da uce druge jezike,jer ce govomici engleskog ubrzo poceti da osnivaju
svoja naselja sirom sveta, a mnoga od tih naselja prosirice se i ojacati u tolikoj
meri da ce - zajedno s Britanijom - postati neke od najvecih, najbogatijih i
najmocnijih nacija na svetu. Motivi za stvaranje britanskih naselja sirom sveta
tokom sledecih trista godina bili su veoma razliciti: velicanstvenost ogromne
imperije, materijalna dobit koja moze da se ostvari piratstvom, osnivanje uto-
pijskih drzava, bogatstvo koje moze da se stekne poljoprivredom iii rudarenjem,
plen koji donose vojne pobede, pa cak i svojevrsno osecanje moraine obaveze
da se prosvetli starosedelacko stanovnistvo novootkrivenih teritorija. Kadaje o
ovome rec, Englezi nisu uopste bili nalik svojim velicanstvenim kolonijalnim
prethodnicima, Portugalcima, Spancima, Holandanima i Francuzima, koje je
motivisao samo jedan od ovde nabrojanih motiva. Britanci su tako predstavljali
univerzalne eksponente evropskog imperijalizma.·· Asama cinjenica daje po-
* Ova kolonija i ostrvo Kroatoan, na koje su se kolonisti misteriozno povukli, u stvari su se

nalazili na obalama danasnje americke savezne drfave Severne Karoline. Nekoliko prezivelih,
koji su se stopili sa starosedelackim stanovnistvom kojemje maternjijezik bio algonkijski, tokom
sedamnaestog veka odbacice engleski kao svoj jezik. lpak, engleskije preziveo u sledecoj koloniji
kojaje posle Virdzinije osnovana u Dzejmstaunu, a kasnije se pomerila u Vilijamsburg.
** Zanimljivo je primetiti da u sirenju Engleske gotovo uopste nije bio prisutan motiv koji
je bio najvazniji u sirenju Rima i Rusije: zelja da se osvajanjem susednih zemalja obezbede i
ucvrste granice kraljevstva.
stojao tako veliki broj zasebnih motiva moze da se tumaci kao dokaz da uopste
nije postojao neki opsti motiv. Publicista ser Dzon Sili rezimirao je ovaj stav u
svojoj veoma cesto citiranoj izjavi: ,,Izgleda da smo, po svemu sudeci, osvojili
i naselili pola sveta u naletu rasejanosti." 16 Ovakav stav veoma je pristajao
uobrazenom stavu Britanaca o svojoj moralnoj nevinosti.
Pirati i zemijoradnici
Prvo sirenje engleskogjezika preko Atlantika veomaje podsecalo na pocetke
sirenja sanskrta u krajeve s druge strane Bengalskog zaliva nekih hiljadu petsto
godina pre toga, kada su gizdavi pirati pod imenom sahasikah tesko mogli da
se razlikuju od trgovaca, sadhavah (vidi 5. poglavlje, ,,Sirenje sanskrta", str.
238). Britanijaje bila poslednja od svih evropskih drzava sa izlazom naAtlantik
koja je odlucila da okusa srecu na zapadu, tako da joj je, makar na pocetku, bilo
prilicno tesko da se ukljuci u vec odavno zapocetu ,,igru". Tokom sesnaestog
veka, kada je Spanija vec uveliko izvlacila osetnu materijalnu korist iz svojih
rudnika u Meksiku i Peruu, kadaje Portugal vec bio daleko odmakao u prego-
vorima koji bi mu omogucili trgovacke pogodnosti u Indijskom okeanu i kada
je cak i Francuska istrazivala tok reke Sent Lorens, engleski vladari Henri VIII i
Elizabeta I finansirali su veoma mali broj istrazivackih ekspedicija na americke
obale Severnog Atlantika, ali je njihov krajnji rezultat, ako se zanemari sam cin
iskrcavanja, bio ravan nuli. No Fransis Drejk je otkrio jednu vrstu aktivnosti
koja je mogla da donese profit, a koja je eufemisticno nazivana ,,preuzimanje
nagrada". Od 1573. godine i tokom sledecih petnaest godina sam Drejkje -
uz pomoc mesavine pljackaskih napada na spanske Juke, piratskih napada na
spanske i portugalske brodove na otvorenom moru i trgovine sa Jugoistocnom
Azijom -uspeo da u Englesku donese plen u vrednosti od 750.000 funti, sto je
bilo dvostruko vise od jednogodisnjih poreskih prihoda Engleske; deo koji je
pripao kraljici Elizabeti bio je dovoljan da se 1581. godine otplati nacionalni
dug Engleske, a cakjoj je ostalo 42.000 funti viska koje je iskoristila da osnuje
Levantsku kompaniju (Levant Company), koja je kasnije predstavljala finan-
sijsku podlogu za razvoj Britanske istocnoindijske kompanije. 17 A on nije bio
jedini koji se ovim bavio. Od 1585. do 1604. godine, svake godineje iz Engleske
isplovljavalo bar sto brodova sa ciljem da pljackaju naselja na Karibima, sto je
donosilo neto prihod od bar 200.000 funti godisnje. 18
Ono najvaznije sto su engleske pomorske aktivnosti elizabetinskog doba
pokazale bilo je da dugacke linije snabdevanja predstavljaju najslabiju i najra-
njiviju tacku svake duze ekspedicije. Cakje i piratstvo, dugorocno posmatra-
no, zahtevalo bezbednu bazu koja je lako branjiva, samoodrziva, ali locirana
u blizini mesta odvijanja ovih aktivnosti. Upravo ovakvi stavovi zauzeli su
udarno mesto u prospektu koji je sadrfavao opis i obrazlozenje projekta dalje

izgradnje novoosnovane kolonije Virdzinije koji je Rali ponudio investitorima,
a kojije 1584. godine napisao Ricard Heklut. U uvodnom opisu projekta, • posto
pomene bogougodni razlog ,,sirenja Hristovog ucenja" i napomene da spanska
pretnja za postenu ,,englesku trgovinu ... postaje sve veca i opasnija", Heklut
obecava da ce ,,nam ova ekspedicija na zapad doneti sva blaga Evrope, Afrike
i Azije", a posebno se naglasava ,,5. Dace ova ekspedicija omoguciti da se u
velikoj meri obuzda aktivnost spanskog kralja na Antilima i dace predstavljati
sredstvo koje ce nam pruziti mogucnost da po slobodnom nahodenju svake
godine tokom perioda od tri nedelje iii tri meseca zaustavljamo sto iii dvesta
brodova njegovih podanika koji ribare u oblasti Njufaundlenda."
Ako ovu koloniju posmatramo iz perspektive poslovnog plana koji je iza
nje stajao, moramo konstatovati da se stvari uopste nisu razvijale na nacin opisan
u njemu. Ova kolonijaje u pocetku imala ogromne probleme u proizvodnji hrane
za sopstvene potrebe, a, takode, borila se za opstanak usled napada americkih
starosedelaca; ona nije posedovala energiju, niti, na kraju krajeva, brodove, ne-
ophodne za pljackanje Spanaca. Termin planting, 'sadenje', koji Heklut koristi
u ovom tekstu, a koji je originalno bio samo elegantna metafora u znacenju
'kolonija', na kraju se pokazao kao veoma prikladan termini u svom osnovnom
znacenju: kolonija Virdzinija, posto je ponovo osnovana u Dzejsmstaunu, veci-
nu svojih prihoda ostvarivalaje od komercijalne proizvodnje duvana. Premda
je zvanicna podrska engleske krune piratima prestala kada je Dzejms I stupio
na presto, to nije bila jedina piratska baza koja je posle stavljanja pirata van
zakona nastavila da se razvija preko komercijalne poljoprivredne proizvodnje.
Britanska pomorska moc povecavala se tokom citavog sedamnaestog veka, tako
daje Britanija uspela da preotme neka od karipskih ostrva, koja su do tada bila
cvrsto u spanskim rukama: najvaznije medu osvojenim ostrvima bilaje Jamajka
koja je osvojena 1655. godine. Nakon osvajanja ovih ostrva, piratski napadi
na Spance jos su bili primama aktivnost Britanaca u ovoj regiji . Britanci su,
medutim, sve vise postajali svesni finansijskog potencijala uzgajanja secera
* Originalni engleski termin executive summary je anahronizam, ali ne i pojam koji se

njime oznacava. Heklut ovaj dokument pod nazivom Discount of Western Planting (Eskont
zapadne sadnje) organizuje tako da se najvazniji i najupecatljiviji sadrzaj nalazi na drugoj strani,
a zaglavlja poglavlja sve jasno govore:
,,Detaljan tekst koji se tice velike vaznosti i mnogobrojnih prednosti koje mogu da se ostvare
u ovom Domenu Engleske zahvaljujuci nedavnim otkricima na zapadu. Napisao godine 1584.
Ricard Heklut od Oksforda po zahtevu i smernicama casnog i postovanja dostojnog gospodina
Voltera Ralija, sada Viteza, pre povratka njegove dve lade: a podeljen je u XXI poglavlja, ciji
su naslovi navedeni na sledecem listu."
(tj. seceme trske), azijske biljke koju su u Novom svetu, u Brazilu, prvi poceli
da gaje Portugalci. 19
Henri Morgan, najpoznatiji pirat svih vremena, investirao je prihode ostva-
rene svojim piratskim poduhvatima u Nikaragvi, Kubi i Venecueli u kupovinu
zemlje na Jamajki; Morgan je karijeru zavrsio kao najveci svetski proizvodac
secera, a pride je dobio i vitesku titulu kojom je mogao da se hvali.
Posedovanje obradive zemlje, zbog cega god je ta zemlja u pocetku ku-
pljena ili osvojena, omogucilo je uzgajanje egzoticnih kultura koje su mogle
unosno da se prodaju na evropskim trzistima. Na teritorijama koje su pod
svojom kontrolom drzali Britanci nije bilo ni zlata ni srebra, ali snabdevanje
potrosaca, a ne bankara, na kraju se ispostavilo kao daleko unosniji posao.
Uzgajanje poljoprivrednih kultura, takode, znacilo je daje postojala potreba za
radnom snagom: ukoliko su radnu snagu cinili radnici iz Britanije (kao sto je u
pocetku uglavnom i bio slucaj, posebno u Sevemoj Americi), oni su naravno
nastavljali da govore engleski; ako su radnu snagu pak cinili robovi kupljeni
na zapadnim obalama Afrike, oni bi engleski naucili ubrzo posto stignu u ko-
lonije, jer su kao robovi gubili svaku vezu sa svojim maticnim zajednicama.
Prihodi od proizvodnje i trgovine secerom, a kasnije i kakaoom, na Karpiskim
ostrvima, i duvanom, a kasnije i indigom i pamukom, u Sevemoj Americi, po-
stali su najjaci temelj samoodrzivih zajednica s one strane Atlantika u kojima
se govorio engleski jezik.
Tuda zemija
Oni staru Englesku zovu Akavmenoakit, sto u stvari znaci zemlja s
druge strane. Tesko ih je ubediti da se more [do Engleske] prostire
tri hiljade engleskih milja.
Caukvok; noz. Zato Engleze nazivaju Caukvakuok, to jest Ljudi-s-
noievima; buduci da su oni ranije umesto nozeva, sila, sekira i motika
koristili kamen.
Vunnaumvajean; ako govori istinu. Kanounik, stari poglavica plemena
iz zaliva Naragansit, mudar i miroljubiv vladar, jednom je u sveca-
nom govoru upucenom meni, na svecanom skupu, koristeci ovu rec,
rekao: ,,Nikada mi se nista lose nije desilo sto bih mogao da pripisem
u krivicu Englezima, od kada su dosli, niti cu ikada to ucinit.' Cesto
je ponavljao ovu rec: ,,Vunnaumvajean Englisman, 'ako Englez go-
vori istinu ', aka zaista iskreno misli to sto govori onda cu mimo otici
u grob, i nadati se da ce Englezi i moje potomstvo ziveti zajedno u
ljubavi i miru." Ja sam mu odgovorio da nema razloga, bar se tako
nadam, da sumnja u 'vunnauimvauonk' Engleza, to jest u njihovu

vernost, posebno on koji vec dugo maze da se uveri u njihovo prija-
teljstvo i istinoljubivost. Uzeo je prut, i slomio ga na deset komada,
i dao deset primera, stavljajuci na zemlju po jedan komad pruta za
svaki ispricani primer, koji su mu do tada dali razloga za strahovanje
i da taj strah ovako izrazi.
Ovo pitanje mi cesto postavljaju: ,,Zasto Englezi dolaze ovamo?" a
s obzirom na to da oni druge mere prema sopstvenim standardima,
na to pitanje odgovaraju sa: ,,To je zato sto zelite paljevinu." Jer oni
su, posto spale sva drva najednom mestu, zato sto nemaju nacina da
dovuku drvo sa nekog drugog mesta, skloni da slede drvo, i da se zato
zbog drva presele na nova mesto.
Rodzer Vilijams, Kljuc zajezike Amerike, 1643 20
Sirenje engleskogjezika na Karibima postignuto je bez vecih problema. Veoma

mali broj Aravak indijanaca iii starosedelackog stanovnistva Kariba preziveo
je spansko osvajanje tokom sesnaestog veka, tako da su engleski pirati i ze-
mljoradnici, kao i robovi koje su uvezli, dosli u zemlje koje jedva da su bile
naseljene. Situacija u kontinentalnim delovima SevemeAmerike bilaje veoma
razlicita.
U Virdziniji i Masacusetsu, koji su bili prvi mostobrani engleskih kolonista,
jos je postojalo brojno starosedelacko stanovnistvo. Sto zbog ribolovaca koji su
lovili bakalara, sto zbog raznih izvidnickih moreplovaca, ovo stanovnistvo vec
je u odredenoj meri poznavalo Evropljane. • To je bila veoma srecna okolnost za
doseljenike,jer su i najednom i na drugom mestu prvih nekoliko godina uspeli
da prezive iskljucivo zahvaljujuci aktivnoj pomoci svojih starosedelackih suseda
koji su poznavali uslove zivota u tim krajevima. U Virdziniji, Dfon Rolf, koji
je zapoceo tradiciju uzgajanje duvana u Virdziniji, ozenio se 1612. godine ni
manje ni vise nego energicnom Pokahontas, cerkom poglavice Vahunsonakok
plemena Pouhatan. •• Ovaj brak omogucio je da se do 1622. godine odrze dobri
* Zaliv Cesapik, gde se nalazika kolonija Virdzinija, u stvari je predstavljao severnu granicu
spanske jezuitske kolonije La Florida. Od 1565. ova kolonija obuhvatala je i manja naselja u
danasnjim americkim saveznim drzavama Dfordziji, Karolinama i Virdziniji, ali sujezuiti citavu
teritoriju napustili 1572. godine posto je osam misionara ubijeno u zalivu Cesapik.
** Pokahontas je po mnogo cemu bi la izuzetna zena. Sedam godina pre toga, dokje jos bi la
devojcica, intervenisalaje kod svog oca kako bi spasila zivotjednom drugom engleskom pioniru.
Bio je to Dfon Smit, kojije postao prvi guverner kolonije Dzejmstaun. Kadaje Dfon Rolf dobio
njenu ruku, ona sejos, protivno svojoj volji, nalazila u pritvoru najednom engleskom brodu na
reci Potomak. Kasnije je postal a jedan od ranih preobracenika u protestantsko hriscanstvo.
552 JEZlCI SE SIRE MORIMA
odnosi sa Pouhatan plemenom; 1616. godine ovaj par je cak na celu delegacije
stanovnika Virdzinije otputovao u London, gde su imali audijenciju kod kralja
Dzejmsa I. U Masacusetsu, kolonistima su presudnu pomoc tokom prvih ne-
koliko godina zivota na novom kontinentu pruzila dva dvojezicna pripadnika
starosedelackog naroda: to su bili Samoset, koji je osnove engleskog jezika
naucio od engleskih ribara koji su lovili bakalara, i Tiskvantum. Tiskvantum
je engleski govorio veoma tecno, jer je na evropskoj strani Atlantika boravio
cak sest puta, pri cemuje devet godina ziveo u Engleskoj, cetiri u Spaniji, go-
dinu dana je proveo izradujuci mape obala Nave Engleske, au domovinu se
vratio samo godinu dana pre dolaska engleskih doseljenika, koji su se iskrcali
u novembru 1620. godine.
Zadatak s kojim su se suocavali engleski kolonisti bio je veoma slican
izazovu s kojim su se suocili Kartes i Spanci koji su sto godina pre toga za-
poceli osvajanje Meksika: da postanu gospodari usred tude zemlje. Motivi
zbog kojih su se Englezi obreli u Americi bili su, medutim, sasvim drugaciji.
Oni nistu trazili ni zlato, ni nave vernike, pa cak ni dominion (nezavisnu drfa-
vu). Naprotiv, oni su trazili zemlju. Ovakva ocekivanja predstavljala su glavni
podsticaj za doborovoljce, sve od vremena kada je Hamfri Gilbert publikovao
svoj prospekt za prvu neuspelu ekspediciju iz 1583. godine. Englezi su name-
ru da se stvori ,,Nova Engleska" shvatali sasvim doslovno, a mnogi su svoju
ozbiljnost dokazali tako sto su sa sobom vodili zene i malu decu.
S obzirom na to da ih starosedelacko stanovnistvo nije uopste zanimalo,
izuzev u ulozi pouzdanih i potrosnih pomocnika, skoro ih se nista nije ticalo
to sto nije postojao nijedan vazniji gospodar koji je bio podesan za osvajanje
delova Amerike u koje su oni stigli, niti to sto je - kako se ispostavilo - jezik
kojim su govorili prvi starosedeoci koje su upoznali bio veoma rasprostranjen
ne samo u tim krajevima, vec i sire: na njihje daleko veci utisak ostavila cinje-
nica daje taj jezik s kojim su se susreli bio izuzetno dijalektoloski rascepkan,
sto je u praksi znacilo da i nekoliko onih koji su ulozili veliki napor da nauce
taj jezik nisu mogli ni sa kim da se sporazumevaju ako bi odlutali nesto dalje
od svoje kolonije.
Jednom sam putovao najedno od najdivljijih ostrva u nasim krajevi-
ma .. . Bio sam potpuno samjer sam camac ostavio za sobom zato sto
je vetar duvao u suprotnom smeru; od onoga sto sam govorio jako
malo toga su razumeli, posebno zbog promena u njihovom dijalektu
i nacinu govora; ipak, uz Boziju pomoc, mnogo toga sam im rekao .. .
tako da prilikom mog odlaska mnogi nisu mogli da se suzdrze. ,,0 ,
kada ces <loci ponovo, da nam doneses jos novosti o ovom Bagu?"
Evropske kolonije u istocnoj Americi, XVII vek

ROBERTOVA ZEMLJA
Fort
f;:::a:~u;ostaja Kompanije
iz Hadsonovog zaliva)
Olb ·
(trgovacka postaja Fort Tadusak (1600)
Kompanije iz
Hadsonovog zaliva) Kvebek (l 60S)
prestonica Nove Francusk
Troa Rivijer (1634
Masacusetski zaliv
naselila ga je
Masacusetska zalivska
Portsmut 1653 kompanija pocev od 1629. god.
Boston (prestonica kolonije u
Masacusetskom zalivu) 1630
•,; Plin:µit 1620 k I ..
vufens u,restomca o onIJe
na RoudAjlandu) 1636
ovi Amsterdam 1626/ Njujork 1664
Vmliinija naseljena od
Virdzinijske kompanije
pocev od 1607. god.
~ kraljevska kolonija od 1624. god.
,6
0
~
Karolina naseljena od 1663. god.

Pensakola (1696) podeljena na dve kolonije 1713. god.
osnovana da bi se ~~~~~~~~~-----l
suprotstavilo francuskim
pretenzijama
D Engleska naselja
~ Francuska naselja
11111111B Spanska naselja
~ Indijanske teritorije na koje
pravo polaze Holandija
Anum pas ... razlicitosti njihovih dijalekata i izgovora, na razdaljinama

od trideset iii cetrdeset milja, veomaje velika, kao sto maze da se vidi
bas na ovoj reci: AnumAjimArumAlum. 21
Iako to niko nije u to vreme znao,jezici koji su pripadali ovoj jezickoj porodici
u stvari su se prostirali u dva skoro neprekinuta poteza duga 2.500 kilometara,
koji su se preko centralnih i sevemih delova kontinenta zavrsavali na obronci-
ma Stenovitih planina, granice prvog poteza cinila su govoma podrucjajezika
pouhatan, soni, majami, ilinoj, arapaho i cejen, a granice drugog poteza bila
su govoma podrucja jezika masacuset, abenaki, algonkijskog,* odzibva, me-
nomini, kri i cmo stopalo. Izmedu govomika pouhatana i masacuseta ziveli
su govomici jos jednog srodnog jezika, lenape (takode poznat pod nazivom
delaver). Svi ovijezici veoma su se razlikovalli od engleskog: njihove reci bile
su u ogromnoj meri viseslozne, a postojao je ogroman broj prefiksa i sufiksa.
Ovi jezici bili su prilicno slicni jedan drugom, kao sto pokazuju neka imena
zivotinja: 'los' se na jeziku abenaki kaze mos, na jeziku majami moswa, na
jeziku odzibva mans, a najeziku menomini mos; 'foka' se na abenakiju kaze
ahkikW, na odzibvi askik, a na jeziku kri ahkik; 'bizon' se na abenakiju kaze
pashik6 iii wasihko, na menominiju pesshkiw, na odzibvi pisikki, a na jeziku kri
pisihkiw; 'americka prepelica' (Colinus virginianus) se najeziku Ienape kaze
pohpokas, a najeziku majamipohposisia.
U prevodu Biblije na masacusetskijezik, rec koja u originalu znaci 'pre-
pelica' je poohpoohqutteh. 22 Veoma je indikativno da je u samo jednom od
cetiri ranija primera indijanska rec preuzeta u engleski: doseljenici nikada
ranije nisu videli pticu pasihk6, ali su i pored toga zelei da se drze svog je-
zickog sveta i da ovu pticu imenuju prema nekoj slicnoj ptici koja im je bila
odranije poznata.
Politika doseljenika prema Indijancima bilaje da se pokusa postici mirna
koegzistencija, sve dok se ne ukaze potreba da se Indijanaci isele kako bi se
dobilo vise zemlje za kolonije koje su pocinjale da se sire. Zajednickog zi-
vota je bilo jako malo iii ga uopste nije bilo, ali su pre iii kasnije neizostavno
izbijali sukobi; na kraju je izumiranje i nestanak starosedelacke populacije
Nave Engleske bilo daleko potpunije i brze nego sto je bio slucaj sa starose-
deocima Meksika iii Peruua. Uprkos tome, Englezi nikada nisu sebi postavili
za zadatak da vojno pokore citavu ovu zemlju, za razliku od Spanaca koji
su to odmah cinili na svakoj novoj teritoriji koju bi pronasli. Rezultat toga
bio je da se britanske vlasti nikada nisu osecale odgovomima za sudbinu In-
* Igrom slucaja, Francuzi su pre toga vec bili delimicno proucili algonkijskijezik, kada su
1541 . godine istrazivali recnu dolinu Otava.
Algonkijski jezici u Severnoj Americi
......
!'-..I
~
[
~
"'~
~
~
e,;;·
:r
,:::·
<.::;-
(I) .
5
•Jlenape ~
~
(delaver) ~
cS"
._,
pouhatan
t:;<
0"I
<.:::·
ci·
(I)
~
~
"'~
()Q
algonkij ski-ritvanski
Ovo prikazuje centre u kojima su se govorili samo neki
od trideset jednog poznatog clana ove jezicke porodice Vl
Vl
Vl
dijanaca na nacin na koji je to bio slucaj sa Spancima; takode, Britanci nisu

ulagali velike napore da pokrste starosedelacko stanovnistvo. Englez koji bi
odlucio da pokusa da na duhovni nacin uspostavi vezu sa starosedeocima, iii
bi probao da bude solidaran s njima, zaista je morao biti vanserijska osoba.
Dve takve osobe bili su diplomirani studenti sa Kembridza, Rodzer Vilijams
(1603? - 1683) i Dzon Eliot (1604-1690), koji su naucili njihov jezik i o njemu
napisali knjige: Vilijams je napisao delo A Key into the Language ofAmeri-
ca ('Kljuc za jezike Amerike'), a Eliot The Indian Grammar Begun, or an
Essay to bring the Indian Language into Rules, for the help ofsuch as desire
to learn the same, for the furtherance of the Gospel among them (' Zacetak
gramatike indijanskog, iii esej koji ima za cilj da ustanovi pravila indijanskog
jezika, koji bi bio od koristi onima koji pozele isti da nauce, radi sirenja Je-
vandelja medu njima'). 23 Vilijams je pre svega bio politicki aktivista, koji je
zbog svojih stavova izbacen iz Masacusetsa, a koji je takode bio pregovarac
na strani plemena Narogansit tokom neprijateljstava; njegov ,,kljuc" prepun
je opazanja o prirodnom ponasanju starosedelaca koje je cesto podjednako
dobro kao ponasanje onih koji se izjasnjavaju kao hriscani. Eliot je, s druge
strane, prvenstveno bio misionar. Od 1646. godine propovedao je hriscanstvo
najeziku masacuset, a do 1663. 'uspeo je da citavu Bibliju prevede na ovaj
jezik. 24 U roku od trideset godina oko Bostonaje nikao citav prsten gradova
koji su naseljavali 'Indijanci koji se mole'. Medutim, tokom sledece gene-
racije, kada je londonska Korporacija za sirenje Jevandelja (Corporation for
Propagating the Gospel) predlozila da se stampa novo izdanje ove Biblije,
kolonijalne vlasti su taj predlog odbile. Puritanski svestenik poslao je tim
povodom pismo sledeceg sadrzaja:
Sarni Indijanci Podeljeni su medusobno kadaje rec o njihovim Zelja-
ma koje se ticu ovoga. Iako se neki od njihovih staresina zilavo drze
Indijanizma (sto uopste ne treba da bude zacudujuce) Drugi medu
njima iskreno zele da njihov narod sto je pre moguce postane engleski.
Razlozi zasto tome teze veoma su ozbiljni. Da je njihov Indijanski
Jezik veoma oskudan (iako su Reci jako dugacke!) i da vazne stvari
u vezi s nasom Svetom Verom koje preko njega, neminovno dolaze
izrazene Terminima kojijedva da su nesto shvatljiviji nego da su izra-
zeni na engleskomjeziku. Ali engleskijezik bi im odmah dao Kljuc za
pristup svem nasem Blagu i ucinio ih Gospodarimajedne druge vrste
Biblioteke razlicite od bilo koje [biblioteke] koja ce ikada nastati na
njihovom Varvarskom Jeziku ... 25
Do tada, broj govomika masacuset jezika vec je sigumo bio veoma mali: nji-
hova najvaznija plemena gotovo su potpuno unistena tokom Rata kralja Filipa
(1675-1676), koji je predstavljao poslednji cin otpora Indijanaca iz plemena
Masacuset sirenju belaca, a 'Indijanci koji se mole' bili su posebno tesko
pogodeni ovim desavanjima, jer im je jedina nagrada za vemost belcima bila
dvogodisnja deportacija na pusto i hladno Ostrvo jelena u bostonskoj luci.
Kolonijama Virdzinija i Masacusets pridruzila se 1670. godine i treca ko-
lonija, poznata pod imenoma Karolina, koju su osnovala osmorica engleskih
lordova na osnovu povelje koju su dobili od kralja Carisa II. Originalno je ova
kolonija imala veoma egzotican cilj pravljenja svile, ali se na kraju pomirila
sa sudbinom uzgajanja pirinca i indiga.
Ocigledna sudbina
Teksas je sada nas. Vee ranije, pre nego sto su ove reci napisane,
njegov parlament je bez ikakvih pitanja ratifikovao sporazum, koji
je predlozio njegov kongres, o nasoj ponudi o pristupanju Uniji; ...
druge drzave potrudile su se da se umesaju u ovaj proces, izmedu nas
i jedinog drugog zakonskog pregovaraca u ovom procesu, u duhu ne-
prijateljskog ometanja nasih aktivnosti, u ciljujavno proklamovanog
cilja osujecivanja naseg politickog delovanja i sputavanja nase moci,
ogranicavanja nase velicine i sprecavanja ostvarivanja nase ocigledne
sudbine potpunog sirenja kontinentom koji nam je Providenje dode-
lilo da se na njemu slobodno razvijaju nasi svake godine sve brojniji
milioni stanovnika ... Potpuno je netacna, i nepravedna prema nama
samima, tvrdnja daje Aneksija predstavljala pljackaski cin, nezakonit
i nepravedan -vojno osvajanje pod parolom mira i slobode - teritori-
jalno sirenje na ustrb pravde, i pravda koja se sprovodi usled dvostruke
nepovredivosti slabih. Takvo shvatanje ovog problema potpuno je
neosnovano ...
Dfon L. Salivan u casopisu Junajted Stejs magazin i
Demokratik Rivju, Vol. 17. jul/avgust 1845.
Dakle, engleski doseljenici razvili su i ucvrstili svoje zemljoradnicke zajednice

na istocnoj obali Seveme Amerike. Sledeci izazov sa kojim su se suocavali
nije se toliko ticao starosedelackog stanovnistva, koliko drugih Evropljana.
Tokom sedamnaestog veka, Englezi nisu imali pod svojom vlascu celu istocnu
obalu, vec su morali da je dele sa francuskim kolonistima na severu, kao i sa
Spanijom koja je drzala Floridu na jugu (vidi mapu na str. 413). Postojala je
konkurencija cak i u centralnim delovima Istocne obale, s obzirom na to da
je izmedu plantaza u kolonijama Masacusets i Virdzinija bilo holandskih, pa

cak i svedskih teritorija. U svim ovim slucajevima, teritorije su ociscene od
konkurencije ratovima koje je maticna drzava vodila zbog svojih strateskih
interesa. Holandani su veoma brzo, 1664. godine, izbaceni iz njihove Nieuw
Nederland ('Nave Holandije', koja je obuhvatala savremene savezne drzave
Pensilvaniju, Nju Dzersi, Delaver kao i juznu polovinu drzave Njujork*), dok
su Francuzi, posle sto godina ispunjenih neprestanim ratnim sukobima, 1763.
godine istisnuti iz Nouvelle-France ('Nave Francuske', tj. istocne Kanade) i iz
delova savremene Lujzijane istocno od toka reke Misisipi. Britanija je takode
nakratko od Spanije preuzela kontrolu nad Floridom, u zamenu za Havanu, koju
je Britanija osvojila 1762. godine; Floriduje ipak ponovo izgubila posle rata iz
1812. godine. Ovi dogadaji predstavljali su odjek globalnih sukoba evropskih
sila, ali su, i pored toga, omogucili da se na ovim teritorijama nasele govomici
engleskog jezika.
Sledeci vazan dogadaj bio je rat koji je trajao od 1775. do 1783. godine
tokom koga su kolonije u kojima se govorio engleski stekle nezavisnost od
maticne vlade u Londonu; bila je to 'americka revolucija' koja je dovela do
stvaranja Sjedinjenih Americkih Drzava.
To je bilo izuzetno vazno iz politicke perspektive,jer je tako stvoren auto-
nomni centar za sirenje engleskih kolonija na ovom kontinentu; od tog trenutka
najvaznija sila u Sevemoj Americi u kojoj se govorio engleski predstavljala
je drzavu 'sa ugradenom imperijom', 26 i sa zapadnom granicom kojaje, kako
je vreme pokazalo, bila u neprestanom pokretu sve dok se nije zaustavila
na obalama Tihog okeana. Kako su novopripojene teritorije napredovale do
nivoa saveznih drzava, federalni oblik vlasti koji je koncipiran 1777. godine
pokazao se kao odlican izbor za ova nova carstvo sa pokretnim granicama.
Ovi su dogadaji, medutim, odmah imali odredene jezicke posledice izvan
SAD. Mnogi koji nisu mogli da se pomire sa novim stanjem stvari pobegli
su na sever u Kanadu, pa su tako stvorili veoma snaznu zajednicu govomika
engleskogjezika u Ontariju. Tokom sledeceg veka, ova zajednica predstavljace
jedno od glavnih odredista useljenika koji su dolazili u Sevemu Ameriku, cime
je njeno stanovnistvo koje govori engleski dobilo znacajan podsticaj potpuno
nezavisno od SAD.
Do 1783. godine, dakle manje od dvesta godina od osnivanja prve engleske
kolonije na ostrvu Roanok, engleskije postao zvanicnijezik svakog naselja na
istoku Seveme Amerike. U tom trenutku, tri cetvrtine onih teritorija koje sada
cine kontinentalne SAD ('donjih 48 drzava', koje se na engleskom nazivaju the
* Svedsko prisustvo na obalama Atlantika bio je prilicno kratkog daha (od 1638. do 1655 .
godine); stanovnici njihove kolonije u Delaveru ujednom potezu su proterali Holandani.
Sirenje engleskog u Severnoj Americi, 1664-1853.
Sirenje naseljenih podrucja od

-1750 -1790
E2]1850 [ill]J890
D Teritorije koje 1890. god.
jos nisu bile nasel" ene
lower 48) jos su bile pod nominalnom kontrolom stranih sila: Francuske, Spanije
i - na samom severu teritorije Oregona- Velike Britanije. Posle smene samo
dve generacije, medutim, do 1853. godine, sve te teritorije zauzele su SAD.*
Stavise, do 1890. godine, doseljenici su podigli gradove i farme u svim delovima
ovih teritorija. Severno od reka Rio Grande i Hila nije postojalo nijedno mesto
gde bi neka vaznija nezavisna jezicka zajednica mogla da dozivi procvat.
Sve to se desilo bez ikakvih ozbiljnijih problema, u samo nekoliko vecih
konstitucionalnih zalogaja. Predsednik Tomas Dzeferson iskoristio je kratak
period Napoleonove vlasti da 1803. godine otkupi preostali deo Francuske
Amerike, la Louisiane; ova je kupovina udvostrucila tadasnju povrsinu SAD.
Sledeca dva predsednika, Dzejms Medison i Dzejms Monro, anektirali su
Floridu koja je do tada pripadala Spaniji i ratifikovali ovaj akt 1821. godine;
ispostavilo se da je teze izaci na kraj sa Indijancima iz plemena Seminola nego
sa Spancima, a ratovi sa njima, koji su poceli 1817. godine, trajali su do 1842.
Skoro citava preostala teritorija sadasnjih SAD stecena je tokom mandata jed-
nog jedinog predsednika - Dzejmsa Noksa Pouka. Ovaj predsednik je 1845.
prihvatio pristupanje Teksasa uniji, koji se time otcepio od Meksika - a onje
* Godine 1867. i Aljaskaje postala deo SAD, ali na drugi nacin: kupljenaje od Rusije.
i sam tek nesto pre toga dobio nezavisnost od Spanije. Godinu dana kasnije,
1846. godine, uspeo je da pronade kompromisno resenje kojim je okoncao dugu
svadu sa Britanijom oko vlasnistva nad Oregonom: time je stvorio sadasnju
zapadnu granicu izmedu SAD i Kanade na 49. paraleli. Aneksija Teksasa, i
nametanje placanja ratne odstete, dovelo je do rata sa Meksikom: SAD su ek-
spresno izvojevale pobedu u ovom ratu i osvojile Sjudad Meksiko, ali su 1848.
godine objavile dace se zadovoljiti pripajanjem Kalifomije i ostalih zemalja na
zapadu. 27 SAD su mogle da pripoje i ostatak tadasnjeg Meksika, alije drzavna
administracija na kraju zakljucila da su ti delovi Meksika suvise gusto naseljeni
strancima. Kao sto je senator Dzon Dz. Kalhun rekao - u cinu neverovatnog
nipodastavanja dva veka americke istorije: ,,Pripajanje Meksika predstavljalo
bi prvi slucaj ... pripajanja rase indijanaca; jer vise od polovine Meksikanaca
cine Indijanci, a drugu polovinu uglavnom cine plemena mesovitog porekla.
Ulazem protest protiv takve unije! Nasa vlada ... je vlada bele rase." 28 Sve ze-
mlje koje su stecene tokom ovog brzog perioda ekspanzije SAD su, naravno,
vec odavno bile naseljene, ali ukupan broj stanovnika poreklom iz evropskih
drzava od kojih su ove zemlje preuzete bio je skoro zanemariv. Narodi koji su
tu ziveli - nekih dvesta zasebnih jezickih zajednica u delovima Amerike gde je
zvanicni jezik bio engieski, a od toga cak pedeset samo u Kaiifomiji - otkriii
su daje kontakt sa doseljenicima uvek imao veoma predvidljiv tok. Na samom
pocetku, pre nego sto bi uopste videli dosljake, njihovo pleme bi poharale
misteriozne i smrtonosne bolesti. Posle toga, kada bi belci dosli da se licno
upoznaju s njima, usledio bi pokusaj da se postigne pomirenje, sto je moglo da
dovede do sklapanja ugovora po uzoru na medudrzavne ugovore, koje bis jedne
strane potpisivala vlada Sjedinjenih Drzava (iii Njegovog velicanstva), as druge
pleme, au kojem bi se odredivale granice i medusobne obaveze. Posle togaje
cak mogao da usledi period mime koegzistencije za zivotajedne generacije; ali
kasnije, kako bi dolazilo sve vise i vise belaca koji su pocinjali da prisvajaju
plemensku zemlju, plemena bi otkrila daje spremnost belaca da medu svojim
stanovnistvom prisilno sprovode ugovome obaveze bila izuzetno ogranicena;
plemenske teritorije bi uskoro bile oskmavljene, a njihova sredstva za zivot
unistena. Posle togaje mogao da izbije rat, ali, ako bi do toga doslo, plemena
su iz njega uvek izlazila kao gubitnici. Belaca je jednostavno bile previse, a bili
su i daleko bolje naoruzani. U najvecem broju slucajeva, poslednja faza ovih
dogadaja bilaje jednostrana odluka belaca da plemena ili zatvore iii deportuju
u rezervate, koji su u nekim slucajevima bili hiljadama kilometara udaljeni
od postojbine plemena. To je bio nacin na koji su se Englezi odnosili prema
starosedelackom stanovnistvu Amerike, a ovaj, upravo opisani, sled dogadaja
neprestano se desavao, samo na razlicitim mestima.
U sustini, to je predstavljalo primer sprovodenja politike udaljavanja i

otudivanja. Iako su zakoni Sjedinjenih Americkih Drfava priznavali plemena
kao zasebne narode, nije postojao nikakav plan da se ona nekako dodaju iii
integrisu u republicki ustav. Naprotiv, ako je postojao bilo kakav plan, onda
je to bio plan da se pripadnici ovih plemena, individualno iii porodicno, ucine
gradanima republike i vlasnicima kuca. Tomas L. Makeni, koji je od 1816. go-
dine bio zaduzen za drfavnu politiku prema Indijancima izjavio je: ,,Zelimo da
od njih stvorimo gradane."; a deo tog procesa pocivao je na tome da oni pocnu
da govore engleski, koji je predstavljao ,,polugu kojom ce se [oni] uzdici na
visoki intelektualni i moralni nivo". 29 Kongres SAD izglasao je 3. marta 1819.
godine zakonski akt kojim je trebalo da se obezbedi skolovanje s ciljem ,,da se
spreci dalje propadanje i konacno izumiranje indijanskih plemena ... da ih nauce
da se have poljoprivredom na nacin koji odgovara njihovim prilikama, i da
njihova deca nauce da citaju, pisu i racunaju". Drfavna izdvajanja u ovu svrhu
povecana su sa 10.000 americkih dolara 1819. godine na 214.000 americkih
dolara 1842. godine, kada je u okviru ovog programa postojalo trideset sedam
skola i osamdeset pet nastavnika. U pravilu br. 41 iz Pravilnika o rezervatskim
intematima (Reservation Boarding Schools) koji je stampan 1881. godine stoji:
,,Sva nastava mora da se odvija na engleskom jeziku. Ucenici moraju da se
podsticu da medusobno govore na engleskom, a ako upomo nastavljaju da krse
ovo pravilo treba ih prikladno ukorili iii kazniti. Treba da se ulozi sav moguci
napor da se ohrabre da odbace svoje plemenske jezike."30
Zvanicni cilj da se starosedelacki narodi Seveme Amerike eliminisu kao
zasebni nacionalni entiteti na kraju ipak nije ostvaren. Naprotiv, tas na popu-
lacionoj vagi pocinje da se pomera na suprotnu stranu. U SAD je 1999. godine
ukupan broj stanovnika starosedelackog porekla (lndijanci, Eskimi i Aleuti) pro-
cenjen na dva miliona i cetiristo hiljada, sto je veliki porast u odnosu na milion
i cetiristo hiljada koliko ihje bilo 1980. godine. Kada ovu cifru posmatramo u
odnosu na ukupan broj stanovnika SAD, ovo predstavlja skok od 0,6 procenata,
tako da starosedelacko stanovnistvo danas cini nesto ispodjedan odsto ukupnog
stanovnistva SAD. 31 Ako, medutim, zvanicnu politiku SAD posmatramo kao
sredstvo za sirenje engleskogjezika, onda se namece zakljucak da su ove mere
postigle zeljeni cilj, a njihove posledice u ovom - jezickom - domenu daleko
je teze neutralisati nego povecati broj stanovnika ovih etnickih grupa. U da-
nasnje vreme, gotovo citavo starosedelacko stanovnistvo ima pasivno znanje
engleskog jezika. Stavise, statisticki podaci sa popisa stanovnistva iz 1990.
godine pokazuje da manje od cetvrtine americkih Indijanaca kod kuce govori
nekijezik koji nije engleski. Cak i na mestima gde se starosedelackijezik naj-
bolje odrfao, u rezervatima Navaho indijanaca najugozapadu SAD, broj dece
562 J EZICI SE SIRE MOR!MA
skolskog uzrasta koja znaju jedino engleski porastao je, u istom periodu kada
je doslo do porasta indijanskog stanovnistva, sa 11,8 procenata 1980. godine na
28,4 procenata 1990. godine. 32 Najnovije procene govore da manje od polovine
dece Navaho indijanacajos govori svoj matemjijezik. 33
U sadasnjim okolnostima, verovatnoca dace starosedelackijezici Seveme
Amerike opstati, cak i u suzivotu sa engleskim, veoma je mala.
Recept za uspeh
Ask these Pilgrims what they can expect when they git to Kentuckey
the Answer is Land, have you any. No, but I expect I can git it. have
you anything to pay for land, No. Did you Ever see the Country. No
but Every Body says its good land ...
Pitaj ove Hodocasnike sta mogu da ocekuju kada stignu u Kentaki
Odgovor je Zemlja, imas Ii neku zemlju. Ne, ali ocekujem da mogu
daje dobijem. imas Ii novca da platis zemlju, Ne. Da Ii si Ikada video
tu Zeinlju. Ne ali Sva Ko kaze daje to dobra zemlja .. .
Moziz Ostin, 1796 34
'Land is the only thing in the world that amounts to anything,' he sho-
uted, his thick, short arms making wide gestures of indignation, 'for
'tis the only thing in this world that lasts, and don't you be forgetting
it! 'Tis the only thing worth working for, worth fighting for-worth
dying for.'
'Oh, Pa,' she said disgustedly, 'you talk like an Irishman!'
,,Zemljaje jedina stvar na svetu koja nesto vredi", vikao je, dokje od
ogorcenosti snazno gestikulisao svojim debelim i kratkim rukama,
,jer to j' jedina stvar na ovom svetu koja traje, i da se nisi usudila to
da zaboravis! To j' jedina stvar za koju vredi raditi, za koju se vredi
boriti - za koju vredi umreti."
,,0, tata", reklaje ispunjena gadenjem, ,,sad govoris kao Irac!"
Margaret Mice!, Prohujalo s vihorom
(Gone with the Wind), 1936
Na ovom mestu u nasoj prici, kadaje engieski uspesno okoncao svoje sirenje
Sevemom Amerikom, pozeljno je zastati na trenutak da bi se malo razmislilo
o ovakvom - strahopostovanja vrednom - razvoju dogadaja. Do 1890. go-

dine, engleski je postao podrazumevani zajednicki jezik na preko 9.303.000
kvadratnih kilometara teritorije, sto je trideset puta veca povrsina od povrsine
Britanskih ostrva. Engleski je, medutim, bio mnogo vise od podesne lingve
franke ili strukovnog zargona, jer je vecini govomika ovaj jezik bio matemji;
kada je rec o ostalim, engleski je rapidno zamenjivao sve druge jezike kojima
su oni govorili, bez obzira na to da Ii je rec bila o starosedelackim plemenima
ili grupama tek pristiglih useljenika. Za samo jedan vek, nastala je jezicka
monokultura kojaje potpuno prekrila rastrkane govome teritorije predasnjeg
jezickog roga izobilja sastavljenog od vise od dvesta razlicitih jezika. Jedini
drugi primer sirenja jezika koji maze makar da se uporedi sa iznenadnoscu i
potpunoscu prodora kojije uAmerici postigao engleskijeste sirenje arapskog
jezika na Bliskom istoku i u Sevemoj Africi ostvareno zahvaljujuci musli-
manskim osvajanjima. Drugi primeri koji padaju na pamet - sirenje grckog
u Persijskom carstvu posle osvajanja Aleksandra Makedonskog, iii sirenje
francuskog u sevemoj i centralnoj Africi tokom devetnaestog veka - bili su
podjednako iznenadni, ali stepen prodora jezika nije postigao nivo cak ni
priblizan engleskom u Severnoj Americi; a, s druge strane, prodor latinskog
u Zapadnu Evropu, iii kineskog u nizije i planinske lance istocne Azije, jeste
bio korenit i permanentan, ali je bilo potrebno mnogo vekova da se postigne.
Kako je uopste bilo moguce postici ova prvo eksplozivno sirenje jezicke
zajednice engleskog jezika?
Da bismo dali zadovoljavajuci odgovor, ovo pitanje treba da se razdvoji
na dva potpitanja. Kako je jedan evropskijezik uspeo da osvoji citavu Severnu
Ameriku? I zasto je od svih jezika koji su dolazili u obzir upravo engleski bio
taj koji se prosirio, a ne neki drugi evropski jezik koji se odranije govorio na
tim teritorijama?
Motivi zbog kojih su prvi engleski kolonisti dosli u Ameriku u najvecoj
su meri predstavljali plod zabluda. Pokrovitelji najranijih ekspedicijskih
putovanja i kolonija namamljeni su obecanjima o severozapadnom prolazu
koji bi im omogucio trgovinu sa Kinom i Indijom, o ogromnim zemljisnim
posedima i o bezbednim bazama koje bi im omogucile da ribarenjem i gusa-
renjem steknu ogromno bogatstvo. Stvarni povrat ulozenih sredstava, koji je
ostvaren kroz trgovinu krznom i uzgajanje poljoprivrednih kultura kao sto su
duvan i indigo, niko nije predvideo. No sa jezicke tacke gledanja, najvaznija
stvar nije kapital, vec radna snaga. A posto su kolonije ojacale, pojavio se jos
jedan razlog da ljudi pozele da tamo zive. Kolonisti su u najvecem broju slu-
cajeva bili ekonomski ocajni, a dolazili su pod ugovorima o obaveznom radu
koji ih je obavezivao na cetiri do pet godina rada pre nego sto steknu pravo
da se nasele. Drugi su dolazili kako bi osnovali nova drustva zasnovana na

idealistickim principima: u ovu grupu spadaju dobro poznati Ocevi Hodoca-
snici koji su 1620. godine dosli u Masacusets, a za kojima su tokom sledecih
decenija stigli i mnogobrojni puritanci, kadaje u domovini besneo gradanski
rat, posle koga su usledila razdoblja Komonvelta i restauracije. No ono sto
je vecina zatekla posle iskrcavanja, bio je je citav niz engleskih naselja gde
je dobra plodna zemlja bila svima na raspolaganju, a do tada cak nije bila ni
obradivana. Zbog toga su poljoprivredne kulture, kada bi farmeri poceli da
ih gaje, donosile su ogromne prinose, a postojalo je jako trziste na kojem su
plodovi mogli da se plasiraju. Postepeno su kolonije stekle reputaciju zemlje
izobilja, a emigracija je postajala sve primamljivija opcija za sve one koje
je u Britaniji cekala neizvesna sudbina. Ukrcavali su se na brodove koji su
plovili na zapad, a sa sobom su cesto vodili i zene i decu. Vlast u kolonijama
nikada nije bila preterano stroga; medutim posle Rata za nezavisnost iz koga
su kolonije izasle kao pobednice 1783. godine, Amerika je na poduzi spisak
svojih primamljivih atributa mogla da doda i potpuno novi stepen politickih
sloboda.
Upravo ovo uvodenje masovne poljoprivredne proizvodnje na stotinama
hiljada novih nezavisnih farmi predstavija objasnjenje za sirenje beiih dose-
ljenika na ustrb starosedelackog stanovnistva. Ove farme dale su im sredstva
neophodna za podizanje velikih porodica, daleko vecih nego sto je bilo potreb-
no da se obavi smena generacija: umesto toga, najveci broj pripadnika novih
generacija odlazio bi da zivi u zapadnije krajeve. Stanovnistvo Nove Engleski
ucetverostrucilo se izmedu 1650. i 1700. godine, posle samo dve generacije.
Takav trend povecanja broja stanovnika nastavio se nasmanjenim tempom to-
kom vise od tri veka pocev od 1600. godine: kombinacija zapanjujuce plodne
zemlje i neprestanog dotoka novih stanovnika iz Evrope.
Kadaje rec o izborujezika, pokazalo se daje kljucni faktor predstavljala
cinjenica da je tokom prve polovine ovog tristagodisnjeg perioda imigracija
najvecim delom stizala sa Britanskih ostrva. Nekih 220.000 ljudi imigriralo
je odatle tokom sedamnaestog veka, a verovatno jos dva puta toliko tokom
osamnaestog veka. To su veoma male brojke u poredenju sa cetrdeset mili-
ona imigranata koji ce stici tokom sledeca dva veka. Uticaj jezika kojim su
govorili prvi imigranati bio je, medutim, presudan: ogromna vecina doslaje
iz Britanije i Irske, a matemji jezik bio im je engleski. Oni, medutim, nisu
bili jedini koji su imigrirali: pocetkom osamnaestog veka osam procenata
ukupnog stanovnistva vec je bilo nemackog porekla. Uprkos tome, 1794.
godine zahtev farmera iz okruga Avgusta u VirdZiniji, k.oji su govorili ne-
macki upucen Predstavnickom domu SAD u kojem se trazi da se zakoni
12. Mikrokosmos i/i,iskrivljeno-ogledalo? Jstorija engleskog 565
p,revedu na nemacki bio je odbijen. Predsedavajuci,Predstavnickog doma u

to vreme, F. A. K. Mulenberg i sam je bio Nemac, ali je ipak odlucio da ne
podrzi ovaj zahtev. •
Pocev od 1820. godine, govomici engleskog su, sa 43 procenta, u stvari
cinili manjinu uokviru ukupnog broja emigranata.·· No iako su tu i ta_mo nasta-
jale zajednice gde se vecina stanovnistva mogla sporazumevati nekim stranim
jezikom, SAD kao drfava - mozda uzimajuci za uzor tradicionalnu britansku
politiku o tom pitanju - ostala je odlucno jednojezicna, a taj jedan jezik bio
je engleski. Uprkos tome sto se sve do kraja devetnaestog veka, kako su se
doseljenici pomerali na zapad, nudilo obilje prilika da se osnuju nova mesta
i gradovi, kako su nove zajednice nastajale, engleski je svugde prihvatan kao
zvanicni jezik.
Zasto je, mozemo onda da se zapitamo, Sevema Amerika tokom prva dva
veka kolonizacije kolonizovana upravo iz Britanije? Britanija, na kraju kra-
jeva, tesko da je bila prva evropska sila koja je stvorila uporiste na istocnim
obalama Amerike: Kvebek je kao prestonica Nove Francuske osnovan 1608.
godine skoro istovremeno kada i Dzejmstaun u Virdziniji; a Nova Holandija
stvorenaje u danasnjem Fort Nasauu na reci Hadson 1617. godine-dakle tri
godine pre nego sto su se Hodocasnici naselili u Masacusetsu. Tokom seda-
mnaest godina, od 1638. do 1655. godine, cak su i Svedani imali svoje naselje
Ny Sverige ('Nova Svedska') u zalivu Delaver, na teritoriji na koju su pravo
polagali Holandani.
Ono po cemu su se Britanci razlikovali od drugih bila.je njihova snazna
zelja da se trajno nasele. Od samog pocetka oni su zeleli da steknu individualne
u
* Ovaj zahtev se u prilicno izmenjenom obliku pretvorio urbanu legendu po kojoj je malo
falilo da nemacki jezik u jednom trenutku bude proglasen za zvanicni jezik u SAD.
Nemacki je tokom devetnaestog i dvadesetog veka ostao drugi najcesci jezik imigranata (oko
23 procenta). Pocetkom devetnaestog veka doslo je do naglog porasta broja useljenika kojima
je maternji jezik bio nemacki, au pocetku su svi imali zelju da se zajedno nasele u Pensilvaniji.
Ova tendencija dostiglaje vrhunac tokom sedamdesetih godina devetnaestog veka kadaje nekih
600.000, od ukupno cetiri miliona stanovnika Pensilvanije, kao jezik svakodnevne komunikacije
koristilo nemacki (,,pensilvanijski holandski"), dok je jos 150.000 njih to cinilo izvan granice
Pensilvanije. Sira upotreba nemackog u javnosti zadobila je veliki udarac izbijanjem Prvog
svetskog rata. Ovaj jezikje do danas sacuvan samo u malim sektaskim zajednicama kao sto su
Menoniti i Amisi (Adams 1990: ch. 7).
** Ovaj ukupan procenat bio je sastavljen od cetrnaest procenata imigranata iz Ujedinjenog
Kraljevstva, trinaest procenata iz Irske, dvanaest procenata iz Kanade, cetiri procenta sa Filipina
i jedan procenat sa Jamajke. Posle nemackog, kao drugog najcesceg jezika koj i je govori lo dva-
deset pet procenata imigranata, sledeci su bili ruski (deset procenata), madarski (cetiri procenta)
i kineski (tri procenta) (Ministarstvo pravde SAD (US Dept. of Justice), Statisticki godisnjak za
1998. godinu ( 1998 Statistical Yearbook), citirano u: Wright 2000: 291 ).
zemljisne posede na kojima bi mogli sami da zaraduju za zivot i podizu svoje

porodice. Koliko god daleko da su putovali, njihova zelja da ovo postignu
ostajalaje skoro potpuno ista, a ista su bila i njihova verska ubedenja, koja su
prihvatili u svojoj staroj domovini.
Potomstvo iz velikih porodica koje su nastajale na ovaj nacin odrastalo bi
i nastavljalo ovaj ciklus. Upravo su ova zelja i dokazana sposobnost da se to
ucini omogucili da, nekoliko generacija kasnije - kada se razvilo supamistvo
sa drugim evropskim drzavama, Britanci uvek budu brojniji; to je znacilo i da
je njihova vojska uvek odnosili pobedu, ali je takode znacilo i da ce upravo
Britanci naseliti teritorije koje su pre toga osvojili.
Posle pedeset godina doslo je do sukoba sa Holandanima. U to doba,
Holandska zapadnoindijska kompanija (vidi 11. poglavlje, ,,Holandski ulje-
zi", str. 459) vec je prosla transformaciju od zajednice sastavljene od postaja
za trgovinu dabrovinom, poduprte infrastrukturom sastavljenom od farmi
(bouwerijen),* do toga da bogatim poslovnim ljudima nudi kvazifeudalne
zakupljene posede koji su se zvali patroonships, sto je u stvari bio sistem
pravljen tako da kolonisti uvek dolaze iskljucivo u 'paketima'· sastavljenim
od pedeset osoba. Tek kada je ovaj povlasceni tretman za bogate odbacen, a
kompanija 1656. godine pocela da mehanicarima i farmerima nudi slobodan
prolaz za njih i njihove porodice, pri cemu su dobijali onoliko zemlje koliko
mogu da obrade, broj doseljenikaje naglo porastao, sa procenjenih dve hiljade
1648. godine na deset hiljada 1660. godine. No bilo je prekasno. Doseljenici
nisu dovoljno brzo odgovorili na apele kompanije da utvrde svoja imanja, a
britanske komsije bile su brojcano nadmocnije od Holandana u odnosu cetiri
prema jedan. 35 Kada je pukovnik Nikols 1664. godine stigao u Ameriku sa
cetiri ratna broda, sto je bila samo jedna od mnogobrojnih operacija u okviru
tadasnjeg globalnog englesko-holandskog rata, Nova Holandija predala se bez
borbe. Nakon devet godina ova teritorija jos jednom je promenila gospodara, ali
je 1674. godine konacno pripala Britaniji. Tokom strogo poslovnih pregovora
kojima je okoncan rat, ova sevemoamericka kolonija koja je uglavnom bila
poznata po dabrovini vredelaje manje od seceme trske Surinama i muskatnih
orascica ostrva Run u Indoneziji.
Francuska veza sa Sevemom Amerikom pokazala se kao mnogo tvrdi
orah. Francuska kolonijalna politika pocela je sasvim drugacije od britanske,
jer je osnivanje kolonijalnih naselja uzivalo snaznu podrsku kralja i njegovog
dvora, ali su svi koji se tamo nasele mogli da racunaju na nemesanje drzave
u njihov zivot, pod uslovom da krzna nastave redovno da stizu u Francusku.
* Deo Njujorka pod imenom Baueri (Bowery) odrzava u zivotu ime farme Pitera Stajvesanta,
poslednjeg holandskog guvernera.
Rezultat toga bila je izrazena razlika u drustvenoj strukturi kolonija, jer su u

Novu Francusku dolazili mladi neozenjeni muskarci koji su zeleli da postanu
coureurs de bois, 'divlji granicari', a trajno su se naseljavali - ako bi poneki
od njih to uopste ucinio - a lafar.;on du pays, 'po obicajima zemlje', cime su
zasnivali dvojezicne zajednice sa lokalnim zenama, iz kojih su se radala deca
mesane rase koja sebe uopste nisu dozivljavala kao Francuze, a sasvim je
moguce da cak nisu ni govorila francuski. Ovakav pristup ucinio ih je daleko
populamijim medu americkim Indijancima, koji su se uglavnom svrstavali na
njihovu stranu u ratovima protiv Holandana i Britanaca. Ispostavilo se, me-
dutim, da to nije bila ona vrsta podrske koja im je bila potrebna. Ekonomska
usredsredenost na prihode od lova - krzna - nije pogodovala stvaranju siroko
rasprostranjenih naselja iii kultivisanju zemlje, a brakovi sa lokalnim zenama
- cime je uskracivana mogucnost sklapanja braka odgovarajucem broju staro-
sedelackih muskaraca- znacila je da se njihovo stanovnistvo nije povecavalo.
Francuska vlada pokusalaje da intervenise tokom sedamdesetih godina seda-
mnaestog veka obezbedujuci snabdevanje.filles amarier, 'devojkama za udaju',
sto je bilo samo delimicno uspesno (videti 11. poglavlje, ,,La francophonie",
str. 466). Te mere, medutim, nisu mogle da se mere sa prirodnim prirastajom
zemlje gladnih Britanaca.
Direktno angafovanje Francuske u Americi na kraju je okoncano odred-
bama mirovnog ugovora kojije sklopljen posle skoro sto godina ratovanja na
globalnom nivou - bio je to Pariski mir koji je potpisan 1763. godine. Noda
je Sevema Amerika bila i bojno polje i ratni plen, vec od ranije bilo bi sasvim
jasno ko ce pobediti. U to doba na svakog Francuza u Americi dolazilo je
preko dvadeset Britanaca. • A ako je nekome potreban dokaz o tome koliko je
znacajan broj ljudi na terenu, moze da ga pronade u cinjenici da su engleski
pobunjenici iz Trinaest Kolonija dvadeset godina kasnije pobedili britansku
vojsku na nacin na koji to nikada nije poslo za rukom Francuzima. Kao so na
ranu Francuzima, posle togaje doslo do priliva britanskih lojalista u Kanadu
izazvanog ratom, sto je, zajedno sa kasnijim talasima imigranata koji nisu do-
lazili iz Francuske, direktno dovelo do toga da britanski podanici, i govomici
engleskog jezika, od Francuza stvore manjinu u zemlji koja je nekada bila
njihova kolonija.
Poslednju vecu prepreku dominaciji engleskogjezika u Severnoj Americi
predstavljala je drzava koja se prva ukljucila u kolonijalno suparnistvo - to
je bila Spanija. Iako su kraljevske porodice Spanije i Engleske bile u stalnoj
zavadi tokom sesnaestog veka, a engleski pirati nastavili tu zavadu nezvanic-
no tokom sedamnaestog veka, britanska i spanska vlada dale su jedna drugoj
* Odnos je bio mil ion i dvesta hiljada Britanaca naspram 55.000 Francuza.
sirok manevarski prostor tokom sedamnaestog i osamnaestog veka. Onda su

nakratko dosle u sukob koji nije dao jasnog pobednika, pa su naizmenicno
jedna od druge preuzimale vlast nad Floridom izmedu 1763. i 1783. godine.
Pravi sukob izbio je izmedu dve drzave koje su predstavljale njihove drzave
naslednice - Sjedinjl!nih Americkih Drzava i Republike Meksiko - a razlogje
predstavljala teritorija Teksasa.
Probleme je ponovo izazvala sklonost engleskih imigranata da se trajno
nastanjuju u novim teritorijama. Moziz Ostinje, posto je tamo otkrio naslage
olova, od Spanije dobio dozvolu - 1820. godine, neposredno pre nego sto
je Meksiko stekao nezavisnost - da na ovu teritoriju dovede trista americkih
porodica, pri cemu je vazno napomenuti da se do tada Teksas smatrao pustom
i neplodnom zemljom. Do 1832. godine, njegove kolonije vec su imale oko
osam hiljada stanovnika, a dodatni priliv imigranata ukupan broj engleskih
kolonista u Teksasu podigao je na broj od dvadeset hiljada. Prevrat koji se
1833. godine desio u Sjudad Meksiku doveo je na vlast Antonija Lopeza de
Santa Anu, posle cega je doslo do potpune promene meksicke politike pre-
ma Teksasu: reakcija engleskog stanovnistva bila je da proglase nezavisnost
i da - istovremeno odbijajuci pokusaje Meksika da povrati ovu teritoriju
- pomoc zatrazi od Ujka Serna. Morali su da se strpe da isteknu mandati
dvojici americkih predsednika koji im nisu bili naklonjeni, ali strpljenje im
se konacno isplatilo jer je 1845. godine predsednik Puok pristao na aneksiju.
Puokje na taj nacin dobio rat koji je i zeleo, cime je dosao u poziciju da na
silu dobije ono sto nije mogao da dobije kupovinom: deo Meksika severno od
reke Hila, ukljucujuci i citavu Kaliforniju. Jednim mocnim udarcem, granice
SAD prosirene su tako da se prostiru ,,od mora do sjajnog mora" (from sea to
shining sea - stih iz americke himne, prim.prev. ). Posle toga je novi masovni
nalet anglosaksonskih doseljenika zapecatio stecene teritorije, iako je sada
motiv za doseljavanje bilo nesto sto su Spanci mogli lako da razumeju: ovaj
put doseljenici nisu bili farmeri, vec Forty-Niners (u doslovnom prevodu
'cetrdeset-devetaci', odnosno 'ljudi iz (hiljadu osamsto) cetrdeset devete'),
tj. lovci na zlato.
Cinjenica da je ova ogromna teritorija - u sustini ono sto bi se danas
nazvalo zapadom SAD - mogla tako lako da promeni gospodara, jasno po-
kazuje u kolikoj je meri spansko prisustvo ostalo zanemarljivo cak i posle tri
veka vladavine na tim prostorima. Kao sto su Francuzi kroz trgovinu krznom
u Kanadi i Lujzijani postigli nenametljivo prisustvo medu starosedelackim
stanovnistvom, tako su i Spanci, zakasnelim osnivanjem katolickih misija duz
obaie izmedu 1769. i 1823. godine, uspeii da uspostave tek povrsan kontakt sa
kalifornijskim podanicima Su Majestad el Rey ('Njegovog kraljevskog velican-
stva'). Uprkos tome, zemljoradnicka i stocarska proizvodnja, uz obiman izvoz

koze, rogova i loja, dozivela je kratak procvat pod okriljem padres (' oceva').
Tokom poslednjih nekoliko godina pre ovih dogadaja, posto je Meksiko stekao
nezavisnost 1821. godine, razvio se pokret ciji je cilj bilo trajno naseljavanje
Meksikanaca uz koriscenje prilicno radikalnih sredstava, tako da je od 1834.
godine izdato mnostvo tapija na zemlje koje su dodeljene Meksikancima koji
ce uskoro biti poznati pod imenom los Californios ('Kalifomjani'), nekleri-
kalnim naseljenicima sto su veoma brzo izasli na veoma los glas. S politickog
stanovista, medutim, prelazak ovih teritorija pod anglosaksonsku vlast bio je
gotovo momentalan.
S jezicke tacke gledanja, situacije se pokazala daleko ambivalentnijom.
Cini se da su ti padres, pa cak i Californios, imali prilicno jak uticaj. Danas,
vek i po posle prisajedinjenja Floride, Teksasa i severnog Meksika, dvadeset
miliona americkih drfavljana, sto cini 7,3 procenta ukupnog stanovnistva,jos
spanski smatra ne svojim drugim, vec svojim prvim (tj. maternjim) jezikom. 36 S
obzirom na to da skoro svi koji su se ovako izjasnili u pogledu svog maternjeg
jezika zive u jednoj od devet drzava• koje su nekada, makar delimicno, pred-
stavljale spansku teritoriju (ove drfave imaju ukupno osamdeset i tri miliona
stanovnika), jezicka situacija u ovim krajevima je takva da je svaka cetvrta
osoba jos najsrecnija kada govori spanskim jezikom. Doseljenici anglosak-
sonskog porekla, koji u ovim krajevima danas zive vec pet iii sest generacija,
ocigledno su uspeli da engleski jezik ucine dominantnim: medutim, jezicka
zajednica spanskogjezika ne odumire. Naprotiv, jos raste.
Promena perspel<tive - englesl<i u lndiji

Ovaj jezik, koji predstavlja kljuc za blaga srca i uma, i koji sluzi kao
medijum za ojacanje drustvenih veza, a i kao organ koji otkljucava
tajne srca, iz nekog razloga izgubio je svoju poziciju izmedu onih koji
govore hindustanski jezik i engleski jezik. Vecina engleske gospode
ne razume jezik svojih podanika, a niko od podanika ne razume ni rec
engleskog. Iz toga, naravno, proizlazi zakljucak da g:rupa ljudi koji
govore hindu, a imaju vazna posla sa engleskim vlastima, ne izgleda
nista drugacije od nekoliko slika na zidu ...
Said Golam Husein Kan, 178937
* Arizona, Kalifornija, Kolorado, Florida, Nevada, Novi Meksiko, Teksas, Juta i Vajo-
ming.
Ne znam nista o sanskrtu iii o arapskom. Ali sam ucinio sve sto je u
mojoj moci da tacno procenim njihovu vrednost. Procitao sam prevode
najslavnijih dela na arapskom i sanskrtu. Razgovarao sam, kako ovde
tako i kod kuce, sa ljudima koji se isticu svojim znanjem istocnihjezi-
ka. Potpuno sam spreman da svoje znanje o orijentalistici ponudim na
procenu samim orijentalistima. Do sada nisam sreo nikoga od njih ko
bi mogao da porekne dajedna polica iz neke bolje evropske biblioteke
vredi vise od citave izvome knjizevnosti Indije i Arabije. Sustinska
superiomost zapadne knjizevnosti je, zaista, nesto sto priznaju i oni
clanovi Komiteta koji podrzavaju obrazovni plan za Orijent.
Tomas Bebington Makoli (star trideset pet godina), 1835 38
Trgovacki poduhvat
Engleski i portugalski povezuje jedna zanimljiva i dubokosezna koincidenci-
ja. I jedan i drugi mogu da se pohvale da su se kao jezici kolonista u Americi
prosirili na gromnom podrucju i da je njihovo sirenje bilo trajno. Ta dva jezi-
ka, medutim, Sirila su se i u juZnoj i\.ziji, pri Cemu ih je na kraju viSe l(oristilo
lokalno stanovnistvo nego relativno malobrojni moreplovci, trgovci i vojnici
koji su tamo stigli iz Evrope. Vee smo mogli da vidimo da je kljucni faktor
u sirenju ovih jezika u Americi bila sklonost njihovih govomika da se trajno
nasele i podignu velike porodice, cime su istiskivali lokalno stanovnistvo, koje
nije bilo gusto naseljeno, a tehnickije bilo daleko nerazvijenije. U juznoj Aziji,
medutim, mora da je nesto drugo predstavljalo kljucni faktor, s obzirom na to
da su ove zemlje bile gusto naseljene stanovnistvom koje je od pamtiveka bilo
izlozeno uticaju stranih trgovaca i gde se dosljaci iz Evrope skoro nikada nisu
trajno nastanjivali. Indija i ostale azijske kolonije su, pre svega za Britance,
uvek predstavljale mesta na kojima se gradi karijera, a ne porodica - to su
bila mesta za trgovacke ispostave, a ne porodicne kuce. Vise od svih drugih
osvajaca pre njih, oni su u svojoj vladavini ostali rezervisani i distancirani.
lpak, na paradoksalan nacin, Britanci su, kada je rec o njihovom jeziku, u
ovim delovima Azije ostavili daleko dublji trag, kako se sada vidi, nego bilo
koji osvajaci pre njih.
Slicnost sa portugalskim nestaje kada se u razmatranje uzme ulogajezika u
trgovini. Kadaje Britanska istocnoindijska kompanija stvorila svoje najvaznije
haze u Indiji- Madras (1654), Bombaj (1668) i Kalkutu (1690)* - u praksi je
* Zanimljivaje ko incidencija da su gradovi koju su se razvili oko ovih trgovackih baza, a

koji su postali prvi administrativni centri Britanske Tndije, tokom devedesetih godina dvadesetog
veka promenili imena: sada se zovu Cenaj, Mumbaj i Kolkata.
lingva franka jos pretezeno bio portugalski, ,,prvi jezik koji vecina Evropljana
nauci kako bi bili sposobni da u svakodnevnim situcijama komuniciraju jed-
ni s drugima, ali i sa razlicitim stanovnicima Indije". 39 Kompanija je kupila
dvesta recnika portugalskog jezika, a svaka podruznica, iii 'fabrika', imala
je svog jezickog strucnjaka za portuglaski, cak iako su londonski direktori u
pismima upucenim u Bombaj zahtevali lokalne prevode dokumentacije jer se
,,portugalski koji se govori u Indiji veoma razlikuje od onog koji se govori u
Portugalu".40 U manje formalnim situacijama, poslovi su se vodili na jeziku
koji su Indijci nazivali feringi, a koji je predstavljao kolokvijalni pidzin za-
snovan na vise evropskih jezika: do kraja sedamnaestog veka, u krugu od 10
milja oko Bengala postojale su fabrike u kojima su se govorili portugalski,
danski, francuski, holandski i engleski. U to doba, engleski se jedino mogao
upotrebljavati u komunikaciji izmedu samih agenata kompanije, a nikada nije
postao lingva franka trgovine. U praksi, poslovi su se najcesce obavljali uz
posredovanje dvojezicnih indijskih trgovaca, koje su u Kalkuti i Bombaju zvali
banyan, au Madrasu dubash.*
Takode je poznato da su se sve do devetnaestog veka poslovi na visokom
nivou, tj . oni poslovi koji su imali veze sa indijskim vlastima, pre svega sa
dinastijom Mogula, obavljali na persijskom jeziku.** Neki agenti kompanije
naucili su da tecno govore ovaj jezik, iako se na platnom spisku uvek nalazio
bar jedan munushi,*** tj. osoba koja je obavljala visestruku funkciju tumaca,
prevodioca, sekretara i nastavnika stranog jezika. Primer savrsenstva u svim
ovim znanjima bio je Antoan-Luj Anri Polije, Francuz koji je radio za Britansku
istocnoindijsku kompaniju i prijatelj Vorena Hejstingsa, koji je svoju prepisku
na persijskom objavio krajem osamnaestog veka. U ovoj prepisci moze da se
primeti da je takode bio izuzetno vican upotrebi dvorskog stila koji je ovaj
jezik podrazumevao.41
Na osnovu svega do sada recenog, pravo pitanje koje treba da se postavi
jeste: kako se engleski uopste uspeo prosiriti u Indiji izvan granica preselje-
* Na gudfaratiju vii!'liyiin, 'trgovci', a na hindiju dubhii.siya, 'dvojezicni' (Yile and Burnell

1986 [1903], s. vv.).
** Moguli su persijski jezik u lndiju doneli tokom sesnaestog veka kao svoj jezik kulture,
iako su njihovi obicni vojnici sipiihi ('sepoji') govorili turkijski. Ovde moze da se uoci neobicna
analogija sa normanskim osvajanjem Engleske, pri cemu u ovom slucaju persijski igra ulogu
francuskog, a govorni jezik Delhija, koji se pod uticajem persijskog razvio u urdii, 'urdu', ima
ulogu engleskog. U ovom pogledu, urdu, sto u doslovnom prevodu znaci 'jezik vojnog logora',
predstavlja karakteristicnu tvorevinu Mugala u lndiji. I upravo je ovaj jezik, a ne engleski,
kasnije postao glavni jezik britansko-indijske vojske. (Videti peto poglavlje, ,,Sanskrt vise nije
sam", str. 270.)
*** Na arapskom ova rec znaci 'nastavnik, pisac' (Yule and Burnell 1986 [1903], s.v.).
nih drustava sastavljenih od 'pisaca' (tj. cinovnika) Britanske istocnoindijske

kompanije i britanskih pukova koji su bili tamo stacionirani? Ova situacija
je, na kraju krajeva, bila skoro identicna situaciji u kojoj se nalazi savremeni
holandskijezik koji se govori u Jugoistocnoj Aziji, pri cemuje persijski dobio
ulogu malajskog, urdu ulogujavanskog, a portugalski igra sam sebe. I kao sto
smo videli, posle prvog neodlucnog pokusaja da lokalno stanovnistvo nauce
da govori holandski, Holandani su odlucili da se zadovolje jezickim statusom
kvo: holandski nikada nije postao jezik bilo koga drugog osim kolonijalnih
vladara Holandske Jugoistocne Azije (vidi 11. poglavlje, 'Holandski uljezi', str.
459). Da je nastavljen takav trend, persijski bi do dan-danas ostao preferentni
zajednicki jezik Indije.
ABritanci su takode imali ijedan dodatni motiv kojije podsvesno u njima
gasio svaku zelju za opstom upotrebom njihovog matemjeg jezika u Indiji.
Kao sto je to izrazio jedan clan Britanskog parlamenta 1793. godine: ,,Izgubili
smo nase kolonije u Americi zato sto smo tamo preneli nas obrazovni sistem;
ne smemo to isto da ucinimo i u Indiji. " 42 Ovaj gubitak jos je bio veoma svez
u secanju Britanaca koji su ziveli krajem osamnaestog veka: Lord Komvolis,
isti general koji je Dzordzu Vasingtonu predao izjavu o britanskoj predaji, ka-
snije je postao vrhovni namesnik engleske krune u Bengalu i drzao taj polozaj
od 1786. do 1793. godine. Zajednice evropskih doseljenika, ako bi nastale,
mogle su da slede americki primer i pokusaju da dobiju nezavnisnost pod
sopstvenim uslovima. Ukoliko se sledi ovakvo razmisljanje, jedini zakljucak
koji se namece jeste da Indija mora da ostane strana zemlja, ali pri tome mora
da bude stabilno otvorena za razvoj britanske ekonomije; ona ne treba da bude
nova britanska domovina. Ricard Velsli, vrhovni namesnik od 1797. godine,
predsedavajucem Saveta za kontrolu napisao je 1799. godine pismo u kojem
se medu ostalim kaze:
... kadaje rec o mogucnosti da se Evropljani proteraju sa britanskih
poseda u Indiji. .. mogucnost za tako nesto jos mi se cini izuzetno
mala.
Broj ljudi [koji nisu u sluzbi kompanije] nastanjenih u ovim provinci-
jama, kao i u drugim delovima Britanske imperije u Indiji, povecava
se svakodnevno. Medu onima koji se tu nastanjuju ima raznog sveta,
neki dolaze iz ocaja zbog bede u domovini, ili zbog svog sramotnog
ponasanja u Evropi. Oni se uglavnom bave ... u Kalkuti, najnize ran-
giranim pravnickim poslovima, osnivanjem prodavnica i gostionica,
ili otvaranjem mesta zajavnu zabavu, iii uredivanjem novina ... Medu
svim ovim osobama, ali posebno medu esnafom novinskih urednika,

preovladava najjaci i najsmeliji duhjakobinizma ...
U Madrasu, nevolje koje izazivaju Evropljani koji nisu u sluzbi
Kompanije jos su vece. Savetnici glavnog namesnika za regiju Kar-
natik, kao i glavni zagovomici njegovog otpora britanskoj vlasti, i
njegovog tlacenja sopstvenih podanika, poticu gotovo iskljucivo iz
klase Evropljana.43
Dakle, naseljavanje Britanaca u Indiji, sa izuzetkom aktivnosti koje je direktno

finansirala kompanija, cak ni sama britanska vlast nije smatrala necim pozitiv-
nim. Od 1757. do 1856. godine, Kampan"i Sahib, kako su ovu kompaniju zvali
sami Indijci, nastavila je da siri svoju finansijsku, politicku i vojnu kontrolu
prvo na podrucje Bengala i Delhija, posle toga i na visoravan Dekan, da bi na
kraju kontrolisala najveci deo teritorija koje danas cine drzave Indija, Pakistan,
Sri Lanka i Burma. Jedina stvar koju kompanija skoro uopste nije sirila bili su
govomici matemjegjezika njenih direktora.
Protestantizam, profit i napredak

Na kraju, ozbiljnije sirenje engleskogjezika nije inicirala Britanska istocnoin-
dijska kompanija, vec su to cinili britanski protestantski misionari.* Kompanija
je, uopsteno govoreci, bila veoma sumnjicava kada je rec o misionarskim ak-
tivnostima na teritorijama pod njenom kontrolom, a razlozi za to bili su isti - s
tom razlikom sto je u ovom slucaju bilo vise dokaza-kao i razloga zbog kojih
se klonila drugih Evropljana. Krvava pobuna kompanijske vojske sastavljene
od Indijaca kojaje 1806. godine izbila u Valoru, u blizini Madrasa, obicno se
povezuje sa manijakalnim govorima stanovitog Klodijusa Bjukenana o neza-
interesovanosti Hindusa za hriscanstvo, u kojima je zahtevao ,,da se primene
sva raspoloziva sredstva kako bi se suzbio ovaj prezrivi stav nasih podanika";
kompanija je 1808. godine morala da po hitnom postupku povlaci iz javnosti
traktat kojije objavila Izdavacka kuca Baptisticke misije (Baptist Mission Press)
u Srirampuru u blizini Kalkute, kojije bio ,,Upucen hinduistima i muhamedan-
cima".44 Indijaje od pamtiveka bila opasno mesto za iznosenje snaznih verskih
* Ako ovo uporedimo sa ulogom verskih misija u sirenju spanskog jezika, 1110:zemo da
uocimo jos jednu ironiju. Jer kao sto je pomenuto u I 0. poglavlju ('Crkveno resenje problema:
lenguas generales', str. 427), spanske misije uzimale su sebi u zadatak da sprece sirenje spanskog,
dokje drzava, suprotno tome, ohrabrivala prelazak stanovnistva na spanski jezik. U Brazilu se
desilo nesto veoma slicno (vidi 11. poglavlje, ,,Portugalski pioniri", str. 444). U Britanskoj lndiji,
efekti koje su ostvarivali crkva i drzava - odnosno drzavna monopolisticka kompanija - bili su
u potpunoj suprotnost sa ovim primerima.
stavova, pa je kompanija bila veoma osetljiva kada je rec o ovom riziku, koji
je mogao da ima veoma stetne posledice na trgovinu.
Uprkos tome, u naseljima koje je osnovala sama kompanija od samog
pocetka bilo je svestenih lica. U samom pocetku, svestenici su morali svoj
posao da obavljaju na portugalskom, kao sto su u to doba svi morali da cine,
jer se to izricito zahtevalo u revidiranom statutu kompanije iz 1698. godine. 45
Ubrzo su, medutim, poceli da osnivaju skole u kojima se iskljucivo govorio
engleski, a koje su bile namenjene pre svega deci - najcesce sirocicima - za-
poslenih u kompaniji i njenih honoramih saradnika: u Madrasuje takva skola
osnovana 1715. godine, u Bombaju 1719. godina, au Kalkuti 1731. godine.
Broj ucenika u ovim skolama rastao je, onda se poceo udvostrucavati, tako da
su ove skole uskoro postale centri za kontakt sa engleskim jezikom, pri cemu
su one takode bile opremljene stamparijama i bibliotekama. Svimaje bilo jasno
da se uticaj i moc Engleza strahovito povecavaju tokom osamnaestog veka:
zbog toga ne treba da bude iznenadenje sto su ambiciozniji indijski roditelji
sve vise pokusavali da svojoj deci pruze obrazovanje na engleskom, kako bi
ta deca mogla da ubiru plodove engleskog uspona. Oko 1780. godine radza od
Ramnada (Ramanatapuram) poslao je svog sina u Svarcovu misionarsku skolu
u Tandziru,juzno od Madrasa. Svarcove skole imale su podrsku svih vaznih sila
u regiji: Britanske istocnoindijske kompanije, muslimanskog vladara Hajdar
Alija i navaba (tj. mogulskog namesnika) od Arkota, kao i hinduskog radze
od Tandzira. 46
Trziste je ubrzo reagovalo na ovoliku potraznju. Na prelasku iz osamna-
estog u devetnaesti vek, u vaznijim engleskim centrima, ali posebno u okolini
Kalkute, nove skole nicale su kao pecurke posle kise. Nastavnici, ,,hendikepirani
vojnici, propali trgovci i upropasceni rasipnici", 47 uglavnom su se obrazovanjem
bavili zbog novca, ali je medu njime bilo i uglednih britanskih <lama, kao sto
je bila gda Midlton iz Dinapura u okolini Patne, a ovim poslom bavio se cak
i proslavljeni baptisticki misionar Vilijam Keri iz Srirampura. Uglavnom se
ocekivalo da ce polaznici ovih skola biti bogati Indijci, pa su skolarine bile
veoma visoke. I pored toga, stavovi nastavnika postajali su sve vise pokrovi-
teljski, pa cak i omalovazavajuci. U pismu koje je poslao nekom oficiru prvog
dana 1801. godine, velecasni D. Makinon objasnjava sta ga je motivisalo da
zauzme takav stav:
... nisam mogao da otkrijem nijednu trunku klasicnog ukusa, poznava-
nja velikih matematickih istina, istinskog morala i1i istinskih verskih
principa ni u jednoj klasi niti kod ijednog pojednica koji pripada
ljudskoj vrsti rodenoj i obrazovanoj u Hindustanu, a isto bih mogao
da kazem i za citavu Aziju. Pred mene je istupila i nastavlja da istupa
tamna rasa, zakopana u tamu, koja se pomera tek kao neki mehanizam
i potpuno je lisena onih osecanja koja uzdizu i oplemenjuju nasu rasu
i daju nam za pravo da ustvrdimo da smo u srodstvu s bogovima.
Sva moja razmisljanja na kraju su se svela na dve proste tvrdnje.
1. Da starosedeoci Indije ne mogu dostici prosvetljenje upotrebom
sopstvenihjezika, niti citanjem knjiga koje su trenutno na raspolaganju
na tim jezicima.
2. Da zbog toga prosvetljenje moraju da postignu usvajanjem drugih
jezika i citanjem Knjiga koje mogu u njima da formiraju ukus i iz kojih
mogu da steknu korisno i pouzdano znanje, kao i da razviju istinske
moraine i verske principe.
Jos davne 1787. godine, posto sam odrzavao uskrsnju propoved
na bojnom polju u blizini Kudzuaha ... doneo sam cvrstu odluku da
pokusam to da promenim sopstvenim skromnim naporima. Napisao
sam gramatiku engleskogjezika u kojoj su pravila i uputstva napisana
persijskimjezikom i pismom. Ta knjiga objavljenaje 1791. godine o
trosku i na rizik vlasnika Kalkutske gazete (Calcutta Gazette), gos-
pode Haringtona i Morisa. Takode sam ulozio veliki trud i novae da
iniciram objavljivanje posebne verzije ove gramatike na bengalskom
jeziku, ali ona nikada nije stampana.
Nasmejacete se kada Varn kazem da sam, posto sam doneo odluku
da ulozim ovaj napor, zvanicno zatrazio dozvolu od Vlade da staro-
sedeoce ove zemlje obasjam sa malo dnevne svetlosti. To, medutim,
spominjem kako bih primetio i sa zahvalnoscu konstatovao da sam
prilikom podnosenja pismenih molbi, javno iii privatno, Vladi iii
uglednim pojedincima, uvek dobijao cvrsta ohrabrenja i nailazio na
odobravanje.
Sasvim je ocigledno da ovi napori do sada nisu proizveli nikakve
vidljive rezultate; iako mogu da navedem primere pojedinaca medu
starosedelackim stanovnistvom koji su stekli solidno znanje o engle-
skom jeziku zahvaljujuci mojoj gramatici ... 48
Kako je London sve vise i vise preispitivao i kontrolisao aktivnosti Britanske

istocnoindijske kompanije, ovakvi stavovi - koje su cesto delili i veoma uti-
cajni reformatori kao sto su bili Carls Grant, Vilijam Vilberfors i Dzejms Mil
- postajali su osnovni motivi inostrane politike. Donji <lorn je 1813. godine
odlucio ,,da je duznost ove Zemlje da uzdize interese i srecu starosedelackih
stanovnika britanskih dominiona u Indiji, te da treba uvesti mere koje ce

omoguciti da se oni upoznaju sa korisnim znanjima, i da se verski i moralno
unaprede". 49
Tokom devetnaestog veka, kako se britanska politicka vlast sirila i jacala
u Indiji, stara etika u odnosima sa starosedeocima, zasnovana na principu ne-
mesanja u ekonomska pitanja, zahvaljujuci kojoj se razvilo snazno medusobno
postovanje, sve vise je ustupala mesto besramnom verovanju u evropsku su-
periomost, koja je bila udruzena sa osecanjem moraine obaveze da se 'tamna
rasa' podigne na moralni i intelektualni nivo bogobojazljivih Britanaca.
Amandman na kompanijski statut donet 1813. godine sadrzi odredbu
da ,,suma ne manja od lak [100.000] rupija mora da se svake godine odvoji i
ulozi u ozivljavanje i unapredenje knjizevne kulture i kao podsticaj ucenim
starosedeocima Indija, kao i za uvodenje i unapredenje znanja iz oblasti
nauka medu stanovnicima britanskih teritorija u Indiji. .. " No u tom periodu
njenog razvoja kompaniju je jos karakterisao njen tradicionalno nepoverljivi
stav prema ciljevima koje su misionari stavljali na prvo mesto: ova sredstva
su eksplicitno bila namenjena ,,podsticanju orijentalne i zapadne nauke ...
kao pouzdane protivteze, svojevrsnog zastitnog rukavca koji stiti od opasne
bujice misionarskih poduhvata". 50 Odluka o tome kako ce ova mala suma
biti iskoriscena pokazala se kao najvazniji faktor u jezickoj istoriji Indijskog
potkontinenta.
Nastojanja misionara da prioritet daju engleskom jeziku neprestano su
dobijala sve vecu podrsku od maticne vlade u Londonu, a na krajuje podrska
stigla cak i od samih Indijaca. Krajem osamnaestog veka kompanijaje, sledeci
zelje naroda, osnovala nekoliko prestiznih srednjih skola na kojima su se mogla
steci znanja iz indijskih ucenja: za obrazovanje muslimana osnovana je 1781.
godine Kalkutska medresa, za obrazovanj e hinduista 1791. godine osnovana j e
sanskrtska skola Benares, a za obrazovanje drzavnih upravitelja koji su dolazili
iz Britanije osnovanaje 1800. godine srednja skola Fort Vilijam u Kalkuti. Na
svim ovim skolama casovi iz nekih predmeta obavljali su se na engleskom; au
Fort Vilijamujedva i daje bilo casova na nekom drugomjeziku osim engleskog.
Pocetkom devetnaestog veka spontano su pocele da nastaju zaduzbine koje su
podizali eminentni gradani, a medu njima posebno se isticao Hindu koledz u
Kalkuti, osnovan 1817. godine sa ciljem ,,negovanja pre svega bengalskog i
engleskog jezika; zatim, hindustanskog jezika ... ; a onda i persijskog jezika,
ako to neko zeli, u vidu dekorativne opste duznosti prema Bogu."51 Ram Mo-
han Roj, koji je bio i duh i telo ove institucije, bio je ucenjak specijalizovan
za sanskrt i arapski, ali je bio izuzetno glasan u svojim apelima da se engleski
ucini dostupnijim obicnim gradanima Indije.
... culi smo daje vlada Engleske naredila da se svake godine znacajna
novcana sredstva iskorirste za obrazovanje njenih indijskih podani-
ka. Ispunila nas je iskrena nada dace ta suma biti upotrebljena da se
angazuju talentovana i obrazovana evropska gospoda kako bi staro-
sedeocima Indije preneli znanje iz matematike, prirodne filozofije,
hemije, anatomije i drugih korisnih nauka, koje su starosedeoci Evrope
usavrsili skoro do savrsenstva, sto ihje uzdiglo iznad stanovnika osta-
lih krajeva sveta... Sada smo saznali da vlada osniva sanskrtske skole
pod vodstvom hinduistickih ucenjaka koje za cilj imaju sirenje znanja
koja su bez ikakve sumnje vec su opste mesto u Indiji ..52
Osnovano je jos nekoliko drzavnih srednjih skola, koje su najcesce drzale

nastavu iz orijentalnih naucnih disciplina, ali pod pritiskom iz Londona ovim
skolama koje su se bavile orijentalnim predmetima ponudeni su razliciti pod-
sticaji s ciljem unapredenja nastave engleskog. Ondaje tokom tridesetih godina
devetnaestog veka dos!o do katastrofalnog pada broja ucenika koji su birali
predmete na kojima nastavni jezik nije bio engleski, i proporcionalnog skoka
interesovanja za sve predmete na kojima nastavni jezikjeste bio engleski. Na
javnom protestu iz 1834. godine demonstranti su protestovali protiv finansijske
podrske nastavi klasicnih jezika i trazili da se ta sredstva upotrebe za nastavu
engleskog i govomihjezika. 53
U tom kontekstu, Generalni (kompanijski) komitet za javno obrazovanje
doneo je dugo odlaganu odluku o nacinu trosenja godisnjeg kompanijskog fonda
od lak rupija na unapredivanje knjizevnosti i znanja. Revidirajuci svoj raniji
stav, zasnovan na smemicama iz povelje, po kojem sredstva treba da se utrose
na podsticanje starosedelackih naucnih disciplina (i za prevodenje evropskih
naucnih tekstova na sanskrt, arapski i persijski), c!anovi ovog komiteta odlucili
su 7. marta 1835. godine da ,,vazan cilj britanske vlade treba da bude populariza-
cija evropske knjizevnosti i nauke medu starosedelackim stanovnistvom Indije;
i da bi sva sredstva za kojaje predvideno da se iskoriste u svrhu obrazovanja,
bilo najbolje upotrebiti za obrazovanje iskljucivo na engleskom jeziku."54
Pokazalo se da je ta odluka, koja je u to doba smatrana veoma kontro-
verznom, bila sudbonosna.* Broj drzavnih skola u kojima je nastavni jezik
* Upravo je ovo bio period kada su britanska akademska istrazivanja indijske istorije pocela
da napreduju dzinovskim koracima: izmedu 1835. i 1837. godine Dzejms Prinsep, strucnjak za
analizu rude pri kovnici novca, i sekretar Azijskog bengalskog drustva, uspeo je da rastumaci
bramansko pismo na natpisima koje je postavio car Asoka tokom treceg veka pre n. e. i na taj nae in
otvorio do tada zatvorena vrata najvaznije price iz perioda vladavine dinastije Mauraja. (Videti
peto poglavlje, ,,Karakter sanskrita", str. 221) Dzejmsov brat Henri Tobi, tadasnji drzavni sekretar,
veoma se recito usprotivio Makolijevom dopisu, a moguce je cak i da ga je pokazao tadasnjim
bio engleski vise se nego udvostrucio tokom samo tri godine posle stupanja
na snagu Odluke o obrazovanju na engleskom (English Education Act).55 To
je bio samo pocetak. Kada su 1857. godine osnovani univerziteti u tri tradi-
cionalno britanska grada, Bombaju, Kalkuti i Madrasu, upravo je engleski
bio njihov nastavni jezik. A ovaj preferencijalni tretman engleskog jezika u
sferi obrazovanja istovremeno je pojacan zakonskim aktom iz 1835. godine
po kojem engleskijezik treba da zameni persijski kao zvanicni drzavnijezik i
jezik visokih sudova, dok su sudovi nizeg ranga jos kao jezik koristili razlicite
lokalne govome jezika. 56 Sanskrt, arapski i persijski od tada imaju samo polo-
vicnu prakticnu upotrebnu vrednost, kojaje mogla da se uporedi sa opstankom
latinskog tokom ranog perioda razvoja savremene Evrope: ubuduce, kao sto
je bio slucaj sa Iatinskim posle perioda prosvetiteljstva, ovim jezicima bice
dodeljen iskljucivo klasicni status, tako dace oni predstavljati simbole istorij-
skog nasleda, ali ne i izrazajna sredstva nauke i istrazivackog rada. A engleski
jezik, koji pre toga nije bio nista vise od obelezja vladajuce inostrane kaste,
sada je postao sredstvo kojim ce se citav potkontinent otvoriti za kontakt sa
tradicijama inostranih kultura.
Tako je postignuta jezicka ravnoteza koja ce se odrzavati sve do njenog
sticanja nezavisnost 1947. godine. Au praksi, iako je engleski sada bilo klasi-
fikovan kao pomocni zvanicni jezik Indije, sto ga je, bar u teoriji, cinilo infe-
riomijim u odnosu na osamnaest zvanicnih govomihjezika, njegova upotreba
odrzala se sve do danas. Za ucene ljude engleski je univerzalna lingva franka
Juzne Azije: koliko ljudi tacno govori engleski u ovoj regiji mnogo je teze reci,
pri cemu procene vrsene tokom poslednjih dvadeset godina ukazuju na porast
sa tri procenta na trideset procenata medu stanovnicima Indije, ali su procenti
u drugim drfavama regije dosta manji. 57
Jos jedan dugorocni faktor kojije isao naruku upotrebi engleskog, posebno
najugu, bilo je odsustvo bilo koje druge upotrebljive lingve franke. Britanski
posedi oduvek su obuhvatalijug drzave, ali su se s vremenom prosirili na citav
poktontinent; medutim persijski iii hindu-urdu nikada nisu bili prihvatljivi kao
lingva frankajuzno od stare granice mogulskog carstva. Ako Indija, a posebno
jedna demoktratska Indija, namerava da ostane ujedinjena, onda joj je potreban
zajednicki jezik koji ima neutralan status, iii je bar podjednako neprihvatljiv
za sve.
medijima, cime je stvorio osnovu za peticiju koju je potpisalo osam hiljada muslimana i hiljadu
hinduista. Dzejms je, u uvodniku Zurnala azijskog drustva (Asiatic Society sJournal) osudio ,,meru
kojaje pred ocima citave Indije ukinula podrsku vlade za ucene starosedeoce ove zemlje, ijavno
izrazila presudu kojom se njena knjizevnost osuduje i odbacuje" (Allen 2002: 166-7).
Uspeh, uprkos najboLJim namerama

Iako Britanija sasvim sigumo nije osvojila Juznu Aziju u, kako je Sili rekao,
,,naletu rasejanosti", sirenje jezika Britanije koje je usledilo posle osvajanja
gotovo da je predstavljalo slucajnost.
Uspeh engleskogje u ovim krajevima postignut procesima koji su se potpu-
no razlikovali od onih koji su se spontano razvili u Sevemoj Americi; a ti procesi
razlikovali su se cak i od onih usled kojih su Britanci i Indijcu uopste dosli u
kontakt. U Sevemoj Americi, engleski se sirio ostajuci istovremeno prilicno
odvojen od lokalnog stanovnistva: on ihjejednostavno s vremenom istiskivao
mnogobrojnim doseljenicima i nadmocnim naseljima. U Juznoj Aziji, engleski
se prosirio time sto je pridobio naklonost lokalnih elitnih slojeva stanovnistva.
Uprkos pocetnim strahovima kompanije, imigranti kojimaje maternjijezik bio
engleski nikada nisu postali narocito brojni, nikada nisu dugo ostajali u ovim
krajevima, a do danas su gotovo svi napustili ovu regiju.
Najvaznija sila koja je stanovnistvo podsticala da uce engleski bila je
kultumi prestiz, nesto sto je van svake sumnje bilajedna od osobina Britanaca
tokom devetnaestog veka; a privlacnost ovog prestiza sezalaje mnogo dalje od
ranih motiva koji su imali veze iskljucivo sa zeljom da se dobije bolji polozaj
u drzavnoj upravi iii preduzecu. Nije, medutim, Indiju britanskom ucinio kul-
tumi prestiz, vec su to bili zivotinjski nagoni ljudi koji su radili za Britansku
istocnoindijsku kompaniju. Tacka na kojoj su ovi romanticarski oportunisti* po-
vlacili liniju preko koje ne prelaze bilaje cak i sama pomisao da imaju posla sa
lokalnim verama iii sa ulogama koje su igralijezici koji su po svemu sudeci bili
usko povezani sa tim verama. Protestantski misionari, uprkos svojim brojnim
skrupulama, nisu se ustrucavali od tako necega, i upravo su zahvaljujuci tome
postepeno uspeli d~ isteraju svoju stvar kod kuce u Engleskoj. Pod uticajem
vlasti kompanijski sluzbenici konacno su prisiljeni da zauzmu preskriptivni pri-
stup kadaje rec o obrazovanju starosedelackog stanovnistva: tesko je zamisliti
njihovo iznenadenje kada ovakva politika ne samo da nije izazvala pobune, vec
je naisla na <lobar prijem u (obrazovanoj) javnosti. Indijski ucenjaci shvatili su
da im engleski jezik zaista omogucava pristup intelektualnom svetu koji nad-
masuje indijsku tradiciju, u pravu, prirodnim i drustvenim naukama, politici,
knjizevnosti - pa cak, tu i tamo, i u veri.
U stvari,jedini koji su posle ovih dogadaja osecali razocaranje bili su pro-
testantski misionari, koji su se, posto su izvojevali pobedu u sukobu misljenja
koji se ticao jezika i kulture, i posto su osetili zadovoljstvo zbog popularnosti
novouvedenog obrazovanja na engleskomjeziku, ipak prevarili u svom osnov-
* Moto im je bio: ,,Jedna devojka i jedna hiljada na dan" (Darlymple 2002: 33).
nom nastojanju da medu novim govomicima engleskog pronadu sto veci broj
preobracenika. Sve u svernu, pokazalo se da su svetovni sadrfaji savremene
evropske kulture Indijcima pod britanskom vlascu bili daleko primamljiviji
nego neki novi i laksi pristup protestantskoj veri. U tom smislu, misionari, koji
su samouvereno predvideli da ce ,,temeljno obrazovanje na engleskom jeziku
podriti hinduizam", 58 prevarili su se u svojoj proceni.
Engleski jezik zadrfao se u ovoj regiji i dugo posto su ponisteni efekti
osvajackih pohoda koji su omogucili da engleski uopste stigne ovamo. Engleski
ce verovatno nastaviti da se siri u ovoj regiji, ili, sto je jos verovatnije, da se
zgusnjava, s obzirom na razvoj visokog skolstva (is obzirom na ostale kultume
uticaje, kao sto cemo tek videti). Upravo zbog toga, sirenje engleskog u Indiji
i ostalim krajevima juzne Azije moze da posluzi kao daleko bolji model nekog
verovatnog sirenje ovog jezika u buducnosti, nego sto je to prica o njegovom
sirenju u Sevemoj Americi.
Osvajanje sveta na juris

Severna Amerika govori eng!eski.
Odgovor koji se pripisuje nemackom kancelaru Bizmarku,
posto gaje novinar 1898. godine zamolio da navede
kljucni dogadaj vremena u kojem zivi.
lzgradnja carstva je zavrsena

Ova dva metoda sirenja engleskog - od kojih bismo jedan mogli nazivati
americkim istiskivanjem, a drugi indijskom reedukacijom - bice primenjena,
negde jedan, a negde drugi, u citavoj Britanskoj imperiji kako se ona sirila da
bi na svom vrhuncu zauzimala cetvrtinu citave planete. Veoma je zanimljivo
da je izbor metoda zavisio u podjednakoj meri od klime kao i od stanovnistva:
tipicni- i u krajnjoj instanci najuticajniji- doseljenikjeste farmer, a evropski
farmeri jedino znaju da uzgajaju poljoprivredne kulture koje uspevaju u ume-
renoj klimi. U kolonijama koje su imale umerenu klimu, pre svega u Australiji i
Novom Zelandu, britanski doseljenici koji su se trajno naselili na kraju su postali
vecinsko stanovnistvo, paje tako i engleski postao dominantnijezik. Medutim
u tropskim predelima, gde su se britanske aktivnosti svodile na vladavinu,
trgovinu i komercijalnu eksploataciju, sirenje engieskog bilo je povrsinskog
tipa, tj . uticalo je samo na elitne s!ojeve !okalnog stanovnistva i na one koji su
bili u kontatku sa britanskim centrima moci, preko obrazovanja i postepenog
ukljucivanja lokalnog stanovnistva u strukture britanske vlasti i trgovackih

preduzeca: ovo je bio sablon koji je primenjen u vecini azijskih kolonija - u
Burmi, Hong Kongu, Maleziji, Singapuru, Saravaku, Bruneju i Sabi.
U zemljama gde je primenjen metod istiskivanja; njegova primena bila
je najintenzivnija tokom devetnaestog veka. Procenjuje se <la je u Australija
zivelo oko 300.000 ljudi (koji su kao matemji jezik govorili dve stotine razli-
citih jezika) kada su Britanci poceli da se tamo naseljavaju tokom poslednje
decenije osamnaestog veka; do 1890. godine ta brojka je pala na 50.000 (pri
cemu je prezivelo oko 150 jezika). Starosedelacko stanovnistvo Australije
oduvekje bilo koncentrisano najugoistoku, dakle u istoj regiji gde danas zivi
najveci broj govomika engleskog: to je regija gde ima pitke vode. Tokom istog
ovog perioda, broj govomika engleskog skocio je sa nule na 400.000 koliko
ih je bilo 1850. godine, odnosno skoro cetiri miliona 1900. godine. 59 Kao sto
je bio slucaj na Americkom kontinentu, posle prvih nekoliko godina vise nije
bilo ozbiljnijih napora <lase Aboridzini ukljuce u drustvo, a kamoli da se nauci
neki od njihovih jezika; cak ni misionari uglavnom nisu uspevali <la sa njima
ostvare kontakt koji ne bi zavrsio katastrofalno po njih.
Na Novom Zelandu, iako su ga Britanci otkrili 1770. godine kao ostrvo
nastanjeno jednim narodom koji govori jednim jezikom, maorskim, na kraju se
ipak desila skoro ista stvar. Posto je 1840. godine potpisan Mirovni sporazum
iz Vaitangija izmedu Maora i Britanaca, britanski imigranti poceli su masovno
da stizu, tako daje njihov broj tokom sledece decenije porastao dvaneaset puta,
sa 2.000 na 25.000 koliko ih je bilo 1850. godine. Tokom sledecih pedeset
godina, njihov broj je ponovo narastao trideset puta, cemu su uzrok bile velike
porodice, kao i nesmanjeni dotok novih doseljenika koji su s velikim nadama
trazili novu domovinu: do 1900. godine vec ih je bilo 700.000. Tokom istog
tog devetnaestog veka, broj Maora drasticno je opao sa 100.000 na 42.000.
Oni mozda jesu imali tu prednost sto su ovu zemlju poznavali vise od hiljadu
godina pre dolaska Britanaca; medutim, nisu mogli <lase izbore sa evropskim
bolestima, ali ponajvise sa stepenom produktivnosti evropskih domacih zivo-
tinja, stoke i ovaca, koje su gajene tako <la im najvise odgovaraju pasnjaci sa
umerenom klimom. Ocajnicki su se borili protiv dosljaka, ali, kao sto je bio
slucaj sa australijskim Aboridzinima, jednostavno su bili istisnuti. 60
Brojcano stanje astralijske aboridzinske i novozelandske maorske popu-
lacije povecalo se krajem dvadesetog veka, medutim njihov udeo u ukupnom
broju stanovnika i dalje ostaje izuzetno mali: smatra se da je 170.000 - nesto
* Engleski pravni sistem, posebno u onom obliku u kojem je primenjen u Australiji, ima
veoma indikativan kvazisinonim za ovaj fenomen: terra nullius, sto u doslovnom prevodu znaci
'zemlja koja nikome ne pripada'.
manje od jedan odsto -Australijanaca aboridzinskog porekla (a od tog broja

47.000 - 0,03 procenata - poseduje odredeno znanje aboridzinskih jezika), a
danas ima nesto preko 310.000 Maora - dakle osam procenata ukupnog broja
stanovnika Novog Zelanda - od kojih samo nekih 70.000 govori aboridzinske
jezika, tj. njih 1,8 posto. Oni sujednostavno u potpunosti okruzeni savremenim
narodima Australije (18,5 miliona) i Novog Zelanda (3,8 miliona) kojima je
engleski maternji jezik, au cijem se okruzenju jos bore za opstanak. 61
Dosta severnije od Australije, govornici engleskogjezika zaista su stigli u
Jugoistocnu Aziju 1786. godine kada je Britanska istocnoindijska kompanija
kupila Penang, malo ostrvo u blizini Kedaha, koje je trebalo da predstavlja bazu
za popravke kompanijinih brodova.* Lord Kornvolis jos je bio glavni name-
sniku to vreme, i bio je jednako odlucan kao i pre da izbegne i spreci trajno
nastanjivanje Engleza u ovim krajevima, a posebno se trudio da izbegne svaku
vrstu politickog angazmana. No jedna stvar vodi drugoj; Britanija je sa zado-
voljstvom upravljala posedima Holandske imperije od 1795. do 1814. godine,
dok je njihova metropola bila pod okupacijom Francuske, a u meduvremenu
Penang je postao vazna Iuka - po znacaju je nadmasio cak i drevnu tranzitnu
luku Malaku. Zamenik britanskog namesnika, ser Stamford Rafts, koji je inace
bio protiv toga da se Holandanima vrate njihove kolonije, smatrao je da Penang,
s obzirom na to da se nalazi izvan moreuza, nema <lobar polozaj da bi stitio
sve obimniju trgovinu (uglavnom opijumom) izmedu Indije i Kine. Zahvalju-
juci diplomatskom triku u vidu dovodenja na vlast malajskog sultana koga su
Holandani prethodno omalovazavali, uspeo je da 1819. godine Singapur ucini
britanskim posedom. U to doba, Singapur je bio prilicno malo naselje, ali broj
stanovnika momentalno je skocio na pet hiljada, a samo mesto pocelo je da se
razvija ujednu od najvaznijih regionalnih tranzitnih Iuka i bescarinskih zona.
Diplomatske spletke i otvoreni ratovi koji su potom usledili, a koje su uvek
inicirali Britanci sa ciljem povecanja svojih trgovackih potencijala, kao krajnji
rezultat imali su da je zona britanske vlasti ubrzo prosirena na citavu Burmu
(1853- 1856), Malajsko poluostrvo (1883- 1895) i na severne delove Bornea
(1888). Da stvar bude jos bolja, Britanci su takode uspeli da stvore svoju bazu
i u Kini: Hong Kong (1848, prosiren 1860. i 1898. godine ). Jezicki efekat bilo
je sirenje upotrebe engleskog jezika u pravne i administrativne svrhe u svim
ovim krajevima Jugoistocne i Istocne Azije. Ostalimaje uskoro postalo jasno
odakle jezicki vetar duva: novine na engleskom jeziku Strejt tajms pocele su
* Kompanijaje veoma rano (izmedu 1612. i 1622. godine) pokusala da oformi zasebne
agenture za trgovinu zacinima u Patani (na ostrvu Halmahera, na krajnjem istoku lndonezije) i
Ajuthaji, tadasnjoj prestonic Sijama (tj. Tajlanda), a 1669. pokusalaje da osnuje i predstavnistvo
za trgovinu kalajem u Kedahu na Malajskom poluostrvu, ali bi ih Holandani uvek istisnuli.
da se izdaju u Singapuru 1845. godine (trenutni tiraz imje 386.000 primeraka,

a tri miliona stanovnikaje ciljna populacija), au Hong Kongu su 1903. pocele
da se izdaju novine na engleskom Saut Cajna morning post (tiraz 200.000,
ciljna populacija sest miliona).
U danasnje vreme, u svim drzavama koje su nastale na teritorijama ne-
kadasnjih britanskih kolonija znanje engleskog jezika jos je dokaz visokog
drustvenog statusa. Cesto je veoma tesko utvrditi koliko ljudi ga zaista govori
u ovim zemljama. Posle sticanja nezavisnosti 1957. godine, status engleskog
postao je politicki kamen spoticanja u Maleziji; trenutno se tamo sprovodi aktiv-
na politika ,,standardizacije" malajskog obrazovnog sistema, ali, kao i u Indiji,
engleski uziva veliku populamost medu brojnijim manjinskim grupama (to su
u Maleziji grupe kojima su matemji jezici kineski i tamilski) koje se zbog ovih
mera osecaju ugrozeno. U Burmi (odnosno u Mjanmaru, kako se ova zemlje
zvala u drevna vremena i kako se odnedavno ponovo zove) upotreba engleskog
jezika u danasnje vreme ne nailazi na odobravanje vlasti. Buducnost engleskog
u Hong Kongu, posto je 1997. godine ovaj grad vracen Kini, potpuno je nejasna,
ali istrazivanje sprovedeno 1992. godine ukazuje da je u tom trenutku engleski
govorilo nekih 25 procenata tamosnjeg stanovnistva. U Singapuru, na osnovu
istrazivanja iz 1975. godine, engleski govori oko 27 procenata stanovnistva sta-
rijeg od cetrdeset godina, dokje medu stanovnistvom izmedu petnaest i dvadeset
godina taj procenat znatno visi, jer iznosi vise od 87 procenata. 62
U Africi, ako izuzmemo manje posede Portugalaca i Holandana, sve do
devetnaestog veka nije bilo vecih evropskih naselja. Kadaje, medutim,jagma
za novim kolonijalnim posedima okoncanajer vise jednostavno nije bilo raspo-
lozivih teritorija koje bi se uopste mogle kolonizovati, sirenje engleskogjezika
na britanskim posedima baziralo se na metodi reedukacije, a ne istiskivanja.
Teritorija sadasnje Juznoafricke Republike sa svojom umerenom klimom privu-
kla je veliki broj belih doseljenika, medutim broj Evropljana neprestano opada
kako se britanski posedi sire na sever; tamosnja Bantu plemena, koja su i sama
u sustini predstavljala dosljake u ovim krajevima Afrike, veoma uspesno su
se opirala Britancima. Krajnji rezultat togaje da danas u Juznoafrickoj Repu-
blici zivi oko 3,5 miliona govomika engleskog, sto cini 9, 1 procenat ukupnog
stanovnistva, medutim, cak i kada ovu brojku saberemo sa brojem stanovnika
kojima je matemji jezik afrikans(ki), pri cemu je oko milion njih dvojezicno,
Evropljani cine samo 22 procenta ukupnog stanovnistva. U sevemijim krajevi-
ma, procenat stanovnika koj ima je engleski matemj i j ezik - a koj i su, u sustini,
svi pripadnici bele rase - daleko je manji: u Zimbabveu cine tri procenta, au
Zambiji samo pola procenta ukupnog broja stanovnika. Engleski je u Istocnoj
Africi daleko znacajniji kao drugijezik; izvomi govomici izuzetno su retki, ali
pet procenata stanovnika Tanzanije, Kenije i U gande koriste ga kao drugi jezik,
uprkos tome sto jos odranije na raspolaganju imaju svahili kao altemativnu
lingva franka. Ovaj je procenat, naravno, veoma slican procentu stanovnika
Azije koji su se odlucili na reedukaciju; au svim ovim zemljama, kao i vecini
azijskih zemalja, engleski je i dalje jedan od zvanicnih jezika.
Druga najvaznija regija u kojoj su se nalazile stare britanske kolonije u
Africi jeste zapad Afrike, odnosno teritorije koje se nalaze u priobalnim re-
gijama Zapadne Afrike na potezu od Kameruna preko Nigerije, Gane i Sijer~
Leonea do Gambije. U ovoj regiji nalazi se i Liberija, jos jedna zemlja u kojoj
moze da se cuje engleski, ali u ovom slucaju prisustvo engleskog predstavlja
posledicu toga sto je ova drzava osnovana kao utociste za oslobodene robove
iz Sjedinjenih Americkih Drzava. Sve ove zemlje imaju medusobno veoma
razlicite istorije, ali im je zajednicko da je njihova klima oduvek sprecavala
naseljavanje belaca. U svim ovim zemljama engleski je definisan kao jedan od
zvanicnihjezika, ali se cini da samo veoma mali deo stanovnistva, ponovo oko
pet procenata, zaista i govori engleski. S obzirom na to da su sve ove zemlje
izrazito visejezicne, veoma cesto sredstvo sporazumevanjajesu kreoli bazirani
na engleskom jeziku, kao sto je nigerijski pidzin koji se, kako i samo njegovo
ime kazuje, koristi u Nigeriji, kiro u Gani i liberijski engleski u Liberiji. 63
Poslednja znacajnija regija u kojoj je doslo do siranja engleskog cinila
su ostrva razbacana po Tihom okeanu. Britanci su kolonizaciju ovih krajeva
zapoceli mnogo kasnije od Francuza (videti 11. poglavlje, Lafrancophonie, str.
466): Fidzije kolonizovan 1847. godine, ostrva Gilberti Elis 1892, Solomonska
ostrva 1893. i Tonga 1900. Zapadna polovina N ove Gvineje bila je pod kontro-
loma Holandana, ali su drugu polovinu 1884. prisvojile Nemacka i Australija.
Kao i mnoge druge nemacke kolonije u Africi, i ova je pala u britanske ruke
posle poraza Nemacke u Prvom svetskom ratu, no u ovom posebnom slucaju,
nemacka kolonija pala je u ruke Australijanaca. U isto vreme, nemacka (za-
padna) polovina Samoe pripalaje Novom Zelandu. Na Novim Hebridima, od
1887. vlast su zajedno vrsili britanski misionari i francuski plantazeri.
Nijedna od ovih teritorija nije bila posebno zanimljiva stratezima Britan-
ske imperije, osim kao manje znacajni posedi u njihovoj principijelnoj borbi
protiv francuskog uticaja; stanovnici ovih ostrva su, uopsteno govoreci, bili
prepusteni na milost i nemilost lovaca na kitove i morske puzeve, drvoseca koji
su tu dolazili zbog sandalovine, uzgajivaca seceme trske, pamuka i kokosa,
te, naravno, misionara. Jedan od rezultata takve politike bio je da su ogromne
grupe stanovnika ostrva iz juznih delova Tihog okeana angazovane za rad na
p!antazama u K vinslendu, Fidziju i Samoi, gde su naucili da se sporazumevaju
na pidzinu baziranom na engleskom. Druga posledica bio je veliki priliv Indijaca
na Fidzi koji su zeleli da se na tom ostvru bave uzgojem i preradom seceme

trske, tako daje posle toga skoro polivina ostrvskog stanovnistva govorilia neki
oblik hindu jezika. No dugorocni rezultat dolaska mnogobrojnih radnika po
ugovoru na ostrva Juznog Tihog okeana bio je da su ta ostrva postala plodno tlo
za razvoj kreolskihjezika baziranih na engleskom, a dva takvajezika danas su
cak i zvanicni jezici tamosnjih drzava. Tok pisin je zvanicni jezik Papue Nove
Gvineje, kojaje nezavisnost stekla 1975. godine, dokje kreol bislama zvanicni
jezik Vanuatua (nekadasnjih Novih Hebrida), koji je nezavisnost dobio 1980.
godine. Ovi kreolski jezici veoma su razliciti od varijeteta engleskog jezika
koji su tamo sirili misionari. U svakom slucaju, zajednice u kojima se engleski
govori kao matemjijezik predstavljaju manjinu u svojim zemljama, kao sto se
moze i ocekivati tamo gde se jezik sirio metodom reedukacije.
Engleski je na pacificka ostrva stizao i iz suprotnog pravca. Jos od ranog
devetnaestog veka Havaji su sluzili kao zimska Iuka za kitolovce, a od 1820.
godine za ova ostrva zainteresovalo se petneast misionarskih grupa iz Nove
Engleske. Americki privrednici takode su postajali sve aktivniji, verovatno zato
sto su Havaje dozivljavali kao novu granicu koju treba osvojiti posto su ispunili
'ociglednu sudbinu' svoje zemlje; oni su takode bili najveci dobitnici podele
havajskog zemljista koja je obavljena izmedu 1848. i 1850. godine. Tokom
jednog veoma kratkog perioda, Havaji su bili nezavisna drzava, balansirajuci
izmedu suprotstavljenih interesa Britanije, Francuske i SAD. Medutim, priti-
sak SAD nije slabio: 1875. godine potpisanje poseban medudrzavni ugovor o
reciprocitetu, havajska kraljevska porodica oborena je sa vlasti 1893. godine,
a 1898. godine citav arhipelag pripojenje SAD.
Jedan od prvih ukaza kojije 1896. godine donela vlada Havajske Republi-
ke, koja je nakratko uspostavljena posle propasti monarhije, bio je da se engle-
ski jezik mora koristiti kao nastavni jezik tokom najmanje polovine nastavnih
aktivnosti; u praksi, medutim, upotreba havajskogjezika u nastavi nije uopste
bila dozvoljena. Za zivota te generacije prenos izvomog starosedelackogjezika
sa roditelja na decu potpuno je prestao. Jedna baka svojoj unuci pred prvi dan
u skoli rekla je:
E pa 'a pono ka 'olelo aka haole. Mai kalele i ka kakou 'olelo, 'a 'ohe
he pono i laila. A ia ke ola o ka noho 'ana ma keia mua aku i ka 'ike
pono i ka 'olelo aka po 'e haole.
Nauci dobro belackijezik. Nemoj da se oslanjas na nas jezik, u njemu
nema vrednosti. Buduce blagostanje svih nas zavisi od toga da Ii cemo
nauciti jezik stranaca.64
Ovo zvuci kao posebno grub primer primene metode reedukacije u sirenju
jezika, medutim Havaji takode odlicno ilustruju i metod istiskivanja: do 1996,
kadaje stanovnistvo Havaja dostiglo milion i dvesta hiljada, samo 18,8 proce-
nata cinilo je starosedelacko stanovnistvo, a od toga broja polovina nije imala
ni 50 procenata predaka havajskog porekla. Sa izuzetkom stanovnistva koje
zivi na malom havajskom ostrvu po imenu Njihau, svi stanovnici ostrvlja su
danas bilingvalni, pri cemuje jedan odjezika koje govore engleski; ipak, velika
vecina ne zna nijedan drugi jezik osim engleskog.
Iste te godine, 1898, SAD su na silu Filipine i Guam oteli od Spanije u
naletu imperijalisticke radosti (vidi 10. poglavlje, ,,Koda: preko Tihog okeana",
str. 440); a godinu dana kasnije SAD su nametnule svoje resenje dugogodisnjeg
spora oko vlasnistva nad Samoom tako sto su osvojile istocnu polovinu arhipe-
laga. Posle toga usledio je miran period u trajanju od cetrdeset godina, tokom
koga su ove nove teritorije mogle da se naviknu na zvuk engleskog jezika,
ali je onda napad na Perl Harbur, na americkim Havajima, 7. decembra 1941.
oznacio pocetak krvavog rata na Tihom okeanu protiv Japana. Na kraju rata,
posto su upoznale veoma ruznu stranu pacifickih ostrva kao bojista, SAD su
se nasle u posedu svih japanskih kolonija u Mikroneziji. Iako su ove kolonije
sedamdesetih godina proslog veka stekle nezavisnost, sve su zadrzale veoma
snazne veze sa SAD. Engleski je na taj nacin postao lingva franka Tihog okeana,
ali, sa izuzetkom Havaja, Australije i Novog Zelanda, on nigde nije matemji
jezik vecinskog stanovnistva.
Cudo za cudom
Ovo poglavlje, kao i sva poglavlja pre njega, do sada se uglavnom bavilo politic-
kim desavanjima koja su uticala na sirenje jezika. Tokom poslednja dva veka, i
pri tome sve vise i vise kako su prolazile decenije, pored politickih trijumfajos
nesto je, medutim, islo naruku sirenju engleskogjezika. Naznake toga mozemo
da uocimo u opazanju Rama Mohan Roja iz 1823. godine, u tekstu u kojem
apeluje da se obrazovanje na engleskom jeziku ucini dostupnim siroj popula-
ciji: ,, ... drugih korisnih nauka, koje su starosedeoci Evrope usavrsili skoro do
savrsenstva, sto ihje uzdiglo iznad stanovnika ostalih krajeva sveta..."
Samopouzdana agresivnost, superiorna vatrena moc iii raspolozivost ka-
pitala u kolicinama kojima nije bilo premca u tadasnjem svetu, nisu bilijedini
faktoru koji su omogucavali uspeh britanskim poduhvatima - a samim tim,
direktno ili indirektno, i njihovomjeziku-u svim krajevima sveta. Nabrojane
osobine odigrale su svoje uloge u ovom procesu, ali su sve one vukle korene
iz neverovatnog statusa Britanije kao centra i izvora Industrijske revolucije, pri
cemu su ove i druge slicne osobine bivale dodatno osnazivane ovim i ovakvim
statusom. Tokom devetnaestog veka, kada je, kao sto smo mogli da vidimo,
narod sirom sveta sa zudnjom prihvatao reedukaciju na engleskomjeziku, Bri-
tanija je bez ikakve sumnje bila najbogatija i najdinamicnija zemlja na svetu.
Eva jezgrovitog i impresivnog opisa tog statusa iz pera jednog istoricara:
Izmedu 1760. i 1830. godine, Ujedinjeno Kraljevstvo bilo je odgovor-
no za otprilike ,,dve trecine evropskog rasta industrijske proizvodnje"
... a njegov udeo u svetskoj manufakturnoj proizvodnji skocio je sa
1,9 procenata na 9,5 procenata; u sledecih trideset godina, britanska
industrijska ekspanzija omogucila je da ova brojka dostigne 19,9
procenata, uprkos tome sto su se nave tehnologije prosirile i u dru-
ge zemlje Zapada ... ,,Sa stanovnistvom koje je cinilo dva procenta
ukupnog svetskog i 10 procenata evropskog stanovnistva, Ujedinjeno
Kraljevstvo imalo je kapacitete koji bi u savremenom industijskom
svetu odgovarali udelu od 40 procenata do 45 procenata ukupnog
svetskog potencijala, odnosno 55 do 60 procenata evropskog poten-
cijala" ... Energetska potrosnja Ujedinjenog Kraljevstva bazirana na
savremenim energentima (ugalj, lignit, nafta) bila j e 1860. godine pet
puta veca od energetske proizvodnje Sjedinjenih Americkih Drzava iii
Pruske/Nemacke, sest puta veca od energetske potrosnje Francuske i
cak 155 puta veca od energetske potrosnje Rusije! Samo Ujedinjeno
Kraljevstvo bilo je odgovorno za jednu petinu ukupne svetske trgovine,
ali za dve petine svetske trgovine manufakturnom robom. 65
Okupani svetloscu aure kojuje stvarala ova zapanjujuca stvarnost - iako kom-
pletni statisticki podaci u to doba nisu bili raspolozivi - uopste nije iznenadujuce
da su indijski ucenici i studenti najcesce bili mnogo vise impresionirani materi-
jalnim koristima koje mogu da se ostvare britanskim metodama nego besmrtnim
nagradama koje su im obecavali protestantski misionari. Tokom devetnaestog
veka, prestiz engleskog jezika uzdigao se do neslucenih visina zahvaljujuci
istom procesu koji je francuski ucinio najvaznijim jezikom evropske kulture
tokom srednjeg veka i ranog novog veka. U samom korenu tog procesa bilo j e
sledece razmisljanje: ,,Ako si tako bogat, je Ii moguce da nisi pametan?"
Francuska je bila obdarena prirodnim bogatstvima u vidu plodne zemlje
i brojne radne snage na kojimaje mogla da utemelji bogatstvo, no Britanijaje
imala prilicno skroman pocetni kapital. Pocetkom sedamnaestog veka, kada su
Britanci prvi put stigli u Jugoistocnu Aziju i pokusali da se ukljuce u trgovinu
zacinima, njihov najveci problem bio je nedostatak dobara za kojimaje postojala
bar neka lokalna potraznja. Medutim sada, posle dva veka ispunjena trgovinom,
prevarama, brodogradnjom i ratovanjem, njihov kapital i uticaj davali su im
588 1Ez1c1 SE SIRE MORIMA
pristup maltene svemu sto bi mogli da pozele: kao sto se ekonomista Stenli
Dzevons hvalisao 1865. godine:
Ravnice Seveme Amerike i Rusije su nasa kukuruzna polja; Cikago
i Odesa su nase zitnice; Kanada i Baltik su nase sume za secu drvne
grade; Australoazija sadrzi nase farme ovaca, au Argentini u zapadnim
prerijama Seveme Amerike nalaze se nasa stada volova; Peru salje
svoje srebro, a zlato iz Juzne Afrike i Australije sliva se u London;
Hindusi i Kinezi za nas gaje caj, a nase plantaze kafe, seceme trske i
zacina nalaze se na Antilima i u Jugoistocnoj Aziji. .. 66
Britanija, kao svetska sila, kasnije ce videti dace neke od ovih drugih svetskih
sila, posebno u Sevemoj Americi, postepeno razvijati tendenciju da uslove
trgovine menjaju n.a njihovu stetu; medutim to nije imalo negativne posledice
na jezicku zajednicu engleskogjezika; naprotiv, iz perspektive engleske jezicke
zajednice bila je cista dobit sto su stanovnici Amerike koji govore engleski
poceli da pokazuju interesovanje za krajeve izvan svojih granica i da upotreblja-
vaju svoje resurse, u vidu plodnih polja, bogatih rudnika i visokoobrazovanog
brojnog stanovnistva, da ostvare sopstvene planove.
U opstoj tendenciji sticanja bogatstva galopirajucim tempom, doslo je do
posebno izrazenog napretka u mogucnostima i brzini sredstava komunikacije.
Tokom devetnaestog i dvadesetog veka u ovoj oblasti zabelezen je do tada
nazapamcen napredak, prvo preko novih izuma, a zatim ubrzanom praktic-
nom primenom tih izuma kako bi se u citavom svetu razvili sistemi za prevoz
ljudi i robe. No mozda je jos impresivniji jedan drugi, paralelni, napredak,
ostvaren pre svega kroz primenu elektronike, u razvoju sistema za prenosenje
i skladistenje svih vrsta informacija. Tokom perioda od sto pedeset godina,
koji zapocinje 1830. godine, napredak u oblasti transporta zapoceo je izumom
zeleznice, nastavio se uvodenjem parobroda, a zavrsava se masovnim vazdus-
nim saobracajem. Istovremeno, ubrzani razvoj sredstava komunikacije poceo
je telegrafom, nastavio se telefonom, da bi se zavrsio globalnim emitovanjem
radijskih i televizijskih programa; a na samom kraju ovog stopedesetgodisnjeg
perioda poceo je i razvoj prvih kompjuterskih mrefa. Konacno, tokom istog
ovog perioda, razvijena su sredstva koja omogucavaju skladistenje i slobo-
dan pristup svim vrstama zvukova, ukljucujuci i govor i muziku, vizuelnim
prikazima i slikama, kao i prikazima dogadaja i aktivnosti onako kako su se
odigravali. Svaka od ovih stvari pojedinacno posedovalaje dovoljan potencijal
da u ranijim vremenima izazove transformaciju sveta; no u ovom dobu, kada su
se snovi ljudskog roda o magicnim silama konacno ostvarili, sve ova otkirica
zajednicki su menjala svet.
Skoro svaku od ovih novih tehnologija izumeo je govomik engleskogje-

zika - Stivenson, Fulton, Rajt, Bel, Berd i Edison - iii neko kome je matemji
neki drugi jezik, ali ko je morao da radi na mestima gde se govori engleski,
kao sto je bio slucaj sa Markonijem i Rojterom. A cak i kada pronalazaci nisu
govorili engleski - kao primer moze se navesti Bencov nemacki izum motora
sa unutrasnjim sagorevanjem, iii francuski izum fotografije i filma ostvaren
zahvaljuju6i pionirskom radu Dagera i Limijera- upravo su preduzetnici kojima
je matemjijezik bio engleski, kao, na primer, Henri Ford iii filmski stvaraoci iz
Holivuda, prvi na masovnom nivou demonstrirali sta sve moze da se postigne
ovim novim sredstvima. Usled toga bilo je neizbezno da se najvaznije raspra-
ve o ovim dostignu6ima - kako ih kopirati i sta s njima raditi - obavljaju pre
svega na engleskom. Za naucnike i inzenjere, ali, sto je jos vaznije, takode i
za poslovne ljude, engleski je bio jezik na kojem se izrazavalo svetsko znanje.
Jos od vremena kada je izum klinastog pisma omogu6io da akadski postane
diplomatskijezik Bliskog i Srednjeg istoka, nikada se nije ponovo dogodilo da
tehnologija na tako efikasan nacin utice na sirenje nekog jezika. (Videti tre6e
poglavlje, ,,Akadski - tehnologija koja je osvojila svet: model pismenosti",
str. 84.)
Ovi trijumfi u oblasti koja se naziva opstim imenom 'komunikacije' uticali
su na smanjenje negativnih efekata u obliku vremenske zahtevnosti i napora
neophodnih da se savladaju ogromne razdaljine u svetu. No ove tehnologije
takode imaju tendenciju da smanjuju razlike u pogledu toga kako se svet
predstavlja ljudima koji zive na razlicitim delovima planete. Na najdoslovniji
nacin, one opise odredenih iskustava cine 'zajednickim' za sve vise i vise lju-
di. Ove tehnologije regionalno i medunarodno poslovanje pretvaraju u rutinu,
omogu6avaju da medunarodne kontakte obavljaju sluzbenici najviseg ranga,
a najudaljenije destinacije pretvaraju u mesta za kratke posete iii cak odmor.
One, medutim, takode standardizuju prizore i fraze koje ljudi nose u svojim
se6anjima, pocev od reklama, preko zabavnih, pa sve do obrazovnih sadrzaja; u
danasnje vreme ne postoje samo klasicni tekstovi i umetnicka dela za koje nas
uce da treba da ih cenimo, ve6 postoje i klasicni dzinglovi, klasicne reklame,
pa i klasicni kic,. koje, sve zajedno, ne mozemo da izbacimo iz nasih glava
dok se kre6emo sa jednog kraja nase zemlje na drugi iii iz jednog u drugi deo
sveta: a veoma je verovatno da 6e reci koje 6emo na ovaj nacin zapamtiti biti
na engleskom, cak i ako smo mi stanovnici Madarske, Balija, Juznoafricke
Republike iii Mongolije.
Nove komunikacione tehnologije takode su omogu6ile stvaranje novih
institucija, institucija cija je namena pre svega da obr6u reci, ukrasavaju ih i
prenose dalje. Novine, casopisi, filmski studiji, bioskopi, izdavaci notnih sve-
590 JEZIC! SE SIRE MORIMA
zaka i muzicke kuce, radio stanice, televizijske producentske kuce, dizajneri

internet stranica: ovaj spisak ce bez ikakve sumnje u buducnosti biti sve duzi i
duzi. Au okviru svakog medija: oglasi-vrhunski metaproizvod svihjezickih
medija zajedno, delujuci kao neka vrsta dubriva ili hormona rasta, podsticu
sirenje i prodaju svih ovih jezickih proizvoda kroz svoj eksplicitni sadrzaj, pri
cemu novcana nadoknada za zakup prostora na kanalima omogucava komuni-
kacijskim medijiina da smanje cene i p0vecavaju svoj domasaj; a istovremeno,
oglasi predstavljaju jedan od glavnih izvora jezickog materijala i pri tome
izvor jezickih materijala u klasi za sebe. Nijedna od ovih novih institucija
devetnaestog i dvadesetog veka nije ogranicena samo na engleski jezik - ali
sve ove institucije postaju dostupne prvo na engleskom, a engleski nastavlja
da predstavlja jezik na kojem nastaje najvise jezickih sadrzaja.
Kao sto su Portugalci otkrili kada su zahvaljujuci svojim trgovackim ak-
tivnostima u Indijskom okeanu po prvi put stekli zavidan ugled,jezik nacije ne
mora. da ostane ogranicen na pripadnike te nacije. Portugalski je postao lingva
franka medunarodne trgovine -kao i hriscanske vere- u Juznoj i Jugoistocnoj
Aziji i tuje funkciju zadrfao tokom deset ili cak i vise generacija, dakle dugo
posto su sami Portugalci izgubili uticaj u ovim regijama, koji su od njih preuzeli
Holandani i Britanci. Isto se desiio engieskom jeziku, aii na globalnom, a ne
,,okeanskom" nivou. Broj ljudi u razlicitim delovima sveta koji su shvatali da
treba da posluju sa govomicima engleskogjezika bio je tako velik da su njihovi
poslovi poceli da se preklapaju: ljudi kojima engleski jezik nije matemji, pa
cak i oni koji nemaju nikakav direktan kontakt sa delovima sveta gde se govori
engleski, poceli su medu sobom da upotrebljavaju engleski jezik, iskljucivo
zato sto je to bilo najprakticnije resenje. Jedna engleska izreka kaze da ,,nista
ne uspeva kao uspeh", a sirenje jezika u tom pogledu nije izuzetak. U dvade-
setom veku, engleski je preuzeo funkciju francuskog kao uobicajenog jezika
medunarodnih skupova i konferencija. Jezik kontrole leta oduvekje bio (veoma
uprosceni) engleski - sto, verovatno, ne treba da cudi, s obzirom na to da je
avijacija americki izum; medutim, engleskije i bez obzira na to postao svetska
interlingva. Naime, po procenama iz 1996. godine 85 procenata medunarodnih
udruzenja kao zvanicni jezik upotrebljavalo je engleski, pri cemu 33 procenta
nije koristilo nijedan drugi jezik. U Aziji i na Tihom okeanu, 90 procenata
medunarodnih organizacija poslove je obavljalo iskljucivo na engleskom. 67
A stanovnici zemalja u kojima je engleski matemji jezik, sa sebi svojstve-
nim darom za pronalazenje dobrih poslovnih prilika, ovakvo stanje stvari uspeli
su da pretvore u unosnu poslovnu aktivnost: nastava engleskog (ELT - English
Language Teaching) nije postala samo zasebna oblast obrazovanja - kao sto
je davnih dana bio slucaj u Bengalu - vec je postala i usluzna grana u klasi za
sebe. Ova vrsta usluga dozivljava procvat u skoro svim zemljama sveta: ako
je govomijezik zemlje engleski, ondaje ta zemlja pozeljno odrediste gde oni
koji uce engleski mogu da ga vezbaju u praksi; a ako govomijezik zemlje nije
engleski, onda on predstavlja izuzetno pozeljnu kvalifikaciju koju svi zele da
steknu. Veoma uticajni filozof Dzejms Mil (1773-1836) jednom je izjavio da
imperijalna drzavna sluzba nije nista drugo do ,,glomazni sistem za pruzanje
pomoci na otvorenom namenjen visim klasama" Velike Britanije: nastava engle-
skogjezika moze da se posmatra kao novo resenje ovog istog, starog problema,
iako u danasnje vreme uslovi za zaposljavanje, bar kadaje u pitanju poreklo i
nacionalnost, nisu vise tako strogi kao sto su nekada bili.
Ovaj oblik sirenja engleskog jezika mnogo je teze pratiti na geografskoj
mapi nego sirenje britanskih kolonija. Po svojoj sustini, ovo sirenje predstavlja
direktan nastavak politike reedukacije koju su Britanci sprovodili u Indiji. No
sam mehanizam sirenja predstavlja gotovo cistu difuziju, s obzirom na to da
se - za razliku od situacije u Indiji - jezik sirio uz minimalno prisustvo njegovih
izvomih govomika. Ovo predstavlja verovatno najbolji primer sirenja jezika
iskljucivo na osnovu prestiza kulture koja se s tim jezikom povezuje. Nasi
prethodni primeri pokazali su da za tako nesto postoji prakticna i teoretska mo-
gucnost, kao kada su egipatski i hititski sudovi tokom cetmaestog veka pre n. e.
obavljali korespondenciju na akadskom, kao kada su Kambodzanci i Javanci
iz petog veka n. e. odlucili da natpisi na njihovim hramovima budu ispisani
knjizevnim oblikom sanskrta, iii kada su Moguli, pobedonosno se spustajuci iz
Avganistana u Indiju tokom sesnaestog veka n. e., kao jezik svog dvora izabrali
persijski, pretpostavljajuci ovaj jezik cak i svom matemjem, turkijskom,jeziku.
Ogromna populamost francuskog u Istocnoj Evropi tokom sedamnaestog i
osamnaestog veka takode treba da se posmatra iz ove perspektive. No sirenje
engleskogjedinstvenje primer u citavoj istoriji da su nekijezik i kultura uspeli
da istovremeno postanu pozeljni.
Nas opis ovog procesa razlikovao se ujednom pogledu od njegovih uobi-
cajenih opisa. To je zato sto mi nismo posebno naglasavali ulogu SAD.
Globalno sirenje engleskog u dvadesetom veku, a posebno tokom njegove
druge polovine posle Drugog svetskog rata, uglavnom se moze pripisati uticaju
Sjedinjenih Americkih Drzava, njihovim globalno rasporedenim vojnim trupa-
ma i flotama, njihovim ekspanzionistickim trgovackim kompanijama, ali pre
svega njihovim sveprisutnim filmovima, pop muzici, televizijskim emisijama i
serijama, inforrnativnim medijima i kompjuterskim programima. Naravno, sve
je te bilo veoma vazno, a opsti svetski zanos kulturom baziranom na engleskom
jeziku sada je usmeren na kultume proizvode SAD. Medu izvomim govomicima
engleskog, dvesta trideset jedan milion stanovnika SAD sigumo predstavljaju
592 JEZ!Cl SE SIRE MORJMA
najvecu pojedinacnu grupu govomika engleskog, koja je cetiri puta veca od

sezdeset miliona govomika engleskog koliko ih zivi u Ujedinjenom Kraljev-
stvu, i sami cine cak dve trecine ukupnog broja izvomih govomika engleskog
u citavom svetu. 68 Bez vece sumnje maze se reci da trenutno najpopulamiji
oblik engleskog - ako je suditi prema tome koji su oblici engleskog najpopu-
lamiji izvan zemalja engleskog govomog podrucja - jeste upravo standardni
americki, koji pomalo naginje prema afroamerickom govomom engleskom; za
razliku od toga, trenutno najpopulamiji oblik engleskog u medijima Ujedinjenog
Kralj evstva j e Estuary English (u doslovnom prevodu, 'estuarski engleski', tj.
hibridna kombinacija opsteg britanskog izgovora (received pronunciation, tj.
RP) i jugoistocnog izgovora karakteristicnog za London, Kent i Eseks, odnosno
sire podrucje usca reke Temze), koji po mnogo cemu predstavlja iskljucivo
lokalnog jezickog favorita. •
U ovoj knjizi mi smo se, medutim, uvekpre svega bavili sirenjemjezickih
zajednica, tj. ljudskih grupa koje mogu da se intemo sporazumevaju na odre-
denom jeziku. U tom smislu, razlike u akcentima potpuno su nevazne dok ne
postanu tolike da ugrozavaju sposobnost medusobnog razumevanja. Posma-
trajuci ovaj fenomen iz istorijske perspektive, sasvim je jasno da se odskocna
daska pomocu koje se engleski uzdigao na nivo globalnogjezika mnogo manje
oslanjala na nedavne uspehe Ujka Serna, a mnogo vise na avanture Dzona Bula
iz prethodnih 350 godina.
Ono sto moramo da uradimo jeste da u razmatranje ukljucimo i ogroman
skok u broju onih koj ima j e engleski drugi j ezik, s obzirom na to da su upravo
oni predstavljali glavni zamajac sirenja engleskog jezika tokom dvadesetog
veka: do pedesetih godina dvadesetog veka, sve vece drzave u kojim je prvi
jezik engleski vec su uveliko usporile svoj populacioni rast. Kada je rec o
govomicima engleskog kao drugogjezika, dobru procenu, ili bolje receno niz
procena, daje Dejvid Gradol u svom eseju iz 1999. godine pod nazivom ,,Sla-
bljenje izvomog govomika" (The decline of the native speaker). On posebno
istice porast broja ovih govomika u Latinskoj Americi, Podsaharskoj Africi i
Juznoj Aziji, porast koji ce tokom sledecih pedeset godina dovesti do toga da
* Cak i danas, Ujedinjeno Kraljevstvo je najbolja medijalna tacka za razumevanje govor-

nika varijeteta engleskog iz svih drugih delova sveta: americki, juznoafricki, karipski, indijski,
singapurski i australijski varijetet engleskog veoma cesto mogu da se cuju u britanskim mediji-
ma, kao i sirok spektar regionalnih dijalekata engleskog iz Ujedinjenog Kraljevstva (pre svega,
dijalekti koji se govore u Skotskoj, Alsteru, Njukaslu, Liverpulu, Jorksiru i Bermingamu, ali
i kolokvijalni dijalekat kokni): pretpostavlja se da britanska publika moze da razume sve ove
dijalekte. Za razliku od toga, u SAD -se vec trideset godina primenjuje praksa sinhronizacije iii
titlovanja filmova na australijskom dijalektu engleskog.
ce govomici engleskog kao drugog jezika brojcano nadmasiti broj izvomih

govomka engleskog, ako se to mozda vec i nije desilo.
Broj govomika engleskog kao drugogjezika prilicno je stabilan u bivsim
britanskim kolonijama i krece se u rasponu od dva procenta do pet procenata
ukupnog stanovnistva, ali se obicno procenjuje da ih na svetskom nivou ima
oko dvesta miliona. Neke svezije procene, medutim, ukazuju da je ovaj pro-
cenat daleko visi, tako da u Indiji i Pakistanu iznosi dvadeset, au Bangladesu
deset odsto. 69 Ako su ove procene tacne, ukupan broj govomika engleskog kao
drugogjezika vec iznosi 395 miliona. Ove podatke treba uporediti sa podacima
za Latinsku Ameriku i Podsaharsku Afriku, gde znanje engleskog postaje sve
ucestalija pojava, za koje Grado! procenjuje <la broj govomika engleskog kao
drugogjezika ne premasuje jedan procenat ukupnog stanovnistva (sedamdeset
tri milona u Latinskoj Americi i cetrdeset tri miliona u Podsaharskoj Africi). U
malobrojnim delovima sveta gde se engleski upotrebljava u vecoj meri zbog
direktnog uticaja SAD, udeo stanovnistva kojemje engleski drugijezik iznosi
50 procenata na Filipinima (trideset sest miliona) i 85 procenata u Liberiji (dva
miliona - iako se ova cifra odnosi na broj govomika engleskog kreola). Sve u
svemu, ukupan broj govomika engleskog kao drugogjezika u ovim govomim
podrucjima engleskogjezika koji nisu britanskog porekla najverovatnije iznosi
152 miliona. 70
Dakle, cak i u onim delovima govomog podrucja engleskogjezika gde se
engleski upotrebljava kao drugi jezik, sirenje dijalekata engleskog baziranih
na britanskom varijetetu i dalje je daleko znacajnije od radikalnih efekata
americkog uticaja. No ova rasprava ne uzima u obzir regiju u kojoj se trenutno
engleski kao drugi jezik siri najbrze, a to je Evropa. • Rasprava o tome treba li
evropski engleski da se klasifikuje kao primer upotrebe engleskog kao stranog
jezika iii drugogjezika u potpunosti je teoretskog karaktera, no ono sto je sasvim
sigumo jeste da je engleski postao najvazniji radni jezik Evropske Unije, kao i
da se sve vise koristi u trgovini, industriji i u akademskim krugovima zemalja
evropskog severa, a pre svega u Skandinaviji. Gradolova analiza Evrobarome-
tra, tj. statisticih podataka Evropske Unije, za period od 1990. do 1998. godine
navodi na zakljucak da je znanje engleskog jezika u Evropi bilo na visokom,
ali prilicno staticnom, nivou, koji je do 1980. godine iznosio manje od 20 pro-
cenata; posle toga dolazi do postepenog rasta, da bi posle 1990. godine broj
* Veoma je tesko ovo sirenje pripisati direktno uticaju Engleske iii SAD; engleski jezik
vec se uveliko koristio kao (u to doba neutralni) radni jezik Evropske ekonomske zajednice
pre nego sto se ovoj organizaciji 1971. godine prikljucilo i Ujedinjeno Kraljevstvo. Sasvim
je, medutim, sigurno, da britanski engleski nastavlja da bude dijalekat prvog izbora u nastavi
engleskogjezika u Evropi.
stanovnika Evropske unije koji znaju engleski doziveo je astronomski rast. U

trenutku nastanka ove knjige (2003) ova brojka iznosi sto miliona, sto je skoro
trecina celokupnog stanovnistva Evropske unije.·
Engleski medu sebi ravnima

0 wad some Pow'r the giftie gie us
To see oursels as others see us.
It wad frae monie a blunder free us
An' foolish notion.
What airs in dress an' gait wad lea'e us
An' ev'n Devotion.
0 kako veliki dar bi nam Bog udelio da mozemo
da vidimo sami sebe onako kako nas drugi vide.
To bi nas od mnogih gresaka postedelo i glupih misli.
Kakve bi nas neprirodnosti u odeci i hodu napustile,
pa cak i u poboznosti.
Robert Bums, Vasi (To a Louse), 1798
Svaki jezik koji povezuje neku jezicku zajednicu, cak i neku tako ogromnu
kao sto je globalno mnostvo onih koji razmisljaju i govore na engleskom, svoj
osobeni karakter ne stvara toliko fonetikom i jezickim forrnulacijama, koliko
asocijativnim obrascima koji su se natalozili na njegove reci kako su one preno-
sene s generacije na generaciju. Svaki jezik odrafava svoju istoriju - odnosno
istoriju onih koji su tim jezikom do tada govorili - a ona predstavlja glavni
izvor njegove reputacije u inostranstvu, bas kao i njegove privlacnosti medu
onima koji zele da ga nauce i na taj nacin postanu clanovi njegove zajednice. To
je najvazniji razlog zbog koga naucna izucavanjajezika vec dugo naglasavaju
znacaj knjizevnosti napisane na tom jeziku, i to onih dela koja su ,,najbolje
do sada izrecena i zamisljena na tom jeziku, a koja su se svojim kvalitetima
* Brojka od cetrdeset devet miliona stanovnika kontinentalne Evrope koliko ih je I 950.

godine bilo u stanju da ucestvuje u razgovoru na engleskom, porasla je pos1e trideset godina,
I 980. godine, na sezdeset miliona (osamnaest procenata evropskog stanovnistva); do 1990. go-
dine ova cifra pope1a se na osamdeset miliona (dvadesetjedan procenat evropskog stanovnistva),
a do 2000. godine onaje iznosila sto pet miliona (tridesetjedan procenat ukupnog evropskog
stanovnistva). Uzimajuci u obzir razlicite nivoe znanja na razlicitim uzrastima - 1994. godine
deset procenata Evrop1jana starijih od pedeset pet godina znalo je da govori engleski, ali je iste
godine procenat Evrop1jana starosti izmedu petnaest i dvadeset cetiri godine koji znaju engleski
iznosio cak pedeset pet procenata - Grado I ocekuje dace broj stanovnika kontinentalne Evrope
koji znaju engleski dostici vrhunac 2030. godine, kada ce ih biti oko sto devedeset miliona.
12. Mikrokosmos iii iskrivljeno ogledalo? Jstorijaeng/eskog 595
izdvojila upravo unutar tradicije togjezika": Nisu, medutim, bas sva iskustva
jezicke zajednica zabelezena u dugom secanju njenogjezika uvek blagoslovena
kvalitetnim knjizevnim delima koja o njima govore.
Ako se osvrnemo na istoriju engleskog kao najvazniji faktor u formiranju
engleskog jezika onakvog kakav je on danas, kako u pogledu svoje strukture,
tako i u pogledu svoje ogromne slave i ugleda, mozemo da primetimo da se-
canje jezicke zajednice sebi dozvoljava da bude veoma selektivno: dogadaji
koji su se desili pre pocetka reformacije tokom sesnaestog veka i pre prvih
kolonijalnih uspeha izgleda da su za sobom ostavili skoro nevidljiv trag. Od
tog doba do danas, medutim, vrste britanskih avantura koje su omogucavale
sirenje engleskog, a koje vecina njegovih govomika najvise ceni, imaju prilicno
konzistentan karakter. Engleski se povezuje sa nastojanjima da se postane bogat,
tj. sa promisljenim sticanjem bogatstva, koja su veoma cesto pocivala na nikada
pre videnim i mastovitim idejama. Ova nastojanja ponekad su bila u koliziji
sa osecanjem verske i gradanske savesti, kao i sa osecanjima patriotizma, ali
su im i savest i patriotizam na kraju, u najvecem broju slucajeva, ipak pruzali
podrsku. Uopsteno govoreci, ova nastojanja pre su bila u harmoniji, negoli u
raskoraku, sa slobodama pojedinca. Engleski je, na kraju krajeva, oduvek bio
pre svega kosmopolitski jezik. 70
U engleskom skoro da nema nikakvih tragova iz epohe koja prethodi
nastanku dijalekata starogermanskog kojim je bilo sudeno da se stope u an-
glosaksonski, tj. staroengleski, jezik: mozda je jedini takav trag u stvari samo
ime ostrva - Britanija - koje najverovatnije potice od galskog termina kojim
su opisivani drevni Briti, 'oni koji su ukraseni sarama' (Pretanoi - velski pryd,
staroirski cruth, u znacenju 'sara, ukrasna figura'), zato sto su imali obicaj
ukrasavanja tela sarama i slikama. Trag koji potice izjos starijeg perioda naj-
verovatnije je ime Albion, koje su Grci koristili oko 300. godine pre n. e., a koje
se jos upotrebljava u gelskom kao ime za Skotsku -Alba: etimoloska analiza
ove reci navodi na samo jedan moguci zakljucak, a to je da ova rec potice iz
nekog predindoevropskogjezika, pri cemu se takode veruje da je ova rec srodna
imenu Alpi, kao i imenima dva drevna rimska grada koji su se zvali Alba: to
je istinski drevna rec u znacenju 'planinski kraj' .71 Takode postoji mogucnost
da neke osobine irskog engleskog, kao u primerima ,,I'm after finishing my ·
* Ovo je aluzija na poznati komentar MetjuaArnolda, kojije izneo u predgovoru svom delu
Literature and Dogma (Knjiievnost i dogma): ,,Kultura je poznavanje najboljeg sto je receno i
zamisljeno u svetu." Danas smo, medutim, manje skloni misljenju koje je zastupao Arnold (iii
Makoli) dajedanjezik moze da omoguci privilegovani pristup kompletnom dijapazonu ljudske
kulture.
work."* i ,,I saw Thomas and he sitting by the fire."**, koje su preuzete iz tipicnih
struktura irskog jezika, u stvari predstavljaju jezicke osobine koje vuku kore-
ne iz jezika koji se na Britanskim ostrvima govorio jos pre nego sto su Kelti
uopste stigli do njih. Slicne strukture, na kraju krajeva, mogu da se pronadu u
egipatskom, kadaje rec o prvom primeru, i u semitskimjezicima, kadaje rec
o drugom primeru, a jedina hipoteza koja moze da objasni ove, kao i mnoge
druge neobicne strukture jeste da su tokom preistorije izmedu Britanskih ostrva
i Bliskog istoka postojale trgovinske veze. 72
Sada mozemo da napravimo kratku rekapitulaciju prvih hiljadu godina
istorije engleskog jezika. Ovaj jezik, koji je tokom petog veka n.e. nastao u
Britaniji, bio je okruzen keltskim jezicima na zapadu i severu. Kelti nisu mogli
da zaustave njegovo sirenje kojije pocivalo na ostrici maca, medutim postepeno
su iz crkvenih centara na severozapadu i jugoistoku napredovale snage ciji je
cilj bio da govomike ovogjezika preobrate u hriscanstvo, a koje su se konacno
susrele i okoncale svoje supamistvo na Sabor u Vitbiju 664. godine, kada je kralj
Ozvi presudio u korist rimske tradicije. Engleski je dobro reagovao na prefinjene
misionare rimskog hriscanstva, tako da je postao jezik sa bogatom pismenom
tradicijom koja je pocivala na prevodima latinskih dela, ali i na originalnim i
autenticnim poetskim i proznim delima koja su zapisivana u knjige. Posto gaje
francuski u drugoj polovinijedanaestog veka u potpunosti gumuo u drugi plan,
knjizevna tradicija engleskog dozivelaje zastoj, alije, s druge strane, engleski
imao koristi od vojne nadmoci jer mu je ona omogucila da zapocne sirenje u
preostala govoma podrucja keltskihjezika kako u Britaniji, tako i u Irskoj. Zivot
engleskog pod senkom francuskog mogao bi mozda da se uporedi sa ranim
periodom u razvoju aramejskog, cije su govomike vojno pokorili govomici
akadskog iz Asirije, no koji je postepeno istisnuo aramejski posto su najvisi
drustveni slojevi carstva upali u krizu kojaje poremetila strukturu vlasti (vidi
3. poglavlje, ,,Akadski- tehnologija kojaje osvojila svet: model pismenosti",
str. 84). Romanticna viteska era dominacije normanskog francuskog okrutno
su prekinula dva krizna dogadaja: prvije bila epidemija bubonske kuge, kojaje
tokom cetmaestog veka u vise navrata harala Britanskim ostrvima, a posebno
u gradovima i manastirima, dok j e drugi bio vojni poraz koj i j e doveo do toga
da Engleski i Vels izgube vezu s jugom Francuske. U novonastalim okolnosti-
* ,,I'm after finishing my work." znaci 'U pravo zavrsavam posao', no recenica je zanim lj iva
zato sto u standardnom engleskom jeziku after ne moze da se upotrebi na ovaj nae in: u sustini
kao priloska odredba koja modifikuje znacenje glagolskog vremena.
** ,,i saw Thomas and he sitting by the fire." u doslovnom prevodu znaci 'Video sam Tomasa
i on kako sede pored vatre', dakle umesto zamenice u akuzativu ovde se koristi nominativ, sto
je potpuno negramaticno u standardnom engleskom.
ma, posto je doslo do pucanja feudalnih veza, a politicko delovanje je postalo

ograniceno iskljucivo ne zemlje sevemo od Lamansa, engleski je dosao na
svoje kao ujedinjujuci jezik kraljevstva.
Ovaj dugi period, citav jedan milenijum, udario je temelje engleskog
onakvog kakvog ga danas poznajemo, medutim kadaje rec o drustvenim okol-
nostima ovaj period se toliko razlikovao od burzoaskog nacina zivota koji je
usledio da je uticaj ovih prvih hiljadu godina na savremeni izgled engleskog
jezik bio veoma mali. Tokom sesnaestog veka vladari Engleske poceli su svo-
ju drzavu da dozivljavaju kao potpuno nezavisnu i ravnopravnu u odnosu na
bilo koju evropsku silu, svetovnu ili duhovnu. Tokom ovog perioda takode su
udareni temelji za stvaranje formalne unije sa isturenim delovima Britanskih
ostrva: Skotskom i Irskom. Vlast nad citavom ovom regijom bila je cvrsto u
rukama Londona. Istovremeno, posle pronalaska stamparske masine, doslo je
do standardizacije pisanog oblika i gramatike engleskog jezika. Engleska, a
zajedno sa njom i engleski jezik, ispunjavala je sve preduslove za sirenje.
A to sirenje, kadaje do njega doslo, bilo je zasnovano na pomorskoj sili i tr-
govinskim kreditima. Tokom sedamnaestog i osamnaestog veka moc Kraljevske
momarice i Grada Londona postalaje neospoma i nepobitna, sto je omogucilo
engleskom jeziku da se prosiri citavim svetom. Kao jezik koji su doseljenici pre-
neli u SevemuAmeriku, engleskijejednostavno izdrzao sve izazove i prosirio
se: kolonije su bile samoodrzive, a sirile su se na racun svojih suseda. Zato ne
treba da iznenadi da je, kako se povecavalo njihovo bogatstvo, takode raslo i
njihovo samopouzdanje i drskost: nikada im se nije desilo nista ozbiljno sto bi
ih navelo da preispitaju svoje pocetne, samoobzime stavove, posebno zato sto
im je bilo tesko ne primetiti da su kada god bi naisli na supamike, bez obzira
na to jesu Ii u pitanju bili starosedeoci iii neki drugi kolonijalisti, uvek iz tih
sukoba izlazili kao pobednici. Njihovo verovanje u svoju 'ociglednu sudbinu'
moze maltene da se posmatra kao svojevrsno naravoucenije.
Kada je rec o drugom velikom prekomorskom poduhvatu koji je omo-
gucio sirenje engleskog, Britanskoj istocnoindijskoj kompaniji, a onaje kao i
Virdzinija osnovana pocetkom sedamnaestog veka, u njemuje poslovna vestina
igrala mnogo vazniju ulogu. Drugim recima, ovaj poduhvat nisu vodili ocajni
ili optimisticni ljudi koji rizikuju svoj zivot, vec bogati ljudi koji rizikuju deo
svog kapitala. Ali, bas kao sto je bio slucaj sa americkim kolonijama, preduzi-
mljivi duh pojedinaca ukljucenih u ovaj poduhvat omogucio je da se postigne
neverovatan uspeh. I pored toga, ova kompanija nije pocela ozbiljnije da siri
engleski tokom prva dva veka svog postojanja. Tek kada su u domovini poceli da
preovladavaju drugaciji, iskreniji stavovi, a kolonije koje su u pocetku stvorene
samo s ciljem ostvarivanja profita pocele da se _posmatraju kao posedi koji sa so-
598 JEz1c1 SE SIRE MORJMA
born nose obavezu da se uzdignu oni koji nisu bili iste srece kao Englezi, pocele
su masovno da se osnivaju skole sa ciljem da se prosire neopipljive dobrobiti
britanskog nacina zivota, pri cemu je pocetni korak bilo ucenje jezika.
U ovom istorijskom trenutku pocinjao je procvat treceg talasa engleskih
preduzeca: ovaj talas cinili su brojni poslovni pokusaji da se ostvari profit na
osnovu fosilnih goriva i ciste dovitljivosti koje zajednickim imenom naziva-
mo industrijska revolucija. Ova ista revolucija iniciralaje proces skupljanja
sveta, kada su novosti o uspesima u delekim krajevima postajale sve brze i
brze dostupne. Od tog doba engleski se vise ne povezuje samo sa samoobzir-
nim doseljenicima i licememim guvemerima, vec i sa preduzetnicima koji
su sami stvorili i povecali svoje bogatstvo: na taj nacin engleski je poceo da
se dozivljava kao kljuc samounapredenja ambicioznih pojedinaca u citavom
svetu.
Ovaj napredak engleskog u ostrom je kontrastu, i to na vise nacina, sa
istorijskim razvojem drugih svetskih jezika.
U poredenju sa svojim savremenicima, srodnim imperijalnim jezicima
Evrope, sirenje engleskogjezika bilo je zapanjujuce neformalno. Sa izuzetkom
prve drzavne povelje o trgovinskom monopolu Britanske istocnoindijske kom-
panije, sve do devetnaestog veka, kadaje britanski parlament poceo da se bavi
kolonijalnom politikom, sveprozimajuci osecaj bio je 'uradi sam'. Odrzavanje
Kraljevske momarice postalo je drzavna obaveza posto su okoncani slavni
dani unosnih piratskih aktivnosti na Karibima; medutim, prakticne aktivnosti
sirenja engleskih naselja, britanskih kompanija, pa cak i anglikanske vere po
svetu bile su u potpunosti u domenu licne inicijative.
Ovo je u ostrom kontrastu sa nacinom na koji su delovale Spanija i Por-
tugal, gde su pojedinacni conquistadores, tj. 'konkistadori', mogli da otkriju
put, ali bi za njima odmah dosli kraljevski namesnici, kao i citav drzavni i
crkveni aparat; sve do nastanka revolucionamih pokreta tokom devetnaestog
veka, sve spanske i portugalske kolonije bile su pod upravom guvemera koji
su na te pozicije postavljani direktno iz Evrope. Ovakva politika uzrokovala
je zategnute odnose, kao i nizak nivo solidamosti, izmedu vlasti u domovini i
criollos, 'kreola', koji su postigli uspeh u inostranstvu. Doseljenici kojima je
matemji jezik bio neki od romanskih jezika nisu uzivali veliko poverenje kato-
lickog visokog svestenstva. U ranim danima ovih kolonija, princip dodeljivanja
zemlje zasnovan na encomienda, 'poverenstvima', znacio je da su doseljenici
u najboljem slucaju bili zakupci koji su od kralja dobijali zemlju na upotrebu,
pa su, kao sto smo vec videli, mnogi potomci ovih doseljenika pocinjali da
govore jezik kecua kako bi naglasiii da nemaju veze sa evropskim ustanova-
ma. (Videti deseto poglavlje, ,,Crkveno resenje problema: lenguas genera/es",
str. 427.) U takvim okolnostima, veoma je tesko reci sta je tacno bila uloga
spanskog i portugalskog jezika u prekomorskim zemljama i koga i1i sta su ti
jezici predstavljali: verovatno su pre svega predstavljali simbol trajne veze sa
katolickom crkvom - sto je krajnje ironicno ako se prisetimo da su principi
delovanja verskih redova odlozili sirenje ovih jezika u Latinskoj Americi za
citavih nekoliko vekova.
I u slucaju Francuske prekomorska ekspanzija bila je pod drzavnom kontro-
lom jos od vremena kada je kralj Fransoa I 1534. godine poslao Zaka Kartijea
na ekspediciju da pronade severozapadni prolaz. Tokom sedamnaestog veka,
Kolber je bio uznemiren zbog cinjenice da se francuski jezik ne siri; medutim,
vek kasnije, francuski kolonisti su pokazali tako malo interesovanja za De La
Salova geografska otkrica duz toka reke Misisipi, pri cemu im nije ni padalo
na pamet date krajeve okupiraju i stave pod svoju kontrolu, da ihje Napoleon
dobrovoljno ponudio na prodaju SAD, pri cemu niko osim De La Sala te krajeve
nije ni video. Sve kolonije koje su Francuzi stekli tokom devetnaestog veka, od
Alzira do lndokine, bile su stecene francuskim oruzjem u slavu Francuske: la
gloire, 'slava', nastavilaje da bude vazan motiv. Istovremeno, Francuskaje bez
sumnje i dalje predstavljalajednu od vodecih sila u okviru naucne civilizacije
ciji je bila predstavnik, tako da se upotreba francuskog jezika mogla prikazati
kao nacin da se uhvati korak sa savremenim svetom. U Alzir jesu dolazili
iseljenici koji su se tamo stalno nastanjivali, ali na svim drugim mestima ono
sto je francuske kolonije - a, samim tim i siru upotrebu francuskog - ucinilo
stvamim, bila je centralna vlast. Sa izuzetkom Alzira i Indokine, ovaj centra-
lizovani pristup omogucio je da odlazak francuskih vlasti, kadaje konacno do
njega doslo tokom sezdesetih godina proslog veka, bude iznenadujuce brz i
bezbolan. Ono sto je cesto ostajalo u bivsim kolonijama posle odlaska koloni-
zatora bilaje privrzenost francuskomjeziku, simbolu la civilisationfran<;aise,
'francuske civilizacije', koja je po svojim aspiracijama bila racionalna, a po
svojim osecanjima nacionalna.
Imajuci u vidu da se ruski jezik tokom tri veka potpuno otvoreno sirio
kao simbol moci Ruskog carstva - sto nije posebno privlacno onima koji nisu
ruske nacionalnosti - i daje pokusaj ucinjen tokom dvadesetog veka da se on
pretvori u govomi jezik 'naucnog socijalizma' doziveo propast 1991. godine
zajedno sa SSSR-om,jasno je da ruskijezik ima ozbiljnih problema sa svojom
reputacijom. Despotizam s kojimje afirmisan materijalizam ovogjezika bio je
u ostrom kontrastu sa neznijim dodirom francuskog racionalizma, nerpristra-
snoscu britanskog pragmatizma, te darezljivoscu americkog konzumerizma.
Cinjenica da se ruski jezik povezuje sa grupnim radom i strogo kontrolisanom
ekonomijom cini ovaj jezik gotovo potpunom suprotnoscu engleskom, koji
podstice inicijativu i dosetljivost pojedinaca i put do bogatstva zasnovan na

preduzetnistvu.
Upotreba engleskog, kao jezika koji je po svojoj sustini kosmopolitski,
takode moze da se uporedi sa drustvenim okolnostima koje su bile posledica
upotrebe svetskih jezika iz daleke proslosti. Kineski i egipatski, kao i grcki i
latinski tokom antickog doba, predstavljali su izrazajna sredstva civilizacija koje
su naglasavale znacaj onoga sto je ovde i sada, pri cemu su na vrhuncu svoje
moci ove civilizacije takode bile u mogucnosti da svojim gradanima obezbede
visoki zivotni standard, kao i odredeni nivo mira i bezbednosti. Arapski i sanskrt,
za razliku od toga, kao i latinski i grcki tokom hriscanskog doba, promovisali
su kulture koje su mnogo vise bile orijentisane na neki drugi svet, cime su as-
piracije svojih govomika fokusirale na duhovne ciljeve, a elementi vidljivog
uspeha iii zadovoljstva iz svakodnevnog zivota koje ove kulture omogucavaju
smatrali su se samo delicem onoga sto je zaista vazno.*
Postojanje ove razlike medu jezickim kulturama veoma je ocigledno u
danasnje vreme. Pocetkom dvadeset prvog veka, zelja da se nauci engleski iii
arapski postala je distinktivno obelezje mnogih mladih ljudi iz svih krajeva
sveta. U zemljama zapadne Azije i Seveme Afrike, nastava arapskog jezika
preraslaje u usluznu delatnost koja svoje klijente uglavnom trazi u inostranstvu,
bas kao sto je slucaj i sa nastavom engleskogjezika u mnogim drugim delovima
sveta. Engleski i arapski su po nekim svojim osobinama neverovatno slicni: i
jedan i drugi imaju pisanu istoriju dugu otprilike hiljadu i petsto godina, i jedan
i drugi po svetu su uglavnom sirili govomici koji nisu znali nijedan drugijezik,
a i jedan i drugi imaju knjizevene tradicije koje ih obogacuju asocijativnim
znacenjima starim mnogo vekova. Veoma su, medutim, retki mladi ljudi koji
zele da arapski nauce zbog Avicenine filozofije, Prica iz hiljadu i jedne noci
iii zbog romana Nagiba Mahfuza; jos su redi oni koji uce engleski iz zelje da
u originalu citaju Bibliju kralja Dzejmsa iii Molitvenik. U nase vreme, arapski
je za one koji ga uce kao strani jezik pre svega jezik Kurana, dok je engleski
pre svega jezik savremenog biznisa i globalne populame kulture.
* Fenicki i hebrejski, iako ni jedan ni drugi nisu uspeli mnogo da se prosire, a po svojoj
strukturi su bliski jezicki rodaci, klasicni su primeri jezickih zajednica na suprotnim krajevima
ove klasifikacije jezickih kultura. Kadaje rec o jezicima kao sto su akadski iii aramejski, navatl
iii kecua, ne posedujemo dovoljno podataka o drustvima u kojima su se govorili da bismo ih
ovako klasifikovali.

Uzurpatori Velicanstvenosti: Spanci U Novom Svetu: Portretjednog Konkistadora

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Uzurpatori Velicanstvenosti: Spanci U Novom Svetu: Portretjednog Konkistadora

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

395

godine), o njegovom sinu Esplandijanu (1510) i mnogim drugima.* Istorija se

Jezici na Iberijskom poluostrvu, XIII vek n. e.

Spanski pristup hriscanstvu zasnivao se na visokom autoritetu koji garan-

Carstvo kakvo nikada pre nije postojalo

Zanimljivo je napomenuti da su Indijanci u Peruu, pre dolaska hriscana,

* Ovde, i na drugim mestima u knjizi, prevod Velimira Zivojinovica, preuzetje iz Sekspi-

Sirenje spanskog na americke kontinente bilo je prva jezicka posledica potpuno

* ,,... stigli su do ostrvca na Lukajima, koje se zvalo Gvanahani na jeziku Indijanaca."

u Gvineji. lako je mozda racionalno verovao da moze sresti arapske trgovce

pre kontakta sa Evropljanima. Procene variraju izmedu trinaest miliona i sto

Prvo su se Spanci zalili na smanjenje broja stanovnika na prvim ostrvima

Emando de Soto je sredinom sesnaestog veka poveo ekspediciju preko

Drugi aspekat spanskog prodora bez presedana jeste cinjenica da je ovo

sata putovanja: Bez neke posebne namere, osvajanje americkih kontinenataje

Prve pukotine u jezickoj barijeri:

Kako je plovio od ostrva do ostrva, Kolumbo je kidnapovao sacicu ljudi i svo-

plemena koji su za cilj imali porobljavanje stanovnistva i zrtvovanje ljudi - i

nasi; ako pokusamo da se nagadamo i razgovaramo pomocu tumaca i

Ovako slozen govor ocigledno bi predstavljao problem za tako prizemnog

na jednoj cuvenoj ilustraciji. 9 Danasnji hispanoamericki komentatori obicno

Status spanskog u ovom carstvu u sesnaestom veku, pa cak i sedamnaestom

Bitke iz proslosti: kako SU se sirili americki jezici

severu. Ernandez de Kordoba, koji je 1517. godine plovio uz severnu i istocnu

ratoboran da su odolevali spanskoj invaziji do sredine devetnaestog veka, takode

Jugoistocni Karibi u periodu izmedu XV i XVI veka

Ovi siroko rasprostranjeni jezici bili su izuzetak i koristili su se na manje

Podrucje na kojem se koristio navatl bilo je prvo po velicanstvenosti, a takode

* Citirani datumi su zapravo navedeni dovoljno precizno u originalnom tekstu Cr6nica

Jezici koji su se govorili u Meksiku u XVI veku

• navatl ~ otomi, cicimecki

I kada je Acitometl stigao u Tisapan, Meksikanci su pozeleli dobro-

Onda su Asteke oterali u jezero, ali su oni napravili improvizovane splavove

* Nacin izrazavanjaje veoma slican Motekusuminim formalnim obracanjima Kortesu. Yidi

Sirenje jezika je bilo mnogo kompleksniji proces tokom ekspanzije drugog

Apurimak, juzno od grada Kuska (Qusqu, ,,pupak" - prestonica Inka), bila

Centralni Andi, oko 500. n.e.

Tada, u vreme Inke Pacakuteka, pocela je ozbiljna agresija. Teritorijalna

CentralniAndi, oko 1400. n. e.

pohode carstva koje se pod vodstvom Tupaka Jupankvija prosirilo na sever u

A Ink.a Garsilaso dodaje:

kecua, zvanim mitmaj, ,,presadeni". Premestali su ih sa ciljem da razrede i umire

Sirenje cipca, gvaranija i mapudunguna

Govorna podrucja najvaznijih jezika Juzne Amerike, oko 1500. n. e.

Postepeno se sve vise odmicemo od zivotinja. U prvim vremenima,

dungun, poceo koristiti kao lengua general. Cinjenica da su koristilijedanjezik

Crkveno resenje probJema: Jenguas genera Jes

Ako Spanci pomocu svoje pameti i poznavanja nauke ne mogu, kao

Preobracanje lokalnog stanovnistva kao vrhovni cilj tokom izgradnje Span-

da je stanovnistvo izumiralo, vec se stvorio osecaj krivice zbog efekta koji je

stanovnistva Meksika krajem sesnaestog veka, i 5 5 procenata 1810. godine )38

- iii koji su prethodno bili jezici trgovine i medunarodne komunikacije - na

u svetim pesmama dajoj dvanaest zvezda okruzuju glavu i dajoj sto-

* INKA YuPANKI: Akllaychis k'iriykichista.

Ajmarski, koji se i dalje koristio na jugu Perua i u danasnjoj Boliviji (tada

Gvarani je jedini jezik americkih domoroda~a koji se na kraju ustolicio kao

INKA YuPANKI: Nachu uyarirqankichisna Takarpu kamarisqata.

svojstvu svete i filantropske reakcije na izrabljivacki sistem encomienda* oko

U nekim podrucjima su Spanci prosirili lenguas genera/es i dalje od prethodnih

* Encomienda je bila univerzalna ekonomska institucija spanskih kolonija na americkim

koji su koristili navatl, na primer Tlaskalanaca koji su jedva cekali da se rese

Drzavno resenje problema: hispanizacija

Sredinom osamnaestog veka, kada je Spanija bila dominantna na americkim