НаQиопалис�ичца Библиотеча.

1 ' '''""'"' 1 t
" '" "
в. 2'
СР Србије

l2J:8t. ,z 1 .
�та Је наuиЈа.?
Од

Ернеста Ренана.

Издање Српсие .Национ&лн� Омладине.·

-БЕОГРАД-
ЈПтАмпм•иЈА Ч. СтЕФ..\НОDП ЋА -·БЕОГРАД •

1907.
 Националистич«а .Биб�иот�Rо.

I3Л71 Св. 2. ;l//J��

Шта. је на.ција. V
Од

Ернеста Ренана.

Издање Српске Националне Омладине.

-БЕОГРАД-
ШтлмпАРИЈА Ч. СтЕФАновиЋА. - БЕоГРАД
1907.
 Ставио сам себи у задатак да с ва-
. . .

.ма испитам Једну идеЈу, Јасну по изгле-

ду, али која .п.оводи до најопаснијих за­
-блуда. Облици људског друштва су нај­
разноврснији. Велика пренасељеност љу·
ди као у Китају, Египту и најстаријем
Вавилону; племена као јевреји, Арабља­
ни; градови као Атина и Спарта; спајање
разних земаља као у царевини перси­
·СКОј, царевини римској и царевини Карла
Великог; заједнице без отаџбине, одр­
жаване верским везама као јеврејске;
народности као <Рранцуска, Енглеска, и
�многе друге европске независне државе;
-савези као Lllвајцарска, Америка; срод-
-ства по раси· или чешfiе по језику, као
.{)на која постоје код разних грана Гер­
:манаца, разних Грана Словена; - то су
·начини груписања који сви постоје, или
·СУ постојали, и који се не могу изме­
шати без најозбиљнијих н_еприлика. У
доба француске револуције мислило се
да се установе малих независних градо­
ва, као у Спарти и Риму, могу приме­
�нит· и на наще велике народности од
 4
тридесет и четрдесет милиона чланова.
У наше доба �ини се једна још гора
_
заблу да: меша)у се ПОЈМОВИ расе с на­
родношћу, и придаје се групама етно­
rрафским или боље језичким 1 важност
•

иста КОЈа и народима који збиља постоје.

Покушајмо да доtемо до нечег тачног
· у ?вим тешким питањима, у којима и
Од пропасти римске царевине, и ли
на]мање неразумевање значења речи, у
боље, од поделе царства Карла Великог,
поч�тку размишљањ
. �, може довести при Европа је била подељена на народно­
крщу до наЈмрачНИЈИХ погрешака . Ми
сти од којих су поједине покушавале
ћемо да чинимо једну деликатну ствар;
. да стекну превласт над другима, не мо­
она Је, готово, парање живог бића; ми
гући у томе никада трајнq успети. Оно
ћемо поступати са живима као што се
што није могао Карло V, Луј XIV, На­
поступа са мртвима. Унесимо у то нај­
полеон 1, извесно нико у бу дућности
апсолутнију хладноћу и непристрасност
,

неЂе моћи. Стварање једне нове римске

царевине или једне новt: царевине Кар­
ла Великог, постало је немогуtност.
По�ељеност Евроnе је врло велика а
да Један покушај за општим завојева­
њем. не би врло брзо· изазвао какву ко­
алицију која би славољубиву народност
вратила у њене природне границе јед­
на врста равнотеже утврtена је за дуго.
Француска, Енглеска, Немачка, Русија,
у прк?с авантура у које Ће се упуштати,
�и\=iе ЈОШ стотинама година историске
Јединице, главне фигуре на шаху чија
поља без престанка мењају важност и.
 6 1
величину, али КОЈа се никада потпуна
не помешају.
. Народности, развијене на овај начин?
Јесу д�ста нова појава у историји. Стари
век ниЈе за њих знао; Египат, Китај,
стара ХСЈлдеја нису били ни на каквом
ступњу народности . То су биле гомиле,
воiјене каквим "Сином Сунца� или . Си­
ном- Неба". Није било египатских гра­
iјана, а није било ни кинеских граiјана.
У класично доба било је општинских
република и краљевина, савеза локалних
репубЛика и држава, али није било на­
родности како је ми f)азумемо. Атина.
Спарта, Сидон, Тир јесу мала средишта
са патриотизмом који заслужује дивље­
ње; али то· су градови са релативно
малим земљиштем. Галија, Шпанија,
. модерном схватању. Расцеп Истока и
ИталиЈа биле су, пре него што их Је
прогутала римска царевина, скупови
малих народа; често спојени меiју со­
бом, али без централне власти, без дина·
стије. Царевина асирска, царевина пер­
сиска, царевина Александра Великог ни­
су биле отаџбине. Никада није било а­
сирских патриота; царевина персиска
� ј
ила је простран скуп вазалних покра­
ЈИна. Ниједна народност не везује свој.
лостанак за изванредну појаву Алексан-
.r.ч. а Великог; меiјутим, ова појава била
је тако богата последицама за· општу
историју цивиЛизације.
Римска царевина била је много згод­
нија за отаџбину. Због повратка бес­
крајног благостања које је настало пре­
станком ратова, римско господарство,
с почетка онако сурово, брзо се заво­
:Пело. Римска империја је, тако, била
Једно велико удружење, синоним реда,
мира, и цивилизације: ПоследЊI-!Х дана
царства, узвишени духови, просвећени
епископи, књижевници, имали су један
искрен осећај "римскога мира", који је
био толико различан од хаоса варвар­
ства. Али једна царевина· која је била
дванаест пута већа од ·щшашње Ф ран.
цуске, није умела да створи државу пq
Запада би� је неизбежан. Покушаји да
се створи галско царство, у Ш веку,
ни·су. пошлИ за руком. Тек германска
1 �нва�Ија је хвела у свету принцип који
Је· доцниЈе _ послужио као основа за ег..,
3Истенцију нарQдности. -
� Шта су у ствари учинили германски
,
• •
народи после своЈе в�лике инвазще у
· V веку до последњих норманских осва­
јања у Х веку? <;>ни су врло мало из-

менили основу раса; али су увели ди-
. настије и војничку аристокраТИЈУ у маЊе
или· више знатне покрајине старог За�
падног Царства, које су тада добиле
име по својим освајачима. Так() је по­
стала Француска, Бурrундија, Ломбар­
диЈа; доцније, Норманија. Брза превласт
коју је добила франачка цар�вина, за
ј�дан тренутак је успоставила јединство
Запада; али ово царство се бесповратно
разбила у lX веку; уговором у Вердену
повлаче се у начелу непроменљиве гра­
нице, и од тада Француска, Немачка, .
Енглес-ка, Италија, Шпанија иду путе·
вима често супротним и кроа хиљаЈI.е
авантура у правцу према својој наци
оналној егзистенцији, онаквој какву ви
димо ла се развила ланас.
Шта карактерише, у ствари, ове
'
разне државе? С:fапање које је и�вр­
шено у становништву из којег су оне
састављене. У земљама које смо мало­
час набројали, нема ничега сличног о­
номе што Ћема наЂ.и у Турској, где су
Турци, Словени, Грци. Јермени, Арапи,
Сирци, Курди онолико исто ра3лични
данас као и у времену освајања. Томе
. резултату има лва узрока. Прво, факат
да су германски народи примили Хриш-
9
·ћанство кад су дQшли . у долир <;:а
�рчким и латинским-народима. Кад су
победилац и побеi)ени исте вере. или. ·
још боље .. кад riобедилац прими веру ·
nобе:l)енога. турски. систем да се љули
аЈТсолутно разлиКУЈУ по вери. не може
·се више извеети .. Друrо, освајачи су за­
<боравили свој језик. УнУци Клолвиrа,
Аларика, Гондебода Албоена, Ролона,
;веЋ су говорили романски. Овај факат,
-сам по себи, био је последица nруге
једне важне чињенице: што су Франци,
Бургунiјани, Готи, Лонгобарди, Нор­
.мани имали са собом врло мало жена
!ИЗ своје расе У току више генерација
поглавице су се . долуше женили још
·само Германкама, али су им мило­
.снице биле Латинке. дојкиње њихове,
..деце опет Латинке; цело племе женило
-се самQ Латинкама; и тако су језици
·франачки и готски (liпgua francica, lingua
gotica). nосле доласка Франака и Гота
у романске замље, бщш врло кратког
·
века. У Енглеској није било тако, јер
је аыглосаксонска инвази _ ја без сумње
волила жене са собом; бретонско станов­
ништво је побегло, и, уз то, латински
јеqик није више или чак није никад вла­
дао у Британији.
1
1 11
Да се говорило галски у Галији у .
\ веку, Клодвик и његови потомци не
би напустили германски за галски.
Отуда главни факат да је калуп
који су, поред свег прогоњења обичаја,.
наметнули германски освајачи, по­
стао временом калуп нације. Францусkа
је сасвим· легитимно постала име земље
у коју беше дошла врло незнатна ма­
њина Франака. У Х веку; no првим ју­
начким песмама у којима се сасвим ле­
по огледа дух времена, сви становници
француске јесу Французи. Идеја о раз­
лици расе у француском становништву •.
која је тако јасна код Грегоара де Тура,
не види се нИ м.ало код писаца и пе-·
сника
. после Хуга Капета . Разлика из·
међу племиЋа и простака наглашавана
је јако, што је моrуЋе више; али раз­
лика измеi)у једних и других није етни­
чка разЛика. него разлика у јунаштву..
навикама,· и васпитању које је добивено
наслеi)ем; ником не пада на памет идеја
да је све то задобивено освајањем�
· ако смем реЂи, идеалан тип стогоди·
Лажни систем по коме племство дугује
свој постанак повластицама добивеним .
од краља за. велике услуге учињене на­
цији, тако да је сваки племиЋ доб.ио
·своје племство, тај систем постао је
·.
до;-ма у XIII веку. Исто то дога-­
ђало се после свих норманских осва-­
јања. На измаку једне или двеју гене­
рација нормански освајачи нису се го­
тово ни у чему разликовали од оста­
лог становништва; њихов утиц·ај није·
мање јак; они су освојеној земљи дали
племство, војничке обичаје, и riатрио-­
тизам који она· раније није имала. · ,
3абораа,_и__ Ј2.екао бих _ча15. истори­
ска ЗСЈ$5луда, јесу битан фактор у обра­
зоваљу једне. нације и исто тако на­
пр�даЈs_историских.. студија чест() је GПJt-_
с�а.._.на.ц.и.ј.у Историско ист�ажи­
вање износи на видик насеља коЈа су· · ·
изврщена у nочетку свих политичких ,
формација, па и оних чије. су после­
дице биле најблаготворније. Јединство·
се изводила увек н� бруталан начин:
уједињење Јужне и Северне Францу­
ске јесте резултат прогоњења и теро­
ризма КОЈИ је трајао готово читав једањ'
век. Онога француског краља који је,
шњег кристализатора; оно т француског·­
краља који је изнео савршено нацио­
нално уједињење; тога француског кра·
ља проклео је народ ·који је он ство­
рио, и, данас, само образовани људи:·,

_умеју да оцене оно што је он учинио
�и оно што је он био.
Баш због суnротности могу да се
{)Сете ови велики историски закО!iИ За­
падне Европе У предузеЂу које је из­
·вршио француски краљ, које правед­
ношЂу које тиранијом, пале су многе
. :Земље. Под круном маџарског краља
Св. Стевана остали су Маџари и Сло­
·вени исто онако различни као што су
·били и пре осам сто година . Да� еко
од тога да ове разне елементе спОЈИ У
. ница које све теже ИСТОЈ_ тачци. Час Је .
једно, д�rоваца држао . �х Је
непрестано тако ре и раз-д-р-аж-еt�· tедне
"П ив друг . ·-у-t:Ј�Гсу·· елем�нат
Z.Ч�lЮfЧКИ ОДВОЈеНИ као ЗеЈТИН
. од воде у чаши. Турска политика р а�
двајања народности по вери имала Је
још тежих последица: она. Је изазвала
расцеп Истока Узмите КОЈУ варош. на
пример· Солун или Смирну, и ви Ђете
у њима наЂи пет до шест. разн�х оп­
штина, од којих свака има своЈ� -тра­
диције, а немају скор? нич . ег заЈедни-
·'Чког. Меi)утим . . нациЈа и Је:те у томе
,да појединци имају многе ствари за­
. ·
-једничке, и. исто тако, да су забора­
вили многе ствари. Ниједан францу-
-ски граi)анин не зна да ли је Бургунi)а-
1�
нин. Ален, Таифал, Визигот; сви су·
француски граi)ани заборавили варто­
ломејску· ноЋ и покоље на југу у ХШ
веку. У Француској нема ни десет по-\
родица које би вам могле дати .
докш:щ !­
о франачком пореклу, и тщ доказ би о 1t
би по својој суштини непотпун, услед.
хиљаду разних непознатих укрштања..
која би могла замрсити све системе ге­
неалогичара.
Модерна нација је, дакле, историски
езул· ·т а осно�t_ низа �азних чињ�
' .
уједињеЊе изв-ела династија, као у Ф ран-
_
цуској: час је извршено. вољо� покра -. · ·
јина, као у ХоландскоЈ, ШваЈца�ск�Ј,_ .
·Белгији; час општом . тежњом КОЈа Је ·
доцније победила самовољу феудализ­
ма, као што је то случај у Италиј.и_ !f . _
. '-
Немачкој. Та начела су се у сличним
случајевима испољавала на најнеоч..еки-­
ваније начине. � о_у_наше дане ви-
.'дели I<ако се Итали_ ј g_ у$динила..... .nомо-­
Ђу оораза. а Турска је пропала зб�!
· ··
®.ЈМЛ®..е.да.-сваки пораз помогао Је
ствари Италије; свака победа упро па-­
шЂавала је Турску; зато што Је Ита­
лија нација, а Турска, изузимајуЋи малу -
Азију, није. Француској припада слава:
 �14 --
што је у својој револуцији прокламо­
·вала да нација сама собом постоји. Не
'"'Треба замера:ги . ако се на нас угледају.
Начело нациЈа Јесте наше.
Али шта је нација? Зашто ]'t!"'xu.
. ландска нација, док· то није Хановер tl
велика ·војводина Парма? Како то д,i
-Француска остаје и даље нација кад је
веЋ нестало оног начела који је она
··-{;ТВОрила? По чему је нација Швајцар
ска која има три ·езика, две вере, тр;-t
. или четири расе, а Тоскяна, на прИЈ\'\ер.
која је онако хомогена, да није нациЈа?
Зашто је Аустрија само држава а н�
·
· нација' У чему се разликује начело на­
:родности од начела расе?
То су питања на којима се зауставља
.. дух који мисли; да би био на чисто са
·.самим собом. Светске ствари не реr.у--
лишу се на овај начин; али практични
-људи хоЋе да у овај предмет унесу
. мало разлога и да отклоне погрешке у
-коју падају они ·који ствари посматрају
tповршно.
·
11
По мишљењу неких политичких те­
·
орети:ара, нација је пре свега једна ди­
_ предста
настиЈа КОЈа
вља некадање ·осва­ ,
јање, коју је у, почетку маса народа била
признала а после заборавила . По миw­
љењу политичара � кој�ма говорим,
!'руписање пр?винциЈа КОЈе је извршила
једна династиЈа помоЋv ратова жени­
·
�
даба, уговора, распало се са д насти­
јом која га је извршила. Додуше, ве-'
tина модерниiС нација постале су по­
моЋу породице вазалног порекла која
се везала за земљиште и постала језгро
централизације. Француске границе 17®
нису биле нимало природне ни nо­
требне. Широка зона коју је куtа Ка .
петовиЋа унела у иначе сужене гра­
нице верденског уговора (овим се уго .
вором разделила држава Карља Вели­
ког н� Немачку, Фраш�уску и Италију),
. била Је тековина саме те куЋе У епоси
кад су чињена освајаља, није постојала
. ни
идеја о природним границама, ни о
 1 17.
�Iраву нација, ни о вољи покра - јина. у­
Ј?
·
Ј�дињење нглеске, Ирске и Шкотске·
исто тако Је било династичко дело. И­
.
талща се толико дуго није ујединила
.
као н�циЈа због тога што, измеf)у мно­
гобројних владалачких куЋа, пре нашег
.
века, НИЈе било ниједне која је била
центар. Чудновато је да је незнатно-
. остр�о Сардинија, које готово и није:
талиЈанска земља, добила име· краље­
.
вине (Саво]ска династија је добила кра-­
љевску титулу, од Сардиније, 1720).
Ходандска, која је себе сама осно.
�ала једном јуначком одлуком, чврстО>
се везала за куЂу . Оранску, и она је:
доспела у велику опасност кад је ова
веза била покварена. · .·
Па да ли је овај закон апсолутан?
.
НиЈе без сумње. Швајцарска и Сједи­
љене Државе, КОЈе су се образовале у·
КОНГЈ_IОмерате поступним прираштајем.,
немаЈу династичку основу. НеЋу да у:fш­
зим у питање о Француској: ТребалО>
би ми да знам тајне будуЂности. Ипак.
Ћу реЂи само то да је ова велика фран­
цуска краљевина била толико нацио­
нална, да ј�, сутрадан после своје про­
пасти, нациЈа могла да се одржИ без.
ње,.' И затим, XVII век је све -измени о
L-----�----��-- 1��-�-
Човек се, после вековног унижавања;
вратио класичком духу, поштовању '
себе самог� идеји својих права. Речи: ·
отаџбина и граf)анин, понова су добиле
свој сми-сао. Тако се могла извршити
Ј најсмелија историска операција која би
''
се могла испоредити са покушајем, у
физиологији, да се ожющ једно тело
из кога су изваf)ени мозак и срце.
Мора се дакле признати да једна
нација може да постоји без династи­
чког п�инципа, и ча , к да нације, · ство­
ре�е ппмоЋу династИја, могу �а. се од­
ВОЈе од њих и да ипак не престану no.,. ·
стајати. Старо начело које BOII.И рачуна
само о династијама не може се више о.
држати; !lИШе. права династичког, по­
стоји право национално? По коме зна
ку може оно да се позна? Из как­
·
вих чињеница ваља га извести·)
Прво: Из расе, уверавају многи.
Вештачке поделе на основу феудализма,
владалачких бракова, дйпломатских са­
станака, слабе су. Једино раса станов­
..ништва остаје . чврс:rа и стална. То је­
дино· одреf)ује право и законитост. Гер­
манска раса, на пример, по овој тео­
_
РИЈИ, има права да прикупи растурене
чланове Германства чак и тада кад ти
 ! .
18
чланови не желе да се сједине. Право
Германства на такву покрајину Јаче је
него право самих становника те про�
винци.е на себе саме. Тако је постала
нека врста првобитног nрава, сличног
божанском праву краљева; начело на-
ро;;tности замењено је начелом етногра.
, . врло велика погрешка,
фиЈе. То ]е која
Ће, ако по�еди, упропастити европску
/
цивилизацИЈу. У кьлико је принцип на­
родности праведан и законит, у толико
Је ово начела првобитног права расе
уско и пуно опасности за прави на­
предак.
У ант�чком племену и, граду, раса
. _
Је, признаЈем, имала значај првога реда.
Старинско племе и градови •<или су
само проширена, породица. У l11парти
и Атини сви грађани били су сродници,
ближи ил� даљи. Исто тако било је и
к?д Ј евреЈа, Изабраног Народа. па је
. наlм�ње водили рачуна о раси људи
тако ЈОШ и код арабљанских племена.
· ·коЈи су се налазили лево и десно. Из­
Од Атине. IlЈпарте и израиљског на­
рода да преt)емо на римску царевину.
.
.... У ЊОЈ_ Је ситуацща сасвим .riрукчија.
.
С почетка створена силом, затим одр
жавана интересом. ова велика нагоми­
ЈШност вароши и покрајина апсолутно
различних. нанела је идеји расе нај-
19
јачи ударац. Хришtанство је са својим
универ::алним карактером још више у­
радило у истом смислу .. Оно је са рим­
·ском царевином начинила чврсту али­
јансију, и помоћу ова два ненадмашна
·чиниоца етнографско начело је за чи­
таве векове оборено. '
Варварска ин вазија је била само један
корак више на овом путу. Стварање
(варварских; краљ�вина није на· · себи· и
.ма�о ничег етнограф�коr; оне су по­
-стаЈале силом или по tефу освајача.
Раса становништва ·које је било под
њима за њих . је била, најравнодушнија
ствар. Карло Велики створио је на свој
начин оно што је раније већ био учи­
·нио Рим:. јединствену државу састав­
љену из најразноврснијих раса; творци
уговора у В�рдену, повлачеtи сталне
дв� границе са севера на јуГ, нису ни
мене граница које су доцније вршене
·у Среnњем Веку, такоi)е су биле без
икаквих етнографских обзира. И шrо
·�е политиком Капетовиtа успело спо­
ЈИТИ све земље старе Галије у Једну под
именом Француске, то није резултат
тежња тих земаља да се сједине са
�-
 20
својим сродницима. Дафина, Бреса, Про­
ванса, Ла Франш, нису се више сеЂале
заједничког порекла. Свака галска свест­
била се изгубила још у другом веку, и
само се вештачким путем . у наше доба
нашла индивидуалност галског карак­
тера.
Етнографски обзири. нису дакле вре-
. дили ништа у ствараљу модерних на=·
ција. Француска је келтска, иберска,
германска земља. Немачка је германска,
келтск · а и словенска земља. Италија је­
земља где је етнографија најјаче за­
плетенд. Гали, Етрурци, Пелазги, Грци,
поред других елемената, укрштају се:
онде у једној мешавини у којој ништа
не може да се разазна. Ђританска О­
стрва, у својој целини, пред-стављају ме-·
шавину келтске и германске крви, чијњ
је размер врло тешко одредити.
Истина је то да нема: чисте расе, и
политику засновати на етнографији, зна­
чи засновати је на ш1:1мери. Најотме­
није земље, Енглеска, Француска, Ита
лија јесу баш оне у којима је крв нај-
'јаче измешана. Да ли Немачка чини и,
зузетак у том погледу? Да ли је она
чиста германска земља? Каква обмана!
Цео југ љен био је галски. Цео је исток�
21
'ЧИМ се пре-ђе Лаба, словенски. А де­
лови за које се тврди да су чисти.. да
.ли су то заиста-? Ми овде додируЈемо
један проблем који би требало расве­
тлити да би се избегли неспоразуми.
1
• •
Дискусије о расама су бескраЈне Јер
реч "раса" схватили су историчари фи­
полози, и антрополози физ�юлоз� на
два сасвим различна начина. За антро­
лологе реч "раса" има 11сто значеље
�
1
које има и у зоолоrији; она значи стварно
порекло, порекло ПQ крви. .Осим тога,
rизучаваље језика и историје -не води
истој подели коју је прихватила физи­
·ологија. Речи "брахицефали" и "доли-_
ј
хоцефали�· не налазе с.е у истори и· .и
.
филологији. У људскоЈ �рупи. КОЈа Је
створ�ла ариске језике и поредак. веЂ .
је било брахицефала и долйхоцефала ..
То исто вреди и за ону примитивну
групу која је створила такозв ;не се­
митске језике !1 уреi)еља. Другим ре­·
чима, зоолошко порекло Човечанства
је далеко старије од порекла културе,
цивилизације, језика. Примитивна ариска_
група, примитивна семитска, примитивна
туранска, нису имале никакве физиоло­
шке заједнице. Ова груписаља: су резул-
!ати историје који су се догодили у изве-
 22
<;:НО] епохи, рецимо пре петнаест илw
Двадесет хиљада година, док се зоо-
- лошко пор'екло човечанства губи у не-_
сагле.riаној тами. Оно што физиолози и·
. · историчар!'l �ову германском расом, не­
сумљиво Је Једна истакнута породица:
у људском роду. Али, да ли је она по­
родица у антрополошком смислу? Није,
нипошто није. Појава Германа у исто­
ри . ји настаје тек неколико векова пре­
Христа, Очевидно, Германци нису из­
никли из земље тек у тој еПохИ. Пре
тога помешани са Словенима у великој:
неразговетној маси Скита. они нису и­
мали своју засебну индивидуалност. Ен-­
глез ј.е потпуно један тип у човечан�
ству. Овај тип се погрешно з?ве англо­
саксонском расом, а он НИЈе . ни тип:
бретонски из Цезарева времена, ни ан­
глосаксонски из времена Хенгиста, ни·
· дански из времена Кнута, ни нормански�.
Виљема Освајача; он је резултат свега.
тога. ФранЦуз није ни Гал, ни Франак,
_ ни Бургунi)анин. Он је оно што је и­
зишло из оног великог казана у коме�
су се, под владом француског Крс: ља,_
' ·
на шли најра�.!_!ичю:�ји елементи. Станов-­
ник из Жерсеја или Гернесеја ни у чему'
се по пореклу не разликује од норман--
\ 23
манског становништва у суседству. У
Xl веку ни најјач�:: око није налазило
разлике с обе стране Канала. Незнатни
разлози су учинили да Филип Ауг.уст
није освојио ова острва са остатком
Нормандије. Одвојене једна од друге го­
тово седам стотина година ове две по·
крајине не само што су се отуi)иле једна
од друге, него су постале и различне:
Раса је, како је ми разумемо, м и
други историчари, дакле ствар која р о­
_стаје и пропада. Проучавање расе је
вэжна ствар за човека научењака, који
се бави историјом човечанства. Али она
се не може применити у политици Ин­
стинктивна свест која је владала при од­
реi)ивању европске карте, није водила
никаквог. рачу�а о раси, и прве европ";.
ске нациЈе имају потпуно помешану крв.
Раса, с почетка важан факат, сва-:­
· кога дана губи своју важност. Историја
човечанства битно се разликује од зоо­
•
логије . Историји није раса све. као што је
у зос..1агији раса мачака, преживара, итд,
и стога немамо права иriи по свету и
разбијати људима главе,- хватајуЋи их
за гушу и говорећи им: "Еј, ти си наше
крви, ти припадаш нама!"' <;;ем антро=
-
полошких знакова, п Jl.Вlia�2 '-:
24
стина, лепота. једнаки су за све. Ви­
дите ли, етнографска политика није баш
тако сигурна. Ви ћете се данас њоме
послужити против других; али она Ђе
се после окренути против вас самих.
Зар је поуздано да Немци, који су то­
лико високо дигли заставу етнографије,
неће једнога дана доживети да им Сло­
вени доi)у да испитају имена места по
Саксонији и Лужици, да потраже тра­
гове Вилца и Оботрита, и да затраже
рачуна о покољима и продајама на го­
миле које су вршили Отони, немачки
владари, са њиховим претцима? За обоје
је боЉе да се то заборави.
Ја врло вощ1м етнографију, она је
наука ретког интереса; али колико је
волим слободну, као науку. у толико
је мање волим кад се примењује у по­
литици. У етнографији, као у свима на­
укама, системи се мењају; то је услов
напретка. Зар би се и нације мењале
са тим системима? Границе држава у­
прављале би се према ·току науке. Па­
триотизам би зависио од какве више
или мање парадоксне расправе. Патри­
_оти би се рекло :
- Ви се варате; ви проливате крв
·вашу Из 'овог или оног узрока; ви ми-
25
1 <елите да сте Келт ; меi)утим, ви сте
1 ·
.Германац.
'-
Затим, после десет година, рекло би
.в ам се да сте Словенин.
Да не бисмо фалзификовали науку,
-ослободимо је, и погледајмо озбиљније
на ова питања с којима су скопчани
·толики интереси. Будите уверени да
·tемо је често ухватити како -чини у­
·слуге, само ако јој ставимо у задатак
.да да:је материал дипломатији. Али она
·има бољи задатак: тражимо од ње само
.
·ИСТИНу. .
Друго. Што ·смо рекли о раси, треба
:рећи и· о језику. Језик жели да се ује,·
,дин!(!, али на то никога не присиљава ..•.
·Сједињене Државе, Енглеска, .Јужна А- ··
мерика и Шпанија говоре исrим јези- ·
.ком, а не чине само једну нацију. На­
спротив, Швајцарска, која је тако чврста
.зато што је образована по пристанку
-својих разних делова, им.а три или че­
тири језика. У човеку има нешто су-
. nериорније од језика: .rg Le воља. Воља
· Швајцарске да буде уједињена, . поред
<:вих разлика у говору, важнији је фа­
кат него истоветност језика која се че­
.сто постиже само угњетавањем.
Фрщщуској служи на част што никад
 7/ '
26
н ИЈе радила на томе да строгим ме­
рама постигне јединство језика. Зар се­
не могу имати иста осећања и исте·
мисли, волети исте_ ствари на разним
језицима? Мало. час смо говорили о­
незгодама од -којих: би зависила меi)у­
народна политика етнографије. Ових
незгода не би било мање кад би по­
литика зависила од упоредне филоло­
гије. Оставимо овим занимљивим нау­
кама потпуну слободу дискусије; не·
мешајмо их с оним што би помутило-'
њихову јасност. Политичка важност је­
зика долази отуда што се језици. сма­
трају као ознаке расе. Ништа погреш­
није. Пруска, у којој се данас говори
. само немачки, говори.тш је словенски:.­
- пре неколико векова; у Галији говори се
енглески; "у Ш панији се говори прими
тивни језик Алба Лонге; у Египту се-­
говори арапски; примери су безбројни.
Ни у самом почетку истоветност језика
није обележавала исто;:;�п-юс'!' расе. Уз-­
мимо nраариско или п-расемитско племе; _
код њих је било робовА који �у гово­
рили истим ј�зиком којим су говорили
и њихови господари, и ако су робови>
тада често бивали друге расе него њи­
хови господари. Да то поновимо: по-
' '
Ј
1
27
дела индоеврош ких семитских и дру­
гих језика. коју је начинила тако од­
реi)ено упоредна филологиЈа, не поду­
дара се са поделом у антропологији .
језици су историске ·формације које о-­
стављају мало трага· у крви оних. који ..
њима говоре, и које, у сваком случају,­
не би могле спречити људску слободу
кад би стало до тога ва се одреди по­
родица са којом хоЂ�мо да се уједи-­
нимо на живот и смрт.
Ово искључиво узимање у обзир са­
мо· језика има, као и одвећ велики об­
зири поклољени раси, своје опасности,
и своје незгоде. Kt.iд се унесе претери­
вања, тада се ограi)ујемо уском. кул­
туром коју сматрамо за националну; на-�
тај начин се ограничавамо, озиi)ујемо;.
напуштамо широки ваздух са простра­
ног поља човечанства, да бисмо се за­
творили у тесне границе сународника.
3а дух ,нема ништа горе; за цивилиза­
цИју нема ништа опасније. Не треба за-­
боравити ово основно начеЛа да је чо­
век биће разуl'лно и морално, -и да је
тек -тада- члан ове или оне културе. Пре
француске, пре немачке, пре талијанске
културе, била је човечанска култура.
Погщщајте људе из Ренесанса; они нису-
 28
били ни Французи, ни Талијани, ни
Немци. У своме општењу са старим
веком, они су пронашли тајну правог
васпитања људског духа. и предали су·
јој се и телом и душом. И учинили су
·велико добро!
Треће . Религија такоiје не . може да
. да довољну основу за стварање мо-·
дерне нације, С почетка, религија се
ослањала на опстанак једне друштвене
групе. Друштвена група била је про­
ширена једна породица. Религија, вер­
ски обИ'1аји. били су верски обичаји
те породице. Религија Атине била је
култ богиње Атине, обожавање митских
· оснивача града, закона, обичаја. Она
није садржавала никакву догматичну
богословију. Та религија, у потпуном
·· смислу те · речи, била је религиЈа државе.
Ко није хтео да је врши, није био А­
тињанин.. То је био. у основи својој,
култ персонификованог Акропоља. Ко
се заклеq на олтару Аглауровом (на
Акропољу), значило је да се заветовао
да ће умрети за отаџбину. Ова рели-
• гија била је исто што је данас код нас
заклетва на заставу. Не хтети учество­
... вати у том КУЈ!ТУ, значило је као у
нашем модерном друштву одрећи се
29,
војне службе. То је значило одрећи се
атинског граiј�нства. С друге стране
јасно је да овај култ нИје имао значаја
за онога који није бИо Атињанин; и
стога Атињани нису странце нагонили
да приме ту религију; робови у Атини
нису вршили raj култ. Исто тако је било
и у неким маnим републикама у Средњем
Ве.ку. Није био добар ,Млечанин који се
НИЈе клео Светим Марком; није био до­
бар Амалфичанин који . није Светога Ана
дрију поштовао више него све свеце у: ·
рају. У тим малим друштвима, оно.ш то
је доцније било прогоњење и тиранија,.
било је законито и уобичајено као да­
нас честитање празника родитељима и
изјављиваље до.брих жеља о Новој Го­
дини
. Ово што је било у Шпарти и Атини
није било у краљевинама после осво- -
јења Александра Великог Угњетавања
Антиоха Епифана у uиљу да Исток пре­
обрати у веру јупитера Олимпског.гоње­
· ња у римској империјИ_ у циљу да се'
одржи извесна такозвана државна ре­
лигија, била су погрешке, злочин, прави
апсурд. Данас је ситуација сасвим јасна.
Нема више маса које верују на један
исти начин. Сваки верује на свој �:�ачин�

30
оно што може и оно што хоЋе. Нема
више државних религија; чо век може
бити Француз. Енглез, Немац, па да
бу де католик, протестагп, мој сејевац,
ил.и �.а не верује ни у коју веру. Рели­
ГИЈа Је пос�ала индивиt!lуална ствар; она
трпи свачиЈу савест. Подела нација ня
католике, протестанте, не постоји више.
Религија, која је пре· педесет и две го­
дине (1830 год.) била тако важан еле­
менат У. _стварању Белгије, сачувала је
сву СВОЈУ важност у унутрашњој саве­
сти свакога човека; али она испада го­
тово са свим из области разлога који
обележавају границе нација.
Четврто, Заједница интереса је несум-
. њиво моЋна веза измеiју људи. Да· ли
су. меiјутим, интереси до ![ољни д а чи­
не нацићr? ја не верујем.раiедница ин­
тереса ствара трговинске уговоре. Код
наро;дности постоји и осеЋајна страна;
и тело у исти мах·, царин
она Је душа
. .
ска униЈа није отаџбина.
Пето. Гелрафија, оно што Зову
природним границама, несумњиво има
важну улогу у подели нација. Геогра.
фија. је један од битних фактора у ис­
торИ]И. Рекама су ,се кретале расе; пла"
нине су их заустављале. Реке су пuт-
31
nомагале, а планине су заустављале и­
-сториске покре_те. Меiјутим, да ли се мо­
же реЋи, као ш:о мисле извесне партије,
_да су границе Једне нације исписане на
карти, и да та нација има право да се­
би досуди оно што је потребно да за.
округли извесне крајеве, да дохвати коју
планину и�и реку којима се а priore даје
нека врста спосqбност� ограничавања?
Ја не познајем ни једну доктрину која
оби била сам<?вољнија и мрачнија. Њо­
ме се правдаЈу сва насиља. И да ли пла­
:нине и реке имају баш особине природ=
них граница? И.стина је да планине раз­
.
дваЈаЈУ; али СТОЈИ и то да река везује. А
.затим све план�не не морају раздваја­
ти др��ве. КоЈе ·. раздвајају а које не
·раздваЈаЈУ? Од Би]арица до Торнее не­
ма ни једна река која би има�а карак­
·:ер гран�це више него која друга. Да
Је историЈа хтела, Лоара, Сена, Меза,
Л�ба. Одра. као год и Рајна имале би
·таЈ карактер природне границе који је
толико повреда начиниоосновном пра­
ву, вољи људској. Спомињу се и стра­
:егиск� обзири. Ништа није апсолутно;
Јасно Је да се потреби морају чинити
многи уступци, али ти уступци не тре­
ба да иду одвеЋ цалеко. Иначе te се
32
цео свет позивати на своЈе војнич�е:
разлоге, а то би значил� рат без кра�а
и конца. Не земља не чјши нацИЈ_У
ни мало више него раса., Земља даЈе·
substratum, поље борбе и, рада; човек
даје душу. Човек је све п�иликом ства­
рања ове свете . с:гвари КОЈа се зове на-,
ција. Ту нема ниш�а ма�ер�ално. На- I1I
ција је духовни ПОЈам КОЈИ Је резултат . Нација је душа, духовно на
дубоких историских зап�ета, духовна_ чело. Qвај
_ ограниче- духовни принцип сачињава
породица. а не група КОЈа Је . ју две ств'ари,
!<ОЈе су, право реЂи, само једна. Ј
·

на обликом земљишта. Је у прошлости; друга у една

. садашњости.
Видели смо оно што нще довољн(} једна је заједница богат
да се створи такав духовни принцип: их ус nомена;
:друга, садашњи пристанак, жеља
раса језик, интереси, религиозна сред­ Једнички живот, воља да за за­
ства: географија, војни обзири. вредност насле�а које је
се сачува .
Па шта дакле треба?. подељено. Човек се, Го
примљено не­
После онога што је речено напре д,. сподо, . ue им­
провизује. �ација. као
ја неЂу више дуго задржавати нашу и појединац, о­
граничена Је дугом прош
пажњу. лошну на п ора
жртава, и излаrања у
опасности. Обо­
жавање предака је на
јлегитимнији култ;
претци су нас начини
ли оним што см о.
Јуначка прошлост, ве
лики људи, сла ва
(подразумевам исти
нску), то је соци­
ална основа на ко
јој се држи наци о­
нална миса · 3аједни
? чка слава у n р о­
шлосrи, ЗаЈедничка
воља у садашњ о­
сти; велика дела извр
шена заједно, ж е­
ља да се nонова још
чине, то су бит1:1-и
 34
услови na буде једна нација. Подјед
нако се воле жртве заједнички подне
сене, зла која су заједнички претрпљена.
Воли се куtа коју смо саrралили и
коју смо увеtали. Ш партанска песма:
"Оно смо што сте и ви били; биtе�Q_
ОНQ_Ш_Т9_sте�', то је скра:fiена химна
сваке отаџбине.
Из прошлости добити ·у насле�е сла­
в·у и тугу: а за будуtност имати исти .
програм; трnеТИ1 радовати се, надати се
3аједнички, то све више вреди него ца­
ринске уније и границе које одговарају
стратегиским захтевима; и то· се �хваtа
поред свих разлика у раси и Језику.
Мало час рекох: "заједнички трпети";
да, заједничка патња више сједињава
.)l
него З(:!једничко уживање. 3аиста на­
ционалне успомене националне tуге
·више вреде од триумфа, зато што оне
намеtу дужности, што· оне налажу за
једничке напоре.
Нац!'lја је дакле_ велика солидарност,
к оЈУ сачињава ocetaj жртава-које су
принесене и за кој·е још посТОЈИ гото­
вост да се принесу Она nретпоставља
прошлост, али се ипак збира у садаш­
њости једним видљивим· фактом: при-
35
·
станком, жељом јасно израженом, да
се.· настави заједнички живот. Егзистен­
ција једне нације јесте (п.опустите ми
ову метафору) плебисцит од свакога
дана, као што је егзистенција поједи­
наца стална потврда живота. Ох! Ја
зна'"' да ово није тако метафизички као
божанско право, да је мање брутално
него тобожње историско право. По и­
дејама које вам излажем,· нација нема
гiрава више неr:о јеп.ан краљ па каже
јеДној земљи: .. Ти припадаш мени, ја
ty да те узмем!'' 3а ·нас је земља њени
становници; ако некога у овом слу­
чају треба . запитати за мишљење, то
треба становника. Нација никап. нема
истински интерес да анектира или да
задр�и за себе једну земљу против
њене воље. Воља нација је, -�ајзад, је­
·
дини легитимни критериум коме се
-свагда треба обраtати.
·
Из политике смо прогнали метафи­
зичке и теолошке апстракције. Шта о­
· стаје после тога? Остаје човек, остају
њеrове жеље и његове потребе. Оцеп­
љивање, реtи tете. и постепено дроб­
љење нација јесу последица система·
·
који ове старе организме оставља Ђефу
често пута нејасне воље. Јасно је да у
 �----
-- 1
-- ----
--� ------
.
�- - ,�
----�
�--���
----
37
36

те
овакомј питању ниједан прию.tИn не ство! Шта си све поnнело! Колико
испаштаја још чекају! Кад би те дух
треба терати до крајностИ. Истине овога
реда даЈу се применИ1:!1 само у својој мудрости могао повести да . се очуваш
а
целинi;t и на врло оnштИ на чин. Љ уд- од безбројних опасности коЈе се нал
·

ске воље се мењају; али шта се овде зе на твоме путу!

на земљи не �ења? Нације нису ве- ·' ХоЂу да довршим, Господо.
Човек није рgб .ни свој� рас�, ни
·

чите. Оне имаЈу nочетак па имају и

а
свршетак. Евроnска конфедерација Ђе своГа]език�_, ни своје религије, ни ток
ски х вен аца. Ве:
вероватно доЂи na их замени. Али то река, нИПравца планин
лоr
није принцип века у коме живимо. За лик скуп љуnи, здрав духом _и вре
се зов е
сааа је егаистенција нација добра, шта срц а, ствара �оралну свест КОЈа
НЩИ.ја. И ако-·ова морална:GВест ло . к�­
�и ше· пот�ебна. Њихова егзистенција У
Је гарантиЈа слободе, која би проnала зу је �воју моЂ жртв�ма коЈе изИскуЈ
у кор ист опш ту,
�ад би свет имао само један закон и ол.рицање појединаца
во
Једно! госnодара. она је ипак легитимна, она има пра
ама
·

на егзистенЦију. Ако се на гра ниц

Својим ра�личитим особинама, које
оЈ!_­
су често између себе противречне. на­ појаве сумње, nитајте за савет стан
ништво о коме се вол и спо р. Оно има
ције служе заједничком делу цивилиза-
пи­
·ције; све оне уносе једну ноту у тај право na na своје мишљење о том
ити чк�
велики кою�ерат човечанства које је, у тању. Томе ће се насмејати . пол
Ј
гл�вном, наЈвиша идеална реалност за величине. непоrрешиви, а КОЈИ цео свО
·�а
КОЈ�М тежимо. Осамљене нације имају век проводе у самообмани, и који
висине својих суперио рни х наче ла. са­
·-СВОЈе слабости. Чtсто у себи помислим
за
жаљевају нашу обичност. "Запитати
·

да би поједИнац који би живео од nусте

т! То
славе, који би у том погледу био горд, савет становништво. каква глупос
себичан, пргав; који не би могао ништа су оне кржљаве француске идеје које
nе­
да подн�се без туче, да би тај био нај­ хоће да дипломатију и рат замене
Гос по-
. ј.
несноСНИЈИ човек. Али све те дисонан - ти њском простотом!" Сач екај мо.
на ;____
ције ишчезну у целини. Јадно човечан · - _ д о ; нека проi:Ј е владавин а велич и
_ _.... _ _ __ _ _ _ _ _ _ _
_
__ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
__
38

поднесимо презираље силних

. Можда
Ће се после многог узалудног
лутаља
доЂи и на наша скромна емiiИр
ичка ре­
шеља. Средство да човек им
а право у
будуЋности, често се састој и
у томе да
уме да не буле· у моди.