II Dianovo zavetanje: osa Rauenberg Dons

Zamena Pariza, kao dominantnog umetnikog centra, Njujorkom u posleratnom periodu sumirana je i sadrana u Bote-en-Valise1 (Kutija u koferu) iz 1941 Marsela Diana. !o delo ini kolekcija minijatura i primeraka onoga "to je #rancuski umetnik uradio u periodu pre 19$%. &u je npr. ukljuena i malena !erzija Fontane, preimeno!anog pisoara koji oznaa!a 'i"ano!o ue"(e u dadaistikoj )or)i proti! tradicionalni* u!erenja i !rednosti. +o" od !remena kada se dada ugasila, u ranim ,-im, 'i"an se kretao na liniji Pariz.Njujork. Po"to se u trenutku kada se no!i e!ropski rat pri)lia!ao nalazio u Parizu, odluio je da /spakuje s!oje tor)e/. Predmeti koji su predsta!ljeni u Bote s!edoe o kulturnim promenama. 0ane umetniko!e uljane slike prikazane su preko reprodukcija. Predmeti koji su nekada )ili / redimejdi/ (termin koji je 'i"an pripisi!ao predmetima maso!ne proiz!odnje kojima )i dodelio status umetnikog dela) sada su paradoksalno imali karakter /izmajstorisanosti i dora1enosti/ (to se odnosi na pisoar). Bote je tako1e go!orio i o komodi#ikaciji (oro)nja!anju). 2ao deo jedne edicije (inicijalno zami"ljene kao /de lu3e/ izadanja od ,4 komada), on je predsta!ljao, 'i"ano!im reima reeno, /maso!nu proiz!odnju u malom/. 4!e u s!emu, imao je d!osturku #unkciju. &o je )io porta)l muzej u kome su regrupisana dela jednog ikonoklaste. 5li je tako1e )io i ko#er za prikazi!anje putuju(eg tgo!ca. Bote slui kao primer tranzicije iz jednog u drugi s!et6 iz s!eta stare 7!rope muzeja i znalaca u onaj mlade 5merike komercijalni* galerija i umetnike ro)e. Dianovo s*!atanje da umetnost u se)e tre)a da inkorporira dominantne i preo!la1uju(e modalitete duru"t!ene proiz!odnje )ila je radikalna alternati!a Grinbergovom modernizmu. Grinberg je za*te!ao da umetnost ostane dosledna s!om mediju, tako "to (e proistiti s!oja znaenja i zadrati estetsku (i dru"t!enu) distancu. Za Diana, i one koji su ga nasledili, sam identitet umetnosti nalazio se pak upra!o u sumnji i preispiti!anju.

Marsel Dian
0ani* 4-i* DIAN se pono!o na"ao u Njujorku, mestu s!oji* dadaistiki* akti!nosti izme1u 191%. ,$. 8ako su njego!a dela iz tog perioda, /redimejdi/ i zagonetno Veliko ogledalo, )ila !e( legendarna za malu grupu po"to!alaca, 'i"an je namerno odra!ao pro#il /andergraund/ umetnika. Njego! Bote, koji je izloen u 9aleriji Pegi Gugenhajm kasne 194,, na jedan dirlji! i proniclji! nain go!orio je o kulturnoj transplataciji koju su ose(ali mnogi umetnici emigranti iz 7!rope. :e1utim, nasuprot #rancuski* nadrealista, sa kojima je on )io u prijateljskim odnosima, 'i"an je imao malo od neke jasne i oigledne pri!lanosti ili ara za generaciju apstraktni* ekspresionista, tada u usponu. n se !e( 191,te odrekao one umetnosti koja se poja!lji!ala ili prikazi!ala samo oku odn, njego!im reima, tz!. /mrenjake/ umetnosti. &ada su se pred njim ot!orila d!a alternati!na puta. +edan se ogledao u izazo!ima konceptualnog karaktera koji su posta!ljeni sa /redimejdima/. 5 drugi je podrazume!ao st!aranje ikonogra#ije ma"inskog.do)a, koja je )ila zasno!ana na jednom su!om, ironinom, linearnom stilu. ; sluaju Velikog ogledala, 'i"an je nainio par nauno#antastini* ma"inomor#oza koje su )ile u!uene u !rlo kompleksnu ma"ineriju ljudski* tenji, od romantine lju)a!i do naune iz!esnosti. 4ta! koji je 'i"an !ero!atno imao o apstraktnom ekspresionizmu moe se ut!rditi na osno!u malog dela iz 194<, pod nazi!om Svojevoljni pejza, koji je kao /originalna/ st!ar )io deo jednog primerka iz pr!og, ekskluzi!nog, izdanja Bote.a. Na pr!i pogled deluje kao jedna apstraktna slika. ; st!ari, to je semena tenost umrljana po pogre)nom crnom satenu. 8ako je to u su"tini )io /pri!atni i lini/, jedan nekon!encionalni opro"tajni poklon za lju)a!nicu(ka), koji ima asocijaciju na (neku !rstu) )alzamo!anja elje (enje), Svojevoljni pejza se ja!lja kao jedan od pr!i* primera onoga "to (e <-i* postati poznato kao 'body art', odn. umetnost direktno po!ezanu sa telom i telesnim identitetom . 5li osim o!ak!og tumaenja, iz!esna znanja o )ogatoj ikonogra#iji Velikog ogledala, tano naslo!ljenog lada skinuta gola od strane svog!ji"# $aldoenje!a#% &edno, ustupaju mesto i jednom drugaijem itanju Svojevoljnog pejzaa. &re)alo )i ista(i da je to zaista jedno /itanje/, po"to je umnogome zasno!ano na 'i"ano!im )ele"kama, ugla!nom onim iz tz!. 'reen Bo( = smatrao ju je integralnim (sasta!nim) delom s!og rada. (Pono!o, 'i"an se ja!lja kao pionir jedne no!e izraajne #orme, o!og puta umetnikog pra!ca iz <-i* kome je srodan tekstualni iskaz.)
1

'i"ano! /raspako!ani/ Bote6 pojedini delo!i ot!araju se tako da postaju slo)odno.stoje(e izlo)ene ta)le, dok su reprodukcije drugi* dela u #olderima i na crnim postoljima. ;kupno, on sadri <9 predmeta. &u je ukljuena i minijaturna !ezija Velikog ogledala na celuloidu, a do njega su tri malene !erzije rani* /redimejda/6 na !r*u je )aris air ()ariski vazdu") iz 1919 = ispranjena *emijska ampula ili )oica, koju je 'i"an potom pono!o (*ermetiki) zat!orio tj. zapeatio> u sredini je *raveller's Folding !na sklapanje# +te$ iz 191< = na!laka za pisa(u ma"inu> a na dnu je Fontana (191?), pisoar koji je originalno zarotiran za 9- stepeni, poloen tako da stoji na plinti, a o!de je ironino !ra(en na /#unkcionalnu/ poziciju

'a se !ratimo na ,gledalo-. @e!o u niem /domenu/, gomila "ematizo!ani* (dijagramom prikazani*) /neenja/ (nji* 9) poku"a!aju da /mladu/ u gornjem /domenu/ uz)ude/ i na!edu na orgazmino /c!etanje/. Pored toga "to je na!ode na /skidanje/, oni zajedno st!araju /lju)a!ni gasolin/ koji, jednom ra#ino!an (prera1en) u kutijama za koje su neenje nakaene, )i!a /zaslepljen/ u mladinoj or)iti, do koje stie preko grupe optiki* spra!a (/s!edoci okulisti/ u donjem desnom delu ,gledala). Ae(ina kapljica lju)a!nog galosina (alosno) ne stie do s!og cilja, u delu koji je oznaen kao polje /ga1anja ili pucanja/. !aj kratak opis prenosi ne"to od sumornog !eselja ,gledala kao satire na seksualne !eze, ali iz o!oga se moe s*!atiti i znaenje Svojevoljnog pejzaa = to je jedno od neenjini*B'i"ano!i* /pucanja/. 2ao komentar na mu"ke ekspresi!neBseksualne potre)e i nagone, ta gesta ironi"e no!u modu slikarskog razmetanja *ra)ro"(u u amerikoj umetnosti, koje se odnosilo na pune samopouzdanja /mu"ke/ umetnike poput Poloka, tj. na njego!o 'drip' slikarst!o. 4!o1enje !elianst!ene retorike apstraktnog ekspresionizma na o!aj nain tipino je za 'i"ano! /anti.estetiki/ impuls, a sem toga ono, opet, pre#igurira ita! posleratni sta!. &ako1e je tipino za 'i"ana da se, tokom kasni* 4-i*, nije razmetao ot!orenim izraa!anjem nenaklonosti koju je ose(ao prema sa!remenim trendo!ima. 9odine 194% nadrealistiki imigranti, u sa!ezu sa nekolicinom ameriki* pisaca, o)ja!ili su specijalno izdanje s!og asopisa 'Vie.' u kome su se u !elikoj koliini nalazili opisa i o)ja"njenja 'i"ano!i* akti!nosti, ukluuju(i i Bretonov esej koji je de"i#ro!ao Veliko ogledalo. !o je osiguralo postepeno "irenje 'i"ano!i* koncepata. ; me1u!remenu, sam umetnik poeo je da pra!i plano!e za no!i projekat. &o delo, inae njego!o poslednje celo!ito delo, tz!. /tant 0onn1s (S obziro$ na ili )o2to) = nazi! koji je proiza"ao iz tajni* )eleaka za Veliko ogledalo = on je zapoeo u tajnosti oko 194<, a ja!no je )ilo prikazano 19<9, mesecima nakon njego!e smrti. &ako su njego!i potpuni e#ekti produeni i odloeni na jedan programiran nain, kao da je 'i"an, koji je )io opsednut "a*om, s!oju igru sa potomst!om proraunao unapred. /tant 0onn1s trajno je posta!ljeno u :uzeju umetnosti u Ciladel#iji. 2ao tak!o, ono je jedan od pr!i* primera /instalacija/, koje su kao anr imale da proc!etaju kasnije. (5m)ijentalna zamisao *ano!erskog er3baua nemakog dadaiste 2urta D!itersa iz 19,$ predsta!ljala je drugu znaajnu ranu instalaciju.) /tant 0onn1s ine slomljena !rata kroz koja posmatra preko rupa !iri i gleda na re#lektorom os!etljenu sliku. &u sliku ini (krojaka) lutka, koja predsta!lja nagu enu, kako ra"ireni* nogu lei na !e"takom pejzau. na u !isini dri s!etiljku, "to pra!i za)unu (z)unjuje), jer je pr!o)itan utisak koji se stie taj da je )ila silo!ana. ; iz!esnom smislu o!o delo je ra!no *iperrealistikom pre!o1enju Velikog ogledala sa "ematski* ideograma na gru)o i prosto otelo!ljenu #ormu. 2ao da je mlada koja je, za 'i"ana, imala nepoznate et!orodimenzionalne odlike, pala na zemlju u na" merlji!i s!et. Arata imaju ulogu )arijere izme1u polja pro#anog i spiritualnog, pa na taj nain posmatrai postaju neenje koje su, u ,gledalu, )ile ograniene perspekti!nim i gra!itacionim zakonima (o!de su ta ogranienja, dakle, !rata). !ak!o gledi"te (mu"kog) posmatraa do!odi do toga da jedan iznenadni i precizan pogled kroz rupe izazi!a i do!odi do mladinog /c!etanja/. Na taj nain o!a instalacija ini prizor na)ijenim nekom ne!idlji!om erotskom transmisijom (prenosom). 5 isto tako, i istrai!anje na podruju 'i"ano!i* iz!ora ini o)lasti /mrenjakog/ na)ijenim nekom mo(nom snagom koju kon!encionalno slikarst!o (jo") nije )ilo iskoristilo. 9odine 19%<, 'i"an je odrao znaajno preda!anje pod nazi!om Kreativni akt, u kome je pokazao da /umetniko delo ne iz!odi samo sam umetnik/ i da na !rlo !anu /transupstancijaciju/ inertne st!ari u umetniko delo utie i posmatrae!o gledi"te ili nain gledanja. Priz!uk ritualnog, katolikog o!de !rlo interesantno se odnosi na /tant 0onn1s> ali, s tim u !ezi (priz!ukom ritualnog), znaajnije je njego!o strate"ko omalo!aa!anje modernistike koncepcije koja je podrazume!ala samodo!oljnost umetnikog predmeta (o)jekta), koja je )ila proti! ose(aja za!isnosti umetnikog dela u odnosu na mogu(e spoljne #aktore kak!o je )ilo ue"(e pu)like. Zaista, 'i"ano!a )riga za udeo (ue"(e) posmatraa, da ne pominjemo njego!u zaintereso!anost da usposta!i ak odnos polo!a (u smislu mu"ko. enskog roda ili uloge) izme1u posmatraa i umetnikog dela, le)de(e kao konceptualna aura nad mnogim am)icioznim antimodernistikim umetnikim pa!cima koji !e( tokom njego!og i!ota postoje na nekim drugim mestima.

Uloga posmatraa !ejd"# $auenberg i asembla"

,

&e*nika in!enti!nost o!og dela poklapa se sa njego!im ikonogra#skim )ogatst!om. 4astoji se od d!a staklena okna koja su posta!ljena jedno iznad drugog (delo se raz)ilo prilikom prenosa 19,?, pa ga je 'i"an strplji!o rekonstruisao). /4!edoci okulisti/ (u donjem desnom delu) nainjeni su minucioznim i preciznim uklanjanjem /sre)ra/ nanetog na taj deo Stakla. 8 na drugim mestima kori"(ene su razne procedure. Pozicije de!et rupa koje su predsta!ljale rezultat /pucanja/ neenja (u gornjem desnom delu), ut!r1ene su tako "to je umetnik iz igrake.topa ispalji!ao etkicu umoenu u )oju koja je, tako, osta!ljala trag u !idu de!et taaka.

9la!ni pokreta u "irenju 'i"ano!i* ideja u 5merici nije )io on sam, !e( D%&N !'(D% (&o"n 4age). 2ejd (ro1en u 2ali#orniji) uio je za muziara kod enberga3, polako zasni!aju(i i ut!r1uju(i akrediti!e a!angardnog umetnika s!ojim /pripremljenim kla!irom/, a 194, pr!i put je sreo 'i"ana. Njego!o kasnije intereso!anje za #ilozo#iju zen.)udizma 5 D) *) +u,u-ija, sa kojim je studirao 194%, na!elo ga je da 'i"ano!u lju)a! prema paradoksu i ironinom *umoru iskoristi za jednu koncepciju koja je po karakteru )ila !i"e je!an1eoska (plemenitija), jer je isticala potre)u za poni"ta!anjem !rsti* i kruti* razlika koje su postojale izme1u umetnosti i i!ota. ; du*u zen doktrina o pasi!nosti, 2ejd je u nametanju razuma ili ljudske !olje !ideo neprijatelje kreacije i st!aranja> umetnost je za njega )ila /)esciljna igra/, iji je imperati! i osno!ni zadatak )io /da nas pro)udi u samom i!otu koji i!imo/. sno!ni 'i"ano!ski model na koji se o!de oslanjao )io je )ez sumnje onaj /redimejda/ koji je, kao u sluaju Fontane umanjene u gla!nom odeljku Bote.a, pozi!ao (izazi!ao) posmatraa da kroz eliminaciju autorski* inter!encija /prona1e no!u misao za taj predmet/. 2ejdo!o kori"(enje sluaja u sopst!enim kompozicijama rani* %-i*, jo" !i"e potaknuto pionirskom antologijom o dadi (Dadaistiki slikari i pesnici) 0o)erta :ader!ela iz 19%1, snano je pri!uklo !izuelne umetnike, koji su )ili ugnjeta!ani i pritiskani od strane nemilosrdne i nepopustlji!e zat!orenosti (pri!atnosti, okrenutosti se)i) apstraktnog ekspresionizma. slonac za o!ak!u promenu u naglascima )io je Black Mountain College6 u 4e!ernoj 2arolini, gde je 2ejd po!remeno podua!ao. :e1u studentima o!og koleda, istaknuta #igura )io je $obert $auenberg (ro1en u &eksasu), ijoj se pr!oj solo izlo)i odranoj u Njujorku 19%, !ejd" di!io. 0au"en)ergo!o intuiti!no di!ljenje koje je ose(ao za 2ejdo!e ideje koje su deri!irale iz dade, do!elo je do organizo!anja jednog spontanog interdisciplinarnog /*epeninga/ leta 19%,, kome je doprinela i nekolicina lano!a nasta!nikog oso)lja. s!r(u(i se na dadaistike pro!okacije koje su na)rojane u :ader!elo!oj knjizi, ali isto tako i anticipiraju(i anr per#ormansa koji se raz!io tokom <-i* (u <om pogla!lju), uesnici o!og doga1aja simultano su spro!odili s!oje akcije. !ejd" je sa d!ostruki* merde!ina itao teksto!e poput 5merike po!elje o slo)odi> $auenberg je pu"tao izgre)ane ploe 7dit Pja# (/dit" )iaf)> a plesa Merce Cunningham igrao je me1u i naokolo pu)like, koja je namerno )ila raspore1ena tako da sedi u (izd!ojenim) sek!encama k!adratni* ili kruni* #ormacija. :e1utim, pored /)esciljne igre/ koja je karakterisala akcije iz!o1aa, naju!erlji!ije indikacije o importu !ejd"ove zen estetike u kontekst !izuelni*Bper#ormati!ni* umetnosti )ile su $auenbergove Bele slike iz 19%1, koje su kao deo am)ijenta !isile sa ta!anice u o)liku krsta. !e slike, koje su o)ino )ile sainjene iz nekoliko, poput modula, )elo o)ojeni* platna me1uso)no oslonjeni* (spojeni*) jedni* na druge, )ile su izraz nelagodnost i uznemirenost koju su oni ose(ali z)og razmetlji!osti apstraktnog ekspresionizma> one su )ile pasi!ni receptori koji su i"eki!ali doga1aje pre nego li prepisane (propisane) senzacije. 2ao znako!i umetnike tabula rasa, nisu u potpunosti )ile )ez presedana. 2ao rezultat drugaiji* meta#iziki* preokupacija, Maljevi je 191Ete izradio s!oje slike Belo na belo$. :e1utim, 0au"en)ergo!e slike odluno raskidaju sa modernistikim pretposta!kama o estetskoj samostalnosti ili samodo!oljnosti. ne su do!ele u sumnju to da li umetnika iskust!a zapra!o tre)a da se trae /unutar/ (umetnikog) o)jekta. !ejd" je odgo!orio na to u odgo!araju(em stilu zena. Njego!e u!ene 5' 77'' s kraja 19%, ukljuile su koncertnu pu)liku kojoj je )ilo nare1eno da /slu"a/ kla!irsko delo koje se sastojalo iz tri partije. 4!aku deonicu inila je ti"ina. 8za !e(ine o!oga le)deo je Dianov du*, ali 2ejdijanski naglasak na istonoj #ilozo#iji argumento!ano je suz)io ili potisnuo telesne preokupacije #rancuskog umetnika. ne (e na kraju pono!o iz)iti na po!r"inu u $AU'NB'$G&.&M delu, ali neop*odno je pr!o re(i ne"to o njego!oj ranoj karijeri. 8z!esno !reme 0au"en)erg je oscilirao izme1u nestalnog dadaistikog B'i"ano!skog manira, s jedne, i principa apstraktnog ekspresionizma, s druge straneFFF 8za Beli" slika (u njego!om raz!oju) sledile su s!e.crne (all.)lack ones), u kojima je mat ili sjajna )oja nano"ena na osno!u prekri!enu tkaninom ili izgu!anim papirom. 'ok je nji*o!a 'all-overness' sledila no!e piktorijalne ortodoksije Njumena i 0otka, nji*o!a )ezizraznost i mreasta po!r"ina )ila je u suprotnosti sa optikim ui!anjima i, kao tak!e, one su )ile parodija na 9rin)ergo!ske za*te!e.
$

Arnold ) (1E?4.19<1) / austrijski kompozitor je!rejskog porekla, preda!ao je u Gerlinu a od 19-$ je u Geu. Z)og nacistiki* progona 19$$ odlazi u Crancusku, zatim u 45'. 4 sno!no je !e)anje u meditaciji, poniranje u se)e, "to !odi intuiti!nom pros!etljenju % Black Mountain College )ila je mala ali progresi!na umetnika "kola sa izraenim karakterom zajednice, ije je ot!aranje 19$$ oznailo kretanje ka !e(oj *umanosti i umetnikim odred)ama u amerikom !i"em o)razo!anju. &e godine nakon zat!aranja Bau"ausa u 'esau od strane nacista, apstraktni slikar D"o,e0 Albers )io je poz!an da se prikljui oso)lju koled, a !remenom je postao i direktor "kole. &ako su 5l)erso!i analitiki sta!o!i o uzajamnom dejst!u )oja, zajedno sa ostalim principima koji su isticani na Bau"ausu, inkorporirani u umetniko o)razo!anje 5merike. +a!no je )io apolitian i nije imao tendenciju da istie znaaj e!ropske tradicije. @i)eral i diplomata, dakle, to ga je inilo pogodnom #igurom na elu "kole tokom perioda me1unarodni* tenzija. &okom kasni* 4-i* i rani* %-i*, razni uticajni strunjaci preda!ali su u letnjoj "koli, ukljuuju(i i D"on !ejd"a i njego!e saradnike, koreogra#a Merce Cunningham i pesnika 1arls &lsona, koji je nasledio 5l)ersa na mestu direktora 19%,.

slanjaju(i se stalno na meta#oru, 0au"en)erg je postepeno u!odio u s!oje slikarst!o ekstra.umetnike materijale. 2u)isti su )ili pioniri kada se radi o primeni kolani* #ragmenata u slikarskoj strukturi, a dadaista 2urt D!iters oti"ao je jo" dalje impliciraju(i ne.*ijerar*ijske odnose, tako "to je u s!oje er3asa$blae iz ,-i* i $-i* godina ukljuio sme(e i kr". 'elimino u D!iterso!om du*u, 0au"en)erg je u osno!u s!og dela inkorporirao no!ine. 9odine 19%, uradio je 8s"eville 4itizen, sliku iz d!a dela, u kojoj je jedan ceo list iz no!ina = )lago premazan )raon.crnom )ojom koja je )udila skatolo"ke 9 asocijacije = umnogome )io /tema/ slike. Posledice o!oga )ile su dalekosene. 2ao "to je kasnije kritiar 2eo tajnberg (Steinberg) napisao u s!om znaajnom eseju Drugi kriterijumi, ini se da je 0au"en)erg podrazume!ao (implicirao) da je /s!aka ra!na dokumentarna po!r"ina, koja iznosi in#omacije poput ta)ele, rele!antna analogija (njego!oj) slikarskoj ra!ni/, pri emu se podrazume!a da njego!o delo /predsta!lja sam um... tako "to (on) u)acuje nadolaze(e neo)ra1ene podatke koji ima da )udu uneti (poput podataka na mapi) na preoptere(eno (pretrpano) polje (slike)/. ; delima koja su usledila, 0au"en)erg je asimilo!ao tu re"etkastu (mreastu) i"aranost no!inskog rasporeda (koju je inio raspored #otogra#ije i teksta) u jednoj no!oj koncepciji slikarske podloge kao, kako je to tajnberg rekao, 'flatbed'.a:, odn. kao po!r"ine na koju ima da )udu (kao iodom) prikaene ili na)odene razno!rsne predsta!e i slike. 0ani primer tak!e prakse )io je ;ebus iz 19%%, u kome su #ragmetni iz razliiti* /s!eto!a/ = "tampana reprodukcija insekta koji leti, #otogra#ije trkaa, reprodukcija Gotielije!og ;a<enja Venere, stranica stripa = )ili posta!ljeni u jednu liniju i punktirani (sta!ljeni znaci interpunkcije) premazima )oje> tako kao da su inili neku /poruku/ koja se ne moe de"i#ro!ati. H'o poetka <-i*, 0au"en)erg je do krajnji* granica raz!io tu te*niku gomilanja ita!og poretka razliiti* #ormi in#ormacija=, re#lektuju(i na taj nain injenicu da je 5merika tokom %-i* doi!ela !rtogla!i porast konzumerizma (potro"nje) i ekspanziju maso!ni* medija FFF Na primer, kao znak onoga "to (e do(i, zarada od prodaje tele!izora na :edison 5!eniji u Njujorku izme1u 1949.%1 porasla je sa 1,,$ na 1,E miliona dolara. Prema kritiaru Brian O'Dohert .ju, percepti!no prilago1a!anje koje je )ilo reakcija na o!u /sliko!nu kulturu (kao )iljka> misli se na tele!izor)/ koja se s!e !i"e mnoila, na!ela je 0au"en)erga da raz!ije estetiku /s!akida"njeg, kolok!ijalnog pogleda/. 0au"en)ergo!a in!enti!nost napra!ila je dalji zaokret u tz!. 4o$bines. !de je celokupan repertoar 'i"ano!i* /redimejda/ (koji su, pored ita!i* predmeta, podrazume!ali i poetske ili neoeki!ane kom)inacije razliiti* predmeta, kao u Bi3y3le >"eel iz 191$) pono!o do!eden u ra!an sa praksom lepi* umetnosti, kroz konstrukcije koje su inile #uziju s!akodne!ni* predmeta, slikarst!a i skulpture. ; sluaju jedne od o!i* 4o$bines, u!enog Kreveta iz 19%%?, promenom sa *orizontalne na !ertikalnu orjentaciju, kroz uspra!nu posta!ku dela (predmeta), ustano!ljen je antropomor#istiki kontrapunkt Poloko!om podno.utemeljenom /akcionom slikarst!u/. &ime "to je )io sta!ljen u /!ertikalnu poziciju IumetnostiJ/, o!aj predmet (po"to je u pitanju Ikre!etJ, dakle, misli se na delo) gu)i s!oju uo)iajenu po!ezanost sa na"im spa!anjem i sanjanjem, a kao taka!, uz utisak psi*ikog otkri!anja, on je sinonim Poloko!oj praksi. :e1utim, o!e telesne asocijacije idu jo" dalje> od spolja"nji* ka unutra"njim, da se tako kae. 2ao u sluaju kratkog naleta cr!eni* platna iz 19%$.%%, deluje da Krevet )oju poisto!e(uje sa telesnim tenostima, kao da ini opiplji!im nasilje koje je de 2uning iz!eo nad telima s!oji* isto!remeni* @ena1A. :imo o!i* nasilni* asocijacija, umrljani ar"a!i ili prekri!ai neiz)eno imaju seksualne konotacije a, imaju(i u !idu da je 0au"en)erg jednom od s!oji* pr!i* kuratora (organizatora izlo)i) Bele slike opisao kao ne"to "to je )ilo /prezento!ano sa ne!ino"(u de!ice/, pri!lano je misliti da je on u Krvetu mogao !ideti proti!.predlog Beli$ slika$a, u du*u dadaiste Cransisa Pika)ije koji je 19,-te prskotinu od mastila
< ?

4katologija = !ulgarno izraa!anje Flatboat = dereglija, analogno tome sloenica flatbed E 4lika ;etroa3tive 1, iz 19<4 = 0au"en)ergo!a platna sa "tampom na s!ili sa 2enedije!im slikama iz!edena su nakon predsedniko!og u)ist!a, mada je on )io naruio "tampu pre samog doga1aja. 2enedije!a populistika retorika o os!ajanju s!emira (19<9 Nil 5rmstrong je stupio na mesec), tako, )i!a potisnuta slikom njego!og o)ogot!orenja> astronaut sa pado)ranom u gornjem le!om uglu igra ulogu an1ela. 9 ; to !reme, kritiari su mrano zapaali da je Krevet izgledao kao da je na njemu iz!r"eno u)ist!o sekirom. 0au"en)erg je !ideo st!ari drugaije. +ednom se po!erio kako se naj!i"e pla"io da )i neko mogao da poku"a i uspue u njega 14lika @ena i bi3ikl iz 19%,.$ = o!de je interesantan moti! usta koji se pona!lja. 19%-te de 2uning je uradio studiju ene u koju je inkorporisao #ragment jedne #otogra#ije usta sa reklame za 2amel cigarete. &ako je pop kultura odigrala ulogu u usposta!ljanju o!e kljune, !ane teme. ;sta, esto pokazuju(i zu)e, postala su moti! koji se stalno !ra(ao. ;kazano je na to da je de 2uning predsta!u tog moti!a moda mogao preuzeti od Fran3is Ba3on. ( njego!oj predsta!i moti!a usta, u tre(em pogla!lju). 4 druge strane, Ba3on je <-i* (na neki nain kao po!ratna reakcija) slikao #igure sa )iciklima.

)ogo*ulno naslo!io Sveta 0eva. Pika)ija je )io )lizak 'i"ano! prijatelj, a (postaje) jasno da se 0au"en)erg sa Kreveto$ pri)liio tome da saeto, goto!o, IprepriaJ nji*o! skaredni telesni i isto!remeno du*o!iti (od)go!or. 2ak!e god da su precizne asocijacije na telesno kod Kreveta, asocijacije koje s!akako mogu da podrazume!aju i !i"estruko per!erznu me"a!inu kr!i, semene tenosti (sperme) i #ekalija, nain na koji su ta curenja do!edena u suprotnost sa gemetrijskom simetrijom jorgana st!ara dijalog poput onoga /polo!a/. Goja, koja na kraju kraje!a pretposta!lja tradiciju lepi* umetnosti, anar*ino je posta!ljena nasuprot zanatski* proiz!oda ili proiz!oda primenjene umetnosti. /:u"ka/ s#era kulturne proiz!odnje upala je (nametnula se) u /ensku/ s#eru doma(eg, ku(nog rada. !o prelaenje preko ut!r1eni* znaenja kategorija, tako1e, pokre(e du)oko.ukorenjena mi"ljenja i sta!o!e o tome "ta je istota i "ta je skrna!ljenje. &o podstie i speklacije o nainu na koji dru"t!a iskori"(a!aju ta)ue, po"tuju(i telesna /zaga1enja/ kada imaju s!r*u dru"t!ene pre!encije, o)uzda!anja (social containment) = tema koju (e kasnije proua!ati antropolog Mar Douglas. 0anije, 19%$, 0au"en)erg je u s!ojim isto!remeno ura1enim )rljavi$ slika$a i Blatni$ slika$a na sim)olian nain materijal (od koji* su nainjene) poisto!etio sa neodoga!araju(om kulturnom /!redno"(u/. )rljave slike sainjene su od na)ijene zemlje u plitkim kutijama, a Blatne slike imaju zlatan list poloen na kolanu osno!u. !de u radu postoje implicitni demokratizuju(i* impulsi, ali socio.politike rezonance u 0au"en)ergo!oj praksi ispli!a(e kasnije. &okom 19%E.9 kritiari su poeli da ut!r1uju i kodi#ikuju e!identno 'i"ano!sko nepo"to!anje estetski* ogranienja prisutno u $auenbergovom delu, kao i delima s!e !e(eg )roja kolega IstrunjakaJ, ukljuuju(i i 0au"en)ergo!og sa!eznika D"aspera D"onsa. &u poja!u oznaili su kao 3neo4dadai,am3. 5li, iako je taka! !id delanja us!ojio proiz!oljne strukture i *i)ridne jukstapozicije, on te"ko da je )io ot!oreno ni*ilistiki, kao "to je to esto )io sluaj sa dadom. 4toga, termin /neo.dada/ u)rzo je )io zamenjen terminom 3asembla"3. !aj anr doi!eo je s!oje !elianje na izlo)i !illiam "eit# '$he %rt o& %ssem'lage', organizo!anoj u : :5 u Njujorku 5675. Prizna!anje o!og anra od strane "eit#.a = anra koji je imeno!an kao (neda!no) estetizo!ano /ur)ano kola okruenje/ = )ilo je pra(eno i re*a)ilitacijom nekolicine umetnika u katalogu za o!u izlo)u. Pozna Pi-asova skulptura $he Ba'oon and (oung iz 5685, gde karoserija auti(a (igrake) )rilijantno odgo!ara karakteristikama majmuna, sada je posta!ljena kao pretea teku(i* preokupacija i zanimanja. :ada, na samoj izlo)i Pi-aso je )io potisnut u korist Diana. Naroito znaajno )ilo je na!o1enje samotnjaka )oseph Cornell.a, jednog od retki* 5merikanaca koji je pre rata dao in!enti!ni odgo!or na nadrealizma. &okom godina, 4ornell je strplji!o pra!io umanjene am)ijente sme"tene u kutije11. Nji*o!a klaustro#o)ina unutra"njost, prepuna aluzija, od oni* na #rancusku sim)olinu poezije do aluzija na *oli!udski #ilm, )ila je odraz njego!og naina i!ota u jednom od njujor"ki* predgra1a, dok se )rinuo o za*te!noj majci i )ratu )ogalju. Cornell.o!e kutije predsta!ljale su no!i umetniki anr> one su )ile spiritualizo!ana proti!tea Dianovom Bote-en-Valise, !i"e okrenutom ka materijalnom. :e1utim, Cornell nije toliko drugaiji koliko se ponekad ini. 'o 1949, on je u"ao u galeriju 4"arles /gan.a u Njujorku. :ladi $auenberg, koji je tu imao uskoro da se poja!i, )rzo je upio njego!u poetiku zat!orenosti (ogrania!anja, !aljda u smislu klaustro#o)inosti), kao i D"asper D"ons ne"to kasnije. ; potpunom kontrastu sa !ornelovim pozno.romantiarskim senzi)ilitetom, "eit#.o! katalog je ukratko ukazi!ao i na tendencije sa Zapadne amerike o)ale, kroz konsturkcije *d Keinhol#.a i Bruce Conner. !i umetnici koristili su s!akida"nje, kolok!ijalne idiome i potpunu runo(u kako )i isme!ali dru"t!eno licemerje (u 4om pogla!lju). !ak!a kretanja na!ela su "eit#.a da de#ini"e asam)la kao /jezik za nestrplji!e, *iper.kritine i anar*ine mlade umetnike/. !o ukazi!anje na sklonosti kulture maladei je znaajno. &okom %-i* 5merika je doi!ela poja!u 'beat' kulture, iji su nosioci pisci poput )ack Kerouac i pesnika Alena Gin,berga+,. Gin,berg je st!orio ko"marne ur)ane !izije /znalaca sa gla!ama an1ela kako gore z)og prastare, ne)eske po!ezanosti sa z!ezdanim generatorom u ma"ineriji no(i/. Njego!a )ajanja ot!orene.#orme zasi(ena slikama (predsta!ama) = delimino proistekla iz ideja ')roje3tive verse', koje je raz!io pro#esor 1arls &lson na Bla3k ountain 4ollege = imaju "iroke analogije sa $auenbergovim kolairanim po!r"inama. 5li, na stranu #ormalnosti> Gin,berg je jasno izrazio otu1enje generacije ro1ene u znaku Kiro"ime i Nagasakija. (; tom kontekstu, promocija japanske #ilozo#ije od strane D"on !ejd"a ima dru"t!eno.kritini priz!uk.) Gilo je dosta toga u "irokoj amerikoj kulturi z)og ega su se oni koji su )ili etiki osetlji!i mogli ose(ati neugodno i uznemireno.

Me-arti,am i mu"evnost 9mu-ost:

11

Cntitled ( edi3i )rin3es) iz oko 194E = 2ornelo!e kutije iz 4-i* i %-i* sastojale su se iz melan*olini* jukstapozicija predmeta razliiti* razmera, a time su implicirani !remenski i prostorni poetski skoko!i. 4et !iktorijanskog dejeg sapunskog me*ura )io )i sta!ljen nasuprot lunarne mape ili )i portret :edii princeze )io zalepljene u unutra"njosti onoga "to )i predsta!ljalo slot.ma"inu. 1, A) G) (19,<.L) = pripadnik /)itnike/ generacije, kritiar sa!remenog amerikog i!ota.

Poetkom %-i*, *ladni rat je )io na !r*uncu. 2on#likt u 2oreji, u koji je 5merika u"la da )i se suprotsta!ila umi"ljenoj glo)alnoj ekspanziji komunizma, za!r"io se 19%$ )ez potpisanog sporazuma. 2od ku(e, &rumano! /red lojalnosti/ iz 194? = u to !reme !ladini slu)enici )ili su pod istragom z)og sumnje za simpatisanje 4o!jeta = do!eo je do su1enja 8lger Diss.u 19%-te. Na tom su1enju du)iozni tajni dokumenti, na kraju, zagaranto!ali su osudu z)og "pijunae )i!"eg ino!nika State 0epart$ent.a. 8zme1u 19%-.%4 do"lo je do ogromnog uspona senatora 'oze!a :ek2artija. n je imao oslonac u repu)likanskoj !ladi koja se !ratila 19%,ge na elo dra!e, pred!o1ena predsednikom 5jzen*auerom. :ek2artije!a !lada!ina terora, koja je podrazume!ala i s!e o)like lani* optu)i oni* za koje se sumnjalo da su komunisti, konano se za!r"ila u no!em)ru 19%?, kada je )io z!anino osu1en. ; tak!oj atmos#eri, umetnici le!iarski* sklonosti ose(ali su se = razumlji!o = ranji!im i ugroenim. 'o koje mere je $auenberg re#lekto!ao gnu"anje /)itniki*/ pisaca nad amerikim "o!inizmomL 2rajem 19%, i poetkom 19%$, on je esto puto!ao u 7!ropu sa tada )liskim prijateljem, slikarem C $-om'l . Nji*o!a elja da upiju e!ropsku kulturu imala je neku sim)olinu teinu u !remenu kada je ameriko slikarst!o, relati!no, )ilo okrenuto ka unutra. 8talija, naroito 0im, )ili su otkro!ljuju(i za $auenberga. n je d!a puta posetio studio slikara koji je i!eo u 0imu, %.B*/$O B0//1, iji su Sa33"i17 s poetka %-i* = sastojali su se od zakrpljeni* i za"i!eni* !re(a (tor)i od jute) posta!ljeni* na nosila = )ili deo en#ormela, koji se ja!io kao paralela onom u Crancuskoj. 8talijanski en#ormel imao je neke sopst!ene oso)enosti. &o je naroito )io sluaj sa slikama Eu3io Fontana, koji je pono!o snano izrazio prostorni dinamizam italijanski* #uturista, tako "to je ot!orio slikarsku ra!an uz pomo( rupa i kosi* crta. 5li Burri.e! rad, kao onaj #rancuski* sa!remenika, imao je sadistike, telesne asocijacije. 0ascepine i poderotine po juti, na nekim delima, ini se da nose odre1enu meta#oru koja je u !ezi sa nji*o!om kr!a!o.cr!enom )ojom 15. &o je moralo uticati na isto!remene 0au"en)ergo!e cr!ene slike, da ne pominjemo Krevet. Burri.e!a ost!arenja imala su tendenciju napu"tanja generalni* iskaza karakteristini* za posleratnu umetnost. 5li, on je oigledno imao me1unarodnog uticaja. 8mao je nekoliko izlo)i u Njujorku izme1u 19%$.%, a dat mu je i iz!estan znaaj na "eit#.o!oj izlo)i asam)laa 19<1. 0au"en)ergo! saputnik $!OMB.( tako1e je uzimao elemente iz en#ormela, i to iz 'i)i#ije!og gra#itnog !oka)ulara. Na kraju (e st!oriti slike koje su o)jedinja!ale Poloko! i de 2uningo! gestualizam sa "kra)otinama koje su e!ocirale mrlje, prepra!ke i )risanja karakteristina za deji rukopis. n je )io pri!ren senzualnosti mediteranske kulture, "to (e do!esti i do stalnog naseljenja u 0imu poetkom <-i*. ; sticanju te pri!renost 0a#aelo!a 8tinska 2kola ima sloenu i am)i!alentnu ulogu16. Prigrli!"i Burri.ja i Dibi0ija, $auenberg i $-om'l su za"li na no!u teritoriju, naroito kada se ima u !idu to da su ameriki kritiari poput Grinberga, uprkos tome "to su !eliali Dibi0ijeva ost!arenja, stalno isticali superiornu !irilnost (mu"kost, mue!nost) amerike umetnosti. ; tom smislu, o!i umetnici mogu se posmatrati kao strate"ki !ani6 oni pri!atno (lino) ili !isceralno (utro)no) unose u jednu !i"e stoiku ili /mu"ku/ a!angardnu klimu. 'o 19<4, ameriki kritiki esta)li"ment razmotrio je $auenberga do te mere da je nji*o!o politiko mane!risanje moda doprinelo tome da on os!oji prestinu nagradu na Gijenalu u Aeneciji, dok su, s druge strane, $-om'l )uk!alno otpisali jer im je delo!ao isu!i"e /e!ropski/. :e1utim, poetkom %-i* i $auenberg i $-om'l , o)ojica, )ili su na jedan implicitan nain na istoj liniji sa telesnim indulgencijama (popustlji!ositma) estetike en#ormela. Do!inizam :ek2artije!e politike ogledao )i se u samopouzdanom mao izazo!u iji su nosioci )ili nji*o!i umetniki stari, apstraktni ekspresionisti. ; godini 19%$.4, D' !UNING je )io taj koji je u naj!e(oj meri predsta!ljao o!aplo(enje mu"ke. usredsre1enost apstraktnog ekspresionizma. &ada je st!arao polu#igurati!ne predsta!e ena koje su )ile odgo!or, mogu(e ironian, na 'i)i#ije!a ost!arenja19. 2aka! god da je )io njego! lini sta! = a priao je
1$

Sa33"o D= iz 19%$ = !re(e koje su kori"(ena na o!im platnima (slikama) esto su imale i"tampana slo!a, koja su se ukazi!ala na nji*o!o komercijalno poreklo. !o nago!e"ta!a neke !eze sa !urt vitersom, koji je pra!io kolae od otpadaka "tampanog papira. 8pak, nasuprot 0au"en)ergu, Burri se ogradio, distancirao od dadaistikog du*a. 4em toga, on je potcenji!ao jasne )iolo"ke asocijacije dela, istiu(i nji*o!u apstraktnu materijalnost. 14 Sa33"o D= iz 19%$ (#utnota 1$) 1% S3"ool of 8t"en iz 19<1 = klasina posta!ka i sla!ljenje intelektualnog integriteta i ispra!nosti, "to je e!ocirano naslo!om koji re#erira na 0a#aelo!u #resku, neutralizo!ani su trago!ima koji e!ociraju telesnu neumerenost i zamazi!anje izmetom. &elesne, materijalne umrljotine 0au"en)ergo!og Kreveta postale su, tako, ukr"tene na ne!ero!atan nain sa sim)olom renesansnog *umanizma. 1< 4lika @ena i bi3ikl iz 19%,.$ = o!de je interesantan moti! usta koji se pona!lja. 19%-te de 2uning je uradio studiju ene u koju je inkorporisao #ragment jedne #otogra#ije usta sa reklame za 2amel cigarete. &ako je pop kultura odigrala ulogu u usposta!ljanju o!e kljune, !ane teme. ;sta, esto pokazuju(i zu)e, postala su moti! koji se stalno !ra(ao. ;kazano je na to da je de 2uning predsta!u tog moti!a moda mogao preuzeti od Fran3is Ba3on. ( njego!oj predsta!i moti!a usta, u tre(em pogla!lju). 4 druge strane, Ba3on je <-i* (na neki nain kao po!ratna reakcija) slikao #igure sa )iciklima.

o ui!anju u /sjajnoj umetnikoj o)lasti/ saetoj u tradiciji e!ropskog akta, ali isto!remeno i o elji da ode dalje i stigne do /ideje idola/ = o!ako agresi!ne slike te"ko mogu da iz)egnu po!ezanost sa uzdizanim mao stereotipom. !ak!a t!rdnja je jo" !i"e opra!dana kada se ima u !idu do)ro poznata sklonost neki* apstraktni* ekspresionista ka alko*olizmu i ku(nom nasilju. tpor mla1i* umetnika, koji su se ose(ali nelagodno u !ezi sa tim o*olim maskulinizmom, mogao je poprimiti o)lik koje je !e( )io pot!r1en u strukturi mu"kog a!angardnog nasle1a. &o je saeto u 'i"ano!oj gesti koju je $AU'NB'$G spro!eo po po!ratku u 5meriku 19%$, u!uka!"i de 2uninga u jedan edipo!ski scenarijo. 0au"en)erg je u)edio starijeg umetnika da mu da jedan s!oj crte radi )risanja. 'ok je de 2uning zadra!ao iz!esni autoritet tako "to se postarao da crte )ude mastan, za!r"ni a!etinjski trag )io je naslo!ljen ,brisani de Kuning i potpisan sa /0o)ert 0au"en)erg/. !o !ra(a u se(anje poricanje autorskog /prisust!a/ u 0au"en)ergo!im ranim Beli$ slika$a. :e1utim, o!a gesta sim)olino je iz)risala ne samo /oinski/ potpis, !e( i ne"to od *eteroseksualne mu"kosti koja se !ezi!ala za to. 8ako je kratko !reme )io oenjen poetkom %-i*, 0au"en)erg je s*!atio da je )iseksualac. 'ru"t!o te"ko da je to odo)ra!alo. :ekartizam je *omoseksualizam izriito do!odio u !ezu sa kumunizmom i to do te mere da je, tokom istki u 4a!eznoj !ladi, posao izgu)ilo !i"e *omoseksualaca nego komunista. 9odine 19%4, mladi slikar 'asper 'ons zamenio je *.o$bly u ulozi 0au"en)ergo!og umetnikog sa!eznika. &o je isto!remeno )io i poetak nji*o!e romantine !eze koja je, imaju(i u !idu seksualne o)iaje toga !remena, )ila ne"to prilino drugaije u odnosu na o)ligatornu mue!nost1: apstraktnog ekspresionizma. &aj odnos )i(e izraen jedino kroz "i#ro!anu slikarsku sintaksu. Pono!o su 'i"ano!o kori"(enje posredne, telesne meta#ore i autorska neodredlji!osti njego!i* dela posluili kao model i uzor. 5 D"asper D"ons (e )iti taj koji (e taj model naj)lie slediti .

Meta0ore se-sualnog identiteta D"asper D"ons

D%&N+ je postigao uspe* kod kritike kada je trgo!ac umetninama Eeo 4astelli, koga je 0au"en)erg poz!ao u nji*o! zajedniki studio, otkupio s!e 'onso!e rado!e i izloio i*, ak pre 0au"en)ergo!i*, poetkom 19%E. 2ada posmatramo slike poput *arget .it" )laster 4asts ( eta sa gipsani$ odliv3i$a) i Bastave iz 19%4.% postaje jasno da, potpuno razliito od 0au"en)ergo!og poni"ta!anja razlika slikarst!oBo)jekat posredst!om teme /redimejda/ (i, samim tim, 'i"ana), 'onso!a upotre)a kompartimenta u eti ima iz!or u !ornelu. 2ori"(enje ja!ni* sim)ola ima ne"to ezoteriniji iz!or koji se ogleda u delu stariji* ameriki* umetnika poput Marsden 2artle i Charles Demuth. 4lika Charles Demuth3 1 "a- the 4um'er 5 in 6old iz 56;< ispro)ana je u 'onso!om Fu$ber 6 (19%%) i kasnijim slikama sa )roje!ima1=. 2artle i Demuth su )ili *omoseksualci, a Demuth je )io i 'i"ano! kolega i saradnik u danima njujor"ke dade. 8z o!oga postaje jasna 'onso!a identi#ikacija sa karakteristinim umetnikim precima. :e1u najneo)inijim 'i"ano!im gestama )ila je kreacija njego!og enskog alter ego(drugog ja), /rose "7lav (igra rei od '/ros% s'est la vie'). &a #igura, linost = njen !izuelni izraz ine 'i"ano!e #otogra#ije na kojima je o)uen kao ena, a uradio i* je Man $ej = poja!ljuje se na etiketi )oice za par#em Belle
1?

:ue!na iskljui!ost apstraktnog ekspresionizma naroito je oigledna i jasna kada se uzmu u o)zir e#ekti koje je taka! za*te! ili sta! imao u odnosu prema enama umetnicama, koje su nastojale da rade u tom du*u. ; tom smislu naroito je interesantan sluaj Poloko!e ene, .ee Krasner. 8storiar umetnosti %nne !agner pokazala je da, u !reme kada je Polok )io na !r*uncu sla!e kasni* 4-i*, njena reakcija na njego!o delo, tz!. ale slike iz 194<.9, imala je za posledicu namerno gu"enje njego!og slikarskog /*eroizma/, "to je )ila !rsta samoodricanja koje je )ilo neop*odno z)og potre)e da, paradoksalno, saGuva s!oju sopst!enost. (; to !reme ona je oigledno radila u ogranienim uslo!ima jedne prilago1ene spa!a(e so)e, dok je Polok )io okupirao gla!ni studio u nji*o!om domu.) ; godini Poloko!e smrti, Krasner je uradila snane kolae tako "to je !ero!atno crtala po ogromnim poluapstraktnim /isecima papira/, kak!e je i !eteran kaka! je )io :atis pra!io negde u to !reme. ; jednom od o!i* kolaa iskoristila je i iseke.!i"ko!e od slika njenog mua, kao da je u!e)a!ala pro)lematiku ou!anja od!ojenog identiteta (Bald /agle iz 19%% = Eee Krasner je )ila centralna #igura apstraktnog ekspresionizma. 2asni* $-i* uila je kod Kansa Ko#mana, nemakog slikara koji je preneo principe moderne apstrakcije njujor"kim slikarima. Gila je zaposlena u Federal 8rt )roje3t, gde je 19$< upoznala Poloka, sa kojim se !enala 194%. 0ana ost!arenja pokazuju u kojoj meri je )ila u Poloko!oj /senci/. Njeno delo tek sada poinje da se ispituje u ok!irima sopst!eni* karakteristika.) 2asnije, krajem %-i*, ironino, doz!olila je se)i da raz!ije !rstu ekspanzi!nog stila apstraknog ekspresionizma, koji je ranije imala potre)u da ugu"i. !im je pokazano, kao "to je to )io sluaj i sa nekim ranijim primerima u umetnosti MM !eka, kaka! je )io poloaj umetnica = z)og dru"t!eno i kulturno ut!r1eni* ok!ira mu"ko.enski* odnosa, umetnicama je esto )ilo nametnuto da pra!e kompromis po pitanju karijere. Nara!no, o!ak!a situacija )ila je jo" gora i izraenija kada su, poput Poloka i Krasner, umetnici )ili u )raku. 1E Fu$bers iz 19<< = 'ons je koristio slo!a ili )roje!e kao sredst!o pono!nog u!o1enja oznaitelja kolekti!nog znako!nog sistema u modernistiko /polje/, koje je pre toga )ilo zasno!ano na su)jekti!noj oceni ukusa. &ekstura naroito njego!i* crtea )ila je suptilno o)liko!ana, modulirana. 2od o!og primera pre"ao je preko nijanse gra#itne metalnim pra*om, kako )i st!orio utisak )ojeni* nago!e"taja, trago!a.

DaleineH/au deVoilette19. &o je dadaistika parodija na kozmetikuB*igijensku(*emijsku) industriju, a isto!remeno i saeta #ormulacija 'i"ano!og razume!anja umetnosti kao o)lika (enskog) tro"enja, "to je ne"to suprotno (mu"koj) proiz!odnji i st!aranju, koja (e kasnije )iti prikazana sa Bote-en-Valise. 'i"ano!a seksualnost, to)oe *eteroseksualna, o!om gestom jasno je do!edena u pitanje. ; isto !reme, njego!a dendije!ska, kico"ka persona, koja je gajila jedan aristokratski prezir prema onome "to je sam smatrao /razmetlji!om/ stranom slikarst!a, a da ne pominjemo mrenjake tj. retinalne asocijacije tog slikarst!a, o)ez)edila mu je )rojne gej simpatije. ; eti sa gipsani$ odliv3i$a ini se da 'ons suptilno prizi!a se(anje na 'i"ana. ; o!oj sliciBskulpturi ost!aruje se percepti!noBkonceptualno delo!anje izme1u /izloene/ (ali )ez )roje!a) mete i kutija nad njom koje su posta!ljene tik jedna uz drugu i u kojima se nalaze odli!ci delo!a tela koji su, u pojedinim sluaje!ima, kao "to je zeleni penis tre(i s desna, oigledno oznaeni kao /mu"ki/. Nini se da je o!o aluzija na Neenje koji ispaljuju s!oje /*ice/ na :ladu u Veliko$ ogledalu. +o" !i"e od toga, o!a predsta!a )i mogla da predsta!lja dramatinu nesigurnost, ne)ez)ednost *omoseksualaca u !remenu kada je *omoseksualnost snano za)ranjena = u tom smislu, on koristi meta#ore seksualnog /otkri!anja/ (kao namernog otkri!anja do tada skri!anog *omoseksualizma) i /zat!aranja/, ili izazi!a du"t!eno /ga1anje u metu/ (kao napadanje), "to je s!e sim)olino predsta!ljeno kroz #ragmente delo!a tela. ;prkos uzdrlji!osti i rezer!isanosti, o!o delo snano go!ori o dru"t!u koje je )ilo o)uzeto #antazminim unutra"njim demonima i nji*o!im isteri!anjem. Na taj nain, delo se do!odi u !ezu sa 0au"en)ergo!im Kreveto$, a pona!lja i apokaliptine potre)e )itista, od koji* su neki )ili *omoseksualci. +o" intrigantnija 'i"ano!ska paralela je sa /tant 0onn1s, delom koje usmera!a pogled posmatraa ne na mu"ki, !e( enski polni organ. 'ons mora da je znao da je, krajem 19%$ u Njujorku, 'i"an izloio zagonetni odli!ak nekog dela tela koji je naslo!io Fe$ale Fig Eeaf, (@enski list s$okve), odn. to je )io /poziti!/ do)ijen sa !agine /akta/ sa /tant 0onn1s.a. Nije !ero!atno da je 'ons znao ne"to o 'i"ano!om radu na instalaciji, mada je D"on !ejd", koji je )io )lizak i sa 0au"en)ergom i sa 'onsom, mogao znati ne"to o tome. 2ako )ilo, izgleda da je 'ons pratio 'i"ano!u misao poput detekti!a. 8ako se nije upoznao sa s!ojim du*o!nim !o1om s!e do 19%9 (sluajno godina kada je iza"la pr!a knjiga o 'i"anu od ;obert Eebel), on je mogao dosta toga da pogodi i pred!idi na osno!u onog izdanja asopisa 'Vie.' iz 4-i*. 4em toga, 19%4 znatan deo 'i"ano!og dela, koje je sakupio kolekcionar >alter 8rensberg, )io je izloen u :uzeju umetnosti u Ciladel#iji. 5ko eta dinamiku posmatranja iz Velikog ogledala i /tant 0onn1s, koje je u !ezi sa odnosima me1u polo!ima, zaista transponuje u *omoerotske ok!ire, kraj o!og dijaloga ost!aren je u ne"to poznijem umetnikom delu. +-Bo(-A iz 19<, amerikog skulptora $oberta Morisa predsta!lja jo" dalji stupanj u ikonogra#skom razja"nja!anju 'i"ana. 4ada su 'i"ano!e )ele"ke za Veliko ogledalo )ile dostupne i na engleskom (pre!od je iza"ao 19<-)> 'onso!a eta, odjek dela jo" u!ek ne!idlji!og za umetniku zajednicu, mogla je )iti nainjena )uk!alno kao pred!i1anje putanje 'i"ano!i* akti!nosti. 4!ojom !oajerskom +-Bo( Moris je sigurno imao na umu 'onso!u etu, samo "to je njen #ragmento!ani sadraj, kako se ini, sada )io pono!o konstituisan u predsta!u jednog samou!erenog i, !rlo mogu(e, *eteroseksualnog mu"karca. 8 dok se ini da +-Bo( preokre(e odnose (u !ezi posmatraaBpolo!a) koji su usposta!ljeni u /tant 0onn1s, posta!lja se pitanje do koje mere je /tant 0onn1s, polako se materijalizuju(i odn. nastaju(i, )ila odgo!or na Morisa i 'onsaL Ne postoje jasni odgo!ori na to. no "to je, ipak, jasno jeste injenica da je 'i"an u!eo u igru !eliku dozu elastinost, sa!itlji!osti, prilagodlji!osti kada se radi o meta#orama polo!a.

'steti-e indi0erentnosti 9ravnodunosti:

'i"ano!ski model uticao je na D"onsa, kao i na $auenberga, s!ojim anti.modernistikim potencijalom. Pono!o nam je de !uning o!de stoer. Njego! po!ratak #iguri poetkom %-i*-1 = po!ratak koji je )io paralelan radu )rojni* sa!remenika, koji su )ili sumnjia!i u pogledu !ere koju su Njumen ili 0otko polagali na sposo)nost apstrakcije da otelot!ori /sadraj/ = moderni kritiari, naroito Grinberg, smatrali su nedostatkom estetskog intenziteta i snage. Grinberg je na kraju sko!ao poetsku #razu /predsta!a )ez adrese/ kako )i opisao de 2uningo!o prilago1a!anje /deskripti!ne painterliness(LL) ... do apstraktni* za!r"etaka/. ; D%&N+&.&( Bastavi, gde je amerika zasta!a uzeta kao /tema/ za slikuBkola, uoa!a se reakcija na nezado!oljst!o koje se spremalo u Grinbergovom ta)oru. +ednosta!no, o!de je nemogu(e
19

Belle Daleine% /au de Voilette iz 19,1 = igrom rei tekst na etiketi se pre!odi kao /lepi da*Bskri!ena (!elom pokri!ena) !oda/. 'i"ano! enski alter ego, ;rose S1lavy, iz!iruje iznad tog natpisa ,+-Bo( = :oris o!de predsta!lja malu pra!ougaonu strukturu sa !ratima u o)liku slo!a /8/. 2ada se ot!ore, !rata gledaju na #otogra#iju umetnika, na njego! #alos koji se slae sa /8/, a koje se odnosi i na gledanje posmatraa ( eye) i na umetniko! identitet ,1 #utnota 1<

od!ojiti predsta!ljaki /sadraj/ slike od isto!remenog insistiranja na njenom #unkcionisanju kao izriito /apstraktne/ modernistike slike. Paradoks je postignut upra!o upotre)om st!ari koja kao dizajn postoji od ranije, odn. upotre)om jednog d!odimenzionalnog znaka za temu. Postepeno, 'ons (e i(i u pra!cu koji je !odio kori"(enju slo!a i )roje!a, koje je on uop"teno opisi!ao kao /st!ari koje um !e( poznaje/ . :oglo )i se misliti da o!ak!e jedinice sadre u se)i neko su"tinsko /postojanje/ ali, u st!ari, one le)de negde izme1u #izikog (telesnog) i konceptualnog (pojmo!nog) stanja. ; iz!esnom smislu, one su /)ez adrese/. Prema tome, 'ons je )io taj koji je ustano!io da je mogu(e nainiti predsta!e /)ez adrese/, !e"to potisnu!"i Grinbergovu pote"ko(u u !ezi sa poznim apstraktnim ekspresionizmom (iako te"ko) preko s!oje )analne teme, podra!aju(i ujedno na taj nain de 2uninga. 5ko uzmemo da Bastava u!odi jednu !rstu #antomske konceptualne /teme/ u modernistiko sliko!no /polje/, isto!remeno u!aju(i 'all-over' integritet FFF 'ons je oti"ao jo" dalje u ironisanju st!ari time "to je predsta!u sna)deo enkaustinom /koom/ (pres!lakom). 2ao i kod drugi* slika iz o!og perioda, 'ons u Bastavi primenjuje neo)inu te*niku kod koje je enkaustika (pigment izme"an sa !ru(im !oskom) naneta preko osno!e koju ine iscepani no!inski #ragmenti. ;potre)a o!ak!og slikarskog medijuma koji se )rzo u!r"(uje kako se !osak *ladi, osigurala je e#ektno zamrza!anje autogra#skog znaka odn. rukopisa, pre nego je mogao dositi(i s!oju punu ekspanziju ili jainu. 'ons je )io s!estan toga da je "ansa )ila jedno od osno!ni* 'i"ano!i* sredsta!a za osuje(enje sopst!ene estetske na!ike ili za zauzda!anje s!oje ekspresi!nosti, izraajnosti. 'i"an je, na primer, osta!io da se u donjem delu Velikog ogledala nakupi pra"ina koja je na taj nain delom odre1i!ala o)ojenosti o!og dela (zaista, ,gledalo u celini postalo je za 'i"ana kao neka !rsta /odga1anja u staklu/, pre nego konsolido!an umetniki predmet = /odga1anja/ !ero!atno z)og tog produenog delo!anja i uo)lia!anja, inae, njego!i* dela). Nini se da je 'ons tako1e primenji!ao princip /odga1anja/ u s!om preispiti!anju spontanosti apstraknog ekspresionizma (pre s!ega, spontanosti poteza). ; )ojenoj konstrukciji iz 19<- pod naslo!om Slika sa dve lopte, o!a kritika )ila je u dodiru i sa prezirom koji je on gaji u odnosu na epitet mu"kosti koji se !ezi!ao za apstraktni ekspresionizam. 4ta!io je d!e male dr!ene lopte u rupu koja je mu"ki rasturila (razorila) platno, koje je )ilo ispunjeno )alsamo!anim potezima. &ime je 'ons preneo ze)nju da modernistiko /polje/, s!akog trenutak, moe da se zat!ori (z)og )alsamo!anja potezaLLL). +o" jedna st!ar je prisutna u !ezi Bastave6 jasan ose(aj prikri!anja proistie iz primene no!ina za osno!u. !de.onde, sugesti!ni komadi(i no!ina poja!ljuju se kroz enkaustiku = sa!remeni doga1aji kao da su zaklonjeni na jedan meta#orian nain. 2ada se uzme u o)zir da je 5merika %-i* )ila o)uzeta prikri!anjem i otkri!anjem (!aljda u odnosu na ja!nost = neki* sklonosti, na!ika, opredeljenja), 'onso!i postupci se ine potpuno pogodnim. :ada, kada je u potonjim inter!juima o)ja"nja!ao genezu tj. postanak Bastave, postaje jasno je da je 'ons reproduko!ao dru"t!ena iz!rda!anja (!aljda da je on sam )io tak!a reprodukcija). &!rdio je da mu se ideja za Bastavu ja!ila /u snu/, kao da je na taj nain minimizo!ao upotre)u sopst!ene !olje i smestio njeno poreklo u nes!esno, pro!inciju nadrealizma. !o moe delo!ati neiskreno. 5merikoj zasta!i te"ko da je mogao )iti dat !e(i politiki znaaj nego "to je to )ilo u godinama kada je *ladni rat )io na !r*uncu, a ini se da se 'onso!o delo ja!lja kao "i#ra jedne prigu"ene am)i!alentnosti koja se ose(ala prema (!aljda dra!nom) autoritetu FFF 2ako god, zasta!a je zasigurno )ila jedan akti!an sim)ol /kolekti!nog/ ili /nacionalnog/ nes!esnog. !o precizno proiz!odi upra!o onak!u !rstu d!osmislenosti koja se ja!lja kada se razmatraju 'onso!e namere, a u kojoj je on ui!ao (za)a!ljao se). 8storiar umetnosti Moira /oth o)jasnila je 'onso!u neodredlji!u i d!osmislenu poziciju kao ne"to "to je proisteklo iz /estetike indi#erentnosti/, pojam kojim je ona o)jedinila 'onsa 0au"en)erga i D"ona !ejd"a> uz to, os!rnula se i na nametanje estetskog ili dru"t!enog tumaenja njego!og dela, koja su dolazila spolja a ne iz posmatranja samog dela. 'rugaije od apstraktni* ekspresionista kak!i su Njumen ili :ader!el, #ascinacija o!i* umetnika 'i"ano!im dendizmom predisponirala i* je na to da iz)ega!aju ot!orenu politiku saradnju. Arlo izraena d!osmislenost koju je 'ons nego!ao u o!om smislu !idi se na primer u seriji rado!a iz kasni* %-i* i nadalje, u kojima su )ezopasne (u smislu da ne izazi!aju i ne uznemira!aju) sek!ence )roje!a progurane kroz slikane i crtane !arijacije --. 4ek!ence )roje!a tekle su tako da su se mogle itati *orizontalno, dijagonalno, esto i !ertikalno. Na taj nain one su o)a!eznu su)jekti!nost, koja je )ila nagla"ena na po!r"ini slika apstraknog ekespresionizma, zamenile sa oigledno /loginim/ nainom kretanja sa jedne strane slikarskog polja na drugu. Posta!i!"i taka! sistem, 'ons se, "to je )ilo paradoksalno, oslo)odio tako da radi okolo )roje!a, izlau(i se ili os!ajaju(i po!r"inu slike jednako re!nosno i pos!e(eno kao i de 2uning. /oth, me1utim, istie da )i neko lako mogao s*!atiti o!e )roje!i kao ne"to "to na jedan posredan i zao)ilazni nain koordinira sa politikom mekartizma. Numerike sek!ence esto su do)ijale tajanst!eno znaenje na su1enjima za "pijunau, na kojima su /"i#re konstantno )ile na i!ici da )udu razotkri!ene/. +asno je da )roje!i odole!aju tome da )udu
,,

#utnota 1E

pre)rojani, da tako kaemo, sa )ilo koje strane. ni precizno deluju, kako je to rekao 8red Orton za Bastavu, /u polju razlika i nesuglasica/, i pri tom ne pot!r1uju ni o!o, ni ono itanje odn. tumaenje. :e1utim, postojali su i neki izrazi ot!oreni* politiki* komentara u !e(oj umetnikoj sredini Njujorka. Postoji tendencija da se pre!idi injenica da se 19%$ jedan slikar )a!io time da u istu ra!an (u smislu !anosti) do!ede temu i apstrakciju = 2eri $ivers (Earry ;ivers) je izaz!ao malu oluju s!ojim Va2ington prelazi 0elaver. 4likana u neodlunom, skicoznom maniru, ona po malo podse(a na ki, na akademsku ikonu patritoizma istog naslo!a koju je uradio /$anuel Eeutze 1E%1. !o pokazuje da nije s!a a!angardna praksa u o!om periodu )ila odraz paralize politike !olje. 8ako #igurati!na i #ormalno konzer!ati!nija nego 'onso!o delo, 0i!erso!a predsta!a izraa!a nepo"to!anje prema slici koja je )ila s!epristuna u amerikim uionicama. &ako1e se za)ora!lja da je i Dian, koliko god delo!ao nezaintereso!an za s!etska z)i!anja, slino 0i!ersu nainio delo na temu 'orda Aa"ingtona. 0adi se o kolau pod naslo!om 8ll1gorie de genre = 'Vog' je )io raspisao konkurs za Aa"ingtono! portret koji je tre)alo da se poja!i na koricama nji*o!og /amerikog/ izdanja u #e)ruaru 194$. 'i"an je ponudio re"enje gde je predsta!e Aa"ingtono!og pro#ila i mape 5merike proiz!eo od dela smeurane gaze za pre!ijanje. !o je )ilo zamazano jodom, "to je imalo d!ostruku konotaciju6 rana i pruga na amerikoj zasta!i> )ilo je iz)odeno i iodama raz)acani* lani* z!ezdica. 8maju(i u !idu, kako se ini, to da se o!a gesta odnosila na ulazak 5mrike u drugi s!etski rat, 'i"ano! predlog je, "to ne iznena1uje, )io od)ijen. 'i"an se, izgleda, za 5meriku isu!i"e pri)liio antipatriotskom> (za) 5meriku koja (e ga na kraju pri*!atiti kao jednog od s!oji* (primio je dra!ljanst!o 194?). D"ons je lako mogao !ideti Dianov kola, koji je 1944 )io reproduko!an u 'VVV', amerikom nadrealistikom asopisu. :oda je D"ons to za)ora!io. '!anaest godina kasnije, s!ojom Bastavo$ sau!ao je od za)ora!a kritiku 5merike z)og njeni* d!osmislenosti.

$edimejdi i repli-e
2ao deo repertoara skulptura u malim razmerama koje je u to !reme radio, D"ons je 19<-te uradio )ainted Bronze !8le 4ans#, delo u kome su na plintu posta!ljeni odli!ci uzeti sa d!e konzer!e pi!a. !o je predsta!ljalo no!u #azu u 'onso!oj recepciji 'i"ana, usredsredi!"i se sada u !e(oj meri na redimejd i implikacije koje su proizilazile iz njega. H0au"en)erg, i u manjoj meri @eri 0i!ers, da!no pre o!oga su u!eli ro)ne predsta!e u umetnost, re#lektuju(i na taj nain potro"aki )um u posleratnoj 5merici FFF ali 'onso!e konzer!e pi!a u s!ojoj su"tini )ile su ezoterinije (nejasnije po s!om poreklu odn. iz!ori"tu). Ara(aju(i redimejd ili maso!nu.proiz!odnju u umetnosti, "to je na sim)olian nain otelot!oreno i kroz /pijedestal/ na kome stoje o!i predmeti i kroz primenu tradicionalne skulptoralne te*nike izli!anja u )ronzi, 'ons je o!im posta!io konceptualne zagonetke o !ezi izme1u jedinst!enosti i isto!etnosti. !o pitanje )ilo je dalje jo" !i"e zao"treno nainom na koji su )ile ura1ene etikete ud!ojeni* o)jekata ()ile su naslikane rukom), a time su istaknute razlike me1u njima. 4 tim u !ezi, jedan odli!ak konzer!e )io je /ot!oren/ dok je drugi ostao /zapea(en/ (zat!oren). 4am Dian je, kako se ini, sa s!oje strane uz!ra(ao na o!ak!e geste = tokom <-i* on se usredsredio na pitanja koja su okrui!ala, koja su se ja!ljala u !ezi redimejda i pra!ljenja replika. Pokazuju(i iz!esnu dozu ljutnje u !ezi sa kultom /neo.dade/, 19<, pisao je s!om starom prijatelju, dadaisti Kansu 0i*teru, ale(i se na estetizo!anje njego!i* redimejda. ni su, t!rdio je, )ili )acani u lice pu)like kao o)lik prkosa. 2oliko god da su interpretatori ose(ali da je on s!akodne!ne predmete /uzdigao/ do statusa umetnosti, sam 'i"an je sada t!rdio da su redimejdi )ili oda)irani kao o)lik potpune indi#erencije. Nita!o nji*o!o o)razloenje i o)ja"njenje kao antiestetski* predmeta poi!alo je na injenici da im je nedostajala /jedinst!enost/. Arlo je mogu(e da je 'i"an o!de re#ormulisao s!oje nekada"nje sta!o!e, kako )i ostao na elu toko!a koji su se od!ijali pred njim. :e1utim, pitanja koja su se ticala paradoksa koji se ja!ljao u !ezi /originalnosti/ i /reprodukti!nosti/ redimejda, jo" ranije su ga zanimala. ; )ele"kama iz $-i* godina, na osno!ama jedne pseudo.naune kategorije koju je nazi!ao /in#ra.maleno/, on je "pekulisao, na jedan goto!o meta#iziki nain, o )eskrajno malim razlikama ili prago!ima koji postoje izme1u razliiti* #iziki* stanja. ; jednom sluaju kae6 ';azlika H !di$enzionalna# iz$e<uH dva proizvoda $asovne proizvodnjeH Idobijena iz istog kalupaJ je Oin#ra.t*inP !infra-$alena#K. Ne znaju(i za o!u t!rdnju, 'ons je nainio njenu paralelu u s!ojim konzer!ama. Dian je e#ekte reprodukti!nosti do!eo do per!erznog zakljuka kada je, 19<4, doz!olio 9aleriji D!arc u :ilanu da napra!i ogranienu seriju (od E potpisani* i numerisani* kopija) od 14 redimejda, pri emu je s!aki )io /original/ do)ijen iz istog kalupa. Za 'i"ana !ero!atno je postojala !eza izme1u po prirodi ironine /indi!idualnosti/ predmeta maso!ne proiz!odnje i drugi* primera postojanja /in#ra.malene/ granice izme1u onoga "to je kalup i onoga "to je odli!ak, kao "to je )io sluaj sa neo)inim /poziti!nim/ odli!kom uzetim sa !agine lutke u /tant 0onn1s. (Zapra!o, i 'ons je traio !erziju o!og odli!ka.)

Potpuno razliito od primera u 'onso!om delu, tokom <-i* mnogi umetnici (e se latiti do)ijanja odli!aka sa tela, eksploati"u(i sa s!im onim jetkim indeksnim trago!ima ili otiscima /i!ota/ koji su nastajali na taj nain. :e1u njima su i ameriki skulptor 6eorge "egal i #rancuski umetnik Iv !lajn. :e1utim, tek sa E-im umetnici su registro!ali pune e#ekte di"ano!skog intereso!anja za pra!ljenje replika. 5merikanka "herrie .evine, koja se specijalizo!ala za /pris!ajanje/ !e( postoje(i* umetniki* dela koja su iz!eli mu"ki /majstori/, na jedan suptilan nain pra!ila je ironine komentare na raun /maskulinizma/ di"ano!ske tradicije i to tako "to je /#eminizo!ala/ njego!e slike i imaginacije. &okom 1991, ona je nainila ita!u seriju pisoara ispolirani* )ronzani* po!r"ina> time je na du*o!it nain pono!o iz!ela 'onso!o pre!o1enje redimejd principa nazad u umetnosti. 8sto!remeno, napra!ila je i #ine aluzije na ispolirane modernistike skulpture 2onstantina Grankuzija = 'i"an je pomagao da se prodaju njego!i rado!i = a time je na ono "to sada deluje kao jedan prilino strog /original/ pisoara, projekto!ala kom)ino!anu auru seksa i komercijalnog !e"takog sjaja,$. +edan drugi umetnik iz E-i*, /o'ert 6o'er, uradio je skulpturu koju ine d!a pisoara posta!ljeni* jedan uz drugi ,4. Ninjenica da su 'oberove predsta!e esto aludirale na *omoseksualnost, imala je e#ekat prozi!anja 'i"ana z)og mu"kosti, ali mu"kosti, nara!no, )lie onoj umetnika kaka! je )io 'i"ano! posrednik, 'asper 'ons, ije je ud!ajanje pi!ski* konzer!i 'ober na iz!estan nain pono!io. &ako #ine meta#ore, koje su se ticale tradicije redimejda, pret!orile su se u prilino monotonu za!r"nu igru. :oda )i se, uz !i"e saose(anja, o!aj proces mogao po!ezati sa pojmom /anra/. ; Kolandiji 1?og !eka, mrt!a priroda je ut!r1ena kao anr, kao jedna tematska kategorija koju su slikari mogli znalaki da o)ra1uju. :oda, dakle, tradicija redimejda ima s!oje analogije. 5li o)imniji program rada koji je 'i"an dao posleratnoj umetnosti = kao "to je zanimanje za odnose /polo!a/ na liniji izme1u o)jekta i posmatraa, ili ispiti!anje !eza izme1u /originala/ i /replike/ = te"ko da na taj nain konstitui"e jedan anr, kao "to je to )ilo sa mrt!om prirodom u 1?om !eku. 0edimejdi nisu !ezani za odre1enu !rstu o)jekata, su)jekata ili te*nika. ;mesto toga, oni poi!aju na dinamici konceptualni* ino!acija. 5 upra!o u o!oj neu*!atlji!oj, iluzornoj o)lasti, koja se opire kon!encionalnim estetskim kriterijumima, 'i"an je imao naj!e(eg istorijskog uticaja.

III Umetnik u krizi: od Bacon do Beuys

Predstava o umetniku koji je bio zavetan posleratnim avangardama bila je u osnovi jedna herojska predstava. ta god da su Pikasove nestalne promene stila, Dianov cerebralni dendizam, ili Mondrijanovo univerzalizovanje, uoptavanje apstrakne vizije imale za reper, modernistiki umetnik iroko je bio shvaen kao neko ko poseduje superioran senzibilitet. vakav model se uglavnom odr!ao i posle "#$%. &otogra'ije Poloka koje je uradio (ans )amuth predstavljaju ga kao ukletog i premiljajueg, prototipa nekon'ormiste. *li drutvene promene su polako oblikovale oseaj o posebnom statusu umetnika. +ulturna vrednost koja se oslanjala na koncet ,jedinstvenosti, na primer, bila je potajno, podmuklo je bila naeta robnom proizvodnjom i porastom, razvojem reproduktivnih tehnologija. +ako su umetnici registrovali te promene- vo poglavlja ima cilj da da neke odgovore. Poduprta sveu o sebi bila je svest umetnika o onome ta je ljudsko. Prethodna poglavlja umnogome su bila usredsre.ena na to kako su ameriki avangardni umetnici kretali izme.u konkurentnih estetskih pozicija /rinberga i Diana. 0 tom procesu, toku razvoja esto su otvoreno ,ljudske, teme, pored politike, izbijale iz njihove umetnosti. 0opteno, postojala je tendencija koja je vodila ka tome da umetnici iz evropskih zemalja ponovo prona.u humanistiku ikonogra'iju.
,$

FountainH8fter ar3el 0u3"a$p = na jednoj instalaciji iz 19E9 u 9aleriji ary Boone u Njujorku, koja je naslo!ljena sa Feenje !)re$a arsel 0i2anu#, Eevine je !odila s!oj dijalaog sa 'i"anom u drugom smeru. ; !itrinama su )ile sme"tene male staklene !erzije Neenja iz 'i"ano!og Velikog ogledala. 'i"an je s!oje Neenje s*!atao kao /kalupe/ koji ekaju da )udu ispunjeni. &ransponuju(i njego!e dijagramske prototipo!e u trodimenzionalne o)like, Eevine je o"tro pod!ukla nji*o!u /li"enost sadrine/ i izolaciju. ,4 *.o Crinals 19E< = o!e !isoko stilizo!ane, neutilitarne !erzije delo!a !odo!odne instalacije e!ociraju sloena intereso!anja psi*o.seksualne prirode, koja su )ila po!ezana sa pitanjima *igijene i mu"kog !ezi!anja. 8sto!remeno, one na du*o!it nain !ode dijalog sa u!enim )ronzanim odli!kom d!e pi!ske konzer!e 'aspera 'onsa, tz!. )ainted Bronze iz 19<-. 4a s!oje strane, 'onso!e konzer!e re#eriraju i na 'i"ana i na mao kulturu pijanenja apstraktni* ekspersionista. 'ober tako zaokruuje ita! dijalog, koji se )a!i mu"kim dru"t!enoBumetnikim drugarst!om.

Humanizam i individualizam: britanska i francuska figuracija u 50im

0 1ritaniji sredinom veka, skulptori Barbara Hepworth i Henri Mur su osigurali internacionalni umetniki pro'il zemlji, koji joj je nedostajao jo od "#og veka. )arotio su Murove 'igurativne skulpture uspele da ostvare kombinaciju univerzalizujue, uoptavajue retorike sa dupoko ukorenjenom engleskom zatvorenosu, okrenutou sebi i uskogrudou. )jegovi najbolji radovi, kao na primer Working Model or Reclining !igure iz !5 , gledaju napolje na lekcie prethodnih evropskih avangardi i njihove ,primitivistike, modele, mada su 'ormalni rizici pozne konstruktivistike skulpture ili Pikasovih varvarskih telesnih distorzija bili ubla!eni jednom vizijom telesne ravnote!e koja je derivirala iz klasinog.

POJMOVNIK, M. uvakovi, BG-N.Sad, 1999 NEODADA

Neodada je neoavan a!dni u"e#ni$ki %ok!e# na&#ao u SAD'u k!a(e" )*-i+ neodadu nije bitno stvaranje umetnosti, ve pronalaenje umetnosti u svetu. Neodada je nastala: odina . Za

(1) obnovom i radikalizacijom dianovske dadaisti ke tradicije kroz ekscesnost, prekora enje medijski! i disciplinarni! "ranica, (#) prevladavanjem reenja akciono" slikarstva, na primer $eksona %oloka, odbacivanjem akcije usmerene na stvaranje umetni ko" dela i i,-a an(e" &a"e ak.i(e i $ina kao do a/a(a, (&) eksperimentalnim interdisciplinarnim radom na koli B-ek Maun#in Ko-ed0 ('lack (ountain )olle"e) u *evernoj +arolini i radom D0ona Ke(d0a na Novoj koli za socijalna istraivanja u Njujorku tokom ,-.i! "odina, (/) razli itim eksperimentima u muzici, 0ilmu, pozoritu i knjievnosti koji su relativizovali i prekora ivali "ranice medijsko" rada, (,) ana!+i&#i$ki" %!i&#u%o" koji se zalae za razaranje "ra1anski! vrednosti i institucija sveta umetnosti, odbacivanjem institucionalno" rada ili zasnivanjem alternativni! institucija (izla"anje na ulici, u "arai i stanu). Neodadu !a,-iku(e od dade dru"a ija drutvena situacija umetni ko" delovanja. Dada je nastala kao estetska, eti ka i politi ka provokacija i destrukcija tradicionalni! "ra1anski! vrednosti i time je bila pret!odnica (avana"rda) modernisti ke umetnosti. Neodada je na&#a-a u do1a do"ina.i(e vi&oke "ode!ni&#i$ke e&#e#ike &-ika!&#va i &ku-%#u!e i %o#!o2a$ko d!u2#va: (1) zasnovana je na kriti kom stavu prema 0ormalisti kim teorijama visoko" modernizma koje se zalau za autonomiju umetni ko" dela (slikarstva, skulpture), za razlikovanje visoke i popularne umetnosti i de0inisanje umetni ko" dela isklju ivo posredstvom nje"ove materijalne mor0olo"ije, (#) zasnovana je kao u"e#no&# %o#!o2a$ko d!u2#va, a to zna i kao umetnost koja radi sa produktima, zna enjima i vrednostima drutvene potronje visoko" modernizma 222 P!i&#u% neodade %o#!o2a$ko" d!u2#vu (e k!i#i$ki i ni+i-i&#i$ki . $ok, na primer, 0luksus kroz sli ne strate"ije tei utopijskom du!ovnom i politi kom obrtu meta0orizujui zenovsko prosvetljenje i individualno oslobo1enje, neodada pokazuje besmisao,

istroenost, otu1enost, okrutnost i realnost potroa ko" drutva. 3 neodadi nema pouke, !umora, ironije i parodije, ve !ladna, doslovna i cini na upotreba otpadaka, tra"ova i me!anizama potroa ko" drutva 222

Neodada &e !a,vi(a u neko-iko &"e!ova:

(1) kao +e%enin ime brie "ranicu izme1u slikarsko", skulptorsko" i teatarsko" ina kroz ludisti ke inove &%a(an(a 0ivo#a i u"e#no&#i. Naj ee mesto za realizaciju !epenin"a su simboli ka mesta potroa ko" drutva: autoput, otpad, "araa, a u esnici su umetnici i publika (#) kao !ead3 'na.#e i a&a"1-a0 stvarajui kolano.asamblane slike (4obert 4au2en1e! ), trodimenzion.alne objekte i instalacije koje imaju status ima"inarne sceno."ra0ije (Edva!d Kin+o-., K-e& O-den1u! ) (&) kao vi2e"edi(&ka u"e#no&# (intermedijalno, multimedijalno, mi5ed media) (/) kao ko-a0 koji se realizuje slikarskim postupcima ili kolano.montanim 0otopostupcima sitotampe, ime je anticipirana kriti ka linija pop arta (4au2en1e! , D0a&%e! D0on&, D0i" Da(n, Endi Vo!+o-, 4o( 5i+#en2#a(n ). Neodada i !epenin" su varijante isto" procesa autodestrukcije visoko" modernizma. Neodada i %o% a!# &u 1-i&ki %ok!e#i . %ostoje konceptualne podudarnosti izme1u neodade i kriti ke linije pop arta koja destruira 0etiizirane predmete modernisti ke kulture. %op art i neodada se razlikuju po tome to pop art prikazuje potroa ki svet (slikom, "ra0ikom, 0oto"ra0ijom, skulpturom, asamblaom, instalacijom), a neodada potroa ki svet i nje"ove produkte i institucije koristi kao doslovni i prona1eni 6materijal6 za umetni ki in.