REPUBLIKA SRBIJA

VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA

MENADMENT U SAOBRAAJU
Smer:
PRAVO I BEZBEDNOST

Predmet:
Kompanijsko pravo
Tema:
Ortako drutvo

Mentor:

Student:
Filip Ljubi, 180-P/2013
0

SADRAJ:

I UVOD.........................................................................................2
II POJAM I KARAKTERISTIKE ORTAKOG DRUTVA...3
III OSNIVAKI AKT..................................................................5
1.OSNIVANJE ORTAKOG DRUTVA.....................................................5
2.UGOVOR O OSNIVANJU....................................................................6
3. REGISTRACIJA................................................................................6

IV PRAVNI ODNOSI IZMEU ORTAKA I ORTAKA SA

ORTAKIM DRUTVOM...........................................................7
1. ULOG U DRUTVO...........................................................................7
2. ODLUIVANJE ORTAKA...................................................................8
3. POSLOVOENJE U ORTAKOM DRUTVU ..........................................9

V PRAVNI ODNOSI ORTAKOG DRUTVA PREMA

TREOM LICIMA.......................................................................10
VI PRESTANAK RADA ORTAKOG DRUTVA..................11
LITERATURA

I UVOD

Ortako drutvo ili drutvo sa neogranienom solidarnom odgovornou (ortakluk) je

udruenje vie fizikih ili pravnih lica koje obavlja odgovarajuu delatnost, gde ortaci
imaju neogranienu ili solidarnu odgovornost i odgovaraju za obaveze celokupnom
svojom imovinom.
Zakonodavstvo Srbije ima veoma izgraen pojam preduzee, kome bez obzira na
svojinski oblik i vrstu priznaju pravni subjektivitet. Kao pravni subjekt, preduzee je
vlasnik svih sredstava koja ulaze u njegovu imovinu i sa njima moe slobodno
raspolagati. To se utvruje statusom preduzea. Na primer ako je u pitanju prodaja
prodato sredstvo izlazi iz imovinske mase preduzea. Ali, u nju ulazi kupovna cena i tako
se ne menja nita u njenoj vrednosti. Istovremeno, vlasnici preduzea, zavisno od vrste
preduzea, mogu raspolagati:
svojim udellima u preduzeu, ili
deonicama preduzea.
S obzirom na to da li osniva postaje titular nad preduzeem ili ne, razlikuju se
vlasniki tipovi preduzee i nevlasniki tipovi preduzea.
Prema vaeim zakonima SCG koji se primenjuju u Republici Srbiji vlasniki tipovi
preduzea se definiu kao drutva lica (komanditno i ortako drutvo) i drutva kapitala
(akcionarsko drutvo i drutvo sa ogranienom odgovornou).
.

II POJAM I KARAKTERISTIKE ORTAKOG DRUTVA

Ortako drutvo je tip preduzea koje osnivaju dva ili vie pravnih ili fizikih lica radi
obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom i iji je zajedniki
cilj sticanje profita. Ortaka drutva su sva privredna drutva u kojima lanovi imaju
neogranienu solidarnu odgovornost za obaveze drutva. Ortaci u ortakom drutvu svoje
meusobne odnose reguliu i ureuju slobodno, takoe je slobodno i raspolaganje udelom
meu ortacima u ortakom drutvu. O ovom tipu preduzea po pravilu ne postoji
minimalni ulog kapitala. Ortako drutvo je slino inokosnim drutvima (drutva sa
jednim vasnikom), od kojih se razlikuje samo po broju lanova. Ortaka drutva se
preteno osnivaju u oblastima trgovine na veliko i malo, uslunim delatnostima,
zanatstvu, osiguranju itd.1

Ortako drutvo se uglavnom osniva kada se radi o manjem privrednom subjektu, a

lica koja ga ine su ortaci. Ortako drutvo ima nekoliko osnovnih karakteristika, koje
proizilaze iz njegovog pojma utvrenog zakonskom odredbom. Ovo drutvo karakterie
nain njegovog nastanka, a drutvo nastaje na osnovu ugovora koji potpisuju svi njegovi
lanovi.2
Za svoje obaveze ortako drutvo odgovara celokupnom svojom imovinom. Ortaci
odgovaraju solidarno celokupnom svojom imovinom, osim ako sa poveriocem nije
drugaije predvieno.
Ulog ortaka u ortako drutvo moe biti u novcu, stvarima i pravima, kao i u radu ili
uslugama koji su izvreni ili treba da budu izvreni.
Ulozi ortaka su jednake vrednosti.3
Ortako drutvo ima svoju imovinu, koja je na poetku osnivanja jednaka ulozima
ortaka i ortaci njom odgovaraju za svoje obaveze. Treba napomenuti da je imovina
ortakog drutva potpuno odvojena od imovine ortaka. Izuzetak ine stvari koje su date
na korienje drtutvu ali uz zadrano pravo ortaka na svojinu.

http://sh.wikipedia.org/, Ortako drutvo, 09.12.2008. godine

Vidi: prof. dr Srdi Milutin, Jovanovi Vladimir, Pravni poloaj privrednih subjekata, Privredna
akademija, Novi Sad, 2006.god, strana 26
3
http://www.kombeg.org.yu, Ortako drutvo, 10.12.2008. godine
2

Osnovni cilj osnivanja ortakog drutva je sticanje dobiti. Ovakav tip drutva moe
obavljati i vie delatnosti , a o tome odluuju sami ortaci. Jedini uslov je da stiu uslove
za obavljanje date delatnosti.
Ortako drutvo ima svoje poslovno ime pod kojim posluje u pravnom prometu. 4
Drutvo posluje pod personalnom firmom. Obino se navode imena jednog, dvojice
ili vie ortaka uz oznaku "i ostali" . Ortako druvo obino korisi skraenicu OD ili
O.D.. 5

Vidi: prof. dr Srdi Milutin, Jovanovi Vladimir, Pravni poloaj privrednih subjekata, Privredna
akademija, Novi Sad, 2006.god, strana 27
5
http://www.sme.sr.gov.yu/, Privredna drutva, 06.12.2008

III OSNIVAKI AKT

1.OSNIVANJE ORTAKOG DRUTVA

Osnivako drutvo se osniva i nastaje na osnovu osnivakog akta. Zato ovaj akt ima
konstitutivni karakter. Osnivai akt ortakog drutva je ugovor o osnivanju drutva.
Osnivaki akt mora biti sastavljen u pismenoj formi i mora biti potpisan od strane svih
osnivaa. On takoe mora imati odgovarajuu sadrinu. Obavezna sadrina osnivakog
akta utvrena je zakonom o privrednim drutvima. Osnivaki akt ortakog drutva ima
obavezne i neobavezne elemente. 6
Osnivai ortakog drutva mogu biti fizika i pravna lica. Minimalni broj osnivaa je
dva. Ogranienja u maksimalnom broju lica koja osnivaju ortako drutvo ne postoji.
Obino ovakav tip drutva osniva manji broj lica.

Osnivaki akt ortakog drutva sadri:

1. puno ime i prebivalite svih fizikoh lica, kao i matini broj svih osnivaa
i poslovno ime i sedite pravnog lica svakog ortaka,
2. poslovno ime i sedite drutva,
3. delatnost,
4. oznaenje vrste i vrednosti uloga ortaka.7

Osnivaki akt treba da sadri i odredbe o zastupanju preduzea, ali i nain

raspolaganja dobiti, kao i snoenje rizika. Da bi drutvo bilo registrovano pored prijave
za registraciju kao i ugovora o osnovinju neophodan je i dokument o uplaenim ulozima
lanova drutva.8

Vidi: prof. dr Srdi Milutin, Jovanovi Vladimir, Pravni poloaj privrednih subjekata, Privredna
akademija, Novi Sad, 2006.god, strana 27
7
http://www.sme.sr.gov.yu/, Privredna drutva, 06.12.2008
8
Vidi: dr Babi Verica, dr Janiijevi Neboja, dr Kosti ivko, dr Petkovi Mirjana, dr Stefanovi ivan,
Organizacija preduzea, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000.god, strana 101

Neobavezne elemente osnivakog akta ortakog drutva, koji su od znaaja za

drutvo i ortake, utvruju osnivai samostalno, prema njihovim potrebama.
Izmene i dopune osnivakog akta ortakog drutva vri se uz saglasnost svih ortaka
drutva, ako tim aktom nije drukije predvieno.Ovo pravilo je dispozitivnog karaktera.9

2.UGOVOR O OSNIVANJU

Ortako drutvo moe da ima i ugovor orataka drutva. Ovaj ugovor nema
konstitutivni karakter, a poiva na fakultativnoj osnovi tj. drutvo moe ali ne mora da ga
ima. Ovakvim ugovorom se utvruje poslovanje ortakog drutva i upravljanje u samom
drutvu.
Za zakljuivanje ugovora ortaka neophodna je pismena forma , a poto je to ugovor
izmeu dva ortaka , svaki od njih mora da potpie ovaj ugovor.
Ovaj ugovor se prilae uz prijavu za registraciju drutva, a pravno dejstvo poinje
kada ga svi ortaci potpiu.10

3. REGISTRACIJA
Uz registracionu prijavu osnivanja ortakog drutva prilae se:

dokaz o identitetu osnivaa (fotokopija line karte ili pasoa);

osnivaki akt drutva, s overenim potpisima osnivaa;
ako je ortak preneo pravo poslovoenja na tree lice, overen potpis tog

lica;

naknada za registraciju u iznosu od 2.040,00 dinara. 11

http://www.sme.sr.gov.yu, Privredna drutva, 06.12.2008

Vidi: prof. dr Srdi Milutin, Jovanovi Vladimir, Pravni poloaj privrednih subjekata, Privredna
akademija, Novi Sad, 2006.god, strana 28
11
http://www.kombeg.org.yu/, Ortako drutvo, 10.12.2008. godine
10

IV PRAVNI ODNOSI IZMEU ORTAKA I ORTAKA SA

ORTAKIM DRUTVOM

1.ULOG U DRUTVO
Osnivaka sredstva drutva mogu biti u vidu novca, stvari ili prava koja su iskazana u
novcu. Ulozi pojedinih lanova ine glavnicu drutva tj. neophodna sredstva za
poslovanje.12

lanovi ortakog drutva unose u drutvo uvek iste uloge. Kada se radi o novanim
ulozima, zna se visina uloga i ne postoje nikakvi problemi njihovog unoenja. Ali kada su
u pitanju nenovani ulozi, oni najpre moraju biti procenjeni tj. odreuje se njihova realna
vrednost koja se izraava u novcu. Ortaci moraju sporazumno da se dogovore o
vrednosti nanovanih uloga, a ukoliko se to ne postigne imaju dve mogunosti.
Prva je da procenu povere ovlaenom procenjivau, a druga da podnesu zahtev da to
uradi sud u vanparninom postupku.
Ortaci svoje uloge unose u drutvo nainom koji odreuje osnovaki akt. Ukoliko
jedan od ortaka ne unese svoj ulog na nain koji je ugovoren, ili u predvienom roku ne
uplati novac ili ak za sebe uzme novac ili neku drugu imovinu drutva, duan je da
drutvu plati odreenu kamatu od dana kada je trebao uplatiti ulog tj. od dana kada je
trebao predati imovinu ili je uzeo novac ili imovinu.

Obaveza ortaka je da uplati svoj ulog u dogovorenoj visini, i zato je on duan da

povea svoj ulog iznad iznosa odreenog osnivakim aktom ali nije duan da povea svoj
ulog radi prikrivanja gubitaka drutva.

12

Vidi: dr Babi Verica, dr Janiijevi Neboja, dr Kosti ivko, dr Petkovi Mirjana, dr Stefanovi ivan,
Organizacija preduzea, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000.god, strana 101

Ortaci svoj udeo u drutvu moe preneti na drugog ortaka sa kojim se to dogovori.
Ovakvim prenosom se ne ugroavaju interesi drutva niti njenih poverilaca. 13

2.ODLUIVANJE ORTAKA
Odluivanje je regulisano Zakonomo privrednim drutvima. Odluke u ortakom
drutvu uglavom donose sami ortaci, a postoje dve kategorije odluka. Prva se odnosi na
odluke u vezi sa redovnom delatnou ortakog drutva, dok druga na pitanja izvan
redovne delatnosti drutva. Kvorum za donoenje prve kategorije odluka je veina od
ukupnog broja glasova ortaka, a na drugu kategoriju se primenjuje princip
jednosaglasnosti ortaka. Svoje odluke ortaci donose na sednicama.
Ukoliko se neka odluka odnosi na nekog od ortaka , taj ortak ne moe uestvovati u
donoenju date odluke.14

13

Vidi: prof. dr Srdi Milutin, Jovanovi Vladimir, Pravni poloaj privrednih subjekata, Privredna
akademija, Novi Sad, 2006.god, strana 28
14

Vidi: prof. dr Srdi Milutin, Jovanovi Vladimir, Pravni poloaj privrednih subjekata, Privredna
akademija, Novi Sad, 2006.god, strana 29

3.POSLOVOENJE U ORTAKOM DRUTVU

Poslovoenje u ortakom drutvu uglavnom obavljaju svi njegovi lanovi jer

uglavnom ortako drutvo sadri mali broj lanova. Meutim, moe se desiti da se
poslovoenje poveri jednom od ortaka ili jednom broju ortaka. Ako se ovaj sluaj dogodi
ostali ortaci nemaju pravo na poslovoenje. Poslovoenje ortakog drutva podrazumeva
obavljanje poslova i drugih radnji u ime i za raun drutva od strane ortaka kojima je to
povereno.
Kada poslovoenje obavlja ovlaenih ortaka oni mogu da obavljaju poslovoenje
samo ako postupaju zajedno. Svaki ortak je duan da o nainu poslovoenja ostale ortake
ovlaene za poslovoenje.
U cilju zatite interesa ortaka koji nisu ovlaeni na poslovoenje, Zakonom o
privrednim drutvma je propisano da poslovoenje obuhvata samo ovlaenje za
obavljanje pravnih poslova i drugih radnji koje se redovno vre pri obavljanju delatnosti
drutva. Pod pravnim poslovima i drugim radnjama se podrazumevaju poslovi i radnje
koji su uobiajeni tj. koje ortako drutvo redovno obavlja. Ortaci koji su ovlaeni za
obavljanje poslovoenja mogu vriti radnje koje su predviene samim radom drutva, a
ako neki posao prelazi odreeni okvir, neophodno je da se svi ortaci usaglase u vezi
obavljanja takvog posla.

Poslovoenje moe obavljati jedino lan drutva koji je za to odreen, tj.

poslovoenje se ne moe preneti na tree lice. Ukoliko se desi sluaj da je neophodno da
se prenese na neko tree lice, tada se svi ortaci moraju sloiti. Lice na koje se prenosi
ovlaenje stie sva iz vrenja ovog prava. U tom sluaju ortak koji je preneo ovlaenje
treem licu odgovara za rad ponenutog lica.
Pravo na poslovoenje prestaje otkazivanjem vrenja ovog prava opd strane ortaka
kojem je to povereno i to u sledeim uslovima: da bude uinjeno u otkaznom roku koji je
za to ptredvien ili da za otkazivanje postoji opravdan razlog . ortak koji prestaje sa
obavljanjem ove dunosti mora blagovramano da obavesti druge ortake i to pismenim
putem. Ukoloko ne ispotuje zakonska pravila duan je drutvu nadoknadi tetu koju je
tim putem prouzrokovao. Takoe ortaci mogu oduzeti pravo na rukovenje i to u sluaju
da se ortak koji je predvien za poslovoenje nije sposoban za obavljenje ove funkcije ili

da ini teu povredu dunosti poslovoenja. Ovakva odluka se donosi po tubi ortakog
drutva. 15

V PRAVNI ODNOSI ORTAKOG DRUTVA PREMA

TREOM LICIMA
Pravni odnosi ortakog drutva i ortaka prema treim licima se utvruju Zakonom o
privrednim drutvima. Odnosi se na sledea pitanja: pravo na zastupanje drutva,
prigovore koje ortak i ortako drutvo mogu istai prema treim licima, kompenzaciju
potraivanja i odgovornost novog ortaka.
1. Pravo na zastupanje drutva.- Zastupnici ortakog drutva mogu biti: svi
ortaci, grupa ortaka ili samo jedan ortak. Zakonska pretpostavka je da pravo na
zastupanje imaju svi ortaci, osim ako je osnivakim aktom drugaije predvieno.
Mogue je da drutvo zastupaju ortaci zajedno sa prokuristom to se odreuje
osnivakim aktom. Otkazivanje ovlaenja za zastupanje moe se odediti u
otkaznom roku koji je predvien osnivakim aktom ili ako za to postoji opravdan
razlog, koji cene ostali ortaci. Ukoliko postoji opravdan razlog za odustajanje od
zastupanja , ortak ovlaen za zastupanje je duan da ostale ortake obavesti
blagovremeno i pismenim putem. Ortak koji se odrekne ovlaenja za zastupanje
suprotno navedenim pravilima duan je drutvu nadoknadi tetu nastalu tom
prilikom. Ovlaenje za zastupanje se moe oduzeti odlukom suda po tubi
drutva i to u sluaju da se utvrdi da ortak nije sposoban za zastupanje ili da je
tee povredio dunost zastupanja drutva.
2. Prigovor protiv zahteva poverilaca.- Ukoliko poverilac podnese prigovor
protiv ortaka za obaveze drutva , ortak moe podneti dve vrste prigovora. Prva
vrsta prigovora su lini prigovori koje ortak moe istai prema treem licu , dok u
drugu vrstu spadaju prigovori koje moe istai samo ortako drutvo. Na
podnoenje ovih prigovora primenjuju se obligacioni propisi.
3. Odgovornost novog ortaka.- Kada novi ortak naknadno pristupi drutvu,
zbog zatite prava treih lica, on,kao i svi ostali ortaci, odgovara solidarno
celokupnom svojom imovinom.
4. Prenos udela treim licima.- Sa prenosom udela ortaka na trea lica
prenosi se i lanska prava u ortakom drutvu.Svi ostali ortaci moraju dati svoju
saglasnost na prenos ortakog udela treim licima. S tim da se taj deo mora prvo
ponuditi lanovima drutva. Odgovornost kod prenosa udela na tree lice je
veoma stroga, jer su njome obuhvaeni i sticalac i prenosilac udela. Ako se ortaci
15

Vidi: prof. dr Srdi Milutin, Jovanovi Vladimir, Pravni poloaj privrednih subjekata, Privredna
akademija, Novi Sad, 2006.god, strana 30

10

ne sporazumeju drugaije, sticalac i prenosilac udela odgovaraju solidarno prema

ortakom drutvu za sve obaveze koje je prenosilac udela iam o u trenutku
prenosa udela. 16

VI PRESTANAK RADA ORTAKOG DRUTVA

Prema zakonu o priivrednim drutvima ortako drutvo prestaje sa radoma u sledeim
sluajevima:
istekom vremena ili ispunjenjem cilja za koje je osnovno,
odlukom ortaka o prestanku,
steejem drutva,
neobavljanjem poslova neprekidno u periodu u dve godine,
sudskom odlukom o prestanku,
nastupanjem nekog drugog dogaaja koji je odreen osnivakim aktom ili
ugovorom ortaka drutva koji za posledicu ima prestanak rada drutva.
Ako osnivakim aktom i ugovorom ortaka nije drugaije predvieno, prestanak rada
drutva prestaje u sledeim sluajevima:
smrti ortaka,
otvaranja steaja nad nekim od ortaka,
otkaza nekog ortaka,
ugovorom odluke ortaka drutvai zakonom
u nekom drugim sluajevima okji su odreeni osnivakim aktom ili
ugovorom ortaka.

Ortako drutvo moe prestati da postoji i sudskom odlukom i to kada postoji

opravdan razlog predvien zakonom.
Ortak moe biti iskljuen iz drutva i u tom sluaju njegovo svojstvo ortaka prestaje
suprotno njegovoj volji. O njegovom iskljuenju odluuje sud po tubi ortakog drutva.
Kada u ortakom druvu ostane samo jedan ortak, on je duan da obezbedi postojanje
jo jednog ortaka ili da nastavi da posluje u drugoj pravoj formi.
16

Vidi: prof. dr Srdi Milutin, Jovanovi Vladimir, Pravni poloaj privrednih subjekata, Privredna
akademija, Novi Sad, 2006.god, strana 32

11

U sluaju smrti ortaka, njegovi naslednici predstavljaju trea lica u odnosu na

drutvo. Oni mogu postati lanovi drutva ako postoji unapred izraena volja ortaka u
osnivakom aktu drutva i da to naslednici prihvate.
Prestanak ortakog drutva predstavljaju podatke koji se regisruju. Prijavu podnose
ortaci koji su ovlaeni za zastupanje drutva. Prijavljivanje prestanka postojanja
ortakog drutva vri sud po slubenoj dunosti.17

LITERATURA
17

Vidi: prof. dr Srdi Milutin, Jovanovi Vladimir, Pravni poloaj privrednih subjekata, Privredna
akademija, Novi Sad, 2006.god, strana 33

12

1. prof. dr Svetolik Kostadinov, Kompanijsko pravo, Beograd, 2006.god

2. dr Babi Verica, dr Janiijevi Neboja, dr Kosti ivko, dr Petkovi Mirjana, dr
Stefanovi ivan, Organizacija preduzea, Ekonomski fakultet, Beograd,
2000.god
3. prof. dr Srdi Milutin, Jovanovi Vladimir, Pravni poloaj privrednih subjekata,
Privredna akademija, Novi Sad, 2006.god
4. http://sh.wikipedia.org/, Ortako drutvo, 09.12.2008. godine

5. http://www.kombeg.org.yu, Ortako drutvo, 10.12.2008. godine

6. http://www.sme.sr.gov.yu/, Privredna drutva, 06.12.2008

13