ВИСОКА ШКОА ЗА ПРИМЈЕЊЕНЕ И ПРАВНЕ НАУКЕ

„ПРОМЕТЕЈ“

(Приог бр.1)

СЕМИНАРСКИ РАД
-ПРЕДУЗЕТНИШТВО-

Име и презиме студента: Марија Вуковић Име и презиме ментора:

Број индекса: 1177/2022-IV -Др. Драган Илић,
Студијски програм: Пословна економија - Др. Александар Ђокић

Бања Лука, децембар 2022 година

САДРЖАЈ:

I. КОНЦЕПТ ПРЕДУЗЕТНИШТВА ...............................4

 I.1.ПРЕДУЗЕТНИЧКИ КВАИТЕТИ..............................6
II.ПРАВНИ АПСЕКТИ ПОСОВАЊА....................7
II.1.ПРЕДУЗЕТНИК...............................................7
II.1.2. УСОВИ ЗА СТИЦАЊЕ СВОЈСТВА ПРЕДУЗЕТНИКА...7
II.1.3. РЕГИСТРАЦИЈА...................................................8
II.1.4. УТВРЂИВАЊЕ И НАПЛАТА ПОРЕЗА......................9
II.1.5. ПРЕСТАНАК ПРЕДУЗЕТНИКА.................................10
II.2. ПРИВРЕДНО ДРУШТВО..............................................9
II.2.1. ОРТАЧКО ДРУШТВО……………………………………………….10
II.2.2. КОМАНДИТНО ДРУШТВО………………………………………12
II.2.3. АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО……………………………………….13
II.2.4 ДРУШТВО С ОГРАНИЧЕНОМ ОДГОВОРНОШЋУ…………16
II.2.5. ПОРЕЗИ И ДОПРИНОСИ НА ЗАРАДЕ ЗАПОСЛЕНИХ…….17
III. ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ И ПОСЛОВНО ПЛАНИРАЊЕ……21
III.1. ОСНОВЕ ПОСЛОВНИХ ФИНАНСИЈА………………………………20
Биланс стања………………………………………………………………………….22
Биланс успјеха………………………………………………23
Биланс новчаних токова………………………………………………………..24
III.2. ПЛАНИРАЊЕ У ПОСЛОВАЊУ……………………………………………25
III.2. БИЗНИС ПЛАН..................................................................26
Национална служба за запошљавање………………………………26

ЗАКЉУЧАК.............................................. ..27
I КОНЦЕПТ ПРЕДУЗЕТНИШТВА
Предузетништво је дјелатност усмјерена на остваривању профита на
тржиштву, заснована на сталним промјенама и спремности да се преузме
ризик. Предузетник обавља дејлатност региструјући као предузетник,
оснивајући привредно друштво, регистујући пољопривредно газдинство,
учлањујући се у задругу и сично.
Циљ сваког потенцијалног предузетика треба да буде проналажење
посла који ће на најбољи начин да повеже:
1. Његово знање, искуство, потенцијале, интересе и будућа очекивања
од бављења предузетништвом, са једне стране.
2. Са потребама тржишта, са друге стране
Циљ је бити „ бити корак“ испред конкуренције, односно бити другачији
од других. Једна од кључних разлога неуспјеха многих предузећа је то што
75% предузетника започиње свој посао без предходне провјере тржишта и
тестирање тражње односно интересовањем за одређеним производом
односно услугом.
-Извор пословне идеје може бити:
° Предходни посао и стечена знања
°Традиције и географске карактеристике региона
°Метода тржишне сегментације
°Имитација
°Анаиза увоза
°Праћење стручних часописа и интернета
°Патенти и иновације
°Консултовање стручњака
°Породични бизнис
°Хоби и спорт
Могуће препреке и релевантни фактори у анализи различитих пословних могућности
су: вријеме, финансијски ресурси, стручност и пословно неискуство, ризици.

„За отпочињање посла потребни су новац и људи који

знају посао. За опстанак у послу потрбни су људи и
новац, баш тим редом“.

Један од главних корака у анализи различитих пословних

могучности је предходна провјера, потребно је анализирати и
рангирати више различитих пословних могућности. Циљ је
анализом релевантних фактора сузбити листу на једну-двије
најбоље посовне идеје користећи методу „корак по корак“, а ти
кораци су:

-Евидентирање проблема на тржишту

-Идентификовање одговарајућих шанси
-Утврђивање потребних ресурса за реаизацију одређене посовне
идеје
-Пројектовање финансијске димензије посла
-Рангирање појединих пословних могућности на бази личних
афинитета, финансијске исплативости и нивоа ризика

I.1. ПРЕДУЗЕТНИЧКИ КВАЛИТЕТИ

8 главних особина успјешних предузетника су:
1. Предузетници су трагачи за новим шансама
2. Оријентисани су на будућност
3.Стано покушавају да буду најбољи
4. Тржишно су орјентисани
5. Знају да врендују своје сараднике
6. Реани су
7. Марљиви су и прихватају све полове
8. Пуни су живота

Свијест може бити највећи савезник или непријатељ сваког

човјека. Успјешне људе обиљежава позитиван, побједнички став.
Успјешни стварају догађаје, неуспјешнима се догађају и увијек
их изненаде.

II. ПРАВНИ АПСЕКТИ ПОСОВАЊА

 Привредни субјекти су: привредно друштво и предузетник

II.1. ПРЕДУЗЕТНИК
Предузетник је физичко лице које регистровало и које,ради
стицања добити у виду занимања обавља законом дозвоњене
дјеатности, укључујући умјетничке и старе занате и посове
домаће радиности. Предузетник се региструје у Агенцији з
привредне регистре и одговара за све обавезе из обављања
дјелатности цјелокупном имовином.
Обавља дјелатност под својим личним именом, именом неког
другог лица или под неким посебним пословним именом.

II.1.2. УСОВИ ЗА СТИЦАЊЕ СВОЈСТВА ПРЕДУЗЕТНИКА

Усови који се тичу личности:

-Посовна способност-пунољетство и да суд није одузео пословну
способност, неосуђиваност за одређена кривична дјела или
привредне преступе.
-Услови који се тичу дјелатности (опрема, кадар, квалификације,
пословни простор...)
-Дјелатности које се не могу обављати: осигурање имовине и
лица, банкарски и други банкарски послови, ревизија
рачуноводствених исказа, берзе и берзански посредници...
-Дјелатност за чије обављање није потребан посебан посовни
простор
 II.1.3. РЕГИСТРАЦИЈА
Регистрација јесте уношење података о привредном субјекту у
регистар привредних субјеката
од стране физичког лица које води регистар. Пријава се подноси
Агенцији за привредне регистре и то
у виду писмене изјаве о испуњеним прописаним условима.
Издаје се решење о регистровању
делатности предузетника, потом следи провера инспекције.
Свако предузеће поседује: матични број; порески
идентификациони број (ПИБ); рачун код
пословне банке; пореску пријаву; има својство осигураника
самосталних делатности и не прима
плату, већ нето приход (добит) по основу бављења
предузетништвом.
.

II.1.4. УТВРЂИВАЊЕ И НАПЛАТА ПОРЕЗА

Порез на приходе од самосталне делатности утврђује порески
орган. Годишњу пореску обавезу
утврђује порески орган решењем
1. На основу годишње пореске пријаве;
 2. На основу пореског биланса.
Предузетник, који у току године региструје делатност, подноси
пореску пријаву у којој даје
прецену прихода и расхода, односно промета у текућој години.

II.1.5. ПРЕСТАНАК ПРЕДУЗЕТНИКА

9 главних разлога престанка рада предузећа су:
1. Одјава
2. Смрт или губитак пословне способности;
3. Необављање делатности непрекидно једну годину;
4. Истек времена (обављање делатности на одређено време);
5. Обављање делатности у време привременог прекида рада по
одлуци надлежног органа;
6. Кажњавање, више од три пута, за обављање делатности за
које не испуњава прописане
услове;
7. Изречене мере забране обављања делатности због
неиспуњавања услова за обављање
одређене делатности;
8. Промена правне форме у форму привредног друштва
II.2. ПРИВРЕДНО ДРУШТВО
Правно лице које оснивачким актом оснивају правна или
физичка лица ради обављања делатности у циљу стицања
добити. Региструје се у Агенцији за привредне регистре и мора
бити у складу са законом о регистрацији привредних субјеката
„Овим законом уређују се услови, предмет и поступак
регистрације у Регистар привредних субјеката, као и начин
вођења Регистра привредних субјеката.”

Правне форме привредног друштва су:

- Ортачко друштво
- Командитно друштво
- Друштво с ограниченом одговорношћу
- Акционарско друштво

II.2.1. ОРТАЧКО ДРУШТВО

Ортачко друштво је тип предузећа које оснивају два или више
правних или физичких лица ради
обављања одређене делатности под заједничким пословним
именом и чији је заједнички циљ
стицање профита. Ортачка друштва су сва привредна друштва у
којима чланови имају
неограничену солидарну одговорност за обавезе друштва.
Ортаци у ортачком друштву своје
међусобне односе регулишу и уређују слободно, такође је
слободно и располагање уделом
међу ортацима у ортачком друштву. О овом типу предузећа по
правилу не постоји минимални улог капитала. Ортачко друштво
је слично инокосним друштвима (друштва са једним васником),
од којих се разликује само по броју чланова. Ортачка друштва се
претежно оснивају у областима трговине на велико и мало,
услужним делатностима, занатству, осигурању итд.
У пракси развијених земаља јављају се углавном две врсте
ортачких друштава:
- Јавно ортачко друштво,
-Тајно ортачко друштво.
Оба друштва чине ортаци који су у јавним ортачким друштвима
познати јавности, а у тајним ортачким друштвима они су
најчешће познати само осталим члановима друштва.

Регистрација ортачког друштва (о.д.)

Поред регистрационе пријаве, прилажу се:
- Доказ о идентитету оснивача (фотокопија личне карте или
пасоша)
- Оснивачки акт ортачког друштва са овереним потписима
оснивачa
- Ако је ортак пренео право пословођења на треће лице, оверен
потпис тог лица
 II.2.2. КОМАНДИТНО ДРУШТВО
Командитно друштво је друштво једног или више лица која могу
бити командитори и комплементари који обављају одређену
делатност под заједничким пословним именом и чији је
циљ стицање профита. У овом друштву барем један ортак
одговара неограничено и солидарно за обавезе према
повериоцима друштва, а бар један одговара ограничено до
висине свог улога у друштву. Ово је кључно обележје овог типа
предузећа које га чини различитим од ортачког друштва.
Командитно друштво за своје обавезе одговара својом
целокупном имовином.
Са становништва одговорности према трећим лицима
командитно друштво има две врсте чланова, то су
комплементари и командитори.

- Комплементари воде пословање друштва и одговарају за

његове обавезе неограничено солидарно, тачније целокупном
својом имовином.
- Командитори не учествују у вођењу пословања друштва и
ограничено, у висини свог улога, одговарају за обавезе друштва.
Чланови овог друштва могу да буду правна и физичка лица, без
обзира на то да ли се ради о комплементарима или
командиторима. Комплементари имају исти статус као и ортаци у
ортачком друштву, што значи да раде у друштву, воде друштво и
одговарају неограничено солидарно за обавезе друштва. Ово
није случај са командиторима који немају обавезу да раде у
друштву, а немају обавезу ни да одговарју за обавезе друштва,
они су обавезни само да унесу одређени улог у друштво на
основу кога учествују у расподели остварене добити или
покривају губитке
 II.2.3. АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО
Акционарско друштво или деоничарско друштво је трговачко
друштво са основним капиталом подељеним на известан број
акција са једнаким износима. Акционарско друштво је правно
лице које одговара за своје обавезе искључиво својом
имовином. Претечом савремених акционарских друштава сматра
се Банка светог Ђорђа (ит. Банцо ди Сан Гиоргио), основана 1407.
године у Ђенови. Акционарско друштво може бити отвореног
(јавног) или затвореног типа. Ако је предузеће отвореног типа
његове акције се вреднују на берзи и предузеће има обавезу да
јавно приказује финансијске извештаје. Власници предузећа су
акционари.

Организација акционарског друштва је у великој мери прописана

законима, а у појединостима њиховим статутима. Купопродаја
акција се врши на тржишту капитала:
1. На примарном тржишту капитала обавља се пласман нове
емисије акција; учесници на овом тржишту су акционарска
друштва која издају нову емисију акција и финансијски
посредници (најчешће су то банке - инвестиционе и пословне);
2. На секундарном тржишту (берза акција; енг. стоцк еxцханге,
ит. бурса) се купују и продају већ издате акције; основни
финансијски посредници су брокери и дилери;
3. На трећим тржиштима послују брокерске фирме које не желе
да плаћају провизију регуларним берзама; ова тржишта нису
јавна и чине их групе предузећа којa су мање више међусобно
независна.
Акционарска друштва у називу предузећа имају суфикс "а.д."
 Предности акционарског друштва
Овај облик организације има бројне предности по питању
почетног финансирања предузећа јер омогућава да се доста
капитала прикупи из већег броја мањих улога. Власници акција -
акционари на основу свог удела у капиталу предузећа имају три
групе права:
- право на дивиденду (део профита који се исплаћује
акционарима)
- право учествовања у одлучивању (односи се на избор управе
предузећа)
- право на део ликвидационе масе у случају ликвидације
предузећа
Постоје и друге предности акционарких друштава због којих она
и представљају доминантан облик огранизације предузећа и
због чега управо та предузећа располажу највећим делом
светског капитала. Међу најважнијима је ограничена
одговорност акционара. Наиме, власници акција материјално
одговарају за резултате пословања предузећа само до вредности
њихових акција и та вредност је највише што могу изгубити
уколико предузеће не послује добро. Акционари не одговарају
целокупном имовином за евентуалне обавезе и дугове
предузећа, већ само капиталом уложеним у предузеће. Још
једна од предности је и професионални менаџмент који
најчешће руководи акционарским друштвом и одговара
акционарима, чиме се постиже раздвојеност управе од
власништва.
 Регистрација акционарског друштва
Уз регистрациону пријаву оснивања отрвореног ортачког
друштва прилажу се:
- Доказ о идентитету оснивача (фотокопија личне карте или
пасоша физичког лица и/или извод из регистра у коме је
регистровано правно лице)
- Оснивачки акт – одлука или уговор са овереним потписима
оснивача
- Извештај банке о уписаним акцијама
- Извештај банке о депонованим новчаним улозима на
преивремени рачун
- Доказ о објављивању и садржина јавног позива за упис и уплату
акција (проспект), са одобрењем проспекта од стране надлежног
органа (Комисија за хартије од вредности)
- Процена овлашћеног процењивача вредности неновчаног улога
- Одлука о именовању узастопника, ако заступник није одређен
оснивачким актом
- Оверен потпис заступника (ОП образац)
Уз регистрациону пријаву оснивања затвореног акционарског
друштва прилажу се:
- Доказ о идентитету оснивача (фотокопија личне карте или
пасоша физи чког лица и/или извод из регистра у коме је
регистровано правно лице).
- Оснивачки акт – одлука или уговор са овереним потписима
оснивача
- Извештај банке о депонованим новчаним улозима на
привремени рачун
-Спроразум оснивача о вредности неновчаног улога, уколико
исти није садржан у оснивачком акту
- Одлука о именовању заступника акционарског друштва, ако
заступник није ордеђен иснивачким актом
- Оверен потпис заступника акционарског друштва (ОП образац).

II.2.4 ДРУШТВО С ОГРАНИЧЕНОМ ОДГОВОРНОШЋУ

Друштво са ограниченом одговорношћу је друштво капитала које
се најчешће бира приликом организовања малих и средњих
предузећа. Оно представља прелазни облик између ортаклука и
акционарског друштва. Предност овог облика организовања је
знатно мањи ниво формалности процедура и унутрашње
организације у функционисању друштва у односу на акционарско
друштво. Друштва са ограниченом одговорношћу оснивају
правна и физичка лица улагањем својих новчаних или
неновчаних средстава ради обављања заједничке делатности и
ради остваривања профита. Улози чланова представљају почетни
капитал.

Регистрација друштва с ограниченом одговорношћу

Уз регистрациону пријаву оснивања друштва с ограниченом
одговорношћу прилажу се:
-Доказ о идентитету оснивача (фотокопија личне карте или
пасоша физичког лица и/или извод из регистра у коме је
регистровано правно лице)
- Оснивачки акт – одлука или уговор са овереним потписима
оснивача
- Потврда банке о депонованим новчаним улозима на
привремени рачун и оверена изјава оснивача о томе да је
обезбедио новчани улог
- Споразум оснивача о вриједности неновчаног улога, ако исти
није садржан у оснивачком акту
- Одлука о именовању узаступника д.о.о., ако заступник није
одређен оснивачким акту
- Одлука о именовању узаступника д.о.о., ако заступник није
одређен оснивачким актом
- Оверен потпис заступника д.о.о. (ОП образац)
 II.2.5. ПОРЕЗИ И ДОПРИНОСИ НА ЗАРАДЕ ЗАПОСЛЕНИХ
Стопе по којима се обрачунавају и плаћају доприноси на зараде
на терет запослених и послодаваца су:
-за обавезно пензијско и инвалидско осигурање 11,00%
- за обавезно здравствено 6,15%
-за осигурање за случај незапослености 0,75%
Како су обвезници доприноса на зараде истовремено и
запослени и послодавци, збирна стопа доприноса износи 35,8%.
 III. ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ И ПОСЛОВНО ПЛАНИРАЊЕ
III.1. ОСНОВЕ ПОСЛОВНИХ ФИНАНСИЈА
Пословна средства чине Основна средства+ Обртна средства
Основна средства се називају још и капитални ресурси који
представљају трајна добра привреде, произведена у циљу
производње других добара. Капитална добра су на пример:
зграде, стоваришта, водене бране, машине, апарати, аутомати,
компјутери, електронска техника, роботи и многа друга трајна
производна добра. Основна средства се, такође, називају још и
средства за рад, стална или фиксна средства. У основна средства
се убрајају сви они предмети сва материјална добра која се не
троше одједном, у току једног једног процеса производње, већ
се троше постепено, тј. у више узастопних процеса производње.
Зато основна средства и постепено губе своју вредност, односно,
постепено преносе своју вредност на готове производе, све
дотле док се потпуно не утроше. Када се у потпуности утроше,
требало би да су у целости пренела своју вредност на готове
производе. Основна средства се, дакле, користе у току дужег
временског периода, а замењују се новим када се због
истрошености не могу више користити, или се не могу довољно
економично употребљавати.
Под обртним средствима подразумевамо оне објекте на које
човек делује својим радом а помоћу основних средстава,
мењајући им облик и прилагођавајући их својим потребама. Она
се другачије називају и предмети рада. У производном процесу
разликујемо двије основне групе обртних средстава: сировине и
полупроизводе. Сировине су она обртнасредства која су
претрпела утицај људског рада пре него што су узета у нов
процес производње.Главна карактеристика сировина је та што
оне могу да буду и обртна средства и готов производ. На
примјер, када се угаљ користи за производњу нафте, онда је
угаљ обртно средство. Али, ако угаљ користимо за загревање
стана, онда је готов производ. Сировине које се не могу
употребити као готов производ, већ морају ићи у даљи процес
производње називају се полупроизводима (међуфазни
производи). Све пословне трансакције и активности почињу и
завршавају се у финансијама и сумирају се кроз одговарајуће
финансијске извештаје. Основни финансијски извештаји у
пословању су:
-Биланс стања
- Биланс успјеха
- Биланс новчаних токова
Биланс стања
Овај приказ је класичан рачуноводствени приказ "леве и десне
стране". На лијевој страни табеле обично се приказују средства, а
на десној обавезе. Лијева и десна страна као крајњи резултат, тј.
збир свих тачака, морају да имају исту цифру. Уколико немају, то
је знак да нисте обрачунали или неки трошак или неку зараду. У
средства спадају готовина и потраживања, али и некретнине и
основна средства, као и залихе и евентуални губици. Обавезе
обухватају сва текућа и будућа плаћања, зајмове, основни
капитал и задржане зараде. Биланс стања се такође прави за
сваку годину у бизнис плану.
Биланс успјеха
Биланс успјеха, као крајњи резултат, даје разлику између
потрошеног и зарађеног новца, дакле профит или губитак. Ту се у
општим цртама дају трошкови производње (директан рад,
материјал итд.), оперативни трошкови ( трошкови продаје,
маркетинга, администрације итд.), као и приходи. Уколико се
бизнис план прави са пројекцијом од више од једне године,
биланс успеха мора да се прикаже за сваку годину.
Актива: Сви облици прихода
Пасива: Сви облици трошкова
 Биланс новчаних токова

Биланс новчаних токова показује кретање готовинских новчаних

токова у предузећу у току обрачунског периода. Показатељ
ликвидности и солвентности. Да би се обезбедила текућа
ликвидност, пословни субјект мора:

1. Остварити веће приливе него одливе новца

2. Ускладити време наплате потраживања и време плаћања
обавеза. Рентабилност и ликвидност су два основна критеријума
за оцену успешности пословња: од рентабилности зависи добит
(профит); ликвидност је услов опстанка
 III.2. ПЛАНИРАЊЕ У ПОСЛОВАЊУ
Планирање у пословању није законски обавезно, али је
неопходно. У предузетништву се не смију дозволити изненађења
– мора се ићи у сусрет догађајима.
Индувидуално предузетништво може бити врло исплативо, али
је и веома ризично.
Индивидуални предузетник је потпуно самосталан у доношењу
одлука, али је сав ризик на њему.
Планирање омогућава:
- Да се уоче и превазиђу критичне фазе и ризични периоди
пословања
- Да се одржи континуитет пословног процеса
- Да се благовремено реагује у случају недостатка средстава и
новца

Калкулација цијене производа:

1. Вредност материјала за израду = 50.000
2. Зависни трошкови набавке = 2.000
3. Набавна вредност материјала (1 + 2) = 52.000
4. Трошкови прераде (производње) = 10.000
5. Производна цијена свих производа (3 + 4) = 62.000
6. Планирана добит = 10.000
7. Порез на добит = 1.000
8. Продајна цијена свих производа (5 + 6 + 7) = 73.000
Укупна продајна цијена: обим производње * цијена по јединици
 III.2. БИЗНИС ПЛАН
Бизнис план је документ којим се анализира предстојећи
пословни подухват. То је врста елабората којим се
потенцијалним финансијерима представља намера да се
реализује одређени пословни подухват. Он се не односи на
предузеће већ на савим конкретну операцију. Бизнис план се
прави за период од једне до пет година и треба га разликовати
од Студије оправданости која је дугорочна и односи се на цео
период експлоатације намjераваног подухвата (нпр. отварање и
експлоатација једног рудника)

Бизнис план се ради када:

- Предузеће тражи спољне партнере за докапитализацију
(акционари, инвеститори) јер нема довољно финансијских
средстава
- Код улагања у нови погон или реконструкцију истог
- Када предузетник отвара нову фирму, тј. почиње са радом
-Када предузеће приступа реорганизацији и сл.
- Када одређени посао предузеће не може да изфинансира
(једнократни извозни посао, освајање новог тржишта)
Бизнис план је намењен како предузетнику да види да ли му се
планирана акција исплати али и инвеститорима да виде колики
је ризик улагања у одређени пословни подухват. Бизнис план
треба да одговори на следећа питања:
- Самој компанији, њена позиција на тржишту, основни
показатељи
- Који производ или услуге су предмет рада
- Да ли се производ или услуга може продати на тржишту – стање
конкуренције
- Шта је од технологија, кадрова и опреме потребно за
реализацију плана
- Финасије – колика су средства потребна, планирани приходи и
расходи, профитабилност инвестиције

Национална служба за запошљавање

Национална служба за запошљавање је један модеран јавни
сервис који пружа услуге незапосленим лицима и послодавцима
у Србији. Почетком деловања јавне службе за запошљавење у
Србији сматра се 14. Децембар 1921. године када је објављен
један од првих прописа којима се регулише област запошљавања
– “Закон о заштити радника”. Националну службу за
запошљавање чине Дирекција, две Покрајинске службе, 34
филијале, 21 служба и више од 120 испостава у свим окрузима у
Републици Србији. Уколико сте незапослени, желите да
промените или отпочнете сопствени посао или вам је потребан
савет у вези са запошљавањем, обратите се Националној служби
за запошљавање.
 ЗАКЉУЧАК

Да бисте били успјешни у нечему и да бисте уопште имали

могућности у реализацији својихидеја, морате поседовати
знање. Како би идеја била конкретизована и како би имала
могућност реализације, морате познавати технологије које се
користе, познавати канале дистрибуције, добављаче, купце и
њихове потребе, трошкове производње и дистрибуције, марже,
монопол, доминантне играче и њихове јаке и слабе стране. Ова
знања ће вам помоћи и да унапредите своје идеје и да
унапређујете већ постојеће сегменте свог предузећа. Тек са тим
знањем сте у стању да размишљате о тржишту и проналазите
нове, боље и ефикасније начине да задовољите потребе тог
тржишта. Да промените и унапредите ствари. Да предузмете
нешто ново на тржишту. Да будете предузетник.