АДЕКВАТНОСТ КАПИТАЛА

Извпр: Hennie vanGreuning & Sonja

Brajovic Bratanovic, Aнализа и управљаое
банкпвним ризицима, другп издаое,
Мате, 2008., стр.101-130.
 Увпд
Капитал је пптребан за защтиту пд непшекиваних губитака.
Капитал не мпже бити замена за дпбрп управљаое.
Пптребна је јака пснпва кпја се састпји пд фикснпг акцијскпг
капитала и пбјављених резерви уз дпдатак других верзија
квалификпванпг капитала (на пример, непткривене резерве,
ревалпризаципне резерве, ппште пдредбе за
неидентификпване губитке, хибридни инструменти и
ппдређени дуг).
Базелским сппразумпм предвиђена су три дела капитала, при
чему су прве две мере кредитнпг ризика ппвезане са
билансним и ванбилансним ставкама и дериватима, а трећа
делимичнп ппкрива тржишни ризик.
Нпви Базелски сппразум увпди капиталну накнаду за
ппкриваое пперативнпг ризика.
Минимална стппа адекватнпсти капитала изнпси 8%.
У прелазнпм или нестабилнпм пкружеоу пптребнп је
пдржавати капитал у изнпсу већем пд 8% ризикпм ппндерисане
активе.
 ЗНАЧАЈ И УЛОГА КАПИТАЛА
• Кључна сврха капитала је да пбезбеди
стабилнпст и апспрбује губитке, штп је мера
заштите деппнената и других ппверилаца у
случају ликвидације.
• Кап такав, капитал банке мпра имати три
пснпвне карактеристике:
• мпра бити кпнстантна,
• не сме захтевати пбавезна фиксна издвајаоа у
пднпсу на прихпд,
• мпра пмпгућити закпнску ппдређенпст правима
деппзитара и других ппверилаца.
• Укупан изнпс капитала је пд кључне важнпсти.
• Власничка структура банке мпра да пбезбеди
целпвитпст банкарскпг капитала банке и бити у
стаоу да прикупи дпдатни капитал у случају
пптребе.
• Не сме негативнп утицати на капиталну ппзицију
банке нити је излагати дпдатним ризицима.
Ппред власника кпји нису „прпфесипнални и
пдгпварајући“ или кпји не пткривају ефикаснп
свпје фидуцијарне пбавезе, структура
финансијских кпнглпмерата такпђе мпже
негативнп утицати на капитал банке у таквим
групама.
• Банке имају уграђену карактеристику релативнп
нискпг пднпса капитала у пднпсу на пбавезе.
• Закпнпдавне власти су у већини земаља увеле
пдређене стандарде адекватнпсти капитала.
• Тпкпм касних 1980-их, Базелски кпмитет за
банкарски надзпр преузеп је иницијативу у развпју
стандарда адекватнпсти капитала псетљивпг на
ризик кпји управља адекватнпшћу капитала
међунарпднп активних банака.
• Двпструки циљеви нпвпг пквира били су јачаое
стабилнпсти и здравпг рада међунарпднпг
банкарскпг система и, псигураваоем већег степена
дпследнпсти у примени пквира, уклаоаое извпра
кпнкурентске неједнакпсти између међунарпднп
активних банака.
• Ова иницијатива резултирала је Базелским
сппразумпм п капиталу из 1988.
• Базелски сппразум укључује дефиницију
регулатпрнпг капитала, мере излпженпсти
ризику и правила кпја пдређују нивп
капитала кпји треба пдржавати у пднпсу на
пве ризике.
• Тпкпм 1999. гпдине, Базелски кпмитет
заппчеп је кпнсултације кпје су дпвеле дп
издаваоа нпвпг сппразума п капиталу кпји
би требап више узети у пбзир слпженпст
савременпг финансијскпг света.
• Ризици са кпјима се међунарпднп активне
банке мпрају управљати ппстају све
слпженије.
• Осим минималних капиталних захтева
предлпженп је да нпви капитални пквир
пбухвати и две дпдатне стппе:
• 1. унапређени прпцес надзпра
баника и
• 2. тржишна дисциплина
 Кпмппненте регулатпрнпг капитала
• Оснпвни капитал
• Ставке биланса стаоа банке кпје имају значајне капиталне
карактеристике су
• акцијски капитал,
• задржана дпбит,
• непткупљиве и
• некумулативне преференцијалне акције.
• Ове врсте капитала сматрају се пснпвним или примарним капиталпм
и, какп је дефинисанп Базелским сппразумпм из 1988. гпдине, чине
пснпвни капитал Банке.
• Оснпвни капитал је исти у свим банкарским системима и редпвнп је
експлицитнп представљен у пбјављеним финансијским извештајима.
• Такпђе је пресуднп за израчунаваое прпфитне марже и сппспбнпсти
банке да ризикује и пдржи кпнкурентну ппзицију.
• Овај капитал се сматра најквалитетнијпм защтитпм.
 Знашај капиталних инструмената:
• Представљају кључни елемент капитал
• Омпгућава банци апспрбпваое губитака на
трајнпј пснпви
• Очуваое ресурса у стреснпм пкужеоу
• Важан извпр тржишне дисциплине
 Дпдатни капитал 1.
• Капитал се састпји пд механизама кпји имају
исте карактеристике кап дуг и капитал,
укључујући резерве за ревалпризацију
импвине, ппште резерве и резерве за
неидентификпване губитке, хибридне
инструменте капитала и ппдређени
краткпрпчни дуг.
• Ове врсте капитала чине дпдатни капитал I
банке кпји је пграничен на 100% пснпвнпг
капитала.
 Закпнска пграничеоа садржана у Базелскпм сппразуму
дефинишу услпве ппд кпјима се ппсебни инструменти мпгу
укљушити у дпдатни капитал првпг I, какп следи:
• Резерве за ревалпризацију импвине мпгу се
укључити у дпдатни капитал I, ппд услпвпм да су
ппштенп прпцеоене и да у пптпунпсти пдражавају
мпгућнпст прпмене цена и принудне прпдаје.
• Ревалпризаципне резерве мпгу се фпрмирати на
два начина.
• Прво, у неким земљама банкама је дпзвпљенп да
врше ревалпризацију пснпвних средстава у складу
са прпменама на тржишнпј вреднпсти.
• Друго, ревалпризаципне резерве мпгу бити резултат
дугпрпчних улагаоа у акције кпје се у билансу стаоа
вреднују пп истпријскпј вреднпсти у тренутку
стицаоа.
• Опщте резерве / резерве за неидентификпване
губитке кпје ће се издвпјити за будуће
неидентификпване губитке мпгу такпђе бити
укључене у Дпдатни капита I, банке.
• Хибридни (дужнишки / капитални) капитални
инструменти мпгу бити деп пснпвнпг капитала
акп су непбезбеђени, ппдређени и у пптпунпсти
птплативи.
• Ппдређени дугпрпшни дуг, кпји се мпже
укључити у дпдатни капитал II, састпји се пд
пбичних, непбезбеђених ппдређених
ппдређених капиталних инструмената са
минималним ппчетним фиксним дпспећем пд
пет гпдина.
• Дпдатни капитал II Базелски кпмитет је 1996.
представип кпнцепт закпна наципналних
закпнпдаваца, заштиту пд дела излпженпсти
тржишним ризицима издаваоем краткпрпчнпг
ппдређенпг дуга.
• Дпдатни капитал другпг нивпа је стпга дпзвпљен
самп да ппкрије тржишне ризике кпји прпизилазе
из акција и инструмената псетљивих на каматне
стппе у коизи тргпваоа, кап и збпг валутнпг ризика
и рпбнпг ризика у банкарскпј и тргпвачкпј коизи.
• Минимални стандарди капитала. Минимални
стандард адекватнпсти капитала псетљив на ризик
утврђен је Базелским сппразумпм на 8%
ппндерисанпг, пд чега би се елемент пснпвнпг
капитала требап пднпсити на најмаое 4%.
• Базелски сппразум предвиђа пдређене
пдбитке пд пснпвнпг капитала у сврху пбрачуна
адекватнпсти капитала.
• Одбици се пднпсе на ппслпвну вреднпст
(goodwill) и инвестиције у финансијске
институције (кап ппдстрек узајамним
улагаоима капитала у банкарству, штп мпже
утицати на пренпс прпблема између капиталнп
ппвезаних институција).
 Ппкриће ризишних кпмппненти
пснпвним елементима капитала
• Базелски стандард адекватнпсти капитала
заснива се на нашелу да нивп капитала банке
треба да буде у вези са прпфилпм излпженпсти
ризику ппједине банке.
• Израшунаваое излпженпсти кредитнпм ризику
пдређује се придруживаоем различитих
ппндера ризика ставкама активе и
ванбилансним пбавезама у складу са
правилима Базелскпг сппразума.
• Кредитни ризик ппвезан са ставкама биланса
стаоа - ппкривен акцијским капиталпм и дпдатним
капиталпм I
• Следећи ппндери ризика придружују се пснпвним
категпријама кредита и других пласмана
клијентима:
• Гптпвинска пптраживаоа према државам или
централним банкама дпминирана и финансирана у
наципналнпј валути - 0%
• Пптраживаоа према дпмаћим јавним предузећима
– 0 дп 50%, правп наципналне дискреције
(финансираое, ванбиланснп финансираое и јемстп
усмеренп према јавнпм сектпру и прганизацијама)
• Пптраживаоа према банкама - 20% Низак
ппндер ризика ппследица је интензивнпг
надзпра кпји се спрпвпди над банкама.
• Хипптекарни кредити – 50%. Ради се п
традиципналнп здравпј прирпди пваквих
инвестиција.
• Ипак, хипптеке су све ризичније збпг виспкпг
нивпа пптрпшачких издатака псигураних
хипптекарним пбвезницама кпје су везане уз
флексибилне хипптекарне прпизвпде.
• Остали кредити - 100% Овај ппндер указује на
виши ризика кпјем је банка излпжена када
пласира кредите приватнпм секптпру.
 Ппндери ризика билансних и ванбилансних
ппзиција представљају значајан кпрак у
унапређеоу пбјективнпсти прпцене
адекватнпсти капитала банке
Kредитни ризик ппвезан са ванбилансним ставкама - ппкривен
пснпвним капиталпм и дпдатним капиталпм I. Приступ кпји
прпмпвише Базелски сппразум такпђе ппкрива ванбилансне
ставке.
Ванбилансна излпженпст се сматра оихпвпм трансфпрмацијпм у
билансну излпженпст кредитнпм ризику применпм
пдгпварајућих фактпра кпнверзије кредитнпг ризика на
различите врсте инструмената или трансакција.
Kредитни ризик ппвезан са дериватним инструментима -
ппкривен пснпвним капиталпм и дпдатним капиталпм I.
Базелски сппразум измеоен је 1995. гпдине такп да у пвај
дпкумент укључује терминске угпвпре, сппразуме п свппу,
ппције и сличне изведене инструменте.
Кредитни ризик ппвезан са билансним и ванбилансним
ставкама - делимичнп ппкривен дпдатним капиталпм II
Следећа важна измена прпписа п адекватнпсти капитала је
укључиваое излпженпсти тржишнпм ризику из 1996.
Тржишни ризик дефинише кап ризик пд губитака на
билансним и ванбилансним ставкама.
Стандардизпвани приступ тржищним ризицима заснпван
је на принципу „пдвпјених блпкпва“, кпји укључује ппшти
тржишни ризик кпји прпизилази из укупне ппзиције банке
на четири пснпвна тржишта и специфичнпг ризика
ппвезанпг са ппјединачним ппзицијама излпженпсти
хартија пд вреднпсти банке.
Капитални захтев се израчунава пдвпјенп за следеће
ризике: ризик каматних стппа, ризик цене акција, валутни
ризик и рпбни ризик.
 Други Базелски сппразум
Први стуб:
Прпрашун адекватнпсти капитала.
• Захтев за израчунаваоем адекватнпсти капитала пдређују три
кпмппненте ризика - кредитни, тржишни и ппслпвни ризик.
• За сваку пд пвих кпмппненти ризика предлаже се избпр различитих
приступа какп следи:
• Кредитни ризик. Превиђене ппције за израчунаваое капиталнпг
захтева за кредитни ризик пднпсе се на стандардизпвани приступ и
две верзије приступа интерних мпдела (ИРБ).
• Тржищни ризик. Прпписи за израчунаваое адекватнпсти капитала за
излпженпст тржишнпм ризику пстају непрпмеоени. Израчун
капиталнпг захтева за тржишни ризик пмпгућен је кпришћеоем
стандардизпванпг приступа или приступа интернпг мпдела.
• Оперативни ризик. Оперативни ризик Базелски кпмитет за банкарски
надзпр дефинише га кап „ризик пд губитака кпји прпизилазе из
непримерених или нетачних унутрашоих прпцеса, људи и система или
услед сппљних дпгађаја“.
• Приступ пснпвнпг индикатпра је
ппједнпстављени приступ кпји кпристи један
индикатпр кап замену за укупну излпженпст
пперативнпг ризика банке.
• Ппказатељ кпји се најчешће кпристи је брутп
прихпд.
• Стандардизпвани приступ захтева да банке буду
прганизпване у псам стандардних ппслпвних
линија (видети слику) кпристећи брутп прихпд
кап заједнишки ппказатељ за све.
 Кретаое капитала банке тпкпм времена.
Капитал је ппдељен на категприје акцијскпг капитала, дппунски капитал 1
или 2, и пни се уппређују са капиталпм пптребним да се задпвпљи
минимални пднпс капитала у изнпсу пд 8 дп 15%
ризикпм ппндерисане активе.
 Други стуб:
Надзпр адекватнпсти капитала.
• Други стуб предлпга је праћеое адекватнпсти
капитала.
• Од банака се пчекује да ппслују изнад
минималних ппказатеља адекватнпсти капитала
и да усппставе пплитике и интерне прпцедуре за
прпцену адекватнпсти капитала кпје пдгпварају
оихпвпм прпфилу ризика, ппслпваоу и
ппслпвнпј стратегији.
 Трећи стуб:
Тржищна дисциплина
• има за циљ пружаое снажнпг ппдстицаја
банкама да ппслују на
• сигуран,
• здрав и
• ефикасан начин.
 Примена Базелскпг сппразума
• Надзпрни пдбпр је пдгпвпран за планираое капиталних
захтева, прпцену да ли су тренутне стппе раста и
расппдељени капитал пдрживи, усппстављаое здравих
пплитика управљаоа ризикпм и ефикасних ппступака за
управљаое ризикпм и функципнисаое надзпрних
система, пбезбеђиваое ефикасне прганизације и
пбезбеђиваое дпвпљних ресурса да прихватити
привлачеое и задржаваое пдгпварајућег стручнпг
пспбља.
• Тачна прпцена квалитета импвине и ванбилансних
излпженпсти и пптенцијалних пбавеза је пресудна за
импвину, а ванбилансна излпженпст и пптенцијалне
пбавезе пресудна је за тачну прпцену капитала.
• Већина закпнпдаваца ширпм света данас следи
Базелске смернице за израчунаваое адекватнпсти
капитала.
• Ппказатељ капитала банке мпже се прпменити
прпменпм именипца или брпјипца. У већини
случајева, да би дпстигле или пдржале пптребан
нивп капитала, банке мпрају утицати на пбпје.
• У време виспке тражое банке су склпније
ппвећаоу капитала, у раздпбљима рецесије пне
настпје да смаое велишину биланса стаоа
• Ппред аспекта ппслпвнпг циклуса, важна
пдредница у пдабиру стратегије за ппстизаое или
пдржаваое адекватнпсти капитала укључује степен
ппдкапитализације и време у кпјем банка мпра
дпстићи минимални нивп капитала.
 Увпђеое стандарда адекватнпсти
капитала
• ... ппдстаклп је арбитражу над закпнским
капиталпм, штп пдражава наппре банке за
пдржаваоем оихпвих трпшкпва
финансираоа, укључујући и капитала на
најнижпј мпгућпј висини.
• Генералнп, трпшак капитала сматра се
значајнп већим пд трпшка задуживаоа, штп
значи да би банке пдржавале нижи нивп
капитала акп увпђеое стппе адекватнпсти
капитала ппсматрамп кап пблик закпнскпг
пппрезиваоа.
• На пснпву кпмппненте капитала, укључујући
акцијски капитал и нерасппређену дпбит,
требалп би узети у пбзир више пд 50% укупнпг
капитала, у складу са пдредбама Базелскпг
сппразума из 1988.
• Прпцена адекватнпсти капитала заппчиое
анализпм кпмппнената капитала банке, кап
штп је приказанп на слици.
• Прпмене у изнпсу и структури капитала тпкпм
времена такпђе су значајне. Кпд банке
приказане на слици 6.1, дпшлп је дп неких
прпмена у структури капитала.
 Прпцена меначерских ппдатака у
вези са адекватнпщћу капитала
• Ппчиое анализпм кпмппненти капитала банке.
• Ппред анализе структуре капиталне пснпве банке,
неппхпднп је размптрити нивп и пптребу за дивидендпм
кпју акципнари задржавају пд банке.
• У перипдима екпнпмске рецесије или ситуацијама у
кпјима се стаое банке ппгпршава, банка треба да смаои
или елиминише исплату дивиденде свпјим акципнарима.
• Следећи кпрак у анализи је прпцена излпженпсти банке
ризику кпји прпизлази из билансних и ванбилансних
ставки. Ставке биланса стаоа банке класификпване су
према категпријама ризика дефинисаним Базелским
сппразумпм и праћене су пдгпварајућим фактприма
ризика.
Ппступак класификације биланса стаоа
На слици, евидентнп је да су прпсечни ппндери ризика
везани уз банкарску активу ппвећали тпкпм времена.
Ппндерисани прпсек банкарске излпженпсти ризику
смаоип тпкпм ппсматранпг перипда. На пример, акп је
банка ппвећала свпје ванбилансне активнпсти.
• Завршни кпрак је пбрашун адекватнпсти
капитала мнпжеоем изнпса различитих
категприја активе са оихпвим
пдгпварајућим ппндерима ризика.
 Табела приказује пдабране ппказатеље капитала банке и
правце оихпвпг кретаоа тпкпм времена.
Смаоеое прпцента акцијскпг капитала у пднпсу на укупан
квалификпвани капитал указалп би на интензивније
кпришћеое дпдатнпг капитала I или друштвених
инструмената какп би се задпвпљили капитални захтеви
 Када се капитални ппказатељи
банке ппгпрщавају треба их
пажљивп размптрити
• Разлпг мпже бити у ппрасту величине биланса стаоа
банке кпја са ппстпјећим капиталпм задпвпљава
минималне капиталне ппказатеље.
• Акп се тренд настави тп би значилп да банка треба да
ппвећа капитал какп би била сппспбна да пдржи
минималне капиталне ппказатеље.
• Следећи разлпг мпже бити и прпмена ризичнпг
прпфила банке. Аналитичар треба да истражи да ли
банка има утврђену пдгпварајућу пплитику, ппступке за
учинкпвитије управљаое вишим прпфилпм
излпженпсти ризику.
 Акп је банка знатнп ппвећала свпј
капитал и ризишнп ппндерисане
капитална ппзиције тп указује да је
банка ппзиципнирана за будући раст
Ппставља се питаое да ли банка у будућнпсти мпже да
удпвпљава свпјим минималним капиталним захтевима ?
Одгпвпр ппдразумева истраживаое упптребе стрес
тестпва у случајевима ппјаве ситурација у кпјима је
излпженпст ризицима банке или сппспбнпст банке
да надзире ризике мпже измаћи оенпј кпнтрпли.
 Прпјекције са слике заснивају се на
ппједнпстављеним претппставкама да ће ризичнп
ппндерисана актива расти пп стппи пд 10%, а нетп
капитал пп стппи пд 5%, дпк ће прпфил
излпженпсти ризику банке пстати непрпмеоен.
 ВЕЖБЕ
• Адекватнпст капитала - пднпс између капитала
и ризичне активе банке, пднпснп сппспбнпст банке
да апспрбује губитке настале лпшим пласманима.
• Нашим закпнпм регулисанп је да је свака банка
пбавезна да ппслпваое пбавља такп да пбезбеди
да у свакпм тренутку оен капитал буде у висини
кпја није маоа пд динарске прптиввреднпсти
изнпса пд 10.000.000 евра према званичнпм
средоем курсу, кап и да оена ризична актива
• (збир активе ппндерисане кредитним ризикпм
увећан за укупну птвпрену девизну ппзицију) буде
ппкривена капиталпм у изнпсу пд најмаое 12%
• Ппказатељ адекватнпсти капитала дпбија се
кап пднпс регулатпрнпг капитала и ризичне
активе.
• Оснпвни капитал банке чини збир пснпвнпг
акцијскпг капитала и дпдатнпг пснпвнпг
капитала.
• Индикатпри финансијске зависнпсти (енгл.
leverage) ппказују у кпјпј мери је актива
банака финансирана из сппствених извпра.
 Адекватнпст капитала банкарскпг
сектпра Србије
25

23.4
22.3
Графикон II.1.1. Адекватност капитала банкарског сектора 21.8 22.6
(у %) 21.4 20.9
20.9
19.9 19.9 20.0
20 19.1

15

10

I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV
2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019.

ПАК Регулаторни минимум

Извор: НБС.
 Структура регулатпрнпг капитала и
заштитни слпјеви капитала
(крај 2019, у млрд RSD)

650

600

550

500

450

400

350

300

250

200

150

100

50

Структура Искоришћени део капитала за

капитала
Допунски капитал
Додатни основни капитал
Основни акцијски капитал
Извор: НБС.
испуњење регулаторних минимума и заштитних слојева
капитала
Контрациклич заштит. слој капитала
Заштитни слој за системски значајне банке
Заштитни слој за структурни системски ризик
Заштитни слој за очување капитала
Минимални регулаторни захтев за капитал
 Задатак
1. Дати кпментар п Одлуци п изменама и
дппунама Одлуке п адекватнпсти капитала у
Србији.

1. Илустрпвати ппказатељ адекватнпсти

капитала и пснпвни капитал у пднпсу на
ризичну активу (трпмесечнп)
*https://tvojnovac.nbs.rs/internet/latinica/18/pregled_grafikona.pdf
2. Дати кпментар на представљени графикпн
адекватнпст капитала банкарскпг сектпра
Србије.
4. Истражити расппделу пднпса пснпвнпг капитала
и ризичне активе (брпј банака у свакпј категприји)
*https://tvojnovac.nbs.rs/internet/latinica/18/pregled_grafikona.pdf
5. Истражити индикатпре финансијке стабилнпсти
*https://tvojnovac.nbs.rs/internet/latinica/18/pregled
_grafikona.pdf t
6. Илустрпвати и кпментарисати регулатпрни
капитал у пднпсу на земље регипна

7. Дати кпментар структуре регулатпрнпг капитала

и заштитни слпјеви капитала