VISOKA POSLOVNA KOLA

STRUKOVNIH STUDIJA

BILANSIRANJE
ZALIHA
Predavanje
VIII
Dr Jovica Lazi, redovni

profesor
Mr Marija Vukovi, asistent
Maja Ili, asistent
Novi Sad, 01.12.2010. godine

 Dananji

sistem poslovanja i nacionalnog

i meunarodnog povezivanja poslovnih
subjekata proizvod je dugotrajnog
razvoja pojedinanih i meusobno
povezanih segmenata organizovanih u
pravne i ekonomske oblike privrednih i
trgovakih drutava, banaka, berzi,
osiguravajuih organizacija i
individualnih preduzetnika samostalnih
radnji.
Neprestalno se razvija i utemeljuje
privredno poslovni sistem na nivou
delatnosti, nacionalnog i meunarodnog
trita ponude i potranje robe, usluga i
kapitala.

1. Pojam i oblici sistema

informisanja i izvetavanja
U

literaturi i u poslovnim
komunikacijama pojavljuje se
poistoveivanje pojma informisanje i
izvetavanje.
Mada imaju zajednike osobine, ipak su
to dva razliita pojma, kao leksiki tako
i sadrajno. Produkt informisanja je
odreena informacija, dok je produkt
izvetavanja konkretni izvetaj.

 Etimoloko/leksiko

poimanje
informacije podrazumeva vesti,
saoptenja, miljenja za informisanje
javnosti tampom, slikom, reju,
zvukom, intervjui, konferencije za
tampu i slino.
Na podlozi informisanja i informacije
razvila se nauna oblast informatika,
odnosno nauka o informacijama,
njihovom oblikovanju, prenoenju,
evidentiranju, obraivanju i upotrebi
primenom elektronike i raunara.

 Na

toj osnovi obrazuju se i

informacioni sistemi za odreena
podruja (optina, grad, republika),
za odreene sektore i asocijacije
poslovnih sistema (bankarstva,
osiguranja, trgovine, Narodne banke
Srbije i dr.), kao poslovno povezivanje
radi ostvarenja odreenih ciljeva
informacione prirode.
Takoe se moe sresti nepoznavanje
sadrine termina podatak i
"informacija, to ima za posledicu
pogrenog tretiranja jednog i drugog
termina.

 Meutim

tekue tumaenja termina

podatak shvata se kao saoptenje,
obavetenje, saznanje o stanju i
promeni odreenog sistema,
dogaaja bez obzira na formu u kojoj
je primljen, predat, saopten organu,
javnosti, dok se informacijom smatra
dokumenat jednog ili vie podataka
datih u odreenoj formi, vremenu i
mestu.

Leksiki termin izvetaj, odnosno

izvetavanje podrazumeva davanje iskaza o
stanju i promenama u nekoj pojavi, radnji,
popisu imovine i obaveza, poslovanju
entiteta, blagajnikom poslovanju i dr. u
obliku pisanog dokumenta zasnovanog na
podlozi zakonske, profesionalne ili interne
regulative entiteta, koji se podnosi
periodino organima unutar entiteta i
izvan, radi pravdanja odreenih radnji i
rezultata u radu i poslovanju, u propisanoj
formi i sadraju u zavisnosti od
izvetavanja o finansijskom, tehnikom,
kadrovskom, organizacionom potencijalom
ili na budue mere i radnje u unapreenju
rada i poslovanja entiteta.

 Prema

tome, zakonodavstvo, praksa

i struna uoptavanja koriste
termine informacija i izvetaj kod
odreenih iskaza stanja i kretanja
uopte, a posebno u finansijama,
raunovodstvu, radnim odnosima i
dr. gde informacije imaju krai
sadraj, a izvetaj potpune i
dokumentovane iskaze.

Institucionalni sistem
izvetavanja, stanje i razvoj
Dananji

sistem institucionalne
regulative u pogledu obima i
vremena izvetavanja u dravnim
organima, rezultat je dugogodinje
transformacije institucionalne
/deregulative u privrednom sektoru,
pa u i sektoru bankarskog
obavetavanja i izvetavanja.

 Institucionalno

zakonodavstvo, po
pravilu, ostaje u zakonodavnoj
regulativi kod uslova za osnivanje
banke, odgovornosti banke za njene
obaveze, zatite osnivaa banke i
klijenata banke i podnoenje
periodinih i godinjih
raunovodstvenih i finansijskih
izvetaja dravnim statistikim
organima i ugovornim asocijacijama
banaka.

Zakonom o raunovodstvu i reviziji, za

sva privredna drutva, pa i za banke,
propisana je obaveza da sastavljaju
finansijske godinje izvetaje sa
stanjem na dan 31.12. svake godine i
da ih prezentiraju i obelodanjuju iroj
javnosti sa ciljem uvida u njihovo
poslovanje i bonitet.
Ovi izvetaji ine izvetaje o
prihodima i rashodima, stanju i
promenama u imovini, kapitalu i
obavezama, tokovima gotovine i
poseban statistiki aneks - zasnovani
na raunovodstvenim podacima.

 Sva

pravna lica imaju obavezu da

usvojene godinje finansijske
izvetaje dostavljaju Narodnoj banci
Srbije (NBS) na statistiku obradu u
skladu sa MRS/MSFI i prezentaciju
obraenih izvetaja zainteresovanim
organima i organizacijama na njihov
zahtev, radi izrade odreenih analiza
i istraivanja kretanja privrednog
razvoja.

Instrumenti finansijskog
izvetavanja
Osnovni instrumenti finansijskog
izvetavanja su Meunarodni
raunovodstveni standardi /
Meunarodni standardi finansijskog
izvetavanja, Meunarodni standardi
revizije, Meunarodni standardi
kvaliteta, Meunarodni obrazovni
standardi,
Meunarodni etiki standardi i
Meunarodni standardi elektronskog
prikupljanja, obrade i distribucije
informacija, ali i smernice za njihovu
implementaciju.

Pojam obrtne imovine

Prema konceptualnom okviru obrtnom

imovinom se smatra imovina:
od koje se oekuje da bude
realizovana, odnosno koja se dri radi
prodaje ili potronje u toku poslovnog
ciklusa,
koja je na zalihama radi trgovine i za
koju se oekuje da e biti prodata u
roku od godinu dana od dana bilansa,
koja je u obliku gotovine ili
gotovinskog ekvivalenta ija upotreba
nije niim ograniena.

Meunarodni
raunovodstveni standardi
Poslednjih

godina sve vie dolaze

globalni ulagai, poveava se
razmena robe i usluga na globalnom
tritu i zbog toga se posebna panja
pridaje uporeivanju domaeg
ekonomskog stanja sa inostranim.
Zbog toga je nezaobilazno
poznavanje i primena Meunarodnih
raunovodstvenih standarda /
Meunarodnih standarda finansijskog
izvetavanja (MRS/MSFI).

 Poveanje

uporedivosti raunovodstvene
prakse upravo omoguavaju
Meunarodni raunovodstveni standardi
koji su projektovani instrumenti procesa
internacionalizacije finansijskog
izvetavanja.
Uloga meunarodnih raunovodstvenih
standarda sastoji se u smanjivanju
razlika u pripremi i prezentaciji
finansijskih izvetaja poslovnih subjekata
iz pojedinih zemalja, u kontekstu
otklanjanja barijera na putu
meunarodnom razumevanju i
komuniciranju.

 Meunarodni

raunovodstveni
standardi su razvijeni da bi investitori iz
razliitih zemalja mogli da razumeju
finansijske izvetaje u svim zemljama u
kojima ulau i da bi mogli da donose
razumne odluke kako bi
multinacionalne kompanije, prilikom
voenja poslova svojih zavisnih
preduzea u razliitim zemljama, mogle
pri izradi finansijskih izvetaja da
primene ista raunovodstvena pravila,
bez obzira na zemlju u kojoj se neko od
zavisnih preduzea nalazi.

 Komitet

za Meunarodne
raunovodstvene standarde - IASC,
kasnije Odbor za Meunarodne
raunovodstvene standarde IASB
godinama ve rade na harmonizaciji
meunarodnih raunovodstvenih
standarda.

Raslanjavanje obrtne
imovine
1.
2.
3.

Zalihe
Potraivanje
Gotovina i gotovinski
ekvivalenti

Zalihe (MRS 2)
2.1 PREDMET
Cilj MRS-a 2 je da propie raunovodstveni
postupak za zalihe.
Standard obrauje obraun trokova zaliha,
koji se trebaju priznati kao imovina,
utvrivanje trokova, priznavanje zaliha kao
rashoda i otpisa do neto realizovane
vrednosti.
2.2 DELOKRUG STANDARDA
Standard se primenjuje na sve zalihe
imovine: koje se dre za prodaju u
uobiajenom toku poslovanja;
u procesu proizvodnje radi prodaje;
u obliku materijala ili delova koji e biti
utroeni u procesu proizvodnje;
kod pruanja usluga.

Bilansiranje zaliha
Pod

zalihama se saglasno paragrafu

4 MRS-2 Zalihe podrazumevaju
sredstva:
koja se dre radi prodaje tokom
obraunskog perioda,
koja su rezultat proizvodnje, a
namenjena su prodaji,
koja se nalaze u obliku osnovnog ili
pomonog materijala koji se troi u
proizvodnom procesu ili procesu
pruanja usluga.

Raslanjavanje zaliha
1. Osnovni, pomoni i pogonski
materijal;
2. Nedovreni proizvodi i usluge,
3. Gotovi proizvodi i roba,
4. Dati avansi

Koji materijal je osnovni?

Materijal

koji ini glavnu supstancu

proizvoda, kao to je brano pri
proizvodnji hleba, na primer.
Koji e materijal biti osnovni zavisi
od njegove uloge u proizvodnji
konkretnog proizvoda, a ne od
prirodnih svojstava materijala.

Kakva je uloga pomonog i

pogonskog materijala?
Pomoni materijal ulazi u sastav novog
proizvoda, ali ne ini njegovu osnovu
supstancu, so pri proizvodnji hleba, na
primer.
Pogonski materijal ne ulazi u sastav
novog proizvoda, ali omoguava njegovu
proizvodnju. Primera radi,elektrina
energija koja se koristi za pokretanje
maina za meenje i oblikovanje testa, i
penica pri proizvodnji hleba.

 Nedovrena

proizvodnja zalihe
imovinskih predmeta koji jo nisu
spremne za prodaju, proizvodni
proces na njima nije zavren.
Neizvrene usluge zapoet, a
nezavren proces pruanja
usluga, na primer, zapoeta, a
nezavrena popravka osnovnih
sredstava.

 Odvojeno

bilansiranje
zbog razliitog stepena
likvidnosti u odnosu na
zalihe nedovrene
proizvodnje.

 Proizvodnja

po osnovu dugoronih
ugovora se takoe iskazuje u okviru
ove pozicije.
Gotovi proizvodi i roba su zalihe
namenjene prodaji.
Ako se gotovi proizvodi daju u lizing,
na primer transportna sredstva, tada
se oni iskazuju u okviru posebne
pozicije gotovi proizvodi dati u
lizing.
Avansi-pretvaraju se u zalihe to je
razlog da se bilansiraju u okviru ove
pozicije.

Procenjivanje zaliha
Inicijalno

procenjivanje:
- po nabavnoj vrednosti za
zalihe steene kupovinom i
- po ceni kotanja za zalihe
sopstvenih uinaka.
Primenjuje se princip
pojedinanog prosenjivanja.

 Za

Metod specifine
identifikacije

zalihe koje nisu zamenjive

(slike, dragulji, unikatni nakit,
proizvodi koji su proizvedeni po
osnovu specifino identifikovanog
projekta ili zahteva konkretnog
kupca) procenjuju se u visini cene
kotanja koja sadri trokove
direktne trokove, posebne
pojedinane trokove i opte
trokove proizvodnje.

 Slabost

metoda:
mogunost svojevoljnog
izbora zaliha koji se
prodaju i onih koji ostaju
na zalihama.

 Metoda

se koristi kod
proizvoda visoke vrednosti i
kod proizvoda koji se iz
pravnih razloga smatraju
nezameljivim kao to su
automobili, teka oprema,
unikatni nakit, krzno i sl.

 Nabavna

vrednost i cena
kotanja predstavljaju gornju
granicu procenjivanja.

Naknadno procenjivanje
zaliha
Ako na dan bilansa nabavna
vrednost i cena kotanja ne
mogu biti nadoknaene tada
se procenjivanje vri po neto
ostvarivoj vrednosti.
Neto ostvariva vrednost
predstavlja iznos koji se moe
ostvariti njihovom prodajom
ili upotrebom.

Utvrivanje vrednosti
zamenjivih i poluzamenjivih
zaliha

Za

utvrivanje vrednosti zamenjivih

zaliha koriste se prema MRS -2
paragraf 21 i 23 sledei postupci,
koji polaze od pretpostavljenog
redosleda troenja i to:
Osnovni postupci: Fifo metod i
metod prosene nabavne cene i
Dopunski alternativni postupak
LIFO metod.

Fifo metod
Pretpostavka:

materijal se troi
onim redosledom kako je
nabavljan, to znai da na
zalihama ostaje materijal koji
potie iz poslednjih nabavki.
Ako se pretpostavljeni redosled
potronje potuje tada ova
metoda odgovara principu
pojedinanog procenjivanja po
nabavnoj vrednost.

 Pogodna

za preduzea koja
posluju u uslovima deflacije, jer
daje realan rezultat, budui da
se vrednost utroenih zaliha
utvruje po cenama prvih
nabavki, to onemoguava
precenjivanje periodinog
rezultata, a zalihe su
procenjene po cenama
poslednjih nabavki.

 Primena

Fifo metode se smatra

naroito pogodnom:
- za preduzea koja imaju visok
koeficijent obrta zaliha
- za preduzea sa irokim
asortimanom materijala ili roba,
- za industrijska preduzea kod
kojih se esto menjaju zalihe
materijala i gotovih proizvoda,
- za preduzea gde uee zaliha u
ukupnoj aktivi nije znaajno.

Metoda prosene cene

Pretpostavka

od koje se polazi
utroeni materijal kao i materijal
koji se nalazi na zalihama potiu
podjednako iz svih izvrenih
nabavki.
- periodino utvivanje prosene
cene
- permanentno utvrivanje prosene
cene tzv. klizajua prosena cena.

 Klizajua

prosena cena moe

biti utvrivanja u odreenim
vremenskim razmacima, na
kraju svakog meseca, na
primer, ili nakon svake nove
nabavke.

Alternativni postupak LIFO

metoda
Pretpostavka

od koje se polazi:
prve se troe zalihe koje su
poslednje nabavljene ili
proizvedene, a ostaju zalihe koje
potiu iz prvih nabavki.
- permanentna LIFO metoda i
- periodina LIFO metoda

 Permanentna

LIFO metoda
obraun utroenih ili prodatih
zaliha se vri primenom cena
poslednjih nabavki.
Periodina LIFO metoda
procenjuje samo zalihe na
kraju perioda.

 Ako

su krajnje zalihe nekog

materijala ili robe na kraju
godine jednake po koliini
poetnim zalihama, vrednost
zaliha na kraju godine bi bila
jednaka njihovoj poetnoj
vrednosti, a to znai da e
vrednost utroenih zaliha biti
jednaka vrednosti izvrenih
nabavki u toj godini.

 Ako

je koliinsko stanje zaliha na

kraju godine vie od poetnog tada
su krajnje zalihe su jednake
poetnom stanju uveanom za ovu
razliku /Ks Ps/.
Razlika izmeu viih krajnjih i niih
poetnih zaliha moe biti
procenjena po: stvarnim nabavnim
cenama, po ceni poslednje nabavke
ili po prosenoj nabavnoj ceni.

 Ako

je koliina zaliha na
kraju nia od poetne tada
se zalihe na kraju
procenjuju po onim
cenama po kojima su
obraunate poetne
zalihe.

 Lifo

metoda se preporuuje za
preduzea koja posluju u
inflatornim uslovima.
Kao prednost istie se da ova
metoda dovodi do povezivanja
rashoda obraunatih po
tekuim cenama sa tekuim
prihodima.

Dopustivost metoda sa
fikcijom redosleda
potronje
U odreenim okolnostima dopustivost

metoda se odreuje posledicama koje

njena primena ima po realnost
utvrenog rezultata i koje nisu u
suprotnosti sa naelom nie vrednosti.
Zalihe istih ili slinih karakteristika i
namene treba da budu procenjivane po
istoj metodi.
Panja: zahteva se dosledna primena
odabrane metode

Kada ulaganja u zalihe

postaju rashod?
Prilikom

prodaje vrednost zaliha

se priznaje kao rashod, jer je u
tom periodu ostvaren sa njima
povezan prihod.
Iznos otpisa zaliha ili gubici
zaliha imaju tretman rashoda
perioda u kome su nastali.

Bilansiranje potraivanja
Potraivanja

prema MRS-39
paragraf 9 predstavlja primarni
finansijski instrument.
Potraivanje se najee definie
kao pravo na naplatu odreene
sume novca ili drugog
finansijskog sredstva.

 Prema

dospelosti
Kratkorona sa rokom dospea do
godine dana obrtna imovina
Dugorona sa rokom dospea duim
od godine dana- stalna imovina
Prema bonitetu
Punovredna potraivanja
Dubiozna potraivanja
Zastarela potraivanja

Klasifikacija potraivanja
Prema

poreklu potraivanja se
dele na:
- potraivanja iz isporuka,
- potraivanja iz odnosa sa
povezanim preduzeima,
- potraivanja iz plasmana i
- ostala potraivanja.
Isporuke proizvoda i usluga i
kratkorone pozajmice su osnova
ovih potraivanja.

 Prema

sigurnosti naplate:
- osigurana potraivanja
- neosigurana potraivanja

 Potraivanja

koja su nastala
po osnovu isplata novca
mogu imati dva razloga:
1. davanje avansa za budue
isporuke
2. davanje kratkorone
pozajmice

 Bitna

razlika izmeu ovih

potraivanja je nain njihove
likvidacije. Prva se likvidiraju
isporukama robe ili usluga od
strane dobavljaa, a druga
naplatom.
Pitanje: zbog ega je ovo
znaajno?

2. Potraivanja po osnovu
isporuka proizvoda, robe i
usluga
Iskazuju

se odvojeno od
potraivanja koja nastaju po
drugim osnovama zbog
razliite osnove i zbog
razliitog naina likvidacije.

Pri bilansiranju treba

utvrditi:
- termin za koji se vezuje nastanak
potraivanja,
- visinu potraivanja,
- da li okolnost da je potraivanje dato
kao zaloga utie na bilansiranje
- da li treba bilansirati potraivanja
prema poslovnim jedinicama,
- da li i kada je doputeno
kompenziranje potraivanja i obaveza
i
- kako se potraivanja likvidiraju.

1. Kada se smatra da je
nastalo potraivanje
Potraivanja

nastaje kada
trenutak plaanja sledi trenutku
isporuke proizvoda i usluga.
Prenos svojine na kupca, koji se
izraava prihvatanjem robe i
fakture, smatra se osnovom za
priznavanje potraivanja.

2. Na koji iznos inicijalno

potraivanje glasi?
Potraivanja

se procenjuju

pojedinano.
Inicijalno vrednost potraivanja
je jednaka vrednosti
isporuene robe, gotovih
proizvoda i usluga umanjenoj
za trgovake popuste.

Da li se bilansiraju
potraivanja data u zalogu?
Davanjem

u zalogu bilo kog

imovinskog predmeta pa i
potraivanja ne gubi se pravo
svojine u ekonomskom pa ova se
potraivanja koja su data u zalogu
bilansiraju na uobiajeni nain.
Napomena: u napomenama se
navodi ova injenica.

Da li se potraivanja iz
isporuka izvrenih
poslovnicama bilansiraju?
U

bilansu se iskazuju samo ona

potraivanja koja preduzea ima
prema drugim pravnim ili fizikim
licima.
Potaivanja koja nastaju iz isporuka
poslovnicama koje nemaju svojstvo
pravnog lica, imaju karakter
internog potraivanja i ne mogu se
iskazati u bilansu.

Kada se potraivanja mogu

saldirati sa obavezama?
Saglasno

naelu jasnosti potraivanja

treba iskazivati odvojeno od obaveza.
Samo ako se potraivanja i obaveze
odnose na isto preduzee, ako su
nastali po istom osnovu, ako su
priblino istog iznosa, ako su dospeli
za naplatu odnosno isplatu i ako
postoji saglasnost obe strane
saldiranje se moe izvriti.

Kako se ova potraivanja

likvidiraju?
1. naplatom pretvaranjem
u gotovinu,
2. pretvaranjem u drugu
vrstu potraivanja,
potraivanja od kupaca u
menina potraivanja, na
primer.

Naknadno procenjivanja
potraivanja iz isporuka
Naknadno

procenjivanje potraivanja
na dan bilansa vri se saglasno
optim pravilima procenjivanja.
Na dan bilansa se mora utvrditi
naplativost iskazanih potraivanja.
Potraivanja dobrog boniteta
iskazuju se na redovnim pozicijama.

 Potraivanja

dobrog boniteta
su ona ija naplata ni u
pogledu roka ni visine iznosa
nije dovedena u pitanje.
Osnov za procenu naplativosti
je:
- postojanje obezbeenja
- bonitet dunika

 Naelo

nie vrednosti
zahteva da potraivanja budu
iskazana u visini unovenja.
Kreditni rizik

 Pri

oceni rizika naplate treba

imati u vidu da on raste:
- pri padu konjukture,
- pri rastu konjukture koji dovodi
do pojave velikog broja novih
kupaca,
- kod ino potraivanja, usled
politikih ili ekonomskih mera i
dr.

 Paualne

procene, koje se
vre kada postoji veliki broj
potraivanja iji pojedinani
iznosi nisu visoki, su u skladu
sa naelom ekonominosti.

 Kreditni

rizik se pri ovakvom

nainu procenjivanja kree od
3 do 5% nominalne vrednosti
potraivanja, a zasniva se na
iskustvu i procenu buduih
naplata.

 Za

otpis utvrenog
obezbreena bez obzira da li
je to uinjeno pojedinanom
procenom svakog potraivanja
ili paualno koriguje se aktiva
(potraivanje) direktno ili
preko ispravke vrednosti.

 Opti

rizici koji se utvruju

paualno i koji iskazuju
visinu oekivanih gubitaka u
ukupnim potraivanjima
formira se rezervisanje u
pasivi bilansa.

Ostala potraivanja
1. Potraivanja prema
povezanim preduzeima
2.Potraivanja prema radnicima
3. potraivanja po osnovu
kratkoronih plasmana,
4. Potraivanja prema dravi za
preplaeni porez i sl.

 Inicijalno

vrednovanje prema
nominalnoj vrednosti ,
naknadno po principu nie
vrednosti.

Hartije od vrednosti obrtna

imovina
Hartije

od vrednosti
nabavljene radi prodaje u
roku kraem od godine dana.
Kratkorona rezerva
likvidnosti.
Motiv: zarada na razlici u
kursu ili kamata.

ove hartije od vrednosti ubrajaju

se:
- akcije.
- obveznice,
- komercijalni zapisi,
- blagajniki zapisi,
- sopstvene akcije,
- menice
- ekovi

 Kamatni

kuponi obveznica
dospeli za naplatu kao i
dividendni kuponi smatraju
se takoe kratkoronim HOV.
Procenjivanje:
Inicijalno po nabavnoj nominalnoj vrednosti
Naknadno strogi princip nie
vrednosti
Merodavni MRS 32 i 39

Bilansiranje likvidnih
sredstava
Gotovina,

u blagajni, na
raunu kod banke
Devizna sredstva u blagajni i
na deviznom raunu,
Dospele menice za naplatu,
Dospeli ekovi za naplatu,

 Procenjivanje

menica po
nomilanoj vrednosti ili
Nominalna vredost nedospele
kamate trokovi eskonta.
ekovi - nominalna vrednost
Naknadno procenjivanje
saglasno naelu nie vrednosti.

Bilansiranje aktivnih
vremenskih razgranienja
Cilj

Pravina raspodela
rashoda i prihoda po
obraunskim vremenskim
periodima.
Sadraj: unapred plaeni
rashodi i nastali a
nenaplaeni prihodi.

 Opcija:

u okviru AVR samo

unapred plaeni trokovi, a
nastali a nenaplaeni prihodi
u okviru ostalih potraivanja.
Razlog: analiza likvidnosti

 Inicijalno

procenjivanje:
- isplaeni iznos za unapred
plaene trokove
Naknadno procenjivanje,
procenjivanjem iznosa koji je
utroen,
- obraunat iznos, na osnovu
ugovora,
- Naknadno procenjivanje kao i
za svako drugo potraivanje.

Prenos gubitka
Iskazivanje

u bilansu stanja
zavisi od pravne forme
preduzea.
Inokosna preduzea i ortaka
drutva preko rauna
kapitala.
Ovde gubitak, nije posebna
bilansna pozicija.

 Kod

drutava kapitala kao

posebna bilansna pozicija na
strani aktive.
Predstavlja ispravku vrednosti
sopstvenog kapitala.
Samo ako postoji obaveza
nekog treeg da gubitak pokrije
on ima karaktet potraivanja.

 Posledice

iskazivanja gubitka
zavise od njegove visine.
1. Ako je gubitak <
neraspodeljene dobiti ranijih
godina i rezervi, tada je
gubitak faktiki pokriven.

2. Gubitak

> od rezervi i
neraspodeljene dobiti, tada postoji
bilans sa gubitkom, dakle izgubljen
je deo osnovnog kapitala.
Uslov je da su prethodno otkrivene
sve latentne rezerve.
3. Gubitak > od sopstvenog kapitala
tada je preduzee prezadueno i po
pravilu otvara se steajni postupak.

ANALIZA OBRTNE IMOVINE

Primenjeno
Obrtna sredstva su deo poslovnih
sredstava koja svoju vrednost, po
pravilu, odjednom prenose na
proizvod nove upotrebne
vrednosti.
Pod obrtnim sredstvom se smatra
sredstvo koje se u jednom ciklusu
reprodukcije trasformie iz
poetnog pojavnog oblika novac

ANALIZA OBRTNE IMOVINE

Obrtna sredstva su sredstva iji
je kojeficijent obrta jednak 1ili
vei od 1.
Obrtna sredstva se mogu javiti u:
novanom obliku
nenovanom (robnom) obliki
prelaznom obliku

ANALIZA OBRTNE IMOVINE

Novac predstavlja poetni i zavrni
oblik obrtnih sredstava

N R P R1 N1

ANALIZA OBRTNE IMOVINE

Robni oblik obrtnih sredstava moe
biti u vidu:
sirovina i materijala (R)
nedovrene proizvodnje (P)
gotovih proizvoda (R1)

ANALIZA OBRTNE IMOVINE

Prelazni oblik obrtnih sredstava
predstavlja vrednost potraivanja,
koja mogu nastati po osnovu:
prodaje gotovih proizvoda
davanja avansa dobavljaima
davanja kratkoronog kredita

ANALIZA OBRTNE IMOVINE

Analiza strukture
Analiza strukture obrtne imovine zahteva njeno grupisanje
prema stepenu likvidnosti.
Dati avnasi
2.
Materijal
Unapred plaeni trokovi (AVP)
4.
Nedovrena proizvodnja
5.
Gotovi proizvodi
6.
Roba
Kratkoroni finansijski plasmani
Nefakturisna potraivanja (AVP)
9.
Potraivanja od kupaca
Gotovina i ekvivalenti gotovine
1.

3.

7.
8.
10.

ANALIZA OBRTNE IMOVINE

N

Pd - R P- R1 Pk

ANALIZA OBRTNE IMOVINE

Kretanje obrtnih sredstava u svakoj
taki krunog toka odvija se u dva
suprotna smera.
kontinuirana struktura
diskontinuirana struktura

ANALIZA OBRTNE IMOVINE

Koeficijent obrta obrtnih sredstava:
Ko=Efekat / Masa

ANALIZA OBRTNE IMOVINE

Broj dana trajanja jednog obrta =360 (365) /
K
rauna se da godina ima 360 dana, a
mesec 30 dana (Nemaka, Danska, Rusija,
vedska)
rauna se da godina ima 360 dana, a dani
se raunaju po kalendaru (francuska,
belgija, Jugoslavija, panija, vajcarska)
rauna se da godina ima 365 dana, a dani
se raunaju po kalendaru (Engleska, SAD,
Portugalija)

ANALIZA OBRTNE IMOVINE

Pr. Izraunati broj dana od 23.04 do 16.08 ...
u aprilu 7 dana
(30 -23=7)
u maju 31 dan
u junu 30 dana
u julu 31 dan
u avgustu 16 dana
Prvi dan se ne uzima u obzir, a zadnji se
rauna

ANALIZA OBRTNE IMOVINE

Koeficijent obrta pokazuje koliko se puta
obrtna imovina obrnula u periodu za koji se
meri obrt.
Broj dana obrta, pokazuje koliko je dana
trajao jedan obrt obrtnih sredstava

ANALIZA OBRTNE IMOVINE

Brzina obrta se najee meri za:

Ukupnu obrtnu imovinu

Zalihe materijala
Zalihe nedovrene proizvodnje
Zalihe gotovih proizvoda
Zalihe robe
Potraivanja od kupaca

ANALIZA OBRTNE IMOVINE

Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava =
Prihodi od prodaje / prosjena obrtna sredstva

Poslovni prihod
Smanjenje vrednosti zaliha uinaka
3.
Prihod od prodaje (1+2)
1.

2.

4.

BDV = 360 / Ko

ANALIZA OBRTNE IMOVINE

Kozm= trokovi materijala / prosene zalihe
materijala
Kondp= Trokovi zavrene proizvodnje / prosene
zalihe nedovrene proizvodnje
Kogp = Trokovi prodatih gotovih proizvoda / pros.
Zalihe gotovih proizvoda
Kotr = nabavna vrednost robe / Pros. Zalihe
trgovake robe
Kopk = Naplaena potraivanja od kupaca / prosean
saldo pot. od kupaca

ANALIZA OBRTNE IMOVINE

Poslovni prihod
2.
Smanjenje vrednosti zaliha uinaka
3.
Prihodi od realizacije(1+2)
4.
Prihodi od upotrebe uinaka i robe
5.
Prihodi od prodaje (3-4)
Bruto potraivanja od kupaca (po zakljunom
bilansu)
7.
Naplaena potraivanja od kupaca (5-6)
1.

6.

ANALIZA OBRTNE IMOVINE

Koeficijent obrta dobavljaa = plaene obaveze
dobavljaima / prosene obaveze prema
dobavljaima
Vreme trajanja jednog obrta obaveza prema
dobavljaima = 360 / Ko

ANALIZA OBRTNE IMOVINE

ANALIZA INVESTIRANOG KAPITALA

Stopa prinosa na investirani kapital = prihodi od

investiranog kapitala / proseni investirani
kapital
Prihodi od zakupnine

Prihodi finansiranja
Akumulirana dividenda na otkupljene sopstvene
akcije
Prihodi od finansiranja po osnovu obrtne imovine

Prihodi od investiranog kapitala

ANALIZA OBRTNE IMOVINE

ANALIZA INVESTIRANOG KAPITALA

OS namenjena za prodaju
Uee u kapitalu povezanih prav. Lica

Uee u kapitalu dru. Pr. Lica

Dugoroni kredititi pov. Pr. Licima

Dugoroni krediti

Dugorone HOV

Otkupljene sopstvene akcije

Ostali DP

Investirani kapital (1 do 8)

ANALIZA OBRTNE IMOVINE

ANALIZA EFIKASNOSTI IMOVINE
Ko pi = Ukupan prihod / prosena poslovna imovina
Rok povraaja imovine = Prosena imovina / godinji
neto novani tok iz poslovanja
Amortizacija
Trokovi dugoronih rezervisanja

Neto dobitak
NNtok iz poslovanja (1+2+3)

HVALA NA PANJI