(Osnovi ekonomije str.

203-210)
FISKALNA POLITIKA

Uloga fiskalne politike:

- da spreava ekonomsku neravnoteu (otklanja inflacione i deflacione
gepove);
- da smanji amplitude poslovnih ciklusa.
Ekspanzivna fiskalna politika podrazumeva ili rastuu potronju drave i/ili
smanjenje poreza. Posledica takve fiskalne politike moe biti ili rastui budetski
deficit ili smanjujui budetski suficit. Budetski deficit drava finansira svojim
zaduivanjem. Srbija svoj deficit finansira ili zaduivanjem kod NBS ili emisijom
vrednosnih papira. Tako nastaje dravni ili javni dug.
Kontrakciona ili restriktivna fiskalna politika ukljuuje smanjenje dravne
potronje i/ili poveanje poreza. Primenjuje se kada se eli obuzdati rast AD i
nepovoljna kretanja u platnom bilansu. Posledica takve fiskalne politike moe biti ili
rastui budetski suficit ili smanjujui budetski deficit.
Veliina deficita ili suficita zavisi od stanja u kojem se privreda nalazi. Ako je
privreda u usponu zarade ljudi rastu i iznosi naplaenih poreza bie vei. Tada je
nezaposlenost niska pa e isplaene naknade nezaposlenima biti niske. To e poveati
suficit i smanjiti budetski deficit. Naime, funkcija poreza je pozitivnog nagiba (sa
rastom dohotka poveavaju se poreski prihodi), dok je funkcija dravne potronje
negativnog nagiba (sa rastom dohotka smanjuje se nezaposlenost i isplaene naknade
nezaposlenima) (slika 15.1).
Ukoliko se veliina suficita i deficita menja u skladu sa promenom
nacionalnog dohotka kaemo da su na snazi automatki fiskalni stabilizatori. Oni
stabilizuju postojee stanje u privredi, tako to odmah deluju, kada dodje do
fluktuacija AD. Medjutim, oni ne mogu da u potpunosti eliminiu fluktuacije, jedino
mogu da redukuju njihovu veliinu. Ako je privredna neravnotea dublja i ako su
prisutne znaajne fluktuacije, drava mora da sprovodi smiljene promene poreskih
stopa ili potronje drave da bi uticala na promene u AD. Tada kaemo da je na snazi
diskreciona fiskalna politika.
Ukoliko podjemo od pretpostavke da drava srovodi reflacionu diskrecionu
politiku, pitamo se da li e rast dravne potronje od npr. 10 miliona imati isti efekat
na AD kao i smanjenje poreza od takodje 10 miliona.
1

a) G J

ADY

Naime, rast dravne potronje od 10 miliona

uzrokovao je pomeranje funkcije J na gore (slika 15.3.) u istom iznosu. To je

dalje uzrokovalo multiplikovani rast Y. Veliina multiplikatora zavisi ne samo
od J ve i od MPW. to je vea MPW, tj nagib funkcije W, to je manji
multiplikator, i obrnuto.
b) Ukoliko dodje do smanjenja poreza za 10 miliona, nacionalni dohodak e se
poveati za manje nego pri poveanju potronje drave u istom iznosu.
Smanjujui porez drava poveava raspoloivi dohodak kod ljudi, od kojeg e
oni jedan deo odvojiti za potronju, a drugi za tednju. Koji e deo otii na
potronju, a koji na tednju zavisi od MPCd i MPS (MPW). Ukoliko je na
primer normalni multiplikatro 4 i ukoliko je MPCd , mplt je 3.
Mplt = MPCd mpl
Mplt = mpl 1

(Ne) Efikasnost fiskalne politike

U razmatranju neefikasnosti fiskalne politike najpre emo analizirati u
emu se ogleda neefikasnost automatskih fiskalnih stabilizatora, a zatim
neefikasnost diskrecione fiskalne politike.
Slabost (neefikasnost) automatskih fiskalnih stabilizatora ogleda se u:
a) nemogunosti da eliminiu dublje fluktuacije u privredi,
b) nepovoljnom uticaju na AS (visoke poreske sope obezhrabruju
investicije, to nepovoljno utie na zaposlenost i agregatnu ponudu),
c) stabilizovanju nepovoljnih kretanja u privredi (automatski fiskalni
stabilizatori stabilizuju postojee stanje u privredi, to je dobro kada je
privreda u usponu, ali ne i kada je privreda u silaznoj putanji).

Slabost (neefikasnost) diskrecione fiskalne politike ogleda se u:

a) nemogunosti tanog predvidjanja priliva ,
b) nemogunosti tanog predvidjanja odliva i
c) nemogunosti tanog predvidjanja promena Y.
Nemogunost tanog predvidjanja priliva sastoji se u istiskivanju
privatnog pozajmljivanja u korist dravnog pozajmljivanja. Na primer, ukoliko
drava gradi kole, bolnice i slino, da bi finansirala izgradnju tj. dola do
potrebnih finansijskih sredstava ona emituje dravne obveznice. Kako bi uinila
2

atraktivnim kupovinu dravnih obveznica ona mora da ponudi vie kamatne stope,
tj. vii prinos. Sa druge strane banke, kako bi bile konkurentne dravi, takodje
poveavaju kamatne stope. Taj rast kamatnih stopa u bankarskim institucijama
ini zaduivanje kod banaka skupim. To e se odraziti na smanjenje investicione
aktivnosti (privatnog pozajmljivanja) od strane stanovnitva i preduzea.
Uoavamo da dravna potronja istiskuje privatnu potronju. Evidentno je da
fiskalni strunjaci znaju da e privatna potronja biti istisnuta od strane dravne
potronje, ali je problem u predvidjanju obima zamene.
Nemogunost tanog predvidjanja odliva sastoji se u sledeem. Promene u
porezima npr. smanjenje poreza poveava raspolozivi dohodak stanovnitva. Sa
poveanjem raspoloivog dohotka poveava se ne samo deo koji ljudi troe, ve i
deo koji oni tede. Problem se ogleda u nemogunosti tanog predvidjanja koji
deo dohotka e ljudi potroiti, a koji deo utedeti.
Nemogunost tanog predvidjanja promena Y sastoji se u sledeem:
Iznos koji e ljudi potroiti ili utedeti u velikoj meri zavisi od oekivanja
kretanja cena u budunosti.
Teko je predvideti izazvane investicije (nekada je potrebno malo
snienje poreske stope pa da se izgubljeno poverenje vrati i ohrabre investicije, a
nekada i velika snienja poreske stope ne mogu u znaajnoj meri ohrabriti
investicije).
Teko je proceniti poetne efekte akceleratora i multiplikatora, a jo tee
njihovu interakciju.
Konano efekte diskrecione politike teko je predvideti i zbog iznenadnih
okova u privredi.
Imajui u vidu napred izneto moemo konstatovati da efikasnost fiskalne
politike zavisi od tanosti predvidjanja. A tanost predvidjanja je uslovljena:
a) timing - om tj. izborom vremena otpoinjanja primene fiskalne politike
b) time-lags-om tj. vremenskim razmakom od uvodjenja promena do
ispoljavanja efekata preduzetih promena.