УПРАВНИ СУД

ул. Немањина бр.9,

11000 Београд

ТУЖИЛАЦ:_______________, из ____________, ул. __________ бр. ___

ТУЖЕНИ: Република Србија, Министарство здравља, Београд

ТУЖБА
са Захтевом за одлагање извршења решења

у 3 примерка Ради: поништења решења

Дана __________. године, од стране туженог Министарства здравља,

донето је Решење бр. ______ , којим се одбија као неоснована Жалба
родитеља (или стратеља) ______________, и потврђује Решење
бр._____________ Санитарног инспектора ____________________ (нпр.
Шумадијског управног округа), у предмету обавезне вакцинације за дете
_____________________.
Тужилац је Решење примио ___________________ године.

О разлозима неправилности Решења тужилац (родитељ или старатељ)

се изјаснио у Жалби на првостепено Решење Санитарног инспектора
_______________________ (нпр. Шумадијског управног округа).

У побијаном управном акту Министарство здравља (није уопште ценило

или) није уважило наводе тужиоца у вези ____________________________
(навести оно што је писало у жалби, а Министарство није ценило, нпр.
здравствено стање детета од рођења, људска права, верска уверења, права
пацијента, права детета на здравствену заштиту).
Тужилац обавештава Управни суд да је пред Уставним судом покренута
иницијатива за оцену уставности чл. 32 Закона о заштити становништва од
заразних болести, која је заведена под бројем_____________, из разлога
несагласности са нашим Уставом прокламованим начелима, односно укупним
јавним поретком, ратификованим међународним конвенцијама, а затим и због
несагласности са истоснажним нормама из Закона о правима пацијената и
Породичног законика.
Тужилац овом приликом скреће пажњу Управном суду на одредбе
чланова 18 до 23 Устава Републике Србије, одредбе чланова 68 до 74
Породичног законика и одредби чланова 7 до 15 Закона о правима пацијената.
Права породице и детета гарантована су Уставом и ратификованом
Конвенцијом о правима детета, а даље су разрађена Породичним закоником,
где се право на здравље детета разрађује у члану 62 - ''права детета на развој''
и члана 69 - ''дужност чувања и подизање детета''. Имунизација деце тј.
становништва, представља само мали сегмент права на здравље детета, а
укупно здравља детета је потпуно независно од имунизације. Човек је

1
индивидуално биолошко биће, а индивидуална биологија организма се не може
генерализовати као у случају чл. 32 истог закона – обавезне имунизације.
Разлог више јесте и то што не постоји научна сагласност о корисности
имунизације вакцинама, нити су код нас урађене клиничке студије о сада
прописаним вакцинама пре увођења истих у агенду обавезне имунизације, а
такође санитарним надзором на државној граници и обавезној имунизацији
вакцинама при уласку или изласку из наше земље нису подвргнути држављани
земаља из Европске уније где није обавезна вакцинација и који нису
вакцинисани. У том случају наши држављани су дискриминисани у односу на
већинско становништво нашег континента, а ми наводно тежимо европским
вредностима.
Пошто је овај управни поступак био заснован на извршењу императивне
норме из члана 32 и члана 68 Закона о заштити становништва од заразних
болести, а садржај тих норми је противан Уставу, тужилац сматра да даље
извршење коначног појединачног правног акта – Решења санитарног
инспектора, кроз покретање прекршајног поступка и претње изрицањем високе
новчане казне која може бити замењена казном затвора наноси суштински
непоправљиве штетне последице у виду нарушавања телесног интегритета и
укупног здравља детета (јер родитељ под таквом претњом води дете на
вакцинацију и дете услед тога добије аутоимуно обољење или цела породица
тј. дете буде екскомуницирано из верске заједнице) или до извршења
евентуалне казне затвора над родитељем услед неплаћања новчане казне
изречене у прекршајном поступку (а време проведено без породице не може се
никавом накнадном одштетом накнадити). Такође, извршним законима није
предвиђен ниједан насилан начин за имунизацију у смислу физичког отимања
детета и вакцинације, осим хипотетички, који у пракси нико од државних органа
не сме да примени. Фактички, оваквом неуставном нормом и на њој
установљеној извршној мери, над родитељом се врши прво психичко насиље
(претња санкцијом - висока новчана казна), а затим и физичко (довођење ради
извршења казне затвора због неплаћања новчане казне), чиме се родитељ
прогони у сопственој држави, изложен је шиканирању, што је супротно
државном циљу повећања популације.
Доношењем и извршењем овог Решења се врши правно насиље над
нашим Уставом утврђеним поретком, а фактичко насиље над грађанином
Републике Србије.
Због свега наведеног, тужилац ЗАХТЕВА да Управни суд донесе Решење
којим се ОДЛАЖЕ извршење овог коначног решења ради спречавања касније
неотклоњивих последица по здравље детета као и слободе и права родитеља,
јер одлагање није противно јавном интересу, нити би се одлагањем нанела
ненадокнадива штета другим лицима, у складу са чланом 23 Закона о управним
споровима.
Тужилац ПРЕДЛАЖЕ да након тога Управни суд по службеној дужности
поступи по члану 63 Закона о Уставном суду те да ЗАСТАНЕ са вођењем
управног спора до доношење одлуке Уставног суда.

ДОКАЗ: Решење Санитарног инспектора бр. ____________,

Жалба на Решење Санитарног инспектора бр. ____________,
Решење Министарства здравља бр. ______________.

На основу наведеног проистиче да је Решење бр. _________________

Министарства здравља, од дана _________________ године донето на
неуставан и самим тим незаконит начин и предлаже да суд донесе:

2
 ПРЕСУДУ

Тужба се УВАЖАВА, ПОНИШТАВА СЕ решење туженог Министарства

здравља бр. __________________ од дана ___________ године.

РЕШЕЊЕ

УСВАЈА СЕ захтев тужиоца, па СЕ ОДЛАЖЕ извршење решења

Санитарног инспектора ______________ Управног округа бр. _______________
до окончања управног спора пред овим судом.

У ______________,
__.__._____. године Тужилац

_______________