Powered by

Translate

MEUNARODNI RAUNOVODSTVENI STANDARD MRS 14

(Objavljen u "Sl. glasnik RS", br. 133 od 31. decembra 2003)

Izvetavanje po segmentima
Ovaj Meunarodni raunovodstveni standard se primenjuje na finansijske izvetaje koji obuhvataju periode koji poinju 1. jula 1998. ili nakon tog datuma. Stavovima 116 i 117 iz MRS 36 Obezvreenje sredstava ustanovljeni su izvesni zahtevi za obelodanjivanjem o gubicima zbog obezvreenja pri izvetavanju po segmentima.

Meunarodni raunovodstveni standard MRS 14 Izvetavanje po segmentima

Meunarodni raunovodstveni standard 14 Izvetavanje po segmentima (MRS 14) utvren je stavovima 1-84 i Prilozima A-C. Svi stavovi imaju isti znaaj, ali je Standard zadrao formu koju mu je dao MKRS (Napomena: Meunarodni komitet za raunovodstvene standarde.) kada je Standard usvojen od strane OMRS (Napomena: Odbor za Meunarodne raunovodstvene standarde). MRS 14 se ita u kontekstu njime utvrenih ciljeva, predgovora Meunarodnim standardima finansijskog izvetavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izvetaja. Ovim je obezbeena osnova za izbor i primenu raunovodstvenih politika u sluajevima odsustva jasnih smernica.

CILj
Cilj ovog standarda je da ustanovi naela za izvetavanje o finansijskim podacima po segmentima podacima o razliitim vrstama proizvoda i usluga koje preduzee proizvodi i o razliitim geografskim podrujima na kojima posluje - kako bi se pomoglo onima koji koriste finansijske izvetaje da: (a) bolje razumeju rezultat preduzea iz prolosti; (b) bolje ocene rizike i prinose preduzea; i (c) budu bolje informisani prilikom donoenja sudova o preduzeu u celini. Mnoga preduzea proizvode grupe proizvoda i pruaju grupe usluga ili posluju u geografskim podrujima u kojima preovlauju razliite stope rentabilnosti, mogunosti rasta, izgledi za budunost i rizici. Podaci o razliitim vrstama proizvoda i usluga preduzea i njegovom poslovanju u razliitim geografskim podrujima - koji se esto nazivaju podaci po segmentima - su vani za procenjivanje rizika i prinosa diverzifikovanog ili multinacionalnog preduzea, ali se oni ne mogu da utvrde iz agregiranih podataka. Stoga se smatra da su podaci po segmentima neophodni da bi se zadovoljile potrebe korisnika finansijskih izvetaja.

DOMET

1. Ovaj standard se primenjuje na potpun skup finansijskih izvetaja koji se pripremaju u skladu sa Meunarodnim raunovodstvenim standardima. 2. Potpun skup finansijskih izvetaja obuhvata bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o tokovima gotovine, izvetaj koji prikazuju promene na sopstvenom kapitalu i napomene, kako je utvreno u MRS 1 Prikazivanje finansijskih izvetaja. 3. Ovaj standard primenjuju preduzea ijim se vlasnikim ili dunikim hartijama od vrednosti javno trguje, kao i preduzea koja su u procesu emitovanja vlasnikih ili dunikih hartija od vrednosti na javnim tritima hartijama od vrednosti. 4. Ukoliko preduzee ijim se hartijama od vrednosti ne trguje javno priprema finansijske izvetaje u skladu sa Meunarodnim raunovodstvenim standardima, to preduzee se podstie da dobrovoljno obelodani finansijske podatke po segmentima. 5. Ukoliko preduzee, ijim se hartijama od vrednosti ne trguje javno, izabere da dobrovoljno obelodani informacije po segmentima u finansijskim izvetajima koji su u skladu sa Meunarodnim raunovodstvenim standardima, po preduzee u potpunosti mora da ispuni sve zahteve iz ovog standarda. 6. Ukoliko pojedinani finansijski izvetaj sadri kako konsolidovane finansijske izvetaje preduzea ijim se hartijama od vrednosti javno trguje, tako i posebne finansijske izvetaje matinog preduzea ili jednog ili vie zavisnih preduzea, informacije po segmentima prikazuju se samo na osnovi na kojoj su prikazani u konsolidovanim finansijskim izvetajima. Ukoliko je zavisno preduzee samo po sebi preduzee ijim se hartijama od vrednosti javno trguje, ono prikazuje informacije po segmentima u svom vlastitom posebnom finansijskom izvetaju. 7. Slino tome, ukoliko pojedinani finansijski izvetaj sadri kako finansijske izvetaje preduzea ijim se hartijama od vrednosti javno trguje tako i posebne finansijske izvetaje pridruenog entiteta koje je raunovodstveno obuhvaeno po metodi uea ili zajednikog poduhvata u kojem preduzee ima finansijski interes, informacije po segmentima se prikazuju samo na osnovi na kojoj su prikazane u finansijskim izvetajima preduzea. Ukoliko su pridrueni entiteti raunovodstveno obuhvaeni po metodi uea ili zajedniki poduhvat, sami po sebi, preduzea ijim se hartijama od vrednosti javno trguju, oni prikazuju informacije po segmentima u svojim posebnim finansijskim izvetajima.

Definicije Definicije iz drugih Meunarodnih raunovodstvenih standarda

8. Sledei izrazi se koriste u ovom standardu u znaenju koje je precizirana u MRS 7 Izvetaj o tokovima gotovine, MRS 8 Neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greke i promene raunovodstvenih politika i MRS 18 Prihodi: Poslovne aktivnosti su glavne aktivnosti preduzea koje donose prihod i druge aktivnosti, osim onih koje su aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja. Raunovodstvene politike su posebna naela, osnovi, konvencije, pravila i prakse koje je usvojilo neko preduzee za pripremanje i prikazivanje finansijskih izvetaja. Prihod je bruto priliv ekonomskih koristi u odreenom periodu, koji se ostvaruju iz redovnih aktivnosti preduzea, kada ovi prilivi dovode do poveanja sopstvenog kapitala, osim onih poveanja koja se odnose na unose vlasnika kapitala.

Definicije poslovnog segmenta i geografskog segmenta

9. Izrazi "poslovni segment" i "geografski segment" upotrebljavaju se u ovom standardu u sledeem znaenju: Poslovni segment je jasno razluiv sastavni deo preduzea koji se bavi obezbeivanjem jednog proizvoda ili usluge ili grupe srodnih proizvoda ili usluga i koji je podloan rizicima i prinosima koji se razlikuju od onih u drugim poslovnim segmentima. inioci koji treba razmotriti prilikom utvrivanja da li su proizvodi i usluge srodni su: (a) priroda proizvoda ili usluga; (b) priroda proizvodnih procesa; (c) vrsta ili klasa kupca za proizvode ili usluge; (d) metode koje se koriste za distribuciju proizvoda ili pruanje usluga; i (e) ukoliko je primenjivo, priroda regulatornog okruenja, na primer bankarstvo, osiguranje ili javne slube. Geografski segment je jasno razluiv sastavni deo preduzea koji se bavi obezbeivanjem proizvoda ili usluga u posebnom ekonomskom okruenju, i koji je podloan rizicima i prinosima koji su razliiti od onih u delovima koji posluju u drugim ekonomskim okruenjima. inioci koje treba razmotriti prilikom utvrivanja geografskih segmenata su: (a) slinost ekonomskih i politikih uslova; (b) meusobna povezanost aktivnosti na razliitim geografskim podrujima; (c) blizina odvijanja aktivnosti; (d) posebni rizici povezani sa aktivnostima na odreenom podruju; ((e) propisi o kontroli razmene; i (f) osnovni valutni rizici. Segment o kome se izvetava je poslovni ili geografski segment koji je identifikovan na osnovu prethodnih definicija i za koji se svim standardom zahteva da budu obelodanjene informacije po segmentu. 10. inioci iz stava 9 na osnovu kojih se utvruju poslovni segmenti i geografski segmenti nisu nabrojani po nekom posebnom redosledu. 11. Jedan poslovni segment ne obuhvata proizvode i usluge iji se rizici i prenosi ne podudaraju u znaajnoj meri. Iako mogu postojati razliitosti u pogledu jednog ili vie inilaca iz definicije poslovnog segmenta, oekuje se da proizvodi i usluge obuhvaeni jednim poslovnim segmentom budu slini u pogledu veine inilaca. 12. Isto tako, jedan geografski segment ne obuhvata poslovanja u ekonomskim okruenjima u kojima se rizici i prinosi ne podudaraju u znaajnoj meri. Geografski segment moe biti jedna zemlja, grupa od dve ili vie zemalja ili neka regija u okviru jedne zemlje. 13. Najvei broj izvora rizika ima uticaja na nain na koji je veina preduzea organizovana i kako se njima upravlja. Stoga je, stavom 27 ovog standarda utvreno da organizaciona struktura preduzea i interni sistem finansijskog izvetavanja predstavljaju osnov za utvrivanje njegovih segmenata. Na rizike i prinose preduzea utiu kako geografska lokacija njegovih poslovanja gde se proizvode njegovi proizvodi ili gde se odvijaju njegove aktivnosti pruanja usluga), tako i lokacija njegovih trita (gde se njegovi proizvodi prodaju ili usluge pruaju). Po definiciji dozvoljeno je da geografski segmenti budu zasnovani ili: (a) na lokaciji proizvodnih ili uslunih objekata preduzea i drugih sredstava; ili na (b) lokaciji njegovih trita i kupaca. 14. Organizaciona struktura i struktura internog izvetavanja u preduzeu u principu pruaju dokaz o tome da li preovlaujui izvor geografskih rizika za preduzea proizilazi iz lokacije njegovih sredstava (poreklo njegove prodaje) ili iz lokacije njegovih kupaca (odredite njegove prodaje). Shodno tome, pri utvrivanju da li njegovi geografski segmenti treba da budu zasnovani na lokaciji njegovih

sredstava ili na lokaciji njegovih kupaca, preduzee polazi od ove strukture. 15. Utvrivanje sastava poslovnog ili geografskog segmenta podrazumeva izvestan stepen prosuivanja. Prilikom donoenja ovog suda, rukovodstvo preduzea uzima u obzir cilj finansijskog izvetavanja po segmentima kako je predvieno ovim Standardom i kvalitativne karakteristike finansijskih izvetaja navedene u Okviru za pripremu i prikazivanje finansijskih izvetaja MKRS. Te kvalitativne karakteristike ukljuuju vanost, pouzdanost i uporedivost, tokom vremena, finansijskih podataka koji se iskazuju o razliitim grupama proizvoda i usluga preduzea i o njegovom poslovanju u odreenim geografskim podrujima, kao i korisnost tih podataka za procenu rizika i prinosa preduzea u celini.

Definicije prihoda, rashoda, rezultata, imovine i obaveza po segmentu

16. Sledei dodatni izrazi se u ovom standardu koriste u dole navedenom znaenju: Prihod po segmentu je prihod iskazan u bilansu uspeha preduzea, koji se direktno moe pripisati segmentu i odgovarajui deo prihoda preduzea koji se moe dodeliti segmentu na razumnoj osnovi bilo od prodaje spoljnim kupcima, bilo od transakcija sa drugim segmentima istog preduzea. Prihod po segmentu ne obuhvata: (a) vanredne pozicije; (b) prihod od kamate ili dividende, ukljuujui i kamatu po osnovu avansa ili zajmova drugim segmentima, osim ukoliko poslovanje tog segmenta nije prvenstveno finansijske prirode; ili (c) dobitke od prodaje ulaganja ili dobitke od gaenja datih zajmova, osim ukoliko poslovanje tog segmenta nije prvenstveno finansijske prirode. Prihod po segmentu obuhvata uee preduzea u dobicima i gubicima pridruenih entiteta, zajednikih poduhvata ili drugih ulaganja koja su raunovodstveno obuhvaena po metodi uea samo ukoliko su te pozicije obuhvaene konsolidovanim ili ukupnim prihodom preduzea. Prihod po segmentu obuhvata uee zajednikog poduhvata u prihodu entiteta pod zajednikom kontrolom koji je raunovodstveno obuhvaen srazmernom konsolidacijom u skladu sa MRS 31 Raunovodstveno izvetavanje i interesima u zajednikim poduhvatima. Rashod po segmentu je rashod koji proizilazi iz poslovnih aktivnosti segmenta koji se direktno moe pripisati tom segmentu i odgovarajui deo rashoda koji moe biti dodeljen tom segmentu na razumnoj osnovi, ukljuujui i rashode koji se donose na prodaju eksternim kupcima i rashode koji se odnose na transakcije sa drugim segmentima istog preduzea. Rashod po segmentu ne obuhvata: (a) vanredne pozicije; (b) kamatu, ukljuujui i obraunatu kamatu na avanse ili zajmove od drugih segmenata, osim ukoliko poslovanje tog segmenta nije prvenstveno finansijske prirode; (c) gubitke od prodaje ulaganja ili gubitke od gaenja dugovanja, osim ukoliko poslovanje tog segmenta nije prvenstveno finansijske prirode; (d) uee preduzea u gubicima pridruenih entiteta, zajednikih poduhvata ili drugih ulaganja koji se raunovodstveno obuhvataju po metodi uea; (e) rashod na ime poreza iz dobitka; ili (f) opte administrativne rashode, rashode direkcije preduzea i druge rashode koji nastanu na nivou preduzea i odnose se na preduzee u celini. Meutim, trokovi ponekad nastaju na nivou preduzea za raun segmenta. Takvi trokovi su rashodi segmenta ukoliko se odnose na poslovne aktivnosti segmenta i ako se mogu direktno pripisati ili dodeliti tom segmentu na razumnoj osnovi. Rashodi segmenata obuhvataju uee jednog lana zajednikog poduhvata u rashodima entiteta koji je pod zajednikom kontrolom i koji je raunovodstveno obuhvaen srazmernom konsolidacijom u skladu sa MRS 31. Za aktivnosti segmenta koji su prevashodno finansijske prirode, prihod od kamate i rashod kamate mogu da se iskau u netu iznosu za potrebe izvetavanja po segmentu, samo ukoliko su te pozicije iskazane u neto iznosu u konsolidovanim finansijskim izvetajima ili finansijskim izvetajima preduzea. Rezultat segmenta je prihod segmenta umanjen za rashod segmenta. Rezultat segmenta se utvruje pre bilo kakve korekcije na ime manjinskih interesa. Sredstva segmenta su ona poslovna sredstva koja je jedan segment angaovao za svoje poslovne

aktivnosti i koja se mogu ili direktno pripisati segmentu ili dodeliti segmentu na razumnoj osnovi. Ukoliko rezultat segmenta jednog segmenta obuhvata prihod od kamate ili dividende, sredstva tog segmenta obuhvataju i odgovarajua potraivanja, zajmove, ulaganja ili druga sredstva koja donose prihod. Sredstva segmenta ne obuhvataju sredstva po osnovu poreza na dobit. Sredstva segmenta obuhvataju ulaganja koja su raunovodstveno obuhvaena po metodi uea samo ukoliko je dobitak ili gubitak od takvih ulaganja ukljuen u prihod segmenta. Sredstva segmenta obuhvataju uee jednog lana zajednikog poduhvata u poslovnim sredstvima entiteta pod zajednikom kontrolom koje je raunovodstveno obuhvaeno proporcionalnim konsolidovanjem u skladu sa MRS 31. Sredstva segmenta se utvruju nakon umanjenja za odgovarajue ispravke vrednosti ako su u bilansu stanja preduzea iskazana nakon umanjenja za te ispravke vrednosti. Obaveze segmenta su one poslovne obaveze koje nastaju iz poslovnih aktivnosti segmenta i koje se mogu ili direktno pripisati segmentu ili dodeliti segmentu na razumnoj osnovi. Ukoliko rezultat segmenta jednog segmenta obuhvata rashod po osnovu kamate, obaveze tog segmenta obuhvataju odgovarajue obaveze po kojima je kamata obraunata. Obaveze segmenta obuhvataju udeo uesnika u zajednikom poduhvatu koje su iskazane u obavezama entiteta pod zajednikom kontrolom koje je raunovodstveno obuhvaeno proporcionalnim konsolidovanjem u skladu sa MRS 31. Obaveze segmenta ne ukljuuju obaveze po osnovu poreza na dobit. Raunovodstvene politike segmenta su raunovodstvene politike koje su usvojene za pripremanje i prikazivanje finansijskih izvetaja konsolidovane grupe ili preduzea, kao i one finansijske politike koje se naroito odnose na izvetavanje po segmentu. 17. Definicije prihoda po segmentu, rashoda po segmentu, sredstva segmenta i obaveze segmenta obuhvataju iznose onih pozicija koje se mogu direktno pripisati segmentu i iznose tih stavki koje se mogu dodeliti segmentu na razumnoj osnovi. Preduzee se oslanja na svoj interni sistem finansijskog izvetavanja kao na poetnu taku za utvrivanje onih pozicija koje se mogu direktno pripisati ili razumno dodeliti segmentima. Odnosno, postoji pretpostavka da iznosi koji su utvreni po segmentima za svrhe internog finansijskog izvetavanja mogu direktno da se pripiu ili razumno dodele segmentima za potrebe merenja prihoda po segmentu, rashoda po segmentu, sredstva segmenta i obaveza segmenta za segmente o kojima se izvetava. 18. Meutim, u nekim sluajevima prihod, rashod, sredstvo ili obaveza mogu se dodeliti segmentima za potrebe internog finansijskog izvetavanja na osnovi koju rukovodstvo preduzea razume, ali koja se moe smatrati subjektivnom, proizvodnjom ili teko razumljivom za korisnike finansijskih izvetaja van preduzea. Takvo dodeljivanje ne bi predstavljalo razumnu osnovu prema definicijama prihoda po segmentu, rashoda po segmentu, sredstva segmenta i obaveza segmenta iz ovog standarda. Suprotno tome, preduzee moe izabrati da ne dodeli neku poziciju prihoda, rashoda, sredstava ili obaveza za potrebe internog finansijskog izvetavanja, ak iako postoji razuman osnov da se tako uini. Takva pozicija se dodeljuje na osnovu definicija prihoda po segmentu iz ovog standarda. 19. Primeri sredstava segmenta obuhvataju obrtna sredstva koja se koriste u poslovnim aktivnostima segmenta, nekretnina, postrojenja i oprema, sredstva koja su predmet finansijskog lizinga (MRS 17 Lizing) kao i nematerijalna sredstva. Ukoliko je odreena pozicija amortizacije osnovnih sredstva ili nematerijalnih ulaganja iskazana kao rashod po segmentima, odgovarajue sredstvo se ukljuuje i u sredstva segmenta. Sredstva segmenta ne obuhvataju sredstva za opte potrebe preduzea ili za potrebe direkcije preduzea. Sredstva segmenta obuhvataju poslovna sredstva koja zajedno koriste dva ili vie segmenta, ukoliko postoji razuman osnov za dodeljivanje. Sredstva segmenta obuhvataju goodnjill koji se moe direktno pripisati segmentu ili se moe dodeliti segmentu na razumnoj osnovi, a rashod po segmentu obuhvata odgovarajuu amortizaciju goodnjill-a. 20. Primeri obaveza segmenta obuhvataju plaanje po osnovu prometa i druga plaanja, obraunate obaveze, avanse kupaca, rezervisanja za garancije za proizvode i druga potraivanja u vezi sa obezbeivanjem roba i usluga. Obaveze segmenta ne obuhvataju pozajmljena sredstva, obaveze koje se odnose na sredstva koja su predmet finansijskih lizinga (MRS 17) i druge obaveze koje su nastale za potrebe finansiranja, a ne za potrebe poslovanja. Ukoliko je rashod na ime kamate obuhvaen rezultatom segmenta, odgovarajua kamatonosna obaveza ukljuuje se u obaveze segmenta. Obaveze

segmenta ije poslovanje nije prevashodno finansijske prirode ne obuhvataju pozajmljena sredstva i sline obaveze, jer rezultat segmenta predstavlja poslovni dobitak ili gubitak, pre nego dobitak ili gubitak pre finansiranja. Osim toga, poto se zajmovi esto uzimaju na nivou direkcije preduzea za celo preduzee, esto nije mogue direktno pripisati ili razumno dodeliti kamatonosnu obavezu segmentu. 21. Merenja sredstava i obaveza segmenta obuhvataju prilagoavanja prethodno iskazanim iznosima utvrenih sredstava segmenta i obaveza segmenta preduzea, koje su nastale u okviru poslovnih kombinacija koje su raunovodstveno obuhvaene kao kupovina, ak i kada se ta prilagoavanja vre samo radi pripreme konsolidovanih finansijskih izvetaja i ne iskazuju se ni u posebnim finansijskim izvetajima matinog preduzea, niti zavisnog preduzea. Slino tome, ukoliko su nekretnine, postojanja i oprema revalorizovani nakon nabavke u skladu sa alternativnim finansijskim postupkom koji je predvien MRS 16, tada se ta revalorizacija obuhvata prilikom merenja sredstava segmenta. 22. Izvesna uputstva za raspodelu trokova mogu se nai u drugim Meunarodnim raunovodstvenim Standardima. Na primer, u stavovima 8 - 16 MRS 2 Zalihe data su uputstva za priznavanje i rasporeivanje trokova za zalihe, dok su u stavovima 16-21 MRS 11 Ugovori o izgradnji data uputstva za priznavanje i rasporeivanje trokova na ugovore. Ta uputstva mogu biti korisna pri priznavanju ili rasporeivanju trokova na segmente. 23. U MRS 7 Izvetaji o novanim tokovima data su uputstva o tome da li se prekoraenje na bankovnom raunu obuhvata kao komponenta gotovine ili se iskazuje kao pozajmica. 24. Prihod po segmentu, rashod po segmentu, sredstva segmenta i obaveze segmenta utvruju se pre nego to se salda internih odnosa i interne poslovne promene eliminiu u toku procesa konsolidovanja, osim u onoj meri u kojoj ta interna salda i interne poslovne promene nastaju izmeu preduzea iz grupe koja pripadaju istom segmentu. 25. Iako raunovodstvene politike koje se primenjuju prilikom pripreme i prikazivanja finansijskih izvetaja preduzea u celini predstavljaju takoe i osnovne raunovodstvene politike segmenta, raunovodstvene politike segmenta, pored toga, obuhvataju i politike koje se posebno odnose na izvetavanje po segmentima, kao to su utvrivanje segmenta, metod za odreivanje cene transfera izmeu segmenata i osnovu za dodeljivanje prihoda i rashoda segmentima.

UTVRIVANjE SEGMENATA O KOJIMA SE IZVETAVA

26. Preovlaujui izvor i priroda rizika i prinosa jednog preduzea odreuju da li e njegova primarni oblik izvetavanja po segmentima biti poslovni segmenti ili geografski segmenti. Ukoliko na rizik i stope prinosa preduzea prevashodno utiu razlike u proizvodima i uslugama koje ono proizvodi, njegov primarni oblik iskazivanja informacija po segmentima su poslovni segmenti, dok se sekundarne informacije iskazuju geografski. Slino tome, ukoliko na rizike i stope prinosa preduzea prevashodno utie injenica da ono posluje u razliitim zemljama ili drugim geografskim podrujima, njegov primarni oblik iskazivanja informacija po segmentima su geografski segmenti, dok se sekundarne informacije iskazuju po grupama srodnih proizvoda i usluga. 27. Unutranja organizaciona i rukovodea struktura preduzea i njegov sistem internog finansijskog izvetavanja upravnog odbora i glavnog direktora obino su osnov za utvrivanje preovlaujueg izvora rizika i njihove prirode kao i razliitih stopa prinosa s kojima se suoava preduzee, te, prema tome, i za utvrivanje toga koji je oblik izvetavanja primarni, a koji sekundarni, osim u sluajevima predvienim u sledeim podstavovima (a) i (b): (a) ukoliko su rizici i stope prinosa preduzea pod snanim uticajem kako razlika u proizvodima i uslugama koje ono proizvodi, tako i razlika u geografskim podrujima u kojima ono posluje, to se prikazuje "matrinim pristupom" upravljanju preduzeem i u internom izvetavanju upravnog odbora i glavnog direktora, tada preduzee koristi poslovne segmente kao svoj primarni oblik izvetavanja po

segmentima, a geografske segmente kao svoj sekundarni oblik izvetavanja; i b) ukoliko interna organizaciona i rukovodea struktura preduzea i njegov sistem internog finansijskog izvetavanja upravnog odbora i glavnog direktora nisu zasnovani ni na pojedinanim proizvodima ili uslugama ili na grupama srodnih proizvoda/usluga, niti na geografiji, lanovi upravnog odbora i rukovodstvo preduzea utvruju da li su rizici i prinosi preduzea povezani vie sa proizvodima i uslugama koje ono proizvodi ili vie sa geografskim podrujima u kojima ono posluje i kao rezultat toga bira poslovne segmente, odnosno geografske segmente, kao primarni oblik za izvetavanje po segmentima, dok drugi postaje njegov sekundarni oblik izvetavanja. 28. Za najvei broj preduzea, preovlaujui izvori rizika i prinosa odreuju nain na koji je preduzee organizovano i kako se njime rukovodi. Organizaciona i rukovodea struktura preduzea i njegov interni sistem finansijskog izvetavanja obino predstavljaju najbolji dokaz o preovlaujuem izvoru rizika i prinosa za preduzee za potrebe izvetavanja po segmentima. Prema tome, izuzev u retkim okolnostima, preduzee iskazuje informacije po segmentima u svojim finansijskim izvetajima na istoj osnovi na kojoj o njima interno podnosi izvetaj najviem rukovodstvu. Preovlaujui izvor rizika i prinosa preduzea postaje njegov primarni oblik izvetavanja po segmentima. Sekundarni izvor rizika i prinosa preduzea postaje njegov sekundarni oblik izvetavanja po segmentima. 29. "Matrinim prikazivanjem" - kako poslovnik, tako i geografskih segmenata kao primarnih oblika izvetavanja po segmentima sa potpunim obelodanjivanjem segmenata po svakom osnovu - esto se dobijaju korisne informacije ukoliko su rizici i stope prinosa preduzea pod snanim uticajem kako razlika u proizvodima i uslugama koje ono proizvodi, tako i razlika u geografskim podrujima u kojima ono posluje. Ovim standardom se ne zahteva, ali se i ne zabranjuje, "matrino prikazivanje". 30. U nekim sluajevima, organizacija preduzea i interno izvetavanje mogu se razviti u pravcu koji nije povezan ni sa razlikama u vrstama proizvoda i usluga koje ono proizvodi, niti sa geografskim podrujima gde posluje. Na primer, interno izvetavanje moe biti organizovano iskljuivo od strane pravnog entiteta, to ima za rezultat interne segmente koji se sastoje od grupe neposrednih proizvoda i usluga. U tim neuobiajenim sluajevima, podaci o segmentima o kojima se interno izvetava ne zadovoljavaju cilj ovog standarda. Shodno tome, na osnovu stava 27 (b) lanovi upravnog odbora i rukovodstvo preduzea treba da utvrde da li su rizici i prinosi preduzea vie uslovljeni proizvodima/uslugama ili geografskim podrujem i da izaberu poslovne ili geografske segmente kao primarni osnov za izvetavanje po segmentima u preduzeu. Cilj je da se ostvari razuman stepen uporedivosti sa drugim preduzeima, povea razumljivost dobijenih podataka i zadovolje potrebe za informacijama o rizicima i prinosima u vezi sa proizvodima/uslugama i geografskim podrujima, koje su izrazili investitori, poverioci i drugi.

Poslovni i geografski segmenti

31. Poslovni i geografski segmenti preduzea za potrebe eksternog izvetavanja su one organizacione jedinice za koje se informacije podnose upravnom odboru i glavnom direktoru radi ocenjivanja uspenosti jedinica u prethodnom periodu i donoenja odluka o buduoj dodeli resursa, izuzev u sluaju koji je predvien u stavu 32. 32. Ukoliko unutranja organizaciona i rukovodea struktura preduzea i njegovi sistemi internog finansijskog izvetavanja upravnog odbora i glavnog direktora nisu zasnovani niti na pojedinanim proizvodima ili uslugama ili na grupama srodnih proizvoda/usluga, niti na geografskim podrujima, na osnovu stava 27(b) potrebno je da direktori i rukovodstvo preduzea odaberu ili poslovne segmente ili geografske segmente kao primarni segment izvetavanja preduzea na osnovu svoje procene o tome koji od njih odraava primarni izvor rizika i prinosa za preduzee, dok drugi postaje sekundarni segment izvetavanja. U tom sluaju, lanovi upravnog odbora i rukovodstvo preduzea mora da utvrde svoje poslovne segmente i geografske segmente za potrebe eksternog izvetavanja, na osnovu inilaca iz stava 9 ovog standarda, pre nego na osnovu njegovog sistema internog finansijskog izvetavanja upravnog odbora i glavnog direktora, a u skladu sa sledeim: (a) ukoliko su jedan ili vie segmenata o kojima se interno izvetavaju lanovi upravnog odbora i

rukovodstvo poslovni segment ili geografski segment zasnovani na iniocima iz definicija u stavu 9, a drugi nisu, primenjuje se nie navedeni podstav (b) samo na one interne segmente koji ne zadovoljavaju definicije iz stava 9 (tj. segment o kome se interno izvetava, a koji zadovoljava definiciju ne deli se dalje na segmente); (b) za one segmente o kojima se interno izvetavaju lanovi upravnog odbora i rukovodstvo, a koji ne zadovoljavaju definicije iz stava 9, rukovodstvo preduzea razmatra da li je sledei nii nivo interne podele na segmente po kojima izvetava, nivo proizvoda i usluga ili nivo geografskih podruja, u skladu sa definicijama iz stava 9; i (c) ukoliko taj segment sa nieg nivoa o kojem se podnose izvetaji zadovoljava definiciju poslovnog segmenta ili geografskog segmenta zasnovanu na iniocima iz stava 9, na taj segment se primenjuju kriterijumi iz stavova 34 i 35 za utvrivanje segmenata o kojima se izvetava. 33. Po ovom standardu najvei broj preduzea utvruje svoje poslovne i geografske segmente kao organizacione jedinice za koje se upravnom odboru podnose izvetaji (posebno direktorima zaduenim za nadzor koji nemaju rukovodeu funkciju, ukoliko ih ima) i glavnom direktoru (najviem poslovodnom organu, koga u nekim sluajevima moe initi i grupa od nekoliko lica), radi procene uinka svake jedinice u prethodnom periodu i donoenja odluka o dodeljivanju resursa za ubudue. ak i ako preduzee mora da primeni stav 32, zbog toga to njegovi interni segmenti nisu utvreni na principu proizvoda/usluga ili geografskog podruja, ono e da razmotri sledei nii nivo interne podele na segmente po kojima izvetava na principu proizvoda i usluga ili geografskih podruja i ne utvruje segmente samo radi podnoenja eksternih izvetaja. Ovakav pristup u sagledavanju organizacione i rukovodee strukture preduzea i njegovog internog sistema finansijskog izvetavanja radi utvrivanja poslovnih i geografskih segmenata preduzea za potrebe eksternog izvetavanja ponekad se zove "pristup rukovodstva", a organizacioni delovi za koje se podnose izvetaji unutar preduzea ponekad se zovu "segmenti aktivnosti.

Segmenti o kojima se izvetava

34. Dva ili vie poslovnih ili geografskih segmenata o kojima se interno izvetava, koji su sutinski slini, mogu se kombinovati kao jedan poslovni segment ili geografski segment. Dva ili vie poslovnih segmenata ili geografskih segmenata sutinski su slini samo ukoliko: (a) pokazuju sline dugorone finansijske rezultate; i (b) su slini po svim iniocima iz odgovarajue definicije iz stava 9. 35. Poslovni segment ili geografski segment se utvruje kao segment o kome se izvetava ukoliko je najvei deo njegovog prihoda ostvaren od prodaje eksternim kupcima, a: (a) njegov prihod od prodaje eksternim kupcima i od transakcija sa drugim segmentima ini 10 procenata ili vie od ukupnog prihoda, eksternog i internog, svih segmenata; ili (b) njegov rezultat segmenta, bilo dobitak ili gubitak, ini 10 procenata ili vie kombinovanog rezultata svih segmenata u dobitku ili kombinovanog rezultata svih segmenata u gubitku, u zavisnosti koji je vei u apsolutnom iznosu; ili (c) njegova imovina ini 109 procenata ili vie od ukupne imovine svih segmenata. 36. Ukoliko je segment o kome se interno izvetava ispod svih znaajnih pragova iz stava 35: (a) taj segment moe biti odreen za segment o kome se izvetava uprkos njegovoj veliini, (b) ukoliko nije odreen kao segment o kome se izvetava uprkos njegovoj veliini, taj segment se moe ukombinovati u segment o kome se posebno izvetava, zajedno sa jednim ili vie drugih slinih segmenata, o kojima se izvetava interno, koji su takoe ispod svih znaajnih pragova iz stava 35 (dva ili vie poslovnih segmenata ili geografskih segmenata su slini ukoliko su im zajedniki veina inilaca iz odgovarajue definicije iz stava 9); i (c) ukoliko se o tom segmentu ne izvetava posebno ili nije kombinovan, on se obuhvata pozicijom na kojoj se iskazuju nerasporeene stavke, radi potpunosti. 37. Ukoliko ukupan eksterni prihod koji moe da se rasporedi na segmente o kojima se izvetava ini manje od 75 procenata od ukupnog konsolidovanog prihoda od prodaje ili prihoda od prodaje

preduzea, utvruju se dodatni segmenti kao segmenti o kojima se izvetava, ak i ako oni ne zadovoljavaju prag od 10 procenata iz stava 35, sve dok najmanje 75 procenata ukupnog konsolidovanog prihoda od prodaje ili prihoda od prodaje preduzea ne bude obuhvaeno segmentima o kojima se izvetava. 38. Prag od 10 procenata u ovom standardu ne predstavlja prag znaajnosti za utvrivanje znaaja bilo kog aspekta finansijskog izvetavanja, osim utvrivanja poslovnih i geografskih segmenata o kojima se izvetava. 39. Ograniavajui segmente o kojima se izvetava na one koji najvei deo svog prihoda ostvaruju od prodaje eksternim kupcima preduzea, ovim standardom se ne zahteva utvrivanje razliitih faza vertikalno integrisanih operacija kao posebnih poslovnih segmenata. Meutim, u nekim privrednim granama trenutno je praksa da se o izvesnim vertikalno integrisanim aktivnostima izvetava kao o zasebnim poslovnim segmentima, ak i ako oni ne ostvaruju znaajan prihod od eksterne prodaje. Na primer, mnoge meunarodne naftne kompanije izvetavaju o svojim aktivnostima u "ranim fazama proizvodnog procesa" (istraivanje i proizvodnja) i svojim aktivnostima u "kasnijim fazama proizvodnog procesa" (rafinisanje i marketing) kao o posebnim poslovnim segmentima, ak i ako se najvei deo ili sav proizvod iz rane faze proizvodnog procesa (sirova nafta) interno prenosi na operaciju rafinisanja koju vri preduzeze. 40. Ovim standardom se podstie, ali se ne zahteva, dobrovoljno izvetavanje o vertikalno integrisanim aktivnostima kao posebnim segmentima, sa odgovarajuim opisom, ukljuujui i obelodanjivanje osnova za odreivanje cena transfera izmeu segmenata, u skladu sa stavom 75. 41. Ukoliko sistem internog izvetavanja u preduzeu tretira vertikalno integrisane aktivnosti kao zasebne segmente, a preduzee odlui da o njima ne izvetava eksterno kao o poslovnim segmentima, segment prodaje se kombinuje sa segmentom(tima) nabavke(i) prilikom utvrivanja poslovnih segmenata o kojima se eksterno izvetava, osim kada ne postoji nikakva razumna osnova da se tako uini, on se obuhvata pozicijom na kojoj se iskazuju nerasporeene stavke radi potpunosti. 42. Segment koji je utvren kao segment o kome se izvetava u neposrednom prethodnom periodu, zbog toga to je zadovoljio odgovarajui prag od 10 procenata, nastavlja da bude segment o kome se izvetava u tekuem periodu, uprkos tome to njegov prihod, rezultati i imovina zajedno ne prelaze prag od 10 procenata, ukoliko rukovodstvo preduzea prosudi da je taj segment od trajnog znaaja. 43. Ukoliko se segment utvrdi kao segment o kome se izvetava u tekuem periodu, zbog toga to on zadovoljava odgovarajui prag od 10 procenata, podaci segmenta za prethodni period, koji se prikazuju za potrebe poreenja, preraunavaju se tako da izraze novi segment o kome se izvetava, kao poseban segment, ak i ukoliko taj segment nije zadovoljio prag od 10 procenata u prethodnom periodu, osim ukoliko nije nepraktino da se tako uini.

RAUNOVODSTVENE POLITIKE SEGMENTA

44. Informacije segmenta pripremaju se u skladu sa usvojenim raunovodstvenim politikama za pripremanje i prikazivanje finansijskih izvetaja konsolidovane grupe ili preduzea. 45. Pretpostavlja se da su raunovodstvene politike koje lanovi upravnog odbora i rukovodstvo preduzea izaberu da koriste prilikom pripreme konsolidovanih finansijskih izvetaja ili finansijskih izvetaja za celo preduzee one za koje lanovi upravnog odbora i rukovodstvo smatraju da su najprimerenije za potrebe izvetavanja van preduzea. Poto je svrha informacija po segmentima da pomognu korisnicima finansijskih izvetaja da bolje razumeju situaciju i budu bolje informisani prilikom donoenja sudova o preduzeu u celini, ovim standardom se zahteva da se prilikom pripremanja informacija po segmentima koriste raunovodstvene politike koje su izabrali lanovi upravnog odbora i rukovodstvo. Meutim, to ne znai da se konsolidovane ili raunovodstvene politike preduzea primenjuju na segmente o kojima se izvetava, kao da su segmenti zasebni, samostalni entiteti o

kojima se izvetava. Detaljan obraun koji se izvri prilikom primene odreene raunovodstvene politike na nivou celog preduzea moe biti dodeljen segmentima, ukoliko za to postoji razuman osnov. Obraun penzija, na primer, esto se pravi za preduzee u celini, ali brojke koje se odnose na celo preduzee mogu se dodeliti segmentima na osnovu podataka o platama i demografskih podataka za te segmente. 46. Ovim standardom se ne zabranjuje obelodanjivanje dodatnih informacija o segmentima koje se pripremaju na osnovi koja se razlikuje od raunovodstvenih politika usvojenih za konsolidovane finansijske izvetaje ili finansijske izvetaje preduzea pod uslovom (a) da se izvetaji podnose interno upravnom odboru i glavnom direktoru za potrebe donoenja odluka o dodeljivanju resursa segmentu i ocene njegovih rezultata i (b) da je osnov za merenje ovih dodatnih informacija jasno opisan. 47. Sredstva koja se zajedniki koriste od strane dva ili vie segmenta dodeljuju se segmentima ako i samo ako se sa njima povezani prihodi i rashodi takoe dodeljuju tim segmentima. 48. Nain na koji se pozicije sredstava, obaveza, prihoda i rashoda dodeljuju segmentima zavisi od inilaca kao to su: priroda tih pozicija, aktivnosti koje taj segment obavlja i relativna samostalnost tog segmenta. Nije mogue niti opravdano precizirati samo jedan osnov po kojem se vri dodeljivanje, koje bi trebalo da usvoje ova preduzea. Nije primereno ni na silu vriti dodeljivanje pozicija sredstava, obaveza, prihoda i rashoda preduzea koje se zajedno odnose na dva ili vie segmenta, ukoliko je jedni osnov za ta dodeljivanja proizvoljan ili teko razumljiv. Istovremeno, definicije prihoda po segmentu, rashoda po segmentu, sredstva segmenta i obaveza segmenta se nalaze u meusobnom odnosu i nastala dodeljivanja treba da budu dosledna. Stoga se zajedniki koriena sredstva dodeljuju segmentima ako i samo ako su sa njima povezani prihodi i rashodi takoe dodeljeni tim segmentima. Na primer, neko sredstvo je obuhvaeno sredstvima segmenta ako i samo ako se odgovarajua amortizacija osnovnih sredstava ili amortizacija nematerijalnih ulaganja iskazuje kao rashod pri utvrivanju rezultata segmenta.

OBELODANjIVANjE
49. U stavovima 50-67 navedena su obelodanjivanja koja mora da se izvre za segmente o kojima se izvetava kao primarnom obliku izvetavanja po segmentima preduzea. U stavovima 68-72 utvrena su obelodanjivanja koja mora da se izvre za segmente o kojima se izvetava kao sekundarnom obliku izvetavanja po segmentima preduzea. Preduzea se podstiu da sva obelodanjivanja iz primarnog segmenta koja su utvrena u stavovima 50-67 prikau za svaki sekundarni segment o kojem se izvetava, iako se stavovima 68-72 zahteva znatno manje obelodanjivanje na sekundarnoj osnovi. Stavovi 74-84 bave se nekolicinom drugih pitanja obelodanjivanja po segmentima. U Prilogu B uz ovaj standard prikazana je primena ovih standarda obelodanjivanja.

Primarni oblik izvetavanja

50. Zahtevi za obelodanjivanje iz stavova 51-67 primenjuju se na svaki segment o kome se izvetava na osnovu primarnog oblika izvetavanja u preduzeu. 51. Preduzee obelodanjuje prihod segmenta za svaki segment o kome se izvetava. O prihodu od prodaje eksternim kupcima i prihodu od transakcija segmenta sa drugim segmentima izvetava se posebno. 52. Preduzee obelodanjuje rezultat segmenta za svaki segment o kome izvetava. 53. Ukoliko preduzee moe da izrauna neto dobitak ili gubitak segmenta ili neko drugo merilo profitabilnosti segmenta osim rezultata segmenta bez proizvoljnih dodeljivanja, poeljno je iskazivanje takvog/takvih iznosa zajedno sa prikladno opisanim rezultatima segmenta. Ukoliko je to merilo pripremljeno na osnovu koja se razlikuje od raunovodstvenih politika koje su usvojene za

konsolidovane finansijske izvetaje ili finansijske izvetaje preduzea, preduzee u svoje finansijske izvetaje ukljuuje i jasan opis osnova po kojem se merenje vri. 54. Primer merila za rezultat segmenta, koji prethodi rezultatu segmenta u bilansu uspeha, je bruto mara od prodaje. Primeri merila za rezultat segmenta, koji su ispod rezultata segmenta iz bilansa uspeha, su dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti (pre ili posle poreza na dobitak) i neto dobitak ili gubitak. 55. preduzee obelodanjuje ukupnu bilansnu vrednost sredstava segmenta za svaki segment o kome izvetava. 56. Preduzee obelodanjuje obaveze segmenta za svaki segment o kome izvetava. 57. Preduzee obelodanjuje ukupan iznos trokova nastalih u toku perioda na ime sticanja sredstava segmenta za koje se oekuje da e se koristiti due od jednog perioda (nekretnine, postrojenja, oprema i nematerijalna ulaganja) za svaki segment o kome izvetava. Iako se ovo ponekad naziva kapitalno poveanje ili kapitalni izdatak, osnov koji se primenjuje za njihovo merenje zasniva se na principu vremenskog razgranienja, a ne na principu toka gotovine. 58. Preduzee obelodanjuje ukupan iznos rashoda koji su ukljueni u rezultat segmenta po osnovu amortizacije osnovnih sredstava segmenta za period, za svaki segment o kome izvetava. 59. Preporuuje se, ali nije obavezno, da preduzee obelodani prirodu i iznos svake pozicije prihoda segmenta i rashoda segmenta, koja je takvog obima, prirode ili uestalosti da je njeno obelodanjivanje bitno za obrazloenje rezultata za period, po svakom segmentu o kome se izvetava. 60. MRS 8 propisuje da "kada su pozicije prihoda ili rashoda u okviru dobitka ili gubitka iz redovnih aktivnosti takvog obima, prirode ili uestalosti da je njihovo obelodanjivanje bitno za obrazloenje rezultata preduzea za period, priroda i iznos takvih pozicija obelodanjuju se posebno". U MRS 8 dati su brojni primeri ukljuujui otpis zaliha i nekretnina, postrojenja i opreme, rezervisanja za prestruktuiranja, otuenje nekretnina, postrojenja i opreme, dugorone investicije, poslovanja koja prestaju, parnina poravnanja i ukidanje rezervisanja. Nije namera da se na osnovu stava 59 bilo koja takva pozicija prihoda ili rashoda pregrupie iz redovnih u vanredne (kao to je definisano u MRS 8) niti da se promeni nain merenja takvih pozicija. Meutim, obelodanjivanjem koje se preporuuje u tom stavu menja se nivo na kome se procenjuje znaaj tih pozicija za potrebe obelodanjivanja, sa nivoa preduzea na nivo segmenta. 61. Preduzee obelodanjuje, za svaki segment o kome izvetava, ukupan iznos znaajnih negotovinskih rashoda, koji nisu rashodi amortizacije osnovnih sredstava i amortizacije nematerijalnih ulaganja za koja je potrebno posebno obelodanjivanje u skladu sa stavom 58, a koji su obuhvaeni u rashodu segmenta i stoga iskazani kao odbitna stavka prilikom merenja rezultata segmenta. 62. Na osnovu MRS 7 preduzee je obavezno da prikae izvetaj o tokovima gotovine u kojem su posebno iskazani tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja. U MRS 7 se napominje da je obelodanjivanje informacija o tokovima gotovine za svaku privrednu granu i geografski segment o kojima se izvetava bitno za razumevanje ukupnog finansijskog poloaja, likvidnosti i tokova gotovine preduzea. MRS 7 podstie obelodanjivanje takvih informacija. Ovim standardom se podstie i obelodanjivanje tokova gotovine po segmentima, koje se preporuuje i u MRS 7. Osim toga, poeljno je i obelodanjivanje znaajnih negotovinskih prihoda, koji su ukljueni u prihod segmenta i stoga, ukljueni pri utvrivanju rezultata segmenta. 63. Preduzee koje obezbeuje obelodanjivanje tokova gotovine segmenta, to podstie MRS 7, ne mora uz to da obelodani i trokove amortizacije osnovnih sredstava i amortizacije nematerijalnih ulaganja shodno stavu 58 niti negotovinske rashode, shodno stavu 61. 64. Preduzee obelodanjuje, za svaki segment u kome izvetava, ukupno uee preduzea u neto dobitku ili gubitku pridruenih entiteta, zajednikih poduhvata ili drugih ulaganja koja su raunovodstveno obuhvaeni po metodi uea, ukoliko su sutinski sve aktivnosti tih pridruenih entiteta u okviru tog jednog segmenta.

65. Iako se, na osnovu prethodnog stava obelodanjuje samo ukupan iznos, da bi se utvrdilo da li sva ta poslovanja sutinski pripadaju segmentu, svako pridrueno preduzee, zajedniki poduhvat ili drugo ulaganje koje je raunovodstveno obuhvaeno po metodi uea, razmatra se posebno. 66. Ukoliko se ukupno uee preduzea u neto dobitku ili gubitku pridruenih entiteta, zajednikih poduhvata ili drugih ulaganja raunovodstveno obuhvaenih po metodi uea obelodanjuje u okviru segmenta o kome se izvetava, ukupna ulaganja u te pridruene entitete i zajednike poduhvate se takoe obelodanjuju u okviru segmenta o kome se izvetava. 67. Preduzee prikazuje usklaenost izmeu informacija koje su obelodanjene po segmentima o kojima izvetava i agregiranih informacija u konsolidovanim finansijskim izvetajima ili finansijskim izvetajima preduzea. Pri prikazivanju usklaenosti informacija, prihodi segmenta se usklauju sa prihodima od prodaje eksternim kupcima preduzea (ukljuujui obelodanjivanje iznosa prihoda od prodaje eksternim kupcima koji nisu obuhvaeni prihodom od prodaje nijednog segmenta). Rezultat segmenta se usklauje sa odgovarajuim iznosom poslovnog dobitka ili gubitka preduzea, kao i sa neto dobitkom ili gubitkom preduzea. Sredstva segmenta se usklauju sa sredstvima preduzea, a obaveze segmenata se usklauju sa obavezama preduzea.

Sekundarne informacije po segmentu

68. U stavovima 50-67 utvreno je ta je potrebno obelodaniti za svaki segment o kome se izvetava, na osnovu primarnog oblika izvetavanja preduzea. U stavovima 69-72 utvrene su potrebe za obelodanjivanjem za svaki segment o kome se izvetava, na osnovu sekundarnog oblika izvetavanja preduzea, kako sledi: (a) ukoliko su primarni oblik preduzea poslovni segmenti, potrebna obelodanjivanja sekundarnog oblika utvrena su u stavu 69; (b) ukoliko su primarni oblik preduzea geografski segmenti, zasnovani na lokaciji sredstava (tamo gde se proizvode proizvodi preduzea ili gde je sedite poslovanja koja se bave pruanjem usluga), potrebna obelodanjivanja sekundarnog oblika utvrena su u stavovima 70 i 71; (c) ukoliko su primarni oblik preduzea geografski segmenti utvreni na osnovu lokacije njegovih kupaca (tamo gde se njegovi proizvodi prodaju ili usluge pruaju), potrebna obelodanjivanja sekundarnog oblika utvrena su u stavovima 70 i 72. 69. Ukoliko su poslovni segmenti primarni oblik izvetavanja preduzea o informacijama po segmentu, preduzee takoe izvetava o sledeim informacijama: (a) prihod segmenta od eksternih kupaca prema geografskom podruju, zasnovan na geografskoj lokaciji njegovih kupaca, za svaki geografski segment, iji je prihod od prodaje eksternim kupcima 10 procenata ili vie od ukupnog prihoda od prodaje svim eksternim kupcima preduzea; (b) ukupan iskazani iznos sredstava segmenta prema geografskoj lokaciji sredstva, za svaki geografski segment ija su sredstva segmenta 10 procenata ili vie od ukupnih sredstava svih geografskih segmenata; i (c) ukupnu cenu kotanja pribavljenih sredstava segmenta u toku perioda, za koja se oekuje da budu koriena u toku vie od jednog perioda (nekretnina, postrojenja, oprema i nematerijalna ulaganja) prema geografskoj lokaciji sredstava za svaki geografski segment ija su sredstva segmenta 10 procenata ili vie od ukupnih sredstava svih geografskih segmenata. 70. Ukoliko su geografski segmenti primarni oblik izvetavanja preduzea o informacijama po segmentu (bilo da su zasnovani na lokaciji sredstava ili lokaciji kupaca), preduzee takoe izvetava i o sledeim informacijama po segmentu za svaki poslovni segment, iji je prihod od prodaje eksternim kupcima 10 procenata ili vie od ukupnih prihoda od prodaja svim eksternim kupcima preduzea ili ija su sredstva segmenta 10 procenata ili vie od ukupnih sredstava svih poslovnih segmenata: (a) prihod segmenta od eksternih kupaca; (b) ukupan bilansni iznos sredstava segmenta; i (c) ukupnu cenu kotanja pribavljenih sredstava segmenta u toku perioda, za koja se oekuje da e

biti koriena due od jednog perioda (nekretnine, postrojenja, oprema i nematerijalna ulaganja). 71. Ukoliko su geografski segmenti koji su zasnovani na lokaciji sredstva, primarni oblik izvetavanja o informacijama po segmentima preduzea i ukoliko je lokacija njegovih kupaca razliita od lokacije njegovih sredstava, u tom sluaju preduzee takoe izvetava o prihodu od prodaje eksternim kupcima za svaki geografski segment zasnovan na lokaciji kupca, iji je prihod od prodaje eksternim kupcima 10 procenata ili vie od ukupnih prihoda od prodaje svim eksternim kupcima preduzea. 72. Ukoliko su geografski segmenti koji su zasnovani na lokaciji kupaca, primarni oblik preduzea ili izvetavanje o informacijama po segmentu i ukoliko su sredstva preduzea locirana u razliitim geografskim podrujima njegovih kupaca, tada preduzee takoe izvetava o sledeim informacijama po segmentu za svaki geografski segment zasnovan na lokaciji sredstava, iji je prihod od prodaje eksternim kupcima ili ija su sredstva segmenta 10 procenata ili vie od odnosnih konsolidovanih iznosa ili ukupnih iznosa preduzea: (a) ukupan bilansni iznos sredstava segmenta prema geografskoj lokaciji sredstava; i (b) ukupna nabavna vrednost pribavljenih sredstava segmenta u toku perioda za koja se oekuje da e biti koriena due od jednog perioda (nekretnine, postrojenja, oprema i nematerijalna ulaganja) prema lokaciji sredstava.

Ilustrativna obelodanjivanja po segmentu

73. U Prilogu B ovom standardu ilustrovana su obelodanjivanja za primarni i sekundarni oblik izvetavanja, koja zahteva ovaj standard.

Druga pitanja obelodanjivanja

74. Ukoliko poslovni segment ili geografski segment ije se informacije podnose na uvid upravnom odboru i glavnom direktoru nije segment o kome se izvetava zbog toga to najvei deo svog prihoda stie od prodaje drugim segmentima ili pored svega toga njegov prihod od prodaja eksternim kupcima iznosi 10 procenata ili vie od ukupnog prihoda od prodaja svim eksternim kupcima preduzea, preduzee obelodanjuje tu injenicu i iznose prihoda od (a) prodaje eksternim kupcima i (b) internih prodaja drugim segmentima. 75. Pri merenju i izvetavanju o prihodu segmenta po osnovu transakcija sa drugim segmentima, meusegmentski transferi se mere na osnovu onoga to je preduzee stvarno upotrebilo da odredi cene tih transfera. U finansijskim izvetajima se obelodanjuje osnovica za odreivanje cena meusegmentskih transfera i svaka odnosna promena. 76. Obelodanjuju se usvojene promene u raunovodstvenim politikama izvetavanja po segmentima koje imaju znaajan uticaj na informacije o segmentima, a informacije o segmentima koje su prikazane u prethodnom periodu za svrhe poreenja se preformuliu, osim kada je nepraktino da se tako uini. Takvo obelodanjivanje ukljuuje opis prirode promene, razloga za promenu, injenicu da su uporedne informacije preformulisane ili da je nepraktino da se tako uini, kao i finansijski uinak promene, ukoliko je on razumno odrediv. Ukoliko preduzee promeni nain utvrivanja svojih segmenata i ne preformulie informacije po segmentima prethodnog perioda zbog toga to je nepraktino da se tako uini, tada, u svrhe poreenja, preduzee izvetava o podacima po segmentima kako za stare, tako i za nove osnove segmentacije u godini u kojoj menja nain utvrivanja svojih segmenata. 77. Promene u raunovodstvenim politikama koje je usvojilo preduzee razmatraju se u MRS 8. Na osnovu MRS 8, promene u raunovodstvenoj politici potrebno je izvriti samo ukoliko to nalae zakon ili organ nadlean za utvrivanje raunovodstvenih Standarda, ili ukoliko e promena dovesti do prikladnijeg prikazivanja dogaaja ili poslovnih promena u finansijskim izvetajima preduzea. 78.

Promene u raunovodstvenim politikama koje su usvojene na nivou preduzea, a koje utiu na informacije po segmentu tretiraju se u skladu sa MRS 8. Osim ukoliko neki novi Meunarodni raunovodstveni standard ne zahteva drugaije, MRS 8 zahteva da se promena u raunovodstvenoj politici primeni retroaktivno i da se preraunaju podaci iz prethodnog perioda, osim ukoliko to nije praktino (osnovni postupak) ili da ukupna korekcija nastala kao rezultat te promene bude obuhvaena prilikom utvrivanja neto dobitka ili gubitka preduzea za tekui period (dozvoljeni alternativni postupak). Ukoliko se primenjuje osnovni postupak, informacije po segmentu iz prethodnog perioda se preraunavaju. Ukoliko se primenjuje dozvoljeni alternativni pristup, ukupna korekcija koja je obuhvaena prilikom utvrivanja neto dobitka ili gubitka preduzea ukljuuje se u rezultat segmenta, ukoliko je to poslovna pozicija koja se moe pripisati ili razumno dodeliti segmentima. U potonjem sluaju moe biti potrebno da se izvri posebno obelodanjivanje na osnovu MRS 8, ukoliko su njena veliina, priroda ili uestalost takvi da je obelodanjivanje bitno da bi se objasnio rezultat preduzea za taj period. 79. Neke promene u raunovodstvenim politikama se posebno odnose na izvetavanje po segmentima. Primeri obuhvataju promene u utvrivanju segmenata i promene u osnovi za dodeljivanje prihoda i rashoda po segmentima. Ovakve promene mogu imati znaajan uticaj na iskazane informacije po segmentu, ali ne dovode do promene u ukupnim finansijskim podacima koji su iskazani za preduzee. Da bi se korisnicima omoguilo da razumeju promene i da procene kretanja, informacije po segmentu iz prethodnog perioda koje su obuhvaene finansijskim izvetajima preraunavaju se, ukoliko je to praktino, za potrebe uporeivanja, tako da odraze novu raunovodstvenu politiku. 80. Stavom 75 je utvreno da se, za potrebe izvetavanja po segmentima, transferi izmeu segmenata mere na osnovi koju je preduzee stvarno primenjivali prilikom odreivanja cene tih transfera. Ukoliko preduzee promeni metod koji zapravo koristi za odreivanje cene transfera izmeu segmenata, to ne predstavlja promenu raunovodstvene politike zbog koje bi podaci po segmentima iz prethodnog perioda trebalo da budu preraunati shodno stavu 76. Meutim, na osnovu stava 75 potrebno je da se ta promena obelodani. 81. Preduzee navodi vrste proizvoda i usluga obuhvaenih u svakom prikazanom poslovnom segmentu o kome izvetava, kao i strukturu svakog geografskog segmenta o kome izvetava, kako primarnom, tako i sekundarnom, ukoliko nije drugaije obelodanjeno u finansijskim izvetajima ili na drugim mestima u finansijskom izvetaju. 82. Da bi se ocenio uticaj pitanja kao to su promene u tranji, promene u ceni resursa ili drugih inilaca proizvodnje, kao i razvoj alternativnih proizvoda i procesa na poslovnom segmentu, neophodno je poznavati aktivnosti koje taj segment obuhvata. Slino tome, da bi se ocenio uticaj promene u ekonomskom i politikom okruenju na rizike i stope prinosa nekog geografskog segmenta, vano je poznavati strukturu tog geografskog segmenta. 83. O segmentima o kojima je izvetavano u prethodnom periodu, a koji vie ne zadovoljavaju kvantitativni prag, ne izvetava se posebno. Oni vie ne mora da zadovoljavaju postavljene pragove, na primer, zbog pada tranje ili zbog promene u strategiji rukovoenja ili zbog toga to je deo poslovanja segmenta prodat ili kombinovan sa drugim segmentima. Obrazloenje zato segment o kojem je prethodno izvetavano vie nije predmet izvetavanja moe biti korisno i za potvrdu oekivanja u vezi sa slabljenjem trita i promenama u strategiji preduzea.

DATUM PRIMENE
84. Ovaj Meunarodni raunovodstveni Standard primenjuje se na finansijske izvetaje koji obuhvataju periode koji poinju 1. jula 1998. godine ili nakon tog datuma. Podstie se i primena pre tog datuma. Ukoliko preduzee primeni ovaj Standard za finansijske izvetaje koji obuhvataju periode koji poinju pre 1. jula 1998. godine umesto prvobitnog MRS 14, preduzee obelodanjuje tu injenicu. Ako finansijski izvetaji ukljuuju uporedne informacije za periode pre datuma primene ili pre ranijeg dobrovoljnog usvajanja ovog standarda, potrebno je preraunati iskazane podatke po segmentima

radi usaglaavanja sa odredbama ovog standarda izuzev ukoliko nije praktino da se tako uini, u kom sluaju preduzee tu injenicu obelodanjuje.

Prilog A ema odluivanja prema definiciji segmenata

Svrha ovog priloga je da ilustruje primenu stavova 31-43. (Ilustracija iz tehnikih razloga izostavljena)

Prilog B Ilustracija obelodanjivanja po segmentima

Ovaj prilog slui samo kao ilustracija i ne predstavlja deo standarda. Svrha ovog dodatka je da objasni primenu Standarda i pomogne u razjanjenju njegovog sadraja. Prilog i odgovarajua napomena koji su prikazani u ovom dodatku ilustruju obelodanjivanja po segmentima koja je potrebno izvriti po ovom standardu za razgranato multinacionalno privredno preduzee. Ovaj primer je namerno sloen kako bi se njime ilustrovala veina odredaba ovog standarda. Za potrebe ilustrovanja, u datom primeru prikazani su uporedni podaci za dve godine. Informacije po segmentu su potrebne za svaku godinu za koju se prikazuje ceo skup finansijskih izvetaja.

PREGLED A - PODACI O POSLOVNIM SEGMENTIMA (Napomena 4)

(Svi podaci su u milionima) ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Izdavatvo Druge Proizvodi Kancelarijski Interni Konsolidovano od papira proizvodi

akt

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------20H2 20H1 20H2 20H1 20H2 20H1

20H2

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------PRIHOD Prihodi od prodaje - eksterni Prihodi od prodaje izmeu segmenata Ukupan prihod: 55 15 70 50 10 60 20 10 30 17 14 31 19 2 21 16 4 20 7 2 9

REZULTAT Rezultat po segmentu Nerasporeeni rashodi preduzea Poslovni dobitak Rashodi kamata Prihod od kamata Uee u neto dobitku pridruenih preduzea Porez na dobit Dobitak iz redovnih aktivnosti Vanredni gubitak: neosigurana teta naneta fabrici usled zemljotresa Neto dobitak OSTALI PODACI Sredstva segmenta Ulaganja u pridruena preduzea po metodi uea Nerasporeena sredstva preduzea Konsolidovani iznos ukupnih sredstava Obaveze segmenta Nerasporeene obaveze preduzea Konsolidovani iznos ukupnih obaveza Kapitalni izdaci Amortizacija 12 9 10 7 2 3 9 7 5 7 3 5 5 2 3 2 4 3 2 25 15 8 11 8 8 1 20 16 12 54 50 34 30 10 10 10 (3) 22 6 5 2 (4) 20 17 9 7 2 1 0

Negotovinski rashodi bez amortizacije 8

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Napomena 4 - Poslovni i geografski segmenti (svi iznosi su u milionima) Poslovni segmenti: za potrebe rukovoenja, ovo preduzee je svuda u svetu organizovano u tri znaajne poslovne grupe: proizvodi od papira, kancelarijski proizvodi i izdavatvo i na elu svake od ovih grupa nalazi se vii potpredsednik. Ove grupe predstavljaju osnovu na kojoj preduzee iskazuje primarne podatke po segmentima. Segment papirnih proizvoda proizvodi irok asortiman papira za pisanje i izdavatvo i novinski papir. Segment kancelarijskih proizvoda izrauje nalepnice, fascikle, olovke i flomastere a takoe distribuira i kancelarijske proizvode drugih proizvoaa. Segment

izdavatva razvija i prodaje usluge "neuvezanih listova", uvezanih tomova i CD-ROM proizvoda iz oblasti poreza, zakonodavstva i raunovodstva. Druge aktivnosti ukljuuju izradu kompjuterskog softvera za posebne poslovne aplikacije za kupce sa kojima nije povezano, kao i preureenje nekada produktivnih poumljenih povrina u lokacije sa kuama za odmor. Finansijske informacije o poslovnim segmentima prikazane su u prilogu A. Geografski segmenti: iako se trima grupama preduzea rukovodi na globalnom nivou, one posluju u etiri osnovna geografska podruja u svetu. U Velikoj Britaniji, svojoj matinoj zemlji, ovo preduzee proizvodi i prodaje irok asortiman papirnih i kancelarijskih proizvoda. Pored toga, sva poslovanja preduzea vezana za izdavatvo i izradu kompjuterskog softvera odvijaju se u Velikoj Britaniji, iako se objavljeni tomovi u "neuvezenim listovima", ukoriena izdanja i CD-ROM proizvodi prodaju svuda u Velikoj Britaniji i Zapadnoj Evropi. U Evropskoj Uniji, preduzee raspolae proizvodnim kapacitetima i prodajnim mestima za papir i kancelarijske proizvode u sledeim zemljama: Francuska, Belgija, Nemaka i Holandija. Poslovanja u Kanadi i SAD su veoma slina i sastoje se od proizvodnje papira i novina koji se u celini prodaju u ove dve zemlje. Najvei deo papirne pulpe dobija se od povrina pod umom koje su u vlasnitvu preduzea i koje se nalaze u ove dve zemlje. Poslovanja u Indoneziji ukljuuju proizvodnju papirne pulpe i papira za pisanje i izdavatvo, kao i proizvodnju kancelarijskih proizvoda, koji se skoro u celini prodaju van Indonezije, kako drugim segmentima preduzea tako i kupcima van preduzea. Prodaja po tritima: na sledeoj tabeli prikazan je raspored konsolidovanih prihoda od prodaje preduzea po geografskim tritima, bez obzira na to gde je roba proizvedena: -------------------------------------------------------------Prihod od prodaje po geografskim tritima -------------------------------------------------------------20H2 20H1

-------------------------------------------------------------Velika Britanija Ostale zemlje Evropske Unije Kanada i SAD Meksiko i Juna Amerika Jugoistona Azija (prvenstveno Japan i Tajvan) 101 19 30 28 22 31 21 6 18 90 2 14

-------------------------------------------------------------Sredstva i nabavke nekretnine, postrojenja, opreme i nematerijalnih sredstava po geografskim podrujima: na tabelama koje slede prikazana je knjigovodstvena vrednost sredstava segmenta i nabavke nekretnina, postrojenja, opreme i nematerijalnih sredstava prema geografskim podrujima u kojima se sredstva nalaze: --------------------------------------------------------------

Knjigovodstvena vrednost sredstava segmenta

Nove nabavke postrojenja, opreme i nematerijalnih sredstava

-------------------------------------------------------------20H2 20H1 20H2 20H1

-------------------------------------------------------------Velika Britanija Ostale zemlje Evropske Unije Kanada i SAD Indonezija 72 47 34 22 175 78 37 20 20 155 8 5 4 7 24 5 4 3 6 18

-------------------------------------------------------------Prihodi i rashodi po segmentu: u Belgiji, papirni i kancelarijski proizvodi proizvode se u kombinovanim kapacitetima i prodaju se kombinovanjem prodajnih mrea. Zajedniki prihodi i rashodi rasporeuju se na ova dva poslovna segmenta. Svi ostali prihodi i rashodi po segmentu direktno se rasporeuju na segmente. Sredstva i obaveze segmenta: sredstva segmenta ukljuuju sva poslovna sredstva koja koristi segment i sastoje se prevashodno od poslovne gotovine, potraivanja, zaliha i nekretnina, postrojenja i opreme umanjenih za ispravke vrednosti i rezervisanja. Veina ovih sredstava moe se direktno pripisati pojedinim segmentima, dok se iskazana vrednost izvesnih sredstava koja zajedniki koriste dva ili vie segmenta rasporeuje na segmente na razumnoj osnovi. Obaveze segmenta ukljuuju sve obaveze iz poslovanja i prevashodno se sastoje od obaveza, plata i poreza koji su dospeli za plaanje u tekuem periodu i od obraunatih obaveza. Sredstva i obaveze segmenta ne obuhvataju odloene poreze na dobit. Transferi izmeu segmenata: prihodi po segmentu, rashodi po segmentu i rezultati segmenta ukljuuju transfere izmeu poslovnih segmenata i izmeu geografskih segmenata. Takvi prenosi raunovodstveno se obuhvataju po konkurentnim trinim cenama koje se naplauju kupcima sa kojima nije povezano za slinu robu. Ovi transferi se eliminiu prilikom konsolidacije. Vanredne stavke: prodaja kancelarijskih proizvoda kupcima van preduzea u 20H2 bila je ugroena dugim trajkom transportnih radnika u Velikoj Britaniji, koji je prekinuo isporuku proizvoda na otprilike etiri meseca. Preduzee procenjuje da je prodata otprilike polovina kancelarijskih proizvoda od onoga to bi inae bilo prodato za ta etiri meseca. Investicije u pridruena preduzea po metodu uea: preduzee je vlasnik 40 procenata akcionarskog kapitala u preduzeu EuroPaper Ltd, specijalizovanom proizvoau papira koji posluje uglavnom u paniji i Velikoj Britaniji. Ta ulaganja se raunovodstveno obuhvataju po metodi uea. Iako su ova ulaganja i udeo preduzea u neto dobiti preduzea EuroPaper Ltd iskljueni iz sredstava po segmentu i prihoda po segmentu, oni se posebno prikazuju u okviru podataka za segment papirnih proizvoda. Preduzee takoe ima u vlasnitvu nekoliko manjih ulaganja po metodi uea u Kanadi i SAD, ija poslovanja nisu slina ni sa jednim od ova tri poslovna segmenta. Vanredni gubitak: kao to je detaljnije razgraeno u napomeni broj 6, preduzee je pretrpelo gubitak koji nije bio osiguran u iznosu od 3 miliona usled tete od zemljotresa koja je nastala u fabrici papira u Belgiji, novembra 20H1.

Prilog C Rezime potrebnih obelodanjivanja

Ovaj dodatak slui samo kao ilustracija i ne predstavlja deo Standarda. Svrha ovog dodatka je da se rezimiraju obelodanjivanja koja je potrebno izvriti na osnovu stavova 49-83 za svaki od tri mogua osnovna oblika izvetavanja. (HH) odnosi se na stav HH iz Standarda. --------------------------------------------------------------------------------------------------------------OSNOVNI OBLIK SU POSLOVNI SEGMENTI OSNOVNI OBLIK SU GEOGRAFSKI SEGMENTI PREMA LOKACIJI SREDSTAVA --------------------------------------------------------------------------------------------------------------Obavezna primarna obelodanjivanja: Obavezna primarna obelodanjivanja:

OSNOVNI OBLI

SEGMENTI PRE

Obavezna pri

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------Prihodi od eksternih kupaca, prema poslovnim segmentima (51) Prihodi od eksternih kupaca, prema poslovnim segmentima (51)

Prih

prema poslov Prihod ostvaren od poslovnih promena sa drugim segmentima, prema poslovnim segmentima (51) Prihod ostvaren od poslovnih promena sa drugim segmentima, prema lokaciji sredstava (51)

Prihod ostva

promena sa d

prema lokaci Rezultat segmenta prema poslovnom segmentu (52) Rezultat segmenta prema lokaciji sredstava (52)

Rezu

lokaciji kup Iskazana vrednost sredstava segmenta prema poslovnom segmentu (55) Iskazana vrednost sredstava

segmenta prema lokaciji sredstava (55) Iskazana vrednost sredstava

segmenta pre Obaveze segmenta prema poslovnom segmentu (56) Obaveze segmenta prema lokaciji sredstava (56)

Obaveze segm

lokaciji kup Trokovi isticanja nekretnina, postrojenja, opreme i nematerijalnih sredstava prema poslovnom segmentu (57) nekretnina, Trokovi isticanja

postrojenja, opreme i nematerijalnih sredstava prema lokaciji sredstava (57) Trokovi isticanja nekretnina,

postrojenja,

nematerijaln

prema lokaci --------------------------------------------------------------------------------------------------------------OSNOVNI OBLIK SU POSLOVNI SEGMENTI OSNOVNI OBLIK SU GEOGRAFSKI SEGMENTI PREMA LOKACIJI SREDSTAVA --------------------------------------------------------------------------------------------------------------Obavezna primarna obelodanjivanja: Obavezna primarna obelodanjivanja:

OSNOVNI OBLI

SEGMENTI PRE

Obavezna pri

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------Trokovi amortizacije osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja po poslovnom segmentu (58) Trokovi amortizacije osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja prema lokaciji sredstava (58)

Trokovi amo sredstava i

ulaganja pre

Negotovinski rashodi prema poslovnom segmentu, osim amortizacije osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja (61) poslovnom Negotovinski rashodi prema

segmentu, osim amortizacije osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja (61) Negotovinski rashodi prema

poslovnom se

amortizacije

i nematerija Udeo u neto dobitku ili gubitku (64) i ulaganja u pridruena preduzea ili zajednike poduhvate po metodi uea (66) prema poslovnom segmentu (ukoliko su svi sutinski u okviru istog poslovnog segmenta) Udeo u neto dobitku ili gubitku (64) i ulaganja u pridruena preduzea ili zajednike poduhvate po metodi uea (66) prema lokaciji sredstava (ukoliko su svi sutinski u okviru istog poslovnog segmenta) Udeo u neto

(64) i ulaga

ili zajedni

metodi ue (ukoliko su

istog poslov Usklaivanje prihoda, rezultata, sredstava i obaveza po poslovnom segmentu (67) Usklaivanje prihoda, rezultata, sredstava i obaveza (67)

Usklaivanje sredstava i

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------OSNOVNI OBLIK SU POSLOVNI SEGMENTI OSNOVNI OBLIK SU GEOGRAFSKI SEGMENTI PREMA LOKACIJI SREDSTAVA --------------------------------------------------------------------------------------------------------------Obavezna primarna obelodanjivanja: Obavezna primarna obelodanjivanja:

OSNOVNI OBLI

SEGMENTI PRE

Obavezna pri

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------Prihodi od eksternih kupaca prema njihovoj lokaciji (69) Prihodi od eksternih kupaca prema poslovnom segmentu (70)

Prihodi od e

prema poslov Knjigovodstvena vrednost sredstava elemenata prema lokaciji sredstava (69) sredstava (70) Knjigovodstvena vrednost Knjigovodstvena vrednost

elemenata prema poslovnom segmentu

sredstava el

poslovnom se Trokovi sticanja nekretnina, postrojenja, opreme i nematerijalnih sredstava prema lokaciji sredstava (69) Trokovi sticanja nekretnina,

postrojenja, opreme i nematerijalnih sredstava prema poslovnom segmentu (70) Trokovi sticanja nekretnina,

postrojenja,

nematerijaln

prema poslov Prihod ostvaren od kupaca van preduzea prema geografskom podruju kupaca, ukoliko se ono razlikuje od lokacije sredstava (71)

Knjigovodstv

sredstava se

lokaciji sre

se ona razli kupaca (72)

Trokovi sti

postrojenja,

sredstava pr

sredstava, u

razlikuje od --------------------------------------------------------------------------------------------------------------OSNOVNI OBLIK SU POSLOVNI SEGMENTI OSNOVNI OBLIK SU GEOGRAFSKI SEGMENTI PREMA LOKACIJI SREDSTAVA --------------------------------------------------------------------------------------------------------------Obavezna primarna obelodanjivanja: Obavezna primarna obelodanjivanja:

OSNOVNI OBLI

SEGMENTI PRE

Obavezna pri

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------Prihod svakog poslovnog ili geografskog segmenta iji eksterni prihodi ine vie od 10 procenata prihoda preduzea, ali koji nije segment o kojem se izvetava, zato to veina njegovih prihoda proizilazi iz transfera unutar preduzea (74) Prihod svakog poslovnog ili geografskog segmenta iji eksterni prihodi ine vie od 10 procenata prihoda preduzea, ali koji nije segment o kojem se izvetava, zato to veina njegovih prihoda proizilazi

iz transfera unutar preduzea (74)

Prihod svako geografskog

eksterni pri

10 procenata

ali koji nij

se izvetava

njegovih pri

transfera un Osnov za utvrivanje cena transfera izmeu segmenata i svih promena u njima (75) Osnov za utvrivanje cena transfera izmeu segmenata i svih promena u njima (75)

Osnov za utv

transfera iz

svih promena Promene u raunovodstvenim politikama segmenata (76) Promene u raunovodstvenim politikama segmenata (76)

Promene u ra

politikama s Vrste proizvoda i usluga u svakom poslovnom segmentu (81) Vrste proizvoda i usluga u svakom poslovnom segmentu (81)

Vrste proizv

svakom poslo Sastav svakog geografskog segmenta (81) Sastav svakog geografskog segmenta (81) Sastav svakog geografskog segmenta (81) ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------