NAPOMENE 2015 Bez MSFI

"ABC PRIVREDNO DRUŠTVO", NOVI SAD
NAPOMENE UZ
FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA 2013. GODINU
“ABC PRIVREDNO DRUŠTVO”, NOVI SAD
Napomene uz finansijske izveštaje
1. OSNOVNI PODACI O PRIVREDNOM DRUŠTVU
"ABC PRIVREDNO DRUŠTVO", Novi Sad, (pun naziv) (u daljem tekstu "ABC
PRIVREDNO DRUŠTVO", Novi Sad, ili Privredno društvo) se bavi proizvodnjom i
prodajom proizvoda i usluga (ili prometom robe na veliko i malo) iz osnovne delatnosti
Privrednog društva i to:
-
-
-
Pored navedene osnovne delatnosti Privredno društvo obavlja i druge delatnosti i poslove koji
doprinose efikasnijem i racionalnijem poslovanju, a naročito:
-
-
"ABC PRIVREDNO DRUŠTVO", Novi Sad (matični broj: _______________ ), je
organizovano kao akcionarsko društvo (ili kao javno društvo, kao društvo sa ograničenom
odgovornošću, kao društveno preduzeće ili kao javno prduzeće) i upisano je u Registar
privrednih subjekata kod Agencije za privredne registre po rešenju broj
____________/______ od _____________ 2005. godine.
Osnivač (ili osnivači) Privrednog društva je (ili su) __________________________________
sa ______% učešćem u kapitalu.
"ABC PRIVREDNO DRUŠTVO", Novi Sad, je na osnovu zakonom utvrđenih kriterijuma za
razvrstavanje, razvrstano u srednja pravna lica.
Sedište Privrednog društva je u ________________ u ulici _________________ .
Organi Privrednog društva su: skupština i direktor (ili odbor direktora).
Alternativa:
Organi Privrednog društva su: skupština, nadzorni odbor i direktor(ili odbor direktora).
Privredno društvo ima povezano pravno lice AZX, Beograd, u kome poseduje ____% učešća.
ILI: Privredno društvo ima povezano pravno lice AZX, Beograd počev od ________2012
godine, u kome poseduje ____% učešća.
ILI: U toku 2012. godine "ABC PRIVREDNO DRUŠTVO", Novi Sad, steklo je većinsko ili
značajno vlasništvo nad akcionarskim društvom ______(pun naziv)_________ u visini od
____% osnovnog kapitala.
ILI:
Privredno društvo ima sledeća povezana pravna lica:
- XY Investment doo, Novi Sad, u kome poseduje 100% učešća,
- MV Commerce ad, Subotica, u kome poseduje 60% učešća,
Prosečan broj zaposlenih u toku 2013. godine bio je ___ (u 2012. godini ___).
2
2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU

FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD
2.1. Osnove za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja
Finansijski izveštaji Privrednog društva sastavljeni su u skladu sa Zakonom o računovodstvu

i reviziji (“Službeni glasnik RS” br. 46/06, 111/09, 99/11 i 62/13), kojim se uređuju uslovi i
način vođenja poslovnih knjiga, priznavanje i procenjivanje imovine i obaveza, prihoda i
rashoda, sastavljanje, prezentacija, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja u
skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom, koja podrazumeva Okvir za pripremanje
i prikazivanje finansijskih izveštaja, Međunarodne računovodstvene standarde (MRS),
odnosno Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MSFI), kao i tumačenja koja su
sastavni deo standarda.
Pored MRS i MSFI, koji su zvanično usvojeni rešenjem ministra finansija Republike Srbije
(broj 401-00-1380/2010-16) i objavljeni u “Službenom glasniku RS” br. 77 od 25. oktobra
2010. godine, kod sastavljanja finansijskih izveštaja korišćeni su i nacionalni propisi iz
oblasti računovodstva: Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za
privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike i Pravilnik o sadržini i formi
obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i
preduzetnike.
Rešenjem ministra finansija Republike Srbije od 25. oktobra 2010. godine utvrđeni su
prevodi osnovnih tekstova MRS i MSFI koje čine MRS, odnosno MSFI izdati od Odbora za
međunarodne računovodstvene standarde do 1. januara 2009. godine, kao i tumačenja izdata
od komiteta za tumačenja računovodstvenih standarda do 1. januara 2009. godine, u obliku u
kojem su izdati, odnosno usvojeni. Međutim, do datuma sastavljanja finansijskih izveštaja
nisu bile prevedene sve izmene MRS, MSFI i IFRIC tumačenja koja su bila na snazi za
godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine.
Imajući u vidu razlike između ove dve regulative, ovi finansijski izveštaji nisu usaglašeni sa
svim zahtevima MSFI u sledećem: finansijski izveštaji su prikazani u formatu propisanom
Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge,
druga pravna lica i preduzetnike (dalje: Pravilnik o kontnom okviru), koji odstupa od
prezentacije i naziva pojedinih finansijskih izveštaja opšte namene, kao i od načina
prikazivanja određenih bilansnih pozicija kako to predviđa Revidirani MRS 1 "Prezentacija
finansijskih izveštaja". Shodno tome, priloženi finansijski izveštaji ne mogu se smatrati
finansijskim izveštajima u potpunosti sastavljenim i prikazanim u skladu sa MSFI.
Finansijski izveštaji Privrednog društva su iskazani u hiljadama dinara. Dinar (RSD)
predstavlja zvaničnu izveštajnu valutu u Republici Srbiji.
2.2. Korišćenje procenjivanja

Prezentacija finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Preduzeća korišćenje najboljih
mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na prezentirane vrednosti
sredstava i obaveza, obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja
finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda. Ove procene i
pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih
izveštaja.
3
2.3. Uporedni podaci

Uporedne podatke predstavljaju finansijski izveštaji Privrednog društva na dan i za godinu
koja se završila na dan 31. decembra 2012. godine, koji su bili predmet nezavisne revizije.
2.4. Primena pretpostavke stalnosti poslovanja

Finansijski izveštaji su sastavljeni pod pretpostavkom stalnosti poslovanja Privrednog
društva, tj. pod pretpostavkom da će ono nastaviti da posluje tokom neograničenog
vremenskog perioda u doglednoj budućnosti.
4
3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA
3.1. Priznavanje prihoda

Privredno društvo priznaje prihod kada se iznos prihoda može pouzdano izmeriti i kada je
verovatno da će u budućnosti Privredno društvo imati priliv ekonomskih koristi. Prihod se
priznaje u visini fer vrednosti primljenog iznosa ili potraživanja po osnovu prodaje roba i
usluga u toku normalnog poslovanja Privrednog društva. Prihod se iskazuje bez poreza na
dodatu vrednost, povraćaja robe, rabata i popusta.
Prihod od prodaje proizvoda i robe
Prihodi od prodaje proizvoda i robe se priznaju kada su suštinski svi rizici i koristi od
vlasništva nad proizvodima i robom prešli na kupca, što se uobičajeno dešava prilikom
isporuke proizvoda i robe.
Prihod od prodaje usluga
Privredno društvo prodaje usluge (opisati vrstu usluga). Ove usluge se pružaju na bazi
utrošenog vremena i materijala, ili putem ugovora sa fiksnom cenom, sa uobičajeno
definisanim ugovorenim uslovima.
Prihod od ugovora na bazi utrošenog vremena i materijala, priznaje se po ugovorenim
naknadama s obzirom da su utrošeni radni sati i da su nastali direktni troškovi. Za ugovore na
bazi utroška materijala stanje dovršenosti se odmerava na bazi nastalih troškova materijala
kao procenat od ukupnih troškova koji treba da nastanu.
Prihod od ugovora sa fiksnom cenom priznaje se po metodu stepena završenosti. Prema
ovom metodu, prihod se generalno priznaje na osnovu izvršenih usluga do datog datuma,
utvrđenih kao procenat u odnosu na ukupne usluge koje treba da se pruže.
I/ILI: Prihod od ugovora sa fiksnom cenom za izvršene usluge generalno se priznaje u
periodu kada su usluge izvršene, korišćenjem proporcionalne osnove tokom trajanja
ugovora.
Prihod od aktiviranja sopstvenih učinaka
Prihod od aktiviranja učinaka i robe odnosi se na prihode po osnovu upotrebe proizvoda, robe
i usluga za sopstvene potrebe.
ILI: Prihode od aktiviranja učinaka i robe čine prihodi po osnovu upotrebe robe, proizvoda i
usluga za nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva, prihodi po osnovu upotrebe robe,
proizvoda i usluga za materijal, alat i inventar i rezervne delove, prihodi po osnovu upotrebe
robe, proizvoda i usluga za prirast osnovnog stada i prihodi po osnovu sopstvenog
transporta pri nabavci osnovnih sredstava, materijala, robe, rezervnih delova, alata i
inventara.
5
Finansijski prihodi
Finansijski prihodi obuhvataju prihode od kamata, kursnih razlika i ostali finansijski prihodi,
ostvareni iz odnosa sa matičnim, zavisnim, ostalim povezanim pravnim licima i drugim
pravnim licima.
Prihodi od kamata se, u skladu sa načelom uzročnosti, priznaje u bilansu uspeha perioda na
koji se odnose. Prihod od kamata potiče od kamata na deponovana sredstva kod banaka, kao i
od zateznih kamata koje se obračunavaju kupcima koji kasne u izvršavanju svojih obaveza, u
skladu sa ugovornim odredbama (prilagoditi strukturi prihoda od kamata).
Prihod od zakupnina
Prihod od zakupnina potiče od davanja investicionih nekretnina u operativni zakup i
obračunava se na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja zakupa.
Prihod od dividendi
Prihod od dividendi se priznaje kada se ustanovi pravo da se dividenda primi.
3.2 Rashodi
Rashodi se priznaju u bilansu uspeha po načelu uzročnosti prihoda i rashoda odnosno na
obračunskoj osnovi i utvrđuju se za period kada su nastali.
Poslovni rashodi
Poslovni rashodi obuhvataju troškove uslovljene stvaranjem prihoda od prodaje i uključuju
nabavnu vrednost prodate robe, troškove materijala, goriva i energije, bruto zarade, troškove
amortizacije i usluge pružene od strane trećih lica. Poslovni rashodi obuhvataju i opšte
troškove kao što su troškovi zakupa, marketinga, osiguranja, platnog prometa, poreza i ostali
troškovi nastali u tekućem obračunskom periodu.
Finansijski rashodi
Finansijski rashodi obuhvataju rashode po osnovu kamata i kursnih razlika i ostale
finansijske rashode, koji se evidentiraju u bilansu uspeha perioda na koji se odnose, a u
skladu sa načelom uzročnosti.
3.3. Goodwill
Goodwill predstavlja višak nabavne vrednosti u odnosu na interes sticaoca u poštenoj (fer)
vrednosti stečenih sredstava i obaveza na datum transakcije razmene po osnovu poslovnih
kombinacija.
U slučaju poslovne kombinacije koja dovodi do stvaranja odnosa matično pravno lice-
zavisno pravno lice, goodwill matično pravno lice priznaje i prikazuje u svojim
konsolidovanim izveštajima.
Nakon početnog priznavanja goodwill se knjiži po trošku sticanja umanjen za gubitke zbog
obezvređenja. Eventualni gubitak zbog obezvređenja priznaje se kao rashod perioda.
Višak interesa sticaoca u poštenim (fer) vrednostima sredstava i obaveza u odnosu na
nabavnu vrednost sticanja na datum transakcije razmene po osnovu poslovnih kombinacija
unosi se u prihode perioda.
6
3.4. Nematerijalna ulaganja
Nematerijalna ulaganja obuhvataju nematerijalna sredstva sa ograničenim i neograničenim

vekom upotrebe, kao što su:
- ulaganja u razvoj materijala i proizvoda, tehnologije i uređaja;
- ulaganja u razvoj tržišta i usluga;
- ulaganja u koncesije, patente i licence;
- prava na model, industrijski uzorak, robni ili uslužni žig;
- industrijska znanja;
- dugoročni zakup objekata i drugih nekretnina;
- dugoročni zakup opreme i ostalih stvari;
- ulaganje na tuđim osnovnim sredstvima radi sticanja određenih prava;
- naknade za priključak na telefonsku, električnu, vodovodnu i kanalizacionu mrežu;
- programi za računare i
- nematerijalna ulaganja u pripremi.
Nematerijalna ulaganja su inicijalno priznata po nabavnoj vrednosti. Naknadno vrednovanje
nematerijalnih ulaganja izvršeno je po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti i
eventualne kumulirane gubitke po osnovu obezvređenja.
ILI: Nakon početnog priznavanja nematerijalna ulaganja vrednuju se po revalorizovanom
iznosu, koji izražava njihovu poštenu vrednost na dan revalorizacije, umanjenom za
naknadne ispravke vrednosti i eventualni gubitak od obezvređenja koje se utvrđuje samo u
slučaju indicije da je došlo do obezvređenosti tog ulaganja.
Ulaganja u interno generisana nematerijalna ulaganja, osim kapitalizovanih troškova razvoja,
su evidentirana kao rashod perioda u kome su nastali.
Korisni vek nematerijalnih ulaganja je procenjen kao određen i neodređen.
Nematerijalna ulaganja sa određenim korisnim vekom upotrebe se amortizuju u toku
korisnog veka trajanja i testiraju se na umanjenje vrednosti kada god se jave indikatori da
nematerijalno ulaganje može da bude obezvređeno.
Nematerijalna ulaganja sa neodređenim korisnim vekom upotrebe se ne amortizuju, već se
testiraju pojedinačno na umanjenje vrednosti, najmanje jednom godišnje. Procena korisnog
veka upotrebe se vrši godišnje sa ciljem da se proveri da li je pretpostavka o neodređenom
korisnom veku upotrebe i dalje održiva.
Dobici i gubici koji proističu iz rashodovanja ili prodaje nematerijalnih ulaganja se priznaju u
bilansu uspeha perioda kada je nematerijalno ulaganje rashodovano, odnosno prodato, i to u
visini razlike između novčanog priliva i knjigovodstvene vrednosti sredstva.
Amortizacija se obračunava proporcionalnom metodom po stopama od:
Stopa
amortizacije
(%)
1. Ulaganja u ………………
2. Ulaganja u ........................
Nematerijalna ulaganja sa neograničenim vekom upotrebe se ne amortizuju i one se odnose

na: pravo na komunalne priključke, pravo na gradsko građevinsko zemljište i slično.
7
3.5. Nekretnine, postrojenja, oprema i biološka sredstva
Početno merenje nekretnina, postrojenja i opreme, koji ispunjavaju uslove za priznavanje

sredstava, vrši se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. Naknadni izdaci za nekretnine,
postrojenja i opremu priznaju se kao sredstvo samo kada se tim izdacima poboljšava stanje
sredstva iznad njegovog prvobitno procenjenog standardnog učinka. Svi ostali naknadno
nastali izdaci priznaju se kao rashod u periodu u kojem su nastali.
Nakon početnog priznavanja nekretnine, postrojenja i oprema vrednuju se po svom trošku
nabavke, umanjenom za ukupan iznos obračunate amortizacije i ukupne akumulirane gubitke
zbog obezvređenja.
ILI: Nakon početnog priznavanja nekretnine, postrojenja i oprema vrednuju se po
revalorizovanom iznosu, koji izražava njihovu poštenu vrednost na dan revalorizacije,
umanjenom za ukupnu naknadnu akumuliranu amortizaciju i naknadne akumulirane gubitke
zbog umanjenja vrednosti.
Osnovicu za amortizaciju nekretnina, postrojenja i opreme čini nabavna vrednost (ili
revalirorizovana vrednost). Obračun amortizacije počinje kada je sredstvo raspoloživo za
korišćenje, dok se sa obračunom amortizacije prestaje kada je sadašnja vrednost jednaka nuli,
kada je sredstvo rashodovano ili prodato, ili kad se reklasifikuje u stalno sredstvo koje se drži
za prodaju.
Amortizacija nekretnina, postrojenja, opreme i bioloških sredstava vrši se za svako posebno
sredstvo primenom metode proporcionalnog otpisivanja, s ciljem da se sredstva u potpunosti
otpišu u toku njihovog korisnog veka trajanja, primenom sledećih amortizacionih stopa:
8
Stopa amortizacije
(%)
1. NEKRETNINE (GRAĐEVINSKI OBJEKTI)

Građevinski objekti visokogradnje i niskogradnje
armiranobetonske konstrukcije (zgrade, mostovi, tuneli
nadvožnjaci, lukobrani, naftovodi, vodovodi, plinovodi i
dalekovodi), kao i postrojenja koja se smatraju samostalnim
građevinskim objektom
Građevinski objekti niskogradnje s donjim strojem (donji stroj
puteva i pruga, brane, nasipi i sl.)
Građevinski objekti visokogradnje i niskogradnje drvene
konstrukcije
Ostali građevinski objekti
2. POSTROJENJA I OPREMA
Oprema (proizvodna i prenosna oprema i postrojenja osim
postrojenja koja su navedena pod tačkom 1.1) i brodovi
Pogonski i poslovni inventar (strojevi, alati, transportna
sredstva i uređaji), avioni i šinska vozila
Nameštaj, poslovni inventar u trgovini, ugostiteljstvu i turizmu
Kancelarijska oprema, računarska oprema, softver,
telekomunikaciona oprema, putnička motorna vozila, vozila
na motorni pogon i priključni uređaji
3. VOĆNJACI, VINOGRADI, HMELJNJACI I
DRUGI TRAJNI ZASADI
4. OSNOVNO STADO
5. OSTALA NEPOMENUTA SREDSTVA
Zemljište se iskazuje po nabavnoj vrednosti (odnosno poštenoj vrednosti). Prilikom nabavke

zemljište se uvek iskazuje po nabavnoj vrednosti, koju čini fakturna vrednost dobavljača,
uvećana za zavisne troškove nabavke i troškove dovođenja u stanje funkcionalne pripravnosti.
Kod građevinskog zemljišta, u nabavnu vrednost uračunavaju se svi izdaci koji su izvršeni za
nabavku, ali i za pripremu zemljišta za korišćenje. U vrednost zemljišta ulaze i eventualni
troškovi promene namene zemljišta. Zemljište ne podleže obavezi obračuna amortizacije.
ILI: Zemljište ne podleže obavezi obračuna amortizacije, osim u slučajevima kada se
zemljište koristi, odnosno troši.
Dugoročno rezervisanje za obnavljanje zemljišta vrši se u iznosima potrebnim da bi se
zemljište koristilo u svrhe za koje je namenjeno, odnosno da bi se posle korišćenja dovelo u
prvobitno stanje, kao i da bi se sprečilo nastajanje šteta, a ako su te štete ipak nastale – da bi
se otklonile.
Šume, višegodišnji zasadi i osnovno stado vrednuju se prilikom početnog priznavanja i na
datum svakog bilansa po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje na mestu
uzgoja.
9
Procenjeni troškovi prodaje uključuju provizije brokerima i dilerima, naknade državnim

organima i berzama, kao i carine i poreza na dodatu vrednost. Troškovi prodaje ne obuhvataju
troškove transporta i druge troškove neophodne da bi se sredstvo iznelo na tržište.
ILI: Šume, višegodišnji zasadi i osnovno stado početno su vrednovani po nabavnoj vrednosti
ili ceni koštanja, umanjenoj za ukupno obračunatu amortizaciju i ukupne gubitke zbog
obezvređenja, pošto se njihova poštena vrednost ne može pouzdano izmeriti.
Vrednost šuma se dobija kada se utvrđena stalna drvna zapremina razvrsta na drvne
sortimente, utvrdi prodajna vrednost sortimenata utovarenih na prevozna sredstva, pa se od
tako dobijene vrednosti drvnih sortimenata odbiju svi troškovi seče, vuče i izrade drvnih
sortimenata.
Šume ne podležu obavezi amortizacije. Za obnavljenje šuma vrši se obavezno dugoročno
rezervisanje.
Ulaganja na tuđim nekretninama, postrojenjima i opremi evidentiraju se u okviru osnovnih
sredstava po osnovu ugovora o zakupu kojim Privredno društvo ne stiče dodatna prava na
korišćenje objekta i ako im se nabavna vrednost može pouzdano utvrditi. Amortizacija
ulaganja u tuđe nekretnine, postrojenja i opremu vrši se u periodu trajanja zakupa ili u
periodu veka upotrebe izvršenog ulaganja, ako je rok kraći od trajanja zakupa.
Alat i inventar evidentiraju se u okviru osnovnih sredstava ukoliko se koriste u periodu
dužem od godinu dana i ako im je vrednost veća od jedne prosečne bruto zarade po
zaposlenom. Alat i inventar se kalkulativno otpisuju po stopama koje su utvrđene
računovodstvenom politikom Privrednog društva i iznose 20%.
Dobitak koji nastane prilikom prodaje osnovnih sredstava knjiži se u korist ostalih prihoda, a
gubitak nastao prilikom otuđivanja osnovnih sredstava knjiži se na teret ostalih rashoda.
3.6. Investicione nekretnine

Investicione nekretnine se početno priznaju po nabavnoj vrednosti, odnosno ceni koštanja.
Troškovi transakcije se uključuju u početno priznatu vrednost.
Nakon početnog priznavanja, investicione nekretnine se iskazuju po nabavnoj vrednosti
umanjenoj za kumuliranu ispravku vrednosti i eventualne kumulirane gubitke za umanjenje
vrednosti. Amortizacija investicionih nekretnina se obračunava primenom proporcionalne
metode kako bi se njihova nabavna vrednost rasporedila tokom njihovog procenjenog veka
trajanja koji se kreće u rasponu od_____ do_____ godina.
Ako postoje bilo kakve indicije, da je došlo do umanjenja vrednosti investicione nekretnine,
Privredno društvo procenjuje nadoknadivu vrednost kao veću od upotrebne vrednosti i fer
vrednosti umanjene za procenjene troškove prodaje. Knjigovodstvena vrednost investicione
nekretnine se otpisuje do njene nadoknadive vrednosti kroz tekući bilans uspeha.
Naknadni izdaci se kapitalizuju samo kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi
povezane sa tim izdacima pripasti Privrednom društvu i da izdaci mogu pouzdano da se
izmere. Svi ostali troškovi tekućeg održavanja terete troškove perioda u kome nastanu.
ILI: Nakon početnog priznavanja, investicione nekretnine se iskazuju po fer vrednosti, koja
predstavlja vrednost na tržištu koju godišnje utvrđuju eksterni procenitelji. Fer vrednost se
zasniva na cenama ponude na aktivnom tržištu korigovanim, ukoliko je neophodno, za bilo
koju promenu u prirodi, lokaciji ili stanju specifičnog sredstva. (prilagoditi adekvatno i
obelodaniti činjenicu da profesionalni procenitelji nisu angažovani). Promene u fer
vrednostima se evidentiraju u bilansu uspeha kao deo ostalih prihoda.
10
3.7. Umanjenje vrednosti nefinansijskih sredstava

Sredstva sa neograničenim korisnim vekom upotrebe ne podleže amortizaciji i testiraju se na
umanjenje vrednosti jednom godišnje. Za sredstva koja podležu amortizaciji testiranje na
umanjenje njihove vrednosti vrši se kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da
knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknadiva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti
se priznaje u visini za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove
nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je vrednost veća od fer vrednosti sredstva
umanjene za troškove prodaje ili vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja
vrednosti, sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni
prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva, osim
Goodwill-a, kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni
period zbog mogućeg ukidanja efekata umanjenja vrednosti.
Na dan 31. decembra 2013. godine, na osnovu procene rukovodstva Privrednog društva, ne
postoje indicije da je vrednost nekretnina, postrojenja i opreme obezvređena.
3.8. Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica
Zavisna pravna lica predstavljaju ona pravna lica koja su pod kontrolom Privrednog društva,
pri čemu se pod kontrolom podrazumeva moć upravljanja finansijskim i poslovnim
politikama pravnog lica sa ciljem ostvarenja koristi od njegovog poslovanja. Smatra se da
kontrola postoji kada Privredno društvo poseduje, direktno ili indirektno (preko drugih
zavisnih pravnih lica) više od polovine prava glasa u drugom društvu.
Ulaganja u zavisna pravna lica mere se po njihovoj nabavnoj vrednosti koja predstavlja
poštenu vrednost nadoknade koja je data za njih ili u skladu sa MRS 39 ako postoji
mogućnost pouzdane procene fer vrednosti. Ako na dan bilansa stanja ima indicija da je
vrednost navedenog ulaganja umanjena, vrši se procena njihove nadoknadive vrednosti. Ako
je nadoknadiva vrednost manja od knjigovodstvene vrednosti, knjigovodstvena vrednost se
svodi na nadknadivu vrednost, a gubitak od umanjenja ulaganja priznaje se kao rashod
perioda.
3.9. Finansijski instrumenti

Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove
transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer
vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog
sredstva ili finansijske obaveze.
Finansijska sredstva
Privredno društvo priznaje finansijska sredstva u svom bilansu stanja samo onda kada ono
postane jedna od ugovornih strana u finansijskom instrumentu. Finansijska sredstva prestaju
da se priznaju kada je došlo do isteka ugovornog prava ili prenosa prava na prilive gotovine
po osnovu tog sredstva, i kada je Privredno društvo izvršilo prenos svih rizika i koristi koji
proističu iz vlasništva nad finansijskim sredstvom.
Finansijska sredstva se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj i za direktno pripisive
transakcione troškove (osim u slučaju kada se radi o finansijskim sredstvima koja se
vrednuju po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednostima iskazuju u bilansu uspeha,
kada se transakcioni troškovi tretiraju kao rashodi perioda). Redovna kupovina i prodaja
finansijskih sredstava se priznaje na datum trgovanja - datum kada se Privredno društvo
obavezalo da će kupiti ili prodati sredstvo.
11
Finansijska sredstva Privrednog društva uključuju gotovinu, kratkoročne depozite, hartije od

vrednosti kojima se trguje, potraživanja od kupaca i ostala potraživanja iz poslovanja, date
kredite i pozajmice, kao i učešća u kapitalu (osim učešća u kapitalu zavisnih i pridruženih
društava i zajedničkih poduhvata) (prilagoditi).
Naknadno odmeravanje finansijskih sredstava zavisi od njihove klasifikacije. Finansijska
sredstva se klasifikuju u sledeće kategorije: finansijska sredstva koja se vrednuju po fer
vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednostima iskazuju u bilansu uspeha, zajmovi i
potraživanja, finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i sredstva koja se drže do roka
dospeća (prilagoditi). Klasifikacija zavisi od svrhe za koju su finansijska sredstva
pribavljena. Rukovodstvo vrši klasifikaciju svojih finansijskih plasmana u momentu
inicijalnog priznavanja.
a) Finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednostima
iskazuju u bilansu uspeha
Finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu
uspeha su finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja. Finansijsko sredstvo se klasifikuje
u ovu kategoriju ukoliko je pribavljeno prvenstveno radi prodaje u kratkom roku. Derivati se
takođe klasifikuju kao sredstva koja se drže radi trgovanja, osim ako su određeni kao
instrument zaštite od rizika. Sredstva u ovoj kategoriji su klasifikovana kao kratkoročna
sredstva. Dobici ili gubici proistekli iz promena u fer vrednosti ove kategorije iskazuju se u
bilansu uspeha u okviru pozicije "Ostali prihodi/(rashodi)" u periodu u kome su nastali.
U bilansu stanja Privrednog društva ova kategorija finansijskih sredstava obuhvata hartije od
vrednosti evidentirane u okviru kratkoročnih finansijskih plasmana (prilagoditi).
b) Zajmovi i potraživanja
U bilansu stanja Privrednog društva ova kategorija finansijskih sredstava obuhvata
potraživanja od kupaca i druga potraživanja iz poslovanja, date kratkoročne pozajmice
pravnim licima evidentiranim u okviru kratkoročnih finansijskih plasmana i date stambene
kredite zaposlenima evidentiranim u okviru dugoročnih finansijskih plasmana (prilagoditi).
Potraživanja po osnovu prodaje obuhvataju sva potraživanja za isporučenu robu i proizvode,
izvršene usluge i korišćenje imovine Privrednog društva. Potraživanja se evidentiraju po
fakturnoj vrednosti.
Ispravka vrednosti potraživanja po osnovu prodaje izvršena je na osnovu računovodstvene
politike Privrednog društva i to za potraživanja u zemlji starija od 60 dana. Direktan otpis na
teret rashoda vrši se samo u slučaju kada je nemogućnost naplate potraživanja izvesna i
dokumentovana, a odluku o direktnom otpisu potraživanja donosi direktor Privrednog
društva.
ILI: Ispravka vrednosti kratkoročnih potraživanja i plasmana vrši se na teret ostalih
rashoda, prema kriterijumima iz Pravilnika o računovodstvenim politikama “ABC
PRIVREDNOG DRUŠTVA”, Novi Sad, za sva kratkoročna potraživanja i plasmane koja nisu
naplaćena u roku od 60 dana od dana isteka roka za naplatu, sem u slučaju kada iz
obrazloženog predloga sektora za komercijalne poslove Privrednog društva proizilazi da se,
iako potraživanje nije naplaćeno u roku od 60 dana od dana isteka roka za naplatu, ne radi o
potraživanju kod koga je izvesna nenaplativost.
ILI: Procena naplativosti potraživanja vrši se za svako potraživanje zasebno, osim ako za
veliki broj malih potraživanja nije utvrđena zbirna ocena naplativosti.
12
ILI: Ispravka vrednosti potraživanja se utvrđuje kada postoji objektivan dokaz da Privredno
društvo neće biti u stanju da naplati sve iznose koje potražuje na osnovu prvobitnih uslova
potraživanja. Značajne finansijske poteškoće kupca, verovatnoća da će kupac biti likvidiran
ili finansijski reorganizovan, propust ili kašnjenje u izvršenju plaćanja (više od 90 dana od
datuma dospeća) se smatraju indikatorima da je vrednost potraživanja umanjena
(prilagoditi).
Procena ispravke vrednosti potraživanja vrši se na osnovu starosne analize i istorijskog
iskustva, i kada naplata celog ili dela potraživanja više nije verovatna.
Ostali dugoročni finansijski plasmani obuhvataju dugoročne kredite u zemlji i inostranstvu
date (matičnim, zavisnim, ostalim povezanim, trećim - prilagoditi) licima, kao i beskamatna i
kamatonosna potraživanja od zaposlenih po osnovu odobrenih stambenih zajmova.
Stambeni zajmovi zaposlenima se vrednuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem kamatne
stope po kojoj bi Privredno društvo moglo da pribavi dugoročne pozajmice, a koja odgovara
efektivnoj kamatnoj stopi. Ispravka vrednosti potraživanja od zaposlenih se utvrđuje kada
postoji objektivan dokaz da Privredno društvo neće biti u stanju da naplati sve iznose koje
potražuje na osnovu prvobitnih uslova potraživanja.
c) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća
Finansijska sredstva koja se drže do dospeća su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili
utvrdivim rokovima plaćanja i fiksnim rokovima dospeća, koja rukovodstvo ima nameru i
mogućnost da drži do dospeća. Nakon inicijalnog priznavanja, finansijska sredstva koja se
drže do dospeća se naknadno odmeravaju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode
efektivne kamatne stope, umanjenoj za obezvređenje. U bilansu stanja ova kategorija
finansijskih sredstava obuhvata hartije od vrednosti koje se drže do dospeća (prilagoditi).
d) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju
Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju se nakon inicijalnog priznavanja odmeravaju po
fer vrednosti, pri čemu se nerealizovani dobici i gubici prikazuju u okviru kapitala. U bilansu
stanja ova kategorija finansijskih sredstava obuhvata učešća u kapitalu banaka i pravnih lica
evidentiranim u okviru dugoročnih finansijskih plasmana (prilagoditi).
Finansijske obaveze
Privredno društvo priznaje finansijske obaveze u svom bilansu stanja samo onda kada ono
postane jedna od ugovornih strana u finansijskom instrumentu. Finansijska obaveza prestaje
da se priznaje kada Privredno društvo ispuni obavezu ili kada je obaveza plaćanja predviđena
ugovorom ukinuta ili istekla.
Finansijske obaveze se inicijalno priznaju po fer vrednosti, uvećanoj za direktno pripisive
troškove transakcija. Izuzetno od opšteg pravila početnog priznavanja finansijskih obaveza,
kratkoročne beskamatne obaveze kod kojih je efekat diskontovanja nematerijalan, inicijalno
se priznaju po originalnoj fakturnoj vrednosti.
Finansijske obaveze uključuju obaveze prema dobavljačima i ostale obaveze iz poslovanja
kao i primljene kredite od banaka (prilagoditi).
Obaveze prema dobavljačima i ostale kratkoročne obaveze iz poslovanja naknadno se
vrednuju po nominalnoj (fakturnoj) vrednosti.
Primljeni krediti od banaka se prvobitno priznaju u iznosima primljenih sredstava, a nakon
toga se iskazuju po amortizovanoj vrednosti uz primenu ugovorene kamatne stope. Efekti
primenjivanja ugovorene umesto efektivne kamatne stope kao što se zahteva u skladu MRS
39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje po proceni rukovodstva Privrednog
društva nemaju materijalno značajan efekat na finansijske izveštaje.
13
Krediti su odobreni uz varijabilne kamatne stope, a unapred plaćene naknade za odobrene

kredite razgraničavaju se na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita.
Obaveza je tekuća ukoliko se očekuje da bude izmirena u redovnom toku poslovnog ciklusa
Privrednog društva, odnosno u periodu do 12 meseci nakon datuma izveštavanja. Sve ostale
obaveze se klasifikuju kao dugoročne.
Međusobno prebijanje finansijskih instrumenata
Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a razlika između njihovih suma se
priznaje u bilansu stanja, ako, i samo ako, postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši
prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se isplata izvrši po neto osnovu, ili da se
istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza.
Fer vrednost finansijskih instrumenata
Fer vrednost finansijskih instrumenata kojima se trguje na aktivnom tržištu (kao što su hartije
od vrednosti kojima se trguje i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju) zasniva se na
kotiranim tržišnim cenama na dan bilansa stanja. Kotirana tržišna cena koja se koristi za
finansijska sredstva Privrednog društva predstavlja tekuću cenu ponude.
3.10. Zalihe
Zalihe materijala, rezervnih delova, inventara i robe procenjuju se po nabavnoj vrednosti.

Nabavnu vrednost čine neto fakturna vrednost i zavisni troškovi nabavke. Pod zavisnim
troškovima nabavke podrazumevaju se svi direktni troškovi u postupku nabavke do
uskladištenja, uključujući i pripadajuće troškove sopstvenog transporta, utovara i istovara do
nivoa tržišne cene takve usluge.
Zalihe se evidentiraju po stvarnim nabavnim cenama, a obračun izlaza sa zaliha vrši se po
metodi ponderisane prosečne cene ili “prva ulazna – prva izlazna” (FIFO).
Roba na zalihama u skladištu ili stovarištu vodi se po prodajnoj ceni ili po nabavnoj ceni, s
tim da se izlaz robe na rashode iskazuje po nabavnoj ceni.
Zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda procenjuju se po ceni koštanja ili po neto
prodajnoj ceni ako je ona niža. Poljoprivredni proizvodi ubrani (požnjeveni) od bioloških
sredstava privrednog društva vrednuju se po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove
prodaje u momentu ubiranja.
Cenu koštanja čine troškovi materijala izrade, troškovi direktnih zarada i opšti troškovi
proizvodnje neophodni za dovođenje zaliha u stanje i na mesto u kome se nalaze na dan
procene. Opšte troškove proizvodnje čine: troškovi amortizacije, troškovi održavanja,
troškovi osiguranja, troškovi energije za grejanje, troškovi pogonske energije, zarade režije u
proizvodnji i dr. (isključiti nepotrebno)
Sitan inventar se otpisuje u celosti prilikom stavljanja u upotrebu.
3.11. Stalna sredstva namenjena prodaji
Stalna sredstva namenjena prodaji obuhvataju nematerijalna ulaganja, zemljište, građevinske

objekte i druge nekretnine, kao i postrojenja, opremu i biološka sredstva pribavljena radi
dalje prodaje, odnosno koja su reklasifikovana sa računa korišćenih sredstava na osnovu
odluke o prodaji.
14
Stalna sredstva namenjena prodaji obuhvata stalnu imovinu koja je dostupna za momentalnu
prodaju u svom trenutnom stanju i za koju je verovatna prodaja u roku od jedne godine od
dana priznavanja kao sredstva namenjenog prodaji.
Pri početnom priznavanju stalna sredstva pribavljena isključivo u cilju dalje prodaje
odmeravaju se po nižem od sledeća dva iznosa: po nabavnoj vrednosti ili po fer vrednosti
umanjenoj za troškove prodaje, dok se stalna sredstva koja su reklasifikovana sa računa
korišćenih sredstava na osnovu odluke o prodaji odmeravaju po knjigovodstvenoj (sadašnjoj)
ili fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje u zavisnosti koja je niža.
Gubitak od umanjenja vrednosti priznaje se u okviru ostalih rashoda kao obezvređenje.
3.12. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva

Rezervisanja
Rezervisanja se priznaju u iznosima koji predstavljaju najbolju procenu izdataka zahtevanih
da se izmiri sadašnja obaveza na datum bilansa stanja. Trošak rezervisanja se priznaje u
rashodima perioda.
Rezervisanja se priznaju i vrše kada Privredno društvo ima zakonsku ili ugovorenu obavezu
kao rezultat prošlih događaja i kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se
izmirila obaveza i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze.
Rezervisanja za otpremnine i jubilarne nagrade se odmeravaju po sadašnjoj vrednosti
očekivanih budućih odliva primenom diskontne stope.
Rezervisanja za sudske sporove formiraju se u iznosu koji odgovara najboljoj proceni
rukovodstva Privrednog društva u pogledu izdataka koji će nastati da se takve obaveze
izmire.
Rezervisanja se ponovo razmatraju na svaki datum bilansa stanja i koriguju radi odražavanja
najbolje tekuće procene. Kada više nije verovatno da će odliv resursa koji predstavljaju
ekonomske koristi biti zahtevan, rezervisanje se ukida u korist bilansa uspeha tekuće godine.
Rezervisanja se ne priznaju za buduće poslovne gubitke.
Potencijalne obaveze i potencijalna sredstva
Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se
obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, osim ako je verovatnoća odliva resursa
koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.
Privredno društvo ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna
sredstva se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv
ekonomskih koristi verovatan.
3.13. Državna dodeljivanja

Državna dodeljivanja su pomoć države u obliku prenosa sredstava Privrednom društvu po
osnovu ispunjenja određenih uslova koji se odnose na njegovo poslovanje.
Državna dodeljivanja vezana za pokriće rashoda ili gubitka priznaju se kao prihod
obračunskog perioda u kom su nastali i povezani rashodi, tj. na osnovu principa sučeljavanja
prihoda i rashoda.
Državno dodeljivanje vezano za pokriće rashoda koji će se desiti u narednom periodu priznaje
se kao odloženi prihod, tj. odlaže se na računu pasivnih vremenskih razgraničenja i priznaje
kao prihod u narednim obračunskim periodima.
15
Državna davanja vezana za sredstva evidentiraju se kao odloženi prihod, po procenjenoj fer
vrednosti (ili: po nominalnoj vrednosti) i priznaju se u prihode na sistematičnoj i
proporcionalnoj osnovi tokom upotrebnog veka sredstva na bazi sučeljavanja sa rashodima za
amortizaciju.
3.14. Primanja zaposlenih

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje
U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Privredno društvo je u obavezi
da plaća doprinose državnim fondovima kojima se obezbeđuje socijalna sigurnost zaposlenih.
Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca u iznosima
obračunatim po stopama propisanim relevantnim zakonskim propisima. Privredno društvo je
takođe, obavezno da od bruto zarada zaposlenih obustavi doprinose i da ih, u ime zaposlenih,
uplati tim fondovima. Kada su doprinosi jednom uplaćeni, Privredno društvo nema nikakvih
daljih obaveza u pogledu plaćanja. Doprinosi na teret poslodavca i na teret zaposlenog se
knjiže na teret rashoda perioda na koji se odnose.
Otpremnine i jubilarne nagrade
Privredno društvo obezbeđuje otpremnine prilikom odlaska u penziju i jubilarne nagrade.
Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne
granice određene za penzionisanje i do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani
troškovi za pomenute naknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja.
Obaveze po osnovu otpremnina prilikom odlaska u penziju i po osnovu jubilarnih nagrada se
procenjuju na godišnjem nivou od strane nezavisnih, kvalifikovanih, aktuara, primenom
metode projektovane kreditne jedinice (prilagoditi adekvatno i obelodaniti činjenicu da
profesionalni procenitelji nisu angažovani. Aktuarski dobici i gubici koji proističu iz
obračuna, evidentiraju se na teret ili u korist bilansa uspeha perioda u kome su nastali.
Učešće u dobiti i bonusi
Privredno društvo priznaje obavezu i trošak za bonuse i učešće u dobiti zaposlenih na osnovu
proračuna kojim se uzima u obzir dobit koja pripada vlasnicima kapitala nakon određenih
korekcija. Privredno društvo priznaje rezervisanje u slučaju ugovorene obaveze ili ako je
ranija praksa stvorila izvedenu obavezu.
ILI: Privredno društvo priznaje obavezu za bonuse i učešće u dobiti zaposlenih u periodu
kada je doneta odluka o njihovoj isplati. Navedena obaveza se evidentira na teret
neraspoređene dobiti ranijih godina.
Kratkoročna, plaćena odsustva
Prema proceni rukovodstva Privrednog društva, iznos kratkoročnih plaćenih odsustava na dan
31. decembra 2013. godine nije materijalno značajan i shodno tome, Privredno društvo nije
izvršilo ukalkulisavanje navedenih obaveza na dan bilansa stanja.
ILI: Akumulirana plaćena odsustva mogu da se prenose i koriste u narednim periodima,

ukoliko u tekućem periodu nisu iskorišćena u potpunosti. Očekivani troškovi plaćenih
odsustava se priznaju u iznosu akumuliranih neiskorišćenih prava na dan izveštavanja, za
koja se očekuje da će biti iskorišćena u narednom periodu. U slučaju neakumuliranog
plaćenog odsustva, obaveza ili trošak se ne priznaju do momenta kada se odsustvo iskoristi.
16
3.15. Porezi i doprinosi

a) Porez na dobit
Tekući porez
Porez na dobit se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit
pravnih lica Republike Srbije.
Porez na dobitak predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona
o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije. Tekući porez na dobitak predstavlja iznos
obračunat primenom propisane poreske stope od 15% na osnovicu koju predstavlja oporezivi
dobitak. Oporezivi dobitak se utvrđuje u poreskom bilansu kao dobit pre oporezivanja
iskazana u bilansu uspeha, nakon usklađivanja prihoda i rashoda na način propisan poreskim
zakonodavstvom Republike Srbije. Iznos ovako utvrđenog poreza i iskazanog u poreskoj
prijavi se umanjuje po osnovu poreskih kredita i poreskih podsticaja.
Poreski propisi u Republici Srbiji, ne dozvoljavaju da se poreski gubici iz tekućeg perioda
iskoriste kao osnova za povraćaj poreza plaćenog u određenom prethodnom periodu. Gubici
iz tekućeg perioda mogu se preneti na račun dobiti utvrđene u godišnjem poreskom bilansu iz
budućih obračunskih perioda, ali ne duže od pet godina.
Odloženi porez
Odložene poreske obaveze se priznaju za sve oporezive privremene razlike. Odložena poreska
sredstva priznaju se za odbitne privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih
kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je izvesno da je nivo očekivane buduće
oporezive dobiti dovoljan da se sve odbitne privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski
krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti.
Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na svaki izveštajni
datum i umanjuje do mere do koje više nije izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih
dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost ili deo vrednosti odloženih poreskih sredstava može
iskoristiti.
Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju se na svaki izveštajni datum i
priznaju do mere u kojoj je postalo verovatno da će buduća oporeziva dobit dozvoliti
povraćaj odloženog poreskog sredstva.
Tekući i odloženi porezi priznaju se kao rashodi i prihodi i uključeni su u neto dobit
izveštajnog perioda.
Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na
teret kapitala se takođe evidentira u korist, odnosno na teret kapitala.
17
b) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja

Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja uključuju poreze na imovinu i druge
poreze, razne naknade i doprinose koji se plaćaju u skladu sa republičkim i lokalnim
poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviru ostalih poslovnih rashoda.
3.16. Dividende
Dividende vlasnicima evidentiraju se kao obaveza i umanjuju kapital u periodu u kojem je
doneta odluka o njihovoj isplati.
Dividende odobrene za period nakon datuma izveštavanja se obelodanjuju u napomeni o
događajima nakon datuma izveštajnog perioda.
3.17 Obelodanjivanje odnosa sa povezanim licima

Za svrhe ovih finansijskih izveštaja, pravna lica se tretiraju kao povezana ukoliko jedno
pravno lice ima mogućnost kontrolisanja drugog pravnog lica ili vrši značajan uticaj na
finansijske i poslovne odluke drugog lica, što je definisano u MRS 24 - Obelodanjivanje
povezanih strana.
Odnosi između Privrednog društva i njegovih povezanih pravnih lica regulisani su na
ugovornoj osnovi i po tržišnim uslovima. Stanja potraživanja i obaveza na dan izveštavanja,
kao i transakcije u toku izveštajnih perioda nastale sa povezanim pravnim licima posebno se
obelodanjuju.
3.18. Naknadno ustanovljene greške

Ispravka naknadno ustanovljenih materijalno značajnih grešaka vrši se preko računa
neraspoređenog dobitka iz ranijih godina, odnosno gubitka ranijih godina.
Materijalno značajnom greškom smatra se greška koja u pojedinačnom iznosu ili u
kumulativnom iznosu sa ostalim greškama za više od 2% menja oporezivi dobitak, odnosno
gubitak iskazan u bilansu uspeha.
ILI: Materijalno značajnom greškom smatra se greška koja je u pojedinačnom iznosu ili u
kumulativnom iznosu sa ostalim greškama, veća od 2% ukupnih prihoda.
4. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZIKOM
4.1. Faktori finansijskog rizika

Poslovanje Privrednog društva je izloženo različitim finansijskim rizicima: tržišni rizik,
kreditni rizik i rizik likvidnosti. Upravljanje rizicima u Privrednom društvu je usmereno na
nastojanje da se u situaciji nepredvidivosti finansijskih tržišta potencijalni negativni uticaji na
finansijsko poslovanje Privrednog društva svedu na minimum. Upravljanje rizicima obavlja
finansijska služba Privrednog društva u skladu sa politikama odobrenim od strane direktora.
a) Tržišni rizik
Tržišni rizik je rizik da će fer vrednost budućih tokova gotovine finansijskog instrumenta biti
promenljiva zbog promena tržišnih cena. Tržišni rizik uključuje tri vrste rizika, kao što sledi:
18
Rizik od promene kurseva stranih valuta

Privredno društvo posluje u međunarodnim okvirima i izloženo je riziku promena kursa
stranih valuta koji proističe iz poslovanja sa različitim valutama, prvenstveno evru. Rizik
proističe kako iz budućih poslovnih transakcija, tako i iz priznatih sredstava i obaveza u
stranoj valuti.
Rukovodstvo Privrednog društva je ustanovilo politiku za upravljanje rizikom od promena
kursa stranih valuta u odnosu na njegovu funkcionalnu valutu. Privredno društvo ima
potraživanja i obaveze u stranoj valuti, tako da je maksimizirana usklađenost priliva i odliva
u istoj valuti radi zaštite od promene deviznih kurseva.
Privredno društvo ima potraživanja i obaveze u stranim valutama i rukovodstvo Privrednog
društva preduzima mere da maksimizira usklađenost priliva i odliva u istoj stranoj valuti radi
zaštite od promene deviznih kurseva. S druge strane, Privredno društvo još ne koristi zaštitu
transakcija od deviznog rizika (hedžing), s obzirom na postojeću regulativu i nedovoljno
razvijeno finansijsko tržište.
Rizik od promene cena
Privredno društvo nije izloženo većem riziku od promena cena vlasničkih hartija od vrednosti
s obzirom da nema većih ulaganja klasifikovanih u bilansu stanja kao raspoloživa za prodaju
ili kao finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u
bilansu uspeha.
Rizik od promene kamatnih stopa
Rizik Privrednog društva od promena fer vrednosti kamatnih stopa proističe prvenstveno iz
obaveza po osnovu primljenih dugoročnih kredita od banaka. Krediti primljeni po
promenljivim kamatnim stopama izlažu Privredno društvo kamatnom riziku tokova gotovine.
Krediti primljeni po fiksnim kamatnim stopama izlažu Privredno društvo riziku promene fer
vrednosti kamatnih stopa.
Tokom 2013. i 2012. godine, najveći deo obaveza po kreditima bio je sa varijabilnom
kamatnom stopom, koja je vezana za EURIBOR/LIBOR i dr. Obaveze po kreditima sa
promenljivim kamatnim stopama bile su najvećim delom izražene u stranoj valuti (evro).
Privredno društvo vrši analizu izloženosti riziku od promene kamatnih stopa na dinamičkoj
osnovi uzimajući u obzir alternativne izvore finansiranja i refinansiranje, pre svega za
dugoročne obaveze budući da one predstavljaju najznačajniju kamatonosnu poziciju.
ILI: Prihodi i rashodi Privrednog društva i tokovi gotovine su nezavisni od promena tržišnih
kamatnih stopa, s obzirom da Privredno društvo nema značajnu kamatonosnu imovinu, niti
obaveze.
b) Kreditni rizik
Kreditni rizik je rizik finansijskog gubitka za Privredno društvo ako druga ugovorna strana u
finansijskom instrumentu ne ispuni svoje ugovorne obaveze. Kreditni rizik prevashodno
proističe po osnovu potraživanja iz poslovanja.
U skladu sa usvojenom kreditnom politikom, Privredno društvo analizira kreditni bonitet
svakog novog pojedinačnog kupca pre nego što mu se ponude standardni uslovi prodaje.
Takođe, za svakog kupca je ustanovljen kreditni limit koji predstavlja maksimalni dozvoljen
iznos potraživanja pre nego što se zatraži odobrenje direktora. Kupcu čiji kreditni bonitet ne
ispunjava tražene uslove, prodaja se vrši samo na bazi avansnog plaćanja.
19
c) Rizik likvidnosti
Rizik likvidnosti je rizik da će Privredno društvo biti suočeno sa poteškoćama u izmirivanju
svojih finansijskih obaveza. Privredno društvo upravlja svojom likvidnošću sa ciljem da,
koliko je to moguće, uvek ima dovoljno sredstava da izmiri svoje dospele obaveze, bez
neprihvatljivih gubitaka i ugrožavanja svoje reputacije.
4.2. Upravljanje rizikom kapitala
Cilj upravljanja kapitalom je da Privredno društvo zadrži sposobnost da nastavi da posluje u
neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti, kako bi vlasnicima kapitala obezbedilo
povraćaj (profit), a koristi ostalim zainteresovanim stranama, kao i da bi očuvalo optimalnu
strukturu kapitala sa ciljem da smanji troškove kapitala.
Privredno društvo prati kapital na osnovu koeficijenta zaduženosti. Ovaj koeficijent se
izračunava iz odnosa neto dugovanja Privredno društva i njegovog ukupnog kapitala. Neto
dugovanje se dobija kada se ukupni krediti (uključujući kratkoročne i dugoročne, kao što je
prikazano u bilansu stanja) umanje za gotovinu i gotovinske ekvivalente. Ukupni kapital se
dobija kada se na kapital, iskazan u bilansu stanja, doda neto dugovanje.
5. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE I PROSUĐIVANJA

Računovodstvene procene i prosuđivanja se kontinuirano vrednuju i zasnivaju se na
istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja za koje se
veruje da će u datim okolnostima biti razumna.
5.1. Ključne računovodstvene procene i pretpostavke

Privredno društvo pravi procene i pretpostavke koje se odnose na budućnost. Rezultirajuće
računovodstvene procene će, po definiciji, retko biti jednake ostvarenim rezultatima.
Rukovodstvo koristi sledeće procene prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja (prilagoditi
prema potrebi).
Obezvređenje nefinansijske imovine
Na dan izveštavanja, rukovodstvo Privrednog društva analizira vrednosti po kojima su
prikazana nematerijalna ulaganja i nekretnine, postrojenja i oprema Privrednog društva.
Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se
procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog
sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost
tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti. Razmatranje obezvređenja zahteva
od rukovodstva subjektivno prosuđivanje u pogledu tokova gotovine, stopa rasta i diskontnih
stopa za jedinice koje generišu tokove gotovine, a koje su predmet razmatranja.
Rezervisanja po osnovu otpremnina i jubilarnih nagrada
Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon odlaska u penziju nakon ispunjenih
zakonskih uslova i jubilarnih nagrada utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska
procena uključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i
budućih povećanja naknade po odlasku u penziju. Zbog dugoročne prirode ovih planova,
značajne neizvesnosti utiču na ishod procene.
20
Rezervisanje po osnovu sudskih sporova

Privredno društvo je uključeno u veći broj sudskih sporova koji proističu iz njegovog
svakodnevnog poslovanja i odnose se na komercijalna pitanja, kao i pitanja koja se tiču
radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Pravni sektor
Privrednog društva procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose
verovatnih ili razumnih procena gubitaka. Pitanja koja su ili potencijalne obaveze ili ne
zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se obelodanjuju, osim ako je verovatnoća odliva
resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.
Odložena poreska sredstva
Odložena poreska sredstva priznaju se na sve neiskorišćene poreske kredite do mere do koje
je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se neiskorišćeni
poreski krediti mogu iskoristiti. Značajna procena od strane rukovodstva Privrednog društva
je neophodna da bi se utvrdio iznos odloženih poreskih sredstava koja se mogu priznati, na
osnovu perioda nastanka i visine budućih oporezivih dobitaka i strategije planiranja poreske
politike.
Korisni vek upotrebe nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme
Nematerijalna ulaganja i nekretnine, postrojenja i oprema se amortizuju tokom njihovog
korisnog veka upotrebe. Korisni vek upotrebe se zasniva na proceni dužine perioda u kome
će sredstvo generisati prihode. Procenu periodično vrši rukovodstvo Privrednog društva i vrši
odgovarajuće izmene, ukoliko se za tim javi potreba.
5.2. Ključna prosuđivanja o efektima svetske ekonomske krize

Negativni efekti usporavanja rasta u svetu i u evrozoni u 2012. i 2013. godini uticali su na
ekonomska kretanja u Republici Srbiji i uslovili su usporavanje privrednog rasta, povećanje
budžetskog deficita, smanjenje tražnje za izvoznim proizvodima, smanjenje stranih direktnih
investicija, povećanje stope nezaposlenosti, visok nivo nelikvidnosti privrede i granama,
slabljenje kreditne sposobnosti stanovništva i privrede, što se odrazilo i na poslovanje
privrede.
Narodna banka Srbije i Vlada Republike Srbije su setom donetih mera tokom 2012. i 2013.
godine, uticale na ublažavanje prvobitnih efekata krize, kao i uspostavljanju uslova za
oživljavanje privredne aktivnosti kroz povoljnije kreditiranje. Vlada Republike Srbije je
usvojila "Program mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize za 2011.
i 2012. godinu", čiji su glavni ciljevi očuvanje konkurentnosti privrede Republike Srbije,
očuvanje zaposlenosti i stimulisanje domaće tražnje.
Rukovodstvo Privrednog društva očekuje da napred navedeni opšti efekti krize na ekonomsko
okruženje u zemlji mogu uticati na postojeći obim privrednih aktivnosti, cenu uvoza, stepen
naplate potraživanja, kao i na mogućnost da obezbedi nove kredite ili da refinansira
postojeće.
21
Privredno društvo je u procesu razmatranja ekonomskih parametara i pretpostavki

neophodnih za usklađivanje aktivnosti sa nastalom situacijom izazvanom svetskom
finansijskom krizom. Ova razmatranja obuhvataju uticaj krize na postojeću i buduću
likvidnost (prvenstveno do kraja 2012. godine) sa stanovišta naplate potraživanja od kupaca
čiju likvidnost i solventnost trenutno nije moguće proceniti, sposobnosti izmirenja obaveza
prema dobavljačima i bankama, kao i mogućnosti pribavljanja povoljnih izvora kreditiranja
za premošćavanje kritičnih situacija. Rukovodstvo Privrednog društva ne očekuje značajnije
probleme u naplati svojih potraživanja u narednom periodu i tokovima gotovine, ali smatra
da će upravljanje rizikom likvidnosti i obezbeđenje odgovarajućih izvora finansiranja biti
ključno opredeljenje za upravljanje Privrednim društvom u narednom periodu.
Rukovodstvo smatra da, u datim okolnostima, preduzima sve neophodne mere kako bi
obezbedilo održiv rast i razvoj Privrednog društva. Takođe, rukovodstvo Privrednog društva
nije u mogućnosti da pouzdano proceni dalje efekte krize na ekonomsko okruženje u
Republici Srbiji, kao ni uticaj na finansijski položaj i rezultate poslovanja Privrednog
društva, ali smatra da ni u kom slučaju efekti krize neće dovesti u pitanje nastavak njegovog
poslovanja.
22
6. PRIHODI OD PRODAJE
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Prihodi od prodaje:
- matičnim pravnim licima
- zavisnim pravnim licima
- ostalim povezanim pravnim licima
Prihodi od prodaje na domaćem tržištu:
- prihodi od prodaje robe
- prihodi od prodaje proizvoda i usluga
Prihodi od prodaje na inostranom tržištu:
- prihodi od prodaje robe
- prihodi od prodaje proizvoda i usluga
7. OSTALI POSLOVNI PRIHODI
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Prihodi od premija
Prihodi od dotacija
Prihodi od subvencija
Prihodi od regresa
Prihodi od kompenzacija
Prihodi od povraćaja poreskih i drugih dažbina
Prihodi po osnovu uslovljenih donacija

Prihodi od zakupnina
Prihodi od članarina
Prihodi od tantijema
Ostali poslovni prihodi
8. TROŠKOVI MATERIJALA
23
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Troškovi materijala za izradu
Troškovi ostalog materijala (režijskog)
Troškovi goriva i maziva
Troškovi sitnog inventara
Troškovi ostalog materijala
24
9. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Troškovi zarada i naknada zarada (bruto)

Troškovi poreza i doprinosa na zarade i
naknade zarada na teret poslodavca
Troškovi naknada po ugovoru o delu
Troškovi naknada po autorskim ugovorima
Troškovi naknada po ugovorima o privremenim i
povremenim poslovima
Troškovi naknada fizičkim licima po osnovu
ostalih ugovora
Troškovi naknada članovima upravnog i
nadzornog odbora
Ostali lični rashodi i naknade:
- naknada troškova zaposlenima na službenom putu
- naknada za smeštaj i ishranu na terenu
- naknade troškova prevoza na rad i sa rada
- naknada za korišćenje sopstvenog automobila
u službene svrhe
- otpremnine
- jubilarne nagrade
- jednokratna naknada u skladu sa socijalnim programom
- davanja zaposlenom koja se ne smatraju zaradom
- solidarna pomoć zaposlenom
- stipendije i krediti učenicima i studentima
- razna davanja fizičkim licima koja nisu zaposleni
10. TROŠKOVI AMORTIZACIJE I REZERVISANJA
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Troškovi amortizacije
Troškovi rezervisanja za garantni rok
Rezervisanja za troškove obnavljanja
prirodnih bogatstava
Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite
Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaoposlenih
Rezervisanja za troškove restruktuiranja

Ostala dugoročna rezervisanja
25
26
11. OSTALI POSLOVNI RASHODI
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Troškovi usluga na izradi učinaka

Troškovi transportnih usluga
Troškovi PTT usluga
Troškovi usluga održavanja

Troškovi zakupnine
Troškovi sajmova
Troškovi reklame i propagande

Troškovi istraživanja
Troškovi zdravstvenih usluga
Troškovi advokatskih usluga
Troškovi konsalting usluga
Troškovi usluga za čišćenje prostorija
Troškovi stručnog obrazovanja zaposlenih
Troškovi razvoja koji se ne kapitalizuju
Troškovi ostalih usluga
Troškovi reprezentacije
Troškovi premija osiguranja
Troškovi platnog prometa

Troškovi članarina
Troškovi poreza
Troškovi doprinosa
Ostali troškovi
27
12. FINANSIJSKI PRIHODI
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Finansijski prihodi od matičnih i zavisnih pravnih lica:

- po osnovu kamata
- po osnovu kursnih razlika

- po osnovu dividendi
- ostali finansijski prihodi

Finansijski prihodi od ostalih povezanih pravnih lica:
- po osnovu kamata
- ostali finansijski prihodi
Prihodi od kamata:
- po potraživanjima od kupaca
- po osnovu zateznih kamata
- po osnovu oročenih depozita i depozita po viđenju
- po osnovu finansijskog lizinga
- ostali prihodi od kamata
Pozitivne kursne razlike:
- po osnovu preračuna obaveza i potraživanja u
stranoj valuti na dan bilansa stanja
- po osnovu preračuna novčanih sredstava u
- po osnovu potraživanja i obaveza u
obračunskom periodu
Prihodi po osnovu efekta valutne klauzule
Preneti ranije razgraničeni pozitivni efekti valutne klauzule i
kursnih razlika koji se odnose na obaveze i potraživanja
dospelih na dan bilansa stanja (Napomena 46)
Prihodi od učešća u dobitku zavisnih pravnih lica
i zajedničkih ulaganja
Ostali finansijski prihodi
28
13. FINANSIJSKI RASHODI
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Finansijski rashodi iz odnosa sa matičnim i

zavisnim pravnim licima:
- po osnovu kamata

- ostali finansijski rashodi

Finansijski rashodi iz odnosa sa ostalim pravnim licima:
- po osnovu kamata
- ostali finansijski rashodi
Rashodi po osnovu kamata:
- po osnovu obaveza prema dobavljačima
- po osnovu kredita
- po osnovu obaveza za porez
- po rešenjima Finansijske policije
- po osnovu zateznih kamata
- po osnovu kamate po finansijskom lizingu
- po osnovu kamate po hartijama od vrednosti
- ostali rashodi po osnovu kamata
Negativne kursne razlike:
- po osnovu preračuna obaveza i potraživanja u
- po osnovu preračuna novčanih sredstava u
- po osnovu potraživanja i obaveza u
obračunskom periodu
Rashodi po osnovu efekta valutne klauzule
Preneti ranije razgraničeni negativni efekti valutne klauzule i
kursnih razlika koji se odnose na obaveze i potraživanja
dospelih na dan bilansa stanja (Napomena 29)
Rashodi od učešća u gubitku zavisnih pravnih lica
i zajedničkih ulaganja
Ostali finansijski rashodi
29
14. OSTALI PRIHODI
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Dobici od prodaje nematerijalnih ulaganja,

nekretnina, postrojenja i opreme
Dobici od prodaje bioloških sredstava
Dobici od prodaje učešća i
dugoročnih hartija od vrednosti
Dobici od prodaje materijala
Viškovi
Naplaćena otpisana potraživanja

Prihodi po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika
Prihodi od smanjenja obaveza
Prihodi od ukidanja dugoročnih rezervisanja
Prihodi od naknađenih šteta
Prihodi po osnovu naplaćenih penala
Naknadno primljeni rabati
Prihodi iz ranijih godina po osnovu:
- korekcije obračuna stimulacije
- otpisa kamata na porez i akcize po rešenjima

Poreskih organa
- kapitalizovanih troškova investicionog održavanja
- revalorizacije učešća u kapitalu i dugoročnih
hartija od vrednosti
- naknadno utvrđenih potraživanja
- korekcije obračuna kursnih razlika
- ostalih prihoda iz ranijih godina
Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava
Prihodi od usklađivanja vrednosti nematerijalnih ulaganja
Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina,
postrojenja i opreme
Prihodi od usklađivanja vrednosti
dugoročnih finansijskih plasmana i
hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju
Prihodi od usklađivanja zaliha
Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i
kratkoročnih finansijskih plasmana
Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine
Ostali nepomenuti prihodi
30
15. OSTALI RASHODI
Ostali rashodi odnose se na:
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje nematerijalnih
ulaganja, nekretnina , postrojenja i opreme
Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje
bioloških sredstava
Gubici po osnovu prodaje učešća u kapitalu i
hartija od vrednosti
Gubici od prodaje materijala
Manjkovi
Rashodi po osnovu efekta ugovorene zaštite od rizika

Rashodi po osnovu direktnog otpisa potraživanja
Rashodi po osnovu rashodovanja zaliha materijala i robe
Troškovi sporova
Naknadno odobreni rabat po osnovu prodaje
Kazne za privredne prestupe i prekršaje
Naknade štete trećim licima
Prekomerni kalo, rastur, kvar i lom

Izdaci za humanitarne, kulturne, zdravstvene, obrazovne,
naučne i verske namene, za zaštitu čovekove sredine i
za sportske namene
Rashodi iz ranijih godina po osnovu:
- kamate za …
- po osnovu obaveza prema …

- ostalih rashoda
Obezvređenje bioloških sredstava
Obezvređenje nematerijalnih ulaganja
Obezvređenje nekretnina, postrojenja i opreme
Obezvređenje dugoročnih finansijskih plasmana i
drugih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju
Obezvređenje zaliha materijala i robe
Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih
finansijskih plasmana
Obezvređenje ostale imovine
Ostali nepomenuti rashodi
31
32
16. NETO DOBITAK/GUBITAK OD POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA
Neto dobitak/(gubitak) od poslovanja koje se obustavlja odnosi se na:
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Dobitak poslovanja koje se obustavlja

Prihodi, efekti promene računovodstvenih politika
i ispravke grešaka iz ranijih godina
Gubitak poslovanja koje se obustavlja ( (
) )
Rashodi, efekti promene računovodstvenih politika ( (
i ispravke grešaka iz ranijih godina ) )
17. PORESKI RASHOD PERIODA
Usaglašavanje računovodstvenog dobitka pre oporezivanja i tekućeg poreza prema poreskom

bilansu bilo je sledeće:
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Dobitak poslovne godine
Rashodi koji se ne priznaju
Računovodstvena amortizacija
Amortizacija u poreske svrhe (…………) (…………)
Kapitalni dobitak/(gubitak)
Gubitak iz poreskog bilansa iz prethodnih godina (…………) (…………)
Poreska osnovica
Prihodi po osnovu dividendi i udela u dobitku od drugog
rezidentnog obveznika
Umanjena poreska osnovica
Obračunati porez
Umanjenje za ulaganja u osnovna sredstva (…………) (…………)
Umanjenja po osnovu zapošljavanja novih radnika (…………) (…………)
Porez po umanjenju
33
18. UTICAJ PRENETIH RAZGRANIČENIH EFEKATA KURSNIH RAZLIKA I

VALUTNE KLAUZULE NA BILANS USPEHA ZA 2013. GODINU
Kao što je objašnjeno u Napomeni 2, na podatke iskazane u finansijskim izveštajima za 2013.

godinu, odrazilo se vremensko razgraničenje efekata obračunatih kursnih razlika i ugovorenih
valutnih klauzula po osnovu dugoročnih potraživanja i obaveza u stranoj valuti koji nisu
dospeli za plaćanje na datum bilansa, kao i prenos na prihode i rashode ranije razgraničenih
efekata ugovorenih valutnih klauzula i obračunatih kursnih razlika po osnovu potraživanja i
obaveza u dinarima sa valutnom kluzulom i u stranoj valuti koji su dospeli za plaćanje na
datum bilansa. Uticaj prenetih razgraničenih efekata valutne kluzule i kursnih razlika na
iskazani neto dobitak/(gubitak) za 2013. godinu je sledeći:
U hiljadama RSD
Napomena 2013.
Neto dobitak/(gubitak) u bilansu uspeha za 2013. godinu
Razgraničeni pozitivni efekti valutne klauzule i kursnih razlika

u toku perioda po osnovu preračuna dugoročnih potraživanja i
obaveza na dan bilansa stanja 44
Razgraničeni negativni efekti valutne klauzule i kursnih razlika

u toku perioda po osnovu preračuna dugoročnih potraživanja i
obaveza na dan bilansa stanja 27 ( )
Prenos ranije razgraničenih pozitivnih efekata valutne klauzule i

kursnih razlika na finansijske prihode 10 ( )
Prenos ranije razgraničenih negativnih efekata valutne klauzule i

kursnih razlika na finansijske rashode 11
Korigovani rezultat za 2013. godinu
34
19. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL
Neuplaćeni upisani kapital u iznosu od RSD ................. hiljada na dan 31. decembra 2013.
godine predstavlja potraživanje za iznos upisanih a neuplaćenih akcija i upisanih a
neuplaćenih udela, koji su prodati u cilju stvaranja ili povećanja deoničkog kapitala prilikom
osnivanja, svojinskom transformacijom ili kod postojećeg Privrednog društva. Neuplaćeni
upisani kapital se iskazuje u nominalnim iznosima upisanog kapitala. Odstupanja na dan
bilansa stanja nastaju usled ugovorene revalorizacije ili vezivanja za kurs strane valute.
20. GOODWILL
Goodwill iskazan na dan 31. decembra 2013. godine u iznosu od RSD ________ hiljada (u
2012. godini u iznosu od RSD _______ hiljada) obuhvata višak nabavne vrednosti u odnosu
na interes sticaoca u poštenoj (fer) vrednosti stečenih sredstava i obaveza na datum
transakcije razmene.
21. NEMATERIJALNA ULAGANJA
U hiljadama RSD
Koncesije,
Ulaganj patenti, Ostala Nemate- Avansi za Ukupno
a licence i nematerijalna nemate- nemate-
u slična rijalna ulaganja rijalna rijalna
razvoj prava ulaganja u pripremi ulaganja ulaganja
Nabavna vrednost
Stanje 01. januara 2013.
Korekcije početnog stanja

po osnovu ...
Korigovano početno stanje

Nove nabavke i dati avansi
Prenos sa nematerijalnih
ulaganja u pripremi
Prenos (sa)na (između grupa)
Obezvređenje
Otuđivanje i rashodovanje i
obračun avansa
Revalorizacija
Stanje 31. decembra 2013.
Ispravka vrednosti
Korekcije početnog stanja

po osnovu ...

Amortizacija za 2013. godinu
35
Obezvređenje
Otuđivanje i rashodovanje
Revalorizacija
Sadašnja vrednost
01. januara 2013.

31. decembra 2013.
36
22. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA, BIOLOŠKA SREDSTVA I INVESTICIONE NEKRETNINE
U hiljadama RSD
Nekretnine, Avansi za Ukupno
Ostale postrojenja, nekretnine, Ulaganja nekretnine,
Postrojenja, nekretnine oprema i postrojenja, na tuđim postrojenja,
Zemljišta i Šume i oprema, , biološka opremu i nekretninama, oprema i
građevinski višegodišnji alat i Osnovno postrojenja sredstva biološka postrojenjima biološka Investicione
objekti zasadi inventar stado i oprema u pripremi sredstva i opremi sredstva nekretnine
Nabavna vrednost
Korekcija početnog stanja
po osnovu ...
Nove nabavke i dati avansi
Prenos sa osnovnih
sredstava u pripremi
Prenos (sa/na) između grupa
Obezvređenje
Otuđivanje, rashodovanje i
obračun avansa
Revalorizacija
Ispravka vrednosti
Korekcija početnog stanja
po osnovu ...
Amortizacija za 2013. godinu
Otuđivanje i rashodovanje
Obezvređenje
Revalorizacija
Sadašnja vrednost
01. januara 2013.
31. decembra 2013.
37
U toku 2013. godine “ABC PRIVREDNO DRUŠTVO”, Novi Sad, je izvršio revalorizaciju
zemljišta, građevinskih objekata, postrojenja i opreme, kao i investicionih nekretnina, po
osnovu procene izvršene od strane_____________________, a na osnovu izdatog Izveštaja o
proceni vrednosti imovine na dan ______________ 20__. godine. Efekat procene evidentiran
je na revalorizacionim rezervama (Napomena 34). Procena vrednosti nekretnina izvršena je od
strane stručnog lica zaposlenog u Privrednom društvu.
Procenjena fer vrednost investicionih nekretnina na dan 31. decembra 2013. godine iznosi
RSD ______________ hiljada.
U cilju obezbeđenja urednog vraćanja dugoročnih i kratkoročnih kredita, kamata i zateznih
kamata (Napomena 38, 40) izvršeno je uknjiženje založnog prava – hipoteke nad nekretninama
Privrednog društva u korist ………….. Sadašnja vrednost nekretnina pod hipotekom na dan
31. decembra 2013. godine iznosi RSD _________________ hiljada.
Nabavna vrednost potpuno amortizovane nekretnine, postrojenja i opreme koja je još u
upotrebi iznosi RSD……………….. hiljada.
23. DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Učešća u kapitalu
Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica

Učešća u kapitalu ostalih povezanih pravnih lica
Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica i druge

hartije od vrednosti raspoložive za prodaju:
Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 31) ( ) ( )
Ostali dugoročni plasmani

Dugoročni krediti matičnim, zavisnim i
ostalim povezanim licima
Dugoročni krediti u zemlji
Dugoročni krediti u inostranstvu
Dugoročne hartije od vrednosti

koje se drže do dospeća
Ostali dugoročni plasmani
Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 31) ( ) ( )
38
U hiljadama RSD
% Ispravka Neotpisana
učešća Učešće vrednosti vrednost
Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica:
Pravno lice A
Pravno lice B
…
U hiljadama RSD
% Ispravka Neotpisana
učešća Učešće vrednosti vrednost
Učešća u kapitalu ostalih
povezanih pravnih lica:
Pravno lice A
Pravno lice B
U hiljadama RSD
Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica i
druge hartije od vrednosti raspoložive % Ispravka Neotpisana
za prodaju: učešća Učešće vrednosti vrednost
Pravno lice A
Pravno lice B
...
U hiljadama RSD
Dugoročni krediti matičnim, zavisnim i Bruto Ispravka Neotpisana
ostalim povezanim licima vrednost vrednosti vrednost
Pravno lice A
Pravno lice B
U hiljadama RSD
Dugoročne hartije od vrednosti Bruto Ispravka Neotpisana
koje se drže do dospeća vrednost vrednosti vrednost
Pravno lice A
Pravno lice B
39
U hiljadama RSD
Bruto Ispravka Neotpisana
Ostali dugoročni plasmani vrednost vrednosti vrednost
Pravno lice A
Pravno lice B
40
24. ZALIHE
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Zalihe:
Materijal
Rezervni delovi
Alat i inventar
Nedovršena proizvodnja
Gotovi proizvodi
Roba
Ispravka vrednosti zaliha (Napomena 31): ( ) ( )
Dati avansi:
- povezanim privrednim društvima (Napomena 49)
- dobavljačima u zemlji
- dobavljačima u inostranstvu
- za nekretnine koje su nabavljene radi prodaje
Ispravka vrednosti datih avansa (Napomena 31) ( ) ( )
Potraživanja po osnovu datih avansa iskazani na dan 31. decembra 2013. godine u iznosu od
RSD ______ hiljada (bez ispravke vrednosti potraživanja) nisu usaglašena sa dužnicima u
iznosu od RSD _________ hiljada, odnosno nije usaglašeno _____% navedenih potraživanja.
Povećanje/(smanjenje) vrednosti nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda iskazuje se u
korist ili na teret poslovnih prihoda u bilansu uspeha.
Zalihe u iznosu od RSD ________ hiljada su založene kao instrument obezbeđenja (jemstvo)
za obaveze po osnovu bankarskih kredita (Napomena 40).
U toku godine, izvršen je otpis zastarelih zaliha robe i materijala u ukupnom iznosu od RSD
__________ hiljada na teret ostalih rashoda u bilansu uspeha.
41
25. STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I

SREDSTVA POSLOVANJA KOJA SE OBUSTAVLJAJU
U hiljadama
RSD
2013. 2012.
Nematerijalna ulaganja namenjena prodaji
Zemljište namenjeno prodaji

Građevinski objekti namenjeni prodaji
Investicione nekretnine namenjene prodaji
Ostale nekretnine namenjene prodaji
Postrojenja i oprema namenjena prodaji
Biološka sredstva namenjena prodaji
Sredstva poslovanja koje se obustavlja
Ispravka vrednosti (Napomena 31):

- stalnih sredstava ( ) ( )
- sredstava poslovanja koje se obustavlja ( ) ( )
( ) ( )
42
26. POTRAŽIVANJA
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Potraživanja po osnovu prodaje

Kupci – matična i zavisna pravna lica (Napomena 49)
Kupci – ostala povezana pravna lica (Napomena 49)
Kupci u zemlji
Kupci u inostranstvu
Potraživanja iz specifičnih poslova

Potraživanja od izvoznika
Potraživanja po osnovu uvoza za tuđ račun
Potraživanja od komisione i konsignacione prodaje
Ostala potraživanja iz specifičnih poslova
Ispravka vrednosti potraživanja (Napomena 31) ( ) ( )
Druga potraživanja
Potraživanja za kamate
Potraživanja za dividende
Potraživanja od zaposlenih
Potraživanja od državnih organa i organizacija
Potraživanja po osnovu preplaćenih ostalih poreza i doprinosa
Ostala potraživanja:
- potraživanja od fondova po osnovu
isplaćenih naknada zaposlenima
- potraživanja od osiguravajućih organizacija
za naknade štete
- potraživanja od drugih pravnih i fizičkih lica
za naknade štete
- potraživanja od drugih pravnih lica za plaćene obaveze
- depoziti
- date kaucije
- ostala razna kratkoročna potraživanja iz poslovanja
Ispravka vrednosti drugih potraživanja (Napomena 31):

- potraživanja za kamate ( ) ( )
- potraživanja od zaposlenih ( ) ( )
- potraživanja od državnih organa i organizacija ( ) ( )
- ostala potraživanja ( ) ( )
Potraživanja po osnovu prodaje i iz specifičnih poslova iskazana na dan 31. decembra 2013.
godine u iznosu od RSD ______ hiljada (bez ispravke vrednosti potraživanja) nisu usaglašena
sa dužnicima u iznosu od RSD ______ hiljada, odnosno nije usaglašeno _____% navedenih
potraživanja.
43
27. KRATKOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Kratkoročni krediti i plasmani:
- matična i zavisna pravna lica (Napomena 49)
- ostala povezana pravna lica
Kratkoročni krediti u zemlji
Kratkoročni krediti u inostranstvu
Deo dugoročnih kredita koji dospeva do jedne godine
Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća
- deo koji dospeva do jedne godine
Hartije od vrednosti kojima se trguje
Ostali kratkoročni finanijski plasmani
Ispravka vrednosti (Napomena 31) ( ) ( )
Kratkoročni krediti (zajam) odobren ______________, na dan 31. decembra 2013. godine u
iznosu od RSD __________ hiljada, obuhvataju kratkoročne finansijske plasmane odobrene
ugovorom broj _______ od __________ 20__. godine u iznosu od RSD __________ hiljada i
ugovorom broj _________ od ____________ 20__. godine u iznosu od RSD ________
hiljada. Pozajmice su odobrene sa rokom vraćanja do _______________ 20__. godine,
odnosno ___________ 20__. godine i kamatnom stopom u visini od ________%, odnosno
_________% na godišnjem (mesečnom) nivou.
28. GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Hartije od vrednosti - gotovinski ekvivalenti
Tekući (poslovni) račun
Izdvojena novčana sredstva i akreditivi
Blagajna
Devizni račun
Devizni akreditivi
Devizna blagajna
Ostala novčana sredstva
Novčana sredstva čije korišćenje je ograničeno
ili vrednost umanjena
44
45
29. POREZ NA DODATU VREDNOST I

AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Porez na dodatu vrednost

Unapred plaćeni troškovi
Potraživanja za nefakturisani prihod

Razgraničeni troškovi po osnovu obaveza
Obračunate kamate po finansijskom lizingu

Razgraničeni troškovi po osnovu obaveza
Razgraničene negativne kursne razlike po osnovu preračuna:
- dugoročnih potraživanja i obaveza na dan bilansa stanja
- kratkoročnih potraživanja i obaveza na dan bilansa stanja -
Razgraničeni negativni efekti valutne klauzule po osnovu:
- dugoročnih potraživanja i obaveza na datum bilansa stanja
- kratkoročnih potraživanja i obaveza na datum bilansa stanja -
Ostala aktivna vremenska razgraničenja
Promene na razgraničenim efektima kursnih razlika i valutne klauzule bile su sledeće:

U hiljadama RSD
Efekti kursnih razlika Efekti valutne klauzule
2013. 2012. 2013. 2012.
Stanje 01. januara - -

Razgraničeni negativni efekti
u toku perioda
Prenos razgraničenih efekata na
finansijske rashode (Napomena 13)
Stanje 31. decembra.
46
30. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA
U hiljadama
RSD
2013. 2012.
Stanje 01. januara
Ispravka greške
Promena računovodstvene politike

Povećanje/(smenjenje) u toku godine
Stanje 31. decembra
Odložena poreska sredstva iskazana na dan 31. decembra 2013. godine u iznosu od RSD
__________ hiljada odnose se na:
- oporezive privremene razlike u iznosu od RSD __________ hiljada po osnovu oporezive
razlike između osnovice po kojoj se građevinski objekti, postrojenja, oprema i
nematerijalna ulaganja priznaju u poreskom bilansu i iznosa po kojima su ta sredstva
iskazana u finansijskim izveštajima i
- oporezive razlike po osnovu rezervisanja za otpemnine zaposlenih u iznosu od RSD
___________ hiljada.
- neiskorišćene poreske gubitke prenete unapred u iznosu od RSD __________ hiljada i
- neiskorišćene poreske kredite prenete unapred.
ILI: Na dan 31. decembra 2013. godine Privredno društvo nije priznalo odložena poreska
sredstva po osnovu ulaganja u osnovna sredstva u iznosu od RSD _______________ hiljada,
usled neizvesnosti da će budući oporezivi dobici, na teret kojih se odložena poreska sredstva
mogu iskoristiti, biti raspoloživi.
Napred navedeni poreski krediti ističu se u sledećim periodima:

U hiljadama RSD
Godina nastanka Godina isteka Poreski krediti
2004.
2014.
2006. 2016.
2007. 2017.
2008. 2018.
2009. 2019.
47
31. ISPRAVKA VREDNOSTI
U hiljadama RSD
Dugoročni Sredstva Druga Kratkorčni
finansijski namenjena potraživanj finansijski
plasmani prodaji Zalihe Potraživanja a plasmani Ukupno
Stanje
01. januara 2013.
Ispravke u toku
godine na teret
rezultata
Storno ispravki
u toku godine u
korist rezultata
Kursne razlike
Revalorizacija
Otpisi
Naplata ispravljenih
potraživanja
Ostale promene
Stanje
31. decembra 2013.
48
32. OSNOVNI KAPITAL
Osnovni kapital "ABC PRIVREDNO DRUŠTVO", NOVI SAD, obuhvata akcijski kapital,
udele društva sa ograničenom odgovornošću, državni kapital i ostali osnovni kapital.
(neprimenljivo isključiti iz teksta)
Struktura osnovnog kapitala na dan 31. decembra 2013. i 2012. godine bila je sledeća:
31. decembar 2013. 31. decembar 2012.

U hiljadama Broj U hiljadama Broj
RSD akcija RSD akcija
Obične akcije:
- Većinskog akcionara
- Akcijskog fonda
- PIO fonda
- Manjinskih akcionara
Državni kapital
Ostali osnovni kapital
Promene u broju akcija/udela u toku godine su:
Broj akcija/udela U hiljadama RSD
2013. 2012. 2013. 2012.
Stanje na početku godine

Nova emisija akcija
Novi udeli
Stanje na kraju godine
Osnovni kapital "ABC PRIVREDNO DRUŠTVO", Novi Sad, podeljen je na

___________________ akcije svaka po RSD __________________ nominalne vrednosti.
Vlasnici akcija imaju pravo na dividendu u skladu sa Odlukom Skupštine akcionara. Udeli
društva sa ograničenom odgovornošću obuhvataju udeo osnivača ___(ime i prezime)__
(100%).
ili
udele članova društva:
- _____________________ (_______ %)
- _____________________ (_______ %)
- _____________________ (_______ %)
49
Državni kapital predstavlja kapital javnog privrednog društva koga je osnovala država ili druga
jedinica lokalne samouprave - opština ili grad. Državni kapital obezbeđuje se iz javnih prihoda
i sa njegovim raspolaganjem odlučuje osnivač.
Ostali kapital predstavlja ostale oblike osnovnog kapitala koji nije iskazan na posebnim
računima osnovnog kapitala (ili: Ostali kapital predstavlja oblik kapitala koji je prenet iz
vanposlovnih izvora u poslovne izvore i koji nije upisan u Registar privrednih subjekata).
33. REZERVE
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Emisiona premija
Zakonske rezerve
Statutarne i druge rezerve
Emisiona premija predstavlja kapitalnu rezervu koja nastaje kao pozitivna ili negativna razlika
između postignute prodajne vrednosti akcija / udela, i njihove nominalne vrednosti .
Zakonska rezerva formira se izdvajanjem najmanje 5% iz dobitka tekuće godine i ranijih
godina.
Statutarne i druge rezerve predstavljaju rezerve koje su formirane izdvajanjem iz dobitka u
skladu sa statutom privrednog društva i drugim njihovim aktima.
U hiljadama RSD
Statutarna i
Emisiona Zakonske druge
premija rezerve rezerve Ukupno

Raspodela dobitka
Pokriće gubitka
Ostale promene
50
34. REVALORIZACIONE REZERVE
Revalorizacione rezerve obuhvataju pozitivan efekat promene poštene – fer vrednosti

nekretnina, postrojenja, opreme i nematerijalnih ulaganja.
U hiljadama RSD
Nemate-
Postrojenja rijalna
Nekretnine i oprema ulaganja Ukupno

Pozitivni efekat promene fer vrednosti
( (
Negativni efekat promene fer vrednosti ( ) ) ) ( )
( (
Prodaja i rashodovanje ( ) ) ) ( )
( (
Ukidanje po osnovu amortizacije ( ) ) ) ( )
35. NEREALIZOVANI DOBICI PO OSNOVU HARTIJA OD VREDNOSTI

RASPOLOŽIVIH ZA PRODAJU
Nerealizovani dobici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju obuhvataju

pozitivan efekat promene fer vrednosti učešća u kapitalu i drugih finansijskih instrumenata.
U hiljadama RSD
Učešća u Učešća u Hartije od
kapitalu kapitalu vrednosti
zavisnih povezanih raspoložive
pravnih lica pravnih lica za prodaju Ukupno

Pozitivni efekat promene fer vrednosti
Smanjenje po osnovu: (
- promene fer vrednosti ( ) ( ) ) ( )
(
- prodaje ( ) ( ) ) ( )
Struktura nerealizovani dobitaka po osnovu HOV je sledeća:
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Pravno lice A
Pravno lice B

51
52
36. NEREALIZOVANI GUBICI PO OSNOVU HARTIJA OD VREDNOSTI

RASPOLOŽIVIH ZA PRODAJU
Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju obuhvataju

negativan efekat promene fer vrednosti, odnosno nerealizovane gubitke koji se nisu mogli
pokriti pozitivnim efektima promene fer vrednosti evidentiranih kao nerealizovani dobici po
osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju.
U hiljadama RSD
Učešća u Učešća u Hartije od
kapitalu kapitalu vrednosti
zavisnih povezanih raspoložive
pravnih lica pravnih lica za prodaju Ukupno

Negativan efekat promene fer vrednosti
Smanjenje po osnovu: (
- promene fer vrednosti ( ) ( ) ) ( )
(
- prodaje ( ) ( ) ) ( )
Struktura nerealizovani gubitaka po osnovu HOV je sledeća:
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Pravno lice A
Pravno lice B
53
37. NERASPOREĐENI DOBITAK/(GUBITAK)
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Promena računovodstvene politike:
-
-
Ispravka greške od materijalnog značaja:

- greška kao rezultat matematičkih grešaka
- greške u primeni računovodstvenih politika
- pogrešnog tumačenja činjenica
- prevara ili previd

Neto dobitak perioda
Smanjenje revalorizacionih rezervi
Raspodela dividendi
Ostale promene (navesti)

U nastavku dati kratak opis značajnijih promena i uticaj na bilansne pozicije (naročito kod ispravki
grešaka od materijalnog značaja) i osnov nastanka greške.
38. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE
Otkupljene sopstvene akcije iskazane na dan 31. decembra 2013. godine, u iznosu od RSD
________ hiljade obuhvataju ________ sopstvene akcije nominalne vrednosti u iznosu od RSD
_______ po akciji. Dana __________ 2013. godine "ABC PRIVREDNO DRUŠTVO", Novi
Sad, kupilo je na (Beogradskoj) berzi __________ sopstvenih akcija ukupne vrednosti od RSD
________ hiljade. Nominalna vrednost kupljenih akcija iznosi RSD ________ po akciji. Akcije
su kupljene u cilju dalje prodaje, te je Privredno društvo _______ akcije podelilo zaposlenim
radnicima po ceni od RSD _________ po akciji. Prilikom otkupa sopstvenih akcija formirana
je negativna (pozitivna) emisiona premija u iznosu od RSD ________ hiljada, koja je ukinuta
na teret neraspoređenog dobitka.
54
39. DUGOROČNA REZERVISANJA
U hiljadama RSD
Troškovi
Troškovi obnavljanja Zadržane Naknade i druge
u garantnom prirodnih kaucije Troškovi Sudski beneficije
roku bogatstava i depoziti restruktuiranja sporovi zaposlenih Ukupno
2013. 2012. 2013. 2012. 2013. 2012. 2013. 2012. 2013. 2012. 2013. 2012. 2013. 2012.
Stanje na početku
godine
Dodatna
rezervisanja
izvršena u toku
perioda
Iskorišćeni iznosi
u toku perioda
Ukinuti
neiskorišćeni
iznosi
Povećanje u
diskontovanom
iznosu
Učinak promene
diskontne stope
Stanje na kraju
godine
Za svaku vrstu rezervisanja obelodaniti :

(a) kratak opis prirode obaveze i očekivano rokove svih odliva ekonomskih koristi koji mogu
da nastanu;
(b) naznaku neizvesnosti o iznosu ili vremenu ovih odliva. Ukoliko je potrebno obezbediti
odgovarajuće podatke, Privredno društvo obelodanjuje glavne pretpostavke koje se tiču
buduiih događaja, i
(c) iznos svih očekivanih nadoknada, navodeći iznos svakog sredstva koje je bilo priznato za tu
očekivanu nadoknadu.
55
40. DUGOROČNI KREDITI
Obaveze po dugoročnim kreditima su obaveze koje dospevaju u roku dužem od godinu dana
od dana činidbe, odnosno od dana godišnjeg bilansiranja osim primljenih dugoročnih kredita
od matičnih, zavisnih i ostalih povezanih pravnih lica. Ove obaveze uključuju:
Valuta U hiljadama RSD

Oznaka Iznos 2013. 2012.
Dugoročni krediti u zemlji

-
-
-
-
-
-
Dugoročni krediti od ino kreditora:

-
-
( (
Tekuće dospeće dugoročnih kredita (Napomena 42) ) )
Obaveze po dugoročnim kreditima u dinarima procenjuje se u visini nominalne vrednosti,

odnosno u visini očekivane isplate ako je ona viša. Ove obaveze se revalorizuju ako je
revalorizacija ugovorena.
Obaveze po dugoročnim kreditima u stranoj valuti i sa valutnom klauzulom procenjuju se po
kursu strane valute na dan bilansiranja.
Deo obaveza po dugoročnim kreditima koji dospeva za plaćanje u roku od godinu dana od
dana godišnjeg bilansiranja iskazuje se na kratkoročnim obavezama kao deo dugoročnih
obaveza koji dospeva do jedne godine.
Na dan 31. decembra 2013. godine Privredno društvo ima obračunate i iskazane obaveze po
osnovu redovne kamate na refinansirane kredite u iznosu od RSD ______________ hiljada.
Za značajnije kredite navesti namenu kredita, broj i datum ugovora, iznos odobrenog kredita,
deviznu klauzulu (ako postoji), kamatnu stopu, grace period, rok otplate i druge značajne
odredbe ugovora.
56
41. OSTALE DUGOROČNE OBAVEZE
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Obaveze koje se mogu konvertovati u kapital
Obaveze prema matičnim i zavisnim pravnim licima
Obaveze prema ostalim povezanim pravnim licima

Obaveze po emitovanim hartijama od vrednosti
u periodu dužem od godinu dana
Ostale razne dugoročne obaveze:
- dugoročne obaveze po osnovu zajedničkih ulaganja
- obaveze za primljene depozite i kaucije
sa rokom preko jedne godine
- obaveze po osnovu opreme uzete u finansijski lizing
Tekuće dospeće ostalih dugoročnih obaveza (Napomena 42)
Obaveze po osnovu opreme uzete u finansijski lizing prema “XY” d.o.o., Novi Sad, iskazane
na dan 31. decembra 2013. godine u iznosu od RSD _______ hiljada, obuhvataju obaveze
nastale po osnovu zaključenog Ugovora od ________ godine i Aneksa ugovora. Ugovorom je
predviđeno trajanje lizinga od _______. Predmet lizinga je oprema za obavljanje
poljoprivredne delatnosti.
42. KRATKOROČNE FINANSIJSKE OBAVEZE
Kratkoročne finansijske obaveze su obaveze koje dospevaju u roku do godinu dana od dana
činidbe, odnosno od dana bilansa i one obuhvataju :
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Kratkoročni krediti u zemlji

Kratkoročni krediti od ino kreditora
Kratkoročni krediti od:
- matičnih i zavisnih pravnih lica

- ostalih povezanih pravnih lica
Deo dugoročnih kredita koji dospeva do
jedne godine (Napomena 40)
Deo ostalih dugoročnih obaveza koji dospevaju
do jedne godine (Napomena 41)
Obaveze po kratkoročnim hartijama od vrednosti:
- emitovane obveznice
- emitovane blagajničke zapise
- emitovane komercijalne zapise
- izdate menice
Obaveze po osnovu pozajmice sredstava za
potrebe likvidnosti Privrednog društva
57
Ostale kratkoročne finansijske obaveze
58
Kratkoročni krediti u zemlji dobijeni su od sledećih banaka:

Iznos u
Kamatna Iznos hiljadama
Dospeće stopa u valuti RSD
Kratkoročni krediti od ino kreditora dobijeni su od :

Iznos u
Kamatna Iznos hiljadama
Dospeće stopa u valuti RSD
Obaveze po kratkoročnim kreditima u stranoj valuti (ili sa valutnom klauzulom) iskazane su po

kursu strane valute na dan godišnjeg bilansiranja.
43. OBAVEZE PO OSNOVU SREDSTAVA NAMENJENIH PRODAJI I

SREDSTAVA POSLOVANJA KOJA PRESTAJU
Obaveze po sonovu sredstava namenjenih prodaji i sredstava poslovanja koja prestaju

predstavljaju obaveze po osnovu stalnih sredstava namenjenih prodaji i sredstava poslovanja
koje se obustavlja u skladu sa MSFI 5, koje se izmiruju ili gase prilikom otuđenja tih
sredstvava, i one obuhvataju:
U hiljadama
RSD
2013. 2012.
59
60
44. OBAVEZE IZ POSLOVANJA
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Primljeni avansi, depoziti i kaucije

Primljeni avansi:
- od matičnih i zavisnih pravnih lica (Napomena 49)

- od ostalih povezanih pravnih lica (Napomena 49)
- od ostalih pravnih lica
Primljene kaucije i garancije:
- od matičnih i zavisnih pravnih lica
- od ostalih povezanih pravnih lica
- od ostalih pravnih lica
Obaveze prema dobavljačima

Dobavljači – matična i zavisna pravna lica (Napomena 49)
Dobavljači – ostala povezana pravna lica (Napomena 49)
Dobavljači u zemlji
Dobavljači u inostranstvu
Obaveze prema uvozniku
Obaveze po osnovu izvoza za tuđ račun

Obaveze po osnovu komisione i konsignacione prodaje
Ostale obaveze iz specifičnih poslova
Ostale obaveze iz poslovanja

Obaveze za nastale štete iz poslovanja
Obaveze za izdate čekove

Obaveze po izdatim menicama
Obaveze po drugim hartijama od vrednosti iz poslovanja
Ostale nepomenute obaveze iz poslovanja
Obaveze za primljene avanse, depozite i kaucije, iskazane na dan 31. decembra 2013. godine u
iznosu od RSD _______ hiljada nisu usaglašene sa poveriocima u iznosu od RSD _______
hiljada, odnosno nije usaglašeno ____% pomenutih obaveza.
Obaveze prema dobavljačima, iskazane na dan 31. decembra 2013. godine u iznosu od RSD
_______ hiljada nisu usaglašene sa poveriocima u iznosu od RSD _______ hiljada, odnosno
nije usaglašeno ____% pomenutih obaveza.
61
45. OSTALE KRATKOROČNE OBAVEZE
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Obaveze za neto zarade i naknade zarada

Obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine na zarade
Obaveze za neto naknade zarada koje se refundiraju
Obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine

koje se refundiraju
Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja
Obaveze za dividende
Obaveze za učešće u dobitku
Obaveze prema zaposlenima
Obaveze prema članovima upravnog i nadzornog odbora
Obaveze prema fizičkim licima za naknade

prema ugovorima
Obaveze za obustave iz neto zarade zaposlenih
Obaveze za članarine
Ostale obaveze
Promene na odloženim prihodima i primljenim donacijama odnose se na:
U hiljadama
RSD
Iz Strani Ostali
budžeta donatori donatori Ukupno
osnovna zalihe i osnovna zalihe i osnovna zalihe i osnovna zalihe i
sredstva ostalo sredstva ostalo sredstva ostalo sredstva ostalo

Povećanje u 2013. godini
Smanjenje u korist
prihoda
Napomena za javna preduzeća: Posebno iskazati promene na odloženim prihodima po osnovu

primljenih donacija (primanja u novcu i stvarima):
62
46. OBAVEZE PO OSNOVU POREZA NA DODATU VREDNOST I

OSTALIH JAVNIH PRIHODA I PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Obaveze za porez na dodatu vrednost
Obaveze za porez na promet i akcize
Obaveze za porez iz rezultata
Obaveze za poreze, carine i druge dažbine
iz nabavke ili na teret troškova
Obaveze za doprinose koji terete troškove
Ostale obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine
Razgraničene pozitivne kursne razlike po osnovu preračuna:

- dugoročnih potraživanja i obaveza na dan bilansa stanja
- kratkoročnih potraživanja i obaveza na dan bilansa stanja
Razgraničeni pozitivni efekti valutne klauzule po osnovu:
- dugoročnih potraživanja i obaveza na datum bilansa stanja
- kratkoročnih potraživanja i obaveza na datum bilansa stanja
Pasivna vremenska razgraničenja:
- razgraničeni obračunati troškovi
- razgraničeni prihodi budućeg perioda
- razgraničeni zavisni troškovi nabavke
- odloženi prihodi i primljene donacije
- razgraničeni prihod po osnovu potraživanja
- ostala pasivna vremenska razgraničenja
Promene na razgraničenim efektima valutne klauzule i kursnih razlika bile su sledeće:
U hiljadama RSD
Efekti kursnih razlika Efekti valutne klauzule
2013. 2012. 2013. 2012.
Stanje 01. januara - -

Razgraničeni pozitivni efekti
u toku perioda
Prenos razgraničenih efekata na
finansijske prihode (Napomena 12)
Stanje 31. decembra.
63
47. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE
U hiljadama
RSD
2013. 2012.
Stanje 01. januara
Ispravka greške
Promena računovodstvene politike

Povećanje/(smenjenje) u toku godine
Stanje 31. decembra
Odložene poreske obaveze su iznosi poreza na dobit, plativi u budućim periodima, a odnose se
na oporezive privremene razlike između knjigovodstvene vrednosti sredstava i njihove poreske
osnovice.
48. VANBILANSNA AKTIVA I PASIVA
U hiljadama RSD
2013. 2012.
-
-
-
64
49. ODNOSI SA POVEZANIM LICIMA
BILANS STANJA
U hiljadama RSD
Napomena 2013. 2012.
Aktiva
Učešća u kapitalu (neto)
-
-
-
Dati avansi
-
-
-
Potraživanja po osnovu prodaje

-
-
-
Ispravka vrednosti potraživanja ( ) ( )
Potraživanja po osnovu učešća u dobitku

-
-
-
Kratkoročne pozajmice povezanim licima

-
-
-
Ostala potraživanja
-
-
-
Ukupno aktiva
65
49. ODNOSI SA POVEZANIM LICIMA (nastavak)
BILANS STANJA
U hiljadama RSD
Pasiva
Primljeni avansi
-
-
-
Obaveze prema dobavljačima

-
-
-
Ostale obaveze
-
-
-
Ukupno pasiva
Neto aktiva/pasiva
66
49. ODNOSI SA POVEZANIM LICIMA (nastavak)
BILANS USPEHA
U hiljadama RSD
Prihodi
Poslovni prihodi
-
-
-
Finansijski prihodi
-
-
-
Ostali prihodi
-
-
-
Ukupno prihodi
Rashodi
Poslovni rashodi
-
-
-
Finansijski rashodi
-
-
-
Ostali rashodi
-
-
-
Ukupno rashodi
Neto prihodi/rashodi
67
50. NAKNADE RUKOVODSTVU
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Zarade i ostala kratkoročna primanja zaposlenih
Otpremnine
Pozajmice
Ostala plaćanja
51. POTENCIJALNE OBAVEZE
Sudski sporovi
Na dan 31. decembra 2013. godine, Privredno društvo se javlja kao tužena strana u velikom
broju sudskih sporova. Za sudske sporove za koje je moguće izvršiti pouzdanu procenu
obaveze i ishod spora Privredno društvo je izvršilo rezervisanje u svojim finansijskim
izveštajima u iznosu od RSD ________________ (31. decembra 2012. RSD
_________________ (napomena 39).
Za sudske sporove gde nije moguće pouzdano proceniti ishod spora niti visinu obaveze
Privredno društvo nije izvršilo rezervisanje u svojim poslovnim knjigama. Najznačajniji je
sudski spor koji je pokrenut od strane XZ DRUŠTVA. Trenutna vrednost spora iznosi
približno EUR ______________ hiljada. U toku 2013. godine Privredni apelacioni sud u
Novom Sadu je doneo drugostepenu presudu u korist Privrednog društva odbacujući u celosti
tužbeni zahtev. XZ PRIVREDNO DRUŠTVO je uložilo žalbu Vrhovnom sudu i potupak po
žalbi je u toku.
Rukovodstvo Privrednog društva procenjuje da neće nastati materijalno značajni gubici po
osnovu sudskih sporova u toku iznad iznosa za koje je izvršeno rezervisanje.
Takođe, u skladu sa kupoprodajnim ugovorom, država (ili državni organ) je dužna da
bezuslovno povuče sve tužbe protiv Privrednog društva, koje su pokrenute od strane institucija
ili društava u vlasništvu države.
ILI: Vrednost sudskih sporova koji se na dan 31. decembra 2013. godine vode protiv
Privrednog društva iznose RSD __________ hiljada (u 2012. godini u iznosu od RSD
_____________ hiljada). Privredno društvo je na dan 31. decembra 2013. godine izvršilo
rezervisanje za potencijalne gubitke po osnovu sudskih sporova u iznosu od RSD ___________
hiljada (2012. godine u iznosu od RSD __________ hiljada).
ili ako je izvršeno samo delimično rezervisanje dodajemo nastavak: Rukovodstvo Privrednog
društva smatra da po preostalom iznosu sudskih sporova koji se vode protiv Privrednog
društva, a za koje nije izvršeno rezervisanje za potencijalne gubitke neće nastati materijalno
značajne štete po Privredno društvo.
ILI: Vrednost sudskih sporova koji se na dan 31. decembra 2013. godine vode protiv
Privrednog društva iznose RSD ___________ hiljada (u 2012. godini u iznosu od RSD
_____________ hiljada). Privredno društvo nije izvršilo rezervisanje za potencijalne gubitke
po osnovu sudskih sporova. Rukovodstvo Privrednog društva smatra da po sudskim sporovima
68
koji se vode protiv Privrednog društva, neće nastati materijalno značajne štete po Privredno
društvo.
69
Prenos vlasništva nad imovinom Privrednog društva
Do dana 31. decembra 2013. godine upisano je pravo svojine na ukupno 527 nepokretnosti
(objekti i parcele) u korist Privrednog društva, što čini 67% od ukupnog broja stavki
nepokretne imovine Privrednog društva.
Država je u svojstvu prodavca dužna da, u skladu sa Ugovorom o kupoprodaji akcija
Privrednog društva, obezbedi pisanu saglasnost za prenos celokupne nepokretne imovine
Privrednog registrovane u Registru osnovnih sredstava sa stanjem na dan 31. decembra 2009.
godine.
Zaštita životne sredine
Rukovodstvo Privrednog društva je procenilo i izvršilo rezervisanje za zaštitu životne sredine

na dan bilansa stanja u iznosu od RSD hiljada na osnovu interne procene o usaglašenosti
Privrednog društva sa zakonskom regulativom Republike Srbije.
Rukovodstvo smatra da, na osnovu važeće zakonske regulative troškovi povezani sa pitanjima
zaštite životne sredine nisu značajno viši u odnosu na rezervisani iznos. Međutim, moguće je
da će navedeni troškovi značajno rasti u budućem periodu u slučaju da zakonska regulativa
postane restriktivnija.
Program dugoročnog podsticaja zaposlenih
U 2013. godini Privredno društvo je započelo proces usaglašavanja dugoročnog programa

podsticaja menadžera kompanije.Nakon usaglašenja gotovinski podsticaji će biti vršeni na
osnovu realizacije postavljenih ključnih indikatora efikasnosti u periodu od tri godine.
Na dan 31. decembra 2013. godine zbog neusaglašenosti ključnih indikatora efikasnosti i
načina realizacije samog programa nije bilo moguće pouzdano proceniti iznos buduće obaveze
i Privredno društvo nije izvršila rezervisanje po ovom osnovu. Ne očekuje se materijalno
značajan odliv sredstava.
Ostale potencijalne obaveze
Na dan 31. decembra 2013. godine Privredno društvo nije formiralo rezervisanje za
potencijalni gubitak koji može nastati po osnovu procene poreskih obaveza od strane
Ministarstva finansija strane države, prema kojoj Privredno društvo treba da plati razliku u
obračunu poreza, uključujući kamatu u iznosu od EUR 324 hiljada koji se odnose na dodatni
profit za period od 2005. do 2010. Rukovodstvo smatra da, na osnovu uslova iz potpisanih
koncesionih ugovora sa stranom državom i na osnovu mišljenja pravnih konsultanata iz te
države, takav zahtev nije u skladu sa trenutno važećim zakonskim okvirom u toj državi zbog
činjenice da vlasti nisu pravilno izračunale profit. Rukovodstvo Privrednog društva će uložiti
žalbu protiv bilo kakva akcije prinudne naplate poreza od strane Ministarstva finansija te
države i preduzeti sve potrebne korake u cilju odlaganja naplate poreza dok sud te države ne
donese konačnu odluku o ovom pitanju. Uzimajući sve navedeno u obzir, rukovodstvo
Privrednog društva smatra da na dan 31. decembra 2013. godine postoji značajan stepen
neizvesnosti u vezi sa vremenom koji je potrebno za rešavanje zahteva Ministarstva finansija te
države i sa, ukoliko ga ima, iznosom dodatnog poreza na profit.
70
52. PREUZETE OBAVEZE
Ugovor o kupoprodaji
Ugovor o kupoprodaji akcija između Kupca privrednog društva i Republike Srbije potpisan je
22. marta 2008. godine, na osnovu koga se Privredno društvo obavezalo da ispuni obaveze iz:
Socijalnog programa, tako da:
- zarade zaposlenih u Privrednom društvu će biti godišnje usklađivane srazmerno stopama
godišnje promene indeksa troškova života u Republici Srbiji;
- u periodu do 31. decembra 2013. godine, Privredno društvo neće raskidati ugovore o
zaposlenju sa zaposlenima, protiv njihove volje, po osnovu tehnoloških ili organizacionih
promena;
- Privredno društvo može ponuditi raskid ugovora o zaposlenju, obezbeđujući jednokratnu
otpremninu u iznosu od EUR 750 za svaku godinu radnog staža;
Investicionog programa, tako da;
- se u periodu od četiri godine ispuni obaveza investiranja u skladu sa Programom obnove i
modernizacije u iznosu od EUR 1.235 hiljada;
Isto tako da u periodu od četiri godine obezbedi raspodelu dividendi od strane Privrednog
društva za svaku fiskalnu godinu u iznosu koji nije manji od 15% respektivnog neto profita po
godini;
Da se do 2020. godine obezbedi kontinuitet proizvodnje i ulaganje u istraživačku delatnost.
Da se osigura sprovođenje Programa rekonstrukcije i modernizacije.
Lizing
Minimalna rata lizinga po osnovu neraskidivih operativnih zakupa od strane zakupodavca:

U hiljadama RSD
Do godinu dana
Od 1 – 5 godina
Preko pet godina
Minimalna rata lizinga po osnovu neraskidivih operativnih zakupa od strane zakupca:

U hiljadama RSD
Do godinu dana
Od 1 – 5 godina
Preko pet godina
71
Ugovor sa XZ Company
U oktobru 2013. godine Privredno društvo je zaključilo ugovor sa XZ Company za istraživanje

i proizvodnju u ______________ . Prema Ugovoru, Privredno društvo je u obavezi da
finansira 75% ukupnih troškova istraživanja. U zavisnosti od uspešnosti istraživanja, Privredno
društvo će imati pravo na 75% ukupne količine proizvedenih proizvoda. Osim toga, prema
ugovoru o zajedničkom poslovanju zaključenom sa XZ Company Privredno društvo će imati
ulogu Operatera i biće zaduženo za, i vodiće zajedničko poslovanje. Do 31. decembra 2013.
godine nije bilo aktivnosti po osnovu navedenog Ugovora.
53. DOGAĐAJI NASTALI NAKON DATUMA BILANSA STANJA
Obuhvata period od 1. januara do 28. februara 2014. godine.

(a) Raspodela dobiti
U januaru 2014. godine doneta je odluka o raspodeli dobiti vlasnicima kapitala u ukupnom
iznosu od RSD_____ hiljada dinara.
(b) Kupovina i sticanje akcija drugih društava
Na dan _________ 2014. godine Privredno društvo je kupilo_____ % akcijskog kapitala XXL
društva, za ukupan iznos od RSD_____ hiljada.
(c) Obaveze po kreditima
Na dan __________ 2014. godine Privrednom društvu je odobren kredit od strane poslovne
banke u iznosu od ___________ evra za finansiranje izgradnje novog pogona za proizvodnju
___________ (navesti). Kredit je odobren na period od ________ godina uz kamatnu stopu
______ i grejs period od šest meseci. Kao obezbeđenje urednog vraćanja navedenog kredita.
Privredno društvo je uspostavilo hipoteku I reda na pogonu za __________(navesti).
72
54. KOREKCIJE PO OSNOVU GREŠAKA OD MATERIJALNOG ZNAČAJA
BILANS USPEHA
U hiljadama RSD
Korigovani
bilans
2012. Korekcije uspeha.
Poslovni prihodi
Prihodi od prodaje
Prihodi od aktiviranja učinaka i robe
Povećanje / (smanjenje) vrednosti zaliha učinaka
Ostali poslovni prihodi

Ukupni poslovni prihodi
Poslovni rashodi
Nabavna vrednost prodate robe
Troškovi materijala
Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični

rashodi
Troškovi amortizacije i rezervisanja
Ostali poslovni rashodi
Ukupni poslovni rashodi

Poslovni dobitak / (gubitak)
Finansijski prihodi
Finansijski rashodi
Ostali prihodi
Ostali rashodi
Dobitak /(Gubitak) iz redovnog poslovanja
Neto dobitak poslovanja koje se obustavlja

Neto gubitak poslovanja koje se obustavlja
Dobitak /(Gubitak) pre oporezivanja
Porez na dobitak
Poreski rashod perioda
Odloženi poreski rashodi perioda

73
Odloženi poreski prihod perioda
Isplaćena lična primanja poslodavcu
Neto dobitak/(gubitak)
Neto dobitak koji pripada
manjinskim ulagačima
Neto dobitak koji pripada vlasnicima
matičnog pravnog lica
Zarada po akciji
Osnovna zarada po akciji
Umanjena (razvodnjena) zarada po akciji
74
54. KOREKCIJE PO OSNOVU GREŠAKA OD MATERIJALNOG ZNAČAJA (nastavak)

BILANS STANJA
U hiljadama RSD
Korigovano
31.12.2012. Korekcije stanje
AKTIVA
Stalna imovina
Neuplaćeni upisani kapital
Goodwill
Nematerijalna ulaganja
Nekretnine, postrojenja, oprema i biološka sredstva
Dugoročni finansijski plasmani

Ukupna stalna imovina
Obrtna imovina
Zalihe
Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva
poslovanja koje se obustavlja
Potraživanja
Potraživanja za više plaćen porez na dobitak
Kratkoročni finansijski plasmani

Gotovinski ekvivalenti i gotovina
Porez na dodatu vrednost i AVR
Ukupna obrtna imovina
Odložena poreska sredstva

Ukupna poslovna imovina
Gubitak iznad visine kapitala
Ukupna aktiva
Vanbilansna aktiva
PASIVA
Kapital
Osnovni kapital
Neuplaćeni upisani kapital
Rezerve
Revalorizacione rezerve
Nerealizovani dobici po osnovu hartija od vrednosti
Nerealizovani gubicii po osnovu hartija od vrednosti

Neraspoređeni dobitak
Gubitak
Otkupljene sopstvene akcije

Ukupni kapital
Dugoročna rezervisanja i obaveze
Dugoročna rezervisanja
Dugoročni krediti
75
Ostale dugoročne obaveze
Ukupno dugoročna rezervisanja i obaveze
Kratkoročne obaveze
Kratkoročne finansijske obaveze
Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i
sredstava poslovanja koje se obustavlja
Obaveze iz poslovanja
Ostale kratkoročne obaveze
Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost
i ostalih javnih prihoda i PVR
Obaveze po osnovu poreza na dobitak
Ukupne kratkoročne obaveze

Odložene poreske obaveze
Ukupna pasiva
Vanbilansna pasiva
76
55. FINANSIJSKI INSTRUMENTI I CILJEVI UPRAVLJANJA RIZICIMA
Upravljanje rizikom kapitala

Ne postoji formalni okvir za upravljanje rizikom kapitala Privrednog društva.
Rukovodstvo Privrednog društva razmatra kapitalni rizik, na osnovama ublažavanja rizika
i uverenja da će Privredno društvo biti u mogućnosti da održi princip stalnosti poslovanja,
istovremeno maksimizirajući povećanje profita vlasnika, preko optimizacije duga i
kapitala. Struktura kapitala Privrednog društva sastoji se od dugovanja, uključujući
dugoročne kredite obrazložene u napomeni __, ostalih dugoročnih obaveza, gotovine i
gotovinskih ekvivalenata i kapitala, a koji uključuje ______.
Lica koja kontrolišu finansije na nivou Privrednog društva ispituju strukturu kapitala na
godišnjem nivou.
Pokazatelji zaduženosti Privrednog društva sa stanjem na kraju godine bili su sledeći:
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Zaduženost a)
Gotovina i gotovinski ekvivalenti
Neto zaduženost
Kapital b)
Racio ukupnog dugovanja prema kapitalu
a) Dugovanje se odnosi na ____________.

b) Kapital uključuje udele, rezerve kao i akumulirani dobitak.
Značajne računovodstvene politike u vezi sa finansijskim instrumentima

Detalji značajnih računovodstvenih politika, kao i kriterijumi i osnove za priznavanje
prihoda i rashoda za sve vrste finansijskih sredstava i obaveza obelodanjeni su u
napomeni 3 ovih finansijskih izveštaja.
Kategorije finansijskih instrumenata
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Učešća u kapitalu (bez učešća u zavisnim pravnim licima)
Ostali dugoročni finansijski plasmani
Potraživanja
Gotovina
Finansijske obaveze
Dugoročni krediti
Kratkoročni krediti
Tekuća dospeća dugoročnih kredita
Ostale finansijske obaveze
Obaveze iz poslovanja (Без аванса конто 430)
77
55. FINANSIJSKI INSTRUMENTI I CILJEVI UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak)
Osnovni finansijski instrumenti Privrednog društva su gotovina i potraživanja koji

nastaju direktno iz poslovanja, kao i dugoročni i kratkoročni zajmovi, obaveze prema
dobavljačima i ostale obaveze čija je osnovna namena finansiranje tekućeg poslovanja. U
normalnim uslovima poslovanja Privrednog društvo je izloženo niže navedenim rizicima.
Ciljevi upravljanja finansijskim rizicima
Finansijski rizici uključuju tržišni rizik (devizni i kamatni), kreditni rizik, i rizik
likvidnosti. Finansijski rizici se sagledavaju na vremenskoj osnovi i prevashodno se
izbegavaju smanjenjem izloženosti Privrednog društva ovim rizicima. Privredno društvo
ne koristi nikakve finansijske instrumente kako bi izbeglo uticaj finansijskih rizika na
poslovanje iz razloga što takvi instrumenti nisu u širokoj upotrebi, niti postoji
organizovano tržište takvih instrumenata u Republici Srbiji.
Tržišni rizik
U svom poslovanju Privredno društvo je izloženo finansijskim rizicima od promena

kurseva stranih valuta i promena kamatnih stopa. Izloženost tržišnom riziku se sagledava
preko analize senzitivnosti. Nije bilo značajnijih promena u izloženosti Privrednog
društva tržišnom riziku, niti u načinu na koji Privredno društvo upravlja ili meri taj rizik.
Devizni rizik
Privredno društvo je izloženo deviznom riziku prvenstveno preko gotovine, potraživanja

od kupaca u inostranstvu, dugoročnih kredita i obaveza prema dobavljačima koji su
denominirani u stranoj valuti. Privredno društvo ne koristi posebne finansijske
instrumente kao zaštitu od rizika, obzirom da u Republici Srbiji takvi instrumenti nisu
dovoljno razvijeni.
Stabilnost ekonomskog okruženja u kojem Privredno društvo posluje, u velikoj meri
zavisi od mera Vlade u privredi, uključujući i uspostavljanje odgovarajućeg pravnog i
zakonodavnog okvira.
Knjigovodstvena vrednost monetarnih sredstava i obaveza iskazanih u stranoj valuti na
datum izveštavanja u Privrednom društvu bile su sledeće:
U hiljadama RSD
Sredstva Obaveze
31. decembar 31. decembar 31. decembar 31. decembar
2013. 2012. 2013. 2012.
GBP
USD
EUR
CHF
78
Privredno društvo je osetljivo na promene deviznog kursa evra (EUR) i švajcarskog

franka (CHF). Sledeća tabela predstavlja detalje analize osetljivosti Privrednog društva
na porast i smanjenje od 10% kursa dinara u odnosu na datu stranu valutu. Stopa
osetljivosti od 10% se koristi pri internom prikazivanju deviznog rizika i predstavlja
procenu rukovodstva razumno očekivanih promena u kursevima stranih valuta. Analiza
osetljivosti uključuje samo nenaplaćena potraživanja i neizmirene obaveze iskazane u
stranoj valuti i usklađuje njihovo prevođenje na kraju perioda za promenu od 10% u
kursevima stranih valuta.
Pozitivan broj iz tabele ukazuje na povećanje rezultata tekućeg perioda u slučajevima
kada dinar jača u odnosu na valutu o kojoj se radi. U slučaju slabljenja dinara od 10% u
odnosu na datu stranu valutu, uticaj na rezultat tekućeg perioda bio bi suprotan onom
iskazanom u prethodnom slučaju.
U hiljadama RSD
31. decembar 31. decembar
2013. 2012.
GBP valuta
USD valuta
EUR valuta
CHF valuta
Rezultat tekućeg perioda
Osetljivost Privrednog društva na promene u stranim valutama smanjila se u tekućem

periodu, kao posledica smanjenja obaveza iskazanih u stranoj valuti koje se najvećim
delom odnosi na ___________.
Rizik od promene kamatnih stopa

Privredno društvo je izloženo riziku od promene kamatnih stopa na sredstva i obaveze
kod kojih je kamatna stopa varijabilna. Ovaj rizik zavisi od finansijskog tržišta te
Privredno društvo nema na raspolaganju instrumente kojim bi ublažilo njegov uticaj.
Knjigovodstvena vrednost finansijskih sredstava i obaveza na kraju posmatranog perioda
data je u sledećem pregledu:
79
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Nekamatonosna
Učešća u kapitalu (bez učešća u zavisnim pravnim licima)
Potraživanja
Gotovina
Fiksna kamatna stopa

Potraživanja
Gotovina
Varijabilna kamatna stopa

Potraživanja
Gotovina
Finansijska sredstva ukupno
Finansijske obaveze
Nekamatonosne

Dugoročni krediti
Varijabilna kamatna stopa

Dugoročni krediti
Finansijske obaveze ukupno
80
Kreditni rizik
Upravljanje potraživanjima od kupaca
Privredno društvo je izloženo kreditnom riziku koji predstavlja rizik da dužnici neće biti
u mogućnosti da dugovanja prema Privrednom društvu izmire u potpunosti i na vreme,
što bi imalo za rezultat finansijski gubitak za Privredno društvo. Izloženost Privrednog
društva ovom riziku ograničena je na iznos potraživanja od kupaca na dan bilansa.
Potraživanja od kupaca na dan bilansa stanja, prema njihovom značaju, predstavljena su
u sledećoj tabeli (Preko 5% salda):
2013. 2012.
Struktura potraživanja od kupaca na dan 31. decembra 2013. godine prikazana je u tabeli
koja sledi:
U hiljadama RSD
Bruto Ispravka Neto
izloženost vrednosti Izloženost
Nedospela potraživanja od kupaca

Dospela, ispravljena potraživanja od kupaca
Dospela, neispravljenapotraživanja od
kupaca
81
Struktura potraživanja od kupaca na dan 31. decembra 2013. godine prikazana je u tabeli
koja sledi:
U hiljadama RSD
Bruto Ispravka Neto
izloženost vrednosti Izloženost

Dospela, neispravljenapotraživanja od
kupaca
Nedospela potraživanja iskazana na dan 31. decembra 2013. godine u iznosu od RSD
___hiljada (31. decembar 2012. godine: RSD ____ hiljada) najvećim delom se odnose na
potraživanja od kupaca po osnovu prodaje _____. Ova potraživanja dospevaju uglavnom
u roku od __do___dana nakon datuma fakture, u zavisnosti od ugovorenih rokova
plaćanja. Prosečno vreme naplate potraživanja u 2013. godini iznosi ___ dana (2012
godine: __dana).
Privredno društvo je u predhodnim periodima obezvredilo potraživanja od kupaca za

dospela potraživanja u iznosu od RSD ___ hiljada (2012. godine: RSD ____ hiljada), za
koja je Privredno društvo utvrdilo da je došlo do premene u kreditnoj sposobnosti
komitenata i da potraživanja u navedenim iznosima neće biti naplaćena.
Dospela, neispravljena potraživanja od kupaca
Privredno društvo nije obezvredilo dospela potraživanja iskazana na dan 31. decembra
2013. godine u iznosu od RSD _____ hiljada (31. decembar 2012. godine: RSD ______
hiljada) obzirom da nije utvrđena promena u kreditnoj sposobnosti komitenata, kao i da
se ta potraživanja uglavnom odnose na potraživanja od ________, te da rukovodstvo
Privrednog društva smatra da će ukupna sadašnja vrednost ovih potraživanja biti
naplaćena.
Starosna struktura dospelih, neispravljenih potraživanja predstavljena je u sledećoj tabeli:
U hiljadama RSD
2013. 2012.
Manje od 30 dana
31 - 90 dana
91 - 180 dana
181 - 365 dana
Preko 365 dana
82
Upravljanje obavezama prema dobavljačima

Obaveze prema dobavljačima na dan 31. decembra 2013. godine iskazane su u iznosu od
RSD ___ hiljada (31. decembra 2012. godine: RSD ___ hiljada) pri čemu se najveći deo,
u iznosu od RSD ___ hiljade (2012. godine: RSD ___ hiljada) odnosi na obaveze po
osnovu ____ od ____.
Dobavljači ne zaračunavaju zateznu kamatu na dospele obaveze, pri čemu Privredno
društvo dospele obaveze prema dobavljačima, saglasno politici upravljanja finansijskim
rizicima, izmiruje u ugovorenom roku.
Rizik likvidnosti
Konačna odgovornost za upravljanje rizikom likvidnosti je na rukovodstvu Privrednog

društva koji su uspostavili odgovarajući sistem upravljanja za potrebe kratkoročnog,
srednjoročnog i dugoročnog finansiranja Privrednog društva kao i upravljanjem
likvidnošću. Privredno društvo upravlja rizikom likvidnosti održavajući odgovarajuće
novčane rezerve kontinuiranim praćenjem planiranog i stvarnog novčanog toka, kao i
održavanjem adekvatnog odnosa dospeća finansijskih sredstava i obaveza.
Tabele rizika likvidnosti i kreditnog rizika

Sledeće tabele prikazuju detalje preostalih ugovorenih dospeća finansijskih sredstava.
Prikazani iznosi zasnovani su na nediskontovanim tokovima gotovine nastalim na
osnovu finansijskih sredstava na osnovu najranijeg datuma na koji će Privredno društvo
biti u mogućnosti da potraživanja naplati.
Dospeća finansijskih sredstava
U hiljadama RSD
31. decembar 2013.
Od 3
Manje meseca
od mesec 1-3 do jedne Od 1 - 5 Preko
dana meseca godine godina 5 godina Ukupno
Nekamatonosna
Varijabilna kamatna
stopa
U hiljadama RSD
31. decembar 2012.
Od 3
Manje meseca
Nekamatonosna
Varijabilna kamatna
stopa
83
Sledeće tabele prikazuju detalje preostalih ugovorenih dospeća obaveza Privrednog

društva. Prikazani iznosi zasnovani su na nediskontovanim tokovima gotovine nastalih
na osnovu finansijskih obaveza na osnovu najranijeg datuma na koji će Privredno
društvo biti obavezno da takve obaveze namiri.
Dospeća finansijskih obaveza (Uključiti i buduću kamatu)
U hiljadama RSD
31. decembar 2013.
Od 3
Manje meseca
Nekamatonosna
Varijabilna kamatna
stopa
U hiljadama RSD
31. decembar 2012.
Od 3
Manje meseca
Nekamatonosna
Varijabilna kamatna
stopa
Fer vrednost finansijskih instrumenata

Sledeća tabela predstavlja sadašnju vrednost finansijskih sredstava i njihovu fer vrednost
na dan 31. decembra 2013. godine i 31. decembra 2012. godine.
U hiljadama RSD
Knjigovodstvena Fer Knjigovodstvena Fer
vrednost vrednost vrednost vrednost
Učešća u kapitalu
Ostali dugoročni
finansijski plasmani
Potraživanja
Kratkoročni finansijski
plasmani
Gotovina
84
Sledeća tabela predstavlja sadašnju vrednost finansijskih obaveza i njihovu fer vrednost
na dan 31. decembra 2013. godine i 31. decembra 2012. godine.
U hiljadama RSD
Knjigovodstvena Fer Knjigovodstvena Fer
vrednost vrednost vrednost vrednost
Finansijske obaveze
Dugoročni krediti
Tekuća dospeća
dugoročnih kredita
56. PORESKI RIZICI
Poreski zakoni Republike Srbije se često različito tumače i predmet su čestih izmena.
Tumačenje poreskih zakona od strane poreskih vlasti u odnosu na transakcije i aktivnosti
Privrednog društva mogu se razlikovati od tumačenja rukovodstva Privrednog društva.
Kao rezultat iznetog, transakcije mogu biti osporene od strane poreskih vlasti i Privrednom
društvu može biti određen dodatni iznos poreza, kazni i kamata. Period zastarelosti poreske
obaveze je pet godina. To praktično znači da poreske vlasti imaju prava da odrede plaćanje
neizmirenih obaveza u roku od pet godina od kada je obaveza nastala.
57. DEVIZNI KURSEVI
Kursevi primenjeni na dan bilansiranja bili su sledeći:

2013. 2012.
EUR 1 113,7183
USD 1 86,1763
CHF 1 94,1922
GBP 1 139,1901
85
86

NAPOMENE 2015 Bez MSFI

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

NAPOMENE 2015 Bez MSFI

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

"ABC PRIVREDNO DRUŠTVO", NOVI SAD

1. OSNOVNI PODACI O PRIVREDNOM DRUŠTVU

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU

2.1. Osnove za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja

Finansijski izveštaji Privrednog društva sastavljeni su u skladu sa Zakonom o računovodstvu

2.2. Korišćenje procenjivanja

2.3. Uporedni podaci

2.4. Primena pretpostavke stalnosti poslovanja

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

3.1. Priznavanje prihoda

3.4. Nematerijalna ulaganja

Nematerijalna ulaganja obuhvataju nematerijalna sredstva sa ograničenim i neograničenim

Nematerijalna ulaganja sa neograničenim vekom upotrebe se ne amortizuju i one se odnose

3.5. Nekretnine, postrojenja, oprema i biološka sredstva

Početno merenje nekretnina, postrojenja i opreme, koji ispunjavaju uslove za priznavanje

1. NEKRETNINE (GRAĐEVINSKI OBJEKTI)

Zemljište se iskazuje po nabavnoj vrednosti (odnosno poštenoj vrednosti). Prilikom nabavke

Procenjeni troškovi prodaje uključuju provizije brokerima i dilerima, naknade državnim

3.6. Investicione nekretnine

3.7. Umanjenje vrednosti nefinansijskih sredstava

3.8. Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica

3.9. Finansijski instrumenti

Finansijska sredstva Privrednog društva uključuju gotovinu, kratkoročne depozite, hartije od

Krediti su odobreni uz varijabilne kamatne stope, a unapred plaćene naknade za odobrene

Zalihe materijala, rezervnih delova, inventara i robe procenjuju se po nabavnoj vrednosti.

3.11. Stalna sredstva namenjena prodaji

Stalna sredstva namenjena prodaji obuhvataju nematerijalna ulaganja, zemljište, građevinske

3.12. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva

3.13. Državna dodeljivanja

3.14. Primanja zaposlenih

ILI: Akumulirana plaćena odsustva mogu da se prenose i koriste u narednim periodima,

3.15. Porezi i doprinosi

b) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja

3.17 Obelodanjivanje odnosa sa povezanim licima

3.18. Naknadno ustanovljene greške

4. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZIKOM

4.1. Faktori finansijskog rizika

Rizik od promene kurseva stranih valuta

5. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE I PROSUĐIVANJA

5.1. Ključne računovodstvene procene i pretpostavke

Rezervisanje po osnovu sudskih sporova

5.2. Ključna prosuđivanja o efektima svetske ekonomske krize

Privredno društvo je u procesu razmatranja ekonomskih parametara i pretpostavki

- prihodi od prodaje proizvoda i usluga

Prihodi od prodaje na inostranom tržištu:

- prihodi od prodaje robe

- prihodi od prodaje proizvoda i usluga

7. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

Prihodi od povraćaja poreskih i drugih dažbina

Prihodi po osnovu uslovljenih donacija

Ostali poslovni prihodi

9. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

Troškovi zarada i naknada zarada (bruto)

10. TROŠKOVI AMORTIZACIJE I REZERVISANJA

Rezervisanja za troškove restruktuiranja

11. OSTALI POSLOVNI RASHODI

Troškovi usluga na izradi učinaka

Troškovi PTT usluga

Troškovi usluga održavanja

Troškovi reklame i propagande

Troškovi platnog prometa

12. FINANSIJSKI PRIHODI

Finansijski prihodi od matičnih i zavisnih pravnih lica: