УПРАВЉАЧКО РАЧУНОВОДСТВО

1. ПОЈАМ УПРАВЉАЧКОГ РАЧУНОВОДСТАВ

Рачуноводство представља сложен систем бележења, класификовања, књиговодственог

обухватања и анализе пословних промена.
Рачуноводство је сложен систем и састоји се од више подсистема .
За доношење менаџереских одлука важно је да разликујемо:
 финансијско рачуноводство;
 управљачло рачуноводство.
Даљим развојем уорављачког рачуноводства настаје менаџерско рачуноводство.
ФИНАНСИЈСКО РАЧУНОВОДСТВО- усмерено је на екстерне кориснике (власнике
предузећа, запослени, акционари, инвеститори, кредитори, порески органи, добављачи ...).
Основни задатак финансијксог рачуноводства је презентовање финансијских извештаја кој
показују који показују:
 стање имовине,
 структуру капитала и
 резултат пословања предузећа.
Финансијско рачуноводство је усмерено на прошлост и садашњост.
УПРАВЉАЧКО РАЧУНОВОДСТВО- усмерено је на будућност .
Корисници рачуноводствених информација управљачког рачуноводства су интерни
корисници (менаџери, директори, руководиоци одељења и одсека и слично).
На основи тих информација менаџери доносе одлуке о пословању предузећа и унапређењу
ефикасности пословања.
Управљачко рачуноводство обухвата:
 стратешки менаџмент;
 менаџмент перформанси;
 менаџмент ризика;
Саставни елемнт управљачког рачуноводства је рачуноводство трошкова (обрачун
трошкова).

1
 2. РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ УПРАВЉАЧКОГ И ФИНАНСИЈСКОГ
РАЧУНОВОДСТВА
То су два блиска подсистема пачуноводства, где се управљачко рачуноводство у великој
мери користи подацима финансијског рачуноводства.
Суштинска разлика је да финансијско рачуноводство даје прецизне информације
догађајима из прошлости што је прекасно за доношење брзих менаџерских одлука.
РАЗЛИКЕ СУ:
ФИНАНСИЈСКО РАЧУНОВОДСТВО УПРАВЉАЧКО РАЧУНОВОДСТВО
Регулисано законом Није регулисано законом
Формализовано Неформализовано
Утемељено на документацији Утемељено на подацима и извештајима
финанасијског рачуноводства и проценама
и извештајима менаџера
Прецизност и тачност Брзина инфорација
Усмерено на прошлост Усмерено на садашњост и будућност
Једнообразно Обликовано по слободном нахођењу
Корисници информација су екстерни Корисници информација су менаџери
(власници, држава) и, у мањој мери,
менаџери
Прописан временски опсег посматарња Слобода у избору временског опсега
посматрања
Односи се на предузеће као целину Односи се на предузеће као целину, али и
на делове предузећа, места трошкова,
носиоце трошкова, производне линије и
активности
Орјентисано на пореске сврхе Орјентисано на менаџере
Орјентисано на средства, изворе средстава и Основни инструменти су калкулација и
финансијске резултат предузећа као целине цена производа
Финансијски извештаји су доступни Извештаји су једино доступни интерним
екстерним ревизорима ревизорима
Усмерено на финансијске информације Усмерено на финансијске али и
нефинансијске информације
Изграђено на конвенцијама Игнорише конвенције
Реактивно Проактивно
Табела на стр.бр.8 у књизи
Професор је рекао да се наброје најмање три разлике

2
 3. ПОЈАМ ФИНАНСИЈСКОГ ИЗВЕШТАВАЊА
Процес класификовања пословних промена, претежно финансијског карактера,
састављање одређених финансијских извештаја и њиховог саопштавање корисницима.

3
 4. НАБРОЈАТИ И ОБЈАСНИТИ ФИНАНСИЈСКОГ ИЗВЕШТАЈА
Свако правно лице саставља редовни годишњи финансијски извештај и предузећа су
дужна да израде следеће финансијске извештаје:
1. Биланс стања
2. Биланс успеха
3. Извештај о осталом резултату
4. Извештај о променама на капиталу
5. Извештакј о токовима готовине
6. Напомене уз финансијске извештаје
БИЛАНС СТАЊА- представља финанасијски извештај, законом дефинисан, који показује
стање средстава и извора средстава на тачно утврђени дан (актива = пасива).
АКТИВА- СРЕДСТВА ПРЕДУЗЕЋА (ЛЕВА СТАРАНА БИЛАНСА СТАЊА)
ПАСИВА- ИЗВОРИ СРЕДСТАВА (ДЕСНА СТРАНА БИЛАНСА СТАЊА)
Почетни биланс предузећа које се оснива базира се на почетном инвентару, уколико се
биланс стања саставља у току године или за већ постојеће предузеће онда се вредности
појединих позиција добијајау преношењем салда рачуна стања главне књиге из претходне
године.
Биланс стања латинска реч што значи вага са два таса која је у равнотежи.
Биланс стања представља фонд предузећа којим располаже и показује финансијски
положај предузећа.
Имамо почетни биланс стања (01.01.текуће године) и завршни биланс стања (31.12. текуће
године), сем у случају када се предузеће оснива у току године и када се гаси онда је са тим
датумом.

БИЛАНС УСПЕХА- законом прописан финансијск извештај којим се приказују сви

приходи и расходи предузећа за одређени временски период, где се одузимањем прихода и
расхода добија финансијски резултата, позитиван (добитак) и негативан (губитак).
Приходи предузећа могу бити:
 пословни приходи (од продаје готових производа и робе);
 финансијски приходи (од камата по основу кредита, хов- хартије од вредности,
искоришћени каса сконто и позитивних курсних разлика);
 остали (ванредни приходи) (приходи од наплаћених казни, вишкове залиха,
наплаћена отписана потраживања итд).

4
ИЗВЕШТАЈ О ОСТАЛОМ РЕЗУЛТАТУ- је новија врста извештаја и обавезан је према
законским прописима Републике Србије.
ИЗВЕШТАЈ О ПРОМЕНАМА НА КАПИТАЛУ- је посебан део финансијског извештаја
предузећа у коме се приказују подаци о промнама висине сопственог капитала од почетка
пословне године па до израде биланса стања. Намењен је пре свега власницима предузећа
али га могу користити и менаџери за доношење одлука. Власници тако имају контролу над
менаџмерима, јер увећање капитала указује да менаџери добро обављају посао.
ИЗВЕШТАЈ О ТОКОВИМА ГОТОВИНЕ- законом прописан финансијски документ
којим се приказују сви приливи и одливи готовине за одређени период, где се одузимањем
прилива од одлива добија нето новчани ток, који може да буде:
— позитиван- ННП- нето новчани прилив;
— негативан- ННО- нето новчани одлив.
Извештај о токовима готовине је финансијски извештај који омогућава да се прати новац
који улази и излази из пословања.
Он је одлична алатка за менаџере и инвеститоре. Токови готовине се разврставају на
основу:
— пословних активности;
— инвестиционих активности;
— финансијских активности.
Табела бр.4 стр. у књизи 42.
НАПОМЕНЕ УЗ ФИНАНСИЈСКЕ ИЗВЕШТАЈЕ- су последњи елемент финансијског
извештаја у коме се представљају позиције БС- биланса стања и БУ- биланса успехаили
извештаја о новчаним токовима.
Сви извештаји које доносе менаџери, на основу годишњег финансијског извештаја, као
основне базе, утиче на доношење њихових одлука и пословања предузећа.

5
 5. НАБРОЈАТИ ОСНОВНЕ ФИНАНСИЈСКЕ ПОКАЗАТЕЉЕ И ОБЈАСНИТИ
ПОКАЗАТЕЉЕ ЛИКВИДНОСТИ И РЕНТАБИЛНОСТИ

Финансијски показатељи представљају менаџерско оружје за доношење рационалних

инвестиционих и финансијских пдлука.
Основни финансијски показатељи за потребе управљачког рачуноводства су:
1. финансијски показатељи ликвидности;
2. финансијски показатељи солвентности;
3. финансијски показатељи активности и
4. финансијски показатељи рентабилности.

ФИНАНСИЈСКИ ПОКАЗАТЕЉИ ЛИКВИДНОСТИ- Ликвидност представља

способност предузећа да у катком року измири све своје доспеле обавезе и да при том:
1. не угрози обим и структуру обтне имовине неопходне за редовно пословање;
2. сачува своју платежну способност у будућности.
Захтев за ликвидношћу наметнут је од кредитора и других повериоца предузећа и
представља гаранције да ће предузеће измирити своје обавезе.
Те информације добијамо из биланса стања и биланса успеха али и из платежне
способности предузећа, путем рациа (из биланса стања).
ЛИКВИДНА СРЕДСТВА- представљају део обртне имовине коју је у виду готовине,
средстава на рачунима предузећа, потраживања и залихе, односно све средстав која су у
виду новца или се могу релативно лако и брзо претворити у готов новац.
За потребе израчунавања рацио ликвидности, користе се подаци из биланса стања
предузећа, на основу којих израчунавамо:
1. РАЦИО ОПШТЕ ЛИКВИДНОСТИ (РОЛ)
ПОЛ = ОБРТНА ИМОВИНА ¿ ¿
2. РАЦИО РЕДУЦИРАНЕ ЛИКВИДНОСТИ (РРД)
ОБРТНА ИМОВНА −ЗАЛИХЕ
РРД =
КРАТКОРОЧНЕ ОБАВЕЗЕ

3. РИГОРОЗНИ РАЦИО ЛИКВИДНОСТИ (РРЛ)

МОНЕТАРНА ИМОВИНА
РРЛ =
КРАТКОРОЧНЕ ОБАВЕЗЕ

6
ФИНАНСИЈСКИ ПОКАЗАТЕЉИ РЕНТАБИЛНОСТИ- Рентабилност је основни
економски принцип пословања и подразумева захтев да се оствари што већи добитак уз
што нижа улагања средстава.
Финансијски показатељи рентаблности деле се на:
1. ПАРЦИЈАЛНЕ
Парцијални финансијски показатељи односе се на различите облике и стопе добитка
(профитних стопа) и показује учешће појединих облика добитка у приходу предузећа.
Менаџери израчунавају следеће стопе
2. ГЛОБАЛНЕ
За израчунавање стварног нивоа рентабилности мор аузети у обзир висину ангажованог
капитала па се зато рачунају глобални финансијски показатељи.
Праву меру рентабилности добојамо када се профит предузећа посматра у односу на
ангажован капитал.
Менаџери израчунавају
СТОПУ ПРИНОСА УКУПНОГ АНГАЖОВАНОГ КАПИТАЛА
ПОСЛОВНИ ДОБИТАК
СПУК =
ПРОСЕЧНИ УКУПНИУ КАПИТАЛ ( АКТИВА)

СТОПУ ПРИНОСА НА СОПСТВЕНИ КАПИТАЛ

НЕТО ДОБИТАК
СПСК =
ПРОСЕЧНИ СОПСТВЕНИ КАПИТАЛ

7
 6. НЕТО ОБРТНА СРЕДСТВА

Представљају онај део обртних средстава који је финансиран дугорочним капиталом

(сопствени капитал плус дугорочни позајмљени капитал).
Нето обртна средства могу се израчунавају на два начина:
1. Као разлика обртних средстава и краткорочних обавеза и
2. Као разлика дугорочог капитала и основних средстава.
Што је већи износ нето обртних средстава, мања је изложеност ризику да ће предузеће
постати инсолвентна и обрнуто. Обртна средства могу бити:
1. Стална обртна средства (представљају део обртних средстава која остају у самом
предузећу све време док предузеће послује).
2. Променљива обртна средства (представљају део обртних средстава чија је вредност
зависна од цикличних и сезонских кретања која утичу на пословање предузећа).

8
 7. ПОЈАМ УТРОШАКА И ТРОШКОВА ПРЕДУЗЕЋА И ДЕФИНИСАЊЕ
ФИКСНИХ, ВАРИЈАБИЛНИХ И УКУПНИХ ТРОШКОВА

Трошкови се могу дефинисати као новчани (вредносни ) израз угрожених елемената

производње који су настали да би се произвели учинци предузећа и продали на тржишту, а
све у циљу остварења добити.
Трошкови имају:
 количинску компоненту и
 вредносну компоненту.
Количинска компонента трошкова представља количински (натурелно) одређену
потрошњу фактора производње и назива се другачије УТРОШКОМ.
Трошкови предузећа се са аспекта њиховог понашања приликом промене обима
производње деле на:
1. Фиксна трошкове
2. Варијабилне трошкове

ФИКСНИ ТРОШКОВИ- су трошкови предузећа који се не мењају са променом обима

производње, па се назибају апсолутно фиксни трошкови.
Карактеристике апсолутно фиксних трошкова су:
 временска амортизација;
 премије осигурања имовине;
 трошкови закупнине;
 трошкови оснивача улагања;
 камате на кредите за основна средстав;
 зараде руководећег и другог режијског особља;
 трошкови осталог материјала;
 трошкови такса, пореза, услуга;
 трошкови осветљења;
 трошкови чланарина и слично.
9
ВАРИЈАБИЛНИ ТРОШКОВИ- су трошкови предузећа који се мењају са променом
обима производње.
Уколико су те промене пропорционалне, онда те трошкове називамо пропорционалним
варијабилним трошковима.
Ови трошкови се увећавају у истом проценту као и обим производње.
У пропорционалне трошкове убрајамоЖ:
 трошкове директног материјала (материјала израде);
 трошкове директног рада;
 трошкове погонске енергије;
 трошкове материјала за паковање;
 трошкове уграђених полупроизвода и делова;
 трошкове горива и слично.
МЕШОВИТИ ТРОШКОВИ- су трошкови предузећа који поседују и фиксну и
варијабилну компоненту.
У току производње се једним делом понашају као фиксни, а затим као варијабилни
трошкови.
На пример:
Трошкови телефонског рачуна:
Претплата- фиксна компонента трошкова
Рачун- варијабилна компонента трошкова.

10
 8. ПРЕЛОМНА ТАЧКА
Анализа преломне тачке назива се и анализом тачке покрића.
Базира се на примени маргиналног приступа трошковима како би се утврдили односи
између трошкова, количина и пословног резултата при различитим нивоима
активности.
Анализа преломне тачке усмерена је на краткорочно планирање, јер обухвата
временски хоризонт до годину дана или краће, обзиром да се у том временском
периоду не могу битно променитои пословни капацитети.
Преломна тачка се назива тачком рентабилности . Приказује обим активности, при
којој се изједначавају укупни приход трошкова, где је пословни резултат предузећа
једнак нули (о).
Преломна тачка се може изразити:
1 КОЛИЧИНСКИ- монопроизводно предузеће;
2 ВРЕДНОСНО- производња већег броја производа.

УП- укупни приход

УТ- укупнитрошкови

ВТ- (варијабилни трошкови)

ФТ (фиксни трошкови)
Q- укупан приход
Зона добитка П= Р профит 0

100 200 300 400

На апциси је приказан обим активности а на ординати приходи, трошкови и резултат.

Баријабилни трошкови крећу од координатног почетка, јер при обиму производње они не
постоје, у наставку они расту пропорционално порасту количина. Фиксни трошкови су
исти при свим обимима активности а постоје и када се не користе капацитети. Нагиб УТ
је једнак нагибу ВТ.

11
Паралелним померањем криве варијабилних трошкова за износ фиксних трошкова
добиајмо УК- укупне приходе.
Укупни приходи крећу из координантног почетка, јер ако нема продаје нема ни прихода.
Преломна тачка ПТ- се налази у пресеку криве УП и УТ при обиму активности ПТ.
Разлика између планираног обима активности и ПТ представља маржу сигурности.
9. ГОТОВИНА И НОВЧАНИ ТОКОВИ

Управљање готовином представља један од најважнијих елемената финансијског

управљања. Менаџери воде рачуна о потребном износу готовине. Готовина предузећа је
основни извор исплата краткорочних обавеза.
Код управљања овим најкомпликованијим обликом имовине менаџери имају задатак ,
како помирити два важна принципа пословања: РЕНТАБИЛНОСТ и ЛИКВИДНОСТ.
Задатак менаџера је да усклади новчане приливе и одливе, независно од висине осталих
обртних средстава.
СВАКИ ДЕФИЦИТ ГОТОВИНЕ- смањује потенцијалну способност предузећа да плаћа
доспеле обавезе (ликвидност) мада, може повећати рентабилност.
СУФИЦИТ ГОТОВИНЕ- ствара услове за побољшање ликвидности али доводи до пада
рентабилности.

КОЕФИЦИЈЕНТ ОБРТА ГОТОВИНЕ И ГОТОВИНСКИ ЦИКЛУС

У стратегији управљања готовином, менаџери су заинтересовани з адва финансијска
показатеља.
1. КОЕФИЦИЈЕНТ ОБРТА ГОТОВИНЕ- је показатељ пословне активности
предузећа, показује колико се готовинских циклуса обави у току пословне године.
Уколико се брже окреће повећава се рентабилност, али тада предузеће има мањи
салдо готовине, што може довести до угрожавања ликвидности. Коефицијент обрта
готовине повезан је са коефицијентом обрта добављача, купаца и залиха.
2. ГОТОВИНСКИ ЦИКЛУС- показује број дана од момента када се изда готовина за
набављење сировине и материјал до момента када предузеће наплати у готовини
продате готове производе.

365
КОЕФИЦИЈЕНТ ОБРТА ГОТОВИНЕ =
ГОТОВИНСКИ ЦИКЛУС

12
 365
ПРОСЕЧНА СТАРОСТ ДОБАВЉАЧА =
КОЕФИЦИЈЕНТ ОБРТА ДОБАВЉАЧА

365
ПРОСЕЧНА СТАРОСТ ЗАЛИХА =
КОЕФИЦИЈЕНТ ОБРТА ЗАЛИХА

365
ПРОСЕЧНА СТАРОСТ КУПАЦА =
КОЕФИЦИЈЕНТ ОБРТА КУПАЦА
КОЕФИЦИЈЕНТ ОБРТА ГОТОВИНЕ =
365
ГОТОВИНСКИ ЦИКЛУС (К . О . ДОБАВЉАЧА+ К .ОЗАЛИХА + К .О КУПАЦА)

Готовински циклус представља такозвани ОПЕРАТИВНИ ЦИКЛУС и свако његово

скраћивање доводи до веће рентабилности, јер скраћује и готовнински циклус.
Овим поступком се приказује колико се готовине обрне у току једне пословне године у
просеку.
ЕФИКАСНО УПРАВЉАЊЕ ГОТОВИНО- СТРАТЕГИЈЕ МЕНАЏЕРА
Основни задатак управљања готовином је скратити готовински циклус то јест повећати
коефицијент обрта готовине. Менаџери тако смањују потребан салдо готовине и трошкове
готовине, што доводи до повећања рентабилности предузећа.
Менаџери могу примењивати четири стратегије:
1. Пролонгирати исплату обавеза према добављачима- менаџери могу планирати
исплату обавез апрема добављачима тако да не наруше сопствени кредитни
бонитет. Добављачи могу продужити рок плаћања али то повлачи зарачунавање
затезне камате.
2. Повећати ефикасност коришћења залиха- ефикасније управљање залихама
доводи до повећања коефицијента обрта залиха, што смањује просечну старост
залиха, тј. просечно време трајања једног обрта.
Повећањем ефкасности управљања залихама, менаџери убрзавају обрт готовине
што смањује готовински циклус. Тиме се убрзава обрт готовине и повећава
рентабилност предузећа.
3. Ефикаснија наплата потраживања од купаца- убрзање наплате потраживања од
купаца повећава рентабилност. Основни циљ менаџера је да скрати време између
продаје производа на кредит и пријем готовине на текући рачун предузећа.

13
 4. Симулативна примена свих појединачних стратегија- успешном применом свих
стратегија утиче се на рентабилност предузећа, и менаџери морају водити рачуна о
управљању готовином како не би нарушили ликвидност предузећа.

ПИТАЊА ИЗ УПРАВЉАЧКОГ РАЧУНОВОДСТВА

1. ПОЈАМ УПРАВЉАЧКОГ РАЧУНОВОДСТВА.

2. РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ ФИНАНСИЈСКОГ И УПРАВЉАЧКОГ
РАЧУНОВОДСТВА.
3. ПОЈАМ ФИНАСИЈСКОГ ИЗВЕШТАЈА.
4. НАБРОЈАТИ И ОБЈАСНИТИ ФИНАНСИЈСКЕ ИЗВЕШТАЈЕ.
5. НАБРОЈАТИ ОСНОВНЕ ФИНАНСИЈСКЕ ПОКАЗАТЕЉЕ И ОБЈАСНИТИ
ПОКАЗАТЕЉЕ ЛИКВИДНОСТИ И РЕНТАБИЛНОСТИ.
6. НЕТО ОБРТНА СРЕДСТВА- ДЕФИНИЦИЈА.
7. ПОЈАМ УТРОШКА И ТРОШКОВА И ДЕФИНИЦИЈА ФИКСНИХ,
ВАРИЈАБИЛНИХ И УКУПНИХ ТРОШКОВА.
8. ПРЕЛОМНА ТАЧКА.
9. ГОТОВИНА И НОВЧАНИ ТОКОВИ.

14
15