Računovodstvo

1. Pojam računovodstva:
- Računovodstvo se najčešće definiše kao proces prikupljanja, sređivanja, obrade i
čuvanja podataka o ekonomskim aktivnostima poslovnih subjekata i finansijskog
izveštavanja o prinosnom imovinskom i finansijskom položaju preduzeća.
Računovodstvo predstavlja praktičnu aktivnost koja se obavlja u preduzeću u okviru
zasebne organizacione jedinice, a u skladu sa zakonskim propisima, profesionalnom
regulativom i opštim aktima privrednih subjekata.

- Prema definiciji: Računovodstvo je nauka o beleženju i klasifikovanju poslovnih

događaja i transakcija, pretežno finansijskog karaktera i veština sastavljanja
značajnih izveštaja, analize i interpretiranja ovih transakcija i događaja i
prenošenje rezultata licima u cilju poslovnog odlučivanja ili ocene poslovanja
privrednog subjekta.

2. Nabrojati osnovne finansijske izveštaje:

- Osnovne finansijske izveštaje ili set finansijskih izveštaja najčešće čine:

a) Bilans stanja (izveštaj o finansijskoj poziciji na kraju perioda) – pokazuje
finansijski položaj preduzeća odnosno stanje imovine, obaveza kapitala na
određeni dan čime se stiče uvid u finansijski položaj preduzeća.
b) Bilans uspeha (izveštaj o ukupnom rezultatu za period) – Objedinjuje prihode
i rashode ostvarene u određenom periodu i na taj način pruža informacije o
uspešnosti poslovanja preduzeća.
c) Izveštaj o promenama na kapitalu za period – Prezentuje promene u
vlasničkom kapitalu preduzeća.
d) Izveštaj o tokovima gotovine za period – Prikazuje prilive i odlive gotovine u
preduzeću, čime se obračunski tokovi u bilansu uspeha svode na novčane
tokove.
e) Napomene – Čine kratak pregled značajnih računovodstvenih politika i druga
objašnjenja, neophodna za pravilno tumačenje informacija koje su navedene
u izveštajima.
f) Konsolidovani bilans (set finansijskih izveštaja grupa preduzeća) – Matično
preduzeće sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje za grupu preduzeća
kako bi se utvrdio finansijski položaj i zarađivačka sposobnost ekonomske
celine.
g) Poreski Bilans – Sastavlja se sa ciljem utvrđivanja oporezive dobiti u skladu sa
Zakonom o porezu na dobit.
3. Definisati bilans stanja:
- Bilans stanja se definiše kao zakonom propisan finansijski dokument kojim se
prikazuju sva sredstva (aktiva bilansa stanja) i izvori sredstava (pasiva bilansa
stanja) preduzeća na tačno određeni dan. Bilans stanja se obično sastavlja na dan
31.12. tekuće godine.

4. Definisati bilans uspeha:

- Bilans uspeha predstavlja zakonom propisan finansijski dokument kojim se
prikazuju svi prihodi i rashodi preduzeća za određeni vremenski period, gde se
oduzimanjem rashoda od prihoda izračunava finansijski rezultat koji može da
bude pozitivan (dobitak), negativan (gubitak) ili nula. Sastavlja se za period od
jedne poslovne godine koji počinje na dan izrade početnog bilansa, a završava se
na dan izrade završnog godišnjeg bilansa (01.01.-31.12. tekuće godine).

5. Definisati izveštaj o tokovima gotovine:

- Izveštaj o tokovima gotovine je zakonski propisan finansijski dokument kojim se
prikazuju svi prilivi i odlivi gotovine za određeni vremenski period (period između
početnog i završnog bilansa stanja, poklapa se i sa periodom koji je obuhvaćen
bilansom uspeha), gde se oduzimanjem odliva od priliva izračunava neto novčani
tok koji može da bude pozitivan (neto novčani priliv), negativan (neto novčani
odliv) ili nula. Svi prilivi i odlivi gotovine razvrstani su po:
a) Poslovnih;
b) Investicionih i
c) Finansijskih aktivnosti.

6. Pojam troškova:
- Troškovi su vrednosno izraženi utrošci elemenata proizvodnje, koji su izazvani
proizvodnjom gotovih proizvoda u preduzeću. Obračunavaju se po nabavnoj ili
bilo kojoj drugoj ceni, kao proizvod utrošaka i odgovarajućih cena.
7. Objasniti fiksne, varijabilne i ukupne troškove.
a) Fiksni troškovi su troškovi čija se količinska komponenta i ukupan iznos ne
menjaju u kratkom roku. Dakle oni ostaju isti bez obzira na promenu obima
proizvodnje.
b) Varijabilni troškovi su troškovi koji se menjaju u zavisnosti od nivoa
proizvodnje ili prodaje. To znači da se ovi troškovi povećavaju kada se
proizvodnja povećava i smanjuju se kada se proizvodnja smanjuje. Primeri
varijabilnih troškova uključuju sirovine, radnu snagu i transportne troškove.
Ovi troškovi su obično direktno povezani sa proizvodnjom robe ili usluga.
c) Ukupni troškovi predstavljaju sve troškove koje preduzeće ima tokom
određenog perioda, a obuhvataju kako varijabilne tako i fiksne troškove. To
znači da ukupni troškovi preduzeća uključuju sve troškove potrebne za
proizvodnju i prodaju robe ili usluga, kao što su troškovi sirovina, troškovi
rada, zakup poslovnog prostora, nabavka opreme, administrativni troškovi,
marketing, porezi i kamate.

8. Računovodstvena regulativa.
- Računovodstvena regulativa obuhvata skup pravila, standarda i propisa koji
regulišu način vođenja finansijskog računovodstva i pripremu finansijskih
izveštaja. Cilj računovodstvene regulative je da osigura tačno i transparentno
finansijsko izveštavanje, što pomaže korisnicima da donose informisane odluke o
investiranju, kreditiranju i drugim finansijskim aktivnostima. Takođe, regulativa
može da pomogne u sprečavanju prevara, grešaka i nepravilnosti u finansijskom
izveštavanju, što doprinosi jačanju poverenja u finansijsko tržište.
- Komponente normativne osnove za finansijsko izveštavanje u Republici Srbiji su:
a) Zakonska regulativa – zakoni i podzakonska akta koja se odnose za
izvršavanje zakona a odnose se na materiju koja je regulisana Zakonom o
računovodstvu i reviziji.
b) Profesionalna regulativa – Dokumenta usvojena od strane merodavnih
profesionalnih računovodstvenih organizacija.
c) Interna računovodstvena regulativa – akti preduzeća koji su u skladu sa
zakonskom i profesionalnom računovodstvenom regulativom.

9. Definisati leveridž.
- Leveridž je finansijski pojam koji se odnosi na upotrebu duga (obaveza) za
finansiranje investicija. To znači da preduzeće koristi novac koji je pozajmilo od
drugih izvora, kao što su banke ili obveznice, kako bi finansiralo svoje operacije i
investicije. Leveridž se obično meri u odnosu duga prema kapitalu i ukazuje na to
koliko je preduzeće sposobno da servisira svoje obaveze.
10. Minimalna tačka prodaje.
- Minimalna tačka prodaje je nivo prodaje na kojem preduzeće ne ostvaruje profit,
ali ni gubitak. Drugim rečima, to je nivo prodaje na kojem se ukupni prihodi
poklapaju sa ukupnim troškovima.

11. Korisnici finansijskih izveštaja.

- Finansijski izveštaji su važan alat za procenu finansijskog stanja preduzeća.
Korisnici finansijskih izveštaja mogu biti interni (menadžment preduzeća) i
eksterni korisnici (investitori, kreditori, akcionari, vlade i regulatorna tela,
potrošači i dr.).
- Interni korisnici finansijskih izveštaja uključuju menadžment preduzeća i
zaposlene, koji koriste ove informacije kako bi procenili performanse preduzeća i
doneli odluke o upravljanju finansijama, strategiji i operacijama preduzeća.
- Eksterni korisnici finansijskih izveštaja uključuju:
a) Investitore – koji koriste finansijske izveštaje za procenu profitabilnosti i rizika
investiranja u preduzeće.
b) Kreditore – koji koriste finansijske izveštaje za procenu kreditnog rizika
preduzeća i odlučivanje o odobravanju kredita.
c) Akcionare – koji koriste finansijske izveštaje za procenu vrednosti akcija
preduzeća i donošenje odluka o kupovini ili prodaji akcija.
d) Vlade i regulatorna tela – koji koriste finansijske izveštaje za procenu
poštovanja zakonskih propisa, poreza i drugih propisa.
e) Potrošače - -koji koriste finansijske izveštaje za procenu sigurnosti i
finansijske stabilnosti preduzeća i donošenje odluka o kupovini njihovih
proizvoda i usluga.