Пети део

ПРВА ЗАЈЕДНИЧКА
ЈУГОСЛОВЕНСКА ДРЖАВА
 Глава прва

РАЗВОЈ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ИДЕЈЕ

1. Појава јуrословенске пдеје у хрватским Земљама

Прва заједничка држава Јужних Словена, Краљевина Срба, Хрвата иСло­

венаца створена је крајем Првог светског рата. Мисао о уједињењу јуrословен­
ских народа и стварању заједничке државе јавила се најпре у културним и инте­
лектуалним круrовима, _да би касније ушла и у политичке програме. Ова је
мисао плод модерног доба и јавља се с развитком нових друштвено-економ­
ских односа и распадањем феудализма, слабљељем османлијског и хабЗбур­
шког царства, снажење~ грађанства у јуrословенским земљама и љеговим те­
жљама за политичким и економским осамостаљиваљем. Она је тесно везана за
развој националне свести код појединих јуrословенских народа и јавља се као
део националних програма и планова? политичком уједиљељу народа.

Јуrословенска идеја се први пут у одређенијем облику јавила у хрват­

ском илиризму. Илирски покрет је настао као израз отпора све израженијим
мађарским _ тежњама за доминацијом и мађаризацијом. Тридесетих година
XIX века почиље борба за народни језик и буђеље хрватске националне све­
сти, позната као ХрваШски нацио~ални йрейороg или Илирски йокреш. Као и
код друrих европских народа у време љиховог националног формираља, овај
процес почиље на јеЗичком и културном пољу. У политичкој борби против
мађарског притиска тражио се ослонац у словенској заједници и ближи до­
дир између јуrословенских племена. Говори се о уједиљељу хрва~ских земаља,
а пото~ и свих јужнословенских, укључујући и део Албаније и Буrарску.
Илирски покрет није био riрихваћен ни од Срба, чија је национална свест већ
у великој мери бИла изграђена, ни од Словенаца) који су страховали ·да је то
више политички, него културни покрет, чија је сврха првенствено окупљаље
Хрвата за сузбијаље Мађара и да се та борба не тиче њих. Илирски покрет је
остао стога ограничен на Хрвате. Његов резултат је био јединствен књижев­
ни језик, већа оријентација свих Хрвата према Загребу и почетак процеса ује­
дињавања на националној осно~и) једном речи консШиШуисање моgерне хр­
ватске нације и љене идеологије.
 Љубомирка Кркљуш: Правна историја срйскоi нароgа
262

у току револуције 1848/1849. дошло је до извесног приближавања Срба и

Хрвата у Хабзбуршкој монархији и до ~рокламовања ~авеза између Троједне кра­
љевине (Хрватске, Славоније и ДалмациЈе) и Српске ВоЈводине, али до ближе сарад_
ње није дошло, јер се убрзо и спречило питање припадности Срема . Иако је Хрват­
ски сабор признао Срем за део Војводине, то је убрзо оспорено. И у време Илир ског
покрета, а и касније, показаће се јасно да заједница језика није била довољна осно­
ва за формирање свести о јединственој југословенској заједници. ,,Религија је оста­
ла вододелница нације на српско -хрватском подручју, а учени лингвисти
и цела
култура били су преслаби да ту стару границу пређу'' (М. Екмечић).
После револуције, у другој половини XIX века у хрватском политичком
животу се почињу разликовати две главне струје, када се радило
о национал­
ном питању: једна, која је полазила од хрватског државног
права и постепено
развила национално искључив, шовинистички и велико
хрватски концепт, и
друга, која је у свом програму имала стварање једне заједнице јужнословенс
ких
народа . Овај југословенски концепт се јављао у различитим варијантама
и по­
литичке странке и појединци који су га заступали нису увек
доследно и непоко­
лебљиво остајали при таквом програму.

Под вођством Анте Старчевића и Еугена Кватерника формираЛа се

Хр­
ватска странка права, која је заступала тезу о потреби осамостаљења Хрватс
ке
и од Аустрије и од Мађарске, као и ослобођења хрватске националне
идеје од
снажног српског утицаја. Праваштво Је био изразито антисрпски
и антисло­
веначки, великохрватски покрет. Праваштво је прихватило гледиш
те о једном
политичком народу у оквиру хрватске државе, мада су се борили против
тога
принципа када су га примељивали Мађари. .
С друге стране, Наро~на странка, чији су истакнути прваци биЛи бискуп
Јосип Јурај Штросмајер, Матија Мразовић и Фрањо Рачки, залаже се за феДера­
тивно преуређеље Монархије и за заједницу Јужних Словена, у оквир
има феде­
ративне Монархије или ван ње. Како је шездесетих година било
нереално да се
Хабзбуршка моџархија распадне, они се залажу за њену стабилизациј
у путем
федеративног преуређења, а заједницу Јужних Словена виде под скипт
ром Хаб­
збурга. Уједињена и аутономна Хрватска била би привлачна за све Јужне
Слов·е­
не, који би се окупили око Загреба, а не око Београда. Може се за~љriити да је
југословенска политика Штросмајера и Народне странке била
недоследна :и
"проистекла пре свега из неопходне практичне потребе хрватске политИ
ке" (В.
Крестић). Поред тога, У. Штрос~ајеровом југословенству се уочава и тежња
за
црквеном унијом. 13 ·

.
.
1з Ун~јатска црква је верска органиЗација која се у богослужењу служи грчко-виз~~­
~Јским обредом и грчким, старословенским или румунским језиком, али
признаје
~единст~о са римокатоличком црквом и папу за врховног црквеног поГлава
ра. Уни­
Јаћење Је било средство за покатоличење православног, "шизматичкоr'' · станов
ни­
штва, Срба у Хабзбуршкој монархији.
Пе'l'И део: Прва зајеgничка југословенска gржава
263

Крајем XIX и почетком ХХ века је југословенство нашло искрене заступ­

н:ике у омладинским круговима, хрватским и српским. После 1903. године из
nокрета напредне ~младин~ и сељака против режима бана Куена-Хедерварија и
мађарске хегемониЈе настаЈе политика тзв. ,,новог курса': Њени застуnници су
закључили, заузимајући антиаустријско и антидуалистичко становиште, да тре­
ба nружати подршку свим опозиционим снагама у Монархији. Подржавају ма­
ђарску опозициј~ у борби за потпуну државну самосталност, за персоналну уни _
ју, уз услов да се УЈедине хрватске земље и да се уведу уставне слободе у Хрватској .
Хрватски посланици из Хрватске и Далмације су З. октобра 1905. године на Рије­
ци донели Резолуцију у којој су формулисани ови ставови, а на скуnу · српских
nосланика из Хрватске и Далмације одржаном 16. и 17. октобра у Задру донета
је Заgарска резолуција, која је подржала закључке Ријечке резолуције. Српски
nосланици су спремни да се боре за уједињење Хрватске и Далмације, под усло­
вом да хрватске странке признају равноправност српског и хрватског народа.
Закључено је да је главни противник српско-хрватског народа германски продор
на исток (Draпg пасh Osteп) и зато савезнике треба тражити код свих оних којима
он прети. Слога и споразум Хрвата и Срба је coпditio siпe qua поп народне по ли­
тике новог курса. Тиме је створена основа за стварање ХрваШско-срйске коали­
ције, у коју су ушле хрватске и српске странке 1905. године, прве политичке орга­
низације која је заснована на српско-хрватској сарадњи.

У току анексионе кризе 1908-1909. године дошло је до снажења тријали­

стичких концепција о преуређењу Монархије, тако што би поред Аустрије и
Угарске била формирана и једна трећа, јужнословенска јединица. На тај начин
би Беч привукао у оквире Аустрије и Јужне Словене изван својих граница, Ср­
бију и Црну Гору. Мађарски кругови су били против тријализма, а ни владајући
аустријски кругови и престоЛонаследник ·Фрања Фердинанд нису искрено за­
ступали овај концепт, јер су настојали да централизују државу. Обећањима ова­
кврг преуређеља државе су се служили да би словенске народе суnротставили
Мађарима и да би спречили заједничку политику Срба и Хрвата. ·
У хрватским политичким круговима, па и у широј јавности у то време је
веома порастао углед Србије и ојачала југословенска идеја. Владајући кругови
су настојали да оштрим мерама сузбију тежње народа за националним прави­
ма и националним ослобођењем. У јеку анексионе кризе, 1909. године, одржана
су два велика политичка процеса, велеизgајнuчки и Фриgјунiов йроцес, у којима
је велики број Срба и чланова Хрватско-српске коалиције оптужен за велеиздају,
за пропагирање великосрпске државе, везе са Србијом, настојање да се дигне
револуција уз помоћ Србије и Црне Горе и .да се југословенске земље у Монар­
хији придруже Србији, на челу са Петром Карађорђевићем. Оптужбе ни·су мо­
гле бити доказане, суд се служио насилним и незаконитим средствима и докази
су били фалсификовани. На страну оптужених стали су и чешки политичари,
а Томаш Масарик је истуnио у аустријском парламенту у одбрану оптужених
Срба и разобличио методе којима се Монархија користила у оба п.роцеса.
 264 Љубомирка Кркљуш: Правна исШорија срйскоi нароgа

Углед Србије nорастао је после љеног успешног изласка из Царинског рата

који је против ље повела Аустро-Угарска, а нарочито после Балканског. рата.
Све
је шира и активнија била политичка делатност омладине на
~ародном уЈедиљељу.
Организују се бројна тајна омладинска удружеља, одржаваЈу зборови, оснивају
листови. Владајући бечки кругови nриписивали су ове националне акције
утицају
Србије, а не својој политици. Нису увиђали да је револуционарно распол
ожеље
резултат политике која није допуштала равноправност потлач
ених словенских на­
рода у Монархији. Сматрали су да се проблеми могу решити сламаљем
Србије.
Начелник аустроугарског генералштаба Конрад фон Хецендорф је у својим
мемо­
арима навео да је од 1. јануара 1913. па до 1. јуна 1914. тражио од бечке владе
24
пута да се поведе превентивни рат против Србије.

2. Јуrословенска мисао у Србији

Мисао о ствараљу заједничке државе се у Србији развијала другачијим

то­
ковима. Српска· државност изграђивана је у ослободилачким устанцима
против
Турске, па је природно да су прве идеје о проширењу српске
државе имале на уму
ослобођеље српских области које су се још налазиле под турском влашћ
у. У вре­
ме уставобранитељске владавине настао је први потпун српски
национални np9-
rpaм, Начершаније Илије Гарашанина, 1844. године, о којем је већ било
речи. У
другој половини XIX века национална nолитика Србије је усмерена ка
прошире­
љу државе суседним областима турске царевине, насељеним српски
м становни­
штвом, а потом и другим крајевима са етнички измешаним
становништво м.
У току своје друге владавине, кнез Михаило Обреновић је створио амбиц
и­
озан национални програм. Кнез је интензивно деловао на ствара
љу балканског
савеза. Са Црном Гором је склопљен угонор о савезу октобра 1866.
године . Иако
је пре свега имао за циљ срnско национално уједињење, овај савез је
био и nрви
значајнији савез за ствараље југословенске државе и балканске конфед
ерације.
ИлијаГарашанин је 1866. и 1867. одржавао везе са би скупом Штросмајер
ом
и Народном странком, у циљу уједиљеља југословенских народа у држав
у која
би била независна од Аустрије и од Турске, на чијем би челу ипак, због својих
заслуга, била Србија . Хрватски политичари су прихватили да Босна буде приса­
једињена Србији, као један од првих корака ка ствараљу будуће југословенск
е
државе. У мају 1867. године је склопљен протокол са једном бугарс
ком еми­
грантском организацијом у Букурешту, по којем је требало да дође
до ствараља
заједничке јужнословенске државе са Србијом.

Августа 1866. године је .у Новом Саду била основана једна организација ,

Ујеgињена омлаgина срйска , чији је циљ био уједиљеље српског народа у Срби­
ји и хабзбуршким покрајинама и буђеље срnске националне свести у турским.
У љеном организоваљу учествовали су србијански и војвођански либерали,
Пети део: Прва зајеgничка југословенска gржава
265

али и истакнути политички, јавни и културни радници из готово свих југосло­

венских земаља. Организација је требало да ради на просветном, културном и
uаучном уздизаљу српског народа, без обзира на постојеће државне границе.
То је била прва организација чија је делатност обухватала осим Србије и Црне
Горе и оне југословенске крајеве који су били nод влашћу Аустро-Угарске и
Османске империје. Међутим, већ приликом осниваља она је прерасла прво­
битно предвиђене циљеве и добила изразито политички карактер.
Владимир Јовановић, један од оснивача Омладине и један од главних
идеолога либерализма у Србији је сматрао да решеље источног питаља лежи
у ствараљу једне балканске федерације, или, пак, само конфедерације, у којој
би балкански народи били уједиљени у једној равноправној заједници. Срби­
ја би у томе процесу имала посебан задатак, какав има Пијемонт у борби за
уједиљеље Италије. Уједиљена омладина српска је 1871- 1872. године покуша­
ла да организује противтурски устанак на Балканском полуострву. Иако није
успео, овај покушај има велики значај, јер је допринео политичком окупљаљу
на делу народног ослобођеља и уједиљеља. Уједиљена омладина српска је за­
браљена 1871. године.
Српски социјалисти, на челу са Светозаром Марковићем су се залагали
за револуционарно рушеље Турске и Аустрије и за примену "начела народно­
сти" у решавању Источноr питаља. Сматрали су да се национално питање ју­
жнословенских народа може заснивати само на бази федерације равноправних
народа на Балкану и на начелима самоуправе.

Српске политичке странке су у погледу националног питања имале уrлав­

ном истоветне ставове: да се, према могућностима ради на ослобођељу свег
још неослобођеног српства, целог српског народа и на љеговом уједиљељу, тј.
укључељу у српску државу оних територија које су насељене српским или пре­
тежио српским становништвом. Национална политика српских влада у пракси
је била донекле друrачија него у писаним страначким програмима. После 1903.
године она је била усмерена уrлавном према југу и проширељу државе Старом
Србијом и Македонијом. 14 Одлуке Берлинског конгреса о окупацији Босне и
Херцеговине од стране Аустро-Угарске и љена политика продора ка истоку
спречавали су развој националне свести у Босни и Херцеговини и умаљили на­
де да ће се ове области у догледно време ослободити и прикључити српској др­
жави. Иако су Босну и Херцеговину све политичке странке у Србији сматрале
за срnску земљу, у којој живе Срби највише nравославне, маље исламске, а нај­
мање католичке вероисповести, у ситуацији када је она дошла под власт Аустро­
Угарске, ни у политичким програмима, ни у активности срnских влада се није
могло јавно nомиљати ширеље срnске државе на ове земље. У nогледу Босне и

14 Под Старом Србијом се подразумевала територија до Шар-планине, тј. данашња

Рашка област и Косово и Метохија.
 Љубомирка Кркљуш: Правна исШорија срйскоi нароgа
266

Херцеговине је 1905..године донета одлука о томе да ће се тамошњи народ при­

премати да у подесном тренутку покрене питање о аутономији~ а у међународ­
ним односима припремити земљиште да се питање аутономиЈе
постави пред
великим силама.

Имајући у виду односе са Аустро-Угарском. још се мање могло у национ

ал­
не програме уносити питање судбине Срба у другим хабзбуршким југословен­
ским земљама, Хрватској, Славонији, Далмацији и Јужној Угарској. Све српске
политичке странке су у штампи, публицистичким списима и у другим
видовима
показивале интересоваље за ове области, углавном као територије на којима
Ср­
би живе, али у конкретним политичким плановима се оне нису помињале.
Поли­
тички контакти између српских и хрватских политичара били су ретки. Није било
конкретних планова о уједињењу са Црном Гором, иако се на Црну Гору увек
рачу­
нало као на најближу савезницу у ослободилачком рату против Турске.
И у Србији се као носилац правог југословенског програма јавља омлад
и­
на, првенствено студентска. На великој школи је 1902. године основа
на удруже ­
ње Словенски jyi. У првом броју истоименог листа је као циљ за који
се треба
борити било наведено: ,.одмах савез Србије, Бугарске и Црне Горе,
а затим свих
Јужних Словена': Словенски jyi је потом претворен у грађански клуб у којем
су
већину чинили истакнути политичари Самосталне радикалне
странке и стра­
начки неопредељени интелектуалци. Иницијативом омnадине, али
и других по­
јединаца из интелектуалних кругова долази у то време до бројних сусрет
а јав­
них и културних радника из југословенских земаља Аустро-Угарске
и Србије.
Царински рат (1906-1911) и анексиона криза довели су до снажнијег развоја
националне свести и националног јединства, не само у Србији, него
и у аустроугар­
ским југословенским земљама и до пораста интересоваља, симпат
ија и солидарно­
сти према Србији. Ослобођене страха од економских санкцијаАустро-Уга
рске, вла­
де у Србији су после Царинског рата слободније исказивале своје
национаЈlне
аспирације. Отворено се говори о Босни и Херцеговини, као српским земљама
ио
другим аустроуrарским областима у којима у великом броју живи српско
станов­
ништво, које има право да буде слободно и независно.

Владајући кругови у Србији, али и најшира јавност реаговала је одлучн

о
на анексију Босне и Херцеговине 1908. године.
Великим силама је упућена нота
у којој је тражено да Босна и Херцеговина буде организована у "слобо
дну и
аутономну државу". Народна скупштина је донела резолуцију у којој
се проте­
стује nротив анексије и изјављује спремност на све жртве и одобравају
све ме­
ре које влада буде nредузела. Организован је низ демонстрација, митинга
и дру­
гих врста nротеста против анексије.

· Српска социјалдемократска странка је осудила анексију као акт наси­

ља једне имnеријалистичке силе, али је осудила и планове српске владе
о
ширењу граница државе и заузимала се за самооnредељеље
народа Босне и
. Херцеговине. Једино правилно решење међусобних односа балканских држава
Пети део: Прва зајеgничка југословенска gржава
267

социјалдемократи су видели у балканској федерацији демократских држава,

I<oja би била брана империјализму великих сила. До краја свог постојаља
Cpnci<a социјалдемократска странка је остала при програму ствараља бал­
I<анске, а не југословенске федерације.

Током анексионе кризе, Аустро-Угарска је била решена да започне рат

nротив Србије, под изговором да се брани од великосрпске опасности. После­
дице анексије су биле све јасније сазнаље да је рат са Аустро-Угарском неизбе­
жан. Не само у Србији него и у југословенским земљама Аустро-Угарске расла
је огорченост према љој и бивало је све очигледније да је немогуће да потлачени
народи своја основна национална и демократска права остваре у оквиру Мо­
нархије. Патриотске и националне организације су појачале свој рад, а готово
сnонтано је настала националистичка борбена организација ,,Народна одбра­
на", која је до Првог светског рата одиграла значајну улогу. Народна одбрана је
nоклањала нарочиту пажљу у свом раду буђењу и развијаљу националне све­
сти и одржаваљу културних веза са ближим и даљим саплеменицима ван Србије,
као и са осталим пријатељским народима. Незадовољни радом Народне одбране,
који је био углавном културни, неки љени чланови, углавном официри -з авер ени­
ци из 1903. године основали су 1911. тајну револуционарну националистичку
организацију "Уједињеље или смрт': познатију под називом ,,Црна рука': која је
требало да се против непријатеља српске идеје бори свим средствима, подразуме­
вајући и терористичка.

У концепцијама о ствараљу заједничке државе, у Србији, али и у хрват­

ским земљама, полазило се од становишта да су Срби и Хрвати један народ.
Усамљено гледиште у кругу српских политичара о овом питаљу имао је вођа
војвођанских радикала Јаша Томић. Томић је тврдио да су Срби, Хрвати и
Словенци три сродна народа, који треба да теже стварању државне заједнице,
али да се ради о три народа, а не о једном, и да неће бити стабилна државна за~
једница која буде изграђена на тој погрешној претпоставци.

Балкански ратови су имали веома повољан одјек и изазвали талас симпа­

тија и одушевљеља за Србију, не само у омладинским, него и у ширим друштве­
ним круговима у аустроугарским југословенским земљама. После балканских
ратова је дошло и до нове оријентације у спољнополитичким плановима Срби­
је. После успешно завршеног коначног обрачуна са Турском, почиње се разми­
шљати и о ослобођељу и уједињењу са Србијом свих југословенских земаља
nод Аустро-Угарском.
 Глава друга

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ И СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ

ДРЖАВЕ 1914-1918. ГОДИНЕ

1. Ток Првоr светскоr рата

Тек Први светски рат и љегове последице) у првом реду пропаст Хаб­
збуршке монархије су створили реалну могућност за ствараље заједничке др­
жаве Јужних Словена. На Bugoвgaн) 28. јуна 1914. ioguнe на аустроугарског
престолонаследника Фраљу Фердинанда извршили су у Сарајеву атентат чла­
нови организације Млада Босна. У атентату је Аустро-Угарска нашла дуго
тражени повод који ће јој послужити за објаву рата Србији. Иако су сви атен­
татори били аустроугарски поданици) а међу љима је поред Срба било и Хрва­
та и Муслимана) Аустро~Угарска је оптужила званичну Србију да је учество­
вала у љеговој приnреми. Супротности међу великим силама су достигле
такав степен и биле толико заоштрене) да је само требало наћи најмаљи по­
вод за почетак непријатељстава.

Напротив) Србија се трудила да избегне сваки догађај који је могао по­

служити као повод оваквим аустроугарским оптужбама. После два тешка ра­
та и великих људских и материјалних rубитака) Србија није била спремна да
уђе у ратни сукоб са Аустро-Угарском. Мада је службени представник аустро­
угарског министарства спољних послова после обављене истраге закључио да
не постоје докази о одговорности српске владе за атентат) бечка влада је и
поред тога оптужила Србију да је подстакла и организовала атентат. Србији је
23. јула упућен ултиматум) са условима које није могла прихватити ниједна
суверена држава. Свесна несразмере својих снага у односу на Аустро-Угарску)
српска влада је била спремна да покуша да избегне сукоб. Прихваћене су све
тачке ултиматума) изузев тачке 6) која је одбијена ))јер би то била повреда Уста­
ва и Закона о кривичRом поступку'~ Влада је изјавила спремност да прихвати
миран споразум и да сnорна. питаља преда на разматрање Међународном суду
у Хагу или великим силама. Аустроугарски посланик је напустио Београд ZS.
јула) а српска влада се исте вечери повукла у Ниш. Црногорски краљ Никола
 . ,,, .Р (' "щра-. .1 h t'" t·\·111 lf{'•M•1o 111 I Љ'Гщ, , • l'йl ч11 '-lflpt.>qu
·- - . ------· -. -- . ------ -- .. - - -· .. ·-- --·- ·- ----· -·-- --~

k 2;, 1 ~..1'-\ )'!1 \'ТIН' ~'t.'П.'Н1'\' :\ щ' К(<\Н,1р) tiO}'\' K )' (tJ~ lHH1pHn(·t~H ~i t.l .:lj.18 ~t() Оtре
м­
Н '""· \· Ј\:, (r Нрн .t t\,p.1 прн ар~'>f\Н l: ~'6н ј н . Л)~~rр (' · ~ ~-~ч'IО\01 fe l:р ћнЈн Pћ l зlнt
Jta рат
} ~ . jY.'t,\ 1U t 4. fOl\ HH~ t'6НЧ Н НМ Н~ ЈН:'ГfЧlМОМ .

Ау(ч' о - Уr<iр~· к~" ic н~кн.'ј;} n ,, ;\.t l'д130_i JI Ц рн у Гrtry \Щ Сrбн iе н да је n риоо­

,11 Н •\ Н<..'~~~-р ~нню"~т у ptlтy. оћсћ Ј ~шi ућ н ioi новча ну тюмо ћ Jf тернто рн.јзл но
про ­
шнрt'Њt'. Mrћ~· п t~t. пot\t\\<lНtl ta Lрбнјом r ради ц н он а л ннм
саве:нн1штв ом , осе ­
ll.н~ем Јuiедшfш тf\а н.lЦtюн\l n не ( 8t'(TH н н стuрп јс ке с удб ине , Црн а
Гора је
npot·п a(J t.~a моб нл нзанн iу оt·ћ :!8. jp tn. _iош о рс неrо што је Срби ј и сти гла
обја в~t
r~на. н~)том од 5. ,, 1\густа је nрекинул а щнt ломатске односе са Аустр
о- Уrарс ком.
6. (нн·У\.'Т(t је;- ~)бј ав н ла рат Аустр о - Уrар( ко_ј , а ll . a ntl '(Ta Немачкој.
Краљ Нн кола
_k rю;N,\\) ~ароД .. у свети ра1· за слободу срnст ва н југословен
ства·~
А)\.:тр о~ Yt·npcкa ј~ nредвиђала 1 случају вој не п обеде н ад Срб ијо м анект
и­
Г'lње западне Срб.и_iе и њено насељ с.tваtье немачким , мађарск им
н хрватск и м
колоюкпtма . Етюtч юt 6п се променио саста в ста новни ш тва у источ
ној Босни .
та.ко што би Cpбtt бил и rtесљенн I-t та териториј а би ла организова
на као вој на
rpnюtцa. Остатак Србије би 61to nодређен Аустр о- Угарс кој , та ко
што би изгу­
био право на самосталну слољн у nол итику и била nроrлашена цари
нска и трrо­
вачка унија . Северна Албаюфt би поста ла аустр оугар ска
утицајна зона. Сви
ови аусrро уrарс ки ратни циљев и били су подређени немач
ким nлановима о
шире.њ у немачког утицаја на целу источну Европу, где би Немач
ка вршила еко­
номсюt и nолит и чки )''11 ЛЈtВ .

Иако је бечка врховна коман да замишљала напад на Србију као

неку врсту
казнене ексnедициј е) аустроугарс ке офанз иве на Србију 1914.
године су се завр­
шиле потпуним неусnехом. Битке на йланини Церу og 16. go
19. авiусШ а, на Дрини
йочеiйко,ч сейШембра и на Колубари og 17. новембра go 15. gеt~ем
бра 1914. iоgине
б н ле су велике победе српске војске , али је она у овим битка
ма претрпела и вели­
ке губитке. Више од nоловине оперативне војске било је избач
ен о из строја .
Следе ће године није било већих војних операција, али
је земља тешко
страдала због еnидемије пегавог тифуса. У току 1915. годин
е се још окупљају
nротивнички табори великих сила. Многе државе још нису
биле ушле у рат и
њихов о учешће на страни једног од двају зараћених табора
је често било усл.о­
вљавано одређеним устуn цима) обично на рачун малих
држава и народа. У
пролеће је у рат ушла Италија. Бугарска је отворено стала на
страну централ­
них сила) али се погађала и са Антантом) захтевајући да
јој се као цена за уче­
шће у рату на страни Антанте устуnи читава Македонија . За
табор Антанте
1915. година је била неnовољна) па су вођени и nреговори о обуст ави рата.
Централне силе су разматрале моrућност евентуалног сепаратног
мира са Ср­
бијом. Када је то одбијена) Централне силе су одлучиле да уништ
е срnску и
црногорску војску у јесен 1915. Претходно је склоnљен споразум са Бугар­
схом о њеном учешћу у рату против Србије. Бугарској је обећа
на Македонија
и делови Србије до Мораве.
llc lll jl('(l , J/r(l /1 l(l/t'f/t41/ 1fl,'ol il','tlt 1tlf!('IIГ ~' I I t/1'..,'(//t(l
- - -- - - .... -· - -- -- -- -- - .. - ---- - - - -·-·------ - . 271

ОфЈн ш nом 11pnт11n Сrб н Је }' ,lcce11 19 15. је комондоrню нсм 11 t1 кн r·e нepan
M n t<t:'ll .н.· н . MI\1({'1\;\CHonc труне С)' fi. шo·nfipu nреш11е J~pt aA н кренуЈЈе до 1 ннюм
Морt\ЈН'. У( nсшю је тннщ Ј)уЈ·арске " Aycrpo- Yrnpc кe , те су б и пе п реrсченс
ком}' НIIЮН111 iе У дnlll t ~r н М()rаве и Вардt1 ра. кој е су n нл е од стра·t·еЈшюг з начаја
за С рби ј у, о ltне:н~ ro Соn)' Ном , где су се нећ бнпе искрца11е неке саnсз н.ичке једи ­
тшс. Срнскn нладn је одбнла немачки зах1еu за Кtнtи·rулацију и одлуч и па дn се
nојска п оnу ч е ltpeкo Апбсншје. између шш н ина JJJnpe и Прокпстија и Црне Горе.
[iншннtrа срnске војске, исцрпена и десеткова на тшорима, mађу и 6олсшћу из­
била је на територију нЈмсl)у Скадра и Драча. Срп ска војска је на nочетку офан ­
знuе у октобру 1915. бројала 420.000, а у децембру и ј ануару 1916. око 220.000
људн . Из Ва1tщ1 с је војска ttребачена на Крф и ост рво Видо, где је nомрЈЈо још
много исщ.>шьеннх вој ника , сахрањиваних у nоде Јонскоr· мора.

Uрноrорска војска је била спремна на услове каnитулације, изузев nреда­

је српских тру nа , rш су nреговори прекинути. Цетиње је освојено 13. јануара,
Црна Гора ј е окупирана без капитулације. Тако се почетком 1916. године срп ­
сtш владар. регент. влада, највећи број народних посланика, војници способни
за борбу и велики број цини11ног становништва налази у избеrлиштву. И црно­
горски краљ, већина војних старешина и водећих политичара, нешто војске и
чиновника су такође избегли у иностранство.

После оnоравка на Крфу српска војска је пребачена на Солунски фронт,

где су се већ налазиле савезничке јединице. Солунски фронт је после српског
слома из гледао неким савезницама излишан, али је одржан на инсистирање
српске владе и извесних француских политичких и војних личности. Српска
влада је сматрала да је одржање Солунског фронта битно, јер је то давало наде
да ће почети непосредна акција за спас Србије. Да би се он одржао на њега су
упућени последњи остаци српске војске, 152.000 људи . После тога се Солунски
фронт стабилизовао и позициони рат је вођен све до 1918. године. Солунски
фронт и поновна nојава српске војске на бојишту је имала не само војни него и
вел ики политички значај.

У срnској војсци се налазио и један број добровољаца. То су били

претежно омладинци, Срби из пречанских крајева. Улога добровољаца у рату
била је значајна, не само због њиховог војног доприноса, него и због политич­
ког и моралног значења, које је лежала у заједничкој борби nрипадника јуrосло­
венских народа из Аустро-Угарске на страни српске војске и савезника за осло­
бођење и уједињење. У томе се показао и став ширих слојева народа према
стварању заједничке државе.

Руска револуција 1917. године је имала снажан утицај на све зараћене зе­
мље. Избијали су масовни штрајкови у западним земљама, Француској и Вели­
кој Британији. Велике савезничке силе нису ни у почетку рата имале намеру да
руше Аустро-Угарску, која је сматрана за брану не само против немачке опасно­
сти, него и руске, а после руске револуције су биле још увереније да Хабзбуршку
 272 Љубомирка Кркљуш: Правна историја срйскоi нароgа

монархију треба сачувати као брану ширењу рев~луционарних утицаја. Запад­

не силе су главног непријатеља виделе у НемачкоЈ. У априлу 1917. године ушле
су у рат и Сједиљене Америчке Државе, што је повећа~о изгледе савезника на
победу над централним силама. Револуционарни утицаЈИ имали су плодно
тле у
југословенским земљама, међу становништвом изложеном прогонима и
преким
судовима, које је живело у веома тешким економским приликама.

у току 1918. године савезници су упоредо са офанзивом на западу, nри­

премали и офанзиву на Солунском фронту. Савезничком војском командовао
је француски генерал Франше д'Епере, а српском поред престолонаслед
ника
Александра војвода Живојин Мишић. Од 26 савезничких дивизија било је на
Солунском фронту шест српских . Савезничка офанзива почела је 15. септем­
бра 1918. године, а Београд је ослобођен 1. новембра 1918. Српска војска је под
сталном борбом прешла за 45 дана преко 500 километара. Показало се да је
Солунски фронт имао много већи значај за исход Првог светског рата него што
се у почетку рата мислило. У Првом светском рату Србија је изгубила око 43%
свог становништва, а Црна Гора једну четвртину. Велики губици становништва
били су у Босни и Херцеговини и Словенији.

Разлози пораза Аустро-Угарске у Првом светском рату су били бројни и

сложени. Свакако најважнији узроци пораза леже у дубоким супротностима
које су постојале у Монархији, националним и социјалним. У условима свет­
ског рата оне су се све више заоштравале, тако да се може рећи да се крајем рата
Аустро-Угарска урушила под теретом својих унутрашњих противречности
.
Аустроугарска војска највећим делом није била мотивисана да се бори у
том
рату, за интересе државе у којој је била национално и социјално обесправљена.
Наnротив, срnска војска, далеко слабије опремљена, исцрпљена ратовима nрет­
ходних година, бранила је своју земљу и своја огњишта.

- Прилике у југословенским земљама Аустро-Угарске

у току Првог светског рата -

Одмах после избијања рата аустроугарске власти су почеле прогон свих

оних који се нису слагали са нападом на Србију. Настојали су да продубе су­
кобе између Срба и Хрвата и нарочитим распоредом војних јединица. У свим
хабзбуршким покрајинама власти су почеле ошта р прогон Срба. Најтежи про­
гони организовани су у Босни и Херцеговини. Уведене су ванредне мере, уки­
нуте су српске и социјалистичке установе, друштвене, политичке и културне.
Установљени су преки судови. Концентрациони логори су организовани у Бо­
сни, а било их је и у Аустрији и у Угарској. Само у логор у Араду је од августа
1914. било послано 45.000 људи, већином жена и деце. у овим логорима се
масовно умирало, од глади и болести. У Босни и Херцеговини формирана је
Пет~ део: Прва зајеgничка југословенска gржава
273

ломоћна милиција, ,,ш!ћкори)) (Schutzcorps), у коју је мобилисан градски и

сеоски олош. Власт им Је прећутно допустила да се обрачунавају са Србима и
они су вршили невиђене злочине над цивилним становништвом, које су
аустроугарске власти правдале "верским разлозима~:

у Хрватској је владајућа Хрватско-српска коалиција настојала да не

даје властима повода за репресивне мере, па је стварно подржавала Монар­
хију у рату. Све главне политичке странке изражавале су лојалност Монар­
хији, и када би се говорило о уједиљељу југословенских народа, остајало се
при неким варијантама тријалистичког преуређеља целе Монархије, или
лак окупљаља Југословена у оквиру Угарске. Забраљена су сва српска удру­
жења, не само политичка, него и просветна, културна и добротворна. Почет­
ком рата, антисрпско расположеље је захватило и ниже католичко свештен­
ство. У Далмацији је уведен ратни и преки суд и хапшени и стрељани српски
и југословенски оријентисани интелектуалци. Строго је контролисан рад
православних свештеника који нису били похапшени, као и либералних ка­
толичких свештеника.

У Словенији су поред омладинаца страдали углавном либерални инте­

лектуалци. Ухапшен је Иван Цанкар) најугледнији словеначки кљижевник. Ви­
ше од двадесет првака омладинског покрета је одведено у затвор. Нису кажља­
вани само они који су подржавали Србију на било који начин, него и либерални
национални радници.

После сарајевског атентата су и у Војводини почели масовни прогони

српског становништва. Почетком рата су у Војводини распуштене све опозици­
оне странке народности и обустављена њихова штампа. Велики број виђенијих
политичара и интелектуалаца је ухапшен и интерниран. Многи су досnели у
логоре, где се масовно умирало. После кратког nродора српске војске у Срем и
у јужни Банат 1914. године, коју је становништво тих места срдачно дочекало,
извршен е су према њима стр~овите репресалије. Тако су се већ почетком рата
у Војводини појавили разни облици отпора ратним циљеви~а Хабзбуршке мо­
нархије) а ситуација у nограничним областима према Србији је била таква да су
аустроугарске власти предвиђале и моrућност оружаног устанка.

2. Србија и јуrословенско уједиљеље

Ратни циљеви српске владе у току првог светског рата изражени су у

разним изјавама и документима. Први ратни циљ који је регент саопштио на
самом почетку рата, 4. авiусша, б~о је дефанзиван: одбрана отаџбине и од­
брана слободе и независности српског народа. Имајући у виду околности
иэбијања светског рата Србија тада није могла истаћи југословенско уједиље­
ње као свој ратни циљ . Међутим, почетак рата је отварао могућност распада
 Љубомирю\ l<рк љ уш: Праона llcйlopuja cpticl<ot нapogtl
274

Аустро-Угарске и ослобођење народа који су живели у њеним границама.

Победа табора Антанте, Трајног споразу ма, омогућила би остварење југосло-
венског уједињења.

Ратни циљ Србије је следећих месеци формулисан у зависности од разво­

ја рата и од формирања табора зарnћених земаља. Иако Србија ни до краја рата
није формално постала чланица Тројноr споразума, она је фактички била веза­
на за њеrа, својим ранијим међународним везама и односима, као и по
самој
позицији створеној почетком рата. Многе земље које су касније учествовале у
рату нису одмах приступиле зараћеним таборима. Свој пристанак уз једну или
другу страну су условљавале одређеним уступцима, махом територијалним до­
бицима, на рачун територија евентуално побеђених земаља супротног табора,
или малих земаља као што је била Србија, која је била принуђена да у рату рачу­
на на подршку великих сила, без које се није могла надати да ће из рата изаћи
независна и територијално неумањена.

Тако је 5. августа , само недељу дана после почетка рата руски мини
­
стар иностраних послова Сазонов затражио од председника српске
владе
Николе Пашића да одмах, преко Русије, преда Бугарској један део територије
Македоније. То је била цена за неутралност Бугарске у рату. За учешће у рату
на страни сила Антанте, Србија је требало да Бугарској устуnи спорну тери­
торију из Балканских ратова, тј. целу Вардарску Македонију. За овај уступак,
Русија је обећавала Србији добитке који ће бити ,,несразмерни" са· жртвама
које она у рату треба да поднесе . Притисак на Србију је представљало и обра­
зложеље које је у овом захтеву дато: рат је избио "ради заштите Србије". Ср­
бији је предочено да се ускоро може десити да и Италија постави своје
захте­
ве, као цену за улазак у рат на страни савезника. Пошто се Пашић одлучн
о
противио овим захтевима, Русија их је поновила, заједно са Француском
и
Великом Бр.и.т анијом 30. августа .

Приморана да прихвати овај захтев, српска влада је одговорила да је Ср­

бија спремна да Бугарској уступи део своје територије, ако ова буде ушла у рат
да би Србију бранила од евентуалних напада Турске и Румуније, с тим да· то
исто учине и Румунија и Грчка, после победе у рату сила Тројног споразу
ма,
"када би ове силе диктирале услове мира и учиниле да Србија добије српско-хр­
ватске територије с припад ајућом морском обалом': У овој изјави, која још
не­
ма карактер ратног програма јер се ради само о дипломатској преписц
и, први
· пут је изнет ратни цИљ Србије, који се састојао у добијању српско-хрватске те­
:риторије, укључујући Приморје и Далмацију. Савезници нису прихватили овај
з.ахтев, одговоривши да ће се компензације Србији одредити после рата, у скла­
Ду:са наnорима и жртвама које Србија буде уложила. Убрзо после тога, поново
: У :вези са питањем уласка Бугарске у рат, Пашић је 4. сейшембра једном потом
0б~еs:тио <,:ав·еан:ичке ~лаДе да ;е· ратни· ц;иљ СрбИје да се на Балкану створи
-пј~~~ ј~а јуrоащџt.дна.сЛQ~Једска др.Жава· у чИји ·би.: са~тав ушли сви Срби и сви
Пети део: Прва зajegнrrttкa југословенска gржаоа
275

Хрвати и сви Словенци ... Петнаест милиона Срба, Хрвата и Словенаца уједиње·
них у једну државу били би убрзо и војнички и економски спремни и толико
јаки да не би само очували мир од наруwавања, него би били и један стожер за
))

све балканске народе .

у исто време су савезнички диnломати nочели и nреговоре са Италијом
око њеноr уласка у рат. Сазонов је Италији обећао "nотпуну превласт на Јадра­
ну са свима условима који су за то потребни, уз изузетак само неких концесија
Србији~~. Вести о савезничким преговорима са Италијом и понуди устуnања
Далмације Италији, били су српској влади крајње неповољни. Наглашаван је
српски и српско-хрватски карактер Далмације. Савезници су упозорени на то
да становници Далмације желе уједињење са Србијом и да то захтевају њени
национални интереси. У образложењу овог става је истицан словенски карак­
тер Далмације: највише око 18.000 броји италијанске становништво, док Срба
и Хрвата има 700.000.
Многи угледни јавни радници и интелектуалци из хабзбуршких зема­
ља, нарочито из Далмације, који су били југословенски оријентисани, избе­
гли су у Италију одмах после сарајевског атентата или после почетка рата.
Они су, углавном појединачно, с обзиром на то да су имали добре везе и по­
знанства у савезничким интелектуалним и политичким круговима, заnочели

пропагандну активност, у циљу објашњавања суштине југословенског пита­

ња. Обавештен о тој активности, председник срnске владе Никола Пашић је
предложио двојици политичара из Босне и Херцеговине, који су се затекли у
Србији после сарај евског атентата, да ступе у везу са овим емигрантима и да
оснују један комитет, одбор, који би се организованије бавио овом активно­
шћу. На састанку одржаном у Нишу 27. октобра израђена су упутства за ства­
рање "Југословенског одбора". У овим упутствима су први пут изнесени ста­
вови Николе Пашића, председника Радикалне странке и председника српске
владе о организацији будуће заједничке државе, разуме се у најопштијим цр­
тама. Мада се види да се Србија по овом концепту сматра за центар, стожер
будуће југословенске државе, заједничка држава ће бити нова, а не само про­
ширена Србија, формирана простим присаједињењем југословенских зема­
ља. Гарантују се одређене ,,националне особине сваког племена': али ће држа­
ва ипак бити јединствена, а не федеративна.

Крајем 1914. гоДине

формирана је нова српска влада, у коју су у~ли
представници свих политичких странака (осим Народне, раније. Либералне
странке). Формирање општестраначке, концентрационе владе требало је да
и саставом владе покаже јединство свих народних снага у тешким тренуци­
ма у којима се држава налазила. Влада је образована 5. децембра, а 7. децем:­
бра је изнела пред народну скупштину свој програм. У програму је истакнут
~ ратни циљ Србије: "Уверена у решеност целог народа да истраје у светој
борби за одбрану свога огњишта и своје слободе, Влада Краљевине сматра
 276 Љубомирка Кркљуш: Правна историја срйскоi нароgа

као свој најглавнији и у овим судбоносним. тренутц~м~ једини задатак да

обезбеди успешан свршетак овог великог воЈевања_ КОЈе Је, у тренутку кад
је
започето, постало уједно борбом за ослобођеље и у)едињење наше неслобод­
не браће Срба, Хрвата и Словенаца''. ~ва изјава је познат~ п~д називом Ни­
шка gекларација. Програм нове владе Је у скупштини усвоЈен Једногл
асно. За
њега нису гласала само два посланика Српске социјалдемократске странке,
са образложењем да нису гласали зато што о декларацији није вођена прет­
ходна дебата. Нишка gекларација је представљала прекретницу у поглед
има
српских грађанских политичких странака, које су до тада у својим југосло­
венским програмима биле окренуте решавањ у српског питања . У Деклараци­
ји је изнесен програм који је спајао ослобођење и одбрану отаџбине и опште­
југословенско уједињење.

Планови српске владе о стварању заједничке југословенске државе

нису имали подршку савезничких сила, па чак ни традиц
ионалне заштит­
нице Србије, Русије. Остајући при својим давнашњим плановима о овлада­
ваљу Цариградом и мореузима, Русија се противила стварању државе
у ко­
јој ·би већину становништва чинили католици. Западне силе нису све до
половине 1918. године као свој ратни циљ виделе рушење Аустро-Угарске
,
већ само њено слабљење. Француска и Енглеска су имале капитал инвести
­
ран у Аустро- Угарској, који би био угрожен њеним распадом. Осим тога,
постојање Аустро -Угарске било је фактор равнотеже у Европи и спречава­
ло снажнији продор Русије у југоисточну Европу и на Балкан. Силе Антан­
те су веровале да ће са Аустро-Угарском постићи сепаратни мир и тако
раздвојити централне силе. Југословенски народи нису за своје уједињ
ење
имали ни подршку Ватикана. За Свету столицу је рат значио угрожавање
Хабзбуршке монархије, "најкатоличкије државе", а стварање заједничке ју­
гословенске државе претило превагом православља на ивицам
а Подуна ­
вља и средње Европе .

Стварање шире југословенске државне заједнице било је угрожено и

уступцима које су Британија, Француска и Русија обећале Италији шајним
сио­
разумом у Лонgону 16. айрила 1915. ioguнe. Овим споразумом је Италији обећан
Трст, цела Истра, Горица, кварнерска острва и Далмација, од Хрватског примор­
ја до рта Плоче, северно од Сплита. Добила би и главна далматинска острва, а
од већих острва не би јој припали Брач, Шолта, Крк и Раб. Стварање југословен­
ске државе, као новог снажног суседа, Италија је сматрала сметњом за
оствари­
ваље италијанске превласти на Јадранском мору. Италија је приступила и фор­
мално Тројном споразуму 20. маја 1915. године.

Оно у чему су се велике силе саглашавале од почетка рата било је про ши­
рење Србије након рата на следеће џбласти: Босну и Херцеговину, део Македо­
није, део Јужне Угарске и велики део или целу Далмацију. Стварање велике Ср­
бије било је ближе плано~има великих сила него стварање Југославије.
Лети део: Прва зајеgничка југословенска gржава
277

З. Осниваље Југословенскоr одбора

Југословенски одбор су основали југословенски емигранти из хабзбур­

шк:их земаља, који су после сарајевског атентата избегли пред прогонима вла­
сти, због својих југословенских уверења. То су били политичари из Далмације:
Франо Супило, Анте Трумбић, Иван Мештровић, неки тршћански Словенци и
неки политички људи из Босне, који су успели да напусте земљу. Они су пре
рата били на линији политике Хрватско-српске коалиције. Ф рано Супи ло је јед.
но време био најистакнутија политичка лично ст код Јужних Словена у Монар­
хији. Борио се за јединствену југословенску државу, али је био резервисан пре­
ма унитарној државној заједници.

После договора са Николом Пашићем, двојица политичара из Босне, Ни­

кола Стојановић и Душан Васиљевић су се у Италији састали са овом тројицом
хрватских политичара. У Фиренци је 22-25. новембра 1914. iоgине одржан саста­
нак на којем је закључено да се оснује организација која ће светско јавно мње­
ње обавештавати о напорима за југословенско уједињење. Одбор је формално
конституисан у Паризу 1. маја 1915, а почео да ради 9. маја у Лондону. За пред­
седника Југословенског одбора је био изабран др Анте Трумбић, адвокат из
Сплита. Најважнији задатак Одбора је био да шири пропаганду о југословен­
ском питању и о уједи'њењу у једну државу, различитим средствима: контакти­
ма са савезничким политичким врховима, публицистичком активношћу, одр­
жавањем предавања и на друге начине. Активност одбора је била нарочито
жива међу југословенским исељеницима у обема Америкама. У овој својој про­
пагандној активности Југословенски одбор је полазио од претпоставке о наци­
оналном јединству Срба, Хрвата и Словенаца, тј. од става да се ради о једном
јединственом народу, са различитим племенским, односно регионалним име­
нима. Прихватање тезе о народном, националном јединству је оправдавало з ах­
тев да се оснује зајед~ичка држава.

Оснивањем Југословенског одбора је требало спречити да клерикални

католички кругови преузму иницијативу и окрену светско јавно мњење у прав­
цу сепаратизма Словенаца и Хрвата. Оснивањем Одбора од стране српске вла­
де и хрватских политичара било је спречено да британска влада организује јед­
ну такву организацију, која би била изван утицаја српске владе. Важан задатак
Одбора је био да утиче на светске цркве и потом, на међународни социјализам
и масонске крУЈ;ОВе. Низ чланова Југос~овенског одбора је припадао масонским
ложама и преко њих је омоrућен утицај на јавно мњење.

Противљење идеји о југословенском уједињењу двеју великих сила,

Русије и Велике ·Британије имало је у суштини исте, верске разлоге. Русија је
зазирала од државе у којој би живео велики број католика, каква би била бу­
дућа југословенска држава. Иако није била католичка земља, Велика Британи­
ја је процењивала да би свој утицај лакше спровела у држави са католичком
 2 ~8
-·Ј_ _._, _ __ _ ".,..~.,...- _ _ . , _ • . _--- ·~ -··- -·--··- --· -- · - - • · -
Т1•yti1~~~!-~ ~~ ~~·~~!'.'~~-~~~~-~~~~--~~,~~~~~t·~ '-t"f~ilo,~J~~tl~4
-·~

~ ~ћююм . " " 0 ј,)ј б н посrо_i.ю мi1tMt Р'·\"кн уn 11 нн . f.нrn~c tot ю\учнннн 11 n у(}щ 1 _
шкrн \.,. J.tн.·т~: n ~t l1 1t н лt.•i ,- () ~.: rn.ччн·У фелrр.\ТIН\Нt' jyг()(ЛIЧH' tl ( kC др жа nе. Cna-
ranи (у ~r у y~ept' t~~- д\1 Србнј<l Ht' трt'6а .i\t1 буне rн:щrћ't с наt·а у с твар1.1Њ}' зајед -
нм.~м· државе и њсн urн т "Р ·

С .\ lt:t\~Ct!\OM Н('КОЈ1НЈЮ чл·ан <'в~t Југос11оБе н сkо l· од6оrа кој н су ttoceдo ·

оапн (oncr~eнu '-"Peдcтfl u. рад Jyrocnonette'кor олбоrn .fr фннан с ираnа 'РПскn
1\ ЈН.\.А'' · СЈрз.дЊ<t н #1обрн од носи н з мс.~ђу с рпске ВЈН1дс н дел t.1 J yr·ocnoвeнct<or
t1дбoptt (у бtt!\H Н <\rушеНН noo te (GЗНЗЊВ О ~НlКЉ}"ЧИt\\НЬ}' JlOHДOHCI\Ot nat<тa.
Нах о ј е c~'бttja оштро ПЈ.'<ПС(ТОва nа протнn ЊСГ()IЈС сnдрж~нtе , Франо Cynиno
је н~t.1nравдан о осумњичмо \.rпску вnа.ду да тргуЈе (О Италијом око Да тrм а ци .
·ic. Суnи ~о it' окт<'бра 191 5. под нсt' _iе.да н меморандум брнтанс t<Ој влади , у ко­
.i ем т·р~.ж н Да 6р1nансtш опада и зврши на Србију притиса к н Јахтева да се nри ~
·хва1·.1ње њеноr _iyrocnoocнcкor nrограма услови nретходним преображајем
цепе њене унутр•нuње nоЈtнпtке 1t култур·е , како не би српска nолЈ<tтика и nра­
вославна култ ура дале nечат новоЈ _јуrоСЈtовенској заједници . Пре уједињења
Јуt'Ф:ловена у једну нацију, треба омогућит11 да се око Хрватске окупе све оне
области чије бн стано·вништnо слободном одлуком желело да се присаједини
Хрватској. Cynкno је сматрао да је католичка вера "најкултурнија вјера на ~И ·
јету·: а -..:атолмчка црква "колосална културна и хуманитарна институција», са
којом се nравославна вера не може мерити. Британски јавни радници су под­
стакли Супила да предузме самосталну мисију у Италији и покуша да добије
nодршку окупљању јужное11овенских католичких области око Хрватске. Ова
мис.11ја није успела. Супило је 1916. изашао из Југословенског одбора. не сла­
жући се са њеrовом југословенском nолитиком.

На политику Југословенског одбора је у следећем периоду снажно утица­

ло nостојаље Лондонског уговора. који је доводио у питаље nриnадност вели..
ког дела Далмације новој југословенској држави . Сем оnштих националних ин­
тереса) на њ~оrхову забринутост је свакако утицала и чињеница да се радило о
ужем завичају већине чланова Одбора.

4. Политичке прилике 1917. rодиве

У светском рату 1917. година је значила прекретницу и у војном и у nоли­

тичком погледу. Улазак Сједиљених Америчких Држава у рат nротив Немачке
У пролеће, а против Аустро-Угарске тек децембра 1917. године знатно је увећао
изгледе на nобеду сила Антанте. С друге стране, револуција у Русији је доприне­
ла томе да је она као фактор у табору Антанте све мање била nрисутна; револу­
ција је покренула бројне и снажие друштвене и политичке процесе у свим зара-
.ћeiOO.f
.., др.>ЈСаВама. Стога долази и до промене ставова веnиких сила о ш.зу
оитвих питаља везаним са ратом и проистеЮIИХ из рата, нових односа снага и
 27'1

IH1IIII'< J111 ,\11 11 R(1 О урећсн.у f: ltJ'OII{' Н \"Вt" ГН IHН.:IIC ]J RpllleTt\<1 fblT I1 . l··(;t {111/Нt П1'1f< ОЈ
Olt'llll ( l' јаннн\1)" \IЩI,\ H•1ЧCII <I , " '' кој\1М i.1 hr Ct' r~мсњнпt ~ыжш· о;tнукс . Р.нумљи ­
во ј{' Н·' су Pl\11 нot· ;tt);:фtllмaюt ot.tik tHI , 'li\1\ н прссуљнt ут ицtlј и на суд6ину jym-
~· nPE\('11( kOI' у јеЛ lf II· C1ltt1 .

Н с рнооt "' нtн т нчкн Ч')' Пmн и Jyгncлottrllc ки онбоr с у \а :~ира 11 и он про­
менi\ у P )'Oti~t. ttc",-llry pнн у ro IO\Ki.\11 ће сrан tюtн.t демократск а нла;џ.1 имrни
11 prм .t i уmс новсttском ујс;щн.ењу. Мсt)у нtм, у нрnом с tюљноНОЈIИТИ ' IК ОМ про -
1-~ыМ }' нЈ ;HtpНitJ 191 7. MJIIHtcтap с пољ них ощ:пова Миљуков је као један пд
ратн11х цнљсва н с т а као н ., рt·орr·анизtщију Аустро - Угарс ке ~ OC/tOnot)eњe н..е ­
ннх rютnачсннх ttарщщ'' ~~ уоюстављање ,.природноr· јединстна с рnскоЈ· наро ­
на". 11 :~ јЈВЈЫttчю ic н да ,.мн намер.шамо nс новат и Југославију СОII ИШ/0 opr-aни ­
J(Нl\tlly. М н ћt·мо око спанне Срб~tје rнщићи неоfiорини бедем против немачких
асtщрација на Б.1пкану". Српска плада Је била уздржава према оЈ:щм обећањи ­
ма, пнашrћи се да су она само начин да се о судбини Македоније одлучи у ко ­
рист fiyrupcкe . rtnprд TOI'tl, Ниtюпа Пашић је оп равдано слутио да Русију тек
чекају бурни догађаји, који he све њене сна1·е усмерити ка унутрашљим rrита­
њима . Он ј е сматрао да су бољшеоици, који су ступа11~ на историјску сцену
.
., краЈiье неразумни елементи ".

Ови догађаји су имали ут~цаја и на стање у самој Аустро- Угарској. У то­

ку 1917. доltази до nоnуштања ратног режима. Постепено оживљава nолитич.ки
живот, политичке странке и друrе установе, изузев у Босни и Херцеговини. Пр­
ви nут од почетка рата је у мају 1917. сазвано заседање Царевинскоr већа. пар­
ламента аустријског дела државе, а оживљава и активност yrapcкor и хрватског
сабора. Посланици из југословенских земаља аустријског дела Монархије фор­
мирали су у Царевинском већу посланички клуб, Југословенски клуб, у којем је
било 23 Словен ца, 12 Хрвата и 2 Србина. Клуб је 30. маја поднео једну деклара­
цију, познату као Мајска gекларација, у којој "на темељу народнога начела и
хрватскога државнога nрава захтијевају уједињење свих земаља у монархији, у
којима живе Словенци, Хрвати и Срби, у једно самостално, од свакога господ­
ства туђих народа слободно и на демократској подлози основано државно тије·
ло, под жезлом Хабзбуршко-лоренске династије, те ће се свом снагом заузети
за остварење овога захтјева своrа једног те истоr народа~ Мајска декларација је
настала у склоnу настојања Аустро-Угарске да закључи са савезницима сеnарат­
ни мир, на чему су њени изасланици nочели да раде још од краја 1916. године.
Један од услова за закључење оваквоr мира, који су савезници помињали је био
да се народностима у Монархији да моrућност аутономног развоја.

Значај ове Мајске gекларације био је већи no њеном каснијем утицају, не·
го по самој њеној садржини. Она је у суштини изражавала лојалност Хабэбур·
шкој династији, али су се њени ствараоци временом све више окретали од
Аустро· Угарске и приближавали Србији и југословенском уједињењу у незави·
сну државу. Српска влада је осуђивала ову изјаву. Међутим, на основу Мајске
 280 Љубомирка Кркљуш: Правна исШорија срйскоr нароgа

gекларације развио се у словеначком и хрватском народу тзв. gекларацијскu

йокреШ, који се све више удаљавао од првобитних циљева, истакнутих у самој
декларацији и све више добијао југословенски карактер.

у току 1917. српска влада се суочила са једним унутрашљим политичким

проблемом, који је имао далекосежне последице. Радило се о тзв. Солунском
uроцесу. Солунски процес је био коначни обрачун са официрском групом оку­
пљеном у организацији Црна рука. Пред рат је дошло до таквог заоштравања
односа између владе и Црне руке, да је претила опасност да официри изврше
државни удар и убију престолонаследника. У току рата, ова организација је са­
ма радила на одређиваљу српских ратних циљева, стварајући своју концепцију
о уређељу будуће заједничке државе.

На Солунском процесу од 2. априла до 6. јуна 1917. године Војни суд је

оптужио Драгутина Димитријевића Аписа за покушај атентата на регента Алек­
сандра и организоваље завере у војсци 1911. године. Девет оптужених је
осуђено на смрт, а казна је извршена над тројицом. Разлози што је српска влада
у току рата осудила на смрт вође официрске организације нису потпуно расве­
тљени. У научној литератури преовлађује мишљеље да је процес био у вези са
аустроугарским покушајем закључеља сепаратног мира. Како су Црна рука и
сам Апис били од стране Аустро-Угарске оптужени за учешће у припреми сара­
јевског атентат~ сматрало се да је српска влада Аписовим поrубљењем желела
да покаже предусретљивост према Аустро-Угарској. Има мишљеља да је глав ..
ни разлог осуде унутрашљи политички неспоразум у српској националној . по­
литици. Без обзира на то какви су циљеви руководили српску владу и регента
у Солунском процесу, он је изазвао неповољан одјек и у српској и у европској
јавности, јер за оптужбе није било довољно доказа, што се јасно показало мно­
го касније, када је извршена ревизија Солунског процеса.

У току 1917. године Југословенски одбор почиље да показује тежњу За

самосталношћу у односу на српску владу, и у погледу својих политичких погле­
да и у погледу свог статуса. На седници 23. марта 1917. је одлучено да Југосло­
венски одбор оснује своје оружане снаге сачиљене од добровољаца под нази­
вом Јадранска легија.

5. Крфска конференција

С обзиром на сложену војну и политичку ситуацију насталу 1917. годи­

не, .на неизвесност исхода рата, а н<tрочито услова за эакљ учење мира и по следи­
це које би могле настати по југословенско питање, требало је разјаснити нека
нерешена питаља југословенског програма и показати савезницима одлучну
намеру Југословена да организују заједничку државу. Друго важно питање о
којем је требало постићи договор су биле основе унутрашљег уређења.
Лети део: Прва зајеgничка југословенска gржава 281

у том циљу је организован састанак представника Југословенског одбо­

ра и српске владе на Крфу 15. јуна. Конференција је трајала до 17. јула 1917.
године. Иако нису имали мандат за чврсте договоре, јер је конференција тре­
бало да буде само размена мишљења, она се у току рада претворила у прегово­
ре 0 једном суштински значајном документу, па су њени учесници почели
меродавно да преговарају и одлучују. На Крфској конференцији су вођени
nрви званични разговори представника српске владе и Југословенског одбо­
ра око унутрашњег уређења будуће државе, унитаристичком или федерали­
стичком. Кроз погледе на облик државног уређења су се испољавали ставови
0 националном питању, концепцији нације, националном јединству- једном
троименом народу.

Пашић је одлучно заступао став да држава треба да буде унитарна и цен­

тралистички уређена, што је услов за њен опстанак и будућност. Допуштао је
постојање локалних самоуправа. Хрватски политичари су се залагали за упо­
редно постојање централног законодавства и управе и посебних аутономија,
законодавних тела, извршних органа и сабора у појединим историјским покра­
јинама. Иако је у току преговора било тешкоћа и разлика у мишљењима, они су
ипак протекли у знаку добре воље и са свешћу о потреби да се постигне дого­
вор. На крају већања је постигнута пуна сагласност и усвојен документ који су
потnисали председник српске владе Никола Пашић и председник југословен­
ског одбора Анте Трумбић. Документ је носио датум 20. јула и познат је као
Крфска gекларација.

У уводном делу Декларације су изложени неки историјски основи југо­

словенског питања, као и темељна начела на којима ће се заснивати конкретна
решења основа државног уређења будуће државе. То су йринций йрава нароgа
на самоойреgељење и йринций националноi јеgинсШва. Истицање права народа
на самоопредељеље у уводном делу Крфске gекларације није било случајно.
Остварење права народа на самоопредељење истакли су савезници као један од
циљева рата још на његовом почетку. Право народа на самоопредељеље на
основу народности као принцип уређења света после рата нарочито је значајно
место имало у иступима америчког председника Вудроу Вилсона, те се афирма­
ција овог начела у вези са исходом Првог светског рата најчешће везује за њего­
во име. Он истиче 1916. године да се Америка бори за такве будуће односе међу
народима где ће "свака нација имати право да сама одабере облик владавине
под којим ће живети':

Други принцип на којем се заснива захтев за стварање заједничке југосло­

венске државе је принцип националног јединства. О Србима, Хрватима и Сло­
венцима се говори као о једном јединственом, троименом народу. Срби, Хрва­
ти и Словенци су само три племена једног јединственог народа.

У четрнаест тачака су формулисана основна начела државног уређења бу­

дуће државе. Држава ће бити уставна, парламентарна и демократска краљевина,
 282 Љубомирка Кркљуш: Правна исШорија срйскоi нароgа

са јединственом територијом и јединственим држав

љанством, на челу са ди~
настијом Карађорђевића. Зваће се Краљевина Срба, Хрвата и Слове
наца.
Имаће један грб, круну и заставу. Грб и застава биће састављени од
садашњих
посебних амблема. Посебне заставе и грбови, српски, хрватски
и словеначки
равноправни су и могу се истицати у свим приликама. Равноправн
а су и сва
три народна имена и могу се слободно употребљавати у свим прили
кама јав­
ног живота и код свих власти. Равноправне су обе азбуке, ћирилица
и латини­
ца, све државне и самоуправне власти дужне су да их примењују,
саображава­
јући се жељама грађана. Све признате вероисповести вршиће се слобо
дно и
јавно. Православна, римокатоличка и мухамеданска верои
сповест које су по
броју следбеника најјаче биће једнаке и равноправне према
држави. Календар
треба што скорије изједначити. Државна територија биће она на
којој живи
троимен:И народ у компактној маси, и она се без повреде живо
тних интереса
народа не би смела крњити. Искључује се свако делим
ично решење народног
ослобођења и уједињења. "Наш народ поставља као једну
нераздвојну целину
проблем свога ослобођења од Аустро-Угарске и његовог
уједињења са Срби ­
јом и Црном Гором у једну државу". Јадранско море ће бити
отворено море.
Грађани су наделој територији државе једнаки и равно
правни nрема држави
и пред законом. Устав ће nосле закључења мира донет
и уставотворна скуп­
штина, изабрана општим, једнаким и непосредним гласањем,
бројно квали­
фикованом већином.

Питање о којем је било највише расnраве на конференцији,

у Деклараци­
ји није изричито формулисано - то је питање да ли ће нова држав
а бити уређе ­
на на федеративном или на унитарном принципу, мада је конфе
ренција ус~оји­
ла став да држава буде. унитарна, али не и централист
ички уређена. У
Декларацији је наведено: "Устав ће дати народу и моrућ
ност да развија своје
nосебне енергије у самоуправним јединицама, обслеженим
природним, . соци­
јалним и економским приликама':

Иако је на nочетку документа, као један од основних nринц

иnа истакну­
то национално јединство, ствараоци Декларације нису
га доследно спровели,
што се види и у самом називу државе, у којем се поми
њу сва три народна име­
на. И поред схватања о једном народу, није се могло nренебрегн
ути nостојаље
историјских и фактичких разлика међу народима, који су се нацио
нално офор­
мили још у претходном столећу, са свим посебностима српског
и хрватског др­
жавног развитка.

Декларација није имала карактер nравног акта, јер је нису nотпи

сала два
равноправна међународноправна субјекта. Њен је значај био
пре свега nоли­
тички. Крфска gекларација је први заједнички акт срnске владе и
Југословен­
ског одбора, у којем је утврђено да Срби из Краљевине ·и аустроуrар
ски Југосло­
вени подједнако :?Келе народно уједињење, и то ван аустр
Qуrарског оквира и
под династијом Карађорђевића. Крфска gекларација је саопштена
савезничким
Пети део: Прва зајеgничка југословенска gржава 283

владама. Русија је доношеље Декларације поздравила са симпатијама. Пошто је

британска влада обавестила парламент о декларацији у новембру 1917. године,
на њу се гледало ,,са интересоваљем и симпатијама". Француска није званично
реаговала, а Италија је одбацивала садржај Декларације, оцељујући југословен­
ско уједињење као суспендоваље обећања која су јој дата тајним Лондонским
уговором. У југословенским земљама Аустро-Угарске Крфска gекларација је на­
ишла на позитиван одјек.

6. Токови јуrословенскоr уједињења 1918. rодине

6.1. Ogнocu срйске влаgе и ]уiословенскоf оgбора

Октобарска револуција у Русији, љено истуnаље из рата, као и снажни

одјеци револуције и љених позива на закључеље мира међу зараћеним страна­
ма снажно су утицали на даљи ток збиваља. Почетком 1918. године Велика
Британија и Сједиљене Америчке Државе су објавиле своје ратне nрограме, у
којима није било nредвиђено рушеље Аустро-Угарске. У говору британског
председника владе Лојд Џорџа о ратним циљевима, односно о условима закљу­
чења мира, заузет је благонаклон став nрема Аустро-Угарској. Аустроугарским
Југословенима је обећана аутономија, а Србији и Црној Гори рестаурисаље и
обештећеље. Ни у nрограму Сједиљених Америчких Држава, насталом јануа­
ра 1918, познатијем као Вилсонових 14 тачака није nредвиђено рушеље Аустро­
Угарске, него љено преуређеље у федеративну државу. За nотлачене народе
Аустро-Угарске је nредвиђена само аутономија. У тачки 11. се nомиље обнова
српске независности и слободан и сигуран изџаз на море. Више него раније,
западне силе су сматрале да Аустро-Угарску треба очувати као брану nродору
револуционарних утицаја у љихове земље. Овакви ставови сила Антанте и Сје­
дињених Америчких Држава обесхрабрили су срnску владу и Југословенски
одбор у њиховој политичкој акцији усмереној ка југословенском уједиљељу. И
српска влада и Југословенски одбор су одлучно и оштро реаговали на ове изја­
ве. Међутим, у ситуацији када је југословенско уједиљеље дошло у nитање и
један и други чинилац почињу да воде одвојене акције.

Упутивши ноте у којима је српска влада nротестовала nротив ових изја­

ва, Пашић је ипак почео да се удаљава од Крфске декларације и да код савезнич­
ких врхова покуша да обезбеди оно што је он називао "малим решењем", тј.
уједињење српских земаља. Покушао је да исnита расположеље меродавних чи­
нилаца о евентуалној дезанексији Босне и Херцеговине, о етапном решавању
југословенског питања.

С друге стране, Југословенски одбор је nокушавао да се осамостали од

српске владе и да самостално предузме неке кораке. Трумбић је 22. фебруара
 284 Љубомирка Кркљуш: Правна историја срйскоi нароg
а

закључио споразум са италијанским послаником Андреом

Тореом, nредседни­
ком италијанског Комитета за споразум између наро
да nотчињених Аустро­
Угарској, по којем ће се после рата границе
утврдити nрема етничком nринци­
пу. Трумбић је, без реалног основа, био веома
задовољан овим сnоразумом,
сматрајући да ће њиме бити отклоњена опасност од
италијанских аспирација
на Далмацију. Одбор је предлагао и да се организу
је ,,општа народна скуnшти _
на)) у некој од савезничких престоница, у којој би
учествовали nредставници
Србије, Црне Горе, југословенских народа ван Србије,
југословенских исеље­
ника, омладинских организација и добровољаца.
Скупштина је требало да
формулише националне захтеве свих Југослов
ена и да их предложи савезни­
цима као формални захтев Србије и свих Југословена
ван Србије. Пашић је
овај предлог одбио, што је довело до несугласица изме
ђу српске владе и Југо­
словенског одбора.

Поред тога, Одбор је предузео низ корака код

савезничких врхова да бу­
де формално међународно признат за законито nред
ставништво Срба, Хрвата
и Словенаца под Аустро-Угарском. О томе је обав
естио и српску владу, траже­
ћи њено мишљење и пристанак. Српска влада
је сматрала да је овај захтев не­
прихватљив, јер Србија, која заједно са својим
савезницима води рат за ослобо­
ђење Срба, Хрвата и Словенаца и њихово ујед
ињење са Краљевином Србијом
и Црном Гором представља српско-хрватско-слов
еначки народ и у међународ­
ним односима говори у његово име. Према томе
би представљало у политици
штетно двојство, ако би савезници поставил
и своје представнике и код Југосло­
венског одбора.

6.2. Оснивање Hapogнof вијећа Словенаца, Хрваша и Срб

а
и Државе Словенаца, Хрваша и Срба

Аустро-Угарска се у току 1918. године убрзано распадала. У аустроугар­

ским земљама оживљава политичка активнос
т. У свим з~мљама Монархије
јачају покрети народа за стварање сопствен
их националних држава. Држани
су политички скупови на којима је тражено
уједињење - у Загребу почетком
марта 1918, збор Срба и Хрвата из целе Далм
ације у Сплиту почетком јула, а
убрзо потом збор у Сушаку. У Љубљани је 16. и 17.
августа је основан Народ­
ни свет (Народно веће), са задатком да ради "на
уједињењу југословенског
народа у самосталну државу". У Сарајеву је
створено Народно веће 20. окто­
бра. Народна већа, или народни одбори формирани су
и у другим областима,
и у мањим местима. Њихова функција је била
и обезбеђивање јавног реда и
мира, који је био уrрожен социјалним немирима
, а који старе власти, које су
биле у расулу нису више могле да обезбеде, тако да су
народна већа израстала
у нове органе власти.
Пети део: Прва зајеgнич"а југословенска gржава
285

у Загребу је 8. октобра основано Нароgно вијеће Слов

енаца, ХрваШа и Ср­
ба, као йолиШичко йреgсШавнишШво Југослов
ена у Аустро-Угарској. Народно
вијеће је издало проглас у којем се тражи ,,уј
едињење цјелокуnнога нашег наро­
да Словенаца, Хрвата и Срба на читавом његовом етно
графском територију, без
обзира на ма које покрајинске или државне
границе у којима данас живе- у јед-
ну јединствену потпуно суверену држа
,,
ву .
Потпуно политичко растројство, привредн
а криза и војни порази су наг­
нали аустроугарске врхове да трезвеније проц
ене исход рата. Цар Карло је по­
кушао да обећањима о федерализацији Монархиј
е спречи њену пропаст. Саве­
зницима је октобра 1918. године уnутио пред
лог о федеративном преуређењу
Монархије, а 16. октобра објавио Манифесш моји
м нароgима, који се односио
само на аустријски део државе, јер су мађарски
политичари инсистирали да се
сачува интегритет угарских земаља круне. Међу
тим, ове иницијативе су биле
закаснеле. Амерички председник није ни одго
ворио на предлог цара Карла.
Аустро-Угарска је престала да постоји. У Бечу је
република проглашена
12. но­
вембра, а у Будимпешти 16. новембра. Мађари су пре тога, 13. новембра у Бео­
граду потписали примирје са француским гене
ралом Франше дЋпереом, који
је од јула командовао Солунским фронтом.
На седници Хрватског сабора 29. октобра 1918.
је донета одлука о раски­
ду свих државноправних веза Краљевине Хрва
тске, Славоније и Далмације са
краљевином Угарском и царевином Аустријом.
На темељу права народа на са­
моопредељеље проrлашава се ништавном Хрватско
-угарска нагодба. Далмаци­
ја, Хрватска, Славонија са Ријеком се проглаша
вају за не3ависну државу, а "nре­
ма модерном начелу народности, а на темељу
народнога јединства Словенаца,
Хрвата и Срба пристуnа у заједничку народну суве
рену државу Словенаца, Хр­
вата и Срба на цијелом етнографском подручју тога
народа, без обзира на ма
које територијалне и државне границе, у којима
народ Словенаца, Хр~ата и Ср­
ба данас живи". Врховна власт у тој држави се приз
наје Народном вијећу. На­
родно вијеће је 31. октобра уnутило ноту силама Анта
нте у којој их обавештава
да је на "територију Јужних Словена што је
досад nриnадао у састав Аустро­
Угарске Монархије" настала Држава Словенаца, Хрва
та и Срба, која изјављује
спремност да ступи у заједничку државу са Срби
јом и Црном Гором. Срnска
влада је известила 8. новембра Народно вијеће да
га признаје за закониту владу
аустроугарских Југословена. Осим српске владе
, ниједна друга држава није nри-
знала Државу Словенаца, Хрвата и Срба. ·
Народно вијеће је под Државом Словенаца, Хрвата
и Срба подразумева­
ло све југословенске земље које су биле у саст
аву Хабзбуршке монархије,
укључујући ту и Војводину, тј. Јужну Угарску. Доно
сећи одлуке о оснивању
ове државе, Хрват,ки сабор је деловао мимо
својих надлежности, јер он није
имао ингеренције ни над свим хрватским земљ
ама. Далмација је сnадала у
аустријски део државе и имала соnствени. сабор.
Народно вијеће није ни на
 Љубомирка Крюьуш: Правна исШорија срйскоi нароgа
286

који начин проверило расположеље народа, нити макар истакнутих nолити­

чара у неким крајевима о њиховом расположељу и намери да буду укључени
у Државу Словенаца, Хрвата и Срба. Укључиваље Баната, Бачке и Барање у
Државу Словенаца, Хрвата и Срба показало је већ у овој фази југословенског
уједиљеља претензије хрватских политичких фактора на ове територије. Као
што се показало нешто касније, политичко расположеље већине становни­
штва у Јужној Угарској није било склоно оваквом решељу.

Проглашењем Државе Словенаца, Хрвата и Срба је пре свега изражена

жеља за одвајањем од Аустро-Угарске. Даље, требало је обезбедити јачу за­
штиту Истре и Далмације од италијанског продора. Међутим, несумљива је
била и намера да се према Србији југословенске хабзбуршке земље поставе
као равноправна јединица, оно што је Југословенски одбор желео да постиг­
не својим међународним признаљем. Зато Срби из Војводине нису ни при­
шли Народном вијећу, а и неки политичари из Босне и Херцеговине су изра­
жавали своје резерве.

Одлуке Хрватског сабора о осниваљу Државе Словенаца, Хрвата и Ср­

ба су имале пре карактер политичке декларације него правно ваљаног акта.
Држава Словенаца, Хрвата и Срба је постојала од 29. октобра до 1. децембра
1918. године. За то време она није успела да организује власт на територији
коју је сматрала за своју. То је било време расула Аустро-Угарске, њена вој­
ска и полиција су се распадале, а Држава Словенаца, Хрвата и Срба није
имала на располагаљу никакву оружану силу. Суочавала се са низом унутра­
шљих друштвено-економских и политичких тешкоћа. С друге стране, осла­
њајући се на одредбе Лондонског пакта, Италија је почела да надире у Истру
и Далмацију.

У таквој ситуацији Народно вијеће је тражило од савезника и од српске

владе да пошаљу своје чете, ради заштите живота и имовине.

7. Женевска конференција

Покушај да се изгладе несугласице и разлике које су постојале између Ју­

гословенског одбора и српске владе начињен је новембра 1918. У ситуацији ка­
да се Аустро-Угарска већ распала, требало је предузети конкретне кораке на
уједиљељу и организоваљу заједничке државе. Централне силе биле су сломље­
не, Бугарска и Турска капитулирале, а Србија је била ослобођена. Италија је
почела да спроводи своје аспирације на југословенске земље. Савезнички кру­
гови су тада инсистирали на убрзаваљу преговора о стварању нове државе. У
том циљу је сазвана конференција, на којој су учествовали представ~ици срп­
ске владе и скупштинских политичких група, Народног вијећа Словенаца, Хр­
вата и Срба и представници Југословенског одбора
nети део: Проа зајеgнич"а југослове//СI(а gржава 287

На конференцији у Женеви која је трајала од 6-9. новембра сачиљен је

споразум, nознат као Жене века gекларација. Истакнута је сагласност о потреби
уједињења Краљевине Србије и југословенских народа Аустро-Угарске у једну
нову државу и утврђени основни принципи љене организације. Црној Гори је
остављено да сама одлучи, хоће ли се и она nридружити тој држави. Устав за
нову државу треба да донесе Уставотворна скупштина, изабрана општим, једна­
ким, непосредним и тајним гласаљем.

Док се држава дефинитивно не организује, влада краљевине Србије и На­

родно вијеће у Загребу ће и даље "отправљати послове сваки у свом унутра­
шњем nравном и територијалном делокругу на редован начин какав где посто­
ји". Образоваће се и једна нова привремена влада, која би имала ресор спољне
политике, војске, поморства и припремаља оснивања и рада уставотворне скуп­
штине. У влади ће половину чланова одредити српска влада, а половину Народ­
но вијеће. Чланови које именује српска влада полагали би заклетву српском
краљу, а чланови које именује Народно вијеће Председништву Вијећа. Органи­
зација заједничке владе почивала би на једном уговору, који би свакога часа
могао бити промењен.

По Женевском договору сва питаља уређења државе требало да реши

уставотворна скупштина. По овој декларацији би извесно време постојала сл о­
жена заједница, дуалистички, односно конфедерално уређена држава. Женев­
ски доГовор је био нека врста уговора, у којем су обе стране задржавале свој­
ства државности. Тиме што је уставотворној скупштини било остављено да
пропише дефинитивно устројство државе, посредно је доведен у питање монар­
хијски облик владавине и династија Карађорђевића. Владајући кругови Србије
су сматрали да се о монархијском облику владавине и о неким основним пр ин­
ципима уређења будуће државе после Крфске gекларације не може више рас­
прављати. Женевски договор је наишао на негативан пријем код кључних ми­
нистара у српској влади, одбацио га је и реrент Александар, а и у Народном
вијећу је било чланова који се се нису сложили са оваквим решењем. Поред то­
га, Народно вијеће није било признато од стране савезника, тако да Женевски
споразум није примењен.

8. Присаједињење Бачке, Баната, Барање и Срема Србији

У Војводини, као и у другим југословенским земљама Хабзбуршке мо­

нархије је у условима ратног режима била немогућа свака политичка актив­
ност, која би за циљ имала рушење Монархије и уједињење са другим југо­
словенским земљама. Живља политичка активност почела је тек у јесен
1918. године, октобра и новембра, у време коначне кризе и распада Хабзбур­
шког царства.
 Љубомирка Кркљуш: Правна исШорија срйскоi нароgа
288

у време после пробоја Солунског фронта пропаст Монархије је већ била

извесна. Крајем октобра и почетком новембра дошло је до преврата у Мађар­
ској и стара државна власт престала је да функционише. Претили су социјални
15

немири и уrрожено грађанство свих националности организовало је оgборе, у

првом реду ради очуваља реда и мира. Крајем октобра је на састанку у Суботици
одлучено да се оснује велики народни одбор, као носилац националног покре­
та и средишња управа. Ту улогу преузео је Срйски нароgни оgбор, који је крајем
октобра већ деловао у Новом Саду. Српски народни одбор је основао одборе
по свим местима, настојећи нарочито да у њих укључи и остале народности:
Буњевце, Словаке, Русине и Хрвате. Одбори су постепено, углавном без већих
сукоба, преузимали власт од старих мађарских органа. Већ 4. новембра је Од­
бор формулисао и свој главни политички циљ: осШвареНЈе йрава Срба и gpyiиx
Јужних Словена у Уiарској, на основи самоойреgетьеНЈа нароgа.

У то време су српске трупе почеле да прелазе Саву и Дунав. По одлукама

савезничких и српских политичких фактора и врховних команди, I и П армији
је наложено 5. новембра да запоседну следећи простор: у Банату до линије Бела
Црква - Вршац - Темишвар и десетак километара источно од ље, на северу до

Мароша, у Бачкој до линије Суботица- Баја. Убрзо после тога, српске јединице,
свечано дочекане и одушевљено поздрављене, ушле су у војвођанска места, у
времену од 7. до 17. новембра. У Нови Сад је српска војска ушла 9. новембра.

После тога Српски народни одбор је посветио све своје снаге организова­
љу Велике народне скупштине, која је требало да донесе одлуку о судбини Вој­
водине, тј. да прогласи отцепљеље од Угарске и одреди начин уласка Војводине
у заједничку државу. Припремљен је изборни ред и предлог одлука за Велику
народну скупштину. Приликом израде изборног реда, представници српских
странака су први пут били у моrућности да остваре један од циљева своје дуго­
годишље политичке борбе: опште и слободно право гласа. Према Изборном pe-
gy који је објављен 17. новембра право гласа имају Срби, Буњевци и остали
Словени, оба пола, са навршених двадесет година. Изборни ред није предвиђао
никакав ценз, и што је нарочито значајно, дао је и женама пасивно и активно
бирачко право. Овај изборни ред је по својим решељима био демократичнији
не само од мађарског изборног закона, него и од закона Краљевине Србије и од
касније донетог закона о избору посланика за уставотворну скупштину Кра­
љевства Срба, Хрвата и Словенаца.

У току политичких припрема одлука за скупштину испољиле су се разлике

између два основна гледишта о начинууједињења. Један број политичара, чланова
демократских група је сматрао да Војводина, заједно са другим југословенским

15 У новембру 1918. године је у тзв. "револуцији јесењих ружа" срушен дотадашњи по­
луфеудални систем власти, Мађарска се ослободила Хабзбурга и Аустрије. Влада
Михаља Карољија (Mihaly Karolyi) је прогласила независну републику Мађарску.
Пети део: Прва зajegнuttкa југословенска gржава
289

земљама Аустро-Угарске треба да уђе у заједничку државу као саставни део Држа­
ве Словенаца, Хрвата и Срба, основане 29. октобра у Загребу. Радикали, окушье­
ни око Јаше Томића, сматрали су да Банат, Бачка и Бараља, будући да у љима ре­
лативну већину чини српско становништво, треба непосредно да се присаједине
Србији, па са Србијом да уђу у заједничку државу. Своје увереље да Војводина
треба да се присаједини непосредно Србији, Јаша Томић је образлагао nрвенстве­
но националним разлозима. Сматрао је да је природно да се Срби у Војводини
политички уједине најпре са Србијом, те да се тако уједине делови српског наро­
да, а потом да, заједно са Србијом, уђу у заједничку државу. Плашећи се моrућно­
сти да до уједиљеља југословенских земаља не дође, Томић је сматрао да је за
Војводину ризично да се присаједини Држави Словенаца, Хрвата и Срба, те да
тако остане ван граница Србије. Јаша Томић се није слагао ни са тада владајућом
доктрином о једном јединственом народу. У том мишљељу је био тада доста уса­
мљен, али је доцнији историјски развитак дао nуну потврду љеговој бојазни од
изrрадње државне заједнице на тој погрешној преmоставци. Томић није никада
оспоравао потребу и историјску нужност формираља заједничке југословенске
државе. Изабравши пут уједиљеља преко Београда, настојао је да на тај начин
истакне и улогу Србије у рату. Србија је била међународно nризната држава, има­
ла своју војску, а у Балканским ратовима и у Првом светском рату огромним жр­
твама стекла велики међународни углед и славу, док је Држава Словенаца, Хрва­
та и Срба била састављена од територија бивше Хабзбуршке монархије, која је
ратовала против Србије и победничких сила Антанте, те никако не може бити
равноправан субјект уједиљеља.

Дан пре одржавања Велике народне скупштине у Новом Саду, одржан је

у Руми 24. новембра збор изасланика народних већа Срема, који се изјаснио за
јединствену и демократски уређену државу Срба, Хрвата и Словенаца, на челу
са династијом Карађорђевића. Збор је поставио услов Народном вијећуу Загре­
бу да што пре пристуnи формираљу заједничке нладе нове југословенске држа­
ве. Уколико то не буде учињено, заступници Срема на збору у Руми одлучују да
се Срем присаједини непосредно Краљевини Србији.

Велика народна скупштина је одржана 25. новембра 1918. у Новом Саду.

Скупштина је једногласно усвојила две резолуције, којима је одлучено да се
Банат, Бачка и Барања у границама које повуче Антантина балканска војска
отцепљују од Угарске, на основу начела народног самооnредељеља и присаједи­
њују Краљевини Србији, "која својим досадашњим радом и развитком ујемчава
слободу, равноправност и напредак у сваком правцу не само нама, него и свим
словенским па и неславенским народима који с нама живе': Скуnштина изражава
жељу да српска влада, удружена са Народним вијећем у Загребу учини све да
дође до оствареља јединствене државе Срба, Хрвата и Словенаца nод вођством
краља Петра и њеrове династије. Свим народима, који буду остали у границама
нове државе се гарантују сва права, али се то очекује и за Србе, Буњевце и
Шокце, који буду остали изван граница нове државе.
 Љубомирка Кркљуш: Правна историја срйскоi нароgа
290

Велика народна скупштина и њене одлуке представљају један од најзна­

чајнијих догађаја у историји Срба у Војводини. Првенствена важност ових од­
лука је у државноправним променама које су њима извршен е: престао је веков­
ни живот Срба под мађарском влашћу, који је nретио да угрози њихов
национални опстанак. Дошло је до уједињења са већином срnског народа и њи­
ховог заједничког уласка у јединствену јуrословенску државу. Национални циљ
који је тако остварен, nостигнут је демократским путем и средствима. Своје
одлуке Велика народна скупштина утемељила је на йринцийу самоойреgељења
нароgа, појму који је тада стекао ауторитет међународног политичког nринци­
па. у одлукама Велике народне скупштине истакнуто је још једно демократско
начело, касније доследно и nоштовано, равнойравносШи нароgа у Bojвoguнu.
Оно за шта су морали дуго и тешко да се боре, војвођански Срби нису желели
да ускрате другим народима, који су остали да живе заједно са њима. И, на кра­
ју, оно што је приволело Скупштину да се одлучи за nрисаједињење непосредно
Србији и што је наглашено и у њеним одлукама није био искључиво национал­
ни разлог, него и gемокрашски йореgак Србије тога времена.

9. Присаједиљеље Црне Горе Србији

После балканских ратова су се показале мног·е слабости државне органи­

зације Црне Горе И њене војске, па су владајући кругови увидели да даљи развој
Црне Горе није могућ без ослонца на Србију. Знатно је nорастао и у Цр.ној. Гори
углед династије Карађорђевића и све су чешћи били захтеви за успостављаље
државне заједнице са Србијом. Уједињење је постало могуће после балканских
ратова, када су Србија и Црна Гора добиле заједничку границу. У Црној Гори су
постојала два гледишта о односима са Србијом: потnуно уједињење и унија под
посебним условима.

Пред Први светски рат у Црној Гори су били nредузети неки кораци ка
склапању уније са Србијом. Обе државе би сачувале независност и била би
обезбеђена равноправност династија. Везе би постојале у војним, дипломат­
ским и финансијским питањима. Главна препрека и склапањууније иуједињењу
били су династички интереси и утицај Аустро-Угарске. Краљ Никола је био од­
лучно против уједињења. Већина народа, као и већина nосланика Народне
скупштине уочи Првог светског рата била је за потпуно стапање двеју држава.
Опредељење за уједињење са Србијом није било мотивисано само осећањем
припадности српском народу, него и економским разлозима. Од уједињења су
се очекивали бољи животни услови.

Црна Гора је у Првом светском рату ратовала заједно са Србијом, као и у

неколико претходних ратова. Иако је краљ Никола поводом објаве рата издао про­
глас у којем nозива Црногорце "у свети рат за слободу Српства и Југословенства'~
Лети део: Прва зајеgничка југословенска gржава 291

у току рата, све до ка~итулације јануара 1916. није издат никакав проглас о циље­
вима рата, као што Је то чинила српска влада. По мишљељу црногорске владе,
Нишка gекларација се није смела донети без претходног договора с љом. На почет­
ку рата, краљ Никола је настојао да сачува самосталност Црне Горе и останак на
престолу свој и своје династије. Уздајући се у nодршку Русије, nоднео је руском
цару предлог у којем су садржане жеље у погледу територијаmюг проширења Цр­
не Горе. У току рата, 1915. године је било помена о иницијативи за оствареље уније
са Србијом, поте~лој од престолонаследника Данила, али без конкретних корака.

Црногорска војска је у рат ушла са истрошеним оружјем, недовољно

опремљена и снабдевена. И поред тога, почетком рата је имала успеха, црногор­
ске труnе су од сеnтембра 1914. продрле у Босну и Херцеговину до близу Сара­
јева. Црногорска санџачка војска, под командом сердара Јанка Вукотића је у
јесен 1915. омоrућила повлачеље српске војске, задржавајући неnријатеља. У
тродневној бици на Мојковцу, 5-7. јануара 1916. црногорска војска је nотукла
аустр~јску и натерала је на одступаље. Међутим, аустроугарска војска је наnа­
ла истовремено на херцеrовачком и ловћенском фронту. На ловћенском фрон­
ту је успела да заузме кључне позиције, 11. јануара је пао Ловћен, а херцеговач-
ки фронт се распао. ·
Краљ је био nриморан да понуди примирје 13. јануара 1916, а 16. јануара
примио аустроугарске услове за капитулацију, који су били тако понижавајући
да их ни краљ ни влада .нису могли прихватити. Краљ и влада су напустили зе­
мљу. Војска је·· распуштена, јер је било проnуштено време да се са .заједно са
српском војском повуче nреко Скадра, пре него што су аустроугарске труnе из­
биле пред Скадар. Покушај закључиваља сепаратноr мира са Аустро-Угарском,
напуштаље земље и остављаље војске и народа веома су нарушили углед краља
Николе и у сопственом народу и.код савезника. Ови су поступци ојачали nози­
ције присталица уједиљеља и омоrућили српској влади да лакше спроведе своје
концепције о уједиљељу.

у емиграцији у Француској су биле формиране две владе, чији су

председници указивали краљу на nотребу уједиљеља, на чијем nуту не би сме­
ли стајати династички разлози. После тога је краљ Никола именовао углавном
династичке владе, које су водиле оштру борбу против nолитике уједиљеља.

Поступци краља Николе су навели председника срnске владе Николу

Пашића да напусти концепцију о реалној унији и предузме политичку акцију
на уједињељу. Пашић је при министарству спољних послова основао Црногор­
ски одсек, а 28. децембра 1916. поднео влади меморандум о уједиљељу Црне
Горе и Србије. На Пашићеву иницијативу· је бивши председник црногорске
владе Андрија Радовић крајем марта 1917. године основао Црногорски одбор
за народно уједињеље. Одбор је финансирала срnска влада и он је радио по
Пашићевим упутствима. Одбор је упутио проглас Црногорцима, у којем је nо­
ред националних, истицао и економске разлоге. Оштро је нападнута nолитика
 292 Љубомирка Кркљуш: Правна исШорија ср йскоi нароgа

црногорске владе у емиграцији и осуђе~о рас~таље ц~ногорске вој~ке. Цр­

ногорци се позивају да се окупе под барЈаком уЈедиљеља, Јер ће само у у)едиње­
ној држави бити могућ свестрани развитак Црне Горе. Пашић је инсистирао
да Одбор пре свега ради на уједиљељу Србије и Црне Горе, независно од југо-
словенског уједиљеља .

Црногорски одбор за народно уједиљеље је имао успеха међу избегли:м

Црногорцима у западним земљама, мећу омладином, као и међу црногорски
м
економским емигрантима у Америци. Оснивани су месни одбори за народно
уједињење. Одбор је одржавао везу и са интернираним црногорским офици
ри­
ма и чиновницима у аустроугарским логорима. За љегову активност
се знало и
у окупираној Црној Гори. Одбор је у потпуности прихватио Крфску деклараци­
ју, коју је црногорска влада у емиграцији оштро осудила. У активности Одбора
,
нарочито међу официрима и чиновницима, снажан аргумент је била каnиту
ла­
ција и распуштање црногорске војске. Владар који напусти земљу
и доведе вој ­
ску до капитулације и народ до понижеља, нема више право
не само на престо,
него ни на повратак у земљу, као ни љегова породица. На крају рата
је већина
интелектуалаца и официра у логорима прихватила идеју уједиљеља.
Краљ Ни­
кола је изгубио и подршку савезничких сила, изузев Италије.

Значајну улогу у спровођељу уједиљеља одиграле су и комите. У

комит ­
ским четама су у већини били сељаци. Од свог постанка, од средин
е 1916, ко­
митски покрет је био одлучно за уједиљеље Црне Горе са Србијом, под
династи­
јом Карађорђевића. Црна Гора је ослобођена у току октобра 1918. године
, пре
него што је савезничка војска дошла на љену територију. По доласк
у у Скопље,
српска Врховна команда је одредила трупе за операције у Црној Гори
и северној
Албанији. У том батаљону је било Црногораца, официра и војника из
састава
српских јединица, чланова Црногорског одбора за ~;~ародно уједиљ
еље и један
добровољачки пук.

У то време су у разним местима оснивани су одбори и већа, који су

дело­
вали на уједињењу Србије и Црне Горе. У Андријевици је одржан
збор, на којем
је 6. новембра донета резолуција о присаједиљељу Метохије и Васоје
вића Срби ­
ји. У Беранама је 7. новембра одржан велики збор на којем се народ
изјаснио за
присаједињење Беранске нахије Србији . На овом збору је изабра
н Централни
извршни одбор ради спровођеља уједињења, који је донео и Прави
ла за изборе
йосланика за Велику нароgну скуйшШину. Пред изборе је било агитац
ије за ује­
дињење, али и против њега, за самосталну Црну Гору. Прист
алице уједињења
су штампале своје прогласе на белој, а противници уједињења на
зеленој харти­
ји, тако да се према томе називају "бјелаши" и "зеленаши ': Избори
су обављени
19. новембра, изабрано је 165 посланика, што је било двоструко више него што
је бројала скупштина изабрана 1911. године. На изборе су изашли сви они
који
су имали право гласа. Велика народна скуnштина се састала 24. новем
бра у Под­
rорици а 26. усвојила резолуцију, којом је са престола збачен Никола
Петровић
Пети део: Прва зајеgничка југословенска
gржава
293

Њеrош и његова династија, а Црна Гора

се уједиљује са Србијом. Тако уједињене
стуnиће у заједничку државу троименоr
народа Срба, Хрвата и Словенаца.
Присталице уједињења нису постављал
е питање облика владавине, нити
облика државног уређеља. Били су углавн
ом против федеративног уређеља,
сматрајући да би оно поцепало српски
народ, али је за њи:х била прихватљива
идеја о широкој самоуправи општина,
што је било садржано и у предратним
програмима неких политичких група. Про
тивници безусловног уједиљеља су
били мотивисани искључиво династичк
им разлозима. Иако је постојала црно­
горска држава са својим државним
институцијама и државноправна тра
дици­
ја, код Црногораца у то време није пост
ојала свест о црногорској нацији, већ
само о припадности српском
народу.

Присталице краља Николе су уз итал

ијанску подршку подиrле на Бадњи
дан 1919. године тзв. Божићну йобуну против
начина уједињења. Побуну је пове­
ла једна сердарска мањина, која није
имала подршку у народу, изузев сам:
о у
неким заосталим планинским областим
а. Иако су побуљеници изјављивали да
су сагласни са формираљем југословенск
е државе, љихов прави циљ је био са­
мосталност и територијално увећање Црн
е Горе. Представници старе црногор­
ске владе су мировној конференцији 5.
марта 1919. поднели захтев за потпуну
независност Црне Горе и њено увећаље при
појењем Херцеговине, Боке Котор­
ске и још неких области.

10. Завршна фаза јуrословеискоr уједиљеља

- Прводецембарски акт
Како је Народно вијеће сматрало да оно
формално представља југосло­
венске земље Аустро-Угарске, од
љега се очекивало да предузме пос
ледљи ко­
рак ка уједиљењу. Међутим, и у хрватској
јавности и у самом Народном вијећу
су у току новембра постојале несугласице
о уједињељу и условима њеrовог про­
вођеља. Иако је Народно вијеће остало углавн
ом на платформи Крфске gеклара­
ције, и у њему су се почела јављати друг
ачија мишљења и супротности које су
свакодневно расле. Настале су разлике у миш
љењима о облику владавине и об­
лику државног уређеља, тј . да ли ће држава
бити монархија или реnубшњСl, фе­
дералистички или унитарно орга
низована.

На политичке одлуке Народног вијећа у вели

кој мери су ут•щале и соц и­
јалне nрилике. Читав новембар је nротекао
у све бурнијим социјалним неми­
рима, који су имали и облик оружаних побу
на. Народно вијеће није расnола­
гало оружnним снагама, довољним да сузбију
све интензивније nокрете маса,
na је 4. новембра уnутило молбу за помоћ владама Анта
нте, nриnисујући не­
мире расnуштеној aycтpoyrapct<oj војсци која
се nовлачила са бnлкакскоr ра­
тишта. Hn основу ове молбе је командант савезк
ичких снага 17. новембра
 Љубомирка Кркљуш: Правна uctuopuja сраскоi нароgа
294

1918. доставио српској Врховној команди упутство да запоседне територије

које су биле наведене у представци. Осим тога, формирано је у Држави
Словенаца, Хрвата и Срба неколико војних јединица од бивших аустроугар­
ских ратних заробљеника) припадника српске војске, који су стављени на рас­
полагање новим властима.

Поред социјалних превирања, Државу Словенаца, Хрвата и Срба је

угрожавала и опасност од надирања италијанских окупационих трупа, које
су) позивајући се на Лондонски пакт, почеле да заузимају Истру и Далмацију.
На позив словеначке владе формиран је од дотадашњих аустроугарских рат­
них заробљеника један батаљон српске војске под командом потпуковника
Стевана Швабића, који је спречио да један већи италијански одред средином
новембра запоседне Љубљану. Љубљана се сама не би могла одбранити од
италијанске окупације.

Непризнатој од стране савезника> Држави Словенаца, Хрвата и Срба је

претила опасност да њене територије на мировној конференцији буду третира­
не као делови непријатељске, побеђене Аустро-Угарске. Уједињена са Србијом
и Црном Гором, Држава Словенаца, Хрвата и Срба је имала много веће изгледе
да сачува југословенске области бивше Аустро-Угарске од италијанских претен­
зија. Стога су се непосредни nреговори о уједињењу са српском владом намета­
ли као једини излаз. У многим крајевима је оклевање Народног вијећа да при­
ступи коначним договорима неnовољно примљено. Далматинска nокрајинска
влада је 16. новембра послала ултиматум Народном вијећу да се у року од пет
дана прогласи државно уједињење са Србијом, или ће сама то урадити. УједИње­
ње се претворило у широки nокрет одоздо. Низ nокрајинских и месних скуп­
штина је проглашавао уједињење са Србијом. У Босни и Херцеговини је низ
градова и округа> Бањалука, Бихаћ, З во р ник, Приједор, Бијељина, Гацко, Ј ај це
самостално прогласио уједињење са Србијом .

После дуготрајне расправе у Народном вијећу, у којој је било и изразито

сепаратистичких ставова, одлучено је да се у Београд упути деnутација Народ­
ног виј ећа ради спровођења државноr уједињења. Деnутација је била дужна да
се држи НайуШка (Упутства) које је Вијеће усвојило. У Найушку је предвиђено
да ће коначну организацију државе одредити свеопшта народна уставотворна
скупштина, која се мора састати најкасније шест месеци nосле склоnљеног МИ'­
ра, двотрећинском већином гласова. До састанка уставотворне скупштине nро­
визорно ће законодавну власт вршити Државно веће> коме приnадају сви чла­
нови Народног вијећа, са још 5 чланова Југословенског одбора> сразмеран број
nредставника Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе. До одлуке Конститу­
анте, владарску власт вршиће краљ Србије, односно nрестолонаследник Алек­
сандар као регент. Провизорно седиште владе и Држави ог. већа одредиће. се ·
споразумно. Владу ће образовати министри за све гране државне уnраве и се­
дам државних тајника> сваки за по једну од оних држава, односно Покрајина
nети део: Прва зајеgничка југословенска gржава
295

које су ушле у састав нове државе (за Србију, Хрватску и Славонију, за Босну
и
Херцеговину, за Словенију, за Далмацију, за Црну Гору, за Банат, Бачку
и Бара­
њу). Државној влади повериће се само спољни послови, војни, поморски, др­
жавне финансије, nоште и телеграф. Све друго остаће и даље у надлежности
nокрајинских влада и сабора.
Делегација Народног вијећа је nрисnела у Београд 28. новембра 1918. го­
дине. Регент Александар је примио делегацију у аудијенцију 1. децембра. Пред­
ставник Народног вијећа др Анте Павелић је прочитао Адресу Народног вије­
ћа.16 у адреси је изражена жеља да се Држава Словенаца, Хрвата и Срба уједин
и
са Србијом и Црном Гором. Из текста Agpece се види да се делегација
није при­
државала НайуШка. У Agpecu је изјављена жеља Народног вијећа да на терито­
рији јединствене државе Срба, Хрвата и Словенаца владарску власт врши
краљ
Петар, односно у његово име регент Александар. На територији државе
треба
да се образује јединствена парламентарна влада уз јединствено народн
о пред-
ставништво.

Прихвативши Agpecy, регент Александар је прогласио: "У име Његова

величанства Краља Петра I. проглашавам уједињење Србије са земљама незави
­
сне државе Словенаца, Хрвата и Срба у јединствено Краљевство Срба, Хрвата
и Словенаца". Из текста Agpece и регентове прокламације не види се потреба
ратификације ових аката, они се сматрају перфектним. Председништво Народ
­
ног вијећа је обавестило народ о Прводецембар ском акту и објавило да је "пре­
стала функција Народног вијећа као врховне суверене власти државе СХС
на
територију бивше Аустро-Угарске". Српској Народној скупштини су ови акти
саоnштени 29. децембра~ она их је једногласно прихватила. На истој седниц
и
је Скупштина прихватила и одлуке Великих народних скупштина у Новом
Са­
ду и Подгорици о присаједињењу Војводине и Црне Горе Србији.
Прводецембарским актом су се ујединиле Краљевина Србија, којој су
у
том тренутку већ биле присаједињене Војводина (Банат, Бачка, Барања и Срем)
и Црна Гора, са Државом Словенаца, Хрвата и Срба. У Прводецембарском акту
су прејудицирана два важна питања уставног уређења будуће државе: облик
владавине монархија и јединствено (унитарно) уређење државе.

16 Др Анте Павелић није идентичан са потоњим поrлавником Независне државе

Хрват­
ске, па се стога понекад његовом имену додаје и Зубар, по занимању којим се бавио.
 Глава трећа

КРАЉЕВИНА СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА

1918-1929. ГОДИНЕ

1. Државноправни провизоријум 1918-1921. rодине

- Конституисаље нове државе

1.1. Образовање владе и Привременог народног

представништва

Временом провизоријума се назива време од 1. децембра 1918. године, од

стварања Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца до доношеља првог устава но­
ве државе 28. јуна 1921. године. То је време изграђиваља нове државе и љених
основних установа, као и nрипрема за доношеље устава. У овом периоду држав­
ну власт су вршили краљ, влада и Привремено народно представништво.

Још од 11/24. јуна 1914. па до смрти краља Петра I августа 1921. године
краљевску власт је уместо краља вршио као реrент престолонаследник Алек­
сандар. Реrент је орављао функцију врховног команданта још од завршетка бал­
канских ратова и имао одлучујући утицај приликом постављаља војних мини­
стара и других високих војних команданата.

Прва заједничка влада нове државе, Министарски савет Краљевине

Срба, Хрвата и Словенаца, формирана је 20. децембра 1918. године. Влада је
имала коалициони карактер, у њу су ушли, сразмерно својој бројној снази,
представници свих важнијих странака ,,сва три племена". Зазирући од попу­
ларности и ауторитета Николе Пашића, реrент Александар није мандат за
састав владе поверио Пашићу, који је био на челу српске владе за све време
рата, ·а и у периоду од 1903. До рата, са изузетком једне владе, већ Стојану
Протићу, једном од првака Народне радикалне странке. Повераваљем манда­
та Стојану Протићу, реrент је поступио непарламентарно, поrазивши стра­
начки споразум, по којем је владу требало да састави Никола Пащић. Ова­
кво понашаље регента је по мишљељу једног броја политичара већ тада
298 Љубомирка Кркљуш: Правна историја срйскоi нароgа

открило његове диктаторске склоности. Уместо за председника владе, Па­

шић је именован за првог делегата на Мировној конференцији у Паризу.
Привремено народно представништво Краљевства Срба, Хрвата и Слове­
наца је сазвана регентовим указом од 24. фебруара, а почело да ради марта
1919. године. Формирала га је у ствари влада, по критеријуму застуnљености
свих политичких странака и група, сразмерно њиховој бројној снази. Према
томе, ово тело, које је имало карактер врховног представничког и законодавног
тела у провизоријуму није било изабрано непосредним изборима, а један његов
део није био биран, него постављен. Привремено народно представништво је
имало 296 чланова, али је у његовом раду учествовао мањи број, јер су неки
мандати поништени, а представници Хрватске пучке сељачке странке нису ко­
ристили мандат, тј. нису учествовали у раду Представништва.

И редослед формирања органа власти у новој држави, тј . прво формира­

ље владе, па потом народног представништва, као и његов каснији рад су пока­
зивали снажну превагу владе, тј. извршне власти над законодавном. Влада је за
време мандата Привременог народног представништва донела око 800 пропи­
са из области финансија, социјалне политике и унутрашње управе, ограничава­
јући на тај начин компетенције привременог парламента. То је оправдавано
практичним политичким разлозима. Стање у земљи и низ битних послова које
је требало обавити на уређиваљу најважнијих државних послова су наметали
бржи поступак доношења правних прописа. Међутим, влада је донела и низ
прописа који су имали чак уставни карактер: прописе о равноправности писа­
ма, ћирилице и латинице, равноправности језика, српскохрватског и словенач­
ког, прописе о државним симболима, застави и грбу. Влада је донела и прописе
о извршењу аграрне реформе, фебруара 1919, о чему је Привремено народно
представништво само обавештено.

Привремено народно представништво је донело законе о држављанству,

о изједначавању календара, о оснивању универзитета у Љубљани, о народним
школама, о пороти. Донети су закони о уговорима о миру са Немачком и Бугар­
ском. Изгласани су закони о буџетским дванаестинама, у недостатку редовног
и стабилног буџетирања. Одлуку о називу државе је Привремено народно пред­
ставништво донело 15. јула 1919. године. У Прводецембарском акту је држава
названа Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, а по овој одлуци Привременог
народног представништва Краљевина Срба, Хрваша и Словенаца. 17

О оснивању нове државе обавештен е су стране државе. Неке су признале

Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца посебним актом: Сједињене Америчке

17 После Прводецембарског акта су се употребљавала оба назива, а исто ако и после

одлуке Привременог народног представништва о називу државе 15. јула 1919. У до­
кументима Конференције мира у Паризу се среће и назив Држава СХС. Име државе
је коначно утврђено Видовданским уставом.
I1ети део: Прва зајеgничка југословенска gржава 299

Државе, јануара 1919, Француска и Велика Британија јуна 1919; друrе државе,
nобеђене у Првом светском рату мировним уrоворима: Аустрија Сенжермен­
ским, Бугарска Нејиским, а Мађарска Тријанонским. Италија је признала нову
државу Рапалским уговором.

1.2. Пишање сувереносши Усшавошворне скуйшшине

у вези са неким битним политичким питањима и уставним решењима

која је требало да буду регулисана новим уставом, поставило се још пре састан­
ка Уставотворне скупштине питање њене суверености. По једном гледишту
Уставотворна скупштина није суверена. Ово гледиште је дошло до изражаја
већ у Крфској декларацији, која је предвиђала једну несуверену уставотворну
скупштину, чије одлуке ступају у важност када их краљ санкциониmе. По тим
мишљењима, Прводецембарски акт је имао суперуставни карактер, њеrова ре­
шења су била изнад устава и нису се могла мењати уставом. Прводецембарским
актом није само створена држава, већ је решено и питање облика владавине:
држава је од првог дана свог постојања монархија, у којој влада династија Кара­
ђорђевића. То је значило да Уставотворна скупштина није суверена. Други став
је био садржан у Женевској декларацији. По њој је Уставотворна скупmтина
требало да решава о свим питањима.уставне организације државе, укључујући
и облик владавине, па је према томе имала пуну сувереност.

Изузимајући Прводецембарски акт, државно уређење које је после то­

га почело да се изграђује увек је означавано као nривремено. Међутим, и
формално ограничење суверености Уставотворне скупштине је начињено од­
редбама Закона о изборима йосланика за УсiйавоШворну скуйшШину и При­
оременоi йословника.

1. Најважнији закон који је Привремено народно представниmтво до­

нело био је Закон о изборима народних посланика за Уставотворну скуп­
штину, од 3. септембра 1920. rодине. Закон је nрогласио да је бирачко право
опште, једнако и непосредно, са тајним rласањем. Бирачко nраво су имали
мушкарци старији од 21 године који су до 1. децембра имали држављанство,
односно припадништво или домовинско nраво у државама и територијама

које су ушле у састав Државе СХС. Држављанство нису имали они становни _
ци, који су по уговорима о миру са Немачком, Аустријом и Мађарском има­
ли право опције за своје националне државе. Пасивно изборно nраво су има­
ли држављани са навршених 25 година, који су били nисмени. На свака
четири посланика са општим условима, морао се у сваком изборном округу
бирати један посланик са факултетским обраэовањем - квалификовани по­
сланик. Право гласа нису имале жене, војници> официри и nолицијски чи­
новници. Уставотворна скуnштина је бирана тајним гласаљем> неnосредно>
 300 Љубомирка Кркљуш: Правна исШорија срйскоi нароgа

по принципу сразмерног представништва, какав је постојао по уставу Срби­

је од 1888. године. По један посланик се бирао на сваких 30.000 становника,
тако да је скупштину требало да сачињава 419 посланика.
Закон је неким одредбама превазилазио оквире материје коју је требало
да реrулише и ограничио права Уставотворне скупштине. Предвиђено је да
краљ може да распусти Уставотворну скупштину. Закон је утврдио да рад
Уставотворне скупштине не може да траје дуже од две године, што је такође
представљало ограничење њене власти.

Избори за уставотворну скупштину су спроведени 28. новембра 1920. го­

дине. На изборе је изашло око 65% бирача, а било је око четрдесетак изборних
листа. Највише гласова и 92 мандата добила је Југословенска демократска стран­
ка. На друrом месту са 91 мандатом налазила се Народна радикална странка.
Треће место по броју освојених гласова имала је Комунистичка партија, добив­
ши 58 мандата. 18 Четврто место је заузела Хрватска пучка сељачка странка Стје­
пана Радића, са 50 мандата, а потом долазе Савез земљорадника и Самостална
кметијска са39 посланика, Југословенска муслиманска организација са 24 ман­
дата, Словенска људска странка са 14 мандата, Хрватско-пучка и Буњевачко­
шокачка странка са 13 посланика. Избори нису спроведени у тзв. Трећој окупа­
ционој зони , коју је још држала италијанска војска.

2. Привремени пословник за Уставотворну скупштину прописао је

регент уредбом 8. децембра 1920. године. Пословник је још одређеније оспо­
рио сувереност Уставотворне скупштине, тако што је прописао да ће посла­
ници после оверавања посланичких пуномоћстава имати да положе закле­
тву краљу, и пре полагања заклетве не могу вршити посланичке дужности.

Пошто су већ положили заклетву краљу, посланици нису могли одлучивати

о облику владавине, јер су самим полагањем заклетве монархија и династија
биле унапред признате.

Право на предлагање нацрта устава имала је у првом реду влада, а тек

потом посланици, и то ако најмаље двадесет посланика предложи нацрт устава
са образложењем, најкасније десет дана пошто буде формиран Уставни одбор.
Одбор ће најпре узети у разматраље владин нацрт Устава. Право предлагања
амандмана нису имали посланици појединци, н его само групе од најмање два­
десет посланика. Пословник је предвиђао да је за доношење ваљаних закључа­
ка потребна "већина присутних посланика': а за изrласавање устава "половина
више један од укупног броја посланика': тзв. nроста већина.

Уставотворна скупштина се састала 12. децембра 1920. године. Иако је

изабрано 419 nосланика, само је 342 предало своја пуномоћја. Посланици Хр­
ватске пучке сељачке странке (50) и Хрватске странке nрава (2) нису предали

18 Комунистичка nартија је добила 59 мандата, али један није nерификован.

 југословенска gржава 301
ПетЈ1 д ео·. Прва заiеgничка
1

своја nуномоћја и нису учествовали у раду Уставотворне скуnштине. Већ на

почетку рада Уставотворне скуnштине су избили политички сукоби. Посла­
ници опозиције су оспоравали Пословник, који је налагао полагаље заклетве
краљу, указујући на ограничење суверености Уставотворне скуnштине, које
·е том одредбом учињено. Међутим, мада су начелно оспоравали ово решење,
~омунисти, социјалисти и републиканци су ипак положили заклетву да би
могли деловати као народни застуnници, уз ограду да тај чин сматрају изнуђе­
ним nроцедуралним захтевом.

Тешке економске прилике у земљи, превирање у радничким масама, број­

ни штрајкови и друге акције радника, као и успех који је Комунистичка партија
постигла на локалним изборима, извршеним у пролеће и лето 1920. године, на­
вели су владајуће кругове да предузму кораке против "бољшевичке опасности".
у ноћи између 29. и 30. децембра 1920. влада је издала тзв. Обзнану, којом је за­
браљена комунистичка пропаганда, обустављене комунистичке организације,
забраљене новине и други списи. Из службе су отпуштени сви чиновници, који
би вршили пропаганду бољшевизма. Комунистички посланици у Уставотвор­
ној скупштини су указивали на противзаконитост Обзнане, а у знак протеста
против овог акта и прогона комуниста који су уследили, комунистички посла­
ници су 11. јуна 1921. године напустили Уставотворну скуnштину.

1.3. Усшавни нацрши

Уставни одбор је формиран 31. јануара, а конституисао се 1. фебруара 1921.

Рок за подношење уставних нацрта је био 15. фебруар 1921. У утврђеном року
Уставотворној скупштини је поднето шест нацрта устава: владе, појединих стра­
нака или страначких коалиција, као и четири предлога које су поднели nоједин_
ци. Одмах по конституисаљу Уставни одбор је узео у разматраље нацрт устава
који је поднела Пашићева влада. Пре нацрта устава Пашићеве владе, уставне на­
црте су начиниле и две претходне владе, Протићева и Веснићева. Иако су сва три
нацрта полазила од српског устава од 1903, међу њима су nостојале знатне разли­
ке. Протићев нацрт је nредвиђао постојаље девет покрајина, као самоуправних
јединица. Њихова територија се углавном nоклаnала са тзв. историјсю1м nокраји _
нама. Целокупну унутрашњу уnраву, као и извесну законодавну надлежност Юdа _
ли би самоуправни органи. Државни орган (nокрајински намесник) би имао са­
мо право надзора. Покрајинска скуnштина је могла о nредметима своје
надпежности издавати законе, који нису смели противречити државним закони­
ма. Протићев нацрт није задовољио ни централисте ни федералисте.

Пред Уставотворну скупштину је изашао Пашићев нацрт. Он се од Про­

тићевог највише разликовао по томе што није усвојио Протићево nокрајиаСI<о
уређеље. По нацрту Пашићеве владе, држава је подељена на 35 области~ од
 Љубомирка Кркљуш: Правна uciйopuja срйскоi нароgа
302

200.000 до 600.000 становника, у којима постој е и самоуправни органи, са огра­

ниченом надлежношћу. Унутрашња управа је подељена између државних и са­
моуправних органа. Надлежност самоуправних органа је ограничена на nобро­
јане предмете. у овом нацрту је Уставни одбор учинио неке измене. На захтев
земљорадника, социјалиста, комуниста, републиканаца и Југословенског клу­
ба додат је одељак од 23 члана о социјално-економским одредбама, израђен по
угледу на немачки Вајмарски усШав. Централистичко уређење државе nредви _
ђао је и нацрт Земљорадничке странке и нацрт социјалдемократа.

Уставни нацрти опозиције разликовали су се од владиног највише у ста­

вовима о уређењу државе: да ли ће држава бити уређена унитаристички или
федералистички. Федералистичко уређење државе предвиђали су нацрт Народ­
ног клуба (хрватске странке), Југословенског клуба (група клерикалних
словеначких и хрватских странака) и Хрватске републиканске сељачке странке.
Остали нацрти су предвиђали постојање покрајина или области са мањом или
већом децентрализацијом. Нацрт Југословенског клуба се залагао за федера­
тивну заједницу од шест покрајина, образованих на конфесионалној (верској)
основи: три католичке, три православне покрајине, док би Далмација била при­
кључена Босни, ради равнотеже. Народни клуб је предлагао поделу државе на
шест покрајина. У нацртима ових хрватских страначких групација Војводина је
била предвиђена као засебна покрајина, одвојена од Србије.

Иако је бојкотовала рад Уставотворне скупштине, Хрватска реnубликан­

ска сељачка странка Стјеnана Радића је ушла у дискусије о будућем уставу. Свој
нацрт устава није поднела Уставном одбору, али га је објавила 14. маја 1921. По
овом нацрту заједничка држава треба да се уреди као сложена од "три праве
народне државе': чија ће државност представљати оствареље хрватског, срп­
ског и словеначкоr националног суверенитета. Поред тих трију нација, nостоје
"још полуплеменске и полухисторијске домовине: Црна Гора, Македонија и Бо­
сна и Херцеговина~ Њихово становништво треба плебисцитом да се одлучи
којој ће се "правој народној држави" прикључити и какав ће статус имати у за­
једничкој држави. Нацрт је према уређењу заједничких органа и послова био
ближи конфедеративном, него федеративном уређењу.

Нацрт социјалдемократа је предвиђао републикански облик влада_вине,

са парламентарним уређењем и унитарно државно уређење, са незнатном де­
централизацијом. Посветио је nажњу и економским односима. Иако је садржа­
вао формулације против капиталистичкоr система, није одбацивао ни систем
приватног власништва.

По нацрту Земљорадничке странке држава би требало да буде уставна И

парламентарна, централистички уређена сељачка држа:ва. Пошто у држави већи­
ну становништва чини сељаштво, државна управа треба да. припада том слоју, а
и целокупни друштвено-економски поредак би требало да се организује с обзи-
. ром на сељачко власништво над земљом. Нацрт nредвиђа широке самоуправе.
Лети део ·
. Прва зајеgничка југословенска gржава 303

Комунистичка nартија није nоднела свој нацрт устава, али је своје ставо­
ве објавила у више наврата: захтева осниваље ,,совјетске реnублике~~, увођеље
народне војске, ексnропријацију основних средстава за производљу, нарочито
велепоседа, сnровођеље аграрне реформе, социјализоваље производље и трго­
вине, здравствених установа и служби, одвајаље цркве од државе.

1.4. Доношење Bugoвgaнcкoi усшава

у току скупштинске расnраве о уставним нацртима, највише је nолемике

било 0 државном уређељу (унитаризму и централизму, федерализму и децен­
трализацији) и о социјално-економским питаљима. Владајуће странке, Ради­
кална и Демократска су образлагале предлог унитарног државног уређеља по­
требом уједиљеља народних снага, као nредуслова за напредак државе.
Сматрају да пројект устава даје довољно гаранција за nотпуне слободе, nотпу­
но развијаље народа и онакво унутрашље уређеље какво народ жели. Наrлаше­
на је улога Србије, која је у рату изгубила четвртину свог становништва и која
је својом борбом допринела да Словенци и Хрвати не поделе судбину своје б ив­
ше, nобеђене државе.

У специјалној дебати је Ђ ило расправе и око имена државе. Народни клуб,

Југословенски клуб, Муслимански клуб, земљорадници, републиканци, соција­
листи и комунисти су предлагали Да се држава назове Југославија, али су посла­
ници владиних странака били против тога, истичући да ће назив државе показа­
ти да је то држава Једнаких и равноправних Срба, Хрвата и Словенаца, који живе
у својој држави. Из овог става произлази да ни странке које су стајале на станови­
шту националног јединства џису доследно тумачиле тај појам. По мишљењуСло­
бодана Јовановића, предлози да се држава назове Јуrославија били су мотивиса­
ни жељом да се избегне уnотреба српског имена. Мада се сматрало да је питаље
облика владавине унаnред решено, у Уставотворној скуnштини је било доста рас­
праве и о томе да ли држава треба да буде република или монархија. Против мо­
нархије су били комунисти, републиканци и социјалдемократи.

Комунисти су Уставотворну скуnштину напустили 11. јуна, а 15. јуна су

посланици Југословенског клуба такође наnустили Уставотворну скупштину,
са образложељем да сматрају да централистички уређена држава поткоnава др­
жавно и народно јединство. Протестују и против одредбе у Пословнику да ће
устав бити изгласан натполовичном већином од укуnног броја nосланика, јер
сматрају да је тиме омогућено доношеље устава путем ,,племенске мајоризаци­
је". Осим тога, та одредба је била nротивна Крфској gекларацији и НайуШку На­
родног вијећа, где је била предвиђена квалификована већина за изгласаваље
Устава. Напуштаље Уставотворне скуnштине од ·тако великог броја посланика
довело је у питање већину nотребну за изгласаваље устава. Тако се влада пред
 Љубомирка Кркљуш : Правна исшорија cpucкoi нароgа
304

изгласаваље устава нашла у ситуацији да није имала ни обичну, натполовичну

већину. Зато је уз одређене уступке склопила споразум са десет посланика сло­
веначких "кметијаца" (земљорадника), на челу са Богумилом Вошњаком. Са
посланицима Југословенске муслиманске организације се постигнут споразум
да њени посланици гласају за устав под условом да влада осигура концесије бе­
говским велепоседницима у спровођењу аграрне реформе. Под сличним усло­
вима је склопљен договор са муслиманским посланичким клубом из Јужне Ср­
бије и Македоније (тзв. Џемијет), о њиховом гласању за устав.

Укупно је у гласању учествовала 258 посланика. За устав се изјаснило

223, а 35 је било против. За устав су гласали nосланици Радикалне странке, Де­
мократске, словеначки ,,кметијци': Југословенска муслиманска организација и
муслимани из Јужне Србије и Македоније, Џемијет. Против устава су гласали
посланици Социјалде-мократске странке, Земљорадничке и Републиканске
странке и др Анте Трумбић. Пошто је ван Уставотворне скупштине у том тре­
нутку био 161 nосланик, може се сматрати да је против владиног предлога уста­
ва било у ствари 196 посланика. Како је устав изгласан 28. јуна 1921. године_, на
Видовдан, он се обично назива Виgовgански усШав.

2. Период парламентаризма од 1921 до 1929. rодине

2.1. Виgовgански усшав

Назив државе по Виgовgанском усШаву је Краљевина Срба, Хрвата и Слове­
наца. Цлеменско тројство, које је изражено у државном имену се огледало и у др­
жавним знацима и у одређиваљу службеног језика. Језик је дефинисан као срп­
ско-хрватско-словеначки. Ова формулација назива језика била је политички, ал·и
не и језички оправдана и изражавала компромисан национални унитаризам.

По члану 1. Усшава "Држава Срба, Хрвата и Словенаца је уставна, парла­

ментарна и наследна монархија': Краљ има уобичајена овлашћења монарха и
шефа државе. Он је врховни командант војне силе, nредставља државу у одно­
сима са другим државама и има овлашћења везана за именовање и рад владе.
Објављује рат и закључује мир. Краљева личност је неприкосновена, он није
могао бити одговоран ни оптуживан. Установом министарског премапотписа
qслобођен је политичке одговорности , али је изузети од сваке друге одговорно­
сти, изузев rрађанскоџравне, у погледу његовог личног имања. Краљ је насле­
дан, по принципу nримогенитуре, у корист мушкQг потомства.

Поред овџ уобичајених права, која су својствена сваком монарху и ·ше..

фу државе, краљ је активно учествовао у вpiiieњy других власти. Краљ и Народ­
на скупштина имају законодавну власт. Краљ и-ма право законодавне иниција-·
тив~ .и . ~аконедавне . санкције. Закон који би, Народна скупштина .изгласал·а,
Пети део: Прва зајеgничка југословенска gржава 305

nостајао је закон тек после краљеве потврде и проглашења закона. Краљ има
nраво санкције акта о промени устава, као и право иницијативе за промену
устава. Сазива Народну скупштину у редовни и ванредни сазив. Он отвара и
закључује седнице скупштине. Може распустити скупштину својим улазом, с
тим што је указ морао садржати и наредбу за нове изборе, најдаље за три месе­
ца. Краљ је једини имао nраво да nоставља судије.

Народна скупштина је била једнодомна. Сваки члан Народне скупшти­

не је имао право законодавне иницијативе. Сваки посланик има право да
уnравља министрима питања и интерпелације, на које су министри дужни да
дају одговор у току истог сазива, у року који одреди пословник. Народна скуп­
штина има право анкете, као и право истраге у чисто административним пи­

тањима. Народна скупштина може, у случају рата, опште мобилизације или

оружане побуне, да нарочитим законом привремено обустави уживање у
Усшаву изричито наведених права грађана, за целу територију и за део држа­
ве. Скупштински кворум је је предвиђен са трећином свих посланика, док је
за пуноважност скупштинске одлуке о законском предлогу потребна већина
гласова присутних посланика.

Народна скупштина одлучује о промени устава. Један сазив парламен­

та усваја предлог о nромени устава, затим се распушта, а одлуку о промени

устава доноси новоизабрани парламент. То је систем промене устава какав је

био преДвиђен у Уставу Белгије од 1831. године. Такав начин промене устава
садржи елементе референдума, што уставу даје обележја нарочито чврстог
устава. Одлука Народне скупштине о промени устава је морала бити потврђе­
на од стране монарха.

Народна скупштина има буџетско право. Скупштина сваке године одо­

брава буџет, који вреди само за годину дана. Док не одобри п однесени јој буџет,
Народна скунштина може одобравати тз:в. ,,дванаестине·: за један или више ме­
сеци. Ако је Скупштина распуштена, буџет протекле рачунске године се може
продужити указом најдаље за четири месеца.

Трећи централни орган власти је Министарски савет. Министре поста­

вља и смењује краљ, а министри постављају ниже чиновнике. Министарски
савет "стоји неnосредно nод Краљем". Министри су одговорни краљу и На­
родној скупштини. То је било противно правилима прокламованог режима
парламентаризма. Поред nолитичке одговорности, министри су били одго­
ворни и кривично и грађанскоправно. Политички су одговорни пред краљем
и Народном скупштином, кривично одговарају пред посебним Државним су­
дом, а у случају грађанскоправне одговорности, уместо министра одговара
држава. Министри по УсШаву нису морали бити узимани .из реда сi<уnmтин­
ских посланика, што је такође било противно начелима парламентаризма, по
којима влада треба да произлази из парламентарне већине и да одговара ис­
кључиво парламенту за свој рад.
 Љубомирка Кркљуш: Правна исШорија срйскоi нароgа
306

Министарски савет у целини и поједини министри имаЈу, по краљевом

овлашћењу, право законодавне иницијативе. Влада има право да издаје уредбе
потребне за примену закона. Уредбама са законском снагом могла је уређивати
односе само на основу законског овлашћења. Народна скупштина може уредбе,
које су издате на основу законског овлашћења ставити ван снаге својом резолу­
цијом, у целини или делимице.

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца била је по Виgовgанском усшаву је­

динствена држава. Полазећи од народног јединства закључено је да оно изискује
и државно јединство. УсШав је у административно-територијалном погледу поде­
лио државу на области, округе, срезове и општине. Подела на области је требало
да се изврши законом, према природним, социјалним и економским приликама, а
не према национално-историјским. Области не могу имати више од 800.000 ста­
новника. Овакви критеријуми за организоваље овласти, као и ограничен број ста­
новника је требало да разбију националну хомогеност појединих области, да би се
тако убрзало формираље једне јединствене нације. У областима и срезовима власт
је била организована по двоструком колосеку: самоуправна и државна власт. По­
ред самоуправних, постоје паралелно и постављени органи државне власти, чија
је надлежност знатно шира и већа од самоуправних органа и који имају право
надзора над пословима самоуправних власти. Прописи о установљељу области и
обласној и среској самоуправи су донесени 1922. године. Подела државне терито­
рије на области није одмах спроведена, јер је наишла на противљеље, нарочито у
хрватским политичким круговима, који су се томе успротивили, јер се тиме "уни-·
штава државноправно-хисторијски развијена индивидуалност Хрватске':

Судови су независни и суде по законима. Судови и судска надлежност мо­

же се установити само законом. У породичним и наследним стварима муслимани­
ма суде државне шеријатске судије. Постоје првостепени, апелациони и Касацио­
ни суд, са седиштем у Загребу. Судије поставља краљ својим указом, али је при
том везан предлозима кандидата које изабере посебно изборно тело, чији се ~а­
став ближе одређује законом. Судије су сталне, до навршетка година старости по­
требних за пензију. Пре тога рока, судија се може пензионисати само по писменој
молби, или када из здравствених разлога више не може да врши своју дужност. Не
могу бити лишене свог звања нити уклоњене са дужности мимо своје воље, из би­
ло ког разлога, без пресуде редовних судова или дисциплинске пресуде Касацио­
ног суда. Овим одредбама се формално јамчила независност судија.

За решавање управних спорова се установљавају посебни управни судо­

ви. Врховни управни суд је Државни савет. Надзор над управном влашћу врши
и Главна контрола, помоћни орган парламента, који води надзор над изврше­
њем државног буџета и прегледа рачуне државне администрације.

Виgовgански усшав је садржао и класична лична и политичка права и сло­

боде, карактеристична за грађанске уставе. Поред њих, он је по узору на немачки
Вајмарски устав, који је у своје време сматран за најлибералнији буржоаски
nети део: Прва зајеgничка југословенска gржава 307

устав, садржао и социјално-економске одредбе. Истицана је брига државе за неке

социјално-економске проблеме сиромашних слојева друштва, као и предвиђаље
моrућности интервенције државе у неким економским и друштвеним питаљима.
Радницима се гарантује се право на организоваље ради постизаља бољих радних
услова. Феудални односи се сматрају за укинуте даном ослобођеља од туђинске
власти. Питање ексnропријације великих поседа и "љихова раздеоба у својину
онима који земљу обрађују' уредиће се законом.

Међутим, многе уставне одредбе које су гарантовале грађанска права и

слободе биле су укинуте, односно ограничене обичним законима. Законом о
зашШиШи јавне безбеgносШи и йореШка у gржави 2. августа 1921. године, којим
је забрањен рад Комунистичке партије суспендоване су уставне одредбе о сло­
боди збора и удруживања и о слободи штампе. Мада је УсШав гарантовао грађа­
нима слободу вере, па према томе и моrућност да не припадају ниједној конфе­
сији, у већем делу државе је једини ПУf!ОВажан брак био црквени. Поред тога, и
у самој формулацији ових одредаба у уставу је било садржано и оrраничеље,
они су имали обележја тзв. ,,каучук-параrрафа'~ По члану 127 је Народна скуп­
штина могла у "случају рата или опште мобилизације" на целој државиој тери­
торији, а у случају оружане побуне на једном њеном делу, законом привремено
суспендовати нека грађанска права и слободе.

Иако је парламентаризам прокламован у Виgовgанском усШаву, он није

доследно спроведен. Парламентаризам подразумева три битна обележја: владу
парламентарне већине, буџетско право парламента и право парламента да он
стварно, ако не увек и формално, одлучује од свом сазиву и распуштаљу. у
свим овим правима, Народна скупштина је по одредбама Bugoвgaнcкof устава
била ограничена "првим уставним фактором", краљем. ·

У погледу првог обележја, одговорности министара, уочава се превага

краља у односу на Народну скуnштину. Министри су одговорни и краљу и На­
родној скупштини, али је у томе преовлађујућа улога краља. Краљ има извесно,
мада ограничена учешће и у буџетском праву. Ако је скупштина распуштена,
указом се може продужити прошлогодишњи буџет, најдуже на четири месеца.
Краљ сазива и распушта Народну скупштину. И редовна годишња заседања се
сазивају краљевим указом. Према наведеним одредбама се види да је по Виgов­
gанском усШаву постојао парламентаризам, мада ограничен, јер су његове од­
редбе давале краљу несумњиву предност над Народном скупштином.

Подела власти, која је прихваћена у УсШаву није доследно спроведена.

Краљ је делио законодавну власт са Народном скупштином, али је према На­
родној скупштини имао nрава која су му стварала надређен положај. Краљ је
био на челу управне власти, а утицао је и на судску функцију. Стога се може
прихватити оцена да је Краљевина Срба> Хрвата и Словенаца била наследна
монархија с обележјима уставности и парламентаризма, или ограничена устав­
на и парламентарна наследна монархија.
 Љубомиркн Кркљуш: Пртнт иcm opr1ja срй<:коr нароgп
308

2.2. Полиtиичке сшранке у Краљевини Срба,

Хрваша и Словенаца

На почетку живота новостворене државе појавио се на политичкој сцени

веома велики број политичких странака, што је био изра~ шаролике друштвене
структуре Краљевине Срба, Хрвата и Сло~енаца .. Њу Је чинила бурж_оазија,
бројно сељаштво и пролетаријат. БуржоаЗИЈа у ПОЈединим земљама НИЈе била
подједнако развијена, имала је специфичне карактеристи~е и донекле различи­
те интересе. Време настанка, бројност и састав буржоазиЈе су се разликовали у
појединим областима.
Сељаштво, које је чинила већину становништва (око 80%), такође није би­
ло хомогене структуре. Разликовала се по величини поседа, постоје ситни, који
преовлађују, средњи и крупни земљишни власници. Мали број крупних земљи­
шних поседника је имао у власништву око 72% обрадивих површина. Југославија
је била земља ситног земљишног поседа. Постојале су и разлике по карактеру сво­
ј ин ског права. Постојали су остаци феудалних својинских односа.

И радничка класа је била нејединствена по свом економском nоложају,

структури, политичким ставовима и другим елементима, али је била далеко
чвршће повезана него буржоазија. Радничке партије су усnеле да nовежу радни ­
ке у размерама читаве државе, што није nошло за руком ниједној грађанској
политичкојстранци.

После уједињења се на политичкој сцени nојавило више од четрдесет nо­

литичких странака и група. Постојале су политичке странке, које су наставља­
ле живот од пре 1918. године, али су створене и нове. Међу њима је било вели­
ких странака, које су играле важну улогу у nолитичком животу, али и малих
странака, ефемерног трајања, које су се гасиле убрзо по оснивању, не усnевши
да освоје ниједан мандат на изборима. Странке су се окупљале према различи­
тим интересима, било је грађанских и социјалистичких, сељачких и радничких,
револуционарних и реформистичких, југословенских и националних, односно
регионалних, клерикалних и антиклерикалних. Поред српских грађанских стра­
нака у Војводини су постојале и странке националних мањина.

Карактеристика политичког живота било је и често мењање опредељења,

склаnање разних блокова, савеза и коалиција, опозиционих или владајућих, че­
сто са најогорченијим дојучерашњим противницима. Изражено обележје поли­
тичких странака у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца била је велика улога
њихових вођа. Странке се често нису идентификовале и nроцењивале nрема сво­
јим програмима, него nрема својим вођама, па су се бирачи на изборима оnреде­
љивали за страначке вође и прваке, пре него за програме које су странке истица­
ле. Најважније nитање око којег се диференцирају странке и њихови nрограми
било је nитање унутрашљег уређења Краљевине. Страначки nрограми се разли­
кују и у nогледу једног другог важног nитања, социјално-економског.
Пети део: Проа зајеgничка југослооенска gржаоа 309

Поменућемо само највеће и најзначајније странке, оне које су играле

најважнију улогу у политичком животу државе.

Јуiословенска gемокраШска странка је формирана од више српских либе­

ралних и демократских с:гранака и група, из разних области н~ве државе, који
су били склони модерНИЈИМ методима владавине, са претенЗИЈОМ да nрошире

свој утицај на све делове државе и да постану југословенска странка. Основана

је у Сарајеву фебруара 1919. године. На стварање Демократске странке је утица­
ло више разлога: потреба да се новостворена држава очува и учврсти, супрот­
ности између Радикалне странке и срnских опозиционих група, али и политика
двора, која је ишла на слабљење Радикалне странке, као и намера двора да су­
збије оне nолитичке груnе у Србији које су гајиле резерве према монархијском
облику владавине.

Демократска странка је била за строги национални и државни унитари­

зам. Полазећи од националног јединства , демократи истичу нужност једи н­
ствене државне организације. У nолитичком и административном уређењу
државе Демократска странка искључује све историјске, ~леменске, верске и
покрајинске разлике и декларише се као снага која ради за ,,једну југословен­
ску народну и државну мисао". Мада је настојала да у своје редове привуче
бројније присталице из других југословенских народа, Демократска странка
у томе није успела. Временом се број њених присталица смањивао, док није
сведен углавном на срnско чланство, без обзира на декларативан југословен­
ски карактер странке.

Странка је била најутицајнија непосредно после уједињења, када су њени

представници у влади имали водећу улогу у изrрадњи централистичког држав­
ног уређења. После доношења устава у Демократској странци настаје подваја­
ње и расцеп на Давидовићеву и Прибићевићеву групу. Давидовићева група,
коју су чинили углавном чланови старе српске Самосталне радикалне странке
се залагала за извесно попуштање и покушај споразума са nредставницима хр­
ватске и словеначке буржоазије на основи ревизије Видовданског устава, одно­
сно уступке у смислу децентрализације државе, њихове самоуnраве и обнавља­
ња нормалне демократске владавине. Прибићевић је био присталица строгог
централизма и националног унитаризма и спровођеље nолитике "јаке руке':

Када су посланици Хрватске републиканске сељачке странке nосле избо­

ра 1923. године одлучили да прекину дотадашњу аnстиненцију и да уђу у
Народну скупштину, око оправданости верификације њихових мандата је
дошло до расцепа у Демократској странци. Демократска странка се поцепала
марта 1924. године, када се одвојио један део странке, под вођством Светозара
Прибићевића и основао СамосШалну gемокраШску сШранку.

Првобитни, nретежнији део Демократске странке није се јавно одрекао

свог унитаристичког програма, али је у свом политичком раду све више нагиљао
компромисном решавању националног питања, односно државноr устројств
а
310

као уставног израза то 1 • питаља. Странка је ступила у краткотрајну коалицију са

ХРСС у оквиру тзв. Оrюзициоt-Юl' бпою.1 и формирала владу 1924. године. Ова
влада је настојала да ублажи националне супротности сташъањем у изглед такве
промене државног уређења, које би решило тэв. хрватско питаље. Због расцепа у
странци и противречности свог програма и практичне политике, Демократска
странка је све више слабила. Значајнију улогу у политичком животу играла је у
време опадања Радикалне странке у периоду од 1926. до 1928. године. После 1927.
године, у коалиционој влади са радикалима, Демократска странка се супротста­
вља политици опозиције, Сељачко-демократске коалиције.
Самостална демократска странка је остала при строго унитаристичком
ставу, и у погледу националног јединства и у погледу унитаристичког државног
уређења. Једно време је вођа ове странке Светозар Прибићевић био најодлучни­
ји противник сваког споразума са Хрватима и није признавао да постоји хрват­
ско питање. До промене политике Самосталне демократске странке је дошло
1925. године. Странка је после силаска са власти почела да критикује негативне
појаве у политичком животу земље. У јесен 1927. године је одбацила свој цен­
тралистички програм и прихватила федерализам. Са Хрватском републикан­
ском сељачком странком формирала је 1. новембра 1927. године Сељачко-демо­
кратску коалицију. Потпуни преокрет у политици Самосталне демократске
странке, њена критика хегемонизма и корупционаштва владајућих врхова и
захтеви да се измени централистичко уређење државе изазвали су реакцију в ла­
сти. Светозар Прибићевић је маја 1929. интерниран у Брус код Крушевца, а по­
сле дужег времена је добио дозволу да напусти земљу. Мада се од 1927. године
одлучно залагала за федерализам, Самостална демократска странка није одба­
цила свој југословенски национално-унитаристички програм.

Нароgна раgикална сШранка је после уједињења наставила своју актив­

ност, као једна од ретких странака које су надживеле старе државе и продужи­
ле своје политичко деловање у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Ни после
уједињења Радикална странка није мењала свој стари програм, у којем су засту­
пана начела уставности, демократизма, изборно-представничког система, вла­
давине парламентарне већине, обласне и среске самоуправе.

На челу странке се од њених почетака налазио Никола Пашић, који је у

њој уживао углед сувереног вође . Никола Пашић је био несумњиво једна од нај­
већих личности српске историје, државник са неприкосновеним угледом и ха­
ризмом, дугогодишњи вођа политичке странке која је у Србији имала најброј­
није чланство, била најпопуларнија, најдуже била на власти и која је деценијама
давала печат српској политици. Поред тога, Пашић је био творац српске спољ­
не политике, председник владе у току ратова, балканских и Првог светског ра­
та. Пашић је уживао међународни углед, а у процесу југословенског уједињења
одиграо изузетно важну улогу. После Пашићеве смрти на кормилу странке се
сменила неколико безначајних личности, које нису могле да се пореде са њим.
nети део: Прва зajegmt 1 1Kfl југословенска gржаоа 311

После уједињења Радикална странка је све више своју политику подређи­

вала основном циљу- освајању и останку на власти, тако да су њени политич­
ки nротивници често говорили да се њен програм исцрпљује у једном начелу:
"власт ради власти". Ради остварења тог циља су се радикали служили разли чи­
тим средствима, стварајући често коалиције са странкама чији се програм раз­
ликовао од њиховог у битним елементима. У периоду од 1918. до 1929. странка
је, са малим прекидима, 1919. и 1924. била непрекидно на власти. Тако дуг оста­
нак на власти је био омогућен везама са двором, вештим политичким маневри­
ма и склапању разних споразума са представницима других грађанских страна­
ка, али и nритисцима на изборно тело. Када су после избора 1923. посланици
ХРСС одлучили да прекину апстиненцију и уђу у Народну скупштину, радика­
ли су са њима склопили тзв. Марков протокол. 19 Уз неке уступке ХРСС је оста­
ла ван Народне скупштине, што је Радикалној странци омогућило да задржи
већину и настави несметано да влада. Проширењем важења Закона о зашши­
Ши јавне безбеgносШи и йорешка у gржави и на ХРСС 1925. године, Радикална
странка је принудила ХРСС на капитулацију. ХРСС се одрекла свих својих др­
жавноnравних захтева и формирала са радикалима владу.

У погледу националног питања, Радикална странка је прихватала rледи­

ште о националном јединству, мада компромисном. У називу народа, српско­
хрватско-словенач·ки, као и називу језика који је ушао у владин нацрт устава,
види се да схватање о националном унитаризму није у Радикалној странци би­
ло примљено безрезервно. Странка је зазирала од имена Југословен, у којем би
се утопило и српско име. Чврсто је стајала на програму унитарног државног
уређења. Иако је сматрао да су Срби, Хрвати и Словенци један народ, један од
угледних страначких првака, Стојан Протић није прихватао државни унитари­
зам. Због тога је дошао у сукоб са вођством странке, које га је, заједно са групом
истомишљеника искључило из странке.

Иако најмоћнија политичка странка у држави, Радикална странка је по­

степено опадала и губила свој престиж. Томе су допринели разни фактори. Ма­
да је Радикална странка била н;ајснажнији ослонац српског грађанства и двора,
регенту, потом краљу Александру је сметао неоспорни ауторитет старог вође,
Николе Пашића, па је он често настојао да га потисне из странке, што је утица­
ло на њену стабилност. То се испољило већ на почетку државног живота, када
је мандат за формирање прве заједничке владе, мимо претходног договора, nо­
верио Стојану Протићу уместо Николи Пашићу. Пашић је 1926. био приморан
да поднесе оставку, због корупционашке афере свога сина. После Пашићеве
смрти у децембру 1926. расцеп у странци се продубио. Процес расnадања стран_
ке ·Се наставио после увођења Шестојануарске диктатуре.

19 Споразум је тако назван по имену министра Марка Ђуричића који је водио ове
преговоре. ·
31 2 Љ yћt\rtlllrl\ 11 kp.., 1Т·~· m · 11r(Jtщo нciЉlftt/rl cprk ":ol r-щpoqa
-··- ------- ·----. --·-· ..--.---·-·- - --- ··--· -- ~---·--· ~---- --·- ---··-------___.:___

н,,_јброiнн ј о н нај)IННUјннiн cprtcкa rрађ.нккн CТJЧHft<U у Војводини, Ради .

кална t'транкн. уједнннлt.1 "·с Ј . мартЈ 191 '} . год s.tне са Ра;Нtkа л н ~м (Транком Ср -
6иi~. Ј·kтовt•тног соцнiа1нюг сасп\ВI\, H O l.HIOHanнo xoмorcme. oDe странt<е нред­
стављn лс су у npNo в-ремt' Сt'ЉЈштnо, опt·Ю н срt.'-дt·ы· t·рnt)анство, <t касније
"·рсдњу а кpyttH)' буржоазију. чнtювнишпн) и војску. Иако нису у nотnуности
nраtх.ваталн владt1_јућу доктрину о НЈцtюн:.tлном јединству Срба, Хрвата и Сло­
еещщu, војt\ођансюt радакани су сматрали дn нова држава треба да буде уни ­
тарно орrаюtз ов ~\Н1\.

Xpвar12om peayблt.l.t\"llHO\il сељачка сr1iранка (ХРСС) је наставак Хрватске

пучке сељачке ~..,·ранке, настале 1904. године, коју су основали браћа Антун и
Стјеn;.tн Радић . .Међу хрватским политичким странкама пре уједињења ХРСС
_ie била једина странка ~<оја је nоред државноnравног имала и социјални nро­
грам. Залагала се за nобољшnње nоложаја сељака. као најбројније категорије у
друштву и организоваље државе тако да и сељаци учествују у државној власти.
Странка је пре рата допринела да се оживи nолитичюf живот на хрватском селу

~~да се сузбије утицај клерикализма.

У току рата је странка заузела nроаустријске nозиције, тј. сматрала је да

треба да дође до уједињења у оквиру Хабэбуршке монархије. Мада је крајем
1918. nрихватио ствараље заједничке државе, Радић се већ nочетком 1919. ус­
nротивио уједињењу изведеном на централистичко -унитаристичким основа­
ма. На скуnштини странке у фебруару 1919. је эахтевана хрватска реnублика и
хрватска конституанта. Организоване су демонстрације nротив начина уједи­
њења. Странка се залагала за самосталну државу, "неутралну реnублику Хрват­
ску" и конфедеративно државно уређење, na је 7. децембра 1920. променила
назив у Хрватска реnубликанска сељачка странка. ХРСС је израсла у национал­
ни покрет Хрвата за ревизију Видовданског устава, односно за преуређеље др­
жа.ве, у којој би хрватска буржоазија обезбедила свој положај. Иступала је као
nредставник националног интереса целог хрватског народа. У новим условима
ХРСС се све мање бавила социјалним nитањима хрватског сељаштва, а све ви­
ше националним, односно државноправним питањем.

Своје противљеље начину доношењу устава и његовој садржини ХРСС је

изразила путем апстиненције, посланици који су били изабрани у Уставотворну
скуnштину нису учествовали у њеном раду. ХРСС је 1. јула 1922. приступила про­
комунистичкој Сељачкој интернационали. То је странку довело под удар Закона о
зашШиШи јавне безбеgносШи и йореШка у gржави, па је вођа странке Стјепан Ра­
дић ухаnшен. Тада је дошло до преокрета у политици странке. Странка је 27. мар­
та 1925. прихватила Устав и династију Карађорђевића и одрекла се републикан­
сrва у свом програму) а из назива странке је изостављено "републиканска):
Посланици ХСС су ушли у скупштину и формирали владу са радикалима (1925-
1927). Престанак ове краткотрајне .сарадље је значио да су односи између српске
и хрватске буржоазије запали у кризу и да се приближава крај парламентаризма.
 313

ХСС је у ј есен 1927. ПЩИНе стуnн ла у саве:Ј са дојучера ШЊИМ неnомирљи ­

вНМ пропштtком , Со мост"лном демократс ком странком. ст Lюринши Се;tщ•t ­
ко- gемокрснТiску коал иц14ју. Сељачко-демократска коаниција је у обаоештењу
•'~э~~отом ј ан ности нввсщ1 да Ct.' бори за "nромјену данашљег потrити,tкоr система
у духу демокрације, н арламснтаризма и равноправности ". Иако ниЈе и зричито
наведено, Коал иција се борил а за федер\tЛИ ~i nциј у државе. При том је каракте­
ристично да се мисл и само на решење .,хрватског питања".

Словенска ЈЬуgска странка (Словеначка народна странка) је била најјача

сповеначка странка. Осноnана после католичког конгреса 1892. године, као Ка ­
толичко- народна с·rранка, nроменила је назив у Словенска људска странка
1905. године. Странка је у својим nрограмским ставовима nолазила од тога да
целокупна друштвена активност мора бити усклађена са начелима католичке
цркве и подређена интересима католичанства. Окупљала је клерикалне буржо­
аске и ситнобуржоаске етrементе, а у љеном вођству је било много католичких
свештеника. Овакве странке су под утицајем Ватикана формиране у западное­
вроnским земљама, са циљем да се окупљањем широких народних слојева под
вођством клера отуnи оштрица револуционарног деловања радничке класе (де­
мохришћанске странке) . И СЛС је посвећивала велику пажњу сељаштву и рад­
ништву, да би се тако суnротсrавила револуционарним идеологијама и nокре­
тима. Наrлашавају се начела хришћаиства, говори о nодруштвљавању
делатности, учешћу радника и службеиика у управама nредуэећа, чак и до уче­
шћа у расподели дохотка. Иако се у странци nочињу разликовати десно, аграр­
но крило и лево хришћанско-социјално крило, она је очувала јединство и кле­
рикални карактер.

Словенска људска странка је до 1927. године захтевала аутономију за Сло­

венију. Аутономистички програм је наnустила 1927. године и повезала се са
противницима Сељачко-демократске коалиције. Из тога се види да је странка
водила оnортунистичку политику, nодржавајући владу ради очуваља nривиле­
говане nозиције у Словенији. Пружајући nодршку монархији и владајућим ра­
дикалима СЛС је отклањала опасност од хрватске хегемоније, створила моrућ­
ност за коришћење југословенског тржишта и обезбедила културни и
nривредни напредак Словенаца. Она је тактизирала, без обзира на своје про­
кламоване nолитичке циљеве. И онда када је бранила унитаризам и централи ­
зам, странка се увек залагала за одржавање словеначке националне индивиду­

алности. Због такве њене политике, за Словенску људску странку се говорило

да nредставља "језичак на ваги" у политичким сукобима између централи ста и
федералиста. Странка је играла важну улогу у политичком животу, јер су ради­
кали nомоћу ове странке, дајући јој разне устуnке (министарске положаје и
друго) успевали да одрже равнотежу nрема хрватских странкама (ХСС). Пред­
ставници СЛС су били чланови већине влада у Југославији. Вођа странке Ан­
тон Корошец (иначе свештеник) био је министар унутрашњих послова у време
атентата у скупштини 1928. године.
314 Љубомирка Кркљуш: Правна ucйlopuja срйскоi нароgа

Јуiословенска муслиманска орiанизација је била политичка организација

муслиманских земљопоседника и ситнобуржоаских слојева у граду и на селу у
Босни и Херцеговини. Образована је фебруара 1919. године. У њеном оснива­
њу су учествовали неки високи представници духовног реда (улеме), земљоnо­
седници и и муслимански интелектуалци. Председник странке је био Мехмед
Спахо. у програму донетом 1919. године странка је стала на становиште нацио­
налног и државног јединства, прихватајући монархију и династију Карађорђе­
вића. Њен основни циљ је било очување економских и политичких позиција
тих друштвених слојева, са ослонцем на верске елементе, очување феудалних,
кметству сличних односа, који су владали на том nодручју. Како је било немогу­
ће да се они сачувају, с обзиром на то да је одмах nосле уједињења прокламова­
на укидање свих феудалних односа у држави, вођство ЈМО је настојало да се у
извођењу аграрне реформе обезбеде одређени уступци поседницима, односно
што већа одштета за поседе који буду nодлегали аrрарној реформи.

Истичући верски карактер политичког окупљаља и рачунајући са верским

осећањима својих присталица, муслимански феудалци и имућнији слој муслима­
на су своје интересе поистоветили са интересима целокупног муслиманског ста­
новништва и усnели да се наметну као водећа политичка снага међу босанско­
херцеговачким муслиманским становништвом. Странка је захтевала заштиту
вере, исламских обичаја и савести, неограничено признање равноправности
ислама са хришћанством и другим верама и верско-nросветну аутономију.

Иако је била регионалног карактера, Југословенска муслиманска органи­

зација се у почетку није противила југословенском националном јединству и
централизму и гласала је за Видовдански устав. Истицањем југословенског име­
на у називу странке муслимани су покушали да се одбране од својатања Хрвата
и Срба. Представници ЈМО су учествовали у неколико влада. Касније странка
истиче захтев за аутономију Босне и Херцеговине. У аутономној Босни и Херце­
говини ЈМО је могла сачувати пресудан утицај на муслимане и постати знача­
јан фактор у политичком животу земље. Тада ЈМО улази у оnозиционе блокове
са другим федералистичким странкама.

Комунисiйичка йарiйија /уiославије је створена nосле уједињења, као једин­

ствена партија југословенског цролетаријата. На конгресу уједињења у Беогр~ду
априла 1919. створена је партија под именом СоцијалисЩичка раgничка йаршија
/уiославије (комуниста). Она је објединила противнике класне сарадње и министе­
ријализма и ступила у Трећу интернационалну. Одмах потом створен је јединстве­
ни синдикални покрет, а у октобру исте године и самостална комунистичка омла­
динскаорганизација. СРПЈ(к) јепридобилавећинурадциштва у земљи, захваљујући
тешким економским приликама у ратом изнуреној и разореној земљи, захваћеној
снажним утицајем Октобарске револуције. На другом конгресу у Вуковару јуна
1920. године је донет револуционарни програм и одбачена социјалдемократска иде­
ологија, а партија добила име Комунисшичка йарiйија ]уzославије.
nети део: Прва зајеgничка југословенска gржава 315

Успех комуниста на општинским изборима и изборима за Уставотворну

скуnштину 1920, социјални немири и штрајкови навели су владу да предузме
кораке nротив комуниста. Актом владе у децембру 1920. године названим 06-
знана забрањена је комунистичка пропаганда, организације и новине. Након
одговора комуниста на ове мере у облику индивидуалног терора донет је 2. ав­
густа 1921. године Закон. о зашшиши јавне безбеgн.осШи и йореШка у gржави,
којим је забрањен рад Комунистичке партије, после чега су поништени комуни­
стички мандати у Уставотворној скупштини.

Став Комунистичке партије према националном питању, па према томе

и nрема облику државноr уређења се мењао временом и одликовала га је и на­
челна и практично-политичка недоследност. Све до 1923. године КПЈ је прихва­
тала став о националном јединству да би, после тога преовладало гледиште о
nраву на самоопредељење до отцепљења, које ће довести до стварања федера­
тивне радничко-сељачке републике на Балкану. У закључцима Треће земаљске
конференције јануара 1924. констатује се постојање покрета за аутономију. Де­
бате о националном питању су настављене, са закључцима који су тежили раз­
бијању Југославије, као "версајске творевине': што је било потпуно у складу са
концепцијама Коминтерне. Коминтерна је 1925. године заузела став да треба
помагати сваки сепаратистички, антиЈугословенски националистички покрет

у Југославији. Усвојена је теза о "српском хегемонизму': као унутрашњој импе­

ријалистичкој основи и суштини југословенске државе, где су све несрпске на­
родности потлачене. и угњетене. Истичући право на самоопредељење, начелно
• • • • • • t ))

се признаЈ е и право на "присаЈедињење СВОЈОЈ националноЈ држави .

Концепт ликвидације Југославије је разрађен у одлукама IV ~,<онгреса КПЈ
(Дрезден, 1928). Југославија је требало да се распадне на независне државе: Хр­
ватску, Црну Гору, Македонију, Словенију. Мађарска и албанска национална
мањина ће се отцепити, јер је њ:щсову земљу наводно ,,анектирала" српска бур­
жоазија. Србија се није помињала. Борба против "српског национализма" је
требало да буде главни задатак КПЈ, нарочито српских комуниста у Србији

Преокрет у националној политици је настао 1934. године. На Четвртој

земаљској конференцији је заузет став да се национално питање може решити
и у државним оквирима Југославије. КПЈ се изјашњава за сазив Конституанте,
која ће решити питање међусобних односа разних националности унутар "јед­
не слободне д~мократске федеративне државе':

2.3. Пракса Виgовgанскоi усшава - каракшер

йарламеншаризма og 1921. go 1929. ioguнe

. Усшав од 1921. је својим одредбама омогућавао увођење парламентари-

зма у државу. Видовдански устав је усвајао парламентаризам као систем поделе
власти и основицу уставног политичког уређења државе. Монархија није била
316 Љубомирка Крi<љуш: Правна ucШopttja cpilcкo/ нароgа

оспорена, не само у српским политичким круговима, него ни у већини водећих

политичких снага у другим земљама које су ушле у заједничку државу. Срnске
политичке снаге су сматрале да је борба за ограничење монархове власти у Ср­
бији завршена 1903. године. Монархија је по њиховом мишљењу била једна ко­
хезиона снага, која је учвршћивала нову државу и стварала повољнији положај
на конференцији мира. Питање облика владавине, тј. монархије се сматрало за
решено још пре доношења устава.

Међутим, већ први политички потези регента Александра, пре и nосле

Прводецембарског акта, у току времена провизоријума су показивали да су ње­
гове политичке амбиције превазилазиле оквире репрезентативног положај
а мо­
нарха. После доношења Устава, регент је показивао тенденције да своју власт
прошири и изван оквира које му је устав постављао. Владалац је у политичком
животу државе имао далеко већи утицај него парламент. Монарх је био ствар­
ни, а не само формални чинилац власти, који би би био подређен уставу и зави­
сан од одлука парламента. Утицао је непосредно на институције, које у парла­
ментарном демократском систему служе за ограничавање монархијске власти
- парламент, владу и судове. Ослањање на институције је стварало привид пар­
ламентарне владавине, али је владалац злоуnотребљавао ове институције ~ ко­
ристио их као инструменте личне владавине. Краљ је сазив ао и распуштао скуп­
штину према личном нахођељу, мимо утврђеног реда и државних потреба.

Краљ Александар је често одбацивао људе, којима је много дуговао, зази­

рући од њихове снаге и ауторитета (Апис, Пашић, Прибићевић) и окруживао
се политичарима који нису уживали поверење скуnштинске већине. Мешао се
у избор личности које су улазиле у владу, омогућавао да остану на управи зе­
мље владе које су изгубиле потребну посланичку већину у Народној скупшти­
ни и рушио владе које су имале већину. Владе су састављане на двору, а
не у
народној скупштини. У периоду од 1921. до 1929. године је према подацима Све­
тозара Прибићевића било 24 владе, од којих су само две пале у скупштини,
парламентарним путем, а све остале су смељене вољом
краља.

Краљ је користио националне супротности да се у међустраначкој борби

наметне као арбитар и спасилац у кризним ситуацијама. Већина грађанских
странака се компромитовала везама са монархијом, чиме је ослабљен љихов
утицај у масама и расточен и разбијен љихов страначки организам. Неки кра­
љеви политички потези су допринели и разбијаљу политичког јединства
срп­
ског народа. Томе је допринело подстицање ствараља Демократске странке
и
nритисци и удари на јединство Радикалне странке.

За време важења Bugoвgaнcкoi устава у Краљевини Срба, Хрвата и Сло­

венаца је постојао парламентарни систем, знатно ограничен краљевим прерога
­
тивима и сужен његовим фактичким утицајем на све владе. Оваква парламен­
тарна пракса у периоду од 1921. до 1929. године је добила ознаку привидног
парламентаризма "псеудопарламентаризма':
nети део: Проа зajegHUt/Ka југословенска gржаоа 317

3. Шестојануарска диктатура

3.1. Увођење gикшашуре

Парламентаризам се у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, са изузет­

ком Србије, јавља као нова пракса политичког живота. Без обзира на постојаље
nредставничких установа у појединим југословенским земљама пре уједиљеља,
грађанска демократија је била неразвијена. У Краљевини СХС нису постојале
претпоставке за парламентарни живот: демократски поредак, стабилан двостра­
начки или вишестраначки систем, национална равноправност у вишенационал­

ној држави. Ове су претпоставке зависиле више од развијене материјалне и со­

цијалне основе, него од уставних решеља. У таквим условима, извршна власт
уздиже се изнад парламентарних институција. Сукоби националних буржоази­
ја и обрачунаваље са револуционарним радничким покретом од почетка руше
парламентарну фасаду и поткопавају љену основу. Криза парламентарног систе­
ма у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца настала је, дакле, као резултат неко­
лико компонената: класне, националне и кризе йолиШичкоi йреgсШавнишШ.ва.

Све оштрији политички сукоби између Срба и Хрвата, испољени кроз

сукобе владајућих странака: радикала и Сељачко-демократске коалиције дости­
rли су критичну тачку атентатом у скупштини 20. јуна 1928. године, када је ра­
дикалски посланик Пуниша Рачић убио двојицу посланика ХСС, а ранио троји­
цу. Стјепан Радић је издахнуо од последица раљаваља 8. августа 1928. Краљ је
наводно тражио политичко решеље настале политичке кризе, нудећи мандате
за састав владе појединим политичарима и војницима. Атентат у Народној
скупштини је је означио крај парламентаризма и убрзао прелаз на отворену
диктатуру, створивши краљу повод и оправдаље за државни удар.

Шестог јануара 1929. године краљ Александар је завео апсолутистичку

власт суспендоваљем устава и распуштаљем скупштине, извршивши на тај на­
чин државни удар. Укидаљем УсШава је прекинут уставни континуитет државе.
У прокламацији народу краљ је државни удар правдао нај вишим народним и др­
жавним интересима и љиховом будућношћу. Прогласио је да између љега и наро­
да не може и не сме више бити посредника. По њеrовом мишљељу парламентари­
зам је злоупотребљен од људи "заслепљениХ политичким страстима'' у толикој
мери да је постао сметља за плодни рад у држави. Уместо да парламентаризам ја­
ча дух народног и државног јединства, он nочиње да доводи до духовног расула
и народног разједињавања. Његова је света дужност да чува државно и народно
јединство. Тражити излаз у парламентарним променама владе или у новим избо­
рима значило би ))губити драгоцено време у узалудним покушајима:' Треба тра­
жити нове методе рада и крчити нове путеве. Због тога краљ укида УсШав Краље­
вине Срба, Хрваша и Словенаца од 28. јуна 1921. године и распушта скупштину
изабрану 11. септембра 1927. Забраљен је и рад политичких странака.
 Љубомирка I<ркљуш: llpaoнa историја срйскоi нароgа
318

Увођењем диктатуре криза није превазиђеиа, него продубљена. Диктату-

» •
ру је обележав ал а политика " чврсте руке , м илитари за циЈа власти, укидаље пар-
ламентаризма и забрана рада странака и терор проти в комуниста. Грађанска
опозициј а се повлачи, упла шена и деморалисана , нес премна за непарламентар­
на средства борбе. Увођеље диктатуре, забрану рада странака, забрану зборо­
ва, цензуру штампе и интернирање појединих политичара, грађанске странке
су примиле без отпора. Хрватски политичари су сматрали да увођење диктату­
ре отвара пут за непосредно споразумевање хрватске опозиције и краља, без
суделов ања "србијанских» странака. Словенска људска странка је у целини по­
држала увођење диктатуре, а њен вођа Антон Корошец је ушао у шестојануар­
ску владу Петра Живковића. У ширим слојевима народа није било негодоваља
ни отпора новом режиму, јер су непрекидни страначки сукоби и трвења, коруп­
ција и друге злоупотребе изазивали незадовољство дотадашљим стањем. Мно­
гобројни чланови КПЈ и њихови симпатизери похапшени су и осуђени . Дикта­
тура је искоришћена и за обрачун са комунистима.

Краљева диктатура није ни у круговима савезничких земаља наишла на

осуду. Владе Чехословачке и Француске су режим краљевог апсолутизма оцени­
ле као допринос консолидацији заједничке југословенске државе, али ипак као
привремену меру, после које треба да се врати стари поредак уставности и пар­
ламентаризма. Британско посланство је у вези са увођењем диктатуре извести­
ло своју владу да су страначки сукоби, супарничке нетрпељивости, неумерена
тежња за влашћу и брзим богаћењем, непрекидне смене влада, убиства и друго,
довеле државу у такво стање, да би тешко иједне друго решење осим примене
аутократске силе из постојећег хаоса могло створити ред.

Обећавајући да ће у што краћем року остварити "ону државну управу и

оно државно уређење које ће најбоље одговарати општим народним потребама
и државним интересима·: "новим методама рада.., краљ је издао неколико зако­
на, који су чинили правну основу диктатуре.

3.2. Закони gикшашуре

Најважнији међу овим законима је био Закон о краљевској власши и врхов­

ној gржавној уйрави донет 6. јануара. Овај закон дефинише Краљевину Срба, Хр­
вата и Словенаца као наследну монархију. Краљ је носилац све власти у земљи.
Објављује рат и закључује мир, представља државу у свим њеним односима са
другим државама. Лично ст краља је неповредива и он не подлеже никаквој одго­
ворности. Краљ издаје и проглашује законе указом, који садржи и сам закон. За­
коне премапотписују председник Министарског савета, ресорни министар и ми­
нистар правде. Краљ поставља државне чиновнике и даје војне чинове.
Заповедник је војне силе. Краљ именује председника и чланове Министарског
Пети део: Проа зајеgничка југослооенска gржаоа 319

савета, који стоје непосредно под краљем и раде по њеrовом овлашћењу. Мини­
стри су му одговорни. Краљ може оптужити министре, којима суди Држав
ни
суд, чије чланове именује краљ. Управну власт врше поједини министри
за поје­
дине гране управе по краљевом овлашћењу. О судској власти закон садржи
само
један члан који гласи: "Судска власт у целој земљи врши се у име Краљево:' Закон
је nравно изразио апсолутистички режим у држави. Краљ је надређен
свима, а
није одговоран никоме. У његовим рукама су све функције државне власти.

Закон о зашшиши јавне безбеgносши и йореШка у gржави донет је истог

дана, 6. јануара 1929. Он је представљао новелу истоименог закона од
2. августа
1921. године, донетог против Комунистичке партије. Забрањен је рад удружеља
и политичких странака ,, ... које врше пропаганду или убеђиваље других
, да тре­
ба променити постојећи поредак у држави. Исто тако забрањују се и растур
ају
све политичке странке, које носе обележје верско или племенско.. :' Овим одред­
бама је наговештено увођење пуног националног унитаризма и прокл
амовање
интегралног југословенства. Закон је 1. марта 1929. године проширен одредб
а­
ма против сепаратизма: онај ко пропагандом или на ма који други начин
иде за
тим или ствара расположеље код других "да се неки део Краљевине Срба,
Хрва­
та и Словенаца издвоји из целине или као самостална држава или
да се проме ­
ни данашње државно уређеље или да се промени политички или соција
лни по­
редак у држави, казниће се робијом до 5 година': Основан је посебан суд који је
судио по прописима ових закона, Државни суд за заштиту државе
.
Закон о Изменама ~ако на о ойшШинама издат је 11. јануара 1929. Разреше­
не све општинске управе у целој држави. Краљевим указом, а на nредло
г мини­
стра унутрашњих послова се постављају нове општинске управе у оnшти
нама
Београда, Загреба и Љубљане, а у осталим општинама ће општинске управе
nо­
ставити велики жупани. Уместо дотадашњих обласних скупштина и обласн
их
о,ц6uра, кuји се распуштају, њихове послове ће водити комесари, које буду
по­
ставили велики жупани. Тако су области и nравно изгубиле карактер самоу­
правних јединица, који су имале по Видовданском уставу и остале само
ад ми­
нистративно-територијалне управне јединице.

Последњи закон којим је уведен режим диктатуре је издат З.

октобра
1929. То је Закон "о називу и йоgели Краљевине на уйравна йоgручја". По овом
закону је измењен назив државе. Службени назив државе је ,,Краљевина Југо­
славија~~. Извршена је јача концентрација и централизација држави е управе
уки _
дањем ранијих области и стварањем мањег броја већих јединица под називо
м
,,бановина". Бановина има девет: 1. Дравска, са седиштем у Љубљани, 2. Савска,
са седиштем у Загребу, З. Врбаска, са седиштем у Бања Луци, 4. Примор
ска, са
седиштем у Сплиту, 5. Дринска, са седиштем у Сарајеву, 6. Зетска, са седишт
ем
на Цетињу, 7. Дунавска, са седиштем у Новом Саду 8. Моравска, са седишт
ем у
Нишу и 9. Вардарска, са седиштем у Скопљу. Изван бановина је било подруч
је
Београда, са Земун ом и Панчевом, које је сачињавало посебну ,,управ
ну целину':
 Љубt'~о1рtш Кркљуш: Пртта tю71opuja cpiicкol нароgа
320

Начин на који су б~1 новине оформљене, према rеогр~фским и е~ономским фак­

торима, nрема којима су носиле и називе, требало Је да разбиЈе националне и
историјске целине. Србија је разбијена на пет бановина: Дунавску, Моравку,
Вардарску, Дринску и Зетску, а Босна је подељена на четири бановине: Врбаска,
Дринска, Зетска и Приморска. Неке историјске целине нису могле. б~ти увек
подељене. Тако је Црна Гора чинила језгро Зетске бановине, СловениЈа Је остала
као целина у Дравској бановини. Дунавској бановини, у коју је ушла Војводина,
nрикључени су делови северне Србије. Бановине су организоване на строго
централистичком принципу.

у nравном nогледу ,,шестојануарски режим" је био обележен концентри­

сањем све власти у рукама краља, самосталношћу и независношћу те власти
nрема народу, који није имао никаквих nравних средстава да на њу утиче, нити
контролише акте власти и централизам. Краљ је добио моrућност да се обрачу­
на са грађанском оnозицијом, комунистима и сеnаратистичким снагама. Дикта­
тура се ослањала и на војне кругове.

3.3. Каракшер gикшашуре

Шестојануарском диктатуром је истакнуто шзв. инШеiрално јуiословенсШво

и национално питање проглашено за решено. Краљ је сматрао да је после десет
година живота у заједничкој држави створена моrућност за оживотворење пуног
националног јединства - интегралног југословенства. Високи nословни кругови
националних буржоазија нису осудили државни удар и краљ је код њи:х нашао
подршку, јер су били заинтересовани за неометан пословни живот, трговински
nромет и циркулацију каnитала. Краљ је обезбедио подршку хрватских послов­
них кругова, а у владу Петра Живковића укључио и хрватске представнике.

Отварање другог важног друштвеног и политичког питања, социјалног,

било је онемоrућено Законом о зашШиШи gржаве, тако што је означено као за­
брањена комунистичка делатност. Диктатура је искоришћена за обрачун са ко­
мунистима . С друге стране, у народу је забрана странака и њихових дуготрај ­
них сукоба чак створила наду да ће социјалне и економске тешкоће које су
притискале сељаштво почети да се решавају.

Владајући кругови неких земаља чији је каnитал био уложен у Краљеви­

ни Срба, Хрвата и Словенаца (Француска и Чехословачка) су такође сматрали
да национални сукоби, нестабилност и растројство које је владало у политич­
ком животу Краљевине не погодују привредним nословима. Увођење диктату­
ре је у односу на неке суседне земље које су имале територијалне аспирације
требало да покаже да је држава чврста и њена будућност сигурна.

Под утицајем ставова Комунистичке партије, као и· оцена Коминтерне,

шестојануарски режим је у послератној историографији био оцењиван као
( \eTI1 /\CO: ( /fJtl tl JtljC!JIIII'IKll )JгciC//fJ/11!1/CK~ 9fЈЖаtЩ

-
ди ктатура војн о-фаши сти'lког карактера . Међутим , објективније историо ­
321

rрафсi<е анали зе нису прихватиле ову оцену, имајући у виду да нису постојале
ни пол и т и ч к е ни д руш т вене основе за такав с ис тем , п а с у и з ост авиле одредни­

цу "фашистич ка" и диктатуру краља Александра означи ле као " монарходикта ­

туру". "Краљ Александар је октобра 1934. године nогинуо као жртва усташке и
ВМРО-вске завере nотпомагане од фашистичке Италије и ревизионистичке
Мађарске. Он ј есте био диктатор у чијим се рукама стицала целокупна власт,
али није био диктатор сличан типу фашистичког вође. За фашистичка дру­
штва карактеристичан је 'споразум' између рада и капитала, непознат шестоја­
нуарском режиму. Између тих двају полова друштвених снага остала је непре­
мостива провалија. Приче о заштити 'малог човека', као типичан производ
социјалне демагогије фашизма, нису биле продуктивне на тлу југословенског
друштва у периоду шестојануарског режима. За пуштање корена фашизма нај­
мање је било основе у сељачкој, традиционалној и демократској клими срп­
ског села, али и у другим срединама Југославије" (Б. Петрановић) .

Шестојануарска диктатура и идеологија интегралног југословенства ни­

су онемоrућили распад државе и јачање националних покрета. Напротив ,
они су имали за последицу само јачање ових тенденција и бујање свих сепара­
тистичких струја. Југословенство од 6. јануара не само да није утврдило зајед­
ничку државу, него је створило сумњу у могућност заједничког живљења; уме­
сто да симболизује чврстину југословенске државе оно је наговестило њен
априлски слом .

4. Устав од 1931. године

4.1. Разлози gоношења и саgржина Усшава og 1931. iоgине

Увођење диктатуре~· јануара 1929. године није решило ниједан од по­
литичких и економских проблема са којима се држава суочавала. Прокламо­
вање пуног националног јединства, у виду интегралног југословенства, само
је још више продубило националне супротности и изазвало још јачи отпор
југословенској идеологији и националном уједињавању, што се доживљава­
ло као уrрожавање властитог националног идентитета. Прогони комуниста
и усамљених грађанских политичара који су се отворено супротстављали ре­
жиму нису успели да сузбију незадовољство које је расло. Социјално питање
и економски проблеми се заоштравају све јаче, отежани општом економском
кризом светских размера, која се временски подударила са диктатуром
(1929-1933). И политички врхови држава које је режим сматрао за савезнич­
ке и пријатељске (Француска и Чехословачка) почињу да изражавају своје
незадовољство приликама у Југославији. Режим постаје све непопуларнији у
 Љубомирка Кркљуш: Правна исШорија срйскоi нароgа
322

демократским круговима земаља западне Европе, а страни капиталисти се

устежу од улаrања капитала у Југославију у таквим околностима.

После неколико неуспелих покушаја преговора са представницима не­

ких странака, краљ Александар је одлучио да излаз из кризе потражи у враћа­
њу ограничене уставности. Краљ је октроисао устав 3. септембра 1931, по чему
се он најчешће назива Окшроисани или Сейшембарски усшав. Садржина устава
је била таква да је оправдавала оцену да њиме није прекинута диктатура, него
је настављена другим средствима. Устав није представљао значајнији корак ка
демократизацији југословенског друштва у односу на стање створено шестоја­
нуарском диктатуром, нити је покушано решавање његових најакутнијих про-
блема: националног и социјалног питања. ·
Окшроисани усшав је државу дефинисао као наследну уставну монархи­
ју. Изостала је ознака "парламентарна" коју је садржао Виgовgански усшав. По
облику државног уређења, држава је остала унитарна и њена организација није
измењена у односу на законе који су о томе донети у време диктатуре. Краљ је
према уставу "заточник" народног јединства и државне целине. 20 Устав је
истицао југословенство, као општедржавно начела и општедржавни покрет.
Племенске традиције, имена и особине српства, хрватства и славенства се при­
знају, али је наглашено настојаље да се љиховим стапањем постигне југословен­
еко јединство, да се дође до интегралног југословенства.

Краљ има функцИје. шефа државе: он је врховни командант војне силе,

представља државу у односима са другим државама, објављује рат и закључује
мир, има право амнестије и помиловаља. Краљ има законодавну власт, заједно
са Народним представништвом. Има право законодавне иницијативе и законо­
давне санкције. Сазива Народно представништво у редован или ванредан са­
зив и отвара и закључује седнице. Има право да распусти Народну скупштину
и да закаже нове изборе. Иако је Усшав озаконио поделу nласти на законодав­
ну, извршну и судску, краљу је обезбеђено далеко највише овлашћења у свим
трима функцијама власти.

Народно представништво је дводомна. Састоји се од Сената и Народне скуп­

штине. Домови су равноправни у законодавству. Сенат је састављен од сенатора
које краљ именује и бираних сенатора. Број бираних чланова Сената се одређивао
законом, сразмерно броју становника сваке бановине. Краљ може именовати оно­
лико сенатора коли.ко је биран их. Мандат бираних сенатора траје шест година. Сва­
.ке три године Сенат се обнавља изборима нових чланова за једну половину бира­
них сенатора. И мандат сенатора именованих од краља траје шест година.

Народну скупштину бира народ оnштим, једнаким и непосредним гласа­

њем, Посланици се бирају на четири године. Право гласа имају држављани са

. :· 2Q. Заточник {не эаточеник) је no Вуку Караџићу онај ко се на нешто обавеже. завери, на­
..._·,.:: . - :fОЧИТО. на бојном nољу, борац. Заточник зuачи и nоборник, бранилац, заштитни к. .
Пети део: Прва зajegнuttкa југословенска gржава 323

навршеном 21 годи~ом, а пасивно бирачко право се стицало са навршени:х 30

година. Активни официри и војници немају ни активно ни пасивно бирачко
право. Активн и д~жавни ч ~_н овници не могу се кандидовати за сенаторе и на­
родне посланике, ка~ ни П()'!И цијски, финансијски и шумарски чиновници и
чиновници аграрне реформе, осим ако су то престали бити годину дана пре
расписивања избора. Министри, активни и на располагању су се могли канди­
довати. Устав предвиђа да ће о женском праву гласа решити закон, али женско
право гласа није било уведено. Изборним законом је прописана јавно гласање.

Прав о поднош ења законских пр едлога има сваки члан Народног пред­
ставништва, чији предлог писмено подржи најмање једна петина чланова Сена­
та, односно Народне скупштине. Том одредбом је право законодавне иниција­
тиве суж_ено у односу на Видовдански устав, по којем је право подношења
законе~ предлога имао сваки појединачни посланик. Законски предлог који
Народна ~купштина усвоји шаље се Сенату на рад и обратно. Ако је законски
предло~ усвојен у целини и од Народне скупштине и од Сената сматра се да је
Народно цредставништво предлог примило. Ако су учињене какве измене или
допуне од· Сената односно од Народне скупштине, онда се законски предлог
враћа Нар0дној скупштини, односно Сенату на решење. Када се ове измене и
допуне приме од Народне скупштине односно Сената, сматра се да је Народно
представништво предлог примило. У случају, да се Сенат и Народна скупmти­
на у пријему једног законског предлога у целини или у појединостима не сагла­
се, сматра се да је предлог одбиј ен , и у истом сазиву се о њему не може више
поново решавати. Ако се случај понови у следећем сазиву, о томе законском .
предлогу одлучиће краљ. Оваква структура Народног представништва, као и ·
ток законодавне процедуре давали су краљу надмоћ над Народним представн.и­
штвом и омогућили му превласт у законодавној власти. Народно представнп­
штво има йраво ан кете, као и ucШpaze у чисто адмиюrстративним питањима.

Управну власт врши краљ преко одrоворн:и.х. министара. Председн11ка

Мин истарског савета (владе) и министре именује краљ. ~lаюктарс.ки савет
стоји непосредно под краљем. Краљ и Народна скуnштнна -;\ЮГ}' оптужлтн ~ПI­
нистре за повреду Устава и земаљских закона, учињенуу службеној дужностн;
министар може бити оптужен за време трајања службе 11 пет година nосле од­
ступања. УсШав nрема томе није предвиђао политнчку одговорност мнюктара,
тј. није у држа ву увео парламентарни систем. tv1ию rстри су nолнтнчкп одговор­
ни једино краљу, пошто је једино краљ могао миннстра једнострано разрешrrrн
од дужн ости.

Уnрав а у Краљевин и се врши no ба ноnин.ама, среэовима н оnштнн.ама.

Усйiав је задржао административно-територијалн у nоделу каква је начнње}{а
Законом о називу и йоgели Краљев ине на yliptlвнa йogpy~tja од . октобра 1929.
Баноn и нссуозначене 1 аоуправн.е и самоуnравнеједн юще. Пред тавннкврх.ов­
не власти у ба нови.н и је бан , којег поставља крнљ на п редлог председ.ннка
324 Љубомирка Кркљуш: Правна исШорија cpucкoi нароgа

Министарског савета. У свакој бановини, као самоуnравном телу nостоји бано­

винско веће и бановински одбор. Бановинско веће је бирано на четири године,
оnштим, једнаким и неnосредним nравом гласа, јавним гласањем.
Судови су по уставу независни. Судије су сталне. Судија не може бити
лишен звања, нити из ма којег узрока уклоњен с дужности, nротив своје воље
без nресуде редовних судова или дисциплинске nресуде Касационог суда. Су­
дија не може бити тужен за свој судски рад без одобрења надлежног суда.
Судије је именовао краљ. Грађанска права и слободе су у Усшаву од 1931. фор­
мулисана уrлавном на исти начин као и у Виgовgанском, са изузетком социјал­
но-економских одредаба, чији је број смањен. Начин nромене устава је исто­
ветан као и у Виgовgанском, што и овај устав сврстава у категорију изразито
чврстих устава.

Оцену да је Усшав од 1931. године омогућио nродужење краљеве дикта­

туре друrим средствима, односно да је доношењем Устава краљева отворена
диктатура nретворена у уставну, у највећој мери оnравдава члан 116. Усшава,
који гласи: ,;У случају рата, мобилизације; нереда и nобуне, који би довели· у
питање јавни nоредак и сигурност државе, или кад су до те мере уоnште угро­
жени јавни интереси, Краљ може, у том изузетном случаЈу, Указом наредити,
да се привремено nредузму све изванредне неоnходно nотребне мере у целој
Краљевини или у једном њеном делу независно од уставних и законских nро­
писа. Све изузетно nредузете мере nоднеће се накнадно Народном nредстав­
ништву на сагласност":

· Овај члан, који су nравници називали "мали устав': давао је краљу веома
широка овлашћења, стављао га изнад устава и закона, дајући му nраво да у .иЗ­
ванредним ситуацијама nоступа мимо уставних и законских nрописа, тражећи
за предузете мере накнадну сагласност Народног nре,Цст~шништва. У својој рас:­
nрави о члану ·i 16. УсШава Слободан Јовановић I<аже: "Ми, обични грађани, не
би у овим нередовним nриликама стајали nод законом, него nод так9 званим
државним разлогом. Наша nравна држава nретворила би се привремено у ста­
ру nолицијску државу. "

4.2. Ревизије Усшава og 1931. fоgине

4.2.1. Оснивање Бановине Хрватске ·

Доношење УсШава од 1931. године није допринело решавању политичких

проблема у држави, ни социјалног ни националног nитања. Све је ви.wе јачао
федерализам. После убиства краља Александра у Марсеју 9. октобра 1934. годи­
не није дошло до nромене унутрашње nолитике у земљи. Избори одржани 5:.
маја 1935. године донели су већину централистичкој влади, али ·- и велики број
Пети део: Прва зајеgничка југословенска gржаоа
325

гласова опозицији. Нова влада није променила курс претходне. Нови

скуп­
mтински избори 1938. године су показали да је порастао број гласова које
је
добила Удружена опозиција, упркос притиска који је влада спровела прили
ком
избора. Поред националног питаља, односно политичких
захтева за децентра­
лизацију, тј. федерализацију државе, политичкој нестабилности су доприн
еле
све теже економске прилике, непостојаље демократских права и слобода.
Спољ­
ноnолитичке прилике такође нису биле повољне ..Силе Осовине су се све више
мешале у унутрашље проблеме Јуrославије.
у таквим прилиЈ(ама је 26. авrуста 1939. године дошло до споразума
изме­
ђу nредседника владе Драгише Цветковића и председника Хрватске сељачк
~
странке др Владимира Мачека. Споразумом Цветковић- Мачек је требал
о . да
се постигне решеље националног, односно ,,хрватског ))
питаља и заnочне реор-
ганизација државе. Споразум је предвиђао образоваље заједничке владе,
која
ће основати бановину Хрватску, пренети на љу одређене надлежности и
доне­
ти неоnходне политичке законе. Поводом споразума је дошло до распу
штаља
Народног представништва Указом од 26. августа, са nозивом на 116.
члан УсШа­
ва и доношеља Уреgбе о Бановини Хрвашској истога дана.

Прилико~ доношеља ових аката, влада и Намесништво су се позивали

на
члан 116. УсШава. Мада је овај члан УсШава доnуштао краљу предузимаље
ван­
редюц ~ера и одстуnаље од уставних норми, он тешко да је дозвољавао
измену
УсШав~ ~уставног поретка у држави такве_врсте, као што је оснива
ље Банови­
не Хрватске са њеним_ нарочитим државноправним положаЈем. Поред
тога,
члан 116. је налагао да се код одступаља од устава или љегове сусnензије мора­
ла ,цобити накнадно сагласност Народног nредставништва, што у овом случају
није услед_ило. Стога се мора закључити да је доношење Уреgбе о Бановини Хр­
ваШ.ској Представљало р'евизију УсйЦlва од 1931. године, која није била изврше­
на према поступку предвиђеном за ревизију устава. Не би бИо неоnравдан ни
Закључак Да се ради о .цржавном удару, јер је ревИзија УсШава извршена обич-
ном уредбом, актом изврши~, а не з'аконодавне власти. . . .
Доношеље Уреgбе о бановини Хрватској nредставља ревизију УсШава
од
1931. године јер су њом нарушена нека основна начела уставног уређеља Краље­
вине Јуrославије и изм~ЈЈ>ен уставноnравни поредак у држави. Напуш
тена су
два основна принцИпа: nринциn националноr унитаризма и државног
центра­
лизма. Усшав је у _члану 13. забрањивар удруживање на nлеменској или
регио­
налној о~нов:и, а по Закону о зашШиШи gр~а.ве је то било кажљиво.
Приликом преговора Цветковића и Мачека о територији Бановине Хр­
ватске 22. априла 1939. био је постигнут споразум, по којем је договорено
да ће
у Бановину Хрватску ући Савска и Приморска бановина са градом и котаро
м
Дубровник.- Коначни опсег Бановине требало је да се одреди одлуком народа
путем гласаља у преосталим деловима Босне и Херцеговине, Далмације,
Сре­
ма и Војводине. Намесништво није прихватило одредбу о плебисциту
у Боки
 Љубомирка Кркљуш: Правна историја срйскоi нароgа
326

Которској и Војводини. Оваквим територијалним концесијама Мач~ку у Бо­

сни супротставили су се Мехмед Спахо као и политичке странке КОЈе су оку-
пљале Србе у Босни.

Према члану 1. Уреgбе о бановини Хрватској тачно је одређено њено под­

ручје: ,,Савска и Приморска бановина, као и срезови Дубровник, Шид, Илок,
Брчко, Градачац, Дервента, Травник и Фојница спајају се у једну бановину под
именом бановина Хрватска. Седиште бановине Хрватске је у Загребу': У Бана­
вину Хрватску је ушла Барања и делови западног Срема са градовима Шидом и
Илоком. Одмах после споразума, хрватски политичари су јасно почели покази­
вати претензије на Срем до Земуна и половину Бачке, за шта су покушали да
добију подршку припадника националних мањина. Већина Мађара није при­
хватала овакве планове, јер су сматрали да у случају распада Југославије, Војво­
дина у целини треба да припадне Мађарској.

За Бановину Хрватску се установљују две врсте надлежности: аутоном­

на и државна или заједничка. Положај Бановине Хрватске се разликовао од
положаја других бановина. Поред послова, који спадају у надлежност бана­
вина по Усшаву, Хрватска добија по Ypegбu аутономну надлежност у низу
нових послова. Према Ypegбu, Хрватска има Сабор, бана и банскууправу. До
избора Сабора није дошло, али је он по Ypegбu имао законодавну власт у
стварима из надлежности Бановине Хрватске, заједно са краљем. Бан је изјед­
начен са члановима Министарског савета. Он премапотписује све краљеве
акте, који се односе на Бановину Хрватску. Бан је одговоран краљу и сабору.
Централна власт може издавати Бановини Хрватској "општа упутства" за
примену државних закона и у том циљу слати своје органе властима Банови­
не, али са њеним пристанком. Бановинске власти су дужне да уклоне непра­
вилности у примени државних закона које би централне власти уочиле. У
случају неслагања може Држава, али и Бановина тражити решење Уставног
суда. Према томе, Бановина Хрватска је имала веома широку аутономију, ко­
ја се приближавала статусу државе.

4.2.2. Државни удар од 27. марта 1941. године

Државни удар до којег је дошло 27. марта 1941. године се такође може
сматрати за делимичнуревизију УсШава од 1931. Под притиском сила Осовине,
али и због страха од револуционарног превирања у масама, влада Цветковић
- Мачек је 25. марта 1941. године у Бечу потписала протокол о приступању Југо­
славије Трајном пакту, савезу сила осовине. Против тога је после два дана, 27.
марта избио снажан револт народа. Влада Цветковић- Мачек је срушена, зајед­
но са Краљевским намесништвом, те се 27. марта краљ Петар П Карађорђев:ић
прогласио -за пунолетног и преузео краљевску власт. ·
nети део: Лроп зajegHt/ 1 //Ca југослооенска gржава 327

Обарање Намесништва 27. марта је имало карактер државног удара. По

одредбама Устава од 1931. Краљевско намесништво је требало да остане на вла­
сти до краљевог nунолетства, 6. сеnтембра 1941. године. Тиме што је краљ Пе­
тар проглашен за nунолетног пре него што је навршио осамнаесту годину, по­
вређена је одредба члана 35, став 1. Устава од 1931. Краљ је без сагласности
Народног представништва, које није ни постојало, јер је било распуштено, име­
новао нову владу. Државним ударом УсШав није стављен ван снаге, он је и даље
примењиван, јер је нова влада, на челу са генералом Душаном Симовићем про­
дужила да влада по том УсШаву и по Ypegбu о Бановини Хрватској. Према томе,
државним ударом од 27. марта 1941. је фактичким путем извршена делимична
ревизија Устава од 1931. године.

4.3. Право у ]уlославији og 1918. go 1941. loguнe

4.3.1. Карактеристике правног система Краљевине Срба,

Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије

У заједничку државу ушле су југословенске земље 1. децембра 1918.

године свака са својим правом, по којем су до тада живеле у склоnу nређа­
шњих држава. Упркос унитарном уређењу нове државе настале 1. децембра
1918. и уставно конституисане 28. јуна 1921, њен nравни систем носио је до
краја обележја nартикуларизма; држава није била nравно јединствено под­
ручје, него је представљала скуп посебних регионалних nрава, наслеђених
из ранијих правних система појединих земаља из њиховог тадашњег држав­
ноправног оквира. Постојало је шест правних подручја: 1. србијанско, 2. цр­
ногорско, З. војвођанско, 4. хрватско-славонско, 5 далматинско-словеначко
и 6. босанско -херцеговачко. Подела на правна подручја је била начињена
према важности правних прописа који су у њима примељивани и према суд­
ско-админ~стративној надлежности.

Србијанско правно подручје је обухватала територију Краљевине

Србије. У судско-административном погледу је то било nодручје надлежно­
сти Касационог суда у Београду, односно Апелационих судова у Београду и
Скопљу. На овом подручју је важило право Краљевине Србије, уколико није
било измењено каснијим проnисима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
У области грађанског права важио је Ойшти iрађански законик од 1844, а
извор кривичног права је био Казнени законик од 1860. У области брачноr
права су важили црквени прописи православне цркве, изузев за имовинске

односе брачних другова. И у случају мешовитих бракова одлучивали су ду­

ховни судови, на основу закона који је донет 1853. године. На основу Кон­
кордата који је Србија закључила са Ватиканом 1914. године, омоrућено је
 Љубомирка Кркљуш : Пра вна исШорија срйскоi нароgа
328

склапање мешовитих бракова и у католичким црквама. Такав режим је уста­

новљен и за бракове муслимана и Јевреја.
Правно подручје Црне fope је обухватала подручје надлежности Ве­
ликог суда у Подгорици. На њему је важило право некадашње Краљевине
Црне Горе, ОйшШи имовински законик од 1888. и Кривични законик од 1906.
године. у области брачног права важило је црквено право. Питања мешови­
тих бракова и брачних односа католика су била регулисана Конкордатом од
1886. године. Уколико су ти прописи били у колизији са новим прописима,
важили су нови прописи.

Хрватско-славонско правно подручје је обухватала територију бивше

Краљевине Хрватске, Славоније и Далмације, без Далмације и Међумурја и без
Истре, која је према уговору о миру припала Италији. То је било подручје суд­
ске надлежности бившег загребачког Стола седморице, Одељења А (за Хрват­
ску), односно Банског стола, касније Апелационог суда у Загребу. Ово правно
nодручје није било сасвим јединствено. На њему је важило аутономно право
Хрватске, заједничко хрватско-уrарско право и аустријско право. У заједничко
хрватско-угарска право спадали су закони донети nосле закључења Хрватско­
угарске нагодбе, као што је био Трiовачки закон од
1875. године, Менични закон
од 1876. године, Обршни закон од 1884. године, СШечајни закон од 1897. године.
За време Баховог апсолутизма су уведени неки аустријски закони, као Ойшши
iрађански законик од 1811, уведен 1852. године, Казнени закон исте године, Грун­
Шовни peg 1855. године. Поред тога, у области брачног права важило је црквено
.
право "признатих и усвоЈених цркава .
"
Далматинско-словеначко nравно подручје обухватала је Далмацију са
острвима Рабом, Пагом и Крком, подручје котара Кастав и Словенију. Према
судскоадминистративној подели Југославије то је било подручје загребачког
Стола седморице, Одељења Б, односно Апелационих судова у Сплиту и Љубља­
ни. Пошто су ове области по Аустроугарској нагодби припадале аустријском
делу Царевине и биле одвојене од Хрватске, у њима је важило аустријско, одно­
сно заједничко аустроугарска право. 2 1 У области грађанског права основни из­
вор је био аустријски ОйшШи iрађански законик од 1811. године, са новелама
које су ради модернизовања грађанског права донете 1914, 1915. и 1916. године,
дакле новелирано аустријско право. У области брачног права су и у овом под­
ручју важили црквени прописи.

Правно подручје Војводине са Међумурјем је по судско-администра­

тивној подели припадало надлежности Касационог суда, Одељења Б у Новом

21 Далмација је по Аустро-уrарској нагодби nрипадала Цислајтанији, тј. аустријском

делу Дв~јне монархије и није била саставни део Хрватске. Њено помињање у имену
тзв. ТроЈедн~ краљевине (Хрватске, Славоније и Далмације) је имало виртуелни ка­
рактер, а НИЈе означавало стварно стање.
nети део: Прва зајеgничка југословенска gржава 329

Саду. Ни на овом подручју се не може говорити о јединствености правних про­

писа који су на љему важили. Углавном је важи ло мађарско право. Међутим, на
оном делу територије Војводине, који је пре развојачеља припадао Војној грани­
ци важило је аустријско право. Карактеристика мађарског права је да у љему
претежну улогу има обичај но право, при чему је нарочиту функцију ствараља
права имала судска пракса. У томе су важну улогу имале начелне одлуке ("деци­
зије") Касационог суда. Оне немају карактер закона, али се грађани и судови
придржавају тих правила, претпостављајући да ће се виши судови у доношељу
својих решеља придржавати тих правила. Мађарско право је примењивано уко­
лико није било у супротности са новим системом власти и новим законима.
Законом од 1894. је уведен обавезни грађански брак за припаднике свих верои­
сповести, а у области брачног права су били надлежни државни судови.

Босанско-херцеrовачко правно подручје је обу:хватало територију Бо­

сне и Херцеговине, односно подручја надлежности Врховног суда у Сарајеву.
На љему су важили прописи донесени пре уједиљеља. Кривично право је било
регулисано аустријским Казненим законом од 1852. године. У области брачног
права важи за муслимане искључиво конфесионално (верско) право- шеријат.
Шеријатски судови су имали статус државних судова, мада су судили искључи­

во према верским прописима. У области брачног права је и у другим правним

подручјима важило црквено право, али не искључиво, као на овом подручју.

Постојаље овако различитих правних система, нарочито у области при­

ватноправних односа, важеље различитих грађанских, трговачких и меничних
закона, представљало је велику сметљу бржем развоју привредних односа иус­
постављаљу јединственог тржишта. На различитим правним подручјима раз­
личито су третирани правни спорови у вези са производњом и прометом робе,
што је кочило и спутавало бржи привредни развој земље.

У области брачног и породичног права постојале су велике разлике, што

је доводило и до правне неједнакости грађана. У неким подручјима је био оба­
везан црквени, а у неким грађански брак. Различити су били и прописи о насле­
ђивању, што је доводило до веома компликованих правних ситуација. Стога се
као један од најважнијих задатака нове државе јавља потреба за изједначељем
закона, тј. за ствараљем једног јединственог правног система.

4.3.2. Рад на изједначењу законодавства

Рад на изједначењу закона започео је одмах после уједињења. Виgовgан­

ски усШав је прописао краћи поступак за изједначеље законодавства и уnраве
у земљи. Без обзира на ове напоре, изједначење права је текло споро и до кра­
ја постојања Краљевине Југославије оно није коначно завршена. Спорости
изједначења права су доприносиле сложене друштвене прилике, различите у
 11
\,k ,\11н ll:\l н,ј\I'"Ч ј , , 1,,, ,, ·111 11
1 :-. ' Н'( н:- ll !' t"~ 'l\' ll t' l\ 't,t ; \,\ 11 IIP :t lt Пt'll\11 11 н tт рrс н н оје .
.:\1l l1 l\:\ (" \':0. I\'H.I \.,\ ' 't\ \ . 111·1..'11 11\
1 ''1\'' :\\\\' \' •1 \11\ ·t ,\ :\;1. fcj \1IH\' f l\t' \IIIM II J'iii\III I M IIJ'Oiflf .
\- ~ •1 рс 1 -у- 111 ,· , 1 н . 1 ( \' ,· ;\ МР IH't\,1 1\Ji l.,\\1• ,\ ; t p\. ll l П\~' Ht.'l ' 11 П Ј'11Нрt:'
11 1 Ш ЮГ Ж НЈЮТ ;\ , Jto
11 .\it';\H.\Ч t'H•,\ !1 (' •\1\ ,\ !С .:IOH Pit\ t l('t.' H' ~ \IP у P (Ht,\ \. Г \1 j i\IHIOГ 11раrц , Т:щ . l\p Ж<lHHnr
,,~ч-,ш 11 ,џ 1 \ щню 1 · 11 р.н\ ,\ , ttt'\'1111 \· ,, t ' , .'-. г рР k т Е\у щ' ж.ннн· R. ll <\ ( ПI . Уннфнннрано
jt' 11 ЧЧ ННIЧIН' ll l',\1\\\, <\ '\\\П' " у R. pt.'Mt' tt1t.'( H'i•ШY <1 p( I0.' J\ II" Г iHypr
. h:i\0 ll .iotll He -
1\t' ,н;- 1 ,, '-· т н пр<11\i.\ . Н t.·уннфнннрана k о ст.t п а н а.iн е ћн м дt.•но м HM(JE\IIH O\ortpa n
-
н .t tЧ)it ,к 1·, "'ю н t)() :ыо· 6рачн оr. тччщ нчног н н.к п сд нtч· nрава . ft.'д ltн
с тв е нн
1 ·раћо.\Н\ .' Юt ,\;\М\Н\ 1" није донет. 1k н' та~о порl'д пр о пн са оп шн· t· грађан с ког
Щ'<НЧ\ Д ~Т t) су O ( Пl ll H у В \\ЖН О С Т Н Н (Т Щ'Н тр1'08<1Ч~Н . i\lt'IOIЧ
НJI 11 д р )' ГИ Эi\КОНИ
ч н iе 6н У.i еДЮ\Ч<lВ\\Њt' допрнНt'lЮ 6ржем ra:ш o.iy прнnрt..'Д ННХ оннос
а . Н а ову
с щ)lч.кт су непосрt'д но у т ищ111е др у uпnене. ек о ном с ~е
н nо п ипtчю:· припнке,
што он~ нн.iе омогућнпо да до н эједюlЧ t' Ња доt) е у с вим обл аст има права
, нн
бр~ю ннти ла~о. П\КО да пра в нн снстем у целннн до краја државног
живота
Краљt't\Нне Југосл авије ннј е б но уннфи ~ован .
Полазећн од јединственог уставног поретка. донет је ниэ з акона ,
којима
.ie реt)·лн сана органнзацнја државне властн . Поред уставе.\ ( Rиуовg анско i и УсШа­
(Щ од 1931) н другпх проnиса који су н мали уста в н н каракт ер (шестојануар
ски
закони н ~!n'!16a о Банов rтн Xpвarucк<.~i). то су nроnиси о изборном си стему,
о
i.\.ДМн н нстрат нвној подели зем ље, о управи и самоуправи , финан сијски за
кони ,
проnиси о чнновннштву, о устројству судова и о судијама.

Поред ових пропи са дошло је, одма..х по увођењу Шестојануар ске дикта­
туре, до доношења Крщтчно f законика за Краље вину Срба, Хрвата
и Словена­
ца. Крпвичноправни прописи су делимично унификовани 21. априла
1922, ка­
да ј е на цело подручје државе пр оширено важење пропис
а кривичног права
Краље вине Србије кој и су с е односили на кривична дела
против државе,
владао ца н устава, закона , власти и јавног поретка. Кривични закони
к за Краље­
вину Срба, Хрвата и Словенаца донет је 27. јануара 1929. године
. Законик је
имао обележја савременог, технички добро израђеног законика. У његово
ј изра­
ди коришћен је пројек т који је у Србији начињен 191О. године , а
има и утицаја
немачю-Lх пројеката од 1925. и 1927. године. Почив а на nринц
иnу легалитета.
Озаконио _ie нека савремена
начела кривичног права. Велики број одредаба је
био посвећ ен кривичноправној заштити државне власти и њених органа
, а на­
рочито владара. Приватна својина се такође штити веома строги
м мерама. За­
конщ.: је предвиђао смртну казну.

Мада су уставни проnиси међу својим основним одредбама прокламова

­
ли једнакост грађана пред законом, у области статусног права се јасно
уочавало
недоследно спровођење уставне одредбе о грађанској једнакости.
Жене нису
уживале равноправност, ни у јавноnравним ни у nриватнопр
авним односима.
И приnадност грађана различитим вероисnовестима је доводила до
њихове
правне неједнакости . У области брачног права, за које је у већем
делу земље