UPOREDNA POLITIKA ISPIT

6. - (181-183)
7. - (189-202)
8. - (202-203)
9. - (206-207)
10. - (207-214)
6. ZAKONODAVNI PROCES U KONGRESU SAD

Zasedanja-3.januar-jul,zajednicka sednica oba doma,predsednik(poruka o stanju Unije=Program

vladajuce partije).
Ustav SAD-Kongres minimum 1 godisnje,moze I pre roka zasedanje dogovorom lidera vecine,
manjine I predsednika domova.
Specijalno zasedanje-posebne okolnosti,predsednik SAD(prosek 2 god,2500 zak.predloga,1000
zakona).
*Osnovne funckije Kongresa:
1)Donosi zakone I rezolucije(finansijski zak)-najznacajnija,pravo zak inicij, svi clanovi I zak
predlozi se podnose u oba doma
2)Odobrava medj.ugovore I imenovanja
3)Optuzuje I sudi visokim funkcionerima(korupcija,izdaja,povreda Ustava)
*Trofazan postupak donosenja zakona(slicno britanskom):
1) Predlog zakona Predstavnickom domu-pravo ima poslanik(I Senat I Pr.dom),u pismenoj formi
sluzbeniku Preds. Doma ili sekretaru Senata. NE MOGU-predsednik I drz.sekretari.Egzekutiva 4
od 5 zak predloga. Dom upoznaje predlog,zatim ide u odbor.
2)Analiza podnetog predloga-ODBORI-rasprave(public hearings),prisustvuju I strucnjaci zaint.
Za zakon,nosioci izvrsnih f-ja.Pododbori-za slozene slucajeve.Odbori-mogu
menjati,dopuniti,pripremiti novi zak.predlog,ili ne podnesu uopste izvestaj(odbacuju).
Discharge rule-pismena peticija(vise od pola l.doma) da odbaceni predlog izadje u
Predstavnicki dom.

3)Predlog ponovo u Predst.domu,rasprava o izvestaju odbora,usvaja se ili odbija.Ako se

usvoji,ide u Senat,zatim slicna procedura(nesuglasice 2 doma resave Zajednicki odborConference committee-jednak br.clanova domova).Potpis predsednika SAD,postaje zakon.
Suspenzivni veto-predsednik ne da saglasnost,ponovno razmatranje Kongresu.Veto se skida 2/3
vecinom.
Kongres-Joint resolutions-zajednicke rezolucije,npr ustavni amandmani.
*Odluke u Kongresu,glasanjem: pismeno,usmeno(da ili ne) I dizanjem ruke.
Pocetak zasedanja-biraju se lideri domova,funkcioneri
Filibaster-opstrukcija,praksa ometanja normalnog rada u domovima,pogoduje joj nepostojanje
obaveze da se govori o odredjenoj materiji.Novije vreme-ogranicenja ometanja,pravilo iz 1975.prinudno okoncanje debate ako glasa 3/5 svih senator.
Kongres ne moze ovlascenja prenostiti na izvrsno-upravnu vlast,ali je moguce da Kongres
regulise nacelno stvari,a konkretna pitanja-izv upr organi.

7.FUNKCIJE I IZVORI MOI PREDSEDNIKA SAD-a

Izvori ustavnih resenja-ideje Loka,Monteskjea:KLJUCNO-princip podele vlasti,medjusobni
balans I kontrola vlasti(cilj je odsustvo monopola vlasti).
Princip podele vlasti-predsednik SAD ima izvrsnu vlast(4 god+reizbor,Amandman 22) I nije
odgovoran pred Kongresom. Funkcije predsednika regulisane lanom 2 Ustava,ali u praksi tesko
odrediti da li deluje u okviru ovlascenja.Predsednik-najznacajnija I najmocnija institucija.
Izvori moi:
1)Ustavna ovlascenja I funkcije predsednika:1.sef drzave2.komandant oruzanih snaga3.sef
administracije(vlada).Sfera medjunarodnih odnosa-zakljucivanje ugovora(uz odobrenje
Senata),zakljucivanje izvrsnih sporazuma(bez sagl.Senata).
2),,Staranje o tacnom izvrsavanju zakona,l.2 Ustava:1.donosi
podzak.akte2.pravila3.instrukcije.
3)Zakonodavna ovlascenja-Kongres moze posebnim zakonima preneti na preds.
4)Finansijska sredstva-budzet(1/3 do nacionalnog dohotka).
5)Pravo imenovanja-ministri,diplomate,sudije Vrhovnog suda.Ukupno oko 5000
funkcionera.Senat ima pravo odobravanja imenovanja(samo u 0.5%slucajeva uspelo

ogranicenje).Sistem plena-odresene ruke predsedniku da bira najvise cinovnike.Pendelton act

1883.-Merit system(sistem zasluga)-objektivnija merila I principa regrutovanja,ali system plena
nije nestao.
6)ef administracije-nekoliko miliona ljudi I mnogo institucija.
7)Zakonodavna inicijativa(Ustav-samo poslanici)-u praksi ima I izvrsna vlast.Poruka o stanju
Unije-predsednik upucuje Kongresu na pocetku godisnjeg zasedanja,ima karakter
zak.inicijative.Upucuje Kongresu I predloge I poruke,ustavno pravo-da iznosi mere na
razmatranje koje su potrebne.
8)Suspenzivni veto-na svaki zakonski nacrt koji prodje Kongres,moze vratiti nepotpisan.2/3
vecina-nadglasavanje veta I pravnu snagu dobija nacrt.Tesko se postize,jer predsednikova partija
ima nesto vise od trecine obicno.Dzepni veto-Kongres dostavlja zak.predlog na potpis u
poslednjih 10 dana zasedanja,previse kratak rok I predsednik zamrzava predlog I stavlja u
,,dzep bez objasnjenja,a na sledecoj sednici se ponavlja procedura.
9)Komandant oruzanih snaga-(nije sasvim ograniceno niti precizirano Ustavom),dosta
predsednika suvise slobodno koristilo,npr.Hari Truman 1950(samovoljno,o iskrcavanju trupa u
J.Koreju),Lindon Dzonson u Vijetnamu,Dzordz Bus obavestio ,,usputKongres o napadu na
Panamu,Regan na Grenadu,Klinton (Nato napad na Jugoslaviju) izjavio da Ustav daje
ovlascenja predsedniku da donese konacnu odluku.Ovo ocevi osnovaci nisu zamislili,u
Ustavu,l.1-Kongres ima mo da objavi rat.Medison-ovlascenje da proglasi rat-iskljucivo
zak.telu.Dzorz Mejson-Ustav cuva od rata.Ovlascenja predsednika u slucaju rata ili vanrednig
okolnosti-vodi nac.ekonomiju I stiti bezbednost zemlje(oko 580 posebnih ovlascenja).
10)Lider vladajuce partije-ako ima vecinu u oba doma I u sudstvu.Moze I preds.da bude iz jedne
partije,a vecinu ima druga partija,smetnje su efikasnom odlucivanju(neki istrazivaci tvrde da je
efikasnost istovetna u oba slucaja).Jacanje I formalnije veze Kongresa I Bele kuce,Ruzvelt
1937.-nedeljni sastanci sa kongresnim liderima,Truman I Kenedi imenovali savetnike za veze sa
Kongresom.
Kabinet-skup saradnika predsednika koje sam on imenuje,nije predcidjen Ustavom niti posebnim
zakonom,nema normativne okvire,vec je ekipa savetnika predsednika.Vremenom jaao,od 4
resora(Vasington),danas ima 13 resora-departmana,koji su redom nastajali:
1.Drzavni departman 2.Departman finansija 3.Departman unutrasnjih poslova 4.Odbrane
5.poljoprivrede 6.pravde 7.trgovine 8.rada 9.stanovanja I urbanizma 10.transporta 11.energije
12.zdravlja I socijalnih sluzbi 13.obrazovanja. +Stalni predstavnik SAD u OUN.
lanovi Kabineta ne mogu biti u Kongresu.Clanove sam imenuje predsednik,uz odobrenje
Senata,oni su odgovorni predsedniku.Izvrsna vlast-monocefalna,suprematija predsednika u
odnosu na Kabinet-Linkoln-,,Jedini glas koji vazi je predsednikov,uvek nadglasa Kabinet.

1939.-Ruzvelt donosi Zakon o reorganizaciji drzavnog aparata,osnovao Izvrsnu kancelariju(10

do 14 organa,tela I sluzbi),organi: 1)Sluzba Beke kuce 2)Biro za upravljanje I budzet 3)Vece
ekonomskih savetnika 4) Odeljenje za unutrasnju politiku 5)Biro spec.savetnika za trgovinu
6)Biro zastite covekove sredine 7)Biro za nadnice I stabilnost cena 8)Biro za nauku I tehnologiju
9)Biro za administraciju. ,,Kuhinjski Kabinet-50 ak najblizih saradnika predsednika u Beloj
kuci.
Sluzba Bele kuce- sa 9 na 500 br cinovnika,budzet desetine miliona dolara.Bela kuca funkcijepomoc u razvijanju strategije predsednika,koordinacija delova izvrsne vlasti,odrzavanje veza sa
clanovima Kongresa,lobistima,resavanje konflikata medju departmanima.
Odsek za pitanja sigurnosti-pandan Savetu za nac sigurnost(deluje samostalno) u Beloj kuci.
Biro za upravljanje I budzet,Savet za nac bezbednost-odbrana I spoljni
poslovi,sastav:predsednik,potpredsednik,drzavni sekretar,sekretar za odbranu,director sluzbe za
vanredne pripreme,ef Generaltaba I director CIA-e.Postoje I razne komisije,odeljenja,servisi.
Mnogo clanova izvrsne vlasti,komunikacija predsednika otezana-Kenedi imao specojalne male
grupe,koje raspravljaju I razradjuju problem.Nikson hteo da objedini izvrsni aparat,zbog lakse
kontrole,preko visokih cinovnika.
Odgovornost-snosi Kabinet,a uzi krug vankabinetskih predsednikovih saradnika iako donosi
odluke ne snosi odgovornost.
Nezavisne regulativne komisije-drzavni organi,imaju regulativnu poslovnu autonomiju I posebnu
organizaciju.Rukovodi kolektivno telo-komisija-manja tela od 10 ak clanova,imenuje ih
predsednik uz odobrenje Senata na5- 7 g.Svrha-da se poveca fleksibilnost I efikasnost
intervencija u oblastima gde je to od znacaja,da se skrate procedure.Aktivnosti komisije:
1)uredjuje industrujsku aktivnost 2)zastita lojalne konkurencije 3)resavanje sporova poslofavaca
I radnika 4)zastita gradjana od finans. Manipulacija I prevara.Sirenje komisije.
Drzavne korporacije-posebne institucije za obavljanje ekonomskih aktivnosti drzave.3 clana
upravnog odbora postavlja predsednik uz odobrenje Senata.
Nezavisne agencije-slicni izvrsnim departmanima-Agencija za aeronautiku I svemir,Komisija za
atomsku energiju)
Nema povecanja administracije zbog:
1)Prepustanja drzavnih poslova privatnim institucijama
2)Angazovanja ljudi van drzavnog aparata za obavljanje odredjenih poslova
Razlicita tumacenja-sa jedne strane-smanjenje birokratije I njene moi,sa druge strane-jacanje
moci ekonomskih grupa u politici.

Sa jacanjem drzave,jaca I siri se administracija-140 sluzb. Na pocetku 19 veka,na 23000

1841.,20000 krajem veka,a u novije vreme 3000000 plus vojna lica(2 mil) + radnici adm. +
cinovnici+ zaposleni u organima drzava+u lok.zajednicama oko 17000000. Porast administracije
brzi od porasta stanovnistva.
3 gledista o instituciji predsednika:
1)Funkcije predsednika nedovoljne,u tehnoloski razvijenom I ideoloski podeljenom svetu.
2)Funkcije predsednika dobro odmerene.
3)Predsednik suvise ojacao,potrebno ogranicenje-2 argumenta: 1.predsednicka vlast nedovoljno
kontrolisana 2.predsednici nisu na intelektualnom I moralnom nivou briljirali. Npr.-Bejker o
Vasingtonu-malo intelektualnih interesovanja,Holms o Ruzveltu-,,Mozak druge klase,Bejkerova
o Kenediju I Reganu-,,oskudnih ideja.
Kriticari jakog predsednika-Ojacati Kongres: 1)jedinstvene,organizovanije partije,uklanjanjem
moci kongresmena I povecavanje moci vecine u cilju ostvarenja jasnijeg I konstantnijeg
programa.
2)osloboditi poslanike suvisnih opterecenja,smanjiti dnevni red,da poslanici efikasnije rade.
Birokratija-,,cetvrta poluga vlasti,ojacala.Sirenje adm. Nije pratila homogenizacija,birokratija
nije cvrsta I stalna(sluzbenici od karijere,promenljivi funkcioneri,prelaze u privatni sektor).Veliki
uticaj partija na raspodelu funkcija-Pendelton act-1883-sistem drzavne sluzbe,komisija od 3
clana za prijem u sluzbu,ispiti,konkurs.Merit system-ravnopravnost,sposobnost
kandidata,zakonom iz 1923.-sistem vrline usao u primenu.
Ipak postoji I dalje spoil system(system plena)-postavljanje visokih drzavnih sluzbenika bez
komisije za izbor-na nivou drzavica I lok.zajednica
Izvrsna vlast-odsustvo morala,pritisci interesnih grupa,kongresmena,lobista(sobgovernment).
Granice drzavnih I privatnih inst. Postaju slabije zbog: 1)private inst. Preuzimaju javne,I njihovi
sluzbenici donose propise 2)ugovornog prenosenja funkcija na private inst.-americka
vlada=vlada stranaca.Mils-autsajderi-novi tip politicara,agenti korporacija koji zele politicku
moc da izvrse Uticaj u cilju ostvarenja sopstvenih interesa.Veza sa kongresmenima.
Izmedju modernog I autoritarno-voluntaristickog predsednistvaJacanje polozaja predsednika zbog socijalnih promena,tehnoloskog razvoja,spoljne
politike,imperijalne pretenzije supersile,Jacanje drzave u cilju ogranicavanja
privatnika,monopola,zastite javnog interesakriza 1929-povecanje ekonomske I regulatorne uloge
drzave,socijalne funkcije.Nocni cuvar>drzava blagostanja.Vojne intervencije po svetu,izazivanje
konflikata uz podrsku vojnoindustrijskog kompleksa I mas medija,predsedniku olaksan posao.

Dva paradoksa: 1)projekat deregulacije-ogranicenja drzave ide naporedo sa jakim predsedikom

2)procesi ogranicavanja drzave vaze samo za socijalne funkcije(welfare
slabi,jaca warfare) uz sve vecu personalizaciju predsednicke funkcije(licne ambicije preds. Se
izjednacavaju sa nac.interesom)-Klinton kritika-odsustvo morala.Bus-mesanje
pojmova(deflacija-devalvacija,Sloveniju zamenio Slovackom..)

8. -

Treca institucija vlasti u SAD je Vrhovni sud-prvostepeni I apelacioni sud u gradjanskim I

krivicnim stvarima. Najznacajnija funkcija-tumacenje Ustava,iako nema ustavnih
ovlascenja.Sudska kontrola-mo sudova da proglasavaju zak. I izv. Akte nistavnim na osnovu
neustavnosti. Sastoji se od 9 clanova,jedan predsednik a 8 sudije.Predsednika I sudije imenuje
predsednik SAD uz odobrenje Senata.Sudije-nepromenljive,nepokretljive,odluka je vecinom
glasova prisutnih,Drugacije misljenje sudije- pismeno,prilaze se uz odluku(imala znacaj za
donosenje konacnih odluka).
Americki system-prvi uveo ocenu ustavnosti zakona,ako je neustavan ne proizvodi pravno
dejstvo.Odluka o neustavnosti deluje samo izmedju stranaka u sporu,u praksi deluje prema svima
zbog prcedentnog prava(odluke najvisih sudova imaju snagu precedenta).Vrhovni
sud-,,prikriveni zakonodavac, ,,gospodar, ,,cuvar Ustava,neka je vrsta ustavotvorne skupstine.
Od idejnih opredenjenja sudija cesto zavisi karakter odluka.

9. -

Predstavniki dom-kongresmeni na 2 godine bez ogranicenja reizbora.

Izbori-opsti,neposredni,uninominalni.Gradjani biraju u izbornim jedinicama.Dovoljna je
Relativna vecina glasaca.Ukupan broj l.doma je 435,a broj predstavnika jedne izb.jedinice
zavisi od broja stanovnika(prosek 480.000).Propisi o relativnoj populacionoj izjednacenosti iz 19
veka izmenjeni,doslo je do prekrajanja izbornih jedinica zbog promenjenih odnosa snaga I
interesa pretendenata na politicke funkcije-Gerrymandering-podesavanje izb. Jedinica potrebama
pojedinih konkurenata.Kandidat-min 25 god,min 7 god drzavljanin SAD I stanovati u izb jedinici
ciji je kandidat.Ovo otezava da se kongresmeni okrenu resavanjima sirih,nacionalnih pitanja,jer
su okrenuti problemima na svom lokalu.Preko 90 % podleze reizboru.
Izbori za Senat-opsti izbori na 6 god,a 1/3 na 2 god,postoje 3 grupe senator(33,33,34) od ukupno
100,svake druge godine se bira grupa od jedne trecine.Izborne jedinice su drzavice.Senatori

podlezu reizboru,biraju se po nekoliko puta,80 % senator lak reizbor.Uslovi-min 30 godina,da je

gradjanin SAD min 9 god,stanivnik drzave ciji je kandidat.Predsedavajuci Senata je
potpredsednik SAD.Privremeni predsednik,u slucaju odsutnosti predsedavajuceg.Jos I vecinska I
manjinska partijska organizacija sa vodjama(floor leaders).
10. -
Najznacajniji deo izbornog procesa,odrzavaju se odvojeno od
parlamentarnih.Predsednik-predstavlja volju I interese celokupnog naroda
SAD.Dve osnovne ravni izbora:
1)Uslovi koji kandidati moraju ispuniti pre ulaska u izbornu trku
2)Izborne procedure
1)Uslovi kandidature I izgledi za uspeh

Uslovi-formalni(Ustavom) I neformalni.Formalni-Ustav,kandidat gradjanin SAD I rodjen u

SAD,min 35 god. I min 15 god u SAD.
Neformalni-vanustavni: 1.politicko iskustvo,visoki polozaj(guverner,senator..) 2.dobro
finansijsko stanje,nije nuzno socijalno poreklo(Nikson,Huver).Novac nije presudan,Bus izgubio
od Al Gora 2000.,a dao vise za kampanju. 3.male sanse za uspehcrnci,zene,jevreji,manjine,katolici(Kenedi izuzetak) 4.,,balansiran tiket-predsednik sa
istoka,potpredsednik mora da je sa zapada. 5.pripadnost partiji-nezavisni,min uslov,ucesce
marginalnih trecih partija min sanse(zeleni-Ralf Nejdor,reformisti-P.Bjukenen,libertarijanciBraun).Bjukenen I Nejdor protiv korporacija I globalizacije.,ekonomski,politicki I moralni
opozicionari strukturi SAD.Trzavice u Republ. Partiji-Hegelin vs Bjukenen.Bus I Gor-politika
resavanja kriza,a Bjukenen I Nejdor-protekcionizam.
4 kandidata zap reds.-1912,1924,1960.Oglasavanje trecih partija pokazuje: 1)dve velike partije
drze osnovne izvore moci-novac I medije 2)izmedju demonrata I republikanaca nema birnijih
razlika-samo instrumenti mocnika I korporacija.
2)Postupak za izbor predsednika
Nekoliko faza: 1.faza,2 vrste aktivnosti: 1.napori kandidata da odrede strategiju u
kampanji,mogu biti-predvodnicka strategija(front runner)-aktivan nacin,mnogo
govora,putovanja,mas medija,prezentuje se program,a druga je ,,crni konj(dark horse)skromnije pretenzije,manje sanse za promociju.
Primarni izbori,u okviru partija I konvencije po drzavicama.Unapred odredjeno u kojim
drz.seodrzavaju primarni izbori,a gde ih nema onda konvencije.Vrste primarnih izbora: zatvoreni
primarni izbori-samo lica koja su registrovana u partiji mogu glasati; ukrsteni primarni izbori-u
14 drzavica,slicni zatvorenim,ali glasaci nisu obavezni da se izjasne do poslednjeg dana, otvoreni

pr.izb-u 9 drzavica I nema partijske preregistracije,biraci glasaju u bilo kojoj partiji; blanket
pr.izb-biraci mogu menjati izbor partija u izb nominatora za razl funkcije. Primarni izboriunutarpartijsko odmeravanje,u praksi da partija aktuelnog predsednika je istice
protivkandidate ,olaksano predsedniku.Demokrate-primarni izbori trajali od januara do kraja
jula,zatim konvencija partije gde se bira kandidat za predsednika od strane delegataPartiej
drzavica-glasa se za onog kand. Koji ima najvise glasova u prim.izb,a delegate se biraju u
drzavicama prema velicini birackog. Tela.Uslov za dobijanje nominacije-da kandidat na
globalnoj konvenciji partije osvoji 2200 od 3500 glasova delegata.
2.Faza izbora-nacionalne partijske konvencije,vrsi se konacan izbor kandidata za predsednika I
potpr. SAD(jul,avgust).
3.Faza-Kampanja-kompeticija 2 rivala,a zavrsava se izborom izbornika(elektora) u
drzavicama.Formalno,predsednik I potpr.se ne biraju neposredno,nego preko izbora
elektora,posredno,koji kasnije biraju predsednika u izbornom koledzu. Svaka drzava-broj
elektora prema broju stanovnika-zbir njenih kongresmena I senator,ukupno izb koledz-538 elekt.
(435 Predst dom+district Kolumbija,Guam,Devicanska ostrva,Samoa I Portoriko).Biraju se po
jedinstvenim listama iz partije,glasa se za listu u celini I pobedjuje ona koja ima vecinu glasova,a
partija koja ima vise elektora pobedjuje na izborima.Min od 270 gl. Za pobedu.Zakon iz 2845.elektori se biraju svake 4 godine,prvog utorka u novembru I dan biranja elektora je dan
predsednickih izbora. Zakon 1887.-elektori se sastaju da izaberu predsednika,ne kao jedinstveno
izborno telo vec u prestonicama svojih drzavica.Svi elektori jedne drzave sui z partije koaj je
dobila vecinu.
4.Faza-sazivanje Koledza I izbor predsednika I potpr.-prvi ponedeljak posle druge srede u
decembru u toku izborne godine vecinom elektora-potvrdjivanje rezultata glasanja
gradjana.Ustav-elektori mogu glasati I drugacije od volje gradjana,ali postuju volju.Ztim se
odluka Koledza upucuje Kongresu,6.januar-verifikacija a 20. Januar je inauguracija predsednika.
Manjkavosti-moze da pobedi kandidat koji nema vecinu glasova ako odluku donese koledz a ako
to on e uspe onda Predstavnicki domKongresa donosi odluku(1800,1824,1876) Predlog za
reformu izb sistema.ukidanje posrednih,a uvesti neposredne,ukidanje koledzaOtezan je pristup
novim takmicarima za politicke funkcije(Bjukenen).Ali vladajucim grupama odgovara ovaj izb.
Sistem.
Drzavice- institut opoziva guvernera,gradjani glasanjem,istovremeno sa izborima za guverneratehnicki,biraci se opredeljujuza ili protiv opoziva na jednom listicu a na drugom glasaju za
guvernera. Prva faza-izjasnjavanje vecine za smenu guvernera,onda druga faza-izbor
guvernera(Kalifornija 2003,Severna Dakota 1921),u 18 drzavica.
Izbori 2004.- 2 stvari: 1)Konzervativna,religiozna,ratoborna,imperijalna Amerika
2)Modernija I kooperativnija Amerika

Bus-pridobio crkvu,protivio se gej brakovima I pravu na pobacaj kao I genetskom

inzenjeringu.Njavaznije tradicionalne vrednosti narodu,zatim ekonomija,terorizam..I dosta
siromasnih glasalo za Republikance.Tradicija,mocnici,vojska na Busovoj strain,zato pobedio.

11. , -

SAD-najduza kampanja na svetu,od januara do novembra.Vremenom karakter I stil kampanje

menjan.Razlikuju se 3 stila kampanje: 1)spektakularni partijski(1840-1880)
2)edukacioni(1880-1915)
3)reklamni(1916-danas)
1)Spektakularni- ritualisticko javno predstavljanje partijskih teznji putem borbenih parada uz
podrsku stampe.Slozeno ugadjanje izmedju kandidata i naroda,bogatih i siromasnih,belaca i
crnaca.Odnosi izmedju klasa i slojeva,intimnost,oseaj za lokalnu zajednicu,imao je efekta u
pristanku onih kojima se vlada.Privid-da je politika vazna,pristupacna,razumljiva obicnom
coveku.Misao i emocija u jednom politickom stilu,koji svi prihvataju.
2)Edukacioni stil-Zamena emocija,spektakla,partijskog duha-razumom,diskusijom o problemima
uz ograniceno naglasavanje partije.Mek Gir-uska klasna politika liberalizma,previse
elitisticna.vise se vrednuje inteligentni glasa.
3)Reklamni stil-Makgregor:napor da se rekonstruise sira politika,opada lokalna
zajednica.Moderna reklamna tehnika-promocija kandidata i ovo podriva narodnu politiku.
Savremena kampanja-ponesto od sva 3 stila,a koji ima prednost zavisi od okolnosti,ipak
edukacioni stil zaostaje najvise.
Kampanja u predsednickim izborima,2 faze: 1)do izbora predsednickih kandidata-ranije pocinje
cak i godinu dana,pripremni karakter,uvidja se volja naroda,aduti konkurenata,proveravaju se
sposobnosti 2) posle izbora-znacajniji i kraci- u 3 meseca se odlucuje o predsedniku.
Ciljevi i tehnike kampanje-podredjena licnom uspehu preds.kandidata,ima vise ciljeva:
1)argumentacija privlacnosti tema i opredeljenja partije i kandidata
2)uvrstiti uverenje u prednosti kandidat-u delu naroda koji inace podrzava politiku te partije(5575% glasaca ima oformljeno misljenje).
3)pridobijanje gradjana koji ne izlaze na izbore
4)Pridobijanje poverenja neodlucnih glasaca(floating votes,20-30%)
Razvoj tehnike,modernih sredstava komunikacije-mas medija,televizije,prosiruju mogucnost
informisanja i pracenja izbornog nadmetanja kandidata,a povecavaju se mogucnosti odredjenih
grupa u vodjenju izbornog procesa.Opadanje uloge partije,usled mas medija.
Slabosti izborne kampanje-normativni okvir favorizuje 2 partije-odluka Federalne izborne
komisije iz 2000.-samo oni koji predju 15 % po istrazivanjima javnog mnjenja mogu da
ucestvuju u debati,koje se javno prenose preko tv,radija,novina.Prigovor Komisiji-cine je
pripadnici 2 najvece partije i ne daje se snasa drugim kandidatima da izadju na politicku scenu.
(Bjukenen iz Reformisticke partije 2000. Dobio 7% i zalio se Komisiji).

Kandidati-oko sebe imaju saradnike:savetnike,image maker,speech writer,frizer..

12. -

Politicki sistem-relativno stabilan dvopartijski(Republikanci I Demokrate),jos od Dzefersonovih

antiederalista(centralna vlast,iz industrijskih I trgovackih krugova severa).Moderne partije-druga
polovina 19 veka.
Geneza politikih partija-nastale 19. Veku usled vise okolnosti: 1) diferencijacija socijalne
structure na mocnije I vece grupacije sa teznjom da ucestvuju u politickom zivotu.
2)Budjenje javnog mnjenja,ideja suverenosti naroda-prava da ucestvuju u odlucivanju
3)Razvijena sredstva komunikacija-sirila mogucnosti za povezivanje ljudiu vece teritorijalne
celine.
Oevi osnivaci I Dzordz Vasington-odbojnost prema partijama,smatrali su da dezintegrisu
drustvo I naciju.Medju protivnicima,cak I osnivac Demokratske partije Endru Dzekson-jedinstvo
u to vreme osnovna vrednost.
Novije vreme-partije bitne zbog demokratizacije vlasti I demokratije.
Ekonomski razvoj,sve veca socijalna diferencijacija I podela rada,razlike u interesima-trazili
politicki izrazaj. Jos u vreme nastanka SAD- 1) federalisti-Hamilton(manufakturna
industrija,trgovina,banke-interesi I mocna centralisticka drzava)
2)antifederalisti(Republikanci)-Tomas Dzeferson(interesi poljoprivrede,seljastvo juga-veca
autonomija drzava u sklopu saveza)+robovlasnici.
Tokvil- podela na fed. I antifed. Je prirodna stvar,postoje 2 misljenja koja su stara,bila u svim
slobodnim zajednicama,jedni su tezili ogranicenju drugi neogranicenoj vlasti naroda.Polarizacija
na 2 grupacije-industrijski sever I jug-poljoprivredni-nisu jos imali politicke institucije I
organiacije,ideologiju,programe I tada (18,pocetak 19 v.) ne moze se govoriti o politickim
partijama.
Ograniceno biracko pravo-partije se stvaraju u uslovima globalnih polarizacija I prosirenog
birackog prava tek kad se artikulisu teznje I ideje I definisu politicke pozicije:
severoistok(D.Vebster),zapad(H.Klej,Adams),jug(Kraford).
Henri Klej-projekat americkog sistema-da SAD treba same da zadovolje svoje potrebe,naime
istok I sever(industrija) snabdevaju jug I zapad,a jug(poljoprivreda) snabdeva istok.Podela radarazvoj komunikacija I trgovine.Savezi oko Adamsa I Kleja-nacionalni republikanci,koji su 1830
ih promenili ime u vigovce.
Demokratska partija-kontrapozicija,Endru Dzekson.Heterogen sastav,sirok raspon od plantazera
nadnicara do sitnih trgovaca.Suprotstavljanje monopolima severoistoka.Problem ropstva-razlicita
misljenja za I protiv.
1854-Povezivanje industrijalaca I agrarnih proizv. Sa severa I vigovaca u Republikansku partiju.
1860-Izbori,Linkoln(Republikanac) ,podelio zemlju na jug(Demokratska partija) I
sever(Republikanci,zastita industrije I slobode).
13. -

Partije u SAD-razlikuju se od partija u drugim zemljama-nisu predvidjene Ustavom,u formalnom

smislu su vanustavna kategorija.One su labave organizacije,bez rigidne hijerarhije.Organizaciona
struktura-presudan nivo drzavica.
Osnovne funkcije partija u SAD:
1)Ideoloska f-ja-neposredno ili posredno,partije stite neoliberalni poredak I takav odnos
snaga.Svojim delovanjem,popunjavaju politicki prostor i sprecavaju pojavu drugih tipova
partija(autoritarnih).Labava struktura i ogranicena vlast-sanse za aktivniju ulogu zak. i izvrs.
Vlasti.Partije cuvaju ekonomsku moc,ekonomski preduzimaci se cuvaju.
2)Regrutovanje kandidata-za lidere,partija pazi da su lideri atraktivni i da imaju dobre sanse na
izborima.Odabiraju se kandidati i promovisu u javnosti.Promocija-prezentovanje kand. I obrada
biraca-partije vise izborno orijentisane.Zadatak partija-da prilagode birace svojoj politici,a ne da
se one dodvoravaju biracima.
3)Socijalizirajuca-edukaciona funkcija-partije izlazu osnovne ciljeve i drustvene probleme koje
treba resavati,i tako informisu gradjaneo prirodi problema i nacinu resavanja.Mogu zavesti
gradjane koji podlezu ideologizovanoj slici stvarnosti. Gradjani uz kriticko misljenje mogu
izabrati za koga da glasaju.
Paradoks.partije usredsredjene vise na kritiku drugih partija nego na jasno isticanje svojih
pogleda-otkrivanjem istine o drugome ne otkriva se istina o sebi-neinstitucionalno partijsko
ponasanje,kritika politike drugih partija nadomescuje sopstvene manjkavosti.Analizom govoramoze se zakljuciti deo istine o karakteru,funkcionisanju i efektima delovanja.Ulazak nezavisnih
u kompeticiju-daje jasniju sliku o ostalim partijama.
4)Popunjavanje politickih institucija partijskim ljudima-Kongres-polarizovan prema partijskim
opredeljenjima.Pojedine partije kontrolisu Belu kucu i Kongres i dodeljuju funkcije(drzavne i
politicke),zaposljavaju svoje..
5)Kriticka snaga-iz ugla opozicione partije-ukazuje na nepravilnosti i daje resenja problemaizvor racionalnosti.
6)Reduciranje konflikata-partije objedinjavaju manje grupacije ljudi razlicitih interesovanja u
jednu celinu i svojim programom deluju integrativno.Ustavni mehanizmi-legitimisu partije da
projektuju generalne ciljeve razvoja i da angazuju svoje clanstvo i vecinsku populaciju u cilju
ostvarenja projekata.Mirni prelaz vlasti iz jedne u drugu partiju otezava autoritarizaciju vlasti.
Tvrdi dvopartizam i meke partije: Republikanci i Demokrate:
1)Republikanska partija-protivnici ropstva i Linkoln 1854. Je stvorili,a 1860. Linkoln predsednik
na njihovoj listi,glasalo 18 drzavica severa,a dominirala je do novijih vremena.1861-1933 uz
izuzetak 2 demokr. Predsednika,drzali preds. Poziciju.Vecinu imali 50 godina u Predst.domu a u
Senatu 54 god.Ruzvelt- od njega naizmenicno vladanje 2 partije,a 1932 Demokrate vecinu u
Kongresu osim 47-49 i 53-55 u oba doma i 81 u Senatu.21 vek-poceo pobedom Republikanaca.
2)Demokratska partija-poreklo-Republikanska antidemokratska politicka grupacija Dzefersona.
1828.-Rascep,na jednoj strani Adams i Klej(politika visokih carina,protekcionizam)-Nacionalni
republikanci,a na drugoj-Endru Dzekson-Demokratska partija. Prva nac konvencija dem partije
je bila 1832. I dominirala u SAD do 1860,kad se pocepala.
14. -
Americke partije I nisu prave partije-nemaju jasnu ideologiju,programe,cvrscu organizaciju I
clanstvo,statute.Ovo se moze uslovno prihvatiti.Tacno je das u labave,da se razlikuju od cvrsce

organizovanih partija sa preciziranim un odnosima I hijerarhijom,koji stoje u statutima.Drugi deo

istine-one ipak imaju svoju ideologiju-Gering:partijska politika SAD bila I ostala ideoloska sa
stabilnim pogledima artikulisanim jos 19 veka.Razvoj.od Adamsa do Klintona,nekoliko ideoloskih
faza: 1)1828-1924-vigovsko republikanski nacionalizam
2)1924-1996-republikanski neoliberalizam
Demokrate: 1)Dzefersonizam(1828-1892)
2)Populizam(1892-1948)
3)Univerzalizam(48-92)
4)Globalizam(92-danas)
Programi partija-Ideologija-delimicno postoji,program sadrze uopsteno,fragmentarno,neodredjeno
osnovne pozicije partije u unutrasnjoj I spoljnoj politici. Zasto se javljaju ovakvi programi? Razloga
je vise: 1)heterogena struktura partija-radnicki slojevi,srednji slojevi,visi slojevi,elitne
grupe,liberali,konzervativci.Uopsten je program,mnostvo razlicitih interesa.
2)partijski program su izborni program-cilj privuci sto vise biraca
3)program ne obavezuju izabranike da se pridrzavaju propozicija
4)personalizacija vlasti-licnost kandidata je od veceg znacaja za biraca nego li program
Clanstvo-postoje cak I clanske knjizice,vodi se evidencija.
Statuti-skup pravila i rezolucija koje se donose pred sazivanje konvencija i tela,znaci da postiji stepen
organizovanosti delova partije u jedinstvenu celinu i tesko jereci da nema statuta partija u SAD.
Obe partije-partije poretka,nema bitnijih razlika izmedju njih,obe zastupaju politicku demokratiju i
kapitalisticku privredu.(kapitalisticka partija 1 i kap partija 2).2 mocne,identicne partije,oslanjaju se
na istorijsku klasnu retoriku,da prikriju interese korporacija.,,Stvarna demokratija je u malim
partijama.
Razlike izmedju partija-Republikanska-partija velikog biznisa,zalaze se za vise trzista i kompeticije,a
manje uloge drzave.Glasaci-bogati,biznismeni,tehnokrate,stariji,iz ruralnih predela,srednjih gradova..
Demokratska partija-srednji i nizi slojevi,siromasni,radnici,intelekualci,stanovnici velikih
gradova,pripadnici manjih etn grupa,potomci doseljenika,katolici,Jevreji,crnci.
Kasnije-Republikanci-kao konzervativna,a De,mokrate-liberalna partija.
Republikanska partija,osnovne programske pozicije:
1)veca ekonomska kompetitivnost i vise inicijative za pojedince
2)ograniceno dejstvo drzave
3)nizi porezi,balans.budzet,kresanje socijalnih izdataka
4)jaka odbrana-vojna snaga u SAD I Evropi
5)favorizovanje visih slojeva,ocuvanje starih institucija
6)protiv reformi i jacanje uloge SAD U svetu
Demokratska partija(liberalna formacija levog centra):
1)regulisana slobodnotrzisna ekonomija
2)veca radna i potrosacka prava
3)veca uloga drzave
4)pravednija raspodela dohotka
5)jacanje federalnih fondova za zdravstvenu zastitu
6)socijalna sigurnost i obrazovanje
7)poboljsanje polozaja najsiromasnijih
8)apel za promene
Tesko razlikovati liberalnu od konzervativne pozicije-ljudi u necemu liberali a u drugom su
konzervativci,npr Ajzenhauer-,,konzervativan u ekonomiji,a liberal u ljudskim pravima.Velika
ekonomska kriza produbila razlike konzerv i liberalne struje..

Partijska identifikacija:
Bitka 2 partije je najvise oko srednjih slojeva,cak 86% Amerikanaca sebe svrstava u srednji sloj.90-ih
godina dobar deo srednjih slojeva smatrao da zivi lsoe i tada se kandidovao nezavisni Ros
Pero-,,amerisku politiku vratiti gradjanima.Biraci nisu skloni oscilacijama ni udesno ni ulevo,cak ni
za vreme naleta novog konzervativizma sa dolaskom Regana 1980-ih,jer su tada porasle socijalne
razlike,aobecanja vlasti su neispunjena.Borba protiv velikog uticaja drzave,,deregulacija drzave,ona
je izvor problema,smanjeni su porezi.Opsti drustveni interesi-manja uloga drzave,a to znaci vecu
zastitu privatnog biznisa-veca sloboda za najbogatije dovodi do jace keonomije uz pricu o jednakosti
u sansama svih.Veliki jaz izmedju bogatih i siromasnih,sve manje posla,porast
kriminala,narkomanije,beskucnika.Nakon reganizma,Busova administracijapovecava poreze,za 3% i
uvodi subvencije za siromasne-koriguje blago socijalne razlike.1990-Njujork od 8 mil ljudi ima
budzet od 28 milijardi dolara-drustvo posle Regana na ivici recesije i moralno-politicke
krize.Paradoks da ekonomski mocna zemlja ima ovakve nejednakosti,ali ne preti destabilizacija
poretka jer siromasni cine mali deo populacije i ne preti mu opasnost od nemira.Sa aspekta
socijalnog sadrzaja,dvopartijski sistem je vise jednopartizam nego dvo.Ne predstavljaju se u
dovoljnoj meri nizi i defavorizovani slojevi stanovnistva.
Broj kongresmena nije uvek pokazatelj snage partije,vise faktora utice-postoje grupisanja koja
povecavaju ili smanjuju moc jedne partije,npr u Kongresu juzni demokrati glasaju za predloge
Republikanaca na osnovi prethodne ,,konzervativne koalicije-osnov podrske konzervativca Regana
u ekonomskoj politici,prava gradjana i zakonodavstva-koalicija je pobedjivala i omogucila Reganu
da krese socijalna davanja,obrazovanje,hranu,medicinsku negu i pored vecine Demokrata.Pogresan je
utisak o vlasti Demokratske partije,zbogkonzervativnog juznog dela Dem.partije.
Orijentacija-uverenje da je Dem.partija progresivnija,unutar nje deluju 3 krila:1)liberalnokorporativno(monopolisti) 2)sindikati 3)neorganizovani delovi radnistva siromasnijih i nizih
slojeva.Cesto su vece razlike izmedju desnog i levog krila unutar partije nego izmedju partija i vece
su slicnosti izmedju bliskih krila obe partije nego krila unutar.Predsednik,u bitnim trenucima moze
dobiti glasove iz druge partije.O Konor-partije su odbojne prema promenama statusa quo.Slicnost
partija-laksi transfer poslanika iz jedne u drugu partiju(nekad zele obe partije da kandiduju istu
licnost-Ajzenhauer 1952.).
15. -

Obe partije slicno organizovane,vise nalik labavim koalicijama partija pojedninih drzavica.Nisu
cvrste niti jedinstvene.Karakter-decentralizovan,labav,lokalni ali ima dugu istoriju I utemeljenjezaceci partijske org su u starim oblicima okupljanja-Kokus klubu I Odboru ua prepisku gde su
vodjene rasprave I donosene odluke o pitanjima I kandidovani su gradski funkc.Poreklo-snazan
utisak do danas,partije ostale labave I decentralizovane organizacije,ali to ne znaci haoticnost I
difuznost partija.Posebne izborne jedinice na lokalu,posebne na nac.nivou,imaju svoja posebna
tela I finansijske izvore.Nema klasicnog partijskog clanstva,ni klasicnog statuta koji bi striktno
regulisao polozaj clanova,ali postoji neka vrsta clanstva-priznate prisnije veze za vreme
zatvorenih primarnih izbora-pravo da ucestvuju samo podrzavaoci partije.Clan-birac koji izrazi
zelju pre primarnih izbora,registracijom u biracki spisak ili izjavom o pristupu u clanstvo partije
u vreme izbora(zatvoreni izbori-zahtev od biraca da se upise na partijsku listu pre izbora kako bi
se osigurao glas).Nema cvrste discipline,clanovi lako menjaju pripadnistvo ili primarno glasaju
za jednu a na glavnim izb za drugu-fluidni karakter partija-2 razloga: 1)nepostojanje bitnijih

razlika izmedju 2 partije 2)visok stepen personalizacije politike. Ovi razlozi doprinose vecem
interesovanju biraca za licnost kandidata nego za ideologiju partije.
Partijska organizacija,3 dela:
1)Partijsko rukovodstvo
2)Kongresni deo partije
3)Lokalne organizacije sa clanstvom
Nacionalna partijska konvencija-najvise partijsko telo,od nekoliko hiljada delegata,koje biraju
partijske organizacije po drzavama.Sazovaju se konvencije svake 4 godine pre glavnih
predsednickih izbora i osnovni zadatak je donosenje politickih programa-platforme partije i
odrede kandidate za predsednika i potpredsednika na sledecim izborima.Broj delegata-unutrasnja
stvar partije,varira od konvencija.Delegati se biraju na 2 nacina: 1)1/3 delegata se bira
preliminarnim izborima,clanovi neposredno biraju 2)2/3 se biraju na konvencijama u
drzavicama.Predsednicki kandidat na kraju ima govor koji je neka vrsta partijskog programa.
Partijska tela-komisije na nivou Saveza- Demokrate-Demokratska O Harina komisija za pravila
partijske strukture i selekciju delegata,a za Republikance-Republikanski komitet za organizaciju i
odabir delegata,a tela se staraju o standardima pravila i lojalnosti partiji.
Konvencija-donosi program,bira Nacionalni komitet koji upravlja partijom izmedju
konvencija.U komitet ulaze 2 predstavnika iz svake drzavice,a Glavni je Centralni partijski stab
sa sluzbenicima.Konvencija ima visestruke f-je-ceremojijalnu,izbornu i politicku.Tu se srecu
aktivisti partija iz svih krajeva SAD.Pokazuje se jedinstvo,masovnost partije,uz prisustvo vrhova
partijske elite,izvestaca,konvencije su politicki spektakl.Aktivisti simuliraju demokraticnost
partije i politickog zivota,a iza su pravipoliticki akteri koji nominuju kandidata za
predsednika.Konvencija-zadatak da legitimise odluke iz vrhova partije.Jedni podrzavaju
konvencije,a drugi je smatraju nepotrebnom-Ostrogotski kritikovao-izvrgavaju ruglu narodne
institucije.
Predlozi za izmene u instituciju: 1)Da se donese platforma na konvenciji koja obavezuje
kandidata,partiju i kongresmene 2)Konvencije zameniti nacionalnim primarnim izborima (oba
bezuspesna).
Na nivou drzavica-takodje konvencije i komiteti,okrug-okruzni komiteti,na lokalu-rejoni i mesne
org-oko 100 cl jedna mesna org,a nekoliko mesnih cini rejonsku org.Ova 2 nivoa-najsira
socijalna baza partije i deluju na volonterskoj osnovi ,clanovi biraju lidera koji predstavlja
organizaciju u komitetu rejonske org. Vazna uloga lokalnih bosova.
Kongresni deo partije-najuticajniji i najorganizovaniji,u Preds.domu-konferencija,a u Senatukokus,sastoji se od svih kongresmena/senatora.Funkcije-da biraju lidere i zakonodavne
poslove.Pre sednica-drze se kokus ili konf.svake partije i biraju se lideri Kongresa:ako Republ.
Iamju vecinu,u Predst.domu:spiker,republ.vecinski lider(majority flor leader),vecinski
bi(majority whip) i predsednik partijse konferencije(party conference chairman).
Demokrate-manjinski lider(minority),manjinski bi,predsednik partijske konferencije.
Senat-Republ.-privremeni predsednik Senata(pro tempore),vecinski lider,vec.bi i predsednik
Politickog komiteta(Policy Committee Chairman). Senat,demokrate-manjinski lider,manjinski
bi i sekretar demokratske konferencije.
16. , -

Posebna karakteristika americkog politickog zivota su interesne grupe,grupe za pritisak.

Interesna grupa je grupa ljudi koja ima zajednicki cilj,zastupa interese

ekonomskih,profesionalnih organizacija i kao takova vrsi uticaj na organe vlasti radi ostvarivanja
tih interesa.
Razgranata struktura interesnih grupa-Ucesce brojnih interesnih grupa,nauku interesuju nacini na
koje mocne i bogate interesne grupe ili njihove koalicije ucestvuju u oblikovanju ili
onemogucavanju ostvarivanja odredjenih politika.Specijalna paznja-nacini na koji mocni lobii
usmeravaju podrsku bazicnih grupa u korporativne lobisticke strategije-,,srebrna municija
aktivnosti interesnih grupa.Delovanje in.grupa je sofisticirano,dobro
isplanirano,organizovano.Lobisti-prefinjene metode u cilju mobilisanja bazicnih grupa u
odgovarajucim geografskim i demografskim podrucjima.Goldstajn-malo aktivnosti u bazicnom
lobiranju je spontano,bazicne grupe su mobilisane tehnoloski razvijenim int grupama i
profesionalnim lobistima.Motivi su razliciti za pristup int grupi-licni ekonomski
interes(sindikati,vece nadnice),zatim uverenja,stavovi(cilj pretociti u pravnu normu)-ekoloski
pokreti),zatim zelja ljudi da ucestvuju u org. Koja ima sire ciljeve drustva.. Clanovi uglavnom iz
visih slojeva.
Klasifikacija interesnih grupa-U SAD-mnogo interesnih grupa,neki razlikuju: 1)tehnike uticaja
na drzavu-politicki akcioni komiteti,grupe za kampanjske uloge 2)grupe za lobiranje i pritisak.
Druga podela na: 1)profesionalne frupe 2)meovite grupe 3)interesne grupe(siri interesi)
4)int.grupe(u org.drzavne vlasti)
Mesovita klasifikacija-2 vrste grupa za pritisak: 1)politicko-akcione i kampanjsko-kontributerske
2)Grupe koje zastupaju druge interese i zahteve(profesionalne grupe,mesovite interesne,int
grupe koje zastupaju sire interese i int. Grupe u organizaciji drzavne vlasti.
1)Politicko-akcione i kampanjsko-donatorske grupe-politicki komiteti. Politicki akcioni komitet
je organizacija koja podrzava ili oponira kandidate koje su partije istakle.broj ovih komiteta
rastao za 20 godina do 1994 oko 6 puta.Propisi-svaki komitet mora da se registruje od strane
Federalne izborne komisije i da podnosi izvestaj o imenima donatora i donacijama kao i o
troskovima(koliko novca za koje kandidate,aktivnosti u kampanji).Pojedinci-max doprinos 5000
dolara po godini,ali max 25000 dolara godisnje svim kandidatima,partijskim komitetima i
politickim akc.komit.Pol.akc.kom.-moze da da kandidatu 5000 dolara u primarnim i 5000 u
generalnim izborima,ali nema ogranicenja na ukupan iznos donacija svim kandidatima i
partijskim komit.Politicki akc komit. Ucestvuju novcano u preds. Kampanjama,ali je ona je
manja od troskova koji ima drzava.Glavne vrste p.a.k.- su materijalno zainteresovani
p.a.k,nematerijalno zainteresovani i ideoloski p.a.k.
2)Profesionalne interesne grupe: poslovne,sindikati i poljoprivredne grupe.
Polsovne-najmocnije,najvece najstarije int grupe.Nacionalna manufakturna asocojacija-zalaganje
za smanjivanje poreza,ogranicavanje drzavne regulacije. Trgovinska komora-mali biznis. Okrugli
sto biznismena-od egzekutiva 200 najmocnijih korporacija u zemlji.
Sindikati-nisu tako mocne u SAD.Americka federacija rada,Kongres industrijskih organizacija.
Komitet politickog obrazovanja-telo koje usmerava politicku aktivnost ovih organizacija.Unutarvelike organizacije-Ujedinjeni automobilski radnici.Sindikat-nedovoljno spreman i sposoban da
se bori za radnike u SAD.Vise od polovine sindikata udruzeno u ove 2 organizacije.
Poljoprivredne grupe-brojcano malo polj.stanovnistvaali visoka mehanizacija i rezultati su
dobri.4 miliona farmera organizovano u 3 interesne grupe-Biro americke farmerske
federacije(veci farmeri),Nacionalnu farmersku uniju(manji farmeri) i Patrone
Hazbandrija(Grejndz)(odgovarajuce cene poljop proizvoda.

Postoje jos:Americka zastupnicka asocijacija,Americko lekarsko drustvo.

Ekoloske int grupe-oko 3000,ocuvanje prirodnih resursa i protiv zagadjenja-mesoviti tip.
Javne int.grupe-siri drustveni interesi ne samo za uze grupe-Common Cause-1970,reformise
neke aspekte americkog politickog sistema.
Int grupe unutar drzavnog establismenta-Nacionalna konferencija legislatora drzavica,Nac
asocijaciju guvernera-izraz nastojanja politickih tela u drzavicama da uticu na nac,
politike,proces odlucivanja na nivou federacije.Nac asocijacija okruga,Nac liga za pritisak na
Kongres.
Metodi interesnih grupa-ubedjivanje,korupcija,pretnje,ali su najcesci:
1)Lobiranje-direktno kontaktiranje predstavnika int grupa ili lobista sa pripadnicima politickih
struktura radi ostvarennja cilja.Naziv nastao po holu-lobiju Kapitola,gde lobista kontaktira sa
politicarem.Postoje lobisti agenti i lobi kancelarije cak.Delatnost prema egzekutivi i kongresnim
odborima,kongresmenima,senatorima,lokalnim elitama..Lobisti-uglavnom raniji politicari,imaju
kontakte,pravnici..
2)Snabdevanje politicara informacijama-kontakt u kancelariji,klubu,kod kuce.
3)Rad na pripremi nacrta zakona od strane int grupa-poziv politickog tela ili pritisak grupa.
4)Izborna podrska kandidatima,partijama-onima koji ce im zauzvrat pomagati da ostvare ciljeve.
5)Delovanje na sud-grupe za gradjanska prava-zastita jednakosti u radu i zivotu.
6)Ukljucivanje u medijske kampanje-tv,novine radio radi informisanja javnosti i dobijanja
podrske.
17.

Nije pisani ustav,UK se ipak oznacava kao ustavna monarhija.Polemika-Da li uopste ima ustav?
Tom Pejn-ako nije u pisanoj formi,ustav ne postoji-slucaj sa UK.
Tokvil-ustav UK ne postoji zato sto nije kodifikovan I Parlament moze zakonima da promeni
sadrzaj ustava.
Suprotno misljenje-Ustav UK postoji,jedan od najstarijihUustav=skup pravila igre iznad
politickih borbi,oko pravila postoji konsenzus,trajna su,urezana u sistem vrednosti)
Dzenings-Britanski ustav se poklapa sa ustavnim normama I obuhvata celokupno delovanje
drzave.Nije lako identifikovati te norme.
2 principa: 1)Valadavina prava 2) Suprematija parlamenta
Zatim jos:unitarnost poretka,parlamentarizam,kolektivan i ind odgovornost,uloga birackog
tela,snazna opozicija,sloboda,funkcionalna reprezentacija,koncesija,poverenje i u politicare i u
gradjane.
Suprematija parlamenta-nijedan organ vlasti ne moze nadjacati zakon koji je prosao kroz
Parlament i on moze doneti zakon o bilo kojoj stvari.Parlamentarizam-Parlament je centar
politike i trazenja opsteg interesa i resavanja problema diskusijom i usaglasavanjem.
Odgovornost-vlada i ministri kolektivno i individualno pred Parlamentom.
Oblici neposredne demokratije,referendumi-ne dolaze ovde do izrazaja,Britanci odbojni na
referendume,zbog njihove politicke kulture(Referendum suprotan Ustavu).Kontraargumentdiktatori(Hitler) org referendume i pobedjivali pomocu njih.Do 1973 koriscen na lokalu a na nac.
Nivou retko. Od 1973-98-8 referenduma.
Patl.suprematija-temelj Ustava Britanije.Dizraeli-Engleskom ne vlada logika nego Parlament.De
Lolm-Parlament moze sve da ucini.Konstitucionalisti-tumacili i razvijali pravila,ali nisu tezili

jedinstvenom resenju i kodifikaciji-potrebe fleksibilnog regulisanja drustvenopolitickih

odnosa,nepostojanje logicki koherentnog ustava(pretpostavka funkcionisanja demokr.).
Robert Aleksander(clan Doma lod+rdova)-Snaga Britanije,upravo u nekodifikovanom
Ustavu.Britanija ima svoju istoriju,common law,suvereni parlament i nezavisno sudstvo.
Aleksander sam sebe korigovao kasnije-zamera Britaniji sto je jedina ostala od razvijenim
zemalja bez pisanih garancija za individualnu slobodu-nesputani autoritet Donjeg doma po
Aleksanderu je izvor vladine i parlamentarne tiranije u zivotu-kulminacija-vladavina Margaret
Taer,maoista koji promovise liberalnu ekonomiju,ona gomila politicku vlast(staljinista).
Kristalisanje parlamentarizma i parl.suprematije-rezultat borbi: na jednoj strani-pobeda
Parlamenta nad kraljem,na drugoj-ravnoteza snaga burzoazije i aristokratije(nije dozvolila da se
kodifikuju u dokumentu teznje burzoazije).Pojava radnicke klase-potencijalno nezadovoljni
slojevi,koji su mogli da traze svoja prava u pisanoj formi.
Vladajuce snage-siri ustavni okvir,adekvatnija interpretacija ustava i ako se Parlamentu da uloga
tumaca i kreatora ustava.Ustav i ustavnost-reduciraju se na Parlament,suprematiju ili proceduru.
Rasprave- Kad je Ustav nastao?
Jedni-Srednji vek,Velika povelja sloboda treba biti ustavni akt. Drugi-Ustav plod moderne
drzave.
Neki autori,Ustav ima 4 vrste izvora: 1)pisane povelje-skupine ist. Dokumenata
2)parlamentarni akti-ustavni zakoni i pravila
3)sudske interpretacije
4)obicaji i precedenti
Drugi autori,3 vrste izvora: 1)zakoni-akti parlamenta
2)common law i sudske odluke
3)ustavni obicaji
Rarvrstavanje svih izvora u 2 grupe:
1.Ustavni zakoni,pravila,4 vrste dokumenata: 1)Istorijske povelje i peticije(1215 V.povelja
sloboda,Peticija o pravima 1628. I Bil of rights 1689.)
2)Ustavni zakoni-Habeas corpus act 1679,Zakon o nasledju prestola 1701
3)Sudske odluke-tumaci se smisao zakona i ustav
4)Pravial obicajnog prava i common law-ovlascenja kralja,sloboda zbora,dogovora..
2.Konvencije-obicaji,tradicija,praksa koja je stvarala obrasce ponasanja
institucija:Sporazumi,navike koje imaju autoritet.Razlukuju se: common law(obicajno pravo) i
obicaji ustava,ipak objedinjene u jednu grupu izvora jer su razlike male.Vazno je za
izvore,Blekston-ono sto zavisi od nezaboravnog uzivanja podrske.Rad Kabineta pociva na
konvencijama.
Razlika 2 vrste izvora je u pravnoj obaveznosti jednih i neobaveznosti drugih.
Novije vreme-zahtevi za kodifikacijom-razlozi su brojni:
Aleksander-potreban novi konsenzus i da moderne demokratije treba da imaju pisane garancije
ind slobode.Cilj novog ustava da ogranici moc vlade i ojaca parlament.Bogdanor-sistem u
Britaniji-selekcionira odrzava i menja vladajucu elitu,Bogdanor sugerise- direktno politicargradjanin-narodnom inicijativom,referendumom i gradjanskom porotom.Ne treba promene
odjednom. Ako se donese pisani Ustav,onda: 1)menja se karakter principa i institucija zbog
global. Zahteva 2)jasnije profilisani principi i institucije.
18.

Vert.org.vlasti obuhvata unitarno urednjenje i lokalnu samoupravu.

Unitarno uredjenje-UK je unija(Engleska,Skotska,Vels,Severna Irska)Ekngesla je ujedninjena u
9.veku,Vels posa deo tek 14 veku,Engleska i Skotska 1603.-ujedninjenje(kralj Dzems Istruart) a
Ugovor o savezu ujedinio parlamente 1707.Engl i S.Irska-vojska E. Pocela da osvaja Irsku u 12
v. A 1603. Je osvojila,i formalno pripijila VB i oformila UK 1800.Akt o savezu 1801.ujedninjenje I. I VB.Zakon o orskoj vladi-1920.-2 posebne vlade za Irsku:1)sa 6 protestantskih
podrucja u Alsteru na severu 2) za ostatak ostrva.Postoje i parlament i sudstvo,ali su jos uvek u
UK. Tek 1922.-26 podrucja J Irske proglasavaju nezavisnost van UK.