Uporedni politički sistemi – dodatak

Rusija

Polupredsednički sistem sa velikim ovlašćenjima Predsednika Rusije. Vlast ostvaruju:

predsednik RF, Federalna skupština, Vlada RF, Sudovi RF.

Predsednik: izvršna vlast, mandat 6 godina, funkcije: formira vladu, šef države, rukovodi
oružanim snagama, vrši spoljne i unutrašnje poslove...Dužnosti mu može oduzeti Savet
Federacije koji ne može biti otpušten od strane predsednika, ali može da raspusti Državnu
Dumu i Vladu.

Federalna skupština: predsednička i zakonodavna vlast. Čine ga:

1. Savez federacija (gornji dom) – 170 predstavnika

2. Državna duma (donji dom) – 450 deputata

Vlada RF: izvršna vlast. Čine ga: predsednik, zamenik predsednika, ministri. Može je
raspustiti predsednik.

Sudstvo: ustavni, građanski (ustavni, vrhovni, visoki arbitražni), krivični. Nema vanrednih
sudova.

Partije: 1901. Socijal-revolucionarna (eseri); 1903. Socijaldemokratska; 1912. Boljševici,

Menjševici; 1905. Ustavno demokratska (kadeti).

Trenutno 29 partija, a 4 imaju mesto u Državnoj Dumi: Jedinstvena Rusija, Pravedna

Rusija, Komunistička partija; Liberalnodemokratska

Francuska

Polupredsednički sistem.

Predsednik: deo izvršna vlasti. Biraju ga građani, ima suspenzivni veto, nema zakonodavnu
funkciju, može da raspusti Narodnu skupštinu (donji dom); izuzetna ovlašćenja kada je
otadžbina u opasnosti.

Visoki sud pravde: odlučuje o veleizdaji predsednika, biraju ga oba doma, ima 12 članova.

Vlada: drugi nosilac izvršne vlasti, podređen predsedniku, vodi i određuje politiku zemlje,
deli sa Parlamentom normativna ovlašćenja, čini je Prvi ministar i članovi koji nisu istog
ranga

Sudska vlast: građanski, krivični, upravni. Ustavni sud – procena ustanovnisti, čine ga bivši
predsednici koji ulaze u sastav doživotno.

Parlament: zakonodavna vlast, dvodoman:

 1. Senat (gornji dom) – 348 članova, bira se posrednim izborima, nikada se ne raspušta
2. Nacionalna skupština (donji dom) – biraju se posrednim i neposrednim izborima,
mandat 5 godina

Partijski sistem: pluralizam, slaba politička udruživanja, višepartijski sistem sa umerenim

pluralizam. Partije: Unija za narodni pokret, Unija za francusku demokratiju,
Okupljanje za republiku, Socijalistička partija, Francuska komunistička partija...

Švajcarska

Direktna demokratija – građani učestvuju u odlučivanju oko krucijalnih pitanja. Federacija

koja se sastoji od 26 kantona od kojih je 6 polukantona.

Zakonodavna vlast – Savezna skupština – dvodomna:

1. Državni savet/Nacionalno veće (donji dom)

2. Savet država/Veće država (gornji dom)

Izvršna vlast – Savezno veće. Sedam članova. Kolektivni šef države, predsednika imenuje
Savezna skupština i menja se na godinu dana po rotoirajućem principu. Članovi se biraju po
veličinama kantona.

Sudska vlast – savezni sud, savezni krivični sud, savezni upravni sud

Partijski sistem – višepartijski. Partije imaju veliku ulogu. Partije: Švajcarska narodna
partija, Demohrišćanska partija, Socijaldemokratska partija...

Nemačka

Čini ga 16 saveznih država – pokrajina.

Zakonodavno telo: Federalna skupština koju čine dva tela:

1. Bundestag (donji dom)

2. Bundestrat (gornji dom) – odlika federalizma

Izvršna vlast: Vlada – čine je ministri i kancelar. Kancelar je najvažnija uloga i bira ga
Bundestag, nalik je premijeru.

Predsednik: nema političku odgovornost, bira ga savezna konvencija, mandat je 5 godina sa

mogućim reizborom.

Sudska vlast: Savezni ustavni sud, savezni vrhovni sud, savezni admistrativni sud.

Partije: višepartijski. Partije: Socijaldemokratska, Konzervativna, Hrišćansko-demokratska

unija, Hrišćansko-socijalna unija Bavarske, Zeleni, Levica
 Velika Britanija

Ne postoji Ustav u klasičnom smislu, već ga čine: Ustavna pravna pravila (Magna Carta
Liberatum, Petition of Rights, Bill of Rights) i Ustavne konvencije (rešenja iz prakse koja su
postala opšteprihvaćena pravila).

Monarh – kralj – prerogativi krune – skup monarhovih ovlašćenja. Najvećim delom

prerogativa raspolože vlada tj. Kabinet. Najvažnije ovlašćenje Krune je izbor Prvog ministra.
Na početku svakog zasedanja Parlamenta monarh čita svoju “prestonu” besedu. Ima pravo
zakonodavne sankcije tj. Zakone donosi kralj u Parlamentu.

Parlament – dvodoman: Lordovi ne mogu biti premijeri

1. Dom Lordova (gornji dom) – prinčevi, plemići, predstavnici crkve,

plemstvo...doživotno imenovani ali nemaju pravo nasledstva. Nemaju atribute vlasti.
2. Dom Komuna (donji dom) – 659 članova, biraju se na pet godina. Donose zakone,
usvajaju budžet, konsultuju i kontrolišu vladu.

Karakteristična je opozicija, tj. Vlada u senci. Sednicama rukovodi spiker koji ne glasa sem
ako njegov glas nije rešavajući.

Vlada – izvršna i zakonodavna: centralno i najviše telo koje je hijerarhijski organizovano.

Tri grupe članova:

1. Članovi kabineta – šefovi najviših resora i nosioci najviših titula

2. Ministri – šefovi resora koji nisu u sastavu kabineta i nosioci javnih funkcija
3. Mladi ministri – državni podsekretari, parlamentarni sekretari

Partijski sistem: dvopartijski sistem. Začetak je bio u 18. Veku (vigovci i torijevci)

Najveće partije: Konzervativna partija (Čerčil, Tačer...), Laburistička partija,

Liberalno-demokratska partija, Zeleni...

SAD

Zakonodavna vlast: Kongres koji je dvodoman:

1. Predstavnički dom – zastupa celu zemlju, 435 članova, mandat 2 godine, biraju ga
građani većinskim sistemom, izglasava Impičment
2. Senat – federalni dom, mandat 6 godina, senatori se dele po klasama. Ako senator
napusti Senat njegovo mesto zauzima izabrani na prevremenim izborima, mandat mu
traje duže od mandata njegove klase.

Izvršna vlast: Predsednik, mandat 4 godine. Ima dvojaka ovlašćenja (šef države i nosilac
izvršne vlasti). Bira ga kolegijum izbornika kojeg bira narod opštim pravom glasa.

Unutrašnji kabinet: državni sekretar, ministar odbrane, finansija, pravde

Spoljni kabinet: ministar unutrašnjih poslova i drugi ministri

Sudska vlast: Vrhovni sud (doživoti mandat)

Partijski sistem: Lažni dvopartijski sistem: Republikanska i Demokratska stranka

Italija

Parlament: dvodoman, zakodavna inicijativa

1. Senat – 215 članova

2. Veće Poslanika – 630 članova

Predsednik: bira se tajnim glasanjem, mora imati preko 50 godina, mandat 7 godina, bez
reizbora. Šest meseci pre isteka mandata ne mogu se raspustiti veća i to je “pravilo belog
semestra” čiji je cilj produženje mandata.

Vlada: čine je ministri koji čine Savet i predsednik Saveta, državni podsekretar. Veoma je
nestabilna i retko koja doživi mandate od 3 godine zbog višepartijskog sistema, odsustvo
moćne većinske partije, postojanje jake komunističke partije.

Italija je prva uvela posrednu kontrolnu vlast.

Parlament: u vezi sa vladom ima mogućnost informisanja, kontrole i usmeravanja. Raspušta

ga predsednik uz prematopis vlade.

Partije: Alijansa za Italiju, Budućnost i sloboda za Italiju, Demokratska stranka, Desnice,

Italija vrednosti, Nacionalna fašistička partija, Narod slobode, Radikalna partija...

Kina

Dvojno upravljanje: partija i Svekineski narodni kongres.

Svekineski narodni kongres: zakonodavna vlast – jednodoman, vrhovno predstavničko

telo, mandate 5 godina, 3000 delegata

Zakonodavna vlast: Stalni Komitet – stalni organ Kongresa, 300 članova, njim rukovodi
savet predsednika (predsednik, zamenik predsednik, načelnik sekreterijata)

Predsednik: najviše državni funkcioner, 5 godina bira ga Svekinski narodni kongres i njemu
je podređen, nije vrhovni komandant vojske, ukinut broj mandata

Državni savet: Izvršna vlast – centralna narodna vlada, najviši organ državne uprave, čine
ga: premijer, zamenik premijera, članovi državnog saveta, predsednik odbora, revizor,
načelnik sekretirijata
Centralni vojni savet: rukovodi oružanim snamgama, čine ga: predsednik, zamenik, članovi
koje bira kongres

Sudska vlast: vrhovni narodni sud, lokalni narodni sud, vojni, specijalizovani

Partijski sistem: jednopartijski sa dominantom partijom

Komunistička partija Kine (KPK): skup KPK u 5 godina bira organe KPK: centralni
komitet, politbiro, sekreterijata

Politiku KPK određuje stalni odbor Politbiroa, sve zavisi od lidera partije, postoji od 1949.

Portugal

Portugal je višepartijska parlamentarna republika u unitarnoj državi.

Zakonodavnu skupštinu vrši Jednodomna skupština.

Podela vlasti: zakonodavna, izvršna i sudska.

Predsednik: šef države i ima nekoliko značajnih ovlašćenja.

Izvršna vlast: čini je Savet ministara na čelu sa Premijerom.

Zakonodavna vlast: nosioci Skupština i Vlada.

Sudstvo je nezavisno.

Španija

Parlamentarna monarhija, koja se zasniva na ustavu iz 1978. ali je suverenitet na narodu.

Demokratska i socijalna država.

Monarh je šef države, a premijer (Predsednik Vlade) je glava vlade i vlasti.

Izvršna vlast: Vlada - premijer, zamenici premijera, ministri koji zajedno čine Kabinet
ministara ili Savet ministra.

Zakonodavna vlast: Cortes Generales, dvodomna skuoština:

1. Kongres deputata – između 300 i 400 članova, donose se zakonodavne odluke

2. Senat – gornji dom

Sudska vlast: nezavisna, vrši pravdu u ime kralja putem sudija i magistrata (prekršajnih
sudija). Vrhovni sud , Ustavni sud
Partijski sistem: višepartijski, ali su od 90-ih dve partije bile najznačajnije: Španska
socijalistička radnička partija i Narodna partija. Pored toga: Španska socijalistička radnička
partija, Narodna partija, Baskijska Nacionalistička partija, Unija iz Kataloniije.

Španski monarh je glava španske države. Titula je kralj Španije ali može da koristi i ostale
titule. Kruna kao simbol nacionalnog jedinstva ima dve funkcije:

1. Raspodela dužnosti (postavlja Premijera i saziva i raspušta Parlament)

2. Predstavlja Španiju u odnosu sa autonomnim zajednicama ali mora da poštuje njihova
osnovna prava

Kralja postavlja Parlament. Proglašava zakone i saziva izbore, akredituje sve ambasadore,
vrhovni komandant vojske.

Letonija

Saima – Parlament, čini ga 100 članova Ustavom određeni kao predstavnici naroda. Mandat
4 godine.

Izvršna vlast – Predsednik i Kabinet ministara

Predsednik – niije politički odgovoran za izvršavanje svoje dužnosti i sve njegove naredbe
mora potpisati premijer ili odgovarajući ministar koji time postaje odgovoran za ovu naredbu.
Postoje dva izuzetka od ovog pravila: ako predsednik odluči da otpusti Saimu i kod
firmaranja nove vlade gde on bira novog premijera. Premijer formira Kabinet.

Zakonodavstvo – Saima donosi zakone, a proglašava ih predsednik.

Partije: Centar harmonije i Socijaldemokratska partija Haromija

Litvanija

Polupredsednički demokratski sistem.

Izvršna vlast: Predsednik republike. On ima pravo na veto koji mu omogućava da blokira
zakone koje je doneo Pseimas – Parlament.

Parlament – Pseimas: ukazuje na dugu zajedničku litvansko-poljsku istoriju. Skupština je

jednodomna i čini je 141 predstavnik. Mandat je 4 godine.

Litvanija je članica NATO i EU.

Partije: Socijaldemokratska partija Litve, Litvanska seljačka partija, Liberalna unija

Litvanije
 Kirgistan

Unitarna višepartijska država. Sudska, izvršna i zakonodavna vlast.

Predsednik: šef države i vlade, može biti izabran 2 puta po 5 godina. Pomaže mu Kabinet
ministra čije predsedavanje mora da odobri zakonodavno telo.

Sudska vlast: lokalni sudovi i dva viša suda: Vrhovni i Vrhovni privredni sud

Izvršna: premijer i predsednik

Zakonodvana: Vrhovno veće

Partije: Komunistička, Socijaldemokratska, Kirgistanska, Demokratski pokret...

Uzbekistan

Predsednička republika sa dvodomnim parlamentom. Izvršna, zakonodavna i sudska vlast.

Zakonodavna: dva doma – Senat (100 članova) i Zakonodavni dom (150 članova). Senat –
84 se biraju na sednicama okružnih, regionalnih i gradskih poslanika, a 16 imenuje
predsednik.

Sudska: Vrhovni sud, Ustavni sud i Viši privredni sud koji vrši sudsku vlast.

Izvršna: predsednik, senat, kabinet

Predsednik se bira na 5 godina, na izborima koji se ne mogu opisati kao slobodni. Premijara i
zamenika ministra imenuje predsednik. Predsednik bira i smenjuje Guvernere pokrajine.

Partije: Liberalno demokratska partija, Demokratska partija nacionalnog preporoda,

Socijaldemokratska partija pravde, Ekološka partija Uzbekistana

Gruzija

Parlamentarna reprezentativna demokratska republika sa višepartijskim sistemom.

Predsednik: ceremonijalni šef države i nema izvršna ovlašćenja. Posredno ga imenuje

Parlamentarni izborni kolegijum, koji se sastoji od poslanika i lokalnih i regionalnih
zakonodavaca.

Vlada: vrhovni izvršni organ i vodi je Premijer. Premijera i Vladu imenuje Parlament kome
oni odgovaraju za svoje postupke.

Partije: Gruzijski san, Snaga je u jedinstvu, Pokret za slobodu – Evropska Gruzija...

Nakon revolucije Ruža, Gruzija je počela da gleda na Zapad. Unutar NATO-a trenutno je u
intenziviranom dijalogu, a članstvo u EU je udaljeniji projekat.

Jermenija

Partije: Jermenska arijevska unija, Jermenska revolucionarna federacija, Jermenski

narodni pokret, Liberalno demokratska unija Jermenije i Republikanska partija.

Azerbejdžan

Polupredsednička republika.

Predsednik: šef države. Premijer: šef Vlade. Zajedno vrše izvršnu vlast.

Zakonodavna vlast: Vlada i Parlament

Sudska vlast: nominalno nezavisna od izvršne i zakonodavne

Politički sistem u Azerbejdžanu je autoritaran. Izbori nisu slobodni i pošteni. Politčki

protivnici su potisnuti, građanska prava ograničena, kršenje ljudskih prava je široko
rasprostranjeno. Moće je u rukama predsednika i njegovih proširenih porodica.

Izvršna vlast: predsednik i premijer su odvojeni od zakonodavnog tela zemlje. Premijera

predlaže predsednik i potvrđuje narodna skupština. On imenuje sve vladine administrartore,
na nivou kabineta i rukovodioca lokalnih izvršnih organa.

Odluka o razrešavanju predsednika stavlja se pred Narodnu skupštinu na inicijativu Ustavnog

suda, a na osnovu odluke Vrhovnog suda. Rešenje o razrešenju se usvaja većinom glasova
narodnih poslanika.

Zakonodavna vlast: Narodna skupština koja je jednodomna. 125 narodnih poslanika.

Partije: Partija novog Azerbejdžana, Partija građanske solidarnosti, partija Narodnog fronta
Azerbejdžana i Otadžbinska stranka.

Ukrajina

Polupredsednička demokratska republika sa višepartijskim sistemom.

Izvršna vlast: Kabinet ministara (do 1996. Zajedno sa Predsednikom)

Zakonodavna vlast: Ukrajinski parlament – Vrhovni savet

Kao deo Sovjetskog saveza, kao Ukrajinske sovjetske socijalističke republike do 1991,
postojao je jednopartijski socijalističko-republički okvir u kom je glavnu ulogu imala
Komunistička partija koja je bila jedina dozvoljena po Ustavu.

Predsednik: mandat 5 godina, bira se na neposrednim izborima. Imenuje Premijera kog mora
potvrditi Parlament.

Zakonodavna vlast: Vrhovna rada (Parlament Ukrajine) ima 450 članova, mandat 4 godine.

Тринидад и Тобагo

Унитарна држава, парламентарна демократија по узору на Уједињено Краљевство

Велике Британије и Северне Ирске, од којег је земља стекла независност 1962. Према
републичком Уставу из 1976. монарха је на месту шефа државе заменио председник
којег је изабрао електорски колегијум састављен од чланова дводомног парламента,
који се састоји од Сената и Представничког дома. Земља је остала чланица Комонвелта
и задржала је Правосудни комитет Тајног савета у Лондону као највиши апелациони
суд.

Опште руковођење и контрола владе је на Кабинету, на челу са премијером. Премијер

и кабинет одговарају Представничком дому.

41 члан Дома бира се на период од најмање 5 година. Изборе председник може

расписати раније на захтев премијера или након изгласавања неповерења у
Представничком дому.

Партијска политика се углавном одвија дуж етничких линија, при чему већина Афро-
Тринидађана подржава Народни национални покрет (ПНМ), а већина Индо-
Тринидађана подржава различите странке са индијском већином, као што је садашњи
Уједињени национални конгрес (УНЦ) или његови претходници.

Председника бира електорски колегијум, који чине чланови Сената и Представничког

дома, на период од пет година.

Председника Владе именује председник из реда посланика; након парламентарних

избора, особа са највећом подршком међу изабраним члановима Представничког дома
бива именована за премијера, обично лидера побједничке партије.

Кабинет се именује из реда посланика, који чине изабрани чланови Представничког

дома и именовани чланови Сената

Законодавна власт: Парламент Републике Тринидад и Тобаго има два дома.

1. Представнички дом има 41 члана, који се бирају на петогодишњи мандат у

једночланим изборним јединицама.
 2. Сенат има 31 члана: 16 владиних сенатора именованих по савету премијера,
шест опозиционих сенатора именованих по савету лидера опозиције и девет
независних сенатора које је именовао председник да представљају друге секторе
цивилног друштва.

Дом скупштине Тринидад од 15 чланова има ограничену аутономију у односу на

Тобаго.

Судска власт: Највиши суд у земљи је Апелациони суд чијег главног судију именује
председник након консултација са премијером и лидером опозиције

Доминиканска Република

Представничка демократија, где председник Доминиканске Републике функционише и

као шеф владе и као шеф вишепартијског система.

Извршну власт врши влада. Задужена за свакодневну администрацију државе,

подложна надзору судске и законодавне власти. Председник функционише као шеф
државе, шеф владе и врховни командант доминиканских оружаних снага

Законодавну власт има дводомни национални конгрес.

1. Горњи дом је Сенат са 32 члана, који се бирају на четворогодишњи мандат у

једночланим изборним јединицама.

2. Доњи дом је Представнички дом са 178 чланова, који се бирају на

четворогодишњи мандат пропорционалном заступљеношћу у складу са сваком
покрајином, и то: један посланик се бира на сваких 50.000 становника плус
фракција преко 25.000, али никад мање од два.

Судска власт је независна.

Доминикански кабинет је одговоран за помоћ председнику у његовој дужности да

управља нацијом, а председник именује министре како сматра да је потребно.

Председник и потпредседник се бирају на истој листи путем народног гласања на

четворогодишњи мандат без моменталног поновног избора.

*Избори се одржавају у годинама које су подједнако дељиве са четири.

Партије: Доминиканска револуционарна партија, Доминиканска ослободилачка

партија, Модерна револуционарна партија

Словачкa

Парламентарна представничка демократска република са вишепартијским системом.

Законодавну власт има парламент и може је у неким случајевима вршити и влада или
директно грађани.

Извршну власт врши влада коју предводи премијер.

Судска власт је независна.

Председник је шеф државе и формални шеф извршне власти, иако са веома

ограниченим овлашћењима. Председник се бира непосредним, народним гласањем, по
систему два круга, на петогодишњи мандат.

*У марту 2019, Зузана Чапутова је изабрана за прву жену председника Словачке. Била
је члан либералне странке Прогресивна Словачка, која није имала места у парламенту.

Законодавна власт: једнодомни Национални савет Словачке Републике са 150 места.

Делегати се бирају на период од 4 године на основу пропорционалне заступљености.
Разматра и усваја Устав, уставне статуте и друге правне акте, одобрава државни буџет,
даје сагласност за упућивање војних снага ван територије Словачке и за присуство
страних војних снага на територији Словачке Републике. Тренутни председник
Националног савета је Борис Колар.

Словачка политичка сцена подржава широк спектар политичких партија, укључујући

комунисте (КСС) и националисте (СНС). Нове странке настају, а старе престају да
постоје или се често спајају. Главне странке су чланице европских политичких
партија. Социјалдемократe, Словачке демократе и ршћанскa унијa

Чешка

Унитарна парламентарна република, у којој је председник шеф државе, а премијер шеф

владе.

Извршну власт врши Влада Чешке Републике која је одговорна Заступничком дому.

Законодавну власт врши Парламент који је дводоман.

1. горњи дом – Сенат – чини га 81 члан који се бира на шест година.

2. доњи дом - Представнички дом. 200 чланова који се бирају на четири године.

На челу правосудног система је трио Уставни суд, Врховни суд и Врховни управни
суд.

Највиши правни документ је Устав Чешке Републике, допуњен уставним законима и

Повељом о основним правима и слободама. Садашњи устав ступио је на снагу 1.
јануара 1993. након распада Чехословачке.

Чешка има вишепартијски систем.

Кабинет је врховни извршни орган у Чешкој Републици. Своје одлуке доноси као тело.
Одговорним је од стране Представничког дома. Председник именује сваког новог
премијера, који потом бира министре. Све министре у кабинету треба да одобри
председник и у року од тридесет дана након председничког одобрења морају да
затраже од Представничког дома изгласавање поверења.

Kuba

Razvija se komunistički režim po ugledu na Sovjetski savez i realsocijalističke države sa

dominacijom komunističke partije. Taj sistem je imao veliku podršku Sovjetskog saveza.
Posle pada Realsocijalizma je uspeo da se održi pod diktaturom Fidela Kastra. Idalje postoji
iako se sve više urušava pojavom turizma i privatnih sektora.

Prema nekim teoretičarima taj sistem je odgovarao SAD da bi bio izgovor za bezbroj vojnih
intervncija koji su imale u okolnim državama pod izgovorom komunističke opasnosti.

Australija

Dominantan je anglosaksonski element. Formalno je ostala u sastavu Komonvelta. Izražena

je paralelna podela vlasti na: zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

Australija je sastavljena od federalnih jedinica, što je možda pravno i normativno tako, ali
ona u sebi ima elemente centralizma tj. Mnoge zakonodavne stvari koje vezuju te države.

Novi Zeland: formiran na sličan način kao Australija. Ustavnim reformama ukinut je
dvodomni parlament i ostao je samo Predsednički dom.

Nominalno gledano funkcija predsednika je vrlo jaka ali dosta ograničena Parlamentom i
drugim društvenim institucijama. Cilj je da se opštim konsenzusom dođe do rešavanja svih
problema.

Vremenom su partije proklamovale način razvoja ove dve države. Npr. Liberalna partija kao I
Laburistička su se raspadale I sastavljale nekoliko puta.

Smisao ovih političkih sistema je da uvek budu jake institucije koje će štititi interese građana.
Npr. Imamo jaku Laburističku I Nacionalnu partiju na teritoriji Novog Zelanda: Laboristička
je više za Komonvelt, a Nacionalna za samostalnost. Njihova osnovna stvar je da imaju veliki
konsenzus razvoja institucija I da se proklamuje zakonska ravopravnost ljudi. Ti sistemi su
izabrali neki sociodemokratski sistem. Karakteristika tih političkih sistema je relativno mala
zaintersovanost ljudi za politiku. Nije retko da kada pitate ljude u Australiji oni ne znaju ko
im je predsednik, što znači da imaju veliko poverenje u institucije.

To je dosta originalni politički sistem jer se formirao kao novi svet, prokoloniziranje sveta I
masovnog doseljavanja ljudi iz čitavog sveta.