PARLAMENTARIZAM,

PREZIDENCIJALIZAM I
SEMI-PREZIDENCIJALIZAM

Predavač: prof. dr ZORAN KRSTIĆ

Datum: 21. oktobar 2010.
Mesto: Amfiteatar, FPN
 PRINCIPI ORGANIZACIJE VLASTI
(horizontalni nivo)

1. SARADNJA I RAVNOTEŽA VLASTI (MEKA

PODELA VLASTI) (parlamentarni sistem)

2. PODELA VLASTI (predsednički sistem)

3. PODELA, SARADNJA I RAVNOTEŽA VLASTI –

MEŠOVITI PRINCIP
(polupredsednički sistem)

4. JEDINSTVO VLASTI (skupštinski sistem)

 POJAM PARLAMENTARIZMA
• REČ PARLAMENT (fra.) parler = govoriti, raspravljati

• PARLAMENTARIZAM JE OBLIK PREDSTAVNIČKE

DEMOKRATIJE KOJI POČIVA NA IZBORIMA

• PARLAMENTARIZAM U ŠIREM SMISLU – u središtu

političkog života je parlament – sinonim za parlamentarnu
demokratiju
• PARLAMENTARIZAM U UŽEM SMISLU – sistem
vladavine u kojem postoji dualizam, saradnja i
ravnoteža zakonodavne i izvršne vlasti, realna vlast
smeštena u kabinetu, koji je odgovoran pred
parlamentom
 PARLAMENTARNI SISTEM
• Meka podela vlasti:
– Izvršna vlast zavisi od parlamentarne podrške
– izvršna vlast može raspustiti parlament

• Bicefalna egzekutiva:
– predsednik (šef države) + vlada (politički
odgovorni)
 DVA ODREĐENJA
PARLAMENTARNOG SISTEMA

• ODREĐENJE PREKO MINISTARSKE

ODGOVORNOSTI – PARLAMENTARIZAM JE
SISTEM U KOME SU MINISTRI ODGOVORNI
PRED PARLAMENTOM

• ODREĐENJE PREKO RAVNOTEŽE

POSTOJANJE TROUGLA (ŠEF DRŽAVE,
PARLAMENT, KABINET)
 OBELEŽJA PARLAMENTARNOG
SISTEMA
• Izvršna vlast se bira posredno u legislaturi (šef države
nije šef egzekutive u većini slučajeva)
• Vladini ministri su često regrutovani iz poslaničkog
sastava (parlamentarna kompatibilnost)
• Prvi ministar ili vlada mogu da budu uklonjeni sa svojih
funkcija putem izglasavanja nepoverenja od strane
parlamenta
• Mesto premijera je obično odvojeno od mesta šefa
države
• Egzekutiva je kolegijalno telo u kome prvi ministar ima
poziciju prvog među jednakima
 OBELEŽJA PARLAMENTARNOG
SISTEMA
• BICEFALNA PODELA VLASTI (INSTITUCIJA ŠEFA
DRŽAVE I VLADE)

• INSTITUCIJA PREMAPOTPISA (MINISTRA, PREMIJERA ILI

VLADE)

• OVLAŠĆENJA ŠEFA DRŽAVE DA STVARNO ILI

FORMALNO IMENUJE PREMIJERA

• INDIVIDUALNA ODGOVORNOST MINISTARA

• KOLEKTIVNA ODGOVORNOST VLADE PRED

PARLAMENTOM
 OPŠTA OBELEŽJA
PARLAMENTARIZMA
• MEĐUSOBNA SARADNJA I RAVNOTEŽA VLASTI
• PRAVO DISOLUCIJE (PRAVO RASPUŠTANJA)
• STABILNOST POLITIČKOG SISTEMA
• TREBA LI PARLAMENTARIZAM ˝IZVOZITI˝ U
DRŽAVE U KOJIMA NE POSTOJI
• AKTIVAN I UTICAJAN PARLAMENT – donosi zakone,
izglasava budžet, konstituiše i kontroliše vladu,
deliberativna funkcija parlamenta (funkcija rasprave)
TIPOVI PARLAMENTARNOG SISTEMA

• VESTMINSTERSKI MODEL – simbioza

zakonodavne i izvršne vlasti (Britanija, Japan,
Indija, N. Zeland, Australija)
• FRAGMENTARNI (FRAKTURALNI)
PARLAMENTARIZAM – slaba i nestabilna
vlada (Italija – od 1945. do 2001. promenila 59
vlada), Prop.izborni sistem, višepartijski
fragmentirani sistem
• RACIONALIZOVANI PARLAMENTARIZAM
“konstruktivni glas poverenja” vladi (Nemačka,
Španija)
 PARLAMENT
Osnovne funkcije:
• Reprezentativna
• Deliberativna
• Zakonodavna
• Izborna
• Kontrolno-istražna
• Artikulativno-konverziona
• Edukativno-socijalizirajuća
• Usvajanje budžeta
 PREDSEDNIČKI SISTEM
• Striktna podela vlasti:
- izvršna vlast ne zavisi od parlamentarne
podrške
- izvršna vlast ne može raspustiti parlament

• Monocefalna egzekutiva:
– predsednik je i šef države i predsednik vlade
(politički neodgovoran)
 OBELEŽJA PREDSEDNIČKOG
SISTEMA
• PS je forma vlasti u kome postoji podela između
zakonodavne i izvršne vlasti
• Izbor predsednika vrši se na neposrednim izborima
• Predsednik usmerava vladu i imenuje članove vlade
• Postoji fiksirano vreme mandata predsednika i
parlamenta
• Nema personalnog preklapanja između egzekutive i
legislative
• U PS ceremonijalne i efektivne političke uloge su
objedinjene u istoj ličnosti
 POLUPREDSEDNIČKI SISTEM
• Hibridna podela vlasti:
- sadrži osobine i predsedničkog i
parlamentarnog sistema (simultano rade
oba motora)

• Bicefalna egzekutiva:
- predsednik (šef države) koji je politički
neodgovoran + vlada koja je politički
odgovorna
ŠTA JE TO KOHABITACIJA???
 OBELEŽJA
POLUPREDSEDNIČKOG SISTEMA
1. Predsednik republike se bira na opštim i neposrednim
izborima
2. PPS ima dvoglavu egzekutivu: šefa države i
predsednika vlade
3. Predsednik ima značajna ovlašćenja u međunarodnim
poslovima, može da inicira referendum, da vetira
zakone
4. Predsednik imenuje prvog ministra i može da ga
otpusti (On predsedava sednicama kabineta)
5. Predsednik može da raspusti parlament
6. Premijer je odgovoran parlamentu
7. Parlament može da obori premijera
 SKUPŠTINSKI SISTEM
• Jedinstvo vlasti:
- koncentracija vlasti u skupštini koja
se smatra neposrednim izrazom
narodnog suvereniteta
- pored zakonodavne vlasti, skupština
je nosilac i izvršne i sudske vlasti
 OBELEŽJA SKUPŠTINSKOG
SISTEMA

• Najviša vlast skoncentrisana je u

predstavničkom telu

• Francuska revolucija, Pariska komuna,

realsocijalističke zemlje, Kina, Švajcarska,
PLAVA – predsedničke republike (“čisti predsednički sistemi”)
ZELENA - predsedničke republike (predsedništvo je povezano sa parlamentom)
ŽUTA - polupredsedničke republike (semi-preyidencijalni sistemi)
NARANDŽASTA – parlamentarne republike
CRVENA - parlamentarne ustavne monarhije
PURPURNO CRVENA BOJA – ustavne monarhije
LJUBIČASTA - apsolutne monarhije
BRAON - republike čiji ustavi dozvoljavaju samo jednoj partiji pravo da vlada
MASLINASTA - vojne diktature
 TIPOVI KONSTITUCIONALNOG SISTEMA
VLASTI (M. S. Šugart)
1. ČIST PREDSEDNIČKI SISTEM (SAD i latinoameričke države -
“kaudeljizam”)

2. PREMIJERSKO-PREDSEDNIČKI ili “PREMIJERSKI

PREZIDENCIJALIZAM” (Francuska Pete Republike)

3. PREDSEDNIČKO-PARLAMENTARNI ili “PREDSEDNIČKI

PARLAMENTARIZAM” (Vajmarska Nemačka – sličan je “čistom”
pred. sistemu)

4. PARLAMENTARNI SISTEM SA DIREKTNO IZABRANIM

PREDSEDNIKOM (Bugarska, Estonija i Slovenija)

5. “ČISTI” PARLAMENTARNI SISTEM (Mađarska, Albanija, Češka,

Slovačka)
 ˝ČIST˝ PARLAMENTARNI
SISTEM
• IDEAL - PRISUTAN SAMO U TEORIJI

• ODGOVORNOST KABINETA PRED

PARLAMENTARNOM VEĆINOM

• POSREDNO IZABRANI PREDSEDNIK

SA CEREMONIJALNO –
PROTOKOLARNIM FUNKCIJAMA
 PREZIDENCIJALNI
PARLAMENTARIZAM

• KONCENTRACIJA CELOKUPNE
IZVRŠNE VLASTI U LIČNOSTI
PREMIJERA

• BRITANSKI PARLAMENTARIZAM U
POSLEDNJIH 20 GODINA
 RACIONALIZOVANI
PARLAMENTARIZAM

• PROMENE U SMISLU JAČANJA I

PREVLASTI POZICIJE VLADE

• PROCES PROMENE USTAVNIH

REŠENJA

• NEMAČKA, AUSTRIJA, DANSKA,

HOLANDIJA, ŠVEDSKA
• DANAS U SVETU IMA UKUPNO:
– 56 PARLAMENTARNIH SISTEMA:
• 31 USTAVNA MONARHIJA
• 25 ETABLIRANIH DEMOKRATIJA
 PARLAMENT

“Parlament nije ništa drugo do velika

skupina manje ili više dokonih ljudi.”
Walter Badgehot,
English Constitution (1867.)
 PARLAMENT
DEFINICIJA

Parlament je višečlano predstavničko telo

koje se bavi javnim problemima s osnovnom
funkcijom donošenja obavezujućih mera javne
politike u ime političke zajednice.

(PhillipNorton)
 VELIČINA PARLAMENTA
Broj poslanika u parlamentu zavisi od broja
birača u određenoj državi

- Veličina zemlje i veličina parlamenta su

proporcionalni: što više stanovnika to više
poslanika u parlamentu
- Veličina parlamenta i funkcionalnost su
obrnuto proporcionalni: što mnogoljudniji
parlament to teže funkcioniše
 ORGANIZACIONA STRUKTURA
PARLAMENTA

PARLAMENTI MOGU BITI

1. Jednodomni
2. Dvodomni
3. Višedomni

¾ svih parlamenata danas su jednodomni

DVODOMOST = BIKAMERALIZAM

Opat Siéyes (1748-1836.):

“Ako se drugi dom slaže s prvim

– beskoristan je; a ako se ne
slaže – onda je opasan.”
 BIKAMERALIZAM
Pro et contra
1. Svako društvo ima svoje
napredne i konzervativne
elemente; svaki od njih mora
imati i svoj organizacioni izraz
inače će biti potiskivan i izbijati u
rietkim ali dramatičnim krizama
 BIKAMERALIZAM
Pro et contra
2. U društvu postoje umni ljudi koji
ne mogu redovnim putem biti
izabrani u predstavnička tela; zato
je postojanje drugog doma
neophodno da oni mogu kroz taj
dom staviti svoje sposobnosti
društvu na raspolaganje
 BIKAMERALIZAM
Pro et contra

3. Postojanje dva doma je garancija

da će donete odluke biti kvalitetnije
 BIKAMERALIZAM
Pro et contra
4. Donji dom je laički po sastavu, što
znači naivan, podložan manipulaciji i
zavođenju od strane uticajnih vođa;
zato je u parlamentu potrebna
ravnoteža u vidu gornjeg doma koji je
razumniji, staloženiji, politički zreliji i u
svakom pogledu samostalniji.
 BIKAMERALIZAM
Pro et contra

1. Dvodomost poskupljuje politički

proces i strašno komplikuje
institucionalnu strukturu
predstavničkog tela
 BIKAMERALIZAM
Pro et contra

2. Dvodomost obavezno uzrokuje

svađu, političko natezanje i
razmirice između domova
 BIKAMERALIZAM
Pro et contra

3. Dvodomost vodi konzerviranju

institucionalne strukture jer se drugi
dom po pravilu popunjava iz
vladajućeg društvenog sloja
ORGANIZACIONA STRUKTURA
PARLAMENTA - ODBORI

Odbor je mala radna grupa sačinjena

od članova nekog većeg tela da
obavlja određene dužnosti.

1. Ad hoc odbori
2. Stalni odbori
 ODNOS PARLAMENTA I VLADE
Još od Monteskjea je prihvaćen princip podele
vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku kao
najbolja prepreka apsolutizmu

Ali u kakvom odnosu treba da budu ove tri

grane vlasti?

“Father founders” su smatrali da je prirodno za

republiku da u njoj dominira zakonodavna vlast
nad izvršnom
 PREDSEDNIČKI SISTEM
Stvoren u SAD, kada se ta zemlja odvojila od
Velike Britanije,u želji da se nadmaše slabosti
parlamentarizma, u prvom redu njegova
imobilnost i sklonost blokadama koje se
otklanjaju sporo i teško. Osim toga, Amerikanci
nisu imali monarha niti su “father founders”
želeli da ga ustoliče; uprkos tome uviđali su
prednosti lične vlasti. A nisu ni naročito cenili
demokratiju
 PREDSEDNIČKI SISTEM
• Zakonodavna, izvršna i sudska vlast su
međusobno nezavisne, a prve dve se i biraju
odvojeno

• Nije dozvoljeno poklapanje funkcija ni osoblja

• Uspostavlja se sistem “kočnica i ravnoteža”

(checks and balancies)
 PREDSEDNIČKI SISTEM

• Kako zakonodavna vlast ograničava

izvršnu i sudsku?

1. Kongres ima pravo impeachmenta

prema predsedniku, sudijama Vrhovnog suda
i drugim visokim državnim funkcionerima

2. Senat daje saglasnost na imenovanje

sudija Vrhovnog suda
 PREDSEDNIČKI SISTEM
checks and balancies

• Kako izvršna vlast ograničava

zakonodavnu i sudsku?

1. Predsednik ima pravo veta na zakone koje

donosi Kongres

2. Predsednik imenuje sudije Vrhovnog suda

 PREDSEDNIČKI SISTEM
checks and balancies

• Kako sudska vlast ograničava izvršnu i

zakonodavnu ?

1. U slučaju impeachmenta predsednik

Vrhovnog suda predsedava Senatom
koji je u tom slučaju porota

2. Kontrola ustavnosti zakona

 Opadanje uticaj i uloge
parlamenta
- Moć i uticaj parlamenta su rasli tokom
18. i 19. veka

- U 20. veku središte političke moći u

državi se premešta sa parlamenta na
vladu i birokratiju

- 20. vek je vek opadanja moći parlamenta

 Zašto parlamenti slabe?
1. Uspon jakih, dobro organizovanih i
disciplinovanih političkih partija
2. Jačanje izvršne vlasti, vlade i
birokratije
3. Disperzija moći u parlamentima
4. Rast broja i moći lobija, interesnih
grupa i medija