FEDERALIZAM

1. Kod federalizma se osim vlasti deli još i? - suverenitet

2. Federalizam kao ustavni mehanizam pretpostavlja šta? –formalan politicki sporazum
3. Federacije su kakve kreacije?-deliberativne
4. Šta je ključna tačka u vezi sa federalnim partnerstvom?-ni jedan nivo ne moze da ukine
drugi
5. Šta su konfederacije?-labavija veza izmedju drzava gde drzave zadrzavaju
suverenost.Konfederacije su vise od saveza,a manje od federacije.
6. U unitarnom sistemu na kome počiva suverenitet?-na centru
7. Kod federalne države koje funkcije ima centar a koje države?-centar – odbrana,spoljni
poslovi,imigracija,valuta; drzave-primena zakona,obrazovanje,lokalna vlast
8. Šta su rezidualna ovlašćenja?-ovlascenja koja nisu eksplicitno dodeljene ustavom
9. U Nemačkoj rezidualna ovlašćenja pripadaju kome?-Lander (pokrajine)
10. U federacijama se garantovani glas u nacionalnom kreiranju politika ostvaruje kroz? –
gornji dom
11. Kakve federalne strukture razlikujemo?-prirodne I asimetricne
12. Kada se javlja spiralna nestabilnost? Kada nize rangirane drzave zahtevaju status koji je
vec dat privilegovanijim pokrajinama
13. Nabroj dve konfederacije?-nekad SAD (ustavom iz 1781) I EU
14. Koliko je federacija je izbrojao Elazar i koji procenat svetskog stanovništva živi u njima?-
22 federacije; 40% stanovnistva
15. Koju zemlju posmatramo kao federaciju iako taj pojam ne postoji u njenom ustavu?-
Indija
16. Koja su dva puta ka federaciji i nabroj primere?-1. Agregacija (okupljanje)- SAD,
Svajcarska,Australija,Kanada. 2.Devolucija(drzanje zajedno)- Belgija
17. Koja tri faktora su glavni potsticaji za federaciju?-ekonomski, politicki factor I faktor za
prevazilazenje etnicke razlicitosti u podeljenom drustvu- etnicki federalizam
18. Federacije su efikasnije u koja dva slučaja?-ekonomski I politicki faktor
19. Koja je razlika između dvojnika operativne forme?
20. Evropska forma federalizma* počiva na kakvoj ideji?-ideja saradnje medu nivoa
21. Koja je moralna norma a koji je princip rada?-Moralna norma je solidarnost, a princip
supsidijarnost.
22. Odakle potiče princim supsidijarnosti? –iz katolicke drustvene misli
23. Kada je osnovana Savezna Republika Nemačka?-1949.
24. U Nemačkoj ko kreira politike a ko ih primenjuje?-savezna vlada kreira politike, a Lander
primenjuje.
25. Koja 4 prenosa sistema federalnih vlasti, federalnim jedinicama razlikujemo?-blok
dotacija,direktna dotacija,prenos dohotka, dotacija za uravnotezenje.
26. 2006 lander države su dobile veću autonomiju u kojim oblastima?-zastita zivotne sredine
I obrazovanje
27. Nabroj 3 faktora koja su ojačala centralnu vlast tokom 20-og veka?-finansijska snaga
centra- povecanje prihoda, pojava nacionalne privreda koja je zahtevala koordinaciju,
sirenje javnih funkcija prouzrokovanih ratovima I depresijama.
28. Koje su 4 pozitivne i negativne ocene federalizma?-pozitivne (praktican aranzman za
organizaciju velikih drzava, smanjuje pritisak na centar, podstice konkurenciju I
eksperimente, gradjani imaju vise izbora, priblizava vlast narodu, obezbedjuje kontrolu I
ravnotezu…) negativne-odlucivanje je sporo I komplikovano, manje spremna da odgovori
na bezbedonosne pretnje, komplikuje odgovornost,moze da ukoreni podele medju
pokrajinama, tretman gradjana zavisi od toga gde zive…)

ZAKONODAVNA TELA

1. Zakonodavna tela su simbol čega?-predstavljanja naroda u politici

2. Odlika zakonodavnih tela kao osnove liberalne i demokratske politike proističe iz koje
njihove funkcije?-zastupanja naroda
3. Zakonodavna tela vrše mobilizaciju čega?-pristanka za sistem na vlasti
4. Gde leži poreklo parlamenta?-stari kraljevski dvorovi Evrope
5. Šta povezuju zakonodavna tela?Evropske skupštine su u početku bile kakva tela?-
savetodavna tela
6. Vodeća uloga skupštine je suštinska odbrana od?-tiranije izvrsne vlasti
7. Temeljni aksiom liberalne demokratije je?-princip izrazavanja narodne volje kroz
skupstinu
8. Šta se nalazi iznad Lokove legislative?-ustav
9. Čemu doprinose savremena zakonodavna tela?-detaljnom upravljanju I sirokom
izrazavanju narodne volje
10. Šta je potrebno skupštini da bi u odnosu na stranku poboljšala kvalitet zakonodavstva?-
izvesna autonomija
11. Svaka skupština ima dve odlike. Koje?-koliko ima poslanika I od koliko je domova
sastavljena
12. Šta odražava veličina skupštine?-broj stanovnika jedne zemlje
13. Koliko poslanika ima skupština u Tuvalu?-15
14. Koji je prosečan broj poslanika za donji dom?-500-600
15. Na osnovu broja domova razlikujemo?-jednodomne (unikameralizam) I dvodomne
(bikameralizam)
16. Savremena norma su kakva zakonodavna tela?-jednodomna
17. Kada je ukinut drugi dom u Švedskoj i na Islandu?-U Svedskoj 1971, u Islandu 1991.
18. Dvodomna zakonodovana tela su najprisutnija u? -federacijama
19. Donji dom se još naziva i?-Predstavnicki dom, Dom poslanika, Narodna skupstina
20. Skupština sa jednim domom u odnosu na dvodomne je?-unikameralna
21. Koje su prednosti bikameralizma?-obezbedjuje kontrolu I ravnotezu, eliminise
prekomerne zakonodavstvo, omogucava ponovno razmatranje
22. Za kakve forme je karakterističan slabi,a za kakve jaki bikameralizam?-Za parlamentatni
sistem slabi; za predsednicki jaki
23. Koji su razlozi za dominaciju donjeg doma?-veci dom, ima odgovornost za budzet,forum
za predstvljanje glavnih predloga, ima pravo da prevazidje veto ili amandman drugog
doma
24. Tri glavne metode za izbor drugog doma?-neposredni izbori,posredni izbori I imenovanje
od strane vlade
25. Na koji način se pri izboru postiže kontrast u odnosu na donji dom?-duzi mandate I
izborni ciklusi se ne preklapaju
26. Koliko traje mandat američkih senatora?-6 god
27. Izborne jedinice za Predstavnički dom su fomirane da budu jednake po čemu?-po broju
stanovnika
28. Nabroj 5 naziva gornjeg doma?-Senat
29. Kako se biraju poslanici gornjeg doma u Nemačkoj i Australiji?-U Nemackoj imenuje
pokrajinska vlada, a u Australiji neposredni izbori sistemom pojedinacnog prenosivog
glasa u svakoj drzavi
30. Koje su funkcije skupštine?- predstavljanje naroda, deliberacija, zakonodavstvo,
odobrenje troskova, nadzor I formiranje vlade.
31. Pravimo razliku između kakvih vrsta predstavljanja?-sustinsko I deskriptivno
32. Savremeno predstavljanje funkcioniše kroz?-politicke stranke
33. Funkcija legislativa kao deliberativnih tela je u oštrom kontrastu sa?-deskriptivnim
predstavljanjem
34. Ko je poverenik?-Odgovoran za imovinu I interese drugih.
35. Koja dva deliberativna stila razlikujemo?-zakonodavna tela zasnovana na debati I na
odborima
36. Koja je centralna aktivnost zakonodavnih tela zasnovanih na debati?-plenarna debata
37. Plenarna debata čini deo neprekidne?-neprekidne izborne kampanje
38. Navedi dva primera skupština zasnovanim na odborima, u koim zemljama?-SAD I
Skandinavija
39. U nekadašnjim kolonijama Britanije zakonodavna funkcija je svedena na?-kontrolu
kvaliteta
40. Procedura donošenja zakona je eksplicitno?-deliberativna
41. U kojim sistemima skupština dostiže najveću autonomiju i zbog čega?-predsednicki; zbog
podele vlati I sluzbenika
42. Koje vrste odbora razlikujemo?-stalni,posebni,zajednicki
43. U kojim zemljama je donji dom odlučujući za rešavanja razlika u zakonsim predlozima, a
gde je poznata beskrajna cirkulacija predloga zakona?-Ceska,Spanija I Britanija donji
dom odlucujuci, a u Italiji beskrajno cirkulisanje.
44. Koja je jedna od najstarijih funkcija parlamenta?-odobrenje troskova
45. Dnas je uloga parlamenta u odobrenju troškova uglavnom kakva?-reaktivna
46. Najveća slabost modernih skupština je odsustvo?-odsustvo stvarnog uticaja na vladine
troskove
47. Koje uslove mora da ispuni legislativa da bi imala moć nad budžetom?-mora biti u stanju
da izmeni budet, da ima efikasan sistem odbora, dovoljno vremena za razmatranjje
budzeta.pristup informaijama, izvrsna vlast da bude ogranicena u pogledu
raspodele,privremeni buzdet se mora razlikovati od predloga vlade
48. Objasni šta je privremeni budžet?-standradni (obicno proslogodisnji) buzdet koji stupa na
snagu ako zakonodavno telo ne uspe na vreme da ugovori novi.
49. Ko u SAD-u ima centralno mesto pri sastavljanju budžeta?-Kongres
50. Ko je naglašavao nadzornu funkciju zakonodavnih tela?-Mil
51. Koja su tri instrumenta za nadzor?-pitanja I interpelacije, hitne debate I glasanje o
nepoverenju I istraga od strane odbora.
52. Koji je instrument za nadzor na raspolaganju predsedničkim sistemima?-istraga od strane
odbora
53. Za koja bitna pitanja je odgovoran Kongres u SAD-u?-sastavljanje budzeta, odobrenje
predloga koji se ticu ubiranje prihoda
54. Koje su dve funkcije odbora?-nadziranje izvrsne vlasti I zakonskih predloga
55. Šta je logrolling?-trgovina glasovima
56. Od čega zavisi uticaj odbora?-od snage legislative
57. Povratak političara je veću uzemljama koje primenjuju kakvu vrstu predstavljanja?-
proporcionalno predstavljanje sa stranackim listama
58. Šta je efekat aktuelne vlasti?-reizborni bonus koji aktuelni poslanici imaju kada se
kandidiju opet
59. Koje je rešenje efekta aktuelne vlasti?-ogranicenje mandata
60. Evropski paralment je kakvo telo?-nadnacionalno neposredno izabrano telo
61. Koliko EP ima poslanika, koliko im traje mandat i kako se biraju?-756 poslanika, pet
godina mandate,proporcionalno predstavljanje
62. Koji organ predtsavlja gornji dom u Evropskoj uniji?-Savet EU
63. EP je struktuiran prema?-politickim grupama
64. Na koji način se daje pdosticaj za formiranje političkih grupa u EP?-subvencije I
garantovano predstavljanje u odborima
65. Šta se zahteva sporazumom iz Maastrichta, a šta sporazumom iz Lisabona?-Mastriht- da
EP odobrava izbor clanova Komisije,a Lisabon- prosiruje procedure zajednickog
odlucivanja
66. U kojim funkcijama se EP približava efikasnoj nacionalnoj legislativi?-deliberacija I
nadzor
67. Zbog čega EP trpi kao predstavničko telo?-zbog udaljenosti biraca, niske izlaznosti
68. U kojim oblastima su zakonodavna ovlašćenja izuzeta EP-u?-socijalna zastita I policijska
saradnja
69. Koja je uloga EP u formiranju vlade?-Ep samo odobrava tim komesara.a ne predlaze ih.
Ogranicena uloga.
70. Prlamenti u autoritarnim režimima funkcionišu kao insitucije u?-senci
71. Zakonodavno telo može u autoritarnim režimima da se korisiti za?-prikrivanje
legitimnosti rezima, inkorporiranje umerenih protivnika u PS. Obezbedjuju potencijalnu
grupu kandidata za elitu
72. Kada je umro Mao Zedonga? -1976.
73. Ko bira NPC u Kini?-vlast I vojska
74. U kompetativnim autoritarnim režimima legislative mogu da imaju značaja u kojim
oblastima?-u predstavljanu lokalnih jedinica I donosenje rutinskih zakona
75. Koji faktori ne dozvoljavaju razvijanje profesionalne legislativne u kompetativnim
autoritarnim sistemima?-vecina clanova NPC su clanovi partije, vladari su ostro protiv
funkcije zakonodavnog tela, a to je nadzor izvrsne vlasti.
76. Kada je donet Ruski postkomnusitički ustav?-1993.

POLITIČKA IZVRŠNA VLAST

1. Ko čini izvršnu vlast?-gornji sloj administracije –ministri, premijer, predsednik I

kabineti.
2. Šta sve omogućava izvršna vlast?-postavlja prioritete,mobilise podrsku,resave
krizu,donosi odluke I nadgleda njihovo sprovodjenje.
3. Koje vrste režima razlikujemo na osnovu izvršne vlasti?-demokratski I autoritarni
4. Na koji način je vlast podeljena u predsedničkom, parlamentarom i
poluprezidencijalnom sistemu?-U polupredsednickom I predsednickom ustav
uspostavlja sistem kontrole I ravnoteze, a u parlamentarnim sistemima na razlicite
nacine-sam njen opstanak zavisi od zadrzavanja poverenja skupstini.
5. U atoritarnim režimima izvršna vlast teži da bude kakva?-neinstitucionalizovana
6. Šta je predsednički sistem?-forma ustavne vladavine u kojoj sef egzekutive vlada na
osnovu autoriteta stecenog opstim izborima uz nezavisnu legislative.
7. Koje su razlike predsedničkog i parlamentarnog sistema?-U predsednicom
ceremonijani sef drzave I premijer je jedna licnost, clanovi vlade ne I clanovi
parlamenta. Parlamentarni- vladajuce stranke dolaze iz skupstine, f-je premijera I
ceremonijalnog sefa drzave su obicno razdvojene, I izvsrna vlast je kolegijalna uformi
kabineta. U predsednickom nemamo kabinetsku vladu.
8. Da li postoje slične funkcije predsednika u predsedničkom i poluprezidencijalnom
sistemu?
9. U predsedničkom sistemu članovi izvršne vlasti ne mogu da budu deo kojih tela?-
zakonodavnih
10. Zakonodavno telo može da raspusti predsednika kojim postupkom?-impicmentom
11. Suštinska karakteristika predsedničkog sistema je?-razvojeni izbori za izbornu I
zakonodavnu vlasti.
12. Koja su dva slučaja u SAD-u gde glasovi iz Koledža ne idu svi predsedničkom
kandidatu koji je pobedio u toj državi?-Mejn I Nebraska
13. Koja su dva impičmenta sprovedena do sad?-Ricard Nikson, Bil Klinton
14. Koja je obaveza predsednika SAD-a po Ustavu?-verno sprovodjenje zakona
15. Koja je privilegija izvršne vlasti na koju može da se pozove predsednik?-pravo da
uskrate informacije Kongresu I sudovima
16. Koja ovlašćenja predsednik deli sa Kongresom?-Predsednik je vrhovni komandant, ali
pravo objave rata ima Kongres; Predsednik imenuje clanove vlade uz pristanak I savet
Kongresa;predsednik preporucuje mere koje smatra efikasnim,Kongres moze,ali I ne
mora da prihvati,finansije kontrolise Kongres.
17. Ko ima reizbor bez ograničenja u SAD-u?-federalne drzave
18. Moć ubeđivanja predsednik sprovodi kroz?-obraditi javnost I obraditi Vasington
(strategije)
19. Ko čini Izvršnu kancelariju predsednika?-Kancelarija bele kuce, Savet za nacionalnu
bezbednost, Kancelarija za upravljanje I budzet.
20. Šta je delimični veto?-mogucnost da se trazi ponistenje dela zakona, a da se ceo
zakonski predlog ne odbaci.
21. Koja afera je ugrozila Regana? – Iran-Kontra
22. Šta predsednik Brazila sme u odnosu na predsednika SAD-a?-da objavljuje dekrete,
da proglasava zakonske predloge hitnim da predlaze budzet, zakonska inicijativa,veto
na zakon
23. Ko je sadašnji predsednik Brazila?-Dilma Rusev
24. Koja je vrsta stranačkog sistema u: SAD-u i Brazilu?-SAD dvostranacki, Brazil
visestranacki
25. Koje su prednosti predsedničkog sistema?-fiksiran mandate dovodi do kontiniuteta
izvrsne vlasti, predsednik symbol nacionalnog jedinstva, izdize se iznad lokalnih
interesa, nuzna podela vlasti samim tim zastita slobode, poznato lice za domacu I
medjunarodnu javnost.
26. U parlamentarnim sistemima izvršna vlast je organski vezana za?-skusptinu
27. Gde se zahteva da članovi kabineta mogu da budu poslanici u parlamentu, a gde je to
zabranjeno?-u Britaniji I Irskoj se zahteva, a u Svedskoj I Belgiji zabranjeno.
28. Koje su varijante parlamentarnog sistema?-jedna zansovana na vecinskoj vladi
(Britanija) I druga koja je koaliciona (Finska)
29. Britanski kabinet je formalna šta?-osovina sistema
30. U Britaniji je odgovornost vlade Domu kakva?-cvrsta
31. Šta je ključ za stabilnost sistema koja kabinet pretvara u gospodara Donjeg doma u
Britaniji?-stranacka disciplina
32. Kabinet je Britaniji zvanično državni vrhovni šta?-odbor drzave
33. Koje koalicije razlikujemo u sistemima proporcionalnog predstavljanja?-vecinska
koaalicija, manjinska koalicija, jednostranacka manjinska vlada
34. Koje forme potvrđivanja vlade u parlamentarnim sistemima postoje?-pozitivno
glasanje, negativno I nema glasanja
35. Šta je parlamentarna koalicija i za koju je zemlju karakteristična?-sastoji se od
stranaka koji se slaze da podrze vladu u skupstini bez ucesca u izvrnoj vlasti.
(INDIJA)
36. Koji je najduži period za preuzimanje vlade bio u Belgiji?-541 dan (2010/2011)
37. Šta radi informateur, a šta formateur?- Informateur (izvestioc) iskusna licnost koja
ispituje prakticne mogucnosti za sefa drzave. Formateur (mandadar) formira vladu
kroz pregpvore
38. Kolaicije pri sklapanju sporazume teže dogovoru prema kakvom biraču?sto manje
stranaka
39. Koje su vrste koalicione vlade?-minimalna pobednicka, veca, velika I povezana
40. U kojoj zemlji se javila veća koalicija i kada?-Finska od 1995. Do 2003. Ovakva
koalicija se javlja kada partneri nisu sigurni u stabiclnost ovog pakta.
41. U kojim zemljama se u koalicionim sporazumima zahteva raspisivanje novih izbora
ako se koalicija raspadne?-Holandija,Austrija,Francuska
42. Šta je konstruktivno glasanje?-Konstruktivno glasanje onepoverenju je ustavni
mehanizam da se od skupstine zahteva da izabere novog kancelara pre nego sto smeni
aktuelnog.
43. Zašto se u Istočnoj Evropi češće javljaju nestabilne koalicije?-nemaju jasnu ideologiju
I stabilnu drustvenu bazu.
44. Koja vrsta vlade postiže najviše deliberacije?-kabinetska vlada
45. Ko je primer kabinetske vlade?-Finska
46. Na šta se fokusiraju kabinetski odbori?-na konrekne oblasti, kao sto je
budzet,zakonodavstvo,generalna strategija
47. Koji je princip bitniji u premijerskoj vladi?-hijerarhija
48. Koja tri faktora izdvaja King za sve veču važnost premijerske funkcij?-sve veca
usredredjenost medija na premijera, sve vecu medjunarodnu ulogu glavnog izvrnog
organa I potreba za politickom koordinacijom kada vlada postane slozena.
49. Koje vrste vlada razlikujemo i u kojim zemljama su tipični primeri tih vlada?-
kbinetska vlada (Finska), premijerska vlada (Nemacka), Ministarska vlada (Italija)
50. Kada se javlja ministarska vlada?-kada ministry rade bez mnogo direktiva premijera
ili kabineta
51. Koja se dva modela vlade mešaju u Nemačkoj?-funkcionalna ministarska vlada u
kancelarskoj demokratiji
52. Prema Bagetovoj analizi koji je simbol parlamentarnog sistema?-razlika izmeddju
ceremonijalnih I efikasnih aspekata vlade.
53. Kome pripada ceremonijalni a kome efikasni deo?-ceremonijalni sefu drzave,a
efikasni premijeru
54. Koliko traje mandat predsednika Austrije?-6 god
55. Kako se bira šef države u Izraelu?-kroz parlament
56. U Nemačkoj kako se bira predsednik države?-izbori na zajednickoj sednici proslanika
Bundestaga I predstavnika pokrajina
57. Šta kombinuje poluprezidencijalizam?-izabranog predsednika koji obavlja politicke
zadatkei premijera koji predvodi kabinet
58. U okviru polupredsedničkog sistema Šugart i Carez razlikuju koje vrste režima i u
kom predsednik ima jaču funkciju?-premijersko-predsednicki I predsednicko-
parlamentarni, u drugom.
59. Po Maurice Duvergeru koja tri elementa ombinuje polupredsednički sistem?-
predsednik republike se bira na opstim izborima sa opstim pravom glasa, poseduje
velika ovlascenja, nasuprot sebi ima I premijera I ministre koji imaju snaznu
upravljacku I izvrsnu vlast I mogu da ostanu na polozaju dok se ne suprotstavi
parlament.
60. Koja ovlšćenja ima predsednik u ovom sistemu?-odgovornost za spoljne poslove,
imenuje premijera I kabinete, objava dekreta, iniciranje referendum, stavljane veta na
zakonske propise I iniciranje istihh I raspustanje skupstine.
61. Kada je počela Peta Republika u Francuskoj?-1958.
62. Kada je mandat predsednika u Francuskoj skraćen sa 7 na 5 godina?-2000.
63. Da li francuski predsednik može da razreši premijera?-ne
64. Od kad do kad traje mandat De Gola?-1958-1969
65. Koja država je zbog odnosa sa SSSR-om ustanovila polupredsednički sistem?-Finska
66. Na čemu je zasnovana izvršna vlast u EU?-ravnoteza izmedju transnaciolanih I
medjuvladinig snaga.
67. Koje je glavno izvršno telo unije?-Evropska komisija
68. Objasni strukturu Evropske komisije?-Na celu je predesnik koji predvodi koledz
komesara koji se sastoji od 28 komesara koji predstavljaju vlade drzave clanica.
69. Koliko komesara je deo komisije?-28
70. Kako se imenuje komisija i koji je oblik njene odgovornosti?-predsednika nominuju
drzave clanice
71. Ko sme da smeni komisiju u celini?-EP
72. Koje su dužnosti komisije?-promocija zajednickog evropskog interesa, predlaganje
zakonskihpropisa, budzet, nadgleda implementaciju konkretnih politika,predstavlja
EU van granice, sprovodi sporazume na kojima pociva EU
73. Savet Evropske unije je kakvo telo?-medjuvladino telo
74. Koje su nadležnosti saveta?-donosanje zakona,koordinacija ekonomskih politika
drzava clanica, zakljucivanje medjudrzavnih sporazuma, razvoj spoljne I
bezbedonosne politike.
75. KO čini SEU?-sefovi vlade I predsednik Komisije
76. Prema kom sporazumu Evropski savet imenuje predsednika sa mandatom od 2 i po
godine?-Lisabonski
77. Ko je aktuelni predsednik EP, EK?-EP – Martin Sulc,EK- Zan Klod Junker
78. Ko je bio prvi predsednik ES?-Herman Van Rumpej (bivsi belgijski premijer)
 79. Koja je centralna karateristika autoritarne izvršne vlasti?-nije institucionalizovana
80. Ko je dao definiciju lične vlasti?-Dzekson I Rozberg
81. Hahaha pitanja: Ko je bio predsednik Zaira od 65-97?-Mobutu Sese Sekoja
82. Gde je počelo Arapsko proleće i kada?-2011. Bliskii istok
83. Kakvu su sturkturu vlasti imale komunističke države?-jasna struktura koja je
podsecela an parlamentarnu formu
84. Koja je karakterisitčna forma izvršne vlasti kompetativnih autoritarnih režima?-
predsednicka
85. Ko nominuje premijera u Rusiji a ko potvrđuje?-nominuje predsednik,a Duma (donji
dom) potvrdjuje
Koji je prag za impičment u Rusiji a koji u SAD-u? 2/3 u Rusiji

DEMOKRATIJA
1. Koliko je gradova država Aristotel analizirao pri kvalifikaciji vladavina?-158
2. Aristotel smatra da tip političkog sistema treba da obezbedi koje dve stvari?-efikasnost I
stabilnost
3. Koje dve dimenzije sadrži Aristotelova klasifikacija?-sirina participacije I da li se vlada u
ispravnom ili izopacenom obliku
4. Na koj način se biraju vladari u liberalnoj demokratiji?-zahvaljujuci fer, slobodnim I
postenim izborima
5. Dahlovo prosvetljeno razumevanje podrazumeva?-sloboda veroispovosti,
gvoora,okupljanja I imovine – zastita individualnih prava ustavom
6. Šta kombinuju kompetitivni autoritarni režmi?-demokratske I autoritarne elemente
7. Levicki i Vej ove režim još i nazivaju kako?-suverena,neliberalna,delegativna,upravljana
demokratija
8. Čime se mere kompetitivni autoritarni režimi?-politicka realnost
9. Levicki iVej su izbrojili koliko ovakvih režima?-33 (1995)
10. Koje su njihove karakteristike?-vladari sprovode nelazirane, ali kontrolisane izbore, vrseci
manipulaciju medijima.
11. Koju zemlju Finer koristi za ilustraciju kvazidemokratije?-Meksiko
12. Demokratija donosi stabinost kakvim društvima?-istorijski podeljenim drustvima
13. Šta nudi ekspertska kontrola?-stabilnost na duzi rok, predvidivost, smanjuje neizvesnost I
odlaganje odluka.
14. Šta je savremeni izazov demokratije?-ideja starateljstva
15. Razlika izmedju participativne i predstavničke demokratije?-gradjani sami u
participativnoj donose odluke, ne postoji podela medju vladarima I narodom, dok u
predstavnickoj gradjani biraju parlament ili predsednika za donosenja glavnih odluka.
16. Prema Olsenu, nova podela vlasti dovodi u pitanje šta?-dovodi u pitanje teritorijalnu
drzavu kao kljucnog politickog aktera
17. Neposredna demokratija pravi kakve gradjane?-pouzdane,prosvecee, obavestene gradjanje,
osetljive na javno dobro.
18. Klučni princip neposredne demokratije je?-model samouprave
19. U nep. demokratiji šta se sjedinjava?-drzava I drustvo
20. Definiši polise-nezavisni politicki sistemi, oko 40.000 stanovnika, koji su imali urbano
jezgro I ruralno zaledje.
21. Navedi 4 Aristotelove karakterizacije demokratije?-svi gradjani imaju vlast nad svakim,
mandate kratak, organi vlasti se biraju kockom,skupstina odlucuje o najvaznijim
pitanjima, ucesnici za rad u skpustini placeni.
22. Kako se zove grčka NS?-eklesija
23. U Atini je za administrativne funkcije bilo zaduženo koje telo?-upravljacko vece
24. Koji su bili nedostaci atinske demokratije?-sirina participacije, status gradjanstva nisu
imali mnogi, odlucivanje sporo I slozeno, neekoherentne odluke
25. Prema Pejtmenu koji su argumenti participativne demokratije?-participacija bi omogucila
pojedincu da ceni vezu izmedju javne I private sfere, pored toga sto bi bio privatan
gradjanin, postao bi I javni gradjanin.
26. Koje vrste većina postoje?-dvostruka, kvalifikovana, ponderisana,apsolutna, prosta,
relativna
27. Na nacionalnom nivou sve savremene liberalne demokratije su ?-liberalne
28. Šta je predstavnik?-predstavlja drugu osobu, objekat, entitet.
29. Ko je prvi demokratiji pridodao predstavljanje?-Ruso
30. Šta je ključna snaga predstavničkih institucija?-prilagodljivost
31. Pored ideje slobodno izabrane vlasti, liberalna demokrtija podrazumeva i?-ogranicena
vlast
32. Političko mišljenje se izražava kroz?-politicke stranke
33. Na koj način se ustavom SAD rasporedjeje moć?-preko institucija
34. Šta naglašava britanska demokratija?-suverenost parlamenta
35. Pored institucija u SAD, izvršnu vlast još i ograničava?-
36. Koja država predstavlja primer Šumpeterovog modela demokratija kao izbornog
nadmetanja izmedju organizovanih stranaka?-Britanija
37. Kod predstavničke demokratije ograničenje izabrane vlasti odnosi se prvenstveno na?-
slobodne,fer I postene izbore
38. Šta karakteriše moderno društvo?-industrijska ekonomija, specijalozovana zanimanja,
urbano I obrazovano stanovnistvo, drustvena mobilnost
39. Koje zemlje su sklonije kompetativnim autoritarnim režimima?-one sa srednjim nivoom
dohotka
40. Šta tvrdi Lipset?-da sto je nacija bogatija, veca je sansa da postane demokratija
41. Po Lipsetu, bogatstvo je ublažilo borbu izmedju?-bogatstvo, obrazovanje,
industrijalizacija, urbanizacija I demokratije sa druge strane
42. Na koj način ekonomska sigurnost podiže kvalitet upravljanja?-smanjenjem podsticaja za
korupciju
43. Po Vanhenenu, šta sprečava manjinu da postane politički dominantna?-ravnomerna
raspodela resursa moci
44. Navedi periode trajanja prvog, drugog i treceg talasa demokrtije?- I 1828-1926, II 1943-
1962, III – 1974-1991
45. Koji talasi su bili delimično povratni i u kojim zemljama? I I II, I – 1922-1942; 1958-
1975, II u Nemackoj I Italiji a III u Africi I Lat.Americi
46. Kada je dato glasačko pravo ženama starijim od 30 u Britaniji?-1918
47. Koje su zemlje drugog talasa? Indija, Izrael, Japan, Zapadna Nemacka
48. Ustavi drugog talasa izgradjeni su po čijem modelu?SAD
49. Navedi stranke koje su dominirale u Indiji, Izraelu, Italiji i Japanu?-U Indiji Kongresna,
Izrael Laburisti, LDP u Japanu, u Italiji Demohriscani
50. Koji su elementi trećeg talasa?-kolaps komunizma, povlacenje generala u vecem delu
L.Amerike 1980ih, kraj desnicarskih diktatura u J.Evropi 70ih
51. Faze demokratizacije?- liberalizacija autoritarnog rezima, tranzicija u demokratiju,
konsolicdacija demokratije, produbljavanje demokratije
52. Tranzicije su retko inicirane?-masovnim demonstracijama
53. Tranzicija se najbolje pookazuje kroz?-veliku izlaznost na izbore
54. Kada dolazi do konsolidacije demokratije?-kada nove institucije obezbede prihvaceni
okvir za politicko nadmetanje
55. Čime se meri konsolidacija?-kroz akciju I miran prenos vlasti putem izbora
56. Produbljkivanje demokratije se odnosi na?-trajni napredak nove demokratije prema punoj
liberalnoj demokratiji

AUTORITARNA VLAST

1. Kakav je oblik vlasti u Alžiru?-predsednicki

2. Predsednička vlast se javlja u kojim državama?-Uzbekistan
3. Komunistička partija vlada u kjim državama?-Kina I Vijetnam
4. Većina demokratija su pre autoritarne nego?-totalitarne
5. U atoritarnim režimima vlast uzima formu?-elitne grupe
6. Osim u naslednim monarhijama centralna slabost autoritarnih režima je?-
nepostojanje kompetitivnih izbora da osveze rukovodstvo
7. Ko je bio lider u Jemenu?-Ali Abdulah Saleh
8. Tri ljučna kontorlna mehanizma koja lideri eksploatišu?-vosjka, mediji ,patronaza
9. Koje dve sfere nisu odvojene u autoritarnim režimima?-vojna I politicka
10. Nepravedna raspodela resursa u autoritarnim režimima dovodi do kojih podela?-
ostra podela izmedju insajdera I autsajdera
11. U autoritarnim režimima cenzura se sprovodi pomoću?-preko prekrsaja kao sto je
pretnja dostojanstvu ili efikasnost drzave
12. Koji su oblici autoritarne vlasti?-licni despotizam,monarhija, predsednicka vlast,
vojna vlast,teokratija
13. Ko je originalno označio sultanizam?-Maks Veber
14. Ko je primer ličnog despotizma na Haitiju i u Dominikanskoj Republici?-Haiti-
Duvalir, D.R. Trujilo
15. Koje titule nose arapski monarsi?-emir, seik I sultan
16. Šta znači reč šeik?-postovani vodja plemena
17. Koja dinastija vlada Omanom?-Al Bu Said
18. Gde se javlja lični despotizam?-male,postkolonijalne zemlje sa poljoprivrednim
ekonomijama za vreme Hladnog rata
19. Monarhija obezbeđuje stabilan okvir za?-sprovodjenje tradicionalnog autoriteta
gde vladari pruzaju ocinsku brigu za svoje podanike.
20. Kako Veber opisuje prirodu autoriteta u arapskim dinastijama?-dominacija
muskaraca, autoritet vladara, ljudi podanici, vladar nije ogranicen niti zakonom
niti kompetitivnim izborima.autoritet vladara potice iz istorijske pozicije
plemenskog vodje.
21. Šta je sprečilo masovne javne zahteve za demokratijom u Kini?-ulazak Kine u
svetsku ekonomiju I zavisnost sveta kineskom ronom
22. Ko je rekao da uspon kineskog komunizma leži u naglasku na nacionalizam?-Park
23. Ko je na čelu Uzbekistana?-Islam Karimov
24. Definiši vojni udar?-pribavljanje politicke vlasti od strane naouruzanih grupa ili
nekih njihovim delova.
25. Šta je hunta?-institucionalna forma vojnog rezima, mala grupa koju su cinile vodje
svake grupe oruzanih snaga
26. Koliko je bilo vojnih udara u Podsaharaskoj Africi?-68
27. Koncentrisanost vojnih udara na period između 60-ih i 80-ih leži u tome što?-
vreme hladnog rata
28. Koji je primer teokratske države?-Iran
29. Kada se desila iranska revolucija?-1979
30. U kom je koncentrisana moć u Iranu? Ajatolah Homeini
31. Kompetativni autoritarni režimi obično su utemeljeni na?
32. Levicki i Vej smataraju da su kompetativni autoritarni režimi fenomen čega?-
posthladnoratovski fenomen
33. Ova forma je uobičajena za kakve države?-siromasne, one sa velikim podelama
(etnickim, verskim, ekonomskim ) I sa spoljnim neprijateljem
34. Ko govori o inherentnoj napetosti i šta je to?—postojanje opozicije koje mogu da
razviju ozbiljan izazov postojecoj strukturi moci.
35. Vladavina:
36. 1.Ko je dao uticajnu klasifikaciju vladavina? – Aristotel
37. 2.Sta je pomoglo Aristotelu da razmotri koji tip politickog sistema pruza efikasnost I
stabilnost?-analiza 158 gradova-drzava u staroj Grckoj.
38. 3.Koje dve dimenzije je Aristotel upotrebio klasifikovajuci vladavine?- sirinu participacije
(broj ljudi) I da li se vodi opstim interesima (ispravan oblik) ili sebicnim interesima
(izopacen oblik)
39. 4.Nabroj tri vrsta dobrih vladavina, po Aristotelu: kraljevina, aristokratija I politeja.
40. 5.Nabroj tri vrsta losih vladavina, po Aristotelu: tiranija, oligarhija I demokratija.
41. 6. Sta predstavlja politeja?- Politeja predstavlja vladavina srednje klase, putem prava.
42. 7. Sta predstavlja demokratija? – Vladavina siromasnih u sopstvenom sebicnom interesu.
43. 8.Sta predstavlja liberalna demokratija? – Liberalna demokratija je predstavnicka I
ogranicena vlast koja podleze ustavnim ogranicenjima, stiteci individualna prava, koja se
efikasno brane u nezavisim sudovima.
44. 9.Koji rezimi nisu ni liberalni ni demokratski? – autoritarni rezimi
45. 10. Sta nedostaje u autoritarnim rezimima? – efikasna kontrola vladara I sredstva
kontrole.
46. 11.Navedi primere liberalnih demokratija: Francuska, Nemacka, Holandija, Australija.
47. 12.Koja siromasna zemlja predstavlja model liberalne demokratije? –Indija
48. 13.Definisi autoritarne kompetitivne rezime: Vodje birani roz falsifikovanje glasova,
sprecavanje ravnopravne borbe opozicije, vladari se mesaju u privredu, trziste, vladavinu
prava. Pravosudje je slabo, a individualna prava se slabo postuju.
49. 14.Koji tip vladavine je najcesci u istoriji? – Autoritarna vladavina
50. 15.Nabroj primere autoritatne vladavine: -monarhije, licni diktatori, vojne vlade.
51. 16. Definisi autoritarni rezim: Vladari se nalaze iznad zakona I oslobodjeni odgovornosti
pred narodom.Moc vladara se ogranicava MNK, vojnim liderima,verskim liderima,
zemljoposednici.
52. 17.Primeri totalitarnih rezima: Nemacka, Italija (komunizam,fasizam)
53. 18. Kada je u Iranu bila islamska revolucija? – 1979.
54. 19.Pored Irana, ko je jos pokazivao totalitarne elemente?-S.Koreja
55. 20.Definisi totalitarni rezim: Totalitarni rezim predstavlja totalnu kontrolu drustva,
transformaciju ljudske prirode I drustva. Zahteva se participacija, ali je
kontrolisana.Postojanje ideologije. Teror I tajna policija.
56. 21.Primer danasnje komunisticke drzave: Kina
57. 22.Sta kombinuju kompetitivni autoritarni rezimi? – Demokratske I autoritarne elemente
58. 23.Kompetitivni autoritarni rezimi vise naginju: -autoritarnom element
59. 24.Nabroj druge nazive za kompetitivne aut.rezime- izabrana demokratija, neliberalna,
upravljana suverena,delegativna
60. 25.Kada se najvise javljaju aut.komp.rezimi?- nakon pada komunizma I vojnih diktatura
61. 26.Koliko ih je bilo 1995.god (aut.komp.rezimi)? – 33
62. 27.Sta je moc? – moc je sposobnost da se posttignu nameravane posledice. Cesto se
koristi kao sinonim za uticaj gde oznacava delovanje jednog aktera nad drugim.
63. 28. Ko je rekao ,,moc kao sposobnost da se postignu nameravani ciljevi’’? – Rusel
64. 29. Od koje latinske reci pocinje moc? – potere – moci
65.
66.
67. DEMOKRATIJAA:
68. 1.Gde je jezgro demokratije? – Z.Evropa
69. 2.Kada krece masovno sirenje demokratije? – druga polovina 20.veka (od 40 demokratija
na 80)
70. 3.Ko je imao ideoloski cilj da promovise demokratiju?- Zapad
71. 4.Koje su prednosti ekspertke kontrole? – stabilnost na duzi rok, predvidivost, smanjuje
neizvesnot u vezi sa buducim ishodom politike, izbegava opastnost odlaganja odluka.
72. 5. Ko je rekao – vlade koje moraju da se fokusiraju na datum narednih izbora…vecina ne
uspe’’. –Bisot
73. 6.Dal smatra da je najveci neprijatelj demokratije- ideja starateljstva
74. 7.Ko kaze da ravnoteza izmedju tehnicke I politicke vlasti ima mnogo toga za preporuku?
– Bruks
75. 8.Definisi neposrednu demokratiju- Gradjani sami diskutuju I postizu odluke o pitanjima
od zajednickog interesa.
76. 9.Primer neposredne demoratije- stara Atina
77. 10.Princip neposredne demokratije je?- model samouprave
78. 11.Ko postize glavne odluke u neposrednoj demokratiji? – sam narod
79. 12.Ko ucestvuje na skupstini u staroj Atini? – svi odrasli muskarci (preko 20god) koji
imaju status gradjanstva
80. 13.Drugi naziv za skupstinu u Atini- eklesija
81. 14.Ko ne moze da ucestvuje u donosenju odluka u Atini? –Robovi,stranci,zene,deca -.-
82. 15.Kako se biraju organi vlasti u Atini? – kockom
83. 16.Da li su ucesnici za rad u skupstini, poroti I upravljackom vecu placeni za to? – da
84. 17.Na kojoj funkciji su u Atini mogli ljudi da imaju dva mandata? – na vojnoj funkciji
85. 18.Skupstina je vrhovno suvereno telo, neograniceno ustavom, vrhovna nad svim
stvarima, reci su-Aristotela
86. 19.Kako se nazivaju uticajni govornici? - demagozi
87. 20. Upravljacko vece je bilo zaduzeno za? – upravljacke poslove
88. 21.Ko je mogao da cini Upravljacko vece? – svi ljudi koji imaju status gradjanina preko 30
god, izabrani zdrebom na period od jedne godine
89. 22.Kako su se birali clanovi Suda? – iz grupe dobrovoljaca kockom
90. 23.Zbog cega su ucestvovali Atinjaji u radu Skupstine? –u interesu ciatve zajednice I kako
bi unapredili sopstveni razvoj.
91. 24.Koji su nedostaci atinjanske neposredne demokratije? – status gradjanstva ogranicen,
participacija je bila mala, neekonomicka I skupa vlada, process odlucivanja slozen I spor.
92. 25. Ko je rekao da je polis politicki osudjen ako se prosiri, a ako se ne prosiri osudjen na
osvajanje? – Finer
93. 26.Danas, moderna vlast funkcionise kroz- izabrane predstavnike
94. 27.,,Pojedinci uce da ucestvuju ucestvovanjem’’ – Pejtman
95. 28.Za kvalifikovanu vecinu koliko je potrebno? – 2/3
96. 29.Sta podrazumeva koncept apsolutne vecine? – Osvajanje vise od polovine glasova
onih koji imaju pravo da glasaju
97. 30.Sta podrazumeva concept relativne vecine? – Osvajanje glasova vise od polovine onih
koji su izasli na izbore I glasali.
98. 31.Koga moze sve da prestavlja predstavnik? – drugu osobu, grupu, entitet
99. 31.Sta je kljucna snaga predstavnicke demokratije? –prilagodljivost
100. 32. Ko pokazuje skeptizicam sto se tice predstavnicke demokratije I gleda
demokratiju kao process nadmetanja stranaka? – Sumpeter
101. 33.Savremene demokratije omogucavaju da se politicko misljenje formira I izrazi
kroz: - politicke stranke
102. 34.Ko kaze da bez slobode ne moze biti demokratije? – Betam
103. 35.Sta je stariji izraz, predstavnicka demokratija ili liberalna demokratija? –
Predstavnicka demokratija
104. 36.Sta karakterise modern drustvo? – industrijska (postindustrijska) ekonomija,
bogatstvo, spezijalizovana zanimanja, drustvena mobilnost I urbano I obrazovano
stanovnistvo.
105. 37.Visok dohodak I obrazovano stanovnistvo je karakteristicno za: liberalne
demokratije
106. 38.Nizak dohodak je karakteristican za: autoritane rezime
107. 39.Srednji dohodak je karakteristican za: autoritarne kompetitivne rezime
108. 40.Lipset tvrdi da sto je nacija bogatija, veca je verovatnoca da uspostavi: -
demokratiju
109. 41.Koje drzave imaju visok dohodak, ali su I dalje autoritarne?- drzave Bliskog
istoka
110. 42.Primer izrazito siromasne zemlje, sa konsolidovanom demokratijom? – Indija
111. 43.Sta poseduju zemlje sa visokim dohotkom?- vise interesnih grupa
112. 44.Kada je Indija dobila nezavisnost od V.Britanije? – 1947.
113. 45.Zbog cega je Indija organizovana po principu liberalne demokratije, iako je
veoma siromasna zemlja?- zbog velicine drzave
114. 46.Ko je najzasluzeniji za uspostavljanje liberalne demokratiji u Indiji?- nasledje
Britanije I elite (smatra se da je to project elita)
115. 47.Koje dve uticajne stranke deluju u Indiji, iako imamo visestranacki sistem? –
Kongresna stranka I nacionalna hinduisticka stranka.
116. 48.Koliko traje mandat predsedniku Indije? – pet god
117. 49.Sta predstavlja talas demokratizacije? – prelaz iz nedemokrasrske u
demokratske rezime u odredjenom vremensku periodu.
118. 50.Kada je poceo prvi talas demokratizacije? – 1828-1926
119. 51.Koje zemlje su u I talasu prerasle u demokratske zemlje?-
Argentina,Australija,Kanada,SAD,N.Zeland,Francuska,Britanija,Nemacka,Holandija,Skandi
navija.
120. 52.Prvi povratni talas?- 1922-1942
121. 53.Zasto je usledio prvi povratni talas?- zbog komunizma,fazisma I vojnih
diktatura
122. 54.Kada je u Britaniji uvedeno potpuno biracko pravo?- 1969.
123. 55.Kada su zene stekle pravo glasa u SAD, a kada crnci? –zene 1919, crnci 1965.
124. 56. Od kada do kada je trajao drugi talas? – 1943-1962
125. 57.Koje zemlje su presle u demokratiju u II talasu?- Indija,Izrael,Japan,
Z.Nemacka
126. 58.Ko uvodi posleratne demokratije? – Pobednici rata, na celu sa SAD
127. 59.Sta razlikuje demokratije I I II talasa? – U I talasu se smatralo da
predstavljanje kroz stranke je izvor podela, a ne napretka, a u II je predstavljanje kroz
stranke se pokazalo kao jaca strana.
128. 60.Koja zemlja je u svom zakonu kodifikovala ulogu stranaka u II talasu?-
Nemacka
129. 61. Razlozi nastanka III talasa: - kolaps komunizma, ukidanje desnicarskih
diktatura (Grcka,Portugalija,Spanija) I povlacenje generala u vecem delu Latinske
Amerike.
130. 62. Od kada do kada je trajao III talas? – 1974-1991.
131. 63.Drugi povratni talas? -1958-1975
132. 64. Danas, imamo koji talas? IV talas
133. 65.Sta je pokazalo Arapsko prolece? – da tranzicija iz autoritarnog rezima u
konsolidovanu demokratiju nije uvek moguca.
134. 66.Nabroj faze u tranziciji: liberalizacija aut.rezima, tranzicija demokratije,
konsolidacija demokratije I na kraju produbljavanje demokratije.
135. 67.Da li se tranzicija u demokratiju javlja zbog masovnih demonstracija rotiv
diktature?- ne
136. 68.Kako je u Brazilu I Spaniji uvedena demokratija? – od strane visokih
funckionera I pored slabe opozicije.
137. 69.Sta predstavlja tvrda struja? – Tvrda struja procenjuje da je nedemokratski
rezim izvodljiv I pozeljan.
138. 70.Ko formira reformsku koaliciju? – umereni reformistii I pripadnici meke struje
139. 71.Tranzicija uspostavlja novi rezim, a sta omogucava njegov nastavak?
Konsolidacija
140. 72.Primer uspesne tranzicije III talasa- Spanija
141. 73.Kada jepostignuta konsolidacija u Spaniji? -1982.
142. 74.Kada je pokusan drzavni udar u Spaniji I ko je pomogao u njegovom
resavanju? – 1981, kralj Spanije Huan Harlos
143. 75.Ko se smatra pilotom promene? – Huan Karlos
144. 76.Ko kaze da demokratija ubrzo postaje nova civilna religija? - Desfor