Potencijalna pitanja iz SSS-a

1. Koji su glavni ciljevi svakog sistema socijalne sigurnosti prema Klausu Grečmanu?
Da zaštite građane od gubitka prihoda.
2. Na koja tri stuba se zasnivaju savremeni sistemi socijalne sigurnosti i u zavisnosti od čega?
Zasnivaju se u zavisnosti od tri tipa naknada i to:
1) Naknada koje su uslovljene zaradama – suština socijalnog osiguranja, na kom se zasniva ova vrsta
naknada, sastoji se u tome da nudi zaštitu protiv rizika koji se mogu osigurati
2) Univerzalnih naknada – dodeljuju se na osnovu nastanka određenog socijalnog slučaja, ali bez
obzira na doprinose pojedinca i njegove prihode
3) Naknade koje se zasnivaju na proveri prihoda – dodeljuju se na osnovu nastanka nekog posebnog
slučaja, proverom imovinskog stanja i prihoda, pa se finansiraju iz poreza
3. Koju vrstu naknade dodaje Pjer Pestije?
Javne subvencije za kupovinu privatnih usluga ili roba.
4. Koje su vrste penzijskih sistema?
 Javni ili privatni
 Obavezni (kada država obavezuje osiguranike na uplatu doprinosa) i dobrovoljni (kada je uplata
doprinosa stvar izbora osiguranika)
 Sa definisanim davanjima (kada su penzije unapred zadate penzijskom formulom) ili sa definisanim
doprinosima (kada visina penzija zavisi od visine uplaćivanih doprinosa)
 Univerzalni (kada pravo na penziju imaju svi građani) ili zasnovani na osiguranju (kada pravo na
penziju imaju osiguranici i članovi njihovih porodica)
5. Koji su osnovni izvori finansiranja penzijskog osiguranja?
Kombinavija doprinosa zaposlenih, doprinosa poslodavaca i sredstava države.
6. Šta su javni penzijski fondovi?
To su fondovi koji postoje u tzv. Pay-as-you-go penzijskim sistemima, tj. Sistemima tekućeg finansiranja i
zasnivaju se na transferu uplata doprinosa sadašnjih zaposlenih penzionisanoj populaciji.
7. Šta je privatno penzijsko osiguranje?
Osiguranje koje se finansira iz doprinosa poslodavaca ili poslodavaca i zaposlenih i egzistira u dve forme:
dobrovoljnoj i obaveznoj.
8. Šta su privatni penzijski fondovi?
Fondovi koji postoje u dve osnovne forme: fond sa utvrđenim doprinosom (koji nema obavezu da
garantuje visinu penzije) i fond sa utvrđenom isplatom (koji se obavezuje na isplatu određenog prihoda
korisniku).
9. Koje je osnovno pravo u sistemima penzijskog osiguranja?
Pravo na starosnu penziju koja je po pravilu redovno mesečno primanje, čija visina zavisi najčešće od
zarada osiguranika.
10. Šta su univerzalni sistemi?
To su sistemi nacionalnih ili narodnih penzija koji omogućuju svim licima, državljanima neke države, da
ostvare pravo na starosnu penziju u jednakom iznosu.
11. Čime su uslovljeni sistemi tekućeg finansiranja?
Uslovljeni su racijom zavisnosti, odnosno odnosom zaposlenih i penzionera. Održivo funkcionisanje
ovakvog sistema moguće je u zemljama u kojima je stanovništvo mlado i u kojima je ekonomija u usponu,
tj. kada je racio zavisnosti visok.
12. Koja su tri stuba penzijskog osiguranja koje je konstruisala Svetska Banka?
 Javno penzijsko osiguranje
 Obavezno privatno penzijsko osiguranje
 Dobrovoljno penzijsko osiguranje
13. Šta navodi Nikolas Bar kao jednu od mogućih politika za rešenje problema demografskog starenja?
On navodi štednju vlada, koja bi bila usmerena ka finansiranju budućih penzija.
14. Koja je najzastupljenija forma programa zdravstvenog osiguranja?
To je obavezno osiguranje, koje se vezuje za prava po osnovu rada i uplatu doprinosa i koje predstavlja
“srednji put” između tzv. nacionalnih (univezalnih) i privatnih programa.
15. Koja su dva tipa javnih zdravstvenih sistema i po kome su nazvana?
Obavezno zdravstveno osiguranje se identifikuje sa Bizmarkom, a nacionalni zdravstveni sistemi sa
Beveridžom.
16. Šta je obavezno zdravstveno osiguranje i kako funkcionišu sistemi obaveznog zdravstvenog osiguranja?
Osiguranje koje se finansira iz doprinosa zaposlenih i poslodavaca, ali i budžetskih sredstava i namenskih
poreza, kao i na osnovu ličnog učešća osiguranika u pokriću troškova. Sistemi funkcionišu prema
principima neprofitabilnosti, solidarnosti, pravičnosti i odgovornosti društva za zdravstveno stanje
sveukupnog stanovništva.
17. Šta su univerzalni, tj. nacionalni zdravstveni sistemi?
 Oni su nastali nešto kasnije u odnosu na obavezne sisteme osiguranja, a odlikuju se centralizovanim
planiranjem zaštite zdravlja i javnim obezbeđenjem. Determinisani su principom solidarnosti, ali bez
uključenosti osiguranika i poslodavaca u proces upravljanja sistemom osiguranika i funkcionišu kao svi
ostali delovi javnog sektora.
18. Šta je privatno zdravstveno osiguranje i koje su vrste?
Osiguranje koje može da bude u formi dobrovoljnog i obaveznog, a zasniva se na sklapanju ugovora o
osiguranju sa osiguravajućom kompanijom. Postoji u tri varijante:
 Supstitivnoj – za one koji su isključeni iz nekih ili svih aspekata javnog zdravstvenog sistema ili
imaju mogućnost da biraju između javnog i privatnog zdravstvenog osiguranja
 Komplentarnoj – za usluge koje nisu obuhvaćene ili su delimično obuhvaćene javnim sistemom
 Suplementarnoj – za obezbeđivanje višeg nivoa zaštite, u kontekstu većeg izbora i bržeg pristupa
uslugama
19. Kako različiti modeli utiču na finansijsku zaštitu?
 U suplementarnim modelima, najčešće su korisnici oni koji imaju viši nivo prihoda (i obrazovanja)
 U supstitivnim modelima, obezbeđen je pristup onima koji su isključeni iz nekih aspekata javnih
sistema
 Komplementarni modeli mogu doprineti finansijskoj zaštiti, na dva načina: obezbeđivanjem
pristupa zdravstvenim usugama koje su efektivne i korisne za stanovništvo ili redukovanjem
finansijskih prepreka za pristup javnom zdravstvenom sistemu
20. Koji programi osiguranja nezaposlenih postoje i na šta se odnose?
Obavezni programi osiguranja nezaposlenih najčešće se odnose na sve privredne sektore, dok se
dobrovoljni programi odnose na zaposlene u izvesnim granama privrede i to u onim u kojima su radnički
sindikati osnovali fondove za nezaposlene.
21. Na koga se odnosi dobrovoljno osiguranje u slučaju nezaposlenosti?
Odnosi se na osiguranike koji su ostali bez posle bez svoje volje, a najčešće je predviđeni period
prethodnog zaposlenja, odnose uplate doprinosa, 6 meseci, i ti tokom godinu dana koji prethode ostanku
bez posla.
22. Šta su pasivne mere na tržištu rada?
To su, između ostalog, naknade za nezaposlene i druga prava na materijalna davanja koja se često
dopunjuju tzv. aktivnim merama na tržištu rada.
23. Šta su aktivne mere na tržištu rada?
To su mere stimulisanja zapošljavanja koje se mogu definisati kao mobilizacija nezaposlenih u cilju
olakšavanja njihove integracije na tržište rada.
24. Šta sve čini aktivne mere?
 Programi obuke – obuke u učionicama na poslu, kao sticanje radnog iskustva
 Programi podsticaja za privatni sektor – program subvencionisanja zarada
 Programi direktnog zapošljavanja u javnom sektoru – javni radovi
 Programi usluga i sankcija – sve mere koje imaju za cilj uopšteno podsticanje efektivnosti potraga
za poslom
 Programi usmereni prema mladima
 Programi usmereni prema osobama sa invaliditetom
25. Kako naknade za nezaposlenost utiču na tržište rada?
Uticaj naknada za nezaposlene, po osnovu osiguranja, na tržište rada je najmanje dvostruk. Prvo,
participacija na tržištu rada biće niža: pošto je i dokolica normalno dobro, što je veća naknada za
nezaposlenost, veći je i porast rezervacione nadnice u poređenju sa slučajem u kom nema naknade, i stoga
je verovatnije da će primalac naknade odlučiti da ne radi. Drugo, oporezivanje rada biće povećano pošto se
većina sistema naknada finansira iz doprinosa za nezaposlenost koji su uglavnom proporcionalni dohotku,
treba imati na umu da velikodušnije naknade mogu da impliciraju veći poreski klin i manju progresivnost.
26. Koji su izazovi aktivnih mera na tržištu rada?
Prvi izazov predstavlja nepouzdanost podataka. Drugi izazov obuhvata:
 Efekat balasta – zapošljavanje osobe koja bi bila zaposlena čak i da nije bila uključena u odnosnu
aktivnu meru
 Efekat supstitucije – zapošljavanje osobe koja je bila uključena u odnosnu aktivnu meru, umesto
osobe koja nije bila uključena
 Efekat istiskivanja – gubitak tržišnog udela jednog preduzeća, na osnovu toga što je drugo
preduzeće uvećalo na njegov račun svoj udeo, po osnovu subvencija
27. Šta je dugotrajna zaštita?
Najčešće se odnosi na organizaciju i pružanje širokog opsega usluga i pomoći onima čija je sposobnost
nezavisnog funkcionisanja ograničena, i to na dnevnoj osnovi, tokom dužeg vremenskog perioda, usled
mentalnog i/ili fizičkog invaliditeta.
28. Od čega se sastoji dugotrajna zaštita?
Sastoji se iz pomoći u tzv. svakodnevnim životnim aktivnostima, kao što su hranjenje, kupanje, oblačenje,
ustajanje iz kreveta ili korišćenje toaleta.
29. Koje programe razlikujemo u okviru programa dugotrajne zaštite?
Univerzalne, targetirane i mešovite programe.
30. Šta spada pod usluge palijativnog zbrinjavanja?
Sve one usluge koje poboljšavaju kvalitet života pacijenta i porodice, suočavajući se sa problemima koji
prate bolesti koje ugrožavaju život.
31. Šta su obavezni programi zaštite porodica sa decom?
Programi koji omogućuju ostvarivanje prava na naknade po osnovu zaposlednosti, odnosno uplate
doprinosa.
32. Šta su univerzalni programi zaštite porodica sa decom?
Programi koji su zastupljeniji od obaveznih i predviđaju naknade za sve porodice koje imaju određeni broj
dece.
33. Kako se vrši distribucija socijalnih davanja?
Preraspodelom po vertikalnoj osnovi, odnosno od imućnijih ka manje imućnima ili preraspodelom po
horizontalnoj osnovi, odnosno od onih bez dece prema onima sa decom.
34. Naknade za decu sa smetnjama u razvoju?
U slučaju dece sa invaliditetom period ostvarivanja prava često je praktično neograničen. Visina naknade
može biti jednoobrazna, odnosno jednakog iznosa za svu decu, kao što može biti i različitih iznosa za decu
različitog reda rođenja. Može se uvećavati, odnosno smanjivati, čime se odražava i svrha sistema, odnosno
njegova usmerenost bilo ka socijalnim (pomoć porodicama) ili natalitetnim (stimulisanje rasta populacije)
merama.
35. Šta su fleksibilni radni odnosi?
To su radni odnosi koji obuhvataju skraćeno radno vreme, rad preko interneta, fleksibilno radno vreme i
podelu radnog vremena, podelu posla, štednju radnih sati i lične račune, rad od kuće, prekid karijere i
studijsko odsustvo.
36. Šta su plaćena roditeljska odsustva?
To su sredstvo za “privlačenje” i zadržavanje žena na tržištu rada i usklađivanje njihovih profesionalnih i
porodičnih obaveza. Ne smeju trajati predugo, dakle, najviše 20 nedelja.
37. Šta predstavlja sistem socijalne zaštite?
Predstavlja alternativnu liniju podrške starih, bolesnih, invalida, nezaposlenih lica sa niskim zaradama, dece
i onih koji nisu i/ili više nisu obuhvaćeni sistemom socijalnog osiguranja.
38. Šta je socijalna pomoć?
Pomoć koja se odnosi na ostvarivanje prava na jednokratna i/ili višekratna novčana davanja, i to za
troškove života, stanovanja, ogreva i sl.
39. Šta socijalno staranje?
 Staranje koje obuhvata socijalne usluge, kako institucionalnog tako i vaninstitucionalnog karatkera. Mogu
se odrediti kao aktivnosti, odnosno stručni postupci institucija, organizacija i službi.
40. Šta je unifikovani model socijalne zaštite?
Model koji objedinjuje prava na novčane transfere i na socijalne usluge.
41. Šta predstavlja razdvojeni model socijalne zaštite?
Model u kom socijalna pomoć egzistira odvojeno od socijalnih usluga.
42. Šta je princip supsidijarnosti?
Princip koji se odnosi na uslovljenost ostvarivanja prava na socijalnu pomoć i socijalne usluge proverom
potreba, a zatim i primanja i imovinskog stanja.
43. Šta je princip personalizacije?
Princip koji se odnosi na personalizaciju naknada i usluga, a koji se tiče izrade individualnih planova.
44. Šta su defanzivne strategije aktiviranja?
Strategije motivisane potrebom za ograničavanjem budžetskih sredstava, odnosno smanjenjem državnih
rashoda, shodno čemu se i socijalna prava “sužavaju”. Odlikuju se usmeravanjem prava na materijalnu
socijalnu pomoć ka onima koji su apsolutno siromašni.
45. Šta su ofanzivne strategije aktiviranja?
Strategije usmerene ka borbi protiv nezaposlenosti i socijalnog isključivanja. Socijalni izdaci se uvećavaju u
svrhu podsticanja njihovog integrisanja na tržište rada.
46. Evropski minimalni dohodak?
To je program na kojeg je usmerena Evropska unija i postoji nekoliko ciljeva na koji su usmereni. To su
uvođenje evropskog referentnog minimalnog dohotka, smanjenje jaza u svakoj državi članici između
nacionalnog minimalnog dohotka i linije siromaštva, uspostavljanje veze između evropskog garantovanog
minimalnog dohotka i nacionalnih minimalnih dohodaka, smanjenje stope nekorišćenja prava na minimalni
dohodak
47. Kada je i kako započeta reforma penzijskog sistema u Srbiji?
Započeta je 2001. Godine pooštravanjem brojnih zakonskih uslova za penzionisanje. Odlikuje se
jednokratnim podizanjem starosne granice sa 55 na 58 za žene i sa 60 na 63 godine za muškarce, kao i
minimalnom starosnom granicom za penzionisanje sa 50 na 53 godine.
48. Koja formula se uvodi u penzijski sistem?
Uvodi se tzv. švajcarska formula, prema kojoj se penzijske naknade usklađuju sa kretanjima zarada i
troškova života, umesto do tada postojećeg indeksiranja u skladu sa zaradama.
49. Kako se finansira penzijski sistem?
 Na osnovu doprinosa osiguranika, odnosno zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednika. Svakako,
neophodna su i budžetska sredstva.
50. Koja prava su predviđena Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju?
1) Za slučaj starosti – pravo na starosnu penziju i na prevremenu starosnu penziju
2) Za slučaj invalidnosti – pravo na invalidsku penziju
3) Za slučaj smrti – pravo na porodičnu penziju i na naknadu pogrebnih troškova
4) Za slučaj telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolešću –
pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje
5) Za slučaj potrebe za pomoći i negom drugog lica – pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu
drugog lica
51. Kada osiguranik može da ostvari pravo na starosnu penziju?
Pravo na starosnu penziju osiguranik može da ostvari:
1) kad navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja
2) kad navrši 45 godina staža osiguranja
52. Kada osiguranik može da ostvari pravo na prevremenu starosnu penziju?
Pravo na prevremenu starosnu penziju osiguranik može da ostvari kada navrši najmanje 40 godina staža
osiguranja i najmanje 60 godina života.
53. Kada osiguranik može da ostvari pravo na invalidsku penziju?
Pravo na invalidsku penziju uslovljeno je potpunim gubitkom radne sposobnosti i osiguranik ga stiče:
1) ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću
2) ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću – pod uslovom da je gubitak radne
sposobnosti nastao pre navršenja godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju […]
i da ima navršenih pet godina staža osiguranja
U slučaju nastanka invalidnosti pre 30. godine života, po osnovu bolesti ili povrede van rada, osiguranik
stiče pravo na invalidsku penziju i sa godinu dana staža osiguranja (u slučaju nastanka invalidnosti pre
navršene 20. godine), odnosno dve godine staža osiguranja (pre navršene 25. godine) ili tri godine staža
osiguranja (pre navršene 30. godine).
54. Kada osiguranik može da ostvari pravo na porodičnu penziju?
Pravo na porodičnu penziju mogu da ostvare članovi porodice:
1) umrlog osiguranika koji je navršio najmanje pet godina staža osiguranja ili je ispunio uslove za
starosnu, prevremenu starosnu penziju ili invalidsku penziju
2) umrlog korisnika starosne, prevremene starosne penzije ili invalidske penzije
 U slučaju smrti osiguranika koja nastane kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, članovi
njegove porodice stiču pravo na porodičnu penziju bez obzira na dužinu njegovog penzijskog staža. Deca
mogu da ostvaruju ovo pravo, bezuslovno, do 15. godine života; ukoliko pohađaju srednju školu do 20.
godine života; a ukoliko pohađaju visokoškolsku ustanovu do 26. godine života.
55. Kada osiguranik može da ostvari pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje prouzrokovano
povredom na radu, odnosno profesionalnom bolešću?
Može da ostvari ukoliko telesno oštećenje, koje je nastalo kao posledica povrede na radu ili profesionalne
bolesti iznosi najmanje 30%.
56. Ko može da ostvari pravo na naknadu pogrebnih troškova?
Može da ostvari lice koje je snosilo troškove sahrane osiguranika.
57. Kada osiguranik može da ostvari pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica?
Može da ostvari osiguranik i korisnik penzije koji nije u stanju da zadovoljava osnovne životne potrebe bez
pomoći i nege drugog lica.
58. Šta je uvedeno izvan Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju?
Uvedene su tzv. nacionalne penzije 2009. Godine koje se finansiraju iz budžetskih sredstava, a pravo na nju
mogu da ostvare umetnici, odnosno stručnjaci u kulturi.
59. Šta je bilo potrebno sprovesti u svrhu postizanja održivosti penzijskog sistema, prema smernicama
Svetske banke o reformi penzijskog sistema u Srbiji?
Bilo je potrebno sprovesti sledeće mere:
 zamrzavanje penzija tokom 2009. i 2010. godine, a zatim njihovo indeksiranje prema inflaciji
 ugrađivanje mehanizama smanjenja penzija za prevremene penzionere
 ograničavanje broja godina prevremenog odlaska u penziju
 podizanje starosne granice za penzionisanje za žene
 dalje poboljšanje administriranja
60. Šta je regulisano Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima?
1) organizovanje i upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima
2) osnivanje, delatnost i poslovanje društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima
3) poslovi i dužnosti kastodi banke
4) nadležnost Narodne banke Srbije u vršenju nadzora nad obavljanjem delatnosti društava za
upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima
5) druga pitanja od značaja za funkcionisanje dobrovoljnih penzijskih fondova
61. Kada mogu da se povlače sredstva iz dobrovoljnih penzijskih fonodva?
 Članovi dobrovoljnih penzijskih planova mogu da povuku akumulirana sredstva sa svojih individualnih
računa i da raspolažu njima, u intervalu od svoje 58. godine, kada je moguće najranije povući sredstva, do
svoje 70. godine, kada je moguće najkasnije povući sredstva. Pre 58. godine života moguće je povući
akumulirana sredstva, ukoliko kod člana nastupi trajna nesposobnost za rad, koju procenjuje Republički
fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.
62. Kojim principima se vode privatni penzijski fondovi?
Dobrovoljnost, raspodela rizika ulaganja, ravnopravnost članova i javnost rada i akumulacija sredstava.
63. Transparentnost penzijskih prihoda?
Regulacija u oblasti transparentnosti i sigurnosti je u nadležnosti Narodne banke Srbije. Transparentnost
sistema se ne iscrpljuje, ali se umnogome postiže doslednom primenom regulacije koja se odnosi na
pristup članova osiguranja njihovim investicionim računima i, pre svega, promenama na njima. Međutim,
može se desiti da se transparentnost izgubi u previše stručnom jeziku i prevelikom broju stručnih
informacija.
64. Sigurnost penzijskih prihoda?
Sigurnost penzijskih naknada obezbeđuje se kroz postojanje kontrolnih mehanizama. Neki od njih u Srbiji
su odvojenost imovine fondova od imovine društva za upravljanje, propisivanje opcija za ulaganje,
odobravanje prospekata od strane supervizorskog organa… Ovi mehanizmi nekada se ocenjuju kao previše
kruti i kao ograničavajući po veće stope prinosa sredstava, ali su opravdani sa stanovišta prevelikih rizika. U
tom kontekstu, čini se da bi veći podsticaj predstavljalo razvijanje finansijskih tržišta koje bi uopšteno
moglo da unapredi dobrovoljno penzijsko osiguranje.
65. Šta podrazumeva unapređivanje finansijske održivosti penzijskog sistema?
 Unapređenje sistema beneficiranih penzija
 Unapređenje efikasnosti sprovođenja penzijskog i invalidskog osiguranja
 Prilagođavanje parametara obaveznog osiguranja demografskim promenama
 Unapređenje ostalih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja
 Unapređenje zaštite i najnižeg standarda starijih
66. Koji ciljevi razvoja zdravstvene zaštite su navedeni u Zdravstvenoj politici Srbije?
 Očuvanje i unapređenje zdravstvenog stanja stanovništva
 Pravičan i jednak pristup zdravstvenoj zaštiti
 Postavljanje korisnika u centar sistema zdravstvene zaštite
 Postizanje finansijke održivosti sistema
 Poboljšanje efikasnosti i kvaliteta rada
  Definisanje uloge privatnog sektora u pružanju zdravstvenih usluga
67. Kako je organizovana zdravstvena zaštita?
Tako da se pruža na tri nivoa, primarnom, sekundarnom i tercijarnom, posredstvom mreže koju sačinjava
ukupno 355 ustanova. Te ustanove se mogu osnivati kao dom zdravlja, apoteka, bolnica, zavod, zavod za
javno zdravlje, klinika, institut, kliničko-bolnički centar i klinički centar.
68. Koja su prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja?
 Pravo na zdravstvenu zaštitu
 Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika
 Pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite
69. Šta obuhvata pravo na zdravstvenu zaštitu obaveznim zdravstvenim osiguranjem?
 Mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti
 Preglede i lečenje žena u vezi sa planiranjem porodice (pre, tokom i posle trudnoće)
 Preglede i lečenje u slučaju bolesti i povrede
 Preglede i lečenje bolesti usta i zuba…
70. Kada osiguranik može da ostvari pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad?
U slučajevima kada je:
1) Privremeno sprečen rad usled bolesti ili povrede van rada
2) Privremeno sprečen za rad usled profesionalne bolesti ili povrede na radu
3) Privremeno sprečen za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće…
Tokom prvih 30 dana sprečenosti za rad poslodavac isplaćuje troškove naknade iz svojih sredstava, a nakon
isteka ovog perioda Republički fond za zdravstveno osiguranje.
71. Šta je dobrovoljno zdravstveno osiguranje?
Osiguranje koje je uređenje kao osiguranje od nastanka rizika plaćanja učešća u troškovima zdravstvene
zaštite, osiguranje građana koji nisu obavezno osigurani po zakonu, odnosno koji se nisu uključili u
obavezno zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje na veći obim i standard i druge vrste prava iz
zdravstvenog osiguranja.
72. Koje su vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u Srbiji?
 Paralelno – pokrivaju se troškovi zdravstvene zaštite koji nastaju kada osiguranik ostvaruje
zdravstvenu zaštitu koja je obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem
 Dodatno – pokrivaju se troškovi zdravstvenih usluga, odnosno novčanih nakna koji nisu obuhvaćeni
pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja
  Privatno – pokrivaju se lica koja nisu obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem ili koja se
nisu uključila u obavezno zdravstveno osiguranje
73. Prema čemu je usmerena strategija razvoja zdravstvenog osiguranja iz 2013. godine?
 finansijski održiv sistem zdravstvene zaštite u dužem roku
 očuvanje i unapređenje zdravlja svih građana
 poboljšanje efikasnosti i kvaliteta zdravstvenog sistema
 kontinuirano i jednako dostupna zdravstvena zaštita
 bolja informisanost pacijenata o njihovim pravima
 izrada i pokretanje Nacionalnog programa promocije zdravlja i zdravstvenog vaspitanja
 realizacija socijalnih i individualnih prava korisnika sistema zdravstvene zaštite
 efikasan menadžment u zdravstvenom osiguranju
74. Koje vrste promena bi trebalo da obuhvate sugerisani načini promene?
Normativne, organizacione, tehnološke, socijalno-psihološke, pripreme za evropske integracije, pripreme u
kontekstu globalnih promena, finansijsku reviziju i unapređenje rada Fonda, kao i novo upravljanje
zdravstvenim osiguranjem.
75. Kako su se odlikovale reforme osiguranja u slučaju nezaposlenosti u Srbiji od 2001. godine?
Sastojale su se u:
 Fleksibilizaciji radnih odnosa
 Reformisanju paketa naknada u sistemu osiguranja za slučaj nezaposlenosti
 Uvođenju elemenata aktiviranja
76. Koji zakon je usvojen 2003. godine u oblasti nezaposlenosti?
Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlensoti, kojim su unete novine u institucionalne
aspekte tržišta rada i sistem osiguranja nezaposlenih. Zaštitnu klauzulu predstavljala je odredba da njen
iznos ne sme biti niži od minimalne zarade, ali ni veći od prosečne zarade u Srbiji.
77. Kako su bile definisane aktivne politike zapošljavanja od 2003. godine?
Kao:
1) Mere za podsticanje novog zapošljavanja
2) Zapošljavanje određenih kategorija nezaposlenih
3) Zapošljavanje izbeglih i raseljenih lica
4) Zapošljavanje pripadnika etničkih manjina
5) Zapošljavanje i profesionalna rehabilitacija invalida
6) Zapošljavanje viška zaposlenih
 7) Profesionalna pokretljivost
8) Samozapošljavanje
9) Zapošljavanje javnim radovima
10) Druge mere za unapređenje zaposlenosti
78. Na čemu se zasniva postojeći sistem osiguranja nezaposlenih?
Na Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti iz 2009. godine.
79. Koja su prava nezaposlenog lica utvrđena zakonom?
1) Slobodno biranje zanimanje i zaposlenje
2) Obaveštavanje kod Nacionalne službe i agencije o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje
3) Besplatno korišćenje njihovih usluga
4) Utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja sa Nacionalnom službom
5) Učestvovanje u programima i merama aktivne politike zapošljavanja
6) Ostvarivanje novčane naknade za vreme nezaposlenosti
7) Ostvarivanje drugih prava u skladu sa Zakonom
80. Koje su obaveze nezaposlenog lica utvrđene zakonom?
1) Aktivno traženje zaposlenja i neposredno obraćanje poslodavcu radi zaposlenja
2) Utvrđivanje sa Nacionalnom službom individualni plan zapošljavanja
3) Učestvovanje u merama aktivne politike zapošljavanja
4) Neodbijanje ponuđenog odgovarajućeg zaposlenja, obrazovanja i obuke
5) Javljanje poslodavcima radi razgovora o zaposlenju, po uputu Nacionalne službe
6) Lično javljanje Nacionalnoj službi radi obaveštenja o mogućnostima i uslovima zaposlenja
7) Obaveštavanje Nacionalne službe o svakoj promeni koja utiče na sticanje ili gubljenje prava ili
obaveza po ovom zakonu
8) Ispunjavanje drugih obaveza koje ima po ovom zakonu
81. Koja prava su predviđena obaveznim osiguranjem za slučaj nezaposlenosti?
Pravo na:
1) novčanu naknadu;
2) zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa zakonom;
3) druga prava u skladu sa zakonom
82. Pravo na novčanu naknadu u slučaju nezaposlenosti?
Pravo na novčanu naknadu mogu da ostvare svi oni nezaposleni koji su bili osigurani najmanje 12 meseci u
kontinuitetu ili u poslednjih 18 meseci s prekidima, pri čemu se pod kontinuiranim osiguranjem smatra i
 prekid obaveznog osiguranja kraći od 30 dan. Dodatno, Zakonom su propisani uslovi koje je neophodno
ispuniti, i sa stanovišta uzroka ostanka bez posla i roka za podnošenje zahteva.
83. Čime je uslovljena dužina isplate novčane naknade?
Uslovljena je dužinom staža osiguranja i isplaćuje se:
 3 meseca, ukoliko staž osiguranja osiguranika iznosi jednu do pet godina
 6 meseci, ukoliko staž osiguranja osiguranika iznosi pet do petnaest godina
 9 meseci, ukoliko staž osiguranja osiguranika iznosi petnaest do dvadeset pet godina
 12 meseci, ukoliko staž osiguranja osiguranika iznosi preko dvadeset pet godina
84. Pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje?
Ostvaruje se u periodu u kom se ostvaruje pravo na novčanu naknadu. Doprinosi za penzijsko i invalidsko
osiguranje se plaćaju na njegov teret, a pravo na zdravstveno osiguranje imaju i članovi porodice korisnika
novčane naknade.
85. Kako je definisana aktivna politika zapošljavanja?
Kao sistem planova, programa i mera usmerenih ka povećanju zaposlenosti i smanjenju nezaposlenosti.
Regulisana je Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti iz 2009. godine.
86. Koje su mere aktivne politike zapošljavanja?
 Posredovanje u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje – upućivanje i povezivanje nezaposlenih i
poslodavaca, odnosno usklađivanje ponude i potražnje
 Profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere – poslovi pružanja pomoći
nezaposlenima u vezi sa izborom karijere i izborom zaposlenja, ali i onima koji žele da promene
zanimanje
 Subvencije za zapošljavanje – sredstva koja se isplaćuju poslodavcima koji zaposle nezaposlenog na
neko novo radno mesto ili lice koje pripada kategoriji teže zapošljivih lica
 Podrška samozapošljavanju – sredstva, ali i stručna pomoć koje dobija nezaposleni koji se
samozapošljava
 Dodatno obrazovanje i obuka – sticanje teorijskih i praktičnih znanja i veština potrebnih za
zapošljavanje
 Podsticaji za korisnike novčanih naknada – za korisnike koji se nakon najmanje tri meseca
ostvarivanja prava zaposle na neodređeno vreme
 Javni radovi – radovi u svrhu zapošljavanja, očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti
nezaposlenih i ostvarivanja određenih interesa
 Druge mere usmerene ka zapošljavanju lica koja traže zaposlenje
87. Koji su ciljevi Programa reformi i politike zapošljavanja i socijalne politike iz 2015. godine?
1) Osnovni cilj – sprečavanje rasta nezaposlenih
2) Drugi cilj – smanjenje opšte stope neaktivnosti i povećanje stope zaposlenosti, kao i kreiranje posebnih
mera za ugrožene grupe
3) Treći cilj – smanjenje dualnosti na tržištu rada
4) Četvrti cilj – unapređenje položaja mladih na tržištu rada
88. Čime je započeta reforma sistema podrške porodicama sa decom?
Započeta je donošenjem Zakona o finansijkoj podršci sa decom 2002. godine. Dve najznačajnije izmene,
koje su rezultovale, bile su u domenu dečijih dodataka i roditeljskih dodataka.
89. Dečiji dodaci?
Redefinisani su kao mera socijalne politike i usmereni su prema siromašnim porodicama. Prema prethodno
važećim zakonskim rešenjima, dečiji dodaci takođe su bili uslovljeni proverom prihoda porodica, pri čemu
je imovinski cenzus kada su u pitanju deca samohranih roditelja podizan za 20%. Ovaj kriterijum nije se
primenjivao na decu sa smetnjama u razvoju, kao ni na treće dete. Reformom je broj dece koja mogu da
ostvare pravo na dečiji dodatak uvećan četvoro i ukinute su regionalne i opštinske razlike u kriterijumima
novčanih davanja. Zadržana su prava vezana za decu sa posebnim potrebama i samohranim roditeljima.
90. Roditeljski dodaci?
Roditeljski dodaci su, međutim, predstavljali novouvedenu meru 2002. godine, dok su rad sa polovinom
radnog vremena majke, materinski dodaci, pomoć za opremu novorođenčeta i naknada troškova boravka
u predškolskoj ustanovi za treće dete ukinuti. Roditeljski dodaci koncipirani su kao izražena mera
populacione politike. Targetirani su na drugo, treće i četvrto dete u porodici, od čega je zavisila i visina
naknade. U trenutku donošenja zakona, naknada je isplaćivana jednokratno i iznosila je 50.000, 90.000 i
120.000 dinara za drugo, treće i četvrto dete respektivno.
91. Koje dve suštinske izmene stupile na snagu reformom iz 2005. godine?
Uvođenje u pravo prvorođenog deteta (roditeljski dodatak od 20 hiljada dinara), kao i isplate dodatka u 24
mesečne rate. Razlog reformi bio je stvaranje sredstava u budžetu za isplatu.
92. Na čemu se zasniva postojeći sistem zaštite porodica sa decom?
Jednim delom na Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom,
usvojen 2009. godine, a drugim delom je regulisan Zakonom o radu iz 2005. godine. Sistem se finansira
delimično po osnovu doprinosa, a delimično iz poreskih sredstava/budžeta.
93. Koja prava su predviđena Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom?
1) Naknada zarade tokom roditeljskog odsustva, odsustva sa rada u svrhu nege deteta i odsustva sa
rada u svrhu posebne nege deteta
 2) Pravo na roditeljski dodatak
3) Pravo na dečiji dodatak
4) Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja
5) Naknada dela troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju
6) Regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica
94. Razlozi lošeg položaja žena na tržištu rada?
Rodna neravnopravnost, dodatno neravnopravnost izražena kod starijih žena, žena nižeg obrazovnog
statusa, žena u seoskim sredinama, a naročito kod žena marginalnih grupa. Jedan deo nepovoljnog
položaja žena potiče iz zajedničkih nepovoljnih trendova nacionalnog tržišta rada. Drugi, pak, izvire iz
specifičnih polno uslovljenih prepreka.
95. Kako porez utiče na žene?
S obzirom na orijentisanost poreske politike Srbije ka pojedincima, tj. zadržavanje principa individualnog
oporezivanja iz perioda socijalističkog samoupravljanja, poreske politike u Srbiji ne poznaju razlike sa
stanovišta polova ili bračnog statusa, kao što ne deluju a priori ograničavajuće na zapošljavanje žena.
Međutim, ova afirmativna tvrdnja bila bi nepotpuna bez uzimanja u obzir izražene regresivnosti poreskog
sistema Srbije. Koncipirana poreska politika je, utičući vrlo nepovoljno na siromašne i lica sa najnižim
zaradama, na taj način indirektno uticala negativno i na žene, i to na dva načina. Kao prvo, žene su u tom
periodu, u Srbiji, bile značajno više ugroženije siromaštvom u odnosu na muškarce, a kao drugo, realizuju u
proseku niže zarade, budući da su sektori ekonomije sa niskim zaradama oni sektori u kojima su
procentualno dominantno zaposlene žene, u odnosu na muškarce (tekstilna, prehrambena, trgovinska i sl).
96. Koji ciljevi se nalaze u nacrtu Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike iz 2015. godine?
U nacrtu Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike iz 2015. godine, dva cilja odnose se na
problematiku zaštite porodica sa decom, prvi i treći.
1) Cilj 1 – fokusira se na povećanje obuhvatnosti i unapređenje novčanih davanja, sadrži i mere
usmerene u pravcu dečijih dodataka. Predložene mere unapređenja njegove adekvatnosti
targetirane su prema dvema grupama dece: dece uzrasta srednje škole i dece sa invaliditetom.
2) Cilj 3 – predviđa unapređenje podrške (prirodnoj) porodici u riziku, posredstvom tri pravca. Prvi je
razvoj vaninstitucionalnih usluga socijalne zaštite, a drugi izgradnja i jačanje mehanizama i
kapaciteta za nematerijalnu podršku porodici u riziku. Treći pravac, uspešna deinstitucionalizacija,
podrazumeva u ovom kontekstu unapređenje razvoja srodničkog smeštaja, hraniteljstva za decu sa
invaliditetom kao i dece žrtve nasilja.
97. Kojih šest prioriteta je definisano Nacionalnom strategijom za poboljšanje položaja žena i unapređivanje
rodne ravnopravnosti 2009-2015. godine?
 1) Povećanje učešća žena u procesima odlučivanja i ostvarivanje jednakosti polova
2) Unapređenje ekonomskog položaja žena
3) Ostvarivanje jednakosti polova u obrazovanju
4) Unapređenje zdravlja žena i jednakosti polova u zdravstvenoj politici
5) Sprečavanje i suzbijanje svih oblika nasilja nad ženama
6) Eliminacija stereotipa o polovima u medijima i unapređenje rodne ravnopravnosti
98. Od čega su se sastojale reforme postojećeg sistema socijalne zaštite u Srbiji započete 2001. godine?
 Vremenskih ograničavanja prava na novčane naknade za radno sposobne korisnike
 Tzv. 3D – deinstitucionalizacija, diverzifikacija, decentralizacija
 Redefinisanje nadležnosti sektora
99. Kako je reformisan sistem socijalne zaštite u periodu nakon 2000. godine?
Reformisan je u dva koloseka – jedan je bio krizni i sastojao se u sprovođenju najurgentrnijih kratkoročnih
mera( isplata dugovanja korisnicima). Drugi je bio sistemski i sastojao se uopšteno u planiranju
modernizacije sistema socijalne zaštite u celini, koji se umnogome i sam mogao smatrati tranzicionim
gubitkom.
100. Kako je definisano siromaštvo sistemom socijalne sigurnosti?
Kao stanje nedovoljnih prihoda za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, nemogućnost zapošljavanja,
neodgovarajući stambeni uslovi i neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i
komunalnim uslugama.
101. Koja prava predviđa Zakon o socijalnoj zaštiti?
Prava iz sistema socijalne zaštite imaju za cilj ostvarivanje bazične socijalne sigurnosti, što su mnoge države
unele u svoje ustave, bilo u formi obaveze garantovanja minimalnog životnog standarda, „pristojnih” ili
uslova života „dostojnih čoveka”, „razumnih” ili „adekvatnih” resursa i sl, a u praksi se tiču zaštite od onoga
što se konvencionalno smatra siromaštvom.
Zakon predviđa dve grupe prava:
1) Pravo na materijalnu podršku – ostvaruje se posredstvom:
 Novčane socijalne pomoći
 Dodatka za pomoć i negu drugog lica i uvećani dodatak
 Pomoći za osposobljavanje za rad
 Jednokratne novčane pomoći
 Pomoći u naturi i drugih vrsta podrške
 2) Prava na usluge socijalne zaštite – uopšteno sačinjavaju aktivnosti koje imaju za cilj pružanje podrške i
pomoći pojedincu i porodici da poboljšaju, odnosno očuvaju kvalitet života, otklone ili ublaže rizike
nepovoljnih životnih okolnosti i stvore mogućnost za integraciju u zajednicu. Usluge se sastoje iz:
 Usluga procena i planiranja
 Dnevnih usluga u zajednici
 Usluga podrške za samostalan život
 Savetodavno terapijske i usluge smeštaja
102. Koji su opšti uslovi za ostvarivanje naknade socijalnog osiguranja?
Naknadu mogu da ostvare pojedinci i porodica:
 koji nemaju drugih nepokretnosti osim stambenog prostora i zemljišta u površini 0,5 hektara
 koji nisu prodali ili poklonili nepokretnu imovinu ili se odrekli prava na nasleđivanje
 koji ne poseduju pokretnu imovinu čijim korišćenjem ili otuđenjem, bez ugrožavanja osnovnih
životnih potreba, mogu da obezbede sredstva u visini šestostrukog iznosa novčane socijalne pomoći
 koji su zaključili ugovor o doživotnom izdržavanju
103. Koji su posebni uslovi za ostvarivanje naknade socijalnog osiguranja?
 Ako se nalaze na školovanju ili osposobljavanju za rad ili na evidenciji nezaposlenih
 Ako nisu odbili ponuđeno zaposlenje na privremenim ili sezonskim poslovima
 Ako im radni odnos nije prestao njihovom saglasnošću, voljom ili njihovom krivicom
 Ako se sami staraju o detetu sa smetnjama u razvoju
104. Dodatak za pomoć i negu drugog lica?
Dodatak ostvaruju oni kojima je zbog telesnog ili senzornog oštećenja ili intelektualnih poteškoća,
neophodna pomoć drugog lica, da bi zadovoljili svoje osnovne životne potrebe. Mesečni dodatak iznosi
7.600 dinara, dok je uvećani dodatak, za one koji imaju telesno oštećenje od 100% po jednom osnovu,
20.500 dinara.
105. Pomoć za osposobljavanje za rad?
Pomoć mogu da ostvare deca, mladi i lica sa invaliditetom, koji se mogu osposobiti za neki rad. Postoje tri
vrste troškova:
● Troškovi osposobljavanja za rad
● Troškovi smeštaja u dom učenika, odnosno studenta ili internat
● Naknada troškova prevoza
106. Jednokratna pomoć?
 Pomoć se obezbeđuje onima koji se nađu iznenada ili trenutno u stanju socijalne potrebe, kao i onima koji
se upućuju na dom ili porodični smeštaj a nemaju sredstva da obezbede odeću,obuću i samu realizaciju
smeštaja.
107. Šta je socijalno isključivanje?
Proces u kome se individue potiskuju na društvenu marginu i kojima se sprečava njihovo potpuno
učestvovanje u društvu bili kao posledica siromaštva ili kompeticije, diskriminacije i sl.
108. Šta je socijalno uključivanje?
Proces koji obezbeđuje da oni koji su pod rizikom od siromaštva i socijalne isključenosti dobiju mogućnost i
resurse da učestvuju ekonomskom, socijalnom i kulturnom životu i uživaju određen standard i blagostanje.
109. Koji su izazovi borbe svih vrsta diskriminisanosti?
Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije usvojena je 2013. godine. Ovde se navodi da su različitim
oblicima diskriminacije u Srbiji više izložene osobe ili grupe po osnovu pripadnosti nacionalnim manjinama,
žene, LGBT osobe, osobe sa invaliditetom, deca, izbeglice, interno raseljena lica,… Diskriminacija prema
ovim grupama često rezultuje njihovom faktičkom nemogućnošću ostvarivanja zakonom propisanih prava,
između ostalog, u oblasti zapošljavanja, adekvatnog stanovanja, pristupa zdravstvenoj zaštiti. Sve ove
oblasti, po pravilu, karakterišu se naročito otežanim pristupom za Rome.