ПОЈАМ ДЕМОКРАТИЈЕ

Демократија се може посматрати као демократија у ужем и демократија у ширем смислу.

Демократија у ужем смислу означава политички систем у којем грађани преко својих
слободно изабраних представника ,битно утичу на рад државних и других органа.

Демократија у ширем смислу односи се на демократске односе у свим сферама друштвеног

живота:привреди,култури,образовању итд. Постоје две врсте демократије:

1) Непосредна(директна) демократија где сви грађани учествују у доношењу

одлука.Савремена директна демократија има два облика-референдум и иницијатива
грађана.
2) Посредна(представничка) демократија –где грађани на изборима бирају своје
представнике у органе власти.

НЕПОСРЕДНА ДЕМОКРАТИЈА
РЕФЕРЕНДУМ је облик непосредног,личног и тајног изјашњавања грађана о неком
важном државном правном акту,или о неком битном друштвеном питању. Питање
на референдуму мора бити јасно и одговара се са ДА или НЕ, где грађани заокружују
само један одговор.Постоји више врста референдума: уставни, финансијски,
административни, претходни, накнадни итд.
Према обавезности,референдум може бити обавезан, факултативан и консултативан.
Обавезни референдум се мора расписати: када се мења устав,када се мењају границе
и када 100.000 грађана тражи да се неко питање изнесе на референдум.Одлука која је
донета на референдуму обавезује државне органе да поступе по њему.
Факултативни референдум се не мора расписати,али ако се распише,државни орган
који је расписао референдум мора да поступи у складу са вољом грађана израженом на
референдуму.
Консултативни референдум није предвиђен законом,а и ако се распише,одлука
донета на референдуму не обавезује државне органе да поступе по тој одлуци.

ИНИЦИЈАТИВА ГРАЂАНА је облик непосредне демократије,где грађани у писаној

форми захтевају од надлежног државног органа (парламента,владе,органа локалне
самоуправе) да донесе неки правни акт,да се неко питање стави на референдум или да
се реши неки проблем. Постоји:законодавна иницијатива ,уставна иницијатива,и када
100 хиљада грађана тражи да се неко питање изнесе на референдум.
ПОСРЕДНА ДЕМОКРАТИЈА
Посредна(представничка) демократија може да се заснива на начелу подели власти
на законодавну,извршну и судску и на начелу јединства власти где представничко
тело(скупштина или парламент) истовремено врши и законодавну и извршну власти.

ПАРЛАМЕНТАРНИ СИСТЕМ ВЛАСТИ

Овај систем власти заснован је на начелу поделе власти,где извршна и законодавна
власт сарађују.Најчешћа је сарадња иумеђу парламента и владе.Смена владе повлачи
за собом формирање нове владе или расписивање парламентарних избора, а
распуштање парламента такође изискује нове изборе.Парламентарни систем власти
настао је у Енглеској,а данас га примењују многе земље света.
У парламентарном систему законодавна власт припада парламенту,који најчешће има
два дома и чији се чланови бирају општим и непосредним гласањем.Извршна власт
има два носиоца-шефа државе и владу.Председника државе бира парламент и он је
стабилан елемент извршне власти.Основна функција шефа државе је усклађивање
рада владе и парламента.Влада је оперативни део извршне власти.Иако мандатара
владе после избора,формално предлаже шеф државе,влада је самосталан орган у
односу на шефа државе.Влада је одговорна само парламенту и дужна је да се повуче
када изгуби поверење парламента.

ПРЕДСЕДНИЧКИ СИСТЕМ ВЛАСТИ

Овај систем власти је заснован на строгој подели власти.Главна карактеристика
председничког система власти је јака извршна власт ,оличена у председнику
Републике(по чему је овај систем и добио име).Председник се бира на непосредним
изборима.Он је истовремено шеф државе и шеф владе.
Он именује министре,амбасадоре судије и највише чиновнике у земљи.Председник
врши целокупну извршну власт,а парламент законодавну.Судску власт врше судови
према начелу самосталност и независности.Председнички систем настао је у САД-у,а
варијанте овог система власти се примењују у неким афричким и азијским земљама.

МЕШОВИТИ(ПОЛУПРЕДСЕДНИЧКИ)СИСТЕМ ВЛАСТИ
Овај систем је комбинација парламентарног и председничког система.Мешовите
системе карактерише независност шефа државе,који располаже важним
овлашћењима као што су право распуштања парламента,ванредна овлашћења у случају
нужде и слично.Влада је одговорна парламенту и укључена је у законодавни рад
парламента.Она може преко шефа државе да учествује у распуштању
парламента.Влада је у сенци шефа државе,који именује и разрешава њене чланове и
на тај начин је функционално и организационо надређен влади. Према Уставу
Републике Србије из 2006.године, систем власти припада овом облику,али са знатно
мањим овлашћењима председника државе.
СКУПШТИНСКИ СИСТЕМ ВЛАСТИ
Овај систем власти заснива се на начелу јединства власти у корист парламента.Овај
систем подразумева да извршна власт мора бити потчињена вољи скупштине,при
чему,нема право да поднесе оставку.Друго обележје овог система су повећане
надлежности скупштине.У пракси скупштина за себе задржава основну функцију-
доношење закона, а на друге органе власти преноси њихово извршавање.Извршна
власт спроводи политику коју је утврдила скупштина и може од ње бити опозвана у
сваком тренутку, а сама никад не може да распусти скупштину.

Да би се остварила демократија у пуном смислу,потребно је:владавина права и правна

држава,слободе и права грађана гарантовани уставом,постојање стабилних,развијених
институција,слободни медији,јавност у раду државних органа итд.